HINENI VENI

Poziv na žrtvovanje1 Isaka je poslednji od ukupno deset testova Avrama opisanih u Starom
Zavetu. Podsetimo se da je Avram je uspešno prošao devet prethodnih testova.
U ovom slučaju, kako se na prvi pogled čini, Bog ga iznenada pozva da uzme svog sina, na kojeg
je čekao sto godina, te da ga prinese kao žrtvu. Ovo je izgleda zapanjujuće s obzirom na činjenicu
da je to bilo u potpunoj suprotnosti s onim što je Avram verovao, i znao kao istinu o Bogu.
Samu analizu izveštaja ćemo napraviti na dva načina:

1. Najpre ćemo sagledati njenu ATBAŠ2 strukturu i način na koji je pisana.

2. Pored strukture obratićemo pažnju na određenu reč koja se ponavlja više puta u samoj
poruci ovog biblijskog izveštaja.

ATBAŠ, kao stil pisanja, ima za cilj da navede čitaoca na centralnu misao, ideju, koju pisac želi
da posebno naglasi. Svaki vešt pisac se uvek trudi da na neki način pokuša da dovede čitaoca do
centralne poruke koju tekstom želi da prenese. Ovaj način pisanja je, zbog svoje osobine ciljanog
navođenja na glavnu poruku, često bio korišćen u Bibliji, pogotovu u Psalmima.
Šta je suština ovog neverovatnog testa kojeg svi znamo kao poziv na žrtvovanje Isaka? Šta Bog
zaista želi od Avrama? Prva misao koja nam padne na pamet kada razmišljamo o ovoj temi, pored
mnogo drugih ideja koje nam mogu doći u misli, je svakako ideja da Bog želi da vidi prave motive
zbog kojih mu Avram služi. Prinošenje ljudskih žrtava je bila užasna praksa koju su upražnjavali
narodi iz Avramovog okruženja. Avram, naravno nikada nije učestvovao u tim obredima, ali
njegova odlučnost da odgovori čak i na ovaj takav poziv, ukoliko on dolazi od Boga, je redak
primer koji vekovima služi kao pokazatelj iskrene vere, iako se poziv u potpunosti suprotio logici
i svemu onom što je Avram do tada spoznao o Bogu.

Možda postoji još neki aspekt kojim možemo da sagledamo ovaj izveštaj. Možda postoji još
nešto što Bog želi da vidi kod Avrama, da izvuče iz Avrama. Možda i Avram nije bio svestan da to
nešto ima u sebi i zato Bog želi da ga učini vidljivim čak i za Avrama. U suštini to je svrha svakog
testa. Jedan od Božjih uloga u životu svakog od nas je da kreira jedinstveni test za nas. Čineći to

1
ָ ‫ ;)הָ עֲ ֵק‬U našem jeziku se odomaćio naziv ovog biblijskog izveštaja žrtvovanje
Akeda – vezivanje (hebrejski: ‫ידה‬
Isaka. Međutim, s obzirom da Isak nije žrtvovan na kraju izveštaja, hebrejski skolari ovaj izveštaj zovu akeda ili
vezivanje, sa jasnom aluzijom na vezivanje Isaka.

2
Atbaš struktura, ili atbaš (hebrejski: ‫ ;)אתבש‬Predstavlja hebrejski pandam, grčkoj, kajastičkoj strukturi.
Atbaš naziv potiče od slova hebjejskog alfabeta i to prvog alef - ‫ א‬i zadnjeg tau - ‫ ת‬i drugog bet - ‫ ב‬i predzadnjeg šin
- ‫ ש‬, čime se želi ukazati na simetriju.
Kajastička struktura - kajazam; stil simetričnog pisanja, poput slike u ogledalu, koji navodi na centralunu misao.
c misao
B misao
A – centralna misao
B´ misao
c´ misao
on izvlači iz nas neke potencijale koje imamo u sebi, a kojih možda i nismo svesni. Mislim da
postoji nešto posebno što Bog želi da izvuče u ovom slučaju iz Avrama. Možda postoji i dodatni
razlog osim toga što Bog želi da pokaže Avramovu veru da ga sledi čak iako uvek ne razume puteve
kojim Bog želi da on prođe.

Hajde da pročitamo priču. Dok budemo prolazili kroz nju pokušaćemo da identifikujemo neki
obrazac. Šta podrazumevamo pod obrascem u ovom kontekstu? Za početak, prvi obrazac za kojim
tragamo podrazumeva da pronađemo početak, kraj i sredinu izveštaja. Hajde da vidimo šta to
znači. Ukoliko uspemo u tome i pritom identifikujemo sredinu, onda možemo biti uvereni da
suština priče leži upravo u toj adbaš ili kajastičkoj strukturi koja nas vodi pravo prema centru.
Priča počinje ovako:
Poslije toga šćaše Bog okušati Avrama, pa mu reče: Avrame! A on odgovori: evo me. 1.Moj.22:1.

Avram je u svom odgovoru upotrebio jednu vrlo važnu reč: ‫ – הִ ֵננִי׃‬HINENI – evo me.

Ovo je vrlo važna reč, videćemo to dok budemo čitali. Hineni - ‫ הִ ֵננִי‬, znači i spreman sam.
Zapamtimo ovu reč, jer će se opet pojaviti.
I reče mu Bog: uzmi sada sina svojega, jedinca svojega miloga, Isaka,.... 1.Moj. 22:2.
Rabin Raši (1040-1105), je posmatrajući ovaj tekst došao do zaključka da Avram možda nije
najbolje razumeo ono što Bog od njega traži. Tačnije, on je primetio da Bog kaže Avramu da uzme
...sina svojega jedinca...

Avram je kao što znamo imao dva sina. Zbog ovoga se Raši osmelio da stavi u usta Avramu reči
koje je on navodno tada izgovorio Bogu, a koje nisu zapisane u biblijskom tekstu:
,,Ali ja imam dva sina“: Reče Avram.
,,Tvojega jedinca,“ usledio je odgovor.
,,Ali svaki je jedinac svojