Dnevnik Prakse

ПКБ ''ИМЕС'' АД, Београд, Падинска Скела
Дневник праксе, датум__________________
Стручну праксу сам обављала на фарми свиња која припрада ПКБ ''ИМЕС'' АД,
Београд, у Падинској Скели.
Првог дана сам се упознавала са општим чињеницама о фарми, организацијом

рада, радним операцијама и смештајним капацитетима.
ИСТОРИЈАТ
Сточарска производња на фармама које данас улазе у састав ПКБ “ИМЕС“ АД

зачета је пре читавих 60 година, оснивањем газдинства ''Товилиште'' у саставу
Земаљског пољопривредног добра ''Панчевачки рит''.
1945
27. Децембра Влада Републике Србије оснива Земаљско пољопривредно добро
''Панчевачки рит'' како би се осигурало снабдевање тржиште Београда
прехрамбеним производима. У оквиру ''Панчевачког рита'' газдинство
''Товилиште'' било је специјализовано за тов свиња и јунади.
1947-1951
Изграђена је фарма за тов свиња у Падинској Скели капацитета 30.000
товљеника годишње. Фарма је имала 28 објеката. Поред фарме је изграђено
насеље за раднике. И насеље и газдинство су по овој фарми добили назив
''Товилиште''. Насеље се и данас увећава, а фарма је угашена.
1951-1954
На локацији ''Аеродром'' изграђена је фарма ''Дунав'' за тов јунади и фарма
''Бели'' за тов телади.
1957
Земаљско пољопривредно добро ''Панчевачки рит'' прераста у Пољопривредни
комбинат ''Београд'' - ПКБ.
1975
Газдинство ''Товилиште'' је организовано као основна организација удруженог
рада – ООУР ПКБ ''Визељ'' у складу са тада важећим Законом о удруженом
раду.
1980
На чело ООУР-а ''Визељ'' чији су производни објекти били дотрајали и склони
паду постављен је инжењер Рајко Латиновић који је до тада радио у индустрији
меса.
1982
Због дотрајалих објеката, техничко-технолошког заостајања, ниске
продуктивности и недостатка финансијских средстава , у ПКБ-у је процењено да
је сточарска производња на ООУР ''Визељ'' у постојећим условима

непрофитабилна и донета је одлуку о његовом гашењу.
Менаџмент ''Визеља'' организује набавку стоке за тов ван система ПКБ-а и

успешно наставља производњу у дотрајалим објектима, инсистирајући на
примени тржишних принципа и у оквиру ПКБ-а.
1983
У ООУР ''Визељ'' значајно је повећана продуктивност, економичност и
производни резултати по грлу. Из властитих извора се финансира израда
извођачке пројектне документације за изградњу комплекса са модерном фармом
свиња (затвореног циклуса производње, капацитета 30.000 товљеника годишње)
и фармом за тов јунади за извоз капацитета 5.000 места.
1984-1985
Изграђена је фарма свиња ''Визељ'' у Падинској Скели на најмодернијим
технолошко-техничким принципима. Радови на изградњи фарме почели су
12.3.1984 године а прва грла усељена су септембра 1985.
1986
Уместо изградње нове фарме јунади, ''Визељ'' преузима реконструкцију и
измирење обавеза фарме јунади ''Дунав'', до тада намењене за одгој приплодних
јуница. Визељ је на овој фарми организовао производњу јунади, од које је преко
80% пласирано у извоз, све до фебруара 92 године (примене санкција).
1993
Последњи извоз у Грчку и Италију. Партија је реализована по цени од 1970
УСД/т живе мере. Следећа продаја остварена је на локалном тржишту по цени
од 1150 ДЕМ (690 УСД/т).
1993
15.04. ПКБ ''Визељ'' је регистрован као самостално предузеће.
Упркос лимитима које су постојали у систему ПКБ-а, у ПКБ ''Визељ''-у се дуго
година радило са свешћу да је ефикасно пословање, квалитет и континуиран
развој основ опстанка и производње у сваком окружењу. Почетак пословања ван
ПКБ Корпоације резултат је упорног инсистирања Визеља на јасном и потпуном
евидентирању пословања и могуцности да се исто организује на тржишним
принципима .
1997
Формирање Интернатионал Генетицс д.о.о (заједничко предузеће са канадским
Семеx-ом) за потребе унапређења генетског потенцијала.
1998
Приватизација.
Чим су се стекли законски услови, инициран је процес приватизације. У отплати
деоница учествовали су сви радници и део пословних партнера предузећа.
96.5 % капитала садашњег ПКБ “ИМЕС“ АД (правни наследник ПКБ ''Визељ''-а)
у власништву је запослених, менџмента и пословних партнера.
1999
ПКБ ''Визељ'' на јавној продаји купује зрењанинску фарму ''Фаркаждин'' на којој
уношењем генетског материјала и технологије са фарме Визељ-Падинска Скела
оживљава производњу.
Иако нема сопствену прераду, ПКБ ''Визељ'' је на бази услужне прераде највећи
појединачни снабдевач тржишта Београда свежим месом. Услужна прерада
организована је у кланицама у Вршцу, Зрењанину и у београдском Имесу.
2003
Куповином кланице ''ИМЕС'' на јавној продаји, ПКБ ''Визељ'' је заокружио
циклус примарне производње и индустријске прераде меса.
2004
Стављајућии акценат на финалне производе, Акционарско Друштво ПКБ
''Визељ'' мења назив и региструје се као ПКБ ''ИМЕС'' АД, Београд, Падинска
Скела, у чијем саставу послује индустрија меса као радна јединица.
ПКБ Имес је добитник Голден Еуропе Аwард фор Qуалитy
Данас
ПКБ ''ИМЕС'' АД данас је пословни систем који запошљава 400 радника и

успешно интегрише врхунску генетику, квалитетну примарну производњу и
прераду.
Индустрија меса ПКБ ИМЕС д.о.о. производи комплетну палету која укључује
свеже месо и више од 70 полутрајних и трајних производа од меса врхунског
квалитета.
Примарна производња са фарми, дугорочна сарадња са пробраним добављачима
и строго контролисан циклус “од њиве до трпезе“ основни су принципи
пословања и разлози због којих је ИМЕС гаранција здраве хране, квалитета и
безбедности. Производи су присутни у свим значајним трговинским ланцима у
земљи. Извозе у земље региона, а у плану је и извоз у ЕУ.
Фарма свиња ''Визељ'' у Падинској Скели је заокруженог процеса производње,
са сопственим матичним запатом капацитета 30.000 товљеника годишње,
просечне тежине од 100 до 110 кг.
Уз квалитет текућег пословања на фармама, стратешко опредељење ПКБ Имес-а
је и константно унапређење генетске структуре и потенцијала фарми.
Деведесетих је за потребе прибављање квалитетне генетике формирано
заједничко предузеће са канадским Semex-om (International Genetics), које је
значајно утицало на обнову и подизање генетског потенцијала на свим већим
фармама у Војводини, као и на фармама широм Србије и Црне Горе.
На фармама користе се само проверена, природна хранива без присуства
генетских модификација, уз контролу медикамената и строго поштовање
прописане каренце. Добија се потпуно здраво месо без присуства пестицида,
хормона и било каквих резидуа које задовољава захтеве најизбирљивијих
потрошача.
У оквиру фарме ''Визељ'' изграђено је постројење за прераду отпадних вода

анаеробним врењем, једино те врсте у Србији. Пројекат Биогаса (2 дигестора
капацитета 1280 м3 сваки) реализован је у сарадњи са партнером из Италије.
Биогас је успесно функционисао до увођења санкција, када се услед

немогућности набавке одговарајуће опреме из иностранства одустало од његове
примене. Обзиром на ефекте у очувању животне средине, те постизање уштеда
у трошковима, у плану је оспособљавање постројења.
Имес (индустрија меса) је формирана је са два основна циља :
• стабилно снабдевање домаћег тржишта
• производња за извоз и подршку развоју сточарске производње у ПКБ-у
и региону.
Градња је започета 1958, а фабрика је пуштена у рад 1964. године. У оквиру

Имеса изграђене су линије за клање свиња, јунади и живине и комплетна
прерада. Најзначајнији извозни производ било је тзв. ''бекон'' месо за енглеско
тржиште. Кланица је радила под извозним бројем 99, била регистрована за извоз
у садашње земље ЕУ и САД (америчку армију).
Седамдесетих година кланица ИМЕС је запошљавала више од 600 радника.

