КРИМИНАЛИСТИЧКО-ПОЛИЦИЈСКИ УНИВЕРЗИТЕТ

УНИВЕЗИТЕТА У БЕОГРАДУ

Самостални истраживачки рад

Тема:

„МЕНТАЛНИ ПОРЕМЕЋАЈИ И
МАЛОЛЕТНИЧКА ДЕЛИНКВЕНЦИЈА“

Ментор: Студент:
Проф. др Даг Коларевић Плочић Сара 2г1/0060/21

Београд, 2022.

1
САДРЖАЈ
1. Проблем истраживаља...........................................................................................................1
2. Предмет истраживања.............................................................................................................2
2.1. Дефинисање појмова..................................................................................................2
2.2. Операционално одређење..........................................................................................4
2.3. Циљеви истраживања.................................................................................................5
2.4. Хипотетички оквир.....................................................................................................5
2.5. Научна и друштвена оправданост..............................................................................6
3. План истраживања...................................................................................................................7
3.1. План кадрова................................................................................................................7
3.2. Термистички план.......................................................................................................7
3.3. План материјално техничких средстава....................................................................8
4. Начин истраживања................................................................................................................8
5. Прелиминарна структура рада..............................................................................................9
6. Прелиминарни списак литературе.....................................................................................10

1
 1. Проблем истраживања
Основи проблем криминолошких, криминалистичких, психолошких и правних
наука, када је у питању малолетничка делинквенција, јесте проучавање узрока и услова
криминалног и преступничког понашања, као посебног феномена.1 Етиологија
делинквенције се може посматрати са становишта различитих парадигми, од којих су
најчешће: биолошка која се односи на утицаје гена и поремећаје у хромозомима, утицај
темперамента, социјална и психолошка парадигма.2 Сходно потребама и тематици
истраживања, издвојићемо биолошке и психодинамчке теорије које објашњавају појаву
агресивности.3 Биолошке теорије аналогију проналазе у животињском свету у коме се
агресија користи у циљу одржавања врсте, обезбеђења да најснажнији добију потомство и
ради обезбеђења реда у заједници.4 У оквиру биолошке теорије, као фактори агресивности
се помињу поседовање одређене врсте холестерола, стање у неким режњевима мозга,
концентрација тестостерона и слични чиниоци. (Као трећа фуснота). Психодинамичке
теорије базирају се на основу Фреуд-овог учења које полази од инстинката5 односно става
да се акумулирана унутрашња енергија празни кроз кроз агресију.

Основно питање проблема овог истраживања би гласило: „Коју врсти делинквенцију

и коју врсту кривичних дела најчешће врше малолетници са менталним поремећајем?“ Од
ранијих истраживања која су се бавила питањем: „да ли одређени поремећаји ума и
понашања доводе до агресије?“, навешћемо велику евалутивну студију која је спроведена у
Суду за малолетнике у Балтмору, која је показала да више од 80% младих који су се због
одређеног кривичног дела нашли пред судијама представљају нормалне особе, мада са

1
Јашовић, Ж., Основни друштвени узроци и услови преступничког понашања младих у нашој земљи, У:
Етиологија малолетничког преступништва-Зборник радова, Бронислав Скаберне (ур.), Савез друштава
дефектолога Југославије, Београд, 1971., стр. 159
2
Милојевић., С. & Димитријевић., А. (2012). Социоемоционални модел малолетничке делинквенције и
његове практичне импликације. Енграми, Часопис за клиничку психолохију и граничне дисциплине. Одељење
за психологију, Филозофски факултет Универзитета у Београду., стр. 71
3
Игњатовић., Ђ. (2009). Појам и етиологија насилничког криминалитета., Правни факултет Универзитеа у
Београду, стр. 184
4
Игњатовић., Ђ. (2009). Појам и етиологија насилничког криминалитета., Правни факултет Универзитеа у
Београду., према Marcus Felson (M. Felson /2006/: Crime and Nature, Thousand Oaks, p. 347)
5
Игњатовић., Ђ. (2009). Појам и етиологија насилничког криминалитета., Правни факултет Универзитеа у
Београду.,према Caprara i Cervone (G.Caprara, D.Cervone /2010/: Ličnost – determinante, dinamika i potencijali
(orig. Personality: Determinants, Dynamics and Potentials), Beograd, p. 83) navode da Freud instinkte (n. Trieb)
vidi kao psihološke predstavnike telesnih impulsa i tako oni povezuju um i telo. Svaki od njih ima četiri
karakteristike: izvor; cilj; objekt; i pokretačku silu.
одређеним антисоцијалним цртама личности, док 10-17% младих пати од интелектуалне
ометености или има озбиљне емоционалне и сличке психичке сметње.6 Такође, на основу
ранијих истраживања наводи се податак да ментално оболела лица чине непредвидиву и
есктремну групу коју је скоро немогуће разликовати од осталих преступника. Као
спољашњи индикатори који би могли указивати да се можда ради о таквим лицима јесу:
акти тортуре, бруталност, садизам или паљевине.7

