Dejan ori, MSc1

Rizini faktori povezani sa maloletnikom delinkvencijom

Rezime : Ovaj lanak definie rizine faktore, objanjava zato su vani i ukratko
diskutuje o glavnim rizinim faktorima koji su povezani sa maloletnikom
delinkvencijom. Razliiti istraivai kategoriu rizine faktore na razliite naine. Za
potrebe ovog lanka, rizini faktori su svrstani u pet irokih kategorija : individualne,
porodine, vrnjake, kolske i faktore zajednice. Rizini faktori su varijable
povezane sa velikom verovatnoom nastanka, ozbiljnou i duim trajanjem
maloletnike delinkvencije. Preventivne intervencije za cilj imaju da se suprostave
rizinim faktorima i da ojaaju protektivne faktore. Pojedini rizini faktori su dobri
prediktori iskljuivo u specifinim periodima ivota (npr. povezanost sa
delinkventnim vrnjacima je bolji prediktor u adolescenciji nego u detinjstvu) i
izloenost viestrukim rizinim faktorima ima kumulativne efekte..
Kljune rei : maloletnika delinkvencija, rizini faktori, prevencija.

Pedagoki fakultet u Somboru, saradnik u nastavi za uu naunu oblast Pedagoke nauke, djordjic87@gmail.com

Uvod
Koncept prevencije, kakav se koristi u javnom zdravlju, se koristi poslednje tri-etri
decenije u oblasti mentalnog zdravlja i drutvenih nauka (Coie et al., 1993). Istorijski gledano
prevencija se najpre primenjivala u oblasti javnog zdravlja, zatim mentanog zdravlja, da bi se
zatim njeni dometi proirili na podruje obrazovanja, pravosua, socijalnog rada i dr.(Bai,
2009).
Jedan od pristupa u prevenciji delinkventnog ponaanja jeste koncept rizinih i
protektivnih faktora. Koncept je razvijen osamdesetih godina prolog veka i pokazao se kao
veoma uspean u prevenciji kardiovaskulatnih bolesti i u oblasti prestupnikog ponaanja u
saobraaju. U osnovi koncepta je shvatanje da ne postoji jedan uzrok neke pojave, nego da su svi
poremeaji u ponaanju multifaktoriski uslovljeni. Unutar koncepta rizinih i protektivnih
faktora razvijena je paradigma prevencije usmerene na rizine i protektivne faktore, koja je
devedesetih godina prolog veka dala znaajan doprinos, kako kriminolokoj nauci, tako procesu
koncipiranja preventivne nauke. Ova padaradigma usmerava preventivna nastojanja ka kljunim
rizinim i protektivnim faktorima poremeaja ponaanja, odnosno zahteva da preventivne
strategije, intervencije i aktivnosti direktno budu u funkciji redukovanja rizinih ili jaanja
protektivnih faktora (Popovi-iti & Popovi, 2009).
Pojam maloletnike delinkvencije
Maloletnika delinkvencija je pojam koji obuhvata itav niz razliitih ponaanja od
neprilagoenog do delinkventnog. Uopteno gledajui, postoje dve grupe odreenja ovog pojma
ire i ue.

Prema irem shvatanju pod maloletniku delinkvenciju se mogu podvesti svi oblici
devijantnog ponaanja maloletnika, bez obzira da li je ono inkriminisano u krivinom
zakonodavstvu ili ne. Prema ovome, maloletnika delinkvencija ne predstavlja samo krenje
pravnih, ve i moralnih normi u jednom drutvu. Zapravo, maloletnika delinkvencija u irem
smislu obuhvata takva devijantna ponaanja mladih odreenog uzrasta kojima se kre legalne
norme drutvene sredine ili svaku aktivnost maloletnih lica ili maloletnih grupa koja
predstavlja znatnije krenje bilo koje drutvene norme (Konstantinovi-Vili, NikoliRistanovi, & Kosti, 2009:223). U prestupnitvo mladih, pored vrenja razliitih krivinih dela,
spada i itav niz drugih devijantnih ponaanja (beanje od kue, skitnja, zloupotreba alkohola i
droge, promiskuitet, tue, sitne krae, itd.), odnosno tzv. statusni

prekraji koji nisu

inkriminisani zakonom (obot, Ivanovi-Kovaevi, Markovi, Srdanovi-Mara, & MiiPavkov, 2010). Neka od njih predstavljaju prekraje, a druga vreaju moralne norme i nisu
regulisana pozitivnim pravnim propisima. Za oznaavanje maloletnike delinkvencije u irem
kontekstu koristi se termin prestupnitvo mladih (Konstantinovi-Vili et al., 2009).
Po uem shvatanju, pojam maloletnike delinkvencije obuhvata sva ona ponaanja, koja su
inkriminisana krivinim zakonima kao krivina dela. Ovo je formalno pravno odreenje
maloletnike delinkvencije, koje je izdvaja od drugih oblika devijantnih ponaanja
(Konstantinovi-Vili et al., 2009). Maloletnika delinkvencija u uem smislu, pored ponaanja
kojima se kre norme krivinog zakonodavstva, obuhvata i krenja administrativnih normi tj.
prekraje. Ovako shvaena maloletnika delinkvencija predstavlja maloletniki kriminalitet.
Tako se maloletniki kriminalitet definie kao skup svih krivinih dela izvrenih od strane
maloletnika (mlaih i starijih) u jednom drutvu u odreenom vremenskom periodu (Jovaevi,

2006). Najei naziv za kriminalitet u adolescentnom periodu jeste delinkvencija (Gottfredson,

Sealock, & Koper, 1996).
Rizini faktori
Iako se odreenje rizinih faktora razlikuje u zavisnosti od konteksta, moemo prihvatiti
odreenje da su rizini faktori unutranji ili spoljanji uticaji ili uslovi koji su povezani sa
negativnim ishodom ( kao to je delinkvencija ili antisocijalno ponaanje). Globalno gledajui,
to vie rizinih faktora utiu da pojedinca, to je vea verovatnoa da e on razviti odreena
antisocijalna ponaanja (Heilbrun, Goldstein, & Redding, 2005). Rizini faktor za nastanak
maloletnike delinkvencije je faktor koji poveava verovatnou kasnijeg prestupa (Farrington &
Welsh, 2008). Rizini faktori su individualni, kolski, vrnjaki, porodini i sredinjski uticaji koji
poveavaju verovatnou da e dete doiveti socijalne ili zdravstvene probleme. Iako je ideja
identifikacije faktora rizika, radi boljeg razumevanja problema sa kojima se suoavaju deca i
adolescenti, veoma rasprostranjena u preventivnim nastojanjima, njeni koreni su ipak novijeg
datuma. Najraniji modeli rizinih faktora su bili spiskovi korelata sa adolescentnim problemima.
Ovi modeli su bili izvueni iz prethodnih istraivanja koja su identifikovala faktore rizika za
adolescentne probleme, kao to su zloupotreba supstanci i delinkvencija (Jenson & Fraser, 2010).
Kirby i Frazer navode da rizini faktori imaju kumulativni karakter, da se javljaju u grupama, da
jedan faktor za sobom povlai druge, a to ih je vei broj stanje je loije. Rizinost je proces koji
vremenom doprinosi slabljenju otpornosti osobe koja postaje ranjivija, sa vei izgledima da
razvoje razne forme poremeaja ponaanja (Kirby & Fraser, 1997).
Kembrid studija o razvoju delinkvenata (The Cambridge Study in Delinquency
Development) je jedno od sveobuhvatnijih longitudinalnih istravanja delinkventnog ponaanja.
Istraivanje je prouavalo prestupnitvo i antisocijalno ponaanje kod 411 deaka iz Londona,

koji su venom roeni 1953. godine. Istraivanje je zapoto 1961. godine i prvih dvadeset godina
ga je predvodio Donald West, da bi se 1969. godine prikljuio David Farrington. Deaci su
prvobitno ispitivani u periodu 1961 - 1962. godine i tad su imali oko 8, 9 godina. Oni su dalje
bili procenjivani i ispitivani devet puta tokom ivota, na uzrastu od 8 do 48 godina. Njihovi
roditelji su bili ispitivani jednom godinje. Neki od zakljuaka su : najznaajniji rizini faktor u
detinjstvu na uzrastu 8-10 godina jeste porodina istorija kriminaliteta, siromatvo i slaba
povezanost sa kolom; 7% mukaraca su oznaeni kao hronini delinkventi, a njihova karijera je
trajala otprilike od 14 do 35 godine ivota; najei prekraj bili su provala i kraa, a najei
prekraji na uzrastu od 41 do 50 godine su kraa, provala, napad, vandalizam, zloupotreba
supstanci; to krminalna karijera ranije zapone to ima veu tendenciju da traje due; delinkventi
su obino devijantni u razliitim aspektima ivota; impulsivnost kao znaajan rizini faktor u
detinjstvu moe biti modifikovan treninzima kognitivno-bihejvioralnih vetina (Farrington &
Welsh, 2008; Farrington, 2003).
Za potrebe ovog rada rizine faktore emo klasifikovati kao unutranje, odnosno
individualne rizine faktore, i spoljanje koji se javljaju u osnovnim ivotnim domenima
porodici, koli, u domenu vrnjaka i susedstva.
Individualni rizini faktori
Veina istraivanja bila je usmerena na individualni nivo rizinih faktora. Pregledom
literature u individualne faktore koji imaju uticaja na javljanje delinkvencije se najee ubrajaju
zloupotreba supstanci, rana antisocijalna ponaanja, emocionalni faktori i hiperaktivnost.
Veina maloletnih delinkvenata ima istoriju zloupotrebe droga i alkohola, a oko 50% izvetava
da su koristili drogu ili alkohol u vreme kad su izvrili prestupnitvo. Iako novija istraivanja

pokazuju da je zloupotreba supstanci jak prediktor za delinkventno ponaanje, ipak ta veza slabi
sa uzrastom. Na primer, zloupotreba supstanci je snaniji pokazatelj kod deteta sa 9 godina, nego
kod deteta od 14 godina (Heilbrun et al., 2005). Istraivanje sprovedeno sa 113 delinkvntnih
mladih koji su bili zadrani u pritvoru pokazuje da je vie od 80% njih svakodvneno
konzumiralo alkohol ili neke druge supstance (DeFrancesco, 1996). Istraivanje koje je
sprovedeno u Vaingtonu 1988. godine pokazuje da su mladi koji prodaju i konzumiraju drogu u
veem riziku da poine krivino delo, nego mladi koji ih samo koriste ili samo prodaju
(Altschuler & Brounstein, 1991).
Rana antisocijalna ponaanja su veoma dobar prediktor kasnije delinkvencije. Antisocijalna
ponaanja ukljuuju razliite forme krenja pravila i agresiju, kao to su kraa, fizika tua i
vandalizam.. Studije sprovedene u Kanadi, SAD-u, vajcarskoj, Novom Zelandu i Engleskoj
potvruju da rana antisocijalna ponaanja su dobar pokazatelj ranog poetka delinkventnog
ponaanja kod mukaraca (Haapasalo & Tremblay, 1994; Tremblay, Pihl, Vitaro, & Dobkin,
1994). U stvari rano agresivno ponaanje se javlja kao najznaajniji prediktor delinkvencije pre
trinaeste godine (Shader, 2004).
Emocionalni faktori su takoe od izuzetnog znaaja. Mnoge studije delinkventnog ponaanja su
bile usmerene na sistem bihejvioralne inhibicije i sistem bihejvioralne aktivacije. Bihejvioralna
inhibicija podrazumeva straljivost, anksioznost i stidljivost, dok bihejvioralna aktivacija
podrazumeva traenje novina i senzacija, impulsivnost, hiperaktivnost i agresiju. Istraivanja su
pokazala da visok nivo bihejvioralne aktivacije i nizak nivo inhibicije jesu rizini faktori za
pojavu delinkvencije. Impulsivni deaci, koji nisu anksiozni, ee poine delinkventna dela sa
12-13 godina (Farrington, 1998). Deaci koji su agresivni u mlaim razredima osnovne kole ili

koji imaju tekoa u kontroli impulsa su u veem riziku za korienje alkohola i droga,
delinkvenciju i nasilno ponaanje (Popovi-iti & Popovi, 2009).
Hiperaktivnost je jedan od faktora kojeg su brojna istraivanja dovela u vezu sa maloletnikom
delinkvencijom. Istraivanja su pokazala da nemirna, uzvrpoljena deca imaju veu verovatnou
da razviju delinkventna ponaanja (Foley, 1996). Klinike studije hiperaktivne dece su pokazale
da su ona u visokom riziku. Na primer, motorni nemir koji je ocenjen od strane vaspitaa u
zabavitu je bio bolji prediktor nego nedostatak prosocijalnog ponaanja i anksioznost (Tremblay
et al., 1994). Deca koja su u riziku za ispoljavanje delinkventnog ponaanja su vie aktivna nego
druga deca, imaju tekoe da sede mirno, imaju tekoe sa kontrolom impulsa i probleme sa
panjom (Loeber, 1990).
Porodini rizini faktori
U drutvenim naukama, a naroito u kriminologiji, je opte prihvaeno stanovite da
porodica ima uticaja na delinkventno ponaanje, iako ponekad mehanizmi tog uticaja nisu ba
najjasniji. Najee se u literaturi razmatra loe roditeljstvo koje se operacionalizuje kao
neefektivno, neadekvatno i disfunkcionalno roditeljstvo (Unnever, Cullen, & Agnew, 2006).
Postoji mnogo faktora u domenu porodice koji imaju znaaja za javljanje maloletnike
delinkvencije. Istraivake rezultate koji govore o ovoj povezanosti moemo lake sagledati ako
ih grupiemo u sledee oblasti : vaspitni stil, zlostavljanje, porodino nasilje, razvod,
psihopatologija roditelja, porodina istorija antisocijalnog ponaanja, maloletnika trudnoa,
jednoroditeljske porodice, veliina porodice i socioekonomski status.
Neadekvatan vaspitni stil je veoma dobar prediktor ranog antisocijalnog ponaanja.
Postoje tri specifina odnosa koja su povezana sa ranim antisocijalnim ponaanjima : 1) esti

konflikti izmeu roditelja i dece, 2 ) slab nadzor dece i 3 ) nizak nivo pozitivnog angaovanja
(Wasserman, Miller, Pinner, & Jaramillo, 1996). Pitsburka studija mladih (Pittsburgh Youth
Study) je pokazala da slab monitoring dece i visok nivo kanjavanja poveavaju rizik od
maloletnike delinkvencije kod deaka na uzrastu od 7 do 13 godina (Hirschi, 1969). Roditelji
koji ne odvajaju dovoljno vremena za vaspitanje i socijalizaciju svoje dece mogu da dovedu do
toga da se njihova deca ponaaju impulsivno i da iskuse negativna oseanja, to sve zajedno
moe da vodi do perzistentne kriminalne karijere (Agnew, 2005). Deca koja su vezanija za svoje
roditelje imaju manje izgleda da se angauju u bilo kojoj vrsti devijantnih ponaanja (Hirschi,
1969). U razmatranju povezanosti neadekvatnog roditeljstva i maloletnike delinkvencije kod
3038 dece uzrasta estog, sedmog i osmog razreda dolo se do zakljuka da neadekvatno
roditeljstvo (lo monitoring, nedostatak nege i roditeljsko ohrabrivanje agresivnog ponaanja)
ima direktan uticaj na nizak nivo samokontrole i na stavove koji podravaju agresivno ponaanje
(individualni rizini faktori) i time ostvaruju posredan uticaj na delinkventno ponaanje
(Unnever et al., 2006). Bitna dimenzija vaspitnog stila koja ima uticaja na maloletniku
delinkvenciju je i odbacivanje od strane roditelja (Simons, Robertson, & Downs, 1988). Loa i
neadekvatna komunikacija izmeu roditelja i muke dece se pokazala kao najsnaniji rizini
faktor u domenu porodice (Loeber et al., 2001).
Maltretiranje i zlostavljanje dece najee se dogaa u vezi sa drugim rizinim faktorima u
okviru porodice i povezano je sa ranim poecima delinkventnog ponaanja. Fokusirajui se
specifino na odnos izmeu fizikog zlostavljanja i deije agresije, jedna studija je pokazala da
vie od 20 % dece postanu delinkventna pre adolescencije (Lewis, Mallouh, & Webb, 1989;
Malinosky-Rummell & Hansen, 1993). Utvreno je da zlostavljana ili zanemarivana deca imaju

