Kakva je titracija i za šta se koristi

Titracija Definicija
Titracija je proces u kojem se jedan rastvor dodaje drugom rastvoru tako da reaguje
pod uslovima u kojima se dodatni volumen može precizno izmeriti. Koristi se u
kvantitativnoj analitičkoj hemiji da bi se odredila nepoznata koncentracija
identifikovanog analita. Titracije su najčešće povezane sa kiselinsko - baznim
reakcijama , ali mogu uključiti i druge vrste reakcija .

Titracija je poznata i kao titrimetrija ili volumetrijska analiza. Hemijska

supstanca nepoznate koncentracije se zove analit ili titrand. Standardno rešenje
reagensa poznate koncentracije naziva se titrant ili titrator. Zapremina titranta
koji se reaguje (obično za promenu boje) naziva se volumen titracije.

Kako se titacija vrši

Tipična titracija se postavlja Erlenmajer bocom ili čašom koja sadrži precizno
poznatu količinu analita (nepoznata koncentracija) i indikator promene boje. Pipeta
ili bureta koja sadrži poznatu koncentraciju titanta stavlja se iznad bušotine ili
čaša analita. Snima se zapremina zapremine pipeta ili bireta. Titant se kapira u
rastvor analita i indikatora dok se reakcija između titra i analita ne završi, što
dovodi do promene boje (krajnja tačka). Konačni volumen bireta se snima, tako da se
može utvrditi ukupan volumen.

Koncentracija analita se zatim može izračunati pomoću formule:

C a = C t V t M / V a

Gde:

C a je koncentracija analita, obično u molaritetu

C t je koncentracija titranta, u istim jedinicama
V t je zapremina titranta, obično u litrima
M je molski odnos između analita i reaktanta iz uravnotežene hemijske jednačine
V a je zapremina analita, obično u litrima