4.9.

REPARATURNO ZAVARIVANJE
I posle izuzetnih tehničkih usavršavanja u zavarivanju, reparaturno zavarivanje ostaje nedovoljno
tačna naučna i tehnološka oblast. Nasuprot proizvodnom zavarivanju, reparaturno zavarivanje je obično
komplikovanije zbog više nepoznatih i teško rešivih trenutnih faktora. Sa povećanom potrebom i napre-
dovanjem u održavanju i opravci nuklearnih elektrana, podvodnih konstrukcija, svemirskih stanica i sate-
lita, kao i klasičnih konstrukcija, sistematski prilaz reparaturnom zavarivanju je postao izuzetno važan.
Reparaturno zavarivanje se koristi pri održavanju i opravkama. To različite operacije, ali sa
mnogo sličnosti. Obe zahtevaju dobro poznavanje zavarivanja i materijala. Održavanje se sprovodi
tokom planskih prekida ili zastoja. Dobro preventivno održavanje je preduslov za rad opreme u
eksploataciji bez većih otkaza, ili za osveženje opreme u predviđenom roku. Opravka ili korektivno
održavanje uključuju opravku delova, slomljenih, pohabanih ili nepogodnih za neprekidni rad.
Oprema se ponekad može zavariti bez rastavljanja. Oštećeni delovi se moraju skinuti sa opreme da bi
se zavarili ako rezervni deo nije dostupan ili ako je u pitanju veća opravka. Na osnovu ocene oštećenog
dela, on može biti opravljen na licu mesta ili u specijalizovanom servisnom centru. Često su cena i vreme
osnovni uticajni faktori za odluku o održavanju ili opravci, uz kriterijume funkcije i sigrunosti.
Često se od reparaturnog zavarivanja traži da se oprema vrati u funkciju u određenom vremenu; dugo
je vreme potrebno za kupovinu odlivaka ili otkovaka, za termičku obradu i za završnu mašinsku obradu
delova za zamenu. Kod stare i istrošene opreme može se zahtevati rekonstrukcija dela, za koju je potrebno
vreme, ali je zamena dela uvek izvodljiva. U nekim slučajevima stare opreme vlasnik može dati prednost
istovremenoj pripremi rezervnog dela i osposobljavanju starog originalnog dela. To je opravdano kada
popravljeni deo ne ispujava očekivanja ili otkaže u pogonu, da bi deoza zamenu bio spreman. Zavarivanje
se može primeniti i pri opravci dela i pri izradi rezervnog dela, ako se traži u osnovnoj proizvodnji.
Planovi preventivnog održavanja uslovljavaju detaljnu analizu zavarivanja. Sa druge strane, mnogi
poslovi reparature pri korektivnom održavanju zahtevaju da se odmah utvrdi relativno jednostavno
zavarivanje, koje može da se izvede i bez detaljne analize. Tipični primeri za to su tvrdo navarivanje
različite opreme i reparaturno zavarivanje vrata automobila ili branika, koje se izvodi u autolimarskoj
radionici. Po pravilu su u tom slušaju poznati sastav i fizičke osobine osnovnog materijala. To
pojednostavljuje izbor procesa zavarivanja ili termičkog nabrizgavanja za opravku.
Reparaturno zavarivanje složenije opreme, koja ima velike odlivke ili otkovke, a da ranije, pri
izradi nisu postojali zahtevi za izradu zavarivanjem, često uslovljava detaljnu analizu greške i dobru
inženjersku odluku. Takva se oprema nalazi u industrijskim kompleksima kao što su proizvodnja
energije, dizel motora, valjaonice, fabrike hartije, linije za galvanizaciju i livnice. Vlasnici velike i stare
opreme nemaju obavezno potrebna uputstva za rad i održavanje, i zbog toga detaljna anliza materijala i
konstrukcije je obavezna. Neke industrije, sa druge strane, mogu imati hronološke podatke iz
eksploatacije opreme, potrebne za opravku, što će ubrzati izradu planova za opravku.
Planiranje je bitno pre pristupanja bilo kojoj operaciji reparaturnog zavarivanja ili preventivnog
održavanja. U mnogo slučajeva, veliki broj faktora mora da se razmotri pri odlučivanju i planiranju
najpodesnijeg postupka reparaturnog zavarivanja. Kada se prikupe potrebni podaci može da se isplanira
najpodesniji način opravke sa povećanom verovatnoćom uspeha. Sistematski pristup pomaže da se
obezbedi analiza svih faktora, što je bitna prednost. Dva takva pristupa su planska lista provere i model
odlučuvanja za reparaturno zavarivanje, koji proširuje stavke za proveru i razmatra međudejstvo
različitih faktora u "stablu odlučivanja".
4.9.1. Planska lista provere za reparaturno zavarivanje
Sistematski pregled ili lista provere analize pri planiranju reparaturnog zavarivanja je data u tab.
4.9.1. Takva ocena korak po korak može da pomogne u odluci za najbolji redosled akcija, pri čemu
korisnik nakon razmatranja prihvata ili odbacuje svaku stavku sa liste. Takvu listu provere treba da
koristi osoblje u reparaturnom zavarivanju u specijalizovanom servisnom centru, u radionici ili u
najvećim pogonima hemijske ili energetske proizvodnje.
Ko god da odlučuje o reparaturnom zavarivanju, zavarivač, poslovođa, tehničar, inženjer ili vlas-
nik, treba da analizira iskustvo kadrova dok prati listu prevere. U mnogim opravkama lista provere
može biti osnovno i često jedino sredstvo za osiguranje dobrog i uspešnog reparaturnog zavarivanja.

Stojan Sedmak 4. Izrada, inženjerska primena Glava Strana

Antun Fertilio
4.9. Reparaturno zavarivanje 4.9. 1
Boško Aleksić
 Tabela 4.9.1. Sistematska lista proverre pri planiranju reparaturnog zavarivanja

Analiza opreme ili komponente Razvoj postupka zavarivanja

Da li je oprema ili komponenta izrađena zavarivanjem? Da li su dostupni postupci ili pomoć u zavarivanju?
Vrsta i mesto greške Ako ne, sledi izbor procesa zavarivanja
- Vizuelni pregled - Veličina i položaj opravke
- Ispitivanje bez razaranja - Vrsta dodatnog materijala
- Ispitivanje razaranjem Uslovi eksploatacije
Opravka greške i radni uslovi Fizička i metalurška priroda osnovnog materijala
- Treba li je popraviti? Parametri zavarivanja
Vrsta i priroda greške Primena raznorodnog dodatnog materijala
Istorija eksploatacije Čišćenje pre i tokom reparaturnog zavarivanja
- Treba li deo zameniti? Sačmenje (kada ga primeniti, a kada ne)
Mogućnost narednih grešaka Kategorija materijala
Cena u poređenju sa zamenom Probe zavarljivosti
Konstrukcijske prsline Postupka sa krivljenjem
- Kortistiti je kakva jeste Kako smanjiti skupljanje
Koji je osnovni materijal? Skidanje materijal
- Dokumentacijski ozvori za osnovni materijal Procesi zavarivanja i primena u reparaturi
- Uputstva za rad i održavanje Dodatni materijali
- Fizičke metode određivanja osnovnog materijala - Otpornost prema koroziji
- Stanje termičke obrade osnovnog materijala - Saglasnost hemijskog sastava sa osnovnim metalom
Da li je osnovni materijal zavarljiv? - Saglasnost mehaničkih osobina sa osnovnim metalom
- Kada jeste? Kada nije? Predgrevanje (ako se traži)
- Zavarivanje raznorodnih materijala Pogrevanje i termička obrada posle zavarivanja
Krivljenje i skupljanje Ponovna kontrola posle završene reparature
- Krutost konstrukcije Vrste i veličine grešaka
- Ometanje deformacije u procesu Uobičajeno korišćene IBR metode
Standardi i propisi Radni vek opreme
- Industrijski standardi Analiza konstrukcije s obzirom na lom
- Specifikacije naručioca
- Primenljivi propisi za zavarivanje
Priprema dela sa greškom ili pohabanog dela
- Da li je područje dostupno zavarivaču?
- Metode skidanja materijala
- Čistoća i sigurnost radnog okruženja
4.9.2. Model odlučivanja za reparaturno zavarivanje
Model odlučivanja za planske aktivnosti pri reparaturnom zavarivanju predviđa prikaz toka
koristeći logiku kompjuterskog programiranja, sa povratnim korakom koji pokazuje kada jedan aspekt
procesa utiče na drugi.
Kada se koriste simboli da se opiše proces međudejstva u odlučivanju grafički prikaz se često
zove stablo odlučivanja (sl. 4.9.1). Ovo stablo odlučivanja predstavlja koristan proces rasuđivanja kada
neko odlučuje i planira korake potrebne za uspešno reparaturno zavarivanje. To omogućuje poslovođi,
inženjeru ili zavarivaču brzi pregled podataka koji su mu potrebni. Tada se može doneti odluka da li je
reparaturno zavarivanje moguće i dobiti podaci i koraci koji ih povezuju. Stablo odlučivanja se može
smatrati početkom reparaturnog zavarivanja.
Utvrđivanje potrebe reparaturnog zavarivanja
Za uspešnu opravku prvi je korak da se sakupe specifični i tačni podaci. Važno je znati tačnu
veličinu i položaj greške, mesto gde treba izvesti opravku i raspoloživu opremu za zavarivanje. Podaci
o komponenti koja treba da se opravi, kao što su broj modela, serijski broj i naziv dela i identifikacioni
broj su od pomoći. Fotografije i skice su dragocene u definisanju dobrog postupka opravke. Važno je
da se pohabano područje ili područje loma brižljivo analizira radi odluke kako sprovesti opravku na
najbolji način. Iskusni zavarivači mogu dati dragocene podatke za uspešnu opravku. Njihov iskustvo im
često omogućava da predvide probleme koji inače ne bi bili razmotreni u toku planiranja.

Stojan Sedmak 4. Izrada, inženjerska primena Glava Strana

Antun Fertilio
4.9. Reparaturno zavarivanje 4.9. 2
Boško Aleksić
Stojan Sedmak 4. Izrada, inženjerska primena Glava Strana
Antun Fertilio
4.9. Reparaturno zavarivanje 4.9. 3
Boško Aleksić
 Slika 4.9.1. Stablo odlučivanja reparaturnog zavarivanja

Greška koju treba popraviti potiče iz izrade dela ili iz eksploatacije. Priroda ove dve vrste grešaka
se razlikuje i utiče na plan opravke. Greške izrade potiču iz proizvodnje dela zavarivanjem i uključuju
poroznost, uključke troske ili podsecanje, nespojena mesta, neprovar i kristalizacijske prsline. Opravka
zavarivanjem podrazumeva skidanje oštećenog područja i zamenu zdravim metalom. Ovaj postupak
opravke može biti vrlo jednostavan i samo zahteva da se nanese dodatni metal šava da ispravi isecanje.
Opravka dubljih grešaka, kao što je lamelarno čupanje može da uključi dublje kopanje materijala
i ponovno zavarivanje ili jednostavnu popunu. Ako postoje prsline, uslovi moraju da se promene da
ubuduće ne bi došlo do sličnih grešaka.
Eksploatacijski lomovi nastaju od prslina, uglavnom izazvanih preopterećenjem (često na mes-
tima postoječeg diskontinuiteta iz proizvodnje), zamorom, krtim lomom, ili naponskom korozijom.
Primer eksploatacijskog otkaza je prslina u posudi koja se prostire kroz zid posude sa unutrašnje strane.
Habanje svake vrste, abrazija, kavitacija ili korozija zbog strujanja moraju takođe da se razmotre u
opštem poslu opravke. Zamorna prslina se može uzeti i kao otpuštanje napona u najopterećenijem
području. Ona se neće širiti jer je zaostali napon manji od napona tečenja. Zamorna prslina se često
ostavlja u zatečenom stanju. U drugim slučajevima, zamorna prslina se prati u periodičnim pregledima i
opravlja blagovremeno. Krti lom se relativno retko javlja u poređenju sa zamornom prslinom. On je mnogo
spektakularniji i može izazvati katastrofu. Opravka može da se sastoji u skidanju područja sa prslinom i
ponovnog zavarivanja, od zavarivanja pri izradi nove sekcije, njenog pasovanja i zavarivanja na objektu.
Određivanje prirode greške
Potpuna istorija eksploatacije pohabanog ili slomljenog dela je važna za utvrđivanje osnovnog
razloga greške. Polazna je tačka utvrđivanje kada, gde i kako je došlo do loma. Razgovor sa
operatorom sa pitanjima o istoriji eksploatacije dela, uključujući dužinu eksploatacije i druge lomove.
Treba pripremiti skice sa dimenzijama i fotografije radi potpunosti izveštaja.
Ispitivanja bez razaranja i razaranjem su od pomoći u utvrđivanju prirode i uzroka otkaza.
Ispitivanja bez razaranja (IBR). Ispitavanje pohabane ili prelomljene površine prvo vizuelnim
pregledom i drugim metodama IBR pomaže u određivanju prirode i obima otkaza. Vizuelni pregled se
može dopuiti video snimanjem koristeći uvećanje na kompjuteru, i makrografskom analizom .
IBR metode uključuju ispitivanje penetrirajućim tečnostima (PT), magnetnim česticama (MP),
radiografiju (RT), ispitivanje ultrazvukom (UZ) i vihornim strujama (EC). One su opisane u glavi 4.7. PT i
MT metoda su jednostavne i mnogo se koriste za ispitivanje grešaka pri reparaturnom zavarivanju.
Ispitivanje razaranjem. Ispitivanje razaranjem se koristi iz više razloga.
1.Da se ispita površina greške kao što je prslina isecanjem dela materijala na obe strane uzorkom
u vidu čamca.
2. Skida se strugotina bušenjem da bi se analizirao materijal.
Kada je u pitanju zavarljivost, uzorci materijala iz strukture koja se opravlja se zavaruju, ako ih
ima. Zatim se ovi uzorci ispituju razaranjem metodama za ispitivanje zavarljivosti.
Utvrđivanje osnovnih razloga otkaza. Osnovni razlozi otkaza moraju da se utvrde da bi se ocenilo
da li će planirana opravka zavarivanjem biti dobra. Opravka zavarivanjem postojeće konstrukcije
korišćenjem iste debljine istog materijala može dovesti do ponavljanja istog otkaza te komponente.
Merenje tvrdoće može pomoći u oceni približne zatezne čvrstoće osnovnog metala i metala šava.
Donošenje odluke o reparaturnom zavarivanju
Pitanje da li je odluka o reparaturnom zavarivanju pravo rešenje nasuprot zameni novim delom
povezuje u oceni faktore ranije potrebne u identifikaciji materijal i izvedenom ispitivanju grešaka.
Može se utvrditi da je opravka ili nadogradnja previše skupa ili da dobra opravka nije izvodljiva. Odnos
čvrstoće zavarenog spoja i ugrađenog osnovnog materijala može biti veoma važan u tom razmatranju.
Posebnu pažnju zahteva uticaj ponovljenih opravki. Zavisno od prirode radne atmosfere,
neodgovorna zavarena konstrukcija može biti opravljena i više puta bez štetnih posledica. U nekim
slučajevima nepoznavanje uticaja ponovljenih opravki na osobine materijala uslovljava ograničenje
broja opravki. Prema propisima i uslovima organizacija za standardizaciju broj opravki može biti
Stojan Sedmak 4. Izrada, inženjerska primena Glava Strana
Antun Fertilio
