Tečno agregatno stanje materije

Tečnosti ili tekućine su materije tečnog agregatnog stanja. Takve materije

nemaju stalan oblik, ali imaju stalnu zapreminu, jer su privlačne sile među
njihovim česticama slabije pa se mogu slobodnije kretati. Tečnosti, prema tome,
lako menjaju oblik odnosno zauzimaju oblik posude u kojoj se nalaze.
U hemiji se materije tečnog agregatnog stanja označavaju malim slovom L (eng.
liquid - tečnost). U periodnom sistemu elemenata najmanje je tečnih elemenata,
dok su molekularne tečnosti vrlo rasprostranjene u prirodi.
Tečnost je skoro nekompresibilan fluid koji zadržava (skoro) konstantnu
zapreminu nezavisno od pritiska. Kao takva, tečnost je jedno od četiri
fundamentalna stanja materije (pri čemu su druga: čvrsto stanje, gas, i plazma), i
ona je jedino stanje sa određenom zapreminom bez fiksnog oblika. Tečnost je
sačinjena od malih vibrirajućih čestica materije, kao što su atomi, koji su
povezani intermolekularnim vezama.[9][10] Voda je daleko najrasprostranjenija
tečnost na Zemlji. Poput gasova, tečnost ima sposobnost proticanja i zauzima
oblik suda. Vežina tečnosti je otporna na kompresiju, mada se neke mogu
komprimovati. Za razliku od gasova, tečnost se ne širi da bi zauzela svaki deo
prostora u sudu, i održava relativno konstantnu gustinu. Distinktno svojstvo
tečnog stanja je površinski napon,[3][4] koji dovodi do fenomena vlaženja.[11][12]
Gustina tečnosti je obično blizo gustine čvrste materije, i znatno je veća od gasa.
Stoga su tečne i čvrste materije nazvanje kondenzovanim materijama.[13] S druge
strane, tečnosti i gasovi imaju zajeničku sposobnost tečenja, i nazivaju
se fluidima.[14] Mada je tečna voda izobilna na Zemlji, to stanje materije je
zapravo najmanje zastupljeno u poznatom svemiru, pošto je za postojanje
tečnosti neophodan relativno uzak opseg temperature/pritiska. Većina poznate
materije u svemiru je u gasovitoj formi (sa tragovima detektabilne čvrste
materije) kao interstelarni oblaci ili obliku plazme u zvezdama.
Primjeri
Jedina dva elementa koja su tečna pod standardnim uslovima temperature i
pritiska su: živa i brom. Četiri dodatna elementa imaju tačke topljenja neznatno
iznad sobne temperature: francijum, cezijum, galijum i rubidijum. Metalne
legure koje su tečne na sobnoj temperaturi su NaK, natrijum-kalijumska metalna
legura, galinstan, topljiva tečna legura, i neki amalgami (legure žive). Čiste
supstance koje su tečne pod normalnim uslovima obuhvataju vodu, etanol i
mnoge druge organske rastvarače. Tečna voda je od vitalnog značaja u hemiji i
biologiji; smatra se da je neophodna za postojanje života. Neorganske tečnosti
obuhvataju vodu, magmu, neorganske nevodene rastvarače i mnoge kiseline.
Među važnim tečnostima u svakodnevnoj upotrebi su tečni rastvori kao što su
kućni izbjeljivači, i smeše raznih supstanci kao što su mineralna
ulja i benzin, emulzije kao što su prelivi ili majonez, suspenzije poput krvi,
i koloidi kao što su boje i mleko. Mnogi gasovi se mogu prevesti u tečno
stanje hlađenjem, čime nastaju tečnosti kao što su tečni kiseonik, tečni
azot, tečni vodonik i tečni helijum. Svi gasovi se ne mogu prevesti u tečnost na
atmosferskom pritisku, na primer ugljen dioksid se može prevesti u tečnost samo
na pritisku iznad 5,1 atm. Neki materijali se ne mogu klasifikovati u okviru tri
klasična stanja materije; oni poseduju svojstva slična čvrstoj materiji i
tečnostima. Primeri takivih materijala su tečni kristali, koji se koriste za izradu
LCD displeja, i biološke membrane.
Primjena
Tečnosti imaju mnoštvo upotreba, kao lubrikanti, rastvarači, i rashladne tečnosti.
U hidrauličkim sistemima, tečnosti se koriste za prenos snage.
Tečnosti se ponekad koriste u mernim uređajima. Termometri često
koriste termalnu ekspanziju tečnosti, kao što je živa, u kombinaciji sa njenom
sposobnosti da teče, za indiciranje temperature. Manometar koristi težinu
tečnosti kao indikator vazdušnog pritiska.