Professional Documents
Culture Documents
Теорија наслеђа - Биолошке теорије
Теорија наслеђа - Биолошке теорије
Семинарски рад
Предмет: Криминологија
Професор: Студент:
Садржај
Увод..........................................................................................................................3
Теорија наслеђа........................................................................................................5
Појам и основа схватања........................................................................................5
Криминалне породице и адоптивне студије......................................................5
Социјално наслеђе................................................................................................8
Биоконституционална теорија и теорија склоности............................................8
Хромозомска теорија..............................................................................................9
Ендокринолошка теорија......................................................................................10
Расна теорија..........................................................................................................11
Закључак.................................................................................................................12
Литература.............................................................................................................13
~ 3~
Увод
Биолошке теорије у криминологији чине научни правци који схватања о органском свету
и Дарвиново учење о еволуцији врста аналогијом примењују на друштвене односе појаве.
Реч је о теоријама које своју заснованост темеље на мишљењима да су биолошке
предиспозиције основни криминогени фактори. Ту се убрајају чиниоци биосоматских
процеса: урођене, наследне, органске, физиолошке и друге биолошке функције које
условљавају деликвентно понашање појединих лица. Тако се развило више биолошких
праваца проучавања деликвентности. У биолошке теорије се убрајају:
Френолошка теорија
Теорија наслеђа
Биоконституционална теорија и теорија склоности
Хромозомска теорија
Ендокринолошка теорија
Расна теорија
Биолошке теорије су оне теорије криминалитета које узрочне факторе траже у телу
појединца. Део криминологије која се бави овим теоријама је биокриминологија и она
настоји да истражи криминално понашање са биолошког аспекта. Биолошке теорије
криминалитета настале су из позитивистичке школе, која наглашава емпиријско учење.
Биолошке теорије криминалитета склоне су једноставном објашњавању криминалитета и
нуђењу једноставних решења за његово отклањање. Ове теорије можемо још поделити и
на:
Френолошка теорија
Теорија наслеђа
Почеци биолошког правца који истиче велики значај наслеђа у настанку криминалитета
полази од учења Морела. Он је развио концепцију да је криминалитет продукт
дегенерације људске врсте, која се састоји у скретању од првобитног нормалног типа
човека. Ово се врши постепено, кроз више генерација путем наслеђа. Идеју о наслеђу као
~ 6~
Друго истраживање које је имало за циљ да испита везу између наслеђа и криминалних
склоности, вршено је на близанцима. Да би се утврдило да ли је криминалитет генетски
одређен истраживачи су упоређивали једнојајчане и двојајчане близанце. Једнојајчани
близанци имају идентичне гене, јер настају из једне јајне ћелије, док се код двојајчаних
близанаца гени подударају у око 50% случајева. Због овог се пошло од претпоставке да ће
и понашање једнојајчаних близанаца бити исто. Прво истраживање ове врсте обавио је
немачки криминолог у Баварској и његове резултате објавио је у студији „Злочин као
судбина“. Он је проучавао тридесет парова близанаца истог пола, тринаест једнојајчаних и
седамнаест двојајчаних близанаца. Један од близанаца од сваког пара је био деликвент, а
на основу резултата истраживања закључено је да код 80% парова идентичних близанаца
и 12% парова неидентичних близанаца постоји подударно криминално понашање. Прво
обимније истраживање ове врсте спроведено је на узроку од 3586 близанаца, који су
рођени у периоду између 1880. и 1910. године у Данској. Истраживач је установио да код
36% једнојајчаних и 12% двојајчаних парова близанаца врши криминалне радње. Ова
~ 7~
истраживања су критикована због тога што није могла бити прихваћена тврдња да је
криминалитет близанаца условљен искључиво наслеђем, јер су близанци живели у истим
или сличним условима. Сва ова наведена биолошка истраживања послужила су као основ
за истицање захтева за увођење мера које би спречиле стварање потомства од стране лица
која имају криминалне предиспозиције. То су биле мере забране ступања у брак, забране
зачећа и још многе, али све у циљу онемогућавања да се криминалне склоности пренесу
путем насалеђа на потомке.
Социјално наслеђе
Према овој теорији старије генерације преносе у наслеђе своје особине на млађе. Према
тим мишљењима, родитељи своје проблеме из младости преносе на потомство, што се
одражава на биопсихички развој и понашање деце, јер нагомилани проблеми доводе до
асоцијалности и диспозиције деликвентног понашања.
- Рођени злочинци
- Душевно болесни криминалци
- Злочинци из страсти
- Случајни злочинци
- Злочинци из навике
Хромозомска теорија
Ова теорија је заснована на учењу да поремећаји у језгру ћелије садржи гене и носиоци су
наследних особина, а продукују друштвено абнормално понашање. Теорија о „хромозому
убици“ оживела је Лоброзову теорију и изазвала расправе медицинских и криминолошких
стручњака. Теорија је настала на основу резултата истраживања које су спровођене на
осуђеницима, која говоре о томе да се међу извршиоцима кривичних дела мушког пола
чешће јављају XYY комбинације хромозома, него у нормалној популацији. Тако се
развила хипотеза да је вишак хромозома Y у вези са криминалним понашањем, нарочито
насилним. Јакобс је 1965. сугерисао да мушкарци са XYY синдромом имају већи степен
агресивности него нормални XY мушкарци. На основу тих истраживања развио се
~ 10 ~
посебан биолошки правац објашњења веза између гена и деликвенције, према којој
енормни вишак хромозома Y ствара посебан конституционални тип личности склоних
криминалу. Тако се комбинације хромозома XYY код мушкараца и XYY код жена
сматрају кримогеним. Подстичу на одређену врсту кривичних дела ( сексуални деликти,
крађе и убиства), а код жена и на проституцију. Основне поставке ове теорије су следеће:
Г) пошто је више XYY мушкараца у затвору него што их је на слободи тај хормонални
поремећај је главни кривац за агресивност и насиље таквих особа
Ендокринолошка теорија
рођени у Америци. Разлог је тај да је код мајки те деце, због тешких социјалних прилика у
којима су се оне налазиле након свог доласка у Америку, а тиме и физичких и психичких
напора којима су оне биле изложене, дошло је до поремећаја у раду ендокриног система,
што је наследним путем пренесено и на децу. Криминолшка истражиавања су показала у
погледу функционисања ендокриног система, нема већих разлика између лица на слободи
и лица која су осуђена, што је и послужило критичарима ендокринолошке теорије као
основ за тврдуњу да се лучење ендокриног система не може доводити у везу са
криминалним понашањем. Они су истицали да је већина истраживања о степену
ендокринолошких и метаболичких сметњи вршена у време када су ова лица била
изложена стресним ситуацијама, лошим условима живота, затвора... Иако је
ендокринолшка теорија прихваћена са резервом од стране великог броја научника, не би
се могао у потпуности искључити утицај поремећаја у функционисању ендокриног
система на понашање човека, а самим тим и на криминално понашање. То није једини и
искључиви узрок криминалног понашања, али неоспорна је чињеница да он у сарадњи са
другим факторима може имати одређену улогу у настанку криминалног понашања.
Расна теорија
Закључак
Литература