4.9. Reparaturno zavarivanje 4.9. 4
Boško Aleksić
ograničen. Američki institut za naftu (American Petroleum Institute), npr. ograničava broj opravki na
dve u istom području cevi ili cevovoda, ili na kritičnim ofšor konstrukcijama. Vlasnik mora da donese
konačnu odluku da li će se otkazi u buduće bolje izbeći reparaturnim zavarivanjem ili zamenom dela.
Određivanje zavarljivosti osnovnog metala
Većina materijala se lako zavaruje. Međutim, očuvanje eksploatacijskih karakteristika materijala
posle zavarivanja može zahtevati teži ili bolje osmišljeni postupak. Potrebno je znati sastav materijala i
njegovu tvrdoću da bi se pripremio uspešan postupak reparaturnog zavarivanja. Ovi se podaci nekad
mogu naći u uputstvu za delove ili proverom kod proizvođača materijala. Ako je potrebno, hemijski
sastav sumnjivog materijala mora da se analizira.
Ponekad se za razlikovanje materijala koristi boja. Na primer, bakar je crvenkasto smeđ. Mesing
sa visokim sadržajem cinka je žućkast. Mesing sa manje cinka je više crvenkast; on je tvrđi od bakra.
Aluminijum, magnezijum, cink, kalaj i olovo su srebrnasti. Sivo liveno gvožđe je tamno sivo na
površini preloma. Belo liveno gvožđe je srebrnasto na zagrebanoj površini. Opiljci visoko ugljeničnog
čelika su na ivicama svetlije boje nego nisko ugljeničnog čelika, i teže se režu. Opiljci manganskog
čelika su plavkasti i nemagnetični.
Ako je rizik minimalan i gornje metode identifikacije osnovnog metala nisu moguće, analiza
opreme mora da se izvede kategorizacijom delova. Kategorije konstrukcijskih komponenti mogu biti
npr. ploče, grede, šipke, odlivci i otkovci. Materijali konstrukcijskih komponenti mogu da se svrstaju u
šest kategorija: meki čelici, srednje ugljenični čelici, visoko ugljenični čelici, nisko legirani čelici,
čelici otporni na habanje i čelici otporni na koroziju i toplotu. Posle kategorizacije, provera tvrdoće
prenosnim tvrdomerom može da se iskoristi za klasifikaciju materijala po tvrdoći. Što je materijal tvrđi,
to mu je veća i čvrstoća. Za materijale visoke čvrstoće potrebne su elektrode više čvrstoće i visoko
legirane, kao i bolje osmišljeni postupci zavarivanja, uz kontrolu predgrevanja i unete toplote. Odlivci i
otkivci se mogu kategorisati na sličan način.
Niko ne sme da zavaruje uške (držače) za podizanje, ravnanje ili pridržavanje na bilo kom delu
ako hemijski sastav materijala nije poznat. Ako nije primenjen dobar postupak, uška se može otkinuti iz
šava, što može dovesti do katastrofalnog loma. Dodatno oštećenje može da se izazove prekomernim
zavarivanjem uške. Dobro pravilo je da kombinovani ugaoni šav na sme da bude veći od dimenzije
najužeg dela na držaču ili priključku.
Određivanje procesa zavarivanja
Izbor procesa za reparaturno zavarivanje zavisi od više uticaja, kao što je obim potrebne opravke.
Razvoj prenosnih izvora struje i pomoćne opreme za zavarivanje omogućio je korišćenje većine
procesa na terenu kao i u radionici. Ipak, saglasnost opreme u radionici i na terenu mora da se razmotri.
Ostali faktori koji utiču na izbor procesa za radionicu i za teren su predgrevanje i termička obrada posle
zavarivanja, ekonomičnost i sigurnost, npr. ventilacija i sistem odvođenja gasova, rukovanje otrovnim
materijama, gasovi u bocama, rezervoari goriva, uljovodi i električni kablovi. Obavezni su periodični
pregledi i održavanje opreme.
Izbor dodatnog materijala
Hemijski sastav i mehaničke osobine elektroda moraju biti određeni u sledećoj fazi planiranja
dobrog ostupkaa održavanja i opravke. Uzrok loma može uticati na izbor elektrode za opravku. Dobro
je pravillo da se koristi elektroda iste korozione otpornosti i zaatezne čvrsttoće kao i osnovni materijala
kada se zahteva zavareni spoj iste čvrstoće. Do loma dolazi po pravilu u delovimma koji su najviše
opterećeni i ukrućeni, što je uslovljeno njihovom funkcijom i oblikom. Zbog toga, metal šava mora da
bude plastičan da bi mogao da prihvati skupljanje metala šava. Povećanje poprečnog preseka na mestu
greške može smanjiti napon na tom mestu.
Održavanje i opravka odlivaka zahtevaju da se razmotre specijalni dodatni materijali. Ručno elektro-
lučno zavarivanje je najčešće korišćeni proces za opravku odlivaka. Različite elektrode se mogu nabaviti,
mnoge namenjene za specifične uslove. Korisnici mogu naći posebne elektrode za sivi, beli i nodularni liv.
Neke su elektrode pogodne za odlivke koji se mašinsski obrađuju pre puštanja u eksploataciju. Druge su za
odlivke tankih zidova. Neke garantuju minimalnu poroznost a neke imaju u oblozi dodatke za čišćenje.