Након примене санкција, прекида извоза и свеукупне ситуације у земљи, дошло
је до застаревања капацитета, губитка тржишта, економске моћи и коначно
прекида пословања у ПКБ Имесу. Услед тога је од стране власника, ПКБ
Корпорације, и уз сагласност Владе Србије, кланица понуђена на јавну продају.
Куповином од стране ПКБ Визељ, кланица је консолидована и у току је њена
модернизација.
Контролу квалитета меса и производа од меса обављају стручњаци ПКБ ''Имес''-

а, а сва неопходна микробиолошка и хемијска испитивања и контролу амбалаже
у току процеса производње обављају екстерне лабораторије ЕКОЛАБ и ЦИН.
Од преузимања кланице 2003 године, уложено је преко 3 милиона Еура у њену

модернизацију.
Реконструисане су линије клања и замењене комплетне инсталације у фабрици.

Пакерско одељење опремљено је савременим машинама које омогућавају

пласман разних вакуум паковања.
Почетком 2006, набављени су уредаји за топлотну обраду полутрајних

производа (атмоси за зрење кување и хлађење).
У плану су даља улагања, првенствено у одељење трајних производа и одељење

производње кобасица.
ОРГАНИЗАЦИЈА НА ФАРМИ СВИЊА ПКБ ”ВИЗЕЉ
Фарма визељ је капацитета 1.500 крмача односно 20.000 глава се налази на

фарми сваког дана.
У саставу фарме се налазе:
- 3 Букаришта (Чекалишта),
свако капацитета 500 крмача
- 3 прасилишта капацитета 120

боксева за прашење у којима
крмаче проводе 28 дана колико
траје лактација односно дојни
период
- укупан капацитет прасилишта

је 360 боксева, у сваком боксу се
налази крмача и 10 прасади
Следећа фаза је одгаивалиште

односно одгој где се налазе
прасад од залучења до преласка
у предтов.
шематски приказ фарме Визељ
Одгој се састоји од;
- 3 објекта, капацитет 1 одгоја је 1900 прасади односно 1 објекат има 190

боксева за прасад а у један бокс стаје 10 прасади. У одгоју прасад проводе 58
дана и прелазе у следећу фазу тоје предтов.
Предтов и тов се налазе под истим кровом само су физички одвојени зидом.
Таквих објеката има укупно 6. Сваки објекат има 90 боксева предтова и 90

боксева това. Капацитет 1 бокса је 10 грла. Дакле, капацитет това и предтова је
10.000 грла. Дужина предтова је 60 дана и това 60 дана, тако да је планска
старост товљеника на клању 200 дана.
Систем изђубравања течног стајњака коришћењем

рециркулационог испирања
Количине течног стајњака се могу исказати на више начина:

као проценат од телесне масе (од 18%-7%, зависно од узраста), код свиња:
- код прасади телесне масе до 20 кг око 18% од телесне масе,
- код грла са 25-30 кг телесне масе око 13%,
- код грла са 40 кг телесне масе око 9%,

- код грла са 60 кг телесне масе око 6,8%,
- код грла са 90 кг телесне масе око 4,9 %,
- код грла са 130 кг телесне масе око 3,7%.
· према категорији свиња:
- нерастови 11,1 л/дан,
- крмаче чекалиште 8,8 л/дан,
- крмаче супрасне 10,0 л/дан,
- крмаче са прасадима 15,3 л/дан,
- залучена прасад 2,4 л/дан,
- товљеници масе 40 кг, 3,5 л/дан,
- товљеници масе 40-80 кг, 5,1 л/дан,
- товљеници масе 80-100 кг, 6,6 л/дан.
према количини по једном просечном условном грлу (40-50 л/УГ дан).
Систем изђубравања је течни ситем испирања базена, који се обавља по

устаљеној динамици.
Овај систем у суштини представља побољшани систем самоотицања. Према

томе систем функционисања је идентичан систему самоотицања. Једина разлика
од класичног система самоотицања је у дубини канала. Код овог система дубина
износи 40-50 цм.
Цео систем се заснива на периодичном испирању

канала у стаји, повратним кретањем течне фазе
стајњака. Та течна фаза се претходно пре увођења у
циклус испирања мора подвргнути биолошкој
обради. Течна фаза се доводи под притиском путем
цевовода до почетних делова канала.
Тиме се постиже испирање заосталих количина

стајњака из канала.
Сл. 28. Пресек и основа стаје са

комплетним пратећим објектима
и опремом за рециркулационо
ТЕХНОЛОГИЈА ИСХРАНЕ СВИЊА НА ФАРМИ ПКБ ”ВИЗЕЉ”
ИСХРАНА ПРИПЛОДНИХ НАЗИМИЦА
Исхрана свиња је аутоматска из бинциклона, храну вуку транспортери по

објектима и даље у појединачне хранилице за свако грло.
Прасад одабрана за приплод, док су у одгајивалишту, хране се као и остала

прасад.
Док су у товилишту у предтову, хране се као товљеници, а у фази това хране се

смешом за приплодне свиње све до задњег одабирања (шалирања).
После тога, назимице одлазе у објекат букариште – чекалиште, где се смештају

у групне боксеве по 5 или 6 грла заједно и хране се два пута дневно и то смешом
за приплодне свиње.
Хранити их до ситости, односно оријентационо давати 3 кг хране по грлу

дневно.
У овим боксевима остају до оплодње, када се пребацују у индивидуалне

боксеве. После оплодње количина хране се смањује на око 1,8-2,0 кг дневно.
После 85 дана супрасности грла се смештају у групне боксеве и поступак је са

њима исти као и са супрасним крмачама.
ИСХРАНА КРМАЧА ОД ЗАЛУЧЕЊА ДО ПРИПУСТА
По залучењу, крмаче се смештају у групне боксеве, при чему треба водити

рачуна, да у једном боксу буду што уједначенија грла. У периоду од залучења
до оплодње, крмаче хранити што обилније, нарочито оне које су у слабијој
кондицији. Најбољи ефекат се постиже када се повећана количина хране даје 7-
14 дана и не би требало да траје више од 15 дана. Дневну количину хране давати
у два равномерно распоређена оброка. Просечан дневни оброк износи око 3 кг
по грлу.
Ако се у периоду од 15 дана еструс не јави, количина хране се смањује на око 2

кг. Пошто је овај период једини празан ход – циљ је да он траје што краће (до 10
дана). Зато је од посебне важности улога радника и стручњака који су задужени
за овај део производње.
ИСХРАНА КРМАЧА У СУПРАСНОСТИ
После оплодње, крмаче се налазе у индивидуалним боксевима и хране обично

(два пута дневно) до 85. дана супрасности, после се грла смештају у групне
боксеве.
У задњем месецу супрасности оброк се повећава на количину од 3 кг/грлу (у два

равномерно распоређена оброка).
Оријентационе дневне количине концентрата по грлу у периоду супрасности:
- Првих 85 дана супрасности 2,00 кг/грлу (концентрат за приплодне свиње),

- Следећих 19 дана супрасности 3,00 кг/грлу (концентрат за приплодне
свиње),
- Од 105-109 дана супрасности 3,00 кг/грлу (даје се концентрат за крмаче
дојаре у који је уграђен лек у договору са ветеринаром).
На 5 дана пред прашење, крмаче улазе у прасилиште. Одмах по уласку у

прасилиште почиње смањење оброка и то:
- на 5 дана пред прашење 2,5 кг/грлу дневно

- на 1 дан пред прашење 0,5 кг/грлу дневно
У овом периоду крмаче се хране смешом за дојаре у коју је уграђен лек.
На сам дан прашења храну не давати, како би се испразнио пробавни тракт и

олакшао порођај.
ИСХРАНА ПОСЛЕ ПРАШЕЊА (У ЛАКТАЦИЈИ)
Пет до шест сати по прашењу крмачама дати смешу концентрата у количини

око 0,5 кг. Оброк постепено повећавати и пазити да не дође до наглог стварања
млека.
До преласка на пун оброк, крмаче се хране концентратом за крмаче дојаре у

који је уграђен лек.
- Првог дана по прашењу се даје 1,0 кг хране,

- Другог дана 1,5-2 кг хране дневно,
- Трећег дана 2-2,5 кг хране дневно,
- Четвртог дана 3,0 кг хране дневно,
- Петог дана око 3,5-4 кг, а после тога прелази се на пун оброк.
Дневни оброк одређује се према величини легла и он износи 0,4 кг по прасету и

1 кг за саму крмачу (нпр. ако крмача има 7 прасади онда се даје 7 x 0,4 кг = 2,8
кг + 1 кг за крмачу, односно укупно 3,8 кг смеше концентрата).
Крмаче које доје 9 и више прасади хране се по вољи.

На 2-3 дана пред залучење количина хране за крмачу се смањује на око 3 кг.
На дан залучења храњење крмача изоставити.
Крмаче које пређу на пун оброк хранити смешом концентрата за дојаре.
ИСХРАНА НЕРАСТОВА
Нерастове треба хранити тако да током читавог периода остану у приплодној

кондицији уз минималан прираст телесне масе.
Количина хране зависи, пре свега, од телесне масе и зависно од тога дневни
оброк треба да износи 2,8 до 3,2 кг концентрата.
Нерастове хранити смешом за нерастове у два раномерно распоређена дневна

оброка.
ИСХРАНА ПРАСАДИ НА СИСИ
Прихрањивање прасади концентратом (Стартер 1.) почиње 4. дана по прашењу.

Стартер 2. у почетку давати у врло малим количинама и то на подметач за
прасад и у хранилице.
Подметач (гума) и хранилице морају стално бити суви и чисти.

Веома важан елеменат при храњењу је давање оптималне количине хране коју
прасад треба да поједу у току дана, јер се због квашења пљувачком и стајског
микроклимата она брзо квари, па је прасад нерадо узима, а и може да изазове и
здравствене проблеме код прасади.
ИСХРАНА ОДЛУЧЕНЕ ПРАСАДИ
Одгајивање прасади после залучења зависи од више фактора, као што су

амбијентални услови, начин исхране, састав оброка итд.
Уколико се одмах по залучењу концентрат понуди прасадима по вољи, доћи ће

до преоптерећења пробавног система, што ће имати за последицу појаву
пролива, а самим тим слабији пораст и угинуће.
Дигестивни поремећаји могу се ублажити квалитетним оброком, а и самим

начином исхране.
Због тога је потребно наставити исхрану прасади са концентратом са којим су и

прихрањивана у дојном периоду (Стартер 1.).
Стартер 1. давати око 15 дана по залучењу, односно док прасад не достигну

тежину око 10 кг.
На дан усељења – први дан – дати око 50 г концентрата по грлу у два оброка – 1.
оброк при усељењу.
2. оброк око 13.00.
Другог дана даје се око 100 г хране по грлу и то у 5 оброка, у размаку 1-1,5
часова.
Трећег, четвртог, петог и шестог дана задржати број храњења уз повећање

количине концентрата, на основу тога како прасад конзумирају храну.
Од седмог до деветог дана повећати количину, а и број храњења (хранити

прасад и у поподневним часовима.
У овом периоду храну сипати у хранилице и на под испред хранилица, јер нема
довољан број хранидбених места, а исхрана је рестриктивна.
Од десетог дана од 13.00 прећи на исхрану по вољи.

Од петнаестог дана постепено прећи на исхрану са смешом С-2. (два дана
хранити прасад смешом С-1. + С-2.).
Прасад која су заостала у порасту и даље хранити смешом С-1..
При свакодневној исхрани водити рачуна да хранилице буду суве и чисте.

Првих 7 дана прасад третирати преко апликатора са 1% раствором сирћетне
киселине.
У случају масовније појаве пролива, храна се драстично смањује.
ИСХРАНА СВИЊА У ТОВУ
Свиње у тову се хране по вољи. То значи да у валовима треба да буде увек

хране.
Храна се у валове дозира два пута дневно.
У јутарњем храњењу у валов испустити сву храну из дозатора, а у подневном по

потреби.
У исхрани се користе две смеше концентрата и то:
- Смеша Т-1 до 60 кг – са 16% С.П. и 3150 кцал/кг МЕТ за свиње.

- Смеша Т-2 од 60-100 кг са 14% С.П. и 3150 кцал/кг МЕТ за свиње.
РАД У ОДГАЈИВАЛИШТУ НА ФАРМИ СВИЊА ПКБ ”ВИЗЕЉ
После залучења и усељења прасади у одгајивалиште за прасад представља

велики стрес и ово је врло критична фаза у трајању од 10-12 дана. Да би се
прасад што безболније и лакше навикла на нову средину, навикла да једу,
потребна је велика пажња, почев од припреме објекта, начина исхране, лечења и
др. Потребно је сваког новог радника обучити за рад у одгоју, који се мора
придржавати упутства за рад до танчина уз обавезно вршење радњи по
технолошком и одређеном реду.
1. Објекат пре усељења прасади треба да је потпуно опран, подови, хранилице,

зидови, дезинфиковани и окречени. Обавезно је да се сви поцепани подови,
хранилице, преграде оправе, ако је могуће пре вршења дезинфекције и
кречења, али обавезно пре усељења прасади у сегмент.
Зими је потребно укључити додатно грејање – калорифер и тежити да загрејемо

објекат до 24-25 оЦ.
2. Пре усељења прасади, радник обавезно пребрише хранилице споља и

унутра, провери појилице, вентилације и др. Истовар прасади из колица и
смештај у боксеве треба обављати што нежније и пажљивије. Одмах вршити
тријажу - класирање, тако да у боксу буду прасад што уједначенија – исте
тежине. Стављати тежу прасад до спољњег зида. Лаку прасад ставити у
крајње боксеве у углу према прасилишту. Било би добро да по 2 бокса за
лакшу прасад са 4-5 кг тежине имају и подметач од гуме или нечег другог и
грејалицу – сијалицу која би стајала изнад та два бокса, како би се прасад
што боље и лакше навикла на нове услове. Ако су прасад у боксу у
прасилишту била уједначена, треба их ставити да буду заједно у једном
боксу и у одгоју, да се што мање туку.
3. Исхрана тек усељене прасади је врло осетљива и од правилног начина
исхране умногоме зависи њихово будуће преживљавање. Да би се то
спровело са што мање губитака, наводимо план и број храњења за првих
десет дана, када је ситуација нормална.
На дан усељења – први дан, ставити по мало хране у хранилицу и на под испред
хранилице. Око 13.00 додати по мало хране и мамити прасад да приђу и једу.
Другог дана и сваког следећег пре храњења прегледати хранилице, мокру и

прљаву храну – концентрат избацити, хранилицу очистити и тек онда ставити
по мало хране. То је око 7-7.30 часова. Око 9.00 часова поново додати по мало
концентрата и обраћати пажњу да ли сва прасад прилази да једе. Она прасад
која не прилази значи не зна да једе. Треба свако такво прасе ухватити и ставити
му по мало хране руком у уста. Потребно је ту прасад издвојити у посебан бокс,
наквасити им по мало храну уз додатак шећера. Ако се и тако не науче да једу,
једини начин да преживе је, да се врате под крмачу у прасилиште, и тамо остану
10-15 дана. Такве случајеве смо имали и дали су добре резултате. Око 10.00
часова такође извршити храњење. После паузе, у 11.00, 12.30 и 13.30, такође
вршити храњење.
Трећег, четвртог и петог дана задржати овај распоред и број храњења у току
дана, уз благо повећање количине хране. Посматрати сваки бокс као целину и
по стању и апетиту прасади додавати иповећавати храну. Концентрат за ових
првих 5-7 дана мора се држати у затвореном џаку.
Шестог и седмог дана треба повећати број храњења за 1-2 пута. Прасад хранити
у 7, 8, 9, 10, 11, 12 и 13.30 часова. Такође се благо повећава количина хране за
сваки следећи оброк.
Осмог и деветог дана број храњења повећати за 1-2 пута и ако има чувара, после
14.00 часова радник да му припреми и остави одређену количину хране коју ће
он дати прасадима, зими око 16.00 часова, а лети око 16.00 и 19.00, у договору
са помоћником руководиоца за одгајивалиште. Са прихраном по подне може се
почети и раније, али са мањим количинама хране.
Десетог дана број храњења се може и повећати уз истовремено повећање

количине хране до 13.30 часова, а у 13.30 ставити већу количину хране, по једну
кашику у хранилицу да прасад имају хране по вољи, до следећег дана. Следећих
дана, 11, 12, 13, 14, прасадима се даје да једу по вољи.
Петнаестог и шеснаестог дана прасад се хране и стартером 2, како би прелазак

са стартера 1 на стартер 2 био што блажи. Лакша прасад хране се и даље
стартером 1, док не достигну тежину до 10 кг. Ово је оријентациони план броја
и времена храњења када је ситуација у оквиру нормалне, а односи се на прасад
стару 26-30 дана. Ако су прасад старија, рестрикција је краћа.
За прасад која су добила пролив, овај распоред храњења се не примењује.