2. Предмет истраживња

2.1. Дефинисање појмова

У односу на поглед у експлорацији етиолошких фактора, јављају се различите

дефиниције менталних поремећаја. Светска здравствена организација (WHO-World Health
Organization) дефинише менталне поремећаје и поремећаје понашања „као клиничка стања
која се карактеришу променом мишљења, расположења и/или понашања повезаних са
личним дистресом-оболелог и/или поремећајем функционисања“. 8 У менталне поремећаје
убрајају се сви поремећаји понашања и психичке структуре који мењају универзалне
особине људске природе, на основу оваквог схватања ту се убрајају психозе, неурозе,
менталне дефицијенције, алкохолизам, као и поремећаји у дечијем понашању. 9 Аутори
Оксфордског уџбеника психијатрије говоре о „менталним и поремећајима понашања“, где
се убраја велики број појава као што су органске које укључују соматске менталне
поремећаје, деменцију, менталнне поремећаје изазване повредама мозга, дисфункцијом и
телесном болешћу; затим шизофренија, шизотипски поремећај; манично-депресивни
поремећај; менталнда ретардираност; поремећаји у психолошком развоју, поремећај у

6
Игњатовић., Ђ. (2009). Појам и етиологија насилничког криминалитета., Правни факултет Универзитеа у
Београду.према 52 P. Kratcoski and L. Kratcoski /1996/: Juvenile Delinquency, Upper Saddle River, p. 45
7
- Игњатовић., Ђ. (2009). Појам и етиологија насилничког криминалитета., Правни факултет Универзитеа у
Београду., према J. Shaw et al. /1999/: Mental disorder and and clinical care in people convicted of homicide: na-
tional clinical survey, British Medical Journal, vol. 318, no 8.
8
- World Health Organisation (2001). Te World Health Report 2001. Mental Health: New Understanding, New
Hope. Geneva: WHO. Preuzeto sa: www.who.int/whr/2001/en/whr01_en.pdf?ua=1
9
- Игњатовић., Ђ. (2009). Појам и етиологија насилничког криминалитета., Правни факултет Универзитеа у
Београду према Крстић., Д., (1991)., Психолошки речник., Београд., стр 31.
говору, поремећаји у одрастању (дечији аутизам, Ретов/Ретт/ и Аспергеров синдром);
поремећаји у понашању и емоцијама повезани са дечијим узрастом, поремечај
хиперактивности, поремећаји понашања и расположења (депресивност).10

Особе са менталним поремећајима могу бити, на основу одлуке суда, смештене у

установе правосуђа по основу извршења мере притвора, казне затвора, малолелтничког
затвора, мере упућивања у васпитно-поравни дом, као и извршење мере безбедности
обавезног психијатријског лечења у чувања у здравственој установи, уколико буду
доведене у везу са извршењем кривичног дела. 11

У фокусу овог самосталног истраживачког рада јесте испитивање, објашњење и

увиђање утицаја менталних поремећаја на појаву малолетничке делинквенције.
Делинквенција представља кршење законских норми што значи да је пре свега одређена
правним прописима земље. У већини земаља, као и код нас постоје посебна правила везана
за криминалитет дезе и адолесцената тј. малолетника. Сходно томе да су детињство и
адолесценција периоди одређени узрастом особе, одређује се доња граница која је везана за
одређење кривичне одговорности тј. од које године живота особа постаје кривично
одговорна. Њено одређење је неуједначено у различитим законодавствима, па тако је код
нас старосна граница 14 година, док је нпр. у Уједињеном Краљевству 10 година. Поред
доње, одређује се и горња граница која раздваја малолетничку делинквенцију од одрасле
делинквенције, код нас и у већини земаља она подразумева 18 година. 12 У нашој земљи,
постоји посебни закон који одређује поступке који се примењују према малолетним
учиниоцима кривичних дела – „Закон о малолетним учиниоцима кривичних дела и
кривичноправној заштити малолелетних лица“ (у даљем тексту: „ЗОМУКД“). Узимајући у
обзир старосни узраст, у ЗОМУКД извршена је категоризација малолелтних учинилаца
кривичних дела, где прву категорију означава малолетника као лице које у време извршења