38% veu ansu da budu uhapena zbog nasilnog dela, nego ona deca koja nisu zlostavljana ili
zanemarivana (Heilbrun et al., 2005).
Izlaganje porodinom nasilju poveava verovatnou od bihejevioralnih problema, naroito kod
deaka i mlae dece (Smith & Thornberry, 1995). Konstantni porodini konflikti su veliki rizini
faktor za pojavljivanje zloupotrebe supstanci, delinkvencije, nasilja, naputanja kolovanja,
malolenike trudnoe (Popovi-iti & Popovi, 2009). Porodino nasilje i roditeljsko
antisocijalno ponaanje su dva faktora koja su najvre povezani sa pojavom antisocijalnog
ponaanja kod dece (Heilbrun et al., 2005).
Razvod braka je konzistentan rizini faktor za maloletniku delinkvenciju i druge
eksternalizovane probleme u periodu detinjstva i adolescencije, iako umerenog uticaja.
Istraivanje sprovedeno sa 610 porodica, koje su imale bioloku ili adoptivnu decu pokazuje da
je uticaj razvoda najvei u periodu adolescencije (Amato & Keith, 1991; Burt, Barnes, Mcgue, &
Iacono, 2008).
Psihopatologija roditelja je znaajan rizini faktor, jer ak 45% roditelja sa antisocijalnim
poremeajem linosti imaju decu sa poremeajem u ponaanju (Lahey et al., 1988). Roditeljski
psihijatrijski status i zlostavljanje imaju znatan uticaj. Tako na primer deca izofrenih roditelja
su pokazivala vie eksternalizovanih problema tokom vremena (Walker, Downey, & Bergman,
1989). Slina povezanost je otkrivena sa zloupotrebom supstanci od strane roditelja (Kandel,
1990; Keller, Catalano, Haggerty, & Fleming, 2002). Postoji i povezanost izmeu roditeljske
anksioznosti i depresije sa delinkventnim ponaanjem dece. Ta veza je jaa kod mlae, nego kod
starije dece (Loeber et al., 2001).

Roditelji sa istorijom kriminalnog i delinkventnog ponaanja ee imaju delinkventnu i

antisocijalnu decu, kako su pokazale studije sprovedene u Bostonu i St. Luisu. Na primer, 63%
deaka iji su oevi osueni su i sami osueni, u odnosu na 30% deaka iji oevi nisu osuivani
(Farrington, 2010). Utvreno je da sa maloletnikom delinkvencijom ima veze ukoliko je neko
od siblinga ili roditelja bio uhapen, pa ak i ukoliko su to bili dalji srodnici kao ujaci, ujne,
strievi, strine ili babe i dede. Najvanija figura je otac. Hapenje ili osuivanje oca ima uticaja
nezavisno od hapenja ostalih srodnika (Farrington, Jolliffe, Loeber, Stouthamer-Loeber, & Kalb,
2001). Antisocijalni pojedinci imaju tendenciju da biraju antisocijalne partnere (Farrington,
Barnes, & Lambert, 1996). Adolescenti iji roditelji uestvuju u kriminalnim radnjama imaju dva
puta veu verovatnou za ozbiljno delinkventno ponaanje u adolescenciji (Heilbrun et al.,
2005).
Maloletnika trudnoa moe biti veoma pouzdan pokazatelj delinkvencije (Farrington et al.,
2001). Prerani seksualni odnosi i maloletnika trudnoa se smatraju problematinim
ponaanjima, kao i delinkvencija, devijantnost, zloupotreba psihoaktivnih supstanci i slino.
Postoji visoka interkorelacija meu problematinim ponaanjima (Jessor, Turbin, & Costa, 1998;
Jessor, 1987, 1991; Jessor et al., 2003). Iako sama trudnoa kod maloletnih devojaka pokazana
kao rizini faktor, sa druge strane roenje deteta u adolescenciji znatno menja razvojnu putanju u
smeru smanjenja konzumacije alkohola i droga, kao i smanjenju angaovanja u delinkventnim
ponaanjima. Povezanost izmeu trudnoe u adolescenciji i delinkvencije je znaajna kod
devojaka koje izvre abortus ili daju decu na usvajanje (Hope, Wilder, & Watt, 2003).
Jednoroditeljske porodice mogu da imaju uticaj na maloletniku delinkvenciju. Iako veina
jednoroditeljskih porodica moe da vaspitava dece na sasvim uobiajen nain, deca iz
jednoroditeljskih porodica pokazuju poveanu tendenciju da budu delinkventna (Anderson,