Stojan Sedmak 4. Izrada, inženjerska primena Glava Strana

Antun Fertilio
4.9. Reparaturno zavarivanje 4.9. 5
Boško Aleksić
 Skupljanje i krivljenje
Sledeće pitanje u planiranju procesa opravke se odnosi na prihvatljivost bilo kakvog skupljanja illi
krivljenja. To može da se sračuna u fazi planiranja ili da se razmatra u toku reparaturnog zavarivanja.
Preveliko skupljanje ili krivljenje moraju da se analiziraju i reše pre nastavka rada. Preventivne mere treba
razmotriti i rešenja uneti u proces zavarivanja.
Skupljanje pri zavarivanju znači smanjenje zapremine kada rastopljeno kupatilo poče da očvršćava.
Druge vrste skupljanja se javljaju u čvrstom stanju. Iako su ovi uslovi neizbežni, oni mogu da se
minimiziraju, i u mnogo slučajeva da se međusobno poništavaju. Osnovno razumevanje ponašanja metala
pri zagrevanju i hlađenju kada je deformacija ometena i inženjerska obučenost mogu pomoći da se
skupljanje i krivljenje drže pod kontrolom i da doprinese uspešnom reparaturnom zavarivanju.
Učvršćivanjem dela u stege i pripojno zavarivanje teže da smanje uticaj skupljanja. U nekim
granicama povećanje broja prolaza metala šava u ručnom reparaturnom zavarivanju smanjiće deformacije
spoja tokom zavarivanja, a time i skupljanje. Prvi prolaz u spoju drži delove u položaju da se smanji
skupljanje pri narednim prolazima. Međutim, ova ideja treba da se uravnoteži sa mogućim krivljenjem
zbog povećanog broja prolaza.
Zavarivanje u ravnom ili horizontalnom položaju, koje dopušta veću brzinu zavarivanja, teži da
smanji skupljanje. Predgrevanje radi smanjenja temperaturnog gradijenta pri zagrevanju i hlađenju takođe
smanjuje skupljanje. Pogodan nivo predgrevanja zavisi od debljine materijala i ekvivalenta ugljenika.
Krivljenje je stalno ili privremeno odstupanje od željenog oblika. Zavarivanje izaziva krivljenje
zbog napona koji se javljaju u materijalu zbog lokalizovanog nesprečenog termičkog širenja i skupljanja.
Moguće je u izvesnim uslovima zadržati te napone i u neiskrivljenom spoju. Da li će do krivljenja doći ili
ne zavisi od veličine napona od zavarivanja, raspodele napona u spoju i čvrstoće delova izloženih tom
naponu. Tri vrste krivljenja su ugaona distorzija (krivljenje), uzdužno povijanje i izvijanje.
Ugaona distorzija je promena međusobnog položaja delova u zoni zavarivanja. Pet se mera može
preduzeti da se smanji ugaona distorzija:
1. Koristiti minimalnu količinu metala šava potrebnu da se dobije željena čvrstoća spoja.
2. Naneti metal šava u najmanjem mogućem broju prolaza.
3. Izbegavati profil spoja sa uskim korenom i širokim licem.
4. Uravnotežiti količinu metala šava oko neutralne ose spoja.
5. Postaviti delove pod uglom suprotnim od onog koji se očekuje pri zavarivanju.
Uzdužna distrozija ili povijanje dugačkih elemenata je posledica napona skupljanja koji se razvijaju
na nekom rastojanju od neutralne ose elementa. Kada je šav nejednake veličine mora biti postavljen na
neejednakom rastojanju od neutralne ose, a šav koji se nalazi na većem rastojanju mora biti manje veličine.
Povijanje elemenata u luk suprotan onom koji se očekuje pri zavarivanju je praktična mogućnost. Vruća
strana postaje konačno kraća strana. Tehnika povratnog koraka može takođe pomoći smanjenju distrozije.
Metal u vidu traka se često izvija pri zavarivanju, dok se debele ploče ne izvijaju. Izvijanje je posle-
dica nesposobnosti bočno nepoduprte trake metala da se suprotstavi naponu pritiska. Redosled nanošenja
prolaza može smanjiti izvijanje održavanjem ovih napona minimalnim u području šava.
Određivanje standarda za zavarivanje
Postupak reparaturnog zavarivanja mora biti usklađen sa primenljivim standardima, oni moraju
biti utvrđeni i uneti u plan opravke kao bitan korak u postupku odlučivanja. Korišćenje uputstava iz
utvrđenih standarda osigurava da je zavareni prozvod siguran i pouzdan i da je osoblje u zavarivanju na
pravi način zaštićeno od štetnih dejstava po zdravlje i sigurnost.
Standardi obuhvataju propise, specifikacije, preporuke, klasifikacije, postupke i uputstva. Oni
opisuju tehničke zahteve za materijale, procese, proizvode, sistem ili usluge. Oni takođe označavaju
postupke, metode, opremu ili ispitivanja da se utvrdi da su zahtevi ispunjeni.
Objavljeni standardi postaju obavezni kada ih unese u spisak državni organ ili ako su ušli u
ugovornu dokumentaciju. Mnogi standardi i ugovori sadrže i neobavezne delove ili dodatke koji mogu da
se koriste kao literaturna uputstva ili preporuke prema nahođenju korisnika.

Stojan Sedmak 4. Izrada, inženjerska primena Glava Strana

Antun Fertilio
4.9. Reparaturno zavarivanje 4.9. 6
Boško Aleksić
4.9.3. Definisanje postupka opravke
Namena je postupka reparaturnog zavarivanja da utvrdi sve promenljive potrebne da se izvede
popravka. Postupak zavarivanja se sastoji od tehničkih detalja, obično specificiranih u postupku
zavarivanja i drugih dodatnih detalja, koji obuhvataju postavljanje, podešavanje i drugu materiju koja
utiče na ukupnu opravku. Obuhvaćeni su podaci o zavarivanju kao položaj zavarivanja, veličina ugaonog
šava, debljina metala za sučeono zavarivanje, i veličina i klasifikacije elektroda. Zahtevi za predgrevanje,
pogrevanje i termičku obradu posle zavarivanja i čišćenje moraju biti razmotreni. Jačina i napon struje i
redosled prolaza moraju biti označeni. Za automatske procese treba dati brzinu zavarivanja.
Sadržaj postupka zavisi od izabranog procesa zavarivanja. Na primer, zahtev za malu snagu
izvora za ručno elektrolučno (E) zavarivanje i zavarivanje u zaštiti gasom netopljivom elektrodom
(TIG) će se postići 250 amperskim pretvaračem naizmenične i jednosmerne struje. Ova vrsta izvora se
koristi u manjim zavarivačkim radionicama i za opravku. Sistem obuhvata izvor struje, elektrode,
kablove, uzemljenje i klješta. Za TIG proces opravke potrebni su jedinica visoke frekvencije, TIG
gorionik, zaštitni gas, regulator i merač protoka. Priprema volframove elektrode je izuzetno važna za
stabilnost luka da bi isključilo unošenje volframa i dobio zdrav metal šava. Sistem za hlađenje
cirkulacijom vode je potreban vodom hlađeni gorionik. Ovakav TIG sistem daje zdrav visoko kvalitetan
šav. Čišćenje posle zavarivanje nije uvek potrebno. Oprema za TIG zavarivanje je specijalna i skupa.
Oprema mora biti postavljena u skladu sa instrukcijama proizvođača. Izvori struje i priključci
moraju biti usklađeni sa odgovarajućim pravilima i propisima, koje je usvojila industrija zavarivanja.
Sve posude za gas pod visokim pritiskom moraju biti postavljene uspravno na siguran način. Svi
priključci moraju da zaptivaju. Gubitak električnog spoja može da izazove varničenje na priključku,
zbog čega se dobija šav slabog kvaliteta, a postoji opasnost od požara. Razlabavljeni priključci za gas i
vodu dovode do poroznosti i rizični su u pogledu sigurnosti.
Zavarivanje u zaštiti topljivom elektrodom MIG/MAG i njegova značajna varijanta, pulsirajuće
zavarivanje, pružaju dalje mogućnosti zavarivaču pri opravci. MIG/MAG proces koristi jednosmernu
struju, poluautomatsko ili automatsko dodavanje žice, gorionik za zavarivanje i dovod zaštitnog gasa.
Vrsta zaštitnog gasa zavisi od osnovnog materijala. Na tržištu se mogu naći razni odgovarajući gasovi,
pa izbor gasa mora da bude brižljiv.
MAG procesom se dobija čvrst, visoko kvalitetan šav velikom brzinom elektrodne žice. Kako se
sredstva za čišćenje i prašak ne koriste, minimalno je čišćenje posle zavarivanja. Zavarivanje punjenom
žicom je slično MAG procesu, sem što žica punjena praškom popunjava metal šava.
Izvođenje reparaturnog zavarivanja na terenu traži drugačije razmišljanje u težim uslovima nego
u radionici. Korišćenjem agregata kao izvora struje, E, TIG i MAG proces se lako ostvaruju i na terenu.
Zahtevi za postavljenje delova. Važan, ali često previđen detalj procesa opravke je postavljanje delova.
Propisno postavljanje delova, učvršćivanje i pripajanje, kada je moguće, doprinose uspešnoj opravci.
Postavljanje se može obezbediti primenom držača i stega, čija je namena da olakšaju montažu i
ravnanje delova. Stege se koriste sa tri glavne namene: montaža, precizno podešavanje i primena
robota. Uređaji za lako odgovorno učvršćenje se mogu dodati stegama pri obimnoj prozvodnji, ili
podešljivim stegama, koje se mogu lako prilagoditi za manje obimnu proizvodnju. Delovi se moraju
delimičmo ili potpuno zavariti u stegama. Ako je deo pripojno zavaren i zatim izvađen iz stege pre
zavarivanja, takva se stega naziva klješta za podešavanje.
Pripojni spojevi se moraju izvesti u dovoljnom broju i pogodnom odnosu da drže sklop na mestu
pri normalnom rukovanju. Oni moraju biti istog kvaliteta kao i specificirani zavareni spojevi, pa
njihovo uklanjanje radi nastavka zavarivanja šava nije potrebno. Pomoćma oprema za zavarivanje, kao
što su okretaljke, pozicioneri, glave i skele pomažu zavarivaču da ostvari optimalne uslove za rad.
Kada se TIG proces koristi za pripajanje pri zavarivanju cevi sa dodatnim materijalom, prepo-
ručuje se uski pripoj, koji neće sa spoljne strane da probije do unutrašnjog zida. Pripajanje ploča treba da
provari čitavu debljinu ploče kada se koristi E i TIG proces. U pripajanju TIG procesom pripoj treba
ispitati pažljivo; prsline u krateru, troska i teški oksidi treba da se uklone pre konačnog zavarivanja.
Obezbeđenje dobre ivice na oba kraja pripoja je važno jer olakšava zdravu vezu narednih prolaza.