10
- Игњатовић., Ђ. (2009). Појам и етиологија насилничког криминалитета., Правни факултет Универзитеа
у Београду према Semple., D. & Smyth., R. (2010). Oxford Handbook of Psychiatry, Oxford (D. Semple, R.Smyth,
op. cit. p. 927 et seq).
11
Милошевић., С., Јованић., Г. и Петровић., В. (2019) Положај и третман осуђених лица са менталним
поремећајем у пеналном систему., Факултет за специјалну едукацију и рехабилитацију Универзитета у
Београду, вол. 18, бр. 3., стр. 322.
12
Радуловић, Д., Радовановић, Д. (2007). Психолошке карактеристике деце и адолесцената са поремећајем у
понашању. Зборник иститута за криминолошка и социолошка истраживања.стр.184
кривичног дела навршило четрнаест, а није навршило осамнаест година, друга категорија
подразумева млађег малолетника као лица које је у време извршења кривичног дела
навршило четранаест, а није навршило шеснаест година, трећу категорију чине старији
малолетници који се дефинишу као лица која која су у време извршења кривичног дела
навршила шеснаест, а нису навршила осамнаест година, последњу категорију чине млађа
пунолетна лица која су у време извршења кривичног дела навршила осамнаест, а нису
навршила двадесет и једну годину. 13

2.2. Операционално одређење

Казнено-поправни завод за малолетнике у Ваљеву специјализован је за извршење

казне малолетничког затвора. Казна малолетничког затвора не може бити краћа од једне, ни
дужа од десет година и представља једину затворску казну која се може изрећи учиниоцима
кривичних дела узраста од 16 до 18 година. Оно што карактерише ову установу јесте да се
у њој, претежно налазе малолетници који су извршили озбиљна кривична дела. 14 По
пријему лица на издржавање казне затвора, осуђени се упућује на пријемно одељење,
упознавање осуђеног обавља стручни тим са различитих аспеката, као што су психолошки,
педагошки, криминолошки,социјални, здравствени и безбедносни. Након тога утврђује се
програм поступања у зависности од процене ризика, капацитета и потреба осуђеног.
Осуђени се разврставају у отворено, полуотворено или затворено одељење. 15

Специјална затворска болница је установа затвореног типа у коју се упућују лица

према којима је изречена мера безбедности: обавезног психијатријског лечења и чувања у
здравственој установи, обавезног психијатријског лечења и чувања алкохоличара и
наркомана, лица према којима је у прекршајном поступку изречена иста заштитна мера,
лица упућена ради психијатријског испитивања према којима је одређен притвор или се
налазе на издржавању казне затвора и оболела лица којима је одређен притвор. 16

13
Закон о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривичноправној заштити малолетних лица.(2005).Сл.
гласник РС, бр. 85/2005
14
Скакавац., З. и Трајковић., Н. (2019). Установе за извршење кривичних санкција: светска и домаћа
искуства., Цивитас., стр. 91.
15
Правилник о третману, програму поступања, разврставању и накнадном разврставању осуђених лица („Сл.
гласник РС“, бр. 66/2015)
16
преузето са: http://www.uiks.mpravde.gov.rs/cr/articles/ustanove-za-izvrsenje-krivicnih-sankcija/specijalna-
zatvorska-bolnica/
 Задатак овог истраживања јесте испитивање и утврђивање положаја малолетника у
претходно наведеним установама, као и начине поступања и разврставања ове категорије.

2.3. Циљеви истраживања

Сходно потребама истраживања, општи циљ истраживања биo би идентификација и

класификација врста делинквенције којој прибегавају малолетници са менталним
поремећајима, као посебни циљеви издвајају се:

а.)утврђивање узрочно-последичне везе између конкретних менталних поремећаја и

конкретних кривичних дела;

б.)утврђивање најчешће коришћеног облика третмана који се користи у раду са овом

категоријом, као и степен његове ефикасности и

в.) проналажење адекватнијег решења са правног, криминолошког и пенолошког аспекта

реаговања на кажњаве ове категорије.