2002). to vie dece u porodici, to je vei rizik za delinkvenciju. U poreenju sa deacima koji
imaju manje brae i sestara, deaci koji imaju etiri i vie brae i sestara imaju veu verovatnou
za delinkventno ponaanje, bez obzira na socioekonomski status porodice (Farrington, 2010).
Socioekonomski status porodice je koncept koji obuhvata dve dimenzije, jednu koja je povezana
sa resursima kao to su primanja, obrazovanje roditelja i blagostanje porodice, i drugu koja se
odnosi na socijalni status i ugled koji uiva data porodica (na primer kojoj drutvenoj klasi
pripada). Istraivanja u ovoj oblasti su esto nekonzistentna i protivrena. Metaanalize pokazuju
da socioekonomski status nema direktnog uticaja na delinkventno ponaanje. Socioekonomski
status moe da bude moderator varijabla izmeu drugih rizinih faktora i maloletnike
delinkvencije (Carswell, 2007; Ekpo & Ajake, 2013). Roditeljske vetine (kao to su monitoring
i disciplinovanje) su veoma znaajne u ublaavanju uticaja socioekonomskog statusa na
delinkventno ponaanje (Larzelere & Patterson, 1990).
Vrnjaki rizini faktori
Vrnjaki uticaji na maloletniku delinkvenciju obino se javljaju kasnije nego
individualni i porodini uticaji. Ovde se ubrajaju faktori kao to su delinkventno ponaanje
vrnjaka, vrnjako odobravanje delinkvencije i odbacivanje od strane vrnjaka (Shader, 2004).
Lipsey i Derzon istiu da je za mlade uzrasta 12-14 godina kljuni prediktor delinkventnog
ponaanja prisustvo antisocijalnih vrnjaka (Lipsey & Derzon, 1996). Povezanost sa
delinkventnim vrnjacima je u vezi sa sa izvrenjem krivinog dela, i u manjem broju sluajeva
sa ueem u gangu ( bandi ). U skladu sa podacima ankete koju su popunjavali reprezentativni
ameriki maloletnici uzrasta od 11 do 17 godina, najei obrazac je takav da dete od druenja
sa nedelinkevntnim vrnjacima kree na druenje sa delinkventnim vrnjacima, a zatim na

izvrenje lakih krivinih dela (Elliott & Menard, 1996). Ovo je jedan od najkonzistentnijih
prediktora koji su identifikovani istraivanjima. ak i ako deca potiu iz dobro organizovanih
porodica i zatiena su od delovanja drugih rizinih faktora, ovaj faktor moe sam mono da
deluje na razvoj delinkventnog ponaanja (Popovi-iti & Popovi, 2009). Neki istraivai
napominju da adolescenti koji su povezani sa delinkventnim vrnjacima imaju 10 puta veu
verovatnou da i sami postanu delinkventni. Uee u bandi je mnogo jai rizini faktor nego
prisustvo delinkventnih vrnjaka (Heilbrun et al., 2005).
Odbijanje vrnjaka je rizini faktori koji je u skorije vreme istraivanjima povezan sa
delinkvencijom. Istraivanja pokazuju da mlaa agresivna deca koja su odbacivana od vrnjaka
imaju znaajno veu tendenciju razvoja antisocijalnog ponaanja, u poreenju sa decom koja
nisu odbijana bez obzira da li su agresivna ili ne. Jedno od moguih objanjenja je da vrnjako
odbacivanje dovodi do sve vee sumnjiavosti u motive ponaanja drugih osoba i sve veu
agresiju u odgovoru. Drugo objanjenje jeste da odbaena deca imaju manje pozitivnih socijalnih
kontakata i da se udruuju sa delinkventnim vrnjacima. Vrnjako odbacivanje je vie
medijatorni faktor, nego primarni (Coie, Lochman, Terry, & Hyman, 1992). Isto tako, adolescenti
koji su socijalno izolovani ili povueni su u riziku (Heilbrun et al., 2005).
kolski rizini faktori
Nedostatak privrenosti koli tokom detinjstva moe da vodi ka delinkvenciji (Freidenfelt
Liljeberg, Eklund, Fritz, & af Klinteberg, 2011; Simons-Morton, Crump, Haynie, & Saylor,
1999). Analiza vie od 100 studija koje se bave povezanou loeg akademskog uspeha i
delinkvencije pokazuje da je lo akademski uspeh povezan sa prevalencom,

uestalou i

ozbiljnou delinkvencije (Maguin & Loeber, 1996). Jedna studija je uporeivala akademski

uspeh delikventne grupe dece sa kontrolnom grupom i ustanovljeno je da delinkventna deca su

bila za 45% loija u pisanju i 36% u itanju (Loeber, 1990). Loe akademsko postignue,
naroito loe postignue tokom osnovne kole, moe dobro da predvidi delinkventno ponaanje
meu maloletnicima, a ova veza je specifino jaa kod devojaka. Veza izmeu izostanaka i
maloletnike delinkvencije je takoe vrsto uspostavljena. Farrington je utvrdio da je visoka
stopa izostajanja iz kole na uzrastu 12-14 godina povezana sa delinkvencijom i nasiljem u
adolescenciji i odraslom dobu. (Heilbrun et al., 2005)
Rizini faktori na nivou zajednice
Deca odrasla u siromanim i ugroenim porodicama imaju veu verovatnou za prestupnitvo
nego deca odrasla u relativno imunim porodicama (Burgess, 1952; Farrington, 1998; Ludwig,
Duncan, & Hirschfield, 2001; Shader, 2004). Deca koja odrastaju u nerazvijenim zajednicama
zajednicama koje karakterie ekstremno siromatvo, loi uslovi ivota i visoka stopa
nezaposlenosti, u viem su riziku da razviju probleme vezane za upotrebu alkohola i droga,
delinkvenciju, maloletniku trudnou i naputanje kolovanja (Popovi-iti & Popovi, 2009).
Pored siromatva bitan rizini faktor je nizak nivo povezanosti susedstva i dezorganizacija
zajednice. Dezorganizacija zajednice je od primarnog znaaja za razvoj antisocijalnog ponaanja
(Sampson, Raudenbush, & Earls, 1997). Ovde je veoma vaan subjektivni oseaj pripadanja
zajednici i sposobnosti da se neto uini u zajednici. Generalno, u zajednicama gde pojedinci
nisu privreni zajednici javlja se vea stopa kriminaliteta i zloupotrebe psihoaktivnih supstanci.
Ukoliko pitolj postoji u kui, vea je verovatnoa da e biti upotrebljen protiv roaka ili
prijatelja nego protiv provalnika ili stranca. Takoe, kada se vatreno oruje koristi u izvrenju

krivinog dela mnogo je vea verovatnoa da e posledice biti fatalne nego kada se koristi neko
drugo oruje ili kada se oruje uopte ne koristi (Popovi-iti & Popovi, 2009).
Zakljuna razmatranja
Sva preventivna nastojanja zasnovana na konceptu prevencije fokusiranom na rizine i
protektivne faktore polaze od pretpostavke da se redukovanjem, neutralisanjem ili eliminisanjem
negativnog dejstva rizinih faktora i jaanjem protektivnih faktora doprinosi boljem socijalnom
razvoju (Popovi-iti, 2005).
Kao to vidimo rizini faktori se javljaju u svakom domenu ivota mlade osobe i
poveavaju verovatnou javljanja delinkventnog ponaanja. Poznavanje rizinih faktora je nuno
ukoliko elimo delovati u prvacu smanjenja delinkvntnog ponaanja. Treba imati u vidu da
postoje rizini faktori iji je uticaj lake eliminisati, neutralisati ili redukovati, kao i oni kod koji
to nije sluaj. Odnosno, postoje rizini faktori koji mogu da se otklone (kao na primer druenje
sa prijateljima koji ispoljavaju delinkventno ponaanje), ali postoje i rizini faktori koji ne mogu
tako lako da budu otklonjeni i koji zahtevaju napore koji iziskuju puno vremena i resursa (kao
to je nizak socioekonomski status). Rizini faktori su dinamini i podloni promenama i zato ni
jedna lista rizinih faktora nije konana.
Literatura
Agnew, R. (2005), Why do criminals offend? A General Theory of Crime and Delinquency, Los
Angeles, Roxbury.
Altschuler, D., & Brounstein, P. (1991), Patterns of drug use, drug trafficing, and other
delinquency among innercity adolescent malens in Washington, DC, Criminology, 29(4),
str. 589622.
Amato, P. R., & Keith, B. (1991), Parental divorce and the well-being of children: a metaanalysis, Psychological Bulletin, 110(1), str. 2646.

Anderson, A. (2002), Individual and contextual influences on delinquency: the role of the singleparent family, Journal of Criminal Justice, 30(6), str. 575587.
Bai, J. (2009), Teorije prevencije: prevencija poremeaja u ponaanju i rizinih ponaanja
djece i mladih, Zagreb, kolska knjiga.
Burgess, E. W. (1952), The Economic Factor in Juvenile Delinquency, The Journal of Criminal
Law, Criminology, and Police Science, 43(1), str. 2942.
Burt, S. A., Barnes, A. R., Mcgue, M., & Iacono, W. G. (2008), Parental divorce and adolescent
delinquency: ruling out the impact of common genes, Developmental Psychology, 44(6), str.
16681677.
Carswell, S. (2007), Delinquency among African American Youth (Criminal Justice), New York,
LFB Scholarly Publishing LLC.
Coie, J. D., Lochman, J. E., Terry, R., & Hyman, C. (1992), Predicting early adolescent disorder
from childhood aggression and peer rejection, Journal of Consulting and Clinical
Psychology, 60(5), str. 78392.
Coie, J. D., Watt, N. F., West, S. G., Hawkins, J. D., Asarnow, J. R., Markman, H. J., Long, B.
(1993), The Science of Prevention, American Psychologist, 48(10), str. 10131022.
DeFrancesco, J. (1996), Delinquency and substance abuse: A brief analysis, Journal for Juvenile
Justice and Detention Services, 11(2), str. 7778.
Ekpo, T. E., & Ajake, U. E. (2013), Family Socio-Economic Status and Delinquency among
Senior Secondary School Students in Calabar South , Cross River State , Nigeria, American
International Journal of Contemporary Research, 3(4), str. 8388.
Elliott, D., & Menard, S. (1996), Delinquent friends and delinquent behavior. In J. D. Hawkins
(Ed.), Delinquency and crime: Current theories (pp. 2867), New York,Cambridge
University Press.
Farrington, D. (1998), Predictors , Causes , and Correlates of Male Youth Violence, Crime and
Justice: A Review of Research, 24(1), str. 421475.
Farrington, D. (2003), Key results from the first forty years of the Cambridge study in delinquent
development, u T. P. Thornberry & M. D. Krohn (Eds.), Taking Stock of Delinquency: An
Overview of Findings from Contemporary Longitudinal Studies (str. 137183). New York:
Kluwer/Plenum.
Farrington, D. (2010), Family Influences on Delinquency, u D. W. Springer & A. R. Roberts
(Eds.), Juvenile Justice and Delinquency (str. 203222), Sudbury, Mass, Jones and Bartlett.

