Izbor iz poezije:Adam Zagajevski

Preveo Petar Vujicić

Adam Zagajevski bio je jedan od osnivača krakovske pjesničke grupe »Sada«. Prvu knjigu,
Saopštenje, objavio je 1972. godine. S Julijanom Kornhauzerom objavio je knjigu polemičkih
eseja Nepredstavljeni svijet, koja je pobudila jednu od najvećih diskusija o poeziji, vođenoj u
poljskoj književnoj štampi. Objavio je kasnije još tri knjige pjesama, knjigu eseja, tri romana.
Umro je 2021. godine.
HEGEL
Proglašavao je da je država
marš Boga u svetu
Prema tome mesto jutarnje molitve
zauzima čitanje novina
a pojam sudbine biva istisnut
od politike
Mnogo pažnje posvetio je policiji
čiji zadaci imaju prolazni karakter
i prestaju da budu potrebni pri
višem stepenu etičkom razvitka društva
Još jedna opaska:
tiranija smešta zakone tako visoko
da nijedan građanin nije kadar
da ih pročita
Slušajući to zamišljamo nekog
ko se uzalud diže na prste
pokušavajući da dešifruje svoju sudbinu
i baš taj pravac percepcije je pogrešan
Slično je tretiranje Hegelove filozofije
kao skladišta metafora i aluzija
s fašizmom pravim draguljem te zbirke
Treba se pomiriti s tim
da su njegove izvanredne anegdote koje
prevazilaze sve
što je Gete rekao Ekermanu
zamenile poeziju

FILOZOFI
Prestanite da nas obmanjujete filozofi
rad nije radost čoveka nije najviši cilj
rad je znoj smrtni Bože kad se vraćam kući
hteo bih da legnem ali san je samo prenosna traka
koja me predaje sledećem danu a sunce ję lažni
novac ujutro razdire moje kapke srasle kao pre
rođenja moje ruke su dv a gastarbajtera i čak
suze ne pripadaju meni učestvuju u javnom životu
kao govornici sa ispucanim usnama i srcem koje je
sraslo s mozgom
Rad nije radost nego neizlečivi bol
kao bolest otvorene savesti kao nova naselja
kroz koja u visokim kožnim čizmama
prolazi drug vetar

KJERKEGOR O HEGELU
Kjerkegor je govorio o Hegelu: podseća na nekog
Ko podiže ogromni zamak, a sam stanuje
U prostoj šupi što stoji u blizini zgrade.
Tako isto inteligencija stanuje u skromnom
Stanu lobanje, a one divne države
Koje su nam obećavane, zaklonjene su
Paučinom, zasad moramo da se zadovoljimo
Tesnom ćelijom zatvora, pesmom zatvorenika,
Dobrim raspoloženjem carinika, pesnicom
policajca.
Živimo u čežnji. U snovima se otvaraju
Zasuni i brave. Ko nije našao sklonište u
Velikom, traži malo. Najmanje zrno
Maka na svetu jeste Bog. Raspinje ga
Veličina.