2.4. Хипотетички оквир

На основу претходно наведених циљева, издвајају се следеће хипотеза:

-Општа хипотеза гласи: „Малолетници са менталним поремећајима доминантно

прибегавају тежем облику делинквенције, што би подразумевало вршење кривичних дела
из група кривичних дела „против живота и тела“ и „против полне слободе“, средњем облику
делинквенције прибегавају малолетници са блажим поремећајима контроле емоције и
понашања, док благи облик делинквенције врше малолетници код којих не постоји
хронична и трајна ментална поремећеност, већ је делинквенција последица ситуационог,
афективног стања.“

-Посебне хипотезе би подразумевале:

а.) малолетници код којих је дијагностикован хиперкинетички синдром чешће врше

кривична дела против имовине, као што су кривично дела крађе, разбојништво и
разбојничке крађе; дефицит интелигенције заједно са тешким темпераментом доводи се у
везу са кривичним делима који садрже елементе насиља; малолетници са поремећајем у
понашању и емоцијама повезани са дечијим узрастом чешће врше сексуалне преступе;
б.) побољшање ефикасности третмана подразумевало би коришћење што
персонализованијег и мултидимензионалног начина рада са појединцима.

2.5. Научна и друштвена оправданост истраживања

Већина држава данас бележи значајније учешће малолетника у укупном

криминалитету. Статистички подаци о обиму и динамици криманалитета, показују да је
малолетничка делинквенција у већини држава у просеку од 15% до 20%, а у неким државама
достиже и до 45%, што је нарочито забрињавајуће узевши у обзир заступљеност
малолетника у општој популацији. 17 Сходно томе, научна оправданост истраживања би се
огледала у томе што ће се на основу овог истраживања стећи нова, потврдити стечена знања
о предмету истраживања и тиме би се обогатила научна и стручна литература у погледу
утврђивања релација утицајних аспеката између менталних поремећаја и малолелтничке
делинквенције. Док би се друштвена оправданост огледала у пружању могућности свим
образовним профилима који се баве проблематиком малолетничке делинквеције (почевши
од просветних радника, специјалних педагога, преко полицијских службеника и школских
полицаја, полицијским службеницима у оквиру службе обезбеђења у оквиру Казнено-
поправних домова па све до судија и јавних тужилаца који учествују у кривичним
поступцима према малолетницима) стварања нових, ефективнијих и ефикаснијих начина
реаговања у поступању са овом категоријом лица. Првенствено приликом уочавања овог
феномена од стране просветних радника – учитеља, наставника, што би подразумевало
благовремено реаговање у циљу превенције прогресије оваквих стања, као и спречавање
настанка знатно тешких последица по самог малолетника и његову околину. Специјалним
педагозима, ово истраживање допринело би у погледу побољшања начина поступања, као
и развијања способности да препознају и разликују малолетнне учиниоце кривичних дела
са одређеним менталним поремећајем када исти доспеју у Казнено-поправни заводи или
Казнено-поправне домове у односу на малолетне учиниоце којима је мотив вршења
кривичног дела био нпр. стицање имовинске користи, у циљу проналажења адекветнијег и
персонализованијег облика третмана у складу са потребама односно у складу са врстом
менталног поремећаја који поседује одређени малолетник. Што се тиче полцијских

17
Константиновић-Вилић., С., Николић-Ристановић., В., & Костић., М., (2009). Криминологија, Пеликан
принт. Ниш., стр. 235
службеника, свакако да би кроз дескриптивне анализе и објашењења овог феномена, били
у положају да на свеобухватнији и свестранији начин разумеју његове различите аспекте,
самим тим би се на тај начин унапредио њихов начин реаговања и са аспекта превенције,
као и са аспекта поступања у оквиру Казнено-поправних заовда.

3. План истраживања
План истраживања обухвата планирање кадрова, термистички план и план
материјално техничких средстава.

