Ajnštajnov zakon fotoelektričnog efekta

Ajnstajnov zakon fotoelektricnog efekta glasi da je količina energije koju foton može da prenese
na elektron u metalnom površinskom sloju proporcionalna frekvenciji svetlosti koja je u pitanju.
Ova količina energije se zove fotoelektrična energija i ona je jednaka Plankovoj konstanti "h"
pomnoženoj sa frekvencijom.

Kada svetlost sa određenom frekvencijom padne na metalni površinski sloj, neke će fotone imati
dovoljno energije da bi elektroni bili ispražnjeni iz njihovih orbiti. Elektroni će tada biti
emitovani iz metalnog sloja u vakuum. Ovaj proces se naziva fotoelektrična emisija.

Međutim, postoji minimum energije koja je potrebna za ispražnjivanje elektrona iz metalnog

sloja, što znači da neće sve fotone sa frekvencijom koja padne na metalni sloj moći da ispraze
elektron. Ova minimalna energija se naziva pražnjiva energija i ona zavisi od materijala koji se
koristi.

Ajnstajn je dokazao da je brzina sa kojom elektroni bivaju ispražnjeni iz metalnog sloja

proporcionalna razlici između fotoelektrične energije i pražnjive energije. To znači da što je veća
razlika, brže će elektroni biti ispražnjeni iz metalnog sloja.

Fotoelektrični efekat je značajan za mnoge tehnološke aplikacije, uključujući fotoćelije, koje se

koriste za proizvodnju električne energije, kao i za detekciju i merenje svetlosti. Takođe, ova
pojava je ključna za razumevanje kvantne prirode svetlosti i elektrona.

U svakom slučaju, Ajnstajnov zakon fotoelektričnog efekta pruža temelj za mnoge dalje
istraživanja u oblasti fizike, elektronike i tehnologije, te je danas jedan od osnovnih principa u
ovim oblastima.