Обавезно их издвојити у празан бокс, хранити их врло мало, уз повремено
гладовање. Приликом грањења обавезно додавати лек у храну. Количину и
начин додавања лека одређује ветеринар.
4. Лечење прасади је обавезна мера и спроводи се од усељења, па ако има

потребе до пресељења прасади у тов. Прасад у одгоју, док не пређу на
исхрану по вољи – 10 дана, најчешће обољевају од пролива, а касније, када
одрасту, посебно када је топло и кишно време, од бронхопнеумоније.
Обавезно је да радник у сарадњи са ветеринарским техничаром открије и
лечи свако оболело прасе. Ако има места, оболелу прасад издвојити у празне
боксеве, како би се што пре опоравила – излечила. Да би се прасад што мање
лечила, стављамо у апликатор сирће или лек што обавезно заједно раде
радник и ветеринарски техничар и строго воде рачуна да не дође до
преливања воде из апликатора.
У апликатор се сипа јабуково сирће или есенција, другог дана после пуњења
сегмената и траје до 10 дана. Дозу одређује ветеринар.
Када су прасад стара 45-50 дана, вакцинишу се против куге.

Пожељно је да ветеринар сваког дана или што чешће обилази одгајивалишта,

одређује лек и дозе које ће се давати за лечење, контролише да ли су сва прасад
лечена. Прави распоред ко од ветеринарских техничара лечи у одгоју, усмерава
их да сарађују и помажу се око лечења, апликатора, вађења крви и др. Пожељно
је да се ветеринарски техничари који раде на лечењу у одгоју не мењају без
преке потребе, а када се мењају да обавезно сарађују и пренесу један другоме
стање по питању лечења, вакцине, апликатора, кастрације и слично.
5. Тријажа – класирање прасади је обавезна мера од усељења па до пресељења

у тов. Издвајање прасади заостале у порасту у празан бокс или да их је мало
у боксу, уз додатну пажњу и негу, даје добре резултате, и знатно смањује
проценат угинућа. Класирање радити чим се уоче заостала прасад у порасту,
јер ако се то не уради одмах, прасад све више закржљавају и угињавају.
6. Пресељење прасади из одгоја у тов спроводи се уз затварање линија са

храном дан пре пресељења. На дан пресељења врши се нивелисање хране,
где има много, одузима се и додаје се тамо где нема.
После пресељења прасади, покупи се сва храна из хранилица и подели најтежој

категорији у објекту. По завршеном пресељењу одмах очистити улицу, колица,
ходник испред сегмента и др.
7. Угинулу прасад радник не сме да износи из објекта док помоћник

руководиоца – дежурни и ветеринарски техничар то не упишу. За свако
угинуло прасе утврдити разлог угинућа, уписати дијагнозу и смањивати
узроке да не долази до угинућа прасади из субјективних разлога. Повремено
сецирати угинулу прасад, давати сумњиве узроке на анализу и др.
8. Радник је обавезан да сваког дана мења и одржава у чистом стању чеону
дезобаријеру, чисти прашину и паучину у сегментима, чисти ходник од 6. до
10. сегмента, чисти тротоар иза одгоја (плеви траву), чисти бетон испод
бинциклона, контролише и пријављује потребе за стартером 2 и др. У
сарадњи са помоћником руководиоца учествује у заједничким акцијама и др.
У објекту се не смеју држати дотрајале метле, поцепани џакови, кесе од
лекова. Прибор за рад одржавати у исправном стању и на свом месту.
Хигијену и микроклимат у објекту одржавати у идеалном, што бољем стању,
у сваком тренутку.
Пожељно је кад радник иде на слободне дане или годишњи одмор да пренесе
раднику који га замењује основне податке о стању у објекту по питању исхране,
лечења, претеривања и
У саставу фарме се налази служба за матичну евиденцију и служба за
репродукцију.
РАД У БУКАРИШТУ – ЧЕКАЛИШТУ НА ФАРМИ СВИЊА ПКБ ”ВИЗЕЉ
У објекту букариште-чекалиште се држе приплодне крмач и назимице у

одређеној фази репродукције и приплодни нерастови:
1. Залучене крмаче у периоду од залучења до откривања еструса се држе
групно у боксевима букаришта.
2. Приплодне назимице у периоду од пребацивања из назимарника до
откривања еструса се држе групно у боксевима букаришта.
3. Осемењене (супрасне) крмаче и назимице се држе индивидуално у
боксевима чекалишта.
4. Приплодни нерастови се држе индивидуално у боксевима букаришта.
5. Крмаче и назимице које су излучене из приплода се држе групно у
боксевима букаришта.
Капацитет објекта букариште-чекалиште и смештај приплодних

свиња
Према пројекту објекат букариште-чекалиштеа има 38 боксева (218 места)

за групни смештај крмача и назимица , 356 индивидуалних боксева (356 места)
за индивидуални смештај осемењених-супрасних грла и 12 боксева (12 места) за
индивидуални смештај нерастова.
Организацијом смештајног простора предвиђено је да се:
- залучене крмаче до припуста држе у групним боксевима (5-6 грла/бокс),
- крмаче у периоду супрасности у индивидуалним боксевима,
- назимице за приплпд до припуста у групним боксовима (5-6 грла/бокс),
затим у индивидуалним боксовима, и
- приплодни нерастови у боксевима појединачно.
Како након вишегодишњег рада на фарми није синхронизовано
коришћење простора букаришта-чекалишта по фазама репродукционог циклуса
крмача и назимица то смештај приплодних крмача и назимица треба вршити на
следећи начин:
- Крмаче по залучењу смештати по 6 грла у боксу у боксеве који се налазе с
леве и десне стране (4 + 4) од улаза у букариште, преко пута боксева за смештај
нерастова, а то су групни боксеви број: 1, 2, 3, 4, 35,36,37 и 38 ( видeти на лицу
места, фантом)
- Назимице до припуста смештати по 5 грла у боксу у боксеве који се налазе
с леве и десне стране ( 4+4) од боксева у којима су смештени нерастови, а то су
групни боксеви број: 17, 18, 19, 20, 21, 22 , 23 и 24 (видети на лицу места
бројеве боксева и њихову технологију) По потреби већег броја назимица за
приплод (већи ремонт, слабији »улазак« у еструс, продаја супрасних назимица)
назимице се могу смештати и у друге групне боксеве букаришта.
- Шкартиране крмаче се смештају у групне боксеве број: 16 и 25 с тим што
су ти боксеви намењени и за смештај анестричних, као и на супрасност
сумњивих грла (на лицу места решити питање смештаја анестричних и на
супрасност сумњивих крмача).
Приплодне крмаче и назимице које су »ушле« у еструс се издвајају из
групних боксева и смештају у индивидуалне боксеве где се врши осемењавање.
Попуњавање индивидуалних боксева се врши редом по датумима осемењавања

како би плоткиње које чине једну групу за прашење ( 20 грла) биле смештена
једна до друге. При попуњавању индивидуалних боксева са плоткињама у
еструсу водити рачуна да се назимица у еструсу смести између крмача како би
се код назимица стварио имунитет на парвовирус. Плоткиње које понављају се
осемењавају у истом боксу, али се о њима води посебна евиденција ( тзв.
»убачене« крмаче) да би се код следећег претеривања супрасних плоткоња
имали у виду датум последњег осемењавања и место њиховог смештаја.
Један групни бокс у букаришту (бокс број .....), који је предвиђен за
смештај приплодних крмача и незимица до откривања еструса, опремљен је са
»фантомом« и служи као простор где се узима семе од нерастова.
Манипулација са приплодним грлима у букаришту-чекалишту и техника

исхране
1. Залучене крмаче
Крмаче се након залучења смештају у групне боксеве који су предвиђени за

смештај залучених крмача и то по 6 грла у боксу. При смештају се води рачуна
да у боксу буду грла уједначене телесне масе и кондиције.
Залучене крмаче се смештају по букариштима зависно од генотипа и
места залучења (сегмента прасилишта) по следећем распреду
- Залучене крмаче из П-1: мелези се смештају у Б-1, а чисте расе у Б-2.
- Залучене крмаче из П-2: мелези из прва три сегмента (6,5,4) се смештају
у Б-3, из друга три сегмента (1,2,3) у Б-1,а чисте расе у Б-2.
- Залучење крмача из П-3: сви мелези се смештају у Б-3, а чисте расе у Б-2.
Значи залучене крмаче чистих раса се смештају у Б-2, а мелези у Б-1 и Б-3.
Да би се што пре зауставило лучење млека (засушивање) крмачама се на дан

залучења не даје храна ни у прасилишту ни у букаришту. Наредног дана, путем
»линије« за транспорт хране (аутоматска исхрана) у јутарњем храњењу крмаче
се хране смешом концентрата за супрасне крмаче у количини од око 3,0
кг/грлу/дан. Храњење је оброчно, два пута дневно, тако да грло добија око 1,5 кг
хране по оброку. Крмачама у слабијој кондицији се даје и 4 кг/грлу/дан како би
се повећаним нивоом исхране – енергије (»флашинг) изазвао што пре еструс,
односно скратио период од залучења до појаве еструса који је нарочито повећан
код крмача које из прасилишта »излазе« у слабијој кондицији и код којих се не
примењује »флашинг« исхрана. Уколико се код залучених крмача не јави еструс
у првих 15 дана онда се са већег нивоа исхране прелази на нижи ниво од 2,0
кг/грлу/дан.
Залучене крмаче се првих 5 дана по залучењу држе заједно у боксу, а
после 5-ог дана је дозвољено мешање са грлима из других залучења. Тако се
смештајни простор у букаришту боље користи, а мешањем крмача (стрес) се се
и еструс »брже« јавља. На боксу где се држе залучене крмаче треба истаћи
евиденцију са датум када је група крмача залучена.
Код групног држања залучених крмача треба обратити пажњу на
успостављање хијерархије (социјалног поретка) између грла у боксу јер се често
дешава да неко од грла не конзумира довољно хране. У таквим случајевима ако

су валови након храњења празни (полизани) онда се врши прихрањивање.
2. Осемењена - супрасна грла
Након »уласка« у еструс плоткиње се смештају у индивидуалне боксеве

чекалишта.
На сам дан издвајања грла се у индивидуалним боксевима практично не
хране, јер су апетит и конзумација хране код грла у еструсу знатна смањени.
По осемењавању, у наредних 24 дана, крмачма се даје 2 кг концентрата
по грлу дневно распоређено у два оброка. Ово је врло важно јер већа количина
хране и енергије у овој фази бременитости (нидације оплођене јајне ћелије и
ембрионални развој) доводи до повећане ембрионалне смртности што резултира
већем броју нерегуларних повађања ( 25 до 35 дана по осемењавању) и мањим
бројем рођених прасади по леглу.
Након 24 дана од осемењавања, уколико крмаче нису повађале, ниво
исхране зависи од кондиције крмаче. Крмачама које су у лошијој кондицији и
приплодним назимицама у периоду до 85 дана супрасности ( период ниске
супрасности) се даје између 2 и 2,5 кг хране дневно зависно од кондиције, а
осталим грлима се задржава исти ниво исхране као у првих 24 дана, односно 2
кг концентрата за супрасне крмаче по дану.
У периоду високе супрасности, од 85-ог дана супрасности, количиа хране
се повећава на око 3,0 кг/грлу/дан у два равномерно распоређена оброка. У том
периоду грла се из индивидуалних боксева пребацују у групне боксеве. При
формирању групе високосупрасних крмача води се рачуна да грла исте групе
буду што уједначенија по телесној маси и кондицији.
105-ог дана супрасности затварају се дозатори на групним боксевима и
прелази се на исхрану смешом концентрата за крмаче дојаре у коју је уграђен
антибиотик. Ова смеша се користи у циљу превенције ММА-синдрома крмача и
некротичног ентерита прасади, тако да су радници букаришта обавезни да се
придржавају технолошке дисциплине у погледу коришћења ове смеше.
Расподела концентрата крмачама у овој фази бременитости се ручно из колица
у количи од око 3,0 кг /грлу/дан.
3. Приплодне назимице
Приплодне назимице дабране за приплод које су смештене групно у

боксеве за ову категорију се хране смешом концентрата за супрасне крмаче у
количини од око 3,0 кг/грлу/дан.
Ако је линија за исхрану свиња у функцији онда обратити пажњу
количину хране која се дозира према броју назимица у боксу. Код већег броја
назимица у боксу ( 6 и 7) дозатори не хватају одговарајућу количину
концентрата па се мора ручно у корито додавати одређена количина
концентрата (провери са Новицом и Пером на лицу места).
Ако у букаришту не функционише линија исхране онда расподела
концентрата у валове врши ручно из колица при чему се посебно мора водити
рачуна о количини концентрата који се даје И најбоље је да се расподела врши
кашиком (мерицом) која хвата одређену количину концентрата ( нпр. 1 кг).
4. Приплодни нерастови
Исхрана нерастова је оброчна ручно, смешом концентрата за нерастове.

Количина хране треба да износи од око 3,0 кг/грлу/дан. Нерастове треба
хранити тако да током цлеог периода експлоатације остану у приплодној
кондицији уз минималан прираст телесне масе.
Исрхана свих категорија приплодних грла, изузев нерастова, је
аутоматизована. Храна се лагерује у два бин-циклона, капацитета од око 6.000
кг који се налазе изван објекта и из којих храна пузним транспортером долази у
усипни кош у букаришту, а одатле се даље до дозатора расподељује ланчастим
транспортером. Сваки бокс има одговарајући дозатор на којем је означено на
којој мери дозатор мора бити отворен, како би свако грло добило адекватну
количину хране.
Регулација микроклимата у објекту букариште-чекалиште
Микроклимат у објекту букариште-чекалиште се регулише механичком

вентилацијом (кровна и подна) и природним путем (врата и прозори).
У току зимских месеци, због ниских температуре, најлонима се затварају
отвори на вертикалним (кровним) вентилационим каналима, тако да се
микроклимат регулише подном вентилацијом и природним путем. Битно је
истаћи да приплодним грлима много више смета промаја него ниска
температура, тако да о томе радник у букаришту-чекалишту мора да водити
рачуна.
У случају застоја рада вентилације радник у букаришту-чекалишту је
обавезан да квар одмах пријавије помоћнику руководиоца или дежурном
мајстору.
Послови и радни задаци радника у букаришту-чекалишту
Предуслов за успешну производњу је радна и технолошка дисциплина

свих запослених.
Послови и радни задаци које радник обавља у букаришту-чекалишту су
редовни (свакодневни) и повремани.
Свакодневни послови радника у букаришту-чекалишту су:
1. Радник на почетку радног времена по уласку у букариште-чекалиште треба
прво да обиђе објекат, како би стекао општу слику о стању у објекту: утврди
има ли угинућа и оболелих грла код којих ветеринар треба хитно да
интервенише, квалитет микроклиме и стање објекта и опреме (већи кварови)
итд.
2. Храњење свиња радник обавља одмах по обиласку објекта. Уколико су
валови у групним боксевима запрљани онда се пре храњења врши чишћење
валова. Високосупрасне плоткиње, које су са 105 дана прешле на смешу са
антибиотиком, и нерастови се хране ручно, а остале категорије свиња се хране
аутоматски преко линије за исхрану.
3. Чишћење објекта се обавља после храњења свиња. Чисти се централни и
манипулативни ходници између редова боксева и до прозора. Екскременти и
остала нечистоћа се чисте према индивидуалним боксевима и потискују кроз

решетку. Са чишћењем пода ходника чисти се и паучина са дозатора и зидова.
4. Контрола конзумације хране се обавља истовремено са чишћењем објекта.
Уколико неко грло није појело храну радник прво проверава дозатор (да ли ја
на доброј мери), затим појилицу (да ли ради), чисти преосталу храну испред
грла и евидентира грло грло које не једе. Конзумација хране се прати и у
групним боксевима и по потреби се грла прихрањују или се скупља вишак хране
и намештају дозатори на праву (мању) меру.
5. Затварање дозаторе на индивидуалним боксевима, врши се након чишћења
објекта и контроле конзумације хране и то код оних боксева из којих се
претерују високосупрасна грла са 85 дана супрасности у групне боксеве, а затим
се пуне линије за транспорт хране.
6. Одржавање дезобаријера ( замена дезинфицијенса, чишћење посуде) на улазу
и излазу из објекта.
Радник може да напусти објекат само када је завршио све редовне послове
у букаришту: храњење свиња, чишћење објекта, сакупљање хране испред
грла која нису појела храну, подешавање микроклимата, укључивање
(пуњење за исхрану свиња и евидентирање болесних грла у свеску за
лечење.) и искључивање линије
Претпоставка успешног рада у објектима букаришта је тимски рад. Све
радне задатке везане за истеривање плоткиња из индивидуалних у групне
боксеве, премештање грла из групних боксева, обележавања грла планираних за
усељење у прасилиште и остале манипулације са грлима у објектима раде
заједно сва 3 радника из букаришта-чекалишта.
Важно је истаћи да се са приплодним грлима мора пажљиво поступати
(без ударања, галаме, коришћења “гонича” и сл.).
Након претеривања грла у групне боксеве индивидуални боксеви се
обавезно рибају и дезинфикују.
За дезинфекцију боксева у објектима букаришта-чекалишта постоји посебна
пумпа за дезинфекцију која се налзи у Б-2.
Лешеви угинулих животиња се одмах извлаче из објекта, а бокс се детаљно
риба и дезинфикује.
Поред редовних (свакодневних) послова радници букаришта повремено
раде и друге послове:
1. Контролишу стаје хране у бин-циклонима и требују исту.
2. Једном недељно (четвртак или петак) евидентирају боксеве ради
витаминизирања плоткиња 85. дана супрасности.
3. Једном недељно перу манипулативне ходнике између боксева. У току
летњих месеци прање ходника може се радити и чешће, а зими у зависности од
температуре и ређе.
4. Једном месечно пописују сва грла која су у плану за усељење у
прасилиште тог месеца.
5. Једном месечно чисте бин-циклони о чему се води редовна евиденција.
6. Једном месечно детаљно чисте, рибају и дезинфикуе бокс са
“фантомом”.
7. Једном месечно учествују у пријему назимица из товилишта.
8.Чисте око објеката (чупање траве, скупљање папира, пикаваца,
прљавиштине након истеривања или пријема грла у објекат и сл.).
9. Учествовују у акцији прскања против шуге, која се као редовна

