Putovanje na kraj noći

ANTITUBERKULOZNI DISPANZER
-Sad sam ga već ređe obilazio, jer sam u to vreme bio
postavljen za lekara u malom antituberkuloznom dispan-
zeru u susedstvu.
-Stvarima treba dati pravo ime, to mi je
donosilo osam stotina franaka mesečno.

-A bolesnici su bili uglavnom ljudi iz »zone«, onog naselja koje nikako

ne uspeva da se izdvoji iz blata, pritisnuto dubretom i
oivičeno puteljcima gde rano probudene i slinave devojčice,
bežeći od škole duž plotova, idu od jednog satira do drugog,
kupeći ovde dvadeset sua, tamo fišek prženog krompira i
triper.

-Samo mojim pacijentima nije bilo nimalo stalo da ja pravim

čuda, računali su, naprotiv, na tuberkulozu, da bi iz stanja
potpune nemaštine, u kome su se gušili oduvek, prešli
u stanje relativne nemaštine.
-Vukli su svoje manje ili više pozitivne
ispljuvke od kontrolnog pregleda do kontrolnog pregleda još iz vremena rata. Mršavili su zbog
temperature podržavane slabom ishranom i čestim povraćanjem, zbog preterivanja u vinu i
zbog toga što su radili svaki treći dan.

-Nada u »penziju« im je držala i duh i telo.

-Covek ne zna šta znači navraćati i čekati nešto, sve dok ne
vidi kako navraćaju i kako čekaju ti siromasi koji se nadaju
socijalnoj pomoći.
-Čovek postaje bogat da bi zaboravio-poredi sa pijanstvom
-Malo-pomalo sam izgubio lošu naviku da svojim bolesnicima obećavam zdravlje; novac

-A moji bolesnici su bili sebičnjaci, siromasi,

materijalisti skučeni svojim prljavim planovima za penziju
putem krvavog pozitivnog ispljuvka.
-O meni su do u beskraj pričali užasne stvari i laži
da ti prsne mozak. Verovatno ih je to olajavanje lekara
ohrabrivalo, davalo im ko zna kakvu tajanstvenu snagu
đa budu još nemilosrdniji, otporniji i zaista zli, ne bi li
istrajali, izdržali. To što tako o drugima govore ružno,
ogovaraju, preziru, prete, mora da im je činilo dobro.

-Ja sam, međutim, sa svoje strane sve učinio da im ugodim,

na sve načine, bio sam na njihovoj strani i pokušavao sam da pomognem,
-Ali me nisu voleli, pre svega zato što
sam im činio dobro, a potom jcr nisam bio bogat, te to što
ih ja lečim znači da se leče besplatno,
-Nisam imao auto, dok ga je većina doktora u okolini imala

SVEŠTENIK PROTIST
-Razgovara sa sveštenikom- zvao se Opat Protist;
-Saopšti mi postupno i oklevajući da već
duže vreme zajedno s Anrujevom ženom preduzima
korake da smesti staru i Robinsona, i to zajedno, u neku
versku ustanovu, ne mnogo skupu, ali da još takvu nisu
našli.
-Snaja Anruj, ispriča mi on na početku, došla je i po-
tražila ga u parohijskoj kući, malo posle atentata, da bi ih izvukao iz sosa u koji su se uvalili.

-Njih četvoro idu u noći

~NASLOV* - Naučiće i pop da ide kroz noć kao i svi mi ostali. Još se
spoticao. Pitao me je šta da uradi da ne bi pao. Što je dolazio
ako ga je strah? Stid ćemo zajedno do kraja i onda ćemo
znati šta smo to tražili u toj pustolovini.
To je život — taj zrak svetlosti, koji se gubi u mraku.*~

~A možda nikad nećemo saznati, ništa nećemo naći.

Eto to je smrt.
Zasad je bilo vazno ići napred pipajući. Odatle, gde
smo se mi sad našli, nazad se više nije moglo. Nije bilo
izbora.~

106.- Snaja, starica, njen sin, Robinson, Bardami se čvrsto drže za ruke; ipak se treba držati za
ruke da se ne padne

TULUZA
-Našli su mesto za staricu i Robinsona
A našli smo im zaista čudan posao, Robinsonu i
staroj, tamo na jugu. I to u Tuluzi. Lep grad — Tuluza!
Uostalom, videćemo i grad! Otići ćemo tamo! Obećao
sam da ću ih obići čim se smeste, nastane i naviknu na
posao.
-Ubedjuje Robinsona- kaže da nema bolje klime za oči
-Nekakav podrum s mumijama,
ako sam dobro shvatio. Vodili bi posetioce kroz kriptu
ispod crkve za dobrovoljni prilog. Turiste. A Protist me
je uveravao da je to pravi zlatan rudnik.

PLOT UKRATKO:

(Vrativši se u Pariz, Bardami završava studije medicine i započinje praksu u sumornom

(fiktivnom) predgrađu Ransi. Stanovnici su uglavnom presiromašni da bi ga platili, a on se
uglavnom bavi posledicama pogrešnih abortusa i preuzima beznadežne slučajeve koje drugi
lekari neće dirati. Njegovi pacijenti su madam Anruj i njen muž čija majka, baka Anruj, živi u šupi
iza njihove kuće. Žele da je smeštena u ludnicu, ali Bardami odbija da im pomogne. Unajmljuju
Robinsona da je ubije, ali zamka koju joj priprema eksplodira mu u lice i zaslepljuje ga.)

(U pokušaju da prikriju skandal, Anrujevi organizuju da Robinson i baka upravljaju izložbom

mumija u kripti crkve u Tuluzu. Starica pretvara izložbu u unosan poduhvat. Robinson, čiji se vid
postepeno popravlja, veri se za ženu po imenu Madelon koja prodaje sveće u crkvi i brine o
njemu. Robinson i Madelon planiraju da ubiju baku i preuzmu izložbu. Jedne noći Robinson
gura staricu niz strme stepenice do kripte, ubivši je.)