3.1. План кадрова

Извори података за анализу и класификацију типова делинквенције у односу на

врсту менталних поремећаја, представљаће евиденција и документација која се води у
Казнено-поправном заводу за малолетнике у Ваљеву и у Специјалној затворској болници у
Београду. Приликом доласка у установе, планира се договарање са запосленим
васпитачима, провођење кроз установе и проналажење адекватног простора неопходног са
вршење увида у документацију. Стручно особље запослено у претходно наведеним
установама, пружиће увид у различите досијее осуђеника и омогућити интервју са
појединим затвореницима уз видео надзор службе за обезбеђење. Пре свега тога, у договору
са ментором и деканатом Криминалистичко-полицијског универзитета, биће послата молба
Управи за извршење кривичних санкција у циљу добијања дозволе за посету установа и
одобрења коришћења добијених информација у истраживачке сврхе, уз наравно поштовање
начела приватности и не откривања идентитета осуђених лица. Истраживање се планира за
месец октобар, уз накнадно одређивање тачног датума у договору са ментором и
начелником Казнено-поправног завода у Ваљеву и начелником Специјалне затворске
болнице у Београду.

3.2. Термистички план

Трајање истраживања је предвиђено од првог октобра 2022. до 31. новембра 2022.

године. Временски оквир активности ће накнададно бити одређен у односу на време
добијања одговора од Управе за извршење кривичних санкција, затим у односу на време
потребно за читање и анализу досијее и као и каснију обраду података и анализу садржаја.

3.3. План материјално техничких средстава

Просторије намењене истраживању су службене канцеларије у оквиру Казнено-

поправног завода за малолетнике у Ваљеву и Специјалне затворске болнице у Београду,
подаци добијени на основу досијееа и интервјуа бележиће се на лицу места на папирима а4
формата, који ће касније бити пребачени у дигиталну форму у виду израде писаног текста
и табела.

4. Начин истраживања
У овом истраживачком раду биће коришћено неколико научних метода, неке од
метода које ће се користити јесу:

-квалитативна анализа досијеаа осуђеника у Казнено-поправном заводу у Ваљеву и у

Специјалној затворској болници у Београду, у циљу објашњења и извођења закључака о
вези између варијабли менталних поремећаја и одређених врста кривичних дела;

-квантитативном анализом прикупиће се бројчани подаци о учесталости вршења одређених

кривичних дела у односу на одређени ментални поремећај;

-статистички метод који подразумева обраду података кроз програм за статистичку обраду
података (SPSS- Statistical Product and Service Solutions),

-извођење студија случаја већег броја лица која се налазе на издржавању казне затвора,
критеријум узимања узорака јесте дијагностиковани ментални поремећај, настао пре
почетка извршавања казне затвора;

-вођење интервјуа (уз добровољни пристанак интервју биће вођен са осуђеним лицима и
стручним лицима запосленим у установама);

-каузална индукција која има за цињ објашњење узрочно-последичних веза између појава
менталних поремећаја и малолетничке делинквенције;
-метод анализе садржаја, односно прегледа литературе користиће се за прикупљање
релевантних података о предмету из научне и стручне литературе.
 5. Прелиминарна структура рада

1. УВОД

1.1. Појам и врсте менталних поремећаја

1.2. Појам и етиологија малолетничке делинквенције

1.3. Биолошки и психолошки чиниоци малолетничке делинквенције

1.4. Однос менталних поремећаја и малолетничке делинквенције

2. ИСТРАЖИВАЊЕ

3. РЕЗУЛТАТИ

4. ДИСКУСИЈА

5. ЗАКЉУЧАК

6. ЛИТЕРАТУРА
 6. Прелиминарни списак литературе

1. Баић, В. & Јововић, Ј. (2002). Малолетничка делинквенција – експлорација узрока