профилактичка мера на фарми спроводи два пута годишње.
Учествују у заједничким акцијама на фарми (залучење, претеривање).
Евиденција у букаришту-чекалишту
Радници који раде у букаришту-чекалишту су обавезни да воде следећу

евиденцију:
1. Свеску за лечење грла у коју се евидентирају болесна и на болест
сумњива грла.
2. Свеску у коју се евидентирају појединачно сва грла која се претерују из
појединачних у групне боксеве са подацима: матични и тетовир број, датум
припуста, индивидуални бокс у којем је грло било и групни бокс у које је грло
смештено.
3. Евиденција грла планираних за усељење у прасилиште у току месеца.
4. Радну листу у који се свкодневно уписује бројно стање грла у објекту и
режиски послови које је радник обавио (рибање боксева и др. режијски
послови).
РАД У ПРАСИЛИШТУ НА ФАРМИ СВИЊА ПКБ ”ВИЗЕЉ
1. Прасилиште - сегмент при усељавању крмача треба да је проветрен, загрејан

на око 18оЦ, боксеви за прашење окречени са гумом-подметачем за прасад,
а опрема (грејалице, појилице, хранилице, дозатори, линије транспор хране)
треба да је у функцији. Хранилице за крмачу и прасад треба да су чисти.
2. Супрасне крмаче и назимице усељавати у прасилиште пет дана раније од
планираног датума прашења.
3. Претеривање супрасних крмача и назимица радити пажљиво, без журбе,
ударања и вике.
4. По усељењу крмаче хранити на следећи начин: на дан претеривања крмача
(109-ти дан супрасности) количину хране смањити са 3 на 2 кг , а сваки
наредни дан смањивати по 0,5 кг да би на дан прашења крмачи давали само
воду по вољи. Тако ће се олакшати прашење јер ће се крмача прасити
»празна«.
5. У периоду лактације боксеви се морају чешће чистити.
6. Радник у прасилишту мора да прати апетит крмаче ( узимање хране), да
контролише стање вимена (дали је тврдо, топло), лучење млека, појаву
вагиналног секрета, да ли се појављује пролив итд. Сва ненормална стања
радник је дужан да пријави ветеринару, вет. техничару или непосредном
руководиоцу да би се на време интервенисало.
7. По прашењу крмаче хранити на следећи начин:
- првог дана по прашењу даје се 1,0 кг хране дневно,
- другог дана 1,5 –2 кг хране дневно,
- трећег дана 2 – 2,5 кг хране дневно,
- четвртог дана 3,0 кг хране дневно,
- петог дана око 4 кг, а после тога прелази се на пун оброк који износи 1 кг за
крмачу (уздржни оброк) и и по 0,4 – 0,5 кг за свако прасе, што практично
значи да се крмача са више од 8 прасади у леглу храни по вољи.
8. Прасад по прашењу морају одмах да посишу што више колострума. Због
тога радник мора да прати да ли сва прасад сишу и колико. Посебну пажњу
треба обратити прасадима прва 3 дана по прашењу, јер су то најкритичнији
дани за прасад и крмачу. Такође, велику пажњу посветити крмачама и
прасадима која су лечена и све промене правовремено пријавити ветеринару
и ветеринарском техничару који раде на здравственој заштити..
9. Прихрањивање прасади започети 4-тог дана по прашењу са С-И у врло
малим количинама и то посипањем хране на месту где леже прасад испод
лампе и по мало у хранилицу само да је не би запрљали, а кад прасад науче
да једу у хранилицу стављати више хране. Подметач за прасад (гуме) и
хранилица морају бити стално чисти и суви да би се стављала храна на њих.
С-И држати у затвореном џаку јер у њему има доста млека које упија мирис
и прасад га због тога често нерадо једу. У хранилицама такође не може дуго
да стоји јер стајањем се квари, постаје горак и прасад га нерадо узимају.
10. Пошто се у пракси показала да прасад најрадије и најпре почињу да једу
концентрат са гуме испод лампе то треба решити причвршћења гума да их
крмача не би вукла по боксу.
11. Радник је дужан да води рачуна о микроклими у прасилишту (вентилација,
температура) и чистоћи објекта (нарочито боксева). Нарочиту пажњу треба
обратити на хигијену у боксевима код назимица које су мање и краће па

балегају и мокре на пуни део пода где лежањем прљају виме. Зато боксеве
назимица трба чешће чистити.
12. Радник не сме из објекта да износи угинулу и мртво рођену прасад док их
непосредни руководилац и ветеринар не евидентирају. Такође, кад угине
крмача дужан је одмах после извлачења да опере и дезинфикује бокс.
13. На 2-3 дана пред залучење оброк за крмачу се смањује са 5-6 кг на око 3 кг
по дану до залучења. За то време прасадима давати да једу по вољи. Пратити
понашање и крмаче и прасади, а код крмаче обратити пажњу на стање
вимена.
14. Радник је дужан да пази на хигијену у објекту, да покупи просут концентрат
око бин-циклона. На улазу у објекат мора да стално одржава активну и
чисту дезобаријеру. Врата морају бити стално затворена нарочито улазна, а
средња закључана (само по потреби да се откључавају).
15. По залучењу радник је дужан да припреми објекат за рибање. Нарочито је
важно да се покупи преосталу храну из хранилица за прасад и крмачу, које
скоро да не би требало да има по залучењу.
16. За све пропусти у раду који се десе због непридржавања Упутства за рад у
прасилишту примењује се Правилник о награђивању.
ОПИС ПОСЛОВА И РАДНИХ ЗАДАТАКА

РАДНИКА НА РЕПРОДУКЦИЈИ НА ФАРМИ СВИЊА ПКБ ”ВИЗЕЉ
Припуст крмача и назимица представља основ затвореног циклуса

производње на фарми од чије успешности зависе остали сегменти производње.
Зато се од радника на репродукцији осим велике одговорности очекује
способност да испуне комплексне радне задатке које овај посао од њих захтева,
висок степен толеранције за тимски рад уз изражену креативност и
самоиницијативност у раду.
Послови на репродукцији и В.О. обухватају: рад на откривању еструса
плоткиња, узимање сперме нерастова, преглед узетих ејакулата и њихово
разређивање у одговарајући број осемењивачких доза као и осемењавање
крмача и назимица. Такође потребно је направити и одређен број доза за
осемењавање намењених продаји другим фармама и индивидуалним
произвођачима.
Група на репродукцији састоји се од пет радника и руководиоца.
Узимајући у обзир сложеност послова као и чињеницу да се одређен број
радних задатака обавља групно, а неки индивидуално, задужења радника су
груписана према пословима које обављају у току дана и распоређена по
бројевима 1-4 тако да сваки радник зависно од свог броја тачно зна која су
његова задужења за тај дан. Минималан број радника за неометано обављање
послова је три а када је обим посла повећан због продаје семена потребно је да
раде четири радника.
За сваки месец руководилац службе прави у договору са селекционером
распоред рада за раднике тако да буде усклађен са распоредом радника на
матичној служби
Задужења радника груписана су на следећи начин :
Задужења радника бр.1
- осемењава плоткиње
- врши узимање ејакулата
- за плоткиње у еструсу при претеривању из групних у индивидуалне боксеве
где ће бити осемењене, води евиденцију о њиховом смештају, као и за
шкартирана грла при смештају у за то предвиђене боксеве
- у свеску тражењаж евидентира податке о плоткињама у еструсу
- у свеску тражења евидентира податке о плоткињама које су побациле (објекат,
бокс, матични број и датум припуста) као и плоткиње које показују знаке
ендометритиса о чему обавештава надлежног ветеринара.
- у свеску тражења евидентира податке о плоткињама које показују знаке
еструса али без израженог пасивног рефлекса означавајући их са “сум”
- при доласку у лабораторију проверава у свесци залучења тачност унетих
података
- у свесци залучења, свесци стимулације, свескама припуста крмача и назимица,
евидентира еструс
- у свескама припуста крмача и назимица евидентира побачаје, повађања,