Termički zahtevi. Nisko legirani čelici visoke čvrstoče i termički obrađeni čelici uslovljavaju
posebne termičke zahteve. Predgrevanje je potrebno da se spreči pojava prslina i da se održe željene
Stojan Sedmak 4. Izrada, inženjerska primena Glava Strana
Antun Fertilio
4.9. Reparaturno zavarivanje 4.9. 7
Boško Aleksić
mehaničke osobine. Sem toga, predgrevanje je poželjno za debele preseke srednje ili nisko ugljeničnih
čelika da bi se obezbedio dobar spoj. Termička obada posle zavarivanja se koristi za otpuštanje napona.
Predgrevanje podrazumeva povišenje temperature osnovnog metala iznad temperature okoline pre
početka zavarivanja. Peći za predgrevanje su najbolje rešenje jer obezbeđuju ravnomerno zagrevanje.
Češće se koristi ručni gorionik sa prirodnim gasom u mešavini sa vazduhom pod pritiskom. Ovaj
postupka je čist i daje vruć plamen. Električni grejači ili privremene peći se više koriste na terenu. Može
se predgrevati čitav deo ili, ako je deo veliki ili zavarivanje ograničeno na neko područje, samo lokalno
područje se može zagrevati na zahtevanu temperaturu. .
Zahtevana temperatura predgrevanja zavisi od sastava osnovnog materijala, krutosti komponente i
procesa zavarivanja. Predgrevanje se može primeniti da se spreči pojava prslina, da se smanji tvrdoća
zone uticaja toplote, da se smanje zaostali naponi i da se smanji krivljenje. Pedrgrevanjem se omekšavaju
zakaljene zone, smanjuju naponi skupljanja i poboljašava udarna žilavost osnovnog materijala.
Pogrevanje se koristi za kontrolu brzine hlađenja osnovnog metala i lakše izdvajanje vodonika.
Sledeće termičke obrade posle zavarivanja su razvijene da se dobiju željene osobine materijala:
1. Termička obrada otpuštanja napona - zagrevanje na pogodnu temperaturu ispod kritične tempe-
rature metala, dovoljno dugo držanje na toj temperaturi da se smanje zaostali naponi i onda sporo
hlađenje.
2. Žarenje - pojam koji označava zagrevanje i držanje na pogodnoj temperaturi, sa hlađenjem u peći
ili sporim hlađenjem pogodnom brzinom da bi omekšao materijal i da se istovremeno postignu željene
promene osobina ili mikrostrukture.
3. Normalizacija - zagrevanje železnih legura do pogodne temperaturre iznad područja transfor-
macije i hlađenje na vazdugu do temperature znatno ispod područja transformacije. Materijal može da
se koristi u normalizovanom ili normalizovanom i otpuštenom stanju.
4. Kaljenje - povećanje tvrdoće pogodnim postupkom, koji obično uključuje zagrevanje i hlađenje.
Primeri obnavljanja delova za rad obuhvataju termičku obradu laserom, indukcijom ili cementacijom.
5. Poboljšanje - (austenitizacija, kaljenje i otpuštanje) - brzo hlađenje sa temperature austenitizacije,
praćeno ponovnim zagrevanjem okaljenog čelika do neke temperature ispod eutektoidne, da bi se
smanjila tvrdoća i povećala žilavost.
6. Normalizacija i otpuštanje - ponovno zagrevanje normalizovanog metala sa istom namenom
smanjenja tvrdoće i povećanja žilavosti.
7. Austenitno otpuštanje (austempering) - termička obrada železnih legura u kojoj se deo kali sa tem-
perature austenitizacije brzinom dovoljnom da se izbegne obrazovanje ferita ili perlita i onda drži na tem-
peraturi neposredno iznad temperature martenzitne transformacije dok se sav materijal ne prevede u beinit.
8. Martenzitno otpuštanje (martempering) - postupak kaljenja u kome se austenitizovan železni deo
kali u pogodnom medijumu na temperaturi na kojoj se završava austenitno martenzitna transformacija dok
se ona ne postigne u čitavom delu, i onda hladi na vazduhu. Obradu često, ali ne uvek, prati otpuštanje.
9. Rastvorno kaljenje - zagrevanje legure na pogodnu temeperaturu, držanje na toj temepraturi
dok jedan ili više konstituenata ne uđe u čvrsti rastvor, onda brzo hlađenje da bi se konstituenti zadržali
u rastvoru. Obrada rastvornim žarenjem i starenjem se koristi za kaljenje taloženjem ojačalih materijala
kao što je nerđajući čelik 17 - 4 i neke legura bakra i aluminijuma.
4.9.4. Kvalifikacija i priprema zavarivača
Za uspešno reparaturno zavarivanje vrlo je važna obuka zavarivača, tehnička i za izvođenje
operacije. Da bi se dostiglo tehničko umeće, ispitivanje kvalifikacije zavarivača se često zahteva
državnim propisima, specifikacijama i drugim pravilima. Ova ispitivanja pokazuju sposobnost ispitane
osobe da proizvede prihvatljivo zdrav zavareni spoja procesom, materijalom i postupkom na koje se
ispitivanje odnosi. Kvalifikacijom zavarivača se ne može predvideti kako će pojedinac uraditi određeni
posao. Osoblje nadzora mora utvrditi da li predviđeni zavarivač poseduje znanje i obučenost za
određeni posao i mora izvesti odgovarajuća prilagođavanja.
U nekim slučajevima se traži dodatna obuka, npr. kada je pristup šavu ograničen. U drugim,
dodatni podaci o reparaturnom zavarivanju mogu biti potrebni i preneti zavarivaču. U nekim slučajevima
se može pripremiti uzorak sa greškom da bi se ocenila sposobnost zavarivača i mogućnost opravke.

