1

СТРУКТУРА И КАРАКТЕРИСТИКЕ АТОМСКОГ ЈЕЗГРА

Радерфпрд и оегпви сарадници су (1911.) прпушавали прплазак и расејаоа -шестица

на танким металним фплијама. На резултатима пвих пгледа заснпван је Радерфпрд-
Бпрпв (планетарни) мпдел атпма. Према пвпм мпделу:
- Атпм се састпји пд ппзитивнпг језгра (нуклеуса1) пкп кпјег круже негативнп
наелектрисани електрпни (кап планете пкп Сунца), пп путаоама шији су прешници
мнпгп већи пд димензија језгaра. Електрпни шине електрпнски пмпташ – пмпташ
атпма.

- Ппзитивнп наелектрисанп језгрп пкруженп је са Z електрпна (Z – редни брпј

елемента у перипднпм систему). Атпм је електрпнеутралан – укупнп негативнп
наелектрисаое електрпна једнакп је ппзитивнпм наелектрисаоу језгра.
- Маса електрпнскпг пмпташа је занемарљивп мала у пднпсу на масу језгра. Сва маса
је скпнцентрисана у језгру.

Свпјим мпделпм, Радерфпрд је усппставип пснпвне претппставке п расппреду шестица

у атпму. У састав атпма улазе електрпни и ппзитивнп наелектрисане шестице2. О
прирпди ппзитивнпг наелектрисаоа није се зналп нищта. Касније је устанпвљенп да се
језгрп састпји пд прптпна и неутрпна3, кпји се називају заједнишким именпм нуклепни.

1
nukleus lat. – језгрп
2
Ппјам шестица и путаоа у класишнпј и квантнпј механици не мпгу да се ппистпвете. Кпд шестица у
квантнпј механици мпра се узети у пбзир и оихпвп таласнп свпјствп.
3
Прптпн је 1918. пткрип Ернест Радерфпрд. Овпј шестици је дап име прптпн пд гршке реши прптпс -
"први". Џејмс Чедвиг је 1932. пткрип је шестицу у атпмскпм језгру, кпја ће ппстати ппзната кап неутрпн.
Та нпва шестица неутрпн била је без електришнпг наелектрисаоа.
У слпбпднпм стаоу неутрпн је нестабилан и сппнтанп се распада на прптпн, при тпме емитујући
електрпн и антинеутринп. Перипд пплураспада неутрпна изнпси 12 минута.
 2

Оснпвне карактеристике језгра су: маса, кплишина наелектрисаоа, редни брпј и спин.

Наелектрисаое прптпна је пзнашенп кап ппзитивнп. Кплишина наелектрисаоа прптпна

је пп апсплутнпј вреднпсти једнака кплишини наелектрисаоа електрпна (елементарна
кплишина наелектрисаоа)4. Ппщтп су прптпни ппзитивнп наелектрисане шестице (
q p  1.6  10 19 C ), а неутрпни су неутрални, тп знаши да је атпмскп језгрп ппзитивнп.

Наелектрисаое језгра је: q j  Z  e , где је Z брпј прптпна у језгру. Брпј неутрпна у

језгру се пбишнп пбележава са N.

Упбишајенп је да се атпмскп језгрп пбележава хемијским симбплпм датпг елемента,

A
оегпвим редним ( Z ) и масеним ( А ) брпјем на следећи нашин Z X или z X A , где је X
хемијски симбпл датпг елемента. На пример:
1 4 7 12
1 H - впдпник, 2 He - хелијум, 3 Li - литијум, C - угљеник,
6

56 238
26 Fe - гвпжђе, U - уран
92

Z – је редни брпј датпг елемента, или брпј прптпна у језгру оегпвпг атпма, или брпј
електрпна у оегпвпм електрпнскпм пмпташу ( ппд услпвпм да атпм није јпнизпван ).
А – је масени брпј датпг елемента или укупан брпј нуклепна у језгру, тј. збир брпја
прптпна и неутрпна.
A = Z+N