делинквентног понашанја. Безбедност, Београд, 44(5),791-802.
2. Бугарски, Т., Ристивојевић, Б., & Писарић, М. (2016). Фактори малолетничког
кримналитета – значајнији егзогени фактори и њихове практичне импликације у судском
поступку. Социолошки преглед, 50(1), 59-89. https://doi.org/10.5937/socpreg1601059B
3. Закон о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривичноправној заштити малолетних
лица.(2005).Сл. гласник РС, бр. 85/2005
4. Игњатовић., Ђ. (2009). Појам и етиологија насилничког криминалитета., Правни
факултет Универзитеа у Београду, стр. 184
http://crimenjournal.ius.bg.ac.rs/articles/Crimen_002-2011/Crimen_002-2011_02.Ignjatovic.pdf
5. Игњатовић., Ђ. (2009). Појам и етиологија насилничког криминалитета., Правни
факултет Универзитеа у Београду, стр. 184
6. Игњатовић., Ђ. (2009). Појам и етиологија насилничког криминалитета., Правни
факултет Универзитеа у Београду., према Marcus Felson (M. Felson /2006/: Crime and Nature,
Thousand Oaks, p. 347)
7. Игњатовић., Ђ. (2009). Појам и етиологија насилничког криминалитета., Правни
факултет Универзитеа у Београду.,према Caprara i Cervone (G.Caprara, D.Cervone /2010/:
Личност - детерминате, динамика и потенцијали (orig. Personality: Determinants, Dynamics
and Potentials), Београд.
8.Игњатовић., Ђ. (2009). Појам и етиологија насилничког криминалитета., Правни
факултет Универзитеа у Београду.према 52 P. Kratcoski and L. Kratcoski /1996/: Juvenile
Delinquency, Upper Saddle River, p. 45
9. Игњатовић., Ђ. (2009). Појам и етиологија насилничког криминалитета., Правни
факултет Универзитеа у Београду., према J. Shaw et al. /1999/: Mental disorder and and clinical
care in people convicted of homicide: na-tional clinical survey, British Medical Journal, vol. 318,
no 8.
10. Игњатовић., Ђ. (2009). Појам и етиологија насилничког криминалитета., Правни
факултет Универзитеа у Београду према Крстић., Д., (1991)., Психолошки речник.,
Београд., стр 31.

11. Јашовић, Ж., Основни друштвени узроци и услови преступничког понашања младих у
нашој земљи, У: Етиологија малолетничког преступништва-Зборник радова, Бронислав
Скаберне (ур.), Савез друштава дефектолога Југославије, Београд, 1971., стр. 159
Јовашевић, Д. (2005). Положај малолетника у кривичном праву према новим законским
решењима. Зборник радова Правног факултета у Нишу, 46, 159-176.
12. Јоксић, И. (2011). Кажњавање малолетника у кривичном законодавству Републике
Србије. Безбедност, Београд 53(2). 134-148.
13.Константиновић-Вилић., С., Николић-Ристановић., В., & Костић., М., (2009).
Криминологија, Пеликан принт. Ниш., стр. 235
14. Милојевић., С. & Димитријевић., А. (2012). Социоемоционални модел малолетничке
делинквенције и његове практичне импликације. Енграми, Часопис за клиничку психолохију
и граничне дисциплине. Одељење за психологију, Филозофски факултет Универзитета у
Београду., стр. 71
15. Милошевић., С., Јованић., Г. и Петровић., В. (2019) Положај и третман осуђених лица
са менталним поремећајем у пеналном систему., Факултет за специјалну едукацију и
рехабилитацију Универзитета у Београду, вол. 18, бр. 3., стр. 322.
16. Николић, Г. (2015). Малолетни учиниоци кривичних дела у вези са опојним дрогама.
НБП. Наука, безбедност, полиција, 20(1), 173-189. https://doi.org/10.5937/NBP1501173N
17. Радовановић, А,. & Јоксић, И. (2018). Положај малолетника у породичном и кривичном
Републике Србије. Војно дело, 70(6), 154-165. https://doi.org/10.5937/vojdelo1806154R
18. Радуловић, Д. (2013). Поремећаји зависности, психопатија и криминал у светлу налаза
емпиријских студија. Специјална едукација и рехабилитација, 12(1), 119-139.
https://doi.org/10.5937/socpreg1204583R
19. Радуловић, Д. М. (2006). Хиперкинетички синдром, поремећај у понашању и
криминална психопатија. Специјална едукација и рехабилитација, 1+2,87-98.
20. Радуловић, Д. (2012). Главни проблем криминала у друштву – преступници и психопате.
Социолошки преглед, 46(4), 583-600. https://doi.org/10.5937/socpreg1204583R
21. Скакавац., З. и Трајковић., Н. (2019). Установе за извршење кривичних санкција: светска
и домаћа искуства., Цивитас., стр. 91 преузето са: https://civitas.rs/09/9-2/Skakavac-
Trajkovic-9-2-srb.pdf
22.World Health Organisation (2001). Te World Health Report 2001. Mental Health: New
Understanding, New Hope. Geneva: WHO. Preuzeto sa:
www.who.int/whr/2001/en/whr01_en.pdf?ua=1