Farrington, D., Barnes, G., & Lambert, S. (1996), The concentration of offending in families,
Legal and Criminological Psychology, 1(1), str. 4763.
Farrington, D. P., Jolliffe, D., Loeber, R., Stouthamer-Loeber, M., & Kalb, L. M. (2001), The
concentration of offenders in families, and family criminality in the prediction of boys
delinquency, Journal of Adolescence, 24(5), str. 57996.
Farrington, D., & Welsh, B. (2008), Saving Children from a Life of Crime: Early Risk Factors
and Effective Interventions, Cary, NC, Oxford University Press.
Foley, H. (1996), The relationship of attention deficit hyperactivity disorder and conduct disorder
to juvenile delinquency: legal implications, Journal of the American Academy of Psychiatry
and the Law Online, 24(3), str. 333345.
Freidenfelt Liljeberg, J., Eklund, J. M., Fritz, M. V., & af Klinteberg, B. (2011), Poor school
bonding and delinquency over time: bidirectional effects and sex differences, Journal of
Adolescence, 34(1), str. 19.
Gottfredson, D. C., Sealock, M. D., & Koper, C. S. (1996), Delinquency, u R. DiClemente, W.
Hansen, & L. Ponton (Eds.), Handbook of adolescent health risk behavior, New York,
Plenum.
Haapasalo, J., & Tremblay, R. E. (1994), Physically aggressive boys from ages 6 to 12: family
background, parenting behavior, and prediction of delinquency, Journal of Consulting and
Clinical Psychology, 62(5), str. 104452.
Heilbrun, K., Goldstein, N., & Redding, R. (2005), Juvenile delinquency: Prevention,
assessment, and intervention, New York, Oxford University Press.
Hirschi, T. (1969), Causes of Delinquency, Berkley, University of California Press.
Hope, T., Wilder, E., & Watt, T. T. (2003), The relationships among adolescent pregnancy,
pregnancy resolution, and juvenile delinquency, The Sociological Quarterly, 44(4), str. 555
576.
Jenson, J., & Fraser, M. (2010), Social Policy for Children and Families: A Risk and Resilience
Perspective, New York, Oxford University Press.
Jessor, R. (1987), Problem-behavior theory, psychosocial development, and adolescent problem
drinking, British Journal of Addiction, 82(4), str. 33142.
Jessor, R. (1991), Risk Behavior in Adolescence: A Psychological Framework for Understanding
and Action, Journal of Adolescent Health, 12(8), str. 597605.
Jessor, R., Turbin, M., & Costa, F. (1998), Protective factors in Adolescent Health Behavior,
Journal of Personality and Social Psychology, 75(3), str. 788800.

Jessor, R., Turbin, M. S., Costa, F. M., Dong, Q., Zhang, H., & Wang, C. (2003), Adolescent
Problem Behavior in China and the United States: A Cross-National Study of Psychosocial
Protective Factors, Journal of Research on Adolescence, 13(3), str. 329360.
Jovaevi, D. (2006), Leksikon krivinog prava, Beograd, Slubeni glasnik.
Kandel, D. (1990), Parenting Styles , Drug Use , and Children s Adjustment in Families of
Young Adults, Journal of Marriage and the Family, 52(1), str. 183196.
Keller, T. E., Catalano, R. F., Haggerty, K. P., & Fleming, C. B. (2002), Parent figure transitions
and delinquency and drug use among early adolescent children of substance abusers, The
American Journal of Drug and Alcohol Abuse, 28(3), str. 399427.
Kirby, L., & Fraser, M. (1997), Risk and resiience in childhood, u M. Fraser (Ed.), Risk and
resilience in childhood (str. 1033), Washington, DC, National Association of Social
Workers.
Konstantinovi-Vili, S., Nikoli-Ristanovi, V., & Kosti, M. (2009), Kriminologija, Ni,
Pelikan print.
Lahey, B. B., Piacentini, J. C., McBurnett, K., Stone, P., Hartdaghn, S., & Hynd, G. (1988),
Psychopathology in the parents of children with conduct disorder and hyperactivity, Journal
of the American Academy of Child & Adolescent Psychiatry, 27(2), str. 163170.
Larzelere, R., & Patterson, G. (1990), Parental Management: Mediator of the Effect of
Socioeconomic Status on Early Delinquency, Criminology, 28(2), str. 301325.
Lewis, D. P., Mallouh, C., & Webb, V. (1989), Child abuse, delinquency, and violent criminality,
u D. Cicchetti & V. Carlson (Eds.), Child maltreatment: Theory and research on the causes
and the consequences of child abuse and neglect (str. 707721), Cambridge, Cambridge
University Press.
Lipsey, M. W., & Derzon, J. H. (1996), Predictors of Violent or Serious Delinquency in
Adolescence and Early Adulthood - A synthesis of Longitudinal Research, u R. Loeber & D.
Farrington (Eds.), Serious and Violent Juvenile Offenders: Risk Factors and Successful
Interventions (str. 86105), Thousand Oaks, Sage Publications.
Loeber, R. (1990), Development and risk factors of juvenile antisocial behavior and delinquency,
Clinical Psychology Review, 10(1), str. 141.
Loeber, R., Farrington, D. P., Stouthamer-Loeber, M., Moffitt, T. E., Caspi, A., & Lynam, D.
(2001), Male Mental Health Problems , Psychopathy , and Personality Traits: Key Findings
from the First 14 Years of the Pittsburgh Youth Study, Clinical Child and Family
Psychology Review, 4(4), str. 273297.