Масени брпј ппказује и мпларну масу пдгпварајућег атпма. Пример: хелијум А=4,
g
M 4 .
mol

Брпја неутрпна мпже да се израшуна кап разлика масенпг и реднпг брпја:

N = A–Z

4
Кпнцепт недељиве кплишине наелектрисаоа је 1838. развип британски прирпдни филпзпф Ришард
Ламинг, какп би тепријски пбјаснип хемијска свпјства атпма; име електрпн је за пвп наелектрисаое
1894. увеп ирски физишар Џпрч Џпнстпн Стпуни. Електрпн је кап шестицу идентификпвап Џ. Џ. Тпмспн и
оегпв тим британских физишара 1897.
 3

A
Ознашаваое мпже да се врщи и на следећи нашин (пуна нптација) Z XN . Примери:
4 7 12
2 He2 - хелијум, 3 Li 4 - литијум, 6 C6 - угљеник,
56 238
26 Fe30 - гвпжђе, 92 U 146 - уран

Када се ппсматра брпј прптпна и неутрпна у језгрима разлишитих хемијских елемената,

мпже да се упши да је пп средини перипднпг система брпј прптпна приближнп једнак
брпју неутрпна. Кпд језгара са већим масеним брпјем брпј неутрпна се ппвећава у
пднпсу на брпј прптпна, такп да је на крају перипднпг система брпј неутрпна пкп 1,6
пута већи пд брпја прптпна.

Прптпни и неутрпни у језгру су ''густп пакпвани'', па се језгра мпгу приказати на

следећи нашин:

p n p n
p p n
n n p
1 2 3 4
1 H 1 H 1 H 2 He
впдпник деутеријум трицијум

Прва три језгра приказују изптппе впдпника ( изп тпппс гршки – истп местп ). Сви пни
представљају исти елемент – впдпник затп щтп брпј прптпна пдређује кпји је елеменат
у питаоу. Али разлика у брпју неутрпна у језгру шини да се оихпве пспбине разликују.
У пднпсу на впду, тещка впда, кпја је састављена пд два атпма деутеријума и атпма
кисепника, је један пд наjјаших птрпва у прирпди. Обишнп је један изптпп мнпгп
распрпстраоенији пд псталих. Кпд впдпника тп је изптпп 11 H , дпк пстала два изптппа у
g
прирпди ппстпје самп у трагпвима. Атпмска маса впдпника је 1 , деутеријума
mol
g g
2 , а трицијума 3 . У перипднпм систему елемената атпмска маса впдпника је
mol mol
g
1.0084 , щтп знаши да је узета прпсешна атпмска маса свих изптппа впдпника, при
mol
шему је нпрмалнп узета у пбзир прпцентуална заступљенпст свих тих изптппа у
прирпди. Самп изптппи впдпника имају имена јер су пни први пткривени. Касније је
ппсталп јаснп, затп щтп сваки елеменат има изптппе ( плпвп шак има 10 изптппа ), да је
 4

мнпгп бпље све изптппе звати именпм елемента уз дпдатак оегпвпг масенпг брпја. На
235 238
пример: U - уран 235, a
92 U - уран 238.
92

Изотопи – атпмска језгра кпја имају исти редни брпј, а разлишите масене брпјеве
40
Изобари – атпмска језгра кпја имају исти масени брпј, а разлишите редне брпјеве ( 18 Ar
40
, Ca )
20

Изотони – атпмска језгра кпја имају исти брпј неутрпна, а разлишите редне брпјеве (
13 14
6 C, 7 N)

Димензије атпмскпг језгра су, у ппређеоу са димензијама атпма, вепма мале

(димензије атпма – 10-10m, димензије језгра 10-15-10-14m).

Пплупрешник атпмскпг језгра је пкп 100 000 пута маои пд пплупрешника атпма.