Stojan Sedmak 4. Izrada, inženjerska primena Glava Strana

Antun Fertilio
4.9. Reparaturno zavarivanje 4.9. 8
Boško Aleksić
 Nadzorni organ treba da oceni da li su kratka uputstva bolja od detaljnih, koja u nekim slučajevima
mogu da stvore utisak prinude kod zavarivača. Fizička kondicija bez napetosti kao što su nepovoljni položaj
i zahtev učestalog predgrevanja takođe mogu da utiču na kvalitet reparaturnog zavarivanja zavarivača.
Odluku o ljudskom faktoru, kao što su dati u primerima, treba razmotriti i potrebnu obuku, promenu rada ili
podatke obezbediti pre nego što se nastavi sa planiranim reparaturnim zavarivanjem.
4.9.5. Priprema područja sa greškom
Veoma je važno u postupku reparaturnog zavarivanja čišćenje područja loma ili habanja od
masnoća, boje, vlage, prljavštine, rđe, zaseka i bilo čega drugog što može biti štetno. Vodonik
nepovoljno deluje na osobine nanetog šava. Kada se rastopljeni metal šava hladi i očvršćava, vodonik
se potiskuje iz rastopa i biva zarobljen u očvrslom metalu šava. On se sakuplja na granicama zrna i na
diskontinuitetima bilo koje vrste, gde stvara visok pritiska. Ovaj pritisak i naponi mogu usloviti
stvaranje vrlo malih prslina u metalu šava, koje mogu da se razviju u veće prsline.Vodonik postepeno
odlazi tokom vremena iz čvrstog metala.
Zaseci (ogrebotine) mogu da ometu zavarivački luk da prodre do zdravog materijala. Takva
mesta moraju da se žlebe ugljenom elektrodom ("arker" - arc-air postupak) ili brušenjem da se spreči
zarobljavanje štetnih materija. Posle žljebljenja preporučuje se skidanje sloja od 1,5 mm mehaničkim
sredstvima da bi se otklonio naugljenisani sloj pre ponovnog zavarivanja. Neki postupci čišćenja
delova su čišćenje parom, izduvavanje peska i sagorevanje ulja i masti gorionikom ili u peći.
Plamen ne sme biti skoncentrisan suviše dugo na jedno područje; plamen treba da se prenosi
uzduž i popreko po delu. Posle toga treba ostatke očistiti čistom čeličnom četkom. Očišćeno područje
oko preloma ili habanja treba da bude dovoljno veliko tako da prljavština ne može da dopre u područje
opravke. Dobra priprema oštećene površine za reparaturno zavarivanje zavisi od veličine greške, da li
ona ide kroz debljinu dela, i od drugih faktora koji mogu biti različiti kod raznih delova.
4.9.6. Izvođenje reparaturnog zavarivanja
Reparaturno zavarivanje treba da se izvede u skladu sa svim ranijim odlukama u pogledu
materijala, standarda, ljudskog faktora, procesa i postupaka.
Kontrola
Proces vizuelne kontrole počinje sa početkom zavarivanja, traje tokom višeprolaznog zavarivanja i
čim se zavarivanje završi. Prvo treba vizuelno proveriti stavke kao što su izgled šava, vellčina i obim zava-
rivanja. Merenjem treba utvrditi tačnost dimenzija, stepen krivljenja i veličinu površinskih diskontinuiteta.
Sledeći površinski diskontiniuteti se mogu lako otkriti vizuelnim pregledom i odbaciti ako su van
standardom propisanih granica: prsline, podsecanje, preleplivanje, površinska poroznost ili troska, odstu-
panje od oblika šava i hrapavost površine šava.
Za otkrivanje i tačnu ocenu površinskih diskontinuiteta površina šava mora biti očišćena od troske i
oksida. Operacija čišćenja mora da se izvede pažljivo da se izbegne maskiranje bilo kog diskontinuiteta pri
pregledu. Na primer, ako se troska skida udarcima čekića, otisak čekića može zakloniti malu prslinu. Mlaz
sačme može, slično, da sabije površinu ili da utisne meki talog na površini i da sakrije diskontinuitet.
Tačnost dimenzija zavarnog spoja se meri prikladnim metodama. Prihvatljivost veličine i konture
šava se određuje prikladnim merkama za šav. Veličina ugaonog šava u spoju elemenata pod pravim uglom,
ili blizu njega, je određena prema dužini podnožja šava. Merkom se određuje da li je podnožje šava u
dopuštenim granicama i da li je nanet šav udubljen ili ispupčen. Posebne merke su potrebne za oštre uglove.
Za sučeoni spoj nadvišenje treba da je u saglasnosti sa specificiranim zahtevima. Izgled površine šava
mora da odgovara primenjenim standardima. Industrijski standardi mogu dopustiti ograničeno podsecanje,
manju veličinu i poroznost, dok prsline, nespojena mesta i nepopujeni krateri nisu prihvatljivi.
Treba obratiti pažnju kada se sudi o kvalitetu zavarenog spoja samo na osnovu izgleda.
Prihvatljiv izgled površine ne garantuje da je šav dobro izveden i nije pouzdan znak podpovršinskog
integriteta spoja. Međutim, dobar postupak vizuelne kontrole tokom proizvodnje može da poveća
pouzdanost proizvoda u odnosu na kontrolu koja se obavlja posle završene proivodnje.
Uspešnost reparaturnog zavarivanja i poravke

Stojan Sedmak 4. Izrada, inženjerska primena Glava Strana

Antun Fertilio
4.9. Reparaturno zavarivanje 4.9. 9
Boško Aleksić
 Uspešnost reparaturnog zavarivanja se određuje postupcima vizuelne i drugih dgovarajućih
kontrola. Uspešno reparaturno zavarivanje se završava konačnim čišćenjem i zaštitom pre nego što se
deo vrati u eksploataciju.
Popravke moraju da se prihvate kada reparaturno zavarivanje nije uspešno i one počinju sa
definisanjem problema. Koraci u definisanju problema su prikazani na delu sl. 4.9.1. oivičenom
crtkanim linijama. One uključuju ponovnu ocenu pripreme zavarivača i prikladnosti postupka opravke,
uključujući postupak postavljanja, termičke obrade i drugih postupaka u specifikaciji. Takođe treba
ponovo oceniti izabrani proces reparaturnog zavarivanja, iako to nije uneto u dijagram na sl. 4.9.1.
Kada je problem utvrđen, prosto se treba vratiti na stablo odlučivanja reparaturnog zavarivanja u
odgovarajućoj tački i nastaviti rad redosledom od te tačke u procesu reparaturnog zavarivanja. Iskustvo
stečeno u prvom pokušaju i analiza njegovog neuspeha daju više uvida u proces odlučivanja u narednoj
fazi, što obećava uspešno sledeće reparaturno zavarivanje.
Zaštita delova i vraćanje u eskploataciju
Potreban obim čišćenja i zaštite u velikoj meri zavisi od primenjenog procesa. Na primer, E
zavarivanje traži veći obim čišćenja posle zavaraivanja nego TIG ili MAG proces.
Detaljno čišćenje posle zavarivanja se traži za svaki proces u kome ima troske. Troska može biti
korodirajuća, što je slučaj sa obloženim elektrodama za nerđajući čelik. Nerđajući čelik je slab provodnik
toplote i lako deformacijski ojačava. Ove osobine treba uzeti u obzir pri mašinskoj obradi i brušenju.
Rđa ili kora posle termičke obrade se mogu skinuti mlazom pare ili oduvavanjem pre bojenja.
Čišćenje između prolaza višeprolaznog postupka može da smanji obim čišćenja posle zavarivanja.
Kada se završi postupak održavanja ili opravke, izvodi se završna kontrola i slede operacije
skidanjem strugotine. One mogu biti jednostavne, kao brušenje površine šava da osnovnog metala.
Nekad su mnogo složenije operacije mašinske obrade potrebne da bi se dobile prvobitne dimenzije sa
odgovarajućim skslopom i tolerancijama.
Konačno, zaštita se može izvesti bojenjem ili na neki drugi način. Poslednji korak u zaštiti je
pakovanje dela ili njegova montaža da bi se vratio vlasniku na skladištenje ako je potrebno.

Stojan Sedmak 4. Izrada, inženjerska primena Glava Strana

Antun Fertilio
4.9. Reparaturno zavarivanje 4.9. 10
Boško Aleksić