Ludwig, J., Duncan, G., & Hirschfield, P. (2001), Urban poverty and juvenile crime: evidence
from a randomized housing-mobility experiment, Quarterly Journal of Economics, 16(2),
str. 655680.
Maguin, E., & Loeber, R. (1996), Academic performance and delinquency, u M. Tonry (Ed.),
Crime and Justice: A Review of Research (str. 145264), Chicago, University of Chicago
Press.
Malinosky-Rummell, R., & Hansen, D. J. (1993), Long-term consequences of childhood physical
abuse, Psychological Bulletin, 114(1), str. 6879.
Popovi-iti, B. (2005), Prevencija fokusirana na rizine i protektivne faktore kao savremeni
pristup prevenciji prestupnitva mladih, Socijalna Misao, 12(1), str. 2755.
Popovi-iti, B., & Popovi, V. (2009), Koncept rizinih i protektivnih faktora - klasifikacioni
okviri za potrebe prevencije poremeaja ponaanja dece i omladine, Socijalna Misao, 16(3),
str. 4365.
Sampson, R. J., Raudenbush, S. W., & Earls, F. (1997), Neighborhoods and violent crime: A
multilevel study of collective efficacy, Science, 277, str. 919924.
Shader, M. (2004), Risk Factors for Delinquency: An Overview. U.S. Department of Justice,
Office of Juvenile and Delinquency Prevention, str. 111.
Simons, R., Robertson, J., & Downs, W. (1988), The nature of the association between parental
rejection and delinquent behavior, Journal of Youth and Adolescence, 18(3), str. 297310.
Simons-Morton, B. G., Crump, A. D., Haynie, D. L., & Saylor, K. E. (1999), Student-school
bonding and adolescent problem behavior, Health Education Research, 14(1), str. 99107.
Smith, C., & Thornberry, T. (1995), The Relationship betwen Childhod Maltreatment and
Adolescent Involvement in Delinquency, Criminology, 33(4), str. 451477.
obot, V., Ivanovi-Kovaevi, S., Markovi, J., Srdanovi-Mara, J., & Mii-Pavkov, G.
(2010), Maloletnika delinkvencija, Engrami - asopis Za Kliniku Psihijatriju,
Psihologiju I Granine Discipline, 32(3), str. 5361.
Tremblay, R. E., Pihl, R., Vitaro, F., & Dobkin, P. (1994), Predicting Early Onset od Male
Antisocial Behavior From Preschool Behavior, Archives of General Psychiatry, 51(9), str.
732739.
Unnever, J., Cullen, F., & Agnew, R. (2006), Why is Bad Parenting Criminogenic?
Implications From Rival Theories, Youth Violence and Juvenile Justice, 4(1), str. 333.

Walker, E., Downey, G., & Bergman, A. (1989), The Effects of Parental Psychopathology and
Maltreatntent on Child Behavior: A Test of the Diathesis-Stress Model, Child Development,
60(1), str. 1524.
Wasserman, G. A., Miller, L. S., Pinner, E., & Jaramillo, B. (1996), Parenting predictors of early
conduct problems in urban, high-risk boys, Journal of the American Academy of Child &
Adolescent Psychiatry, 35(9), str. 12271236.

Summary: This article defines risk factors, explains why they are important, and briefly
discusses some of the major risk factors linked to juvenile delinquency. Various researchers
categorize risk factors in different ways. For the purposes of this article, risk factors fall under
five broad categories: individual, family, peer, school and community risk factors. Risk factors
are variables associated with high probability of onset, greater severity and longer duration of
juvenile delinquency. Preventive interventions for its goal have to counteract risk factors and
reinforce protective factors. Some risk factors are good predictors only at specific periods of life
(e.g. association with deviant peers is better predictor in adolescence than in childhood) and
exposure to multiple risk factors has cumulative effects.
Key words: juvenile delinquency, risk factors, prevention.