угинућа и шкартирања осемењених плоткиња из економских разлога као и
санитарна клања
- у евиденцију искоришћавања нерастова уноси податке за сва узимања у току
дана
- у свеску тражења евидентира број радника који врши прво осемењавање
- у свеске припуста крмача и назимица уноси податке о припусту
- евидентира присуство радника на послу
- проналази картоне плоткиња предвиђених за стимулацију еструса
- пре поласка у објекте на друго осемењавање и откривање еструса пакује
потребанприбор(батеријске лампе, креде)
Задужења радника бр.2
- врши узимање ејакулата према утврђеном редоследу
- са радником бр. 3 обавља послове везано за природан припуст када то
селекционер одреди
- учествује у претеривању плоткиња у еструсу из групних у индивидуалне
боксеве
- учествује у претеривању шкартираних плоткиња у боксеве за излучење
- запажа плоткиње са видљивим знацима еструса, плоткиње са израженим
ендометритисом и плоткиње које су побациле у боксевима 1-25 и 201-351, о
чему обавештава радника бр. 1
- са радником бр. 3 ради на откривању еструса плоткиња у групним боксевима,
чита њихове матичне и тетовир бројеве
- са радником бр. 3 проналази грла која треба третирати хормонима а према
унапред сачињеном списку
- са радником бр. 3 уочава приликом откривања еструса болесна, повређена и
кахектична грла која радник бр. 1 евидентира у свеску тражења и о томе
обавештава надлежног ветеринара
- са радником бр. 3 међу гравидним плоткињама открива грла са знацима
еструса као и грла која су побацила или показују знаке поремећеног
здравственог стања
- дијагностикује гравидитет ултразвучним апаратом
- води евиденцију при дијагностиковању гравидитета УЗ апаратом коју врши
радник бр. 3
- са радником бр. 3 у боксевима за високосупрасна грла уочава и означава видно
несупрасне плоткиње
- врши стерилизацију инструмената и посуда на за то предвиђен начин
-на почетку радног дана укључује стерилизатор, пребацује стерилисане бочице,
посуде и катетере у биолошки термостат, загрева дозе семена за друго
осемењавање у воденом купатилу
- води рачуна о хигијени просторија репродукције, на крају радног времена
искључује стерилизатор и водено купатило, врши чишћење и дезинфекцију
столова, избацује отпатке и закључава просторије
- врши прање катетера за В.О.
- укључује и искључује апарат за дестилацију воде
- врши преглед шахти код објеката букаришта
Задужења радника бр. 3
- врши узимање ејакулата
- са радником бр. 2 обавља послове везане за природан припуст
- учествује у претеривању плоткиња из групних у индивидуалне боксеве као и
шкартова
- запажа плоткиње са испољеним знацима еструса, грла са ендометритиисом као
и плоткиње које су побациле у индивидуалним боксевима од броја 26-200, о
чему обавештава радника бр. 1
- са радником бр. 2 ради на откривању еструса у групним боксевима
- са радником бр. 2 проналази и обележава грла у групним боксевима која треба
третирати хормонима
- са радником бр. 2 уочава приликом откривања еструса болесна, повређена и
кахектична грла
- са радником бр. 2 међу гравидним плоткињама открива грла са знацима
еструса као и грла која су побацила или показују знаке поремећеног
здравственог стања
- дијагностикује гравидитет УЗ апаратом
- води евиденцију при дијагностиковању гравидитета УЗ апаратом коју ради
радник бр. 2
- даје хормонске препарате анестричним плоткињама као и грлима код којих је
при дијагностиковању гравидитета утвр|ена несупрасност
- врши прање предметних плочица, покровних плочица и пластичних цевчица
- пере бочице за осемењавање и чаше за узимање семена
- прокувава воду за прављење разређивача
- прави разређивач
- припрема контејнер за чување семена
- пре поласка на осемењавање припрема катетере
- води рачуна о хигијени боксева за узимање семена и по потреби обаве{тава
одговорне за њихово довођење у чисто стање
- на крају радног времена оставља неутрошени разређивач у фрижидер
- петком доноси из магацина материјал за наступајућу недељу (убруси,
батеријске лампе, сапуни, ситан инвенар )
Задужења радника бр. 4

- узима ејакулат
- исцртава рубрике у целокупној евиденцији унапред
- обавља посебна задужења
Поред наведених задужења сваки од радника обавља посебна задужења за чије

је извршење лично одговоран и то:
СПАСИЋ ДИМКО – ажурно води свеску залучења у коју редовно по залучењу

уписује податке о залученим грлима, проналази и уписује податке о ванредно
залученим грлима, израчунава и уписује проценат уласка у еструс по

сегментима за 5, 12 и 45 дана од залучења, евидентира излучења у књигу
залучења.
СТЕФАНОВИЋ ПРАВДОЉУБ – ажурно води евиденцију у књизи стимулације,

уписује излучења стимулисаних крмача које нису ушле у еструс. Води рачуна о
залихама папирних убруса, газе, рукавица за једнократну употребу и на време
сугерише да се обезбеде.Води рачуна о чистоћи и исправности стерилизатора и
биолошког термостата. По потреби присуствује шалирању и уноси податке у
апарат.
НИКОЛИЋ ЖИВА – води рачуна о хигијени контејнера за ношење и чување

ејакулата, батеријских лампи и микроскопа. Води рачуна о залихама креда,
разређивача, хормона, бочица за В.О. Сече газу. Замењује једног од матичара на
одређеним пословима везано за здравствену селекцију.
РАДОМИРОВИЋ СЛАЂАН – уредно и правовремено води евиденцију о

дијагностици гравидитета, води рачуна о пуњености и исправности апарата за
УЗ. Води рачуна о хигијени колица и фрижидера. Води рачуна о броју и стању
катетера за В.О. и сугерише на време да се набаве нови. Замењује по потреби
једног од матичара на пословима везаним за здравствену селекцију.
ВИДОВИЋ МИЛАН – води рачуна о хигијени и исправности воденог купатила

и дестилатора као и хигијени просторије за дестицију.
Радници на репродукцији су у обавези да обављају и друге послове и радне

задатке, а по налогу непосредног руководиоца. Сви радници су у обавези да
послове обављају стручно, ефикасно и синхронизовано уз висок степен
међусобне сарадње и максимално поштовање високих хигијенских захтева
посла водећи рачуна о стању и исправности прибора и апарата у циљу њихове
трајности.
ОПИС ПОСЛОВА И РАДНИХ ЗАДАТАКА

РАДНИКА СЛУЖБЕ МАТИЧНЕ ЕВИДЕНЦИЈЕ НА ФАРМИ СВИЊА
ПКБ ”ВИЗЕЉ
Послови матичне евиденције конципирани су тако да их свакодневно обављају

два матичара са руководиоцем службе – селекционером. Обзиром да су послови
врло комплексне природе рад се одвија синхронизовано у договору са
селекционером, а од када се на фарми почело са спровођењем мера здравствене
селекције одређен број дана у недељи послове обавља један матичар уз помоћ
обучених радника са репродукције.
Послове у служби радници обављају подједнако допуњавајући се међусобно, а
ради боље организације послови су подељени по групама па ће ради
прегледности и овде бити на такав начин изложени.
Послови везани за припуст
У вези са припустом крмача и назимица матичар је у обавези да :

- евидентира у производни картон и матични лист крмаче податке о припусту из
евиденције тражења (датум, број нераста, објекат, бокс) а за назимице отвара
производни картон и евидентира припуст у свеску шалираних назимица са
датумом и старошћу на припусту
- производне картоне са подацима о припусту качи у букариште уз одговарајуће
крмаче
- за грла која су повађала евидентира повађање у производни и матични картон
- за грла која су абортирала или је констатована несупрасност евидентира
податке у матични лист и исте убацује у рачунар
-угинуча плоткиња као и излучења из економских и санитарних разлога
евидентира у матични лист и исте одлажче у евиденцију шкартираних грла, а
податке уноси у рачунар
Послови везани за прашење
У вези са прашењем крмача и назимица матичар је у обавези да:

- при усељењу плоткиња у прасилиште очита ушне бројеве и качи картоне на
боксеве уз одговарајућа грла. У свеску усељења уписује одговарајуће податке о
плоткињи (тетовир, матични број, расу, датум припуста, број нераста, број бокса
у коме је смештена и датум очекиваног прашења).У картоне улаже потврде о
прашењу са датумом очекиваног прашења водећи рачуна да су потврде
канадских крмача видно обележене како не би дошло до размештања прасади
или сечења репова јер је договорено да се овим грлима ради лакшег праћења у
каснијим фазама производње не врши сечење репова. Сечење репова не врши се
ни код расе Велики Јоркшир, што се такође наглашава у потврди због малог
броја крмача ове расе.
- по прашењу, из свеске прашења податке о прашењу уноси у потврду прашења
и матични лист крмаче ( датум прашења, број живе и мртве прасади).На основу
података из потврде и производних резултата крмаче у договору са
селекционером врши одабир прасади за приплод која ће се тетовирати, вршећи

са посебном пажњом одабир мушке прасади планиране за тест
- тетовира одабрану прасад за приплод одговарајућим тетовир бројем
- истовремено у склопу мера здравствене селекције тетовира сву запримљену
прасад тога дана редним бројем легла
- женску прасад расе ШЛ ради лакшег праћења поред тетовир броја роваши у
доњем делу десног уха
- све податке о прашењу уноси у програм смотре а затим у програм здравствене
селекције
- све промене крмача у току дојног периода по пријави техничара из
прасилишта евидентира у матични лист и пратећу евиденцију као и у
одговарајуће програме у рачунар.
Послови у вези са залучењем
У вези са залучењем матичар је у обавези да:

- пред залучење врши матично обележавање првопраскиња у прасилишту, при
чему оне добијају на десном уху свој матични број
- на залучењу евидентира број прасади и тежину легла сваке крмаче у свеску
залучења
- мушки приплод посебно обележава кредом због смештаја у одгоју у за то
намењене боксеве који су уз то обележени картонима са основним подацима о
пореклу
- приплод евидентира у посебан пратећи документ (регистар приплодне
прасади) који је касније неопходан за даље праћење по фазама производње
- скида картоне залучених крмача у које уноси податке са залучења и исте
одлаже у фасцикле са назначеним датумима залучења.Те податке уноси и у
матични картон крмаче, програм смотре и програм здравствене селекције.
Послови везани за ултрашалирање
У вези са пословима на мерењу дебљине леђне сланине и дубине МЛД-а

матичар је у обавези да:
- у објектима товилишта у групним боксевима белећи грла која селекционер
одабере
- при мерењу дубине леђне сланине и МЛД-а очитава ушне бројеве , мери
телесну масу и у листу шалираних назимица уписују те податке
- по повратку у канцеларију допуњава листу шалираних назимица из матичне
евиденције мајки – датум рођења ,расу,тетовир број оца и његову расу
- обрађене податке из апарата Пиглог и рачунара уписује у евиденцију назимица
( свеска шалираних назимица )
Посебни послови
Поред послова који се обављају редовно у правилним временским интервалима

указује се потреба и за операције које се раде повремено, у вези са тим
пословима матичар је у обавези да:
-приликом вађења крви за серолошке претраге очитава ушне бројеве грла и по
договору сачињава спискове
- при продаји приплодних назимица формира спискове са припадајућим
подацима
- при акцији вађења крви припремају спискове грла и врше обележавање бочица
и формулишу завршне спискове
- воде рачуна о хигијени и исправности прибора за обележавње грла ( клешта ,
бројеви , роваш клешта)
- воде рачуна о залихама производних , матичних картона, фолија ,тетовир пасте
и обавештавају селекционера о потреби набавке
- приликом постављања огледа врше потребна обележавања производних
картона на унапред договорен начин.
Дневник праксе прегледао и оверио

дипл. инг. Мирољуб Бранковић,
Заменик директора фарме
Технолог фарме задужен за селекцију
и репродукцију

Dnevnik Prakse

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Dnevnik Prakse

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

ПКБ ''ИМЕС'' АД, Београд, Падинска Скела

Дневник праксе, датум__________________

Првог дана сам се упознавала са општим чињеницама о фарми, организацијом

Сточарска производња на фармама које данас улазе у састав ПКБ “ИМЕС“ АД

је сточарска производња на ООУР ''Визељ'' у постојећим условима

Менаџмент ''Визеља'' организује набавку стоке за тов ван система ПКБ-а и

у власништву је запослених, менџмента и пословних партнера.

ПКБ Имес је добитник Голден Еуропе Аwард фор Qуалитy

ПКБ ''ИМЕС'' АД данас је пословни систем који запошљава 400 радника и

У оквиру фарме ''Визељ'' изграђено је постројење за прераду отпадних вода

Биогас је успесно функционисао до увођења санкција, када се услед

Градња је започета 1958, а фабрика је пуштена у рад 1964. године. У оквиру

Седамдесетих година кланица ИМЕС је запошљавала више од 600 радника.

Контролу квалитета меса и производа од меса обављају стручњаци ПКБ ''Имес''-

Од преузимања кланице 2003 године, уложено је преко 3 милиона Еура у њену

Реконструисане су линије клања и замењене комплетне инсталације у фабрици.

Пакерско одељење опремљено је савременим машинама које омогућавају

Почетком 2006, набављени су уредаји за топлотну обраду полутрајних

У плану су даља улагања, првенствено у одељење трајних производа и одељење

ОРГАНИЗАЦИЈА НА ФАРМИ СВИЊА ПКБ ”ВИЗЕЉ

Фарма визељ је капацитета 1.500 крмача односно 20.000 глава се налази на

У саставу фарме се налазе:

- 3 прасилишта капацитета 120

- укупан капацитет прасилишта

Следећа фаза је одгаивалиште

Одгој се састоји од;

- 3 објекта, капацитет 1 одгоја је 1900 прасади односно 1 објекат има 190

Таквих објеката има укупно 6. Сваки објекат има 90 боксева предтова и 90

Систем изђубравања течног стајњака коришћењем

Количине течног стајњака се могу исказати на више начина:

- код грла са 40 кг телесне масе око 9%,

Систем изђубравања је течни ситем испирања базена, који се обавља по

Овај систем у суштини представља побољшани систем самоотицања. Према

Цео систем се заснива на периодичном испирању

Тиме се постиже испирање заосталих количина

Сл. 28. Пресек и основа стаје са

ТЕХНОЛОГИЈА ИСХРАНЕ СВИЊА НА ФАРМИ ПКБ ”ВИЗЕЉ”

ИСХРАНА ПРИПЛОДНИХ НАЗИМИЦА

Исхрана свиња је аутоматска из бинциклона, храну вуку транспортери по

Прасад одабрана за приплод, док су у одгајивалишту, хране се као и остала

Док су у товилишту у предтову, хране се као товљеници, а у фази това хране се

После тога, назимице одлазе у објекат букариште – чекалиште, где се смештају

Хранити их до ситости, односно оријентационо давати 3 кг хране по грлу

У овим боксевима остају до оплодње, када се пребацују у индивидуалне

После 85 дана супрасности грла се смештају у групне боксеве и поступак је са

ИСХРАНА КРМАЧА ОД ЗАЛУЧЕЊА ДО ПРИПУСТА

По залучењу, крмаче се смештају у групне боксеве, при чему треба водити

Ако се у периоду од 15 дана еструс не јави, количина хране се смањује на око 2

ИСХРАНА КРМАЧА У СУПРАСНОСТИ

После оплодње, крмаче се налазе у индивидуалним боксевима и хране обично

У задњем месецу супрасности оброк се повећава на количину од 3 кг/грлу (у два

Оријентационе дневне количине концентрата по грлу у периоду супрасности:

- Првих 85 дана супрасности 2,00 кг/грлу (концентрат за приплодне свиње),

На 5 дана пред прашење, крмаче улазе у прасилиште. Одмах по уласку у

- на 5 дана пред прашење 2,5 кг/грлу дневно

У овом периоду крмаче се хране смешом за дојаре у коју је уграђен лек.

На сам дан прашења храну не давати, како би се испразнио пробавни тракт и

ИСХРАНА ПОСЛЕ ПРАШЕЊА (У ЛАКТАЦИЈИ)

Пет до шест сати по прашењу крмачама дати смешу концентрата у количини

До преласка на пун оброк, крмаче се хране концентратом за крмаче дојаре у

- Првог дана по прашењу се даје 1,0 кг хране,

Дневни оброк одређује се према величини легла и он износи 0,4 кг по прасету и

Крмаче које доје 9 и више прасади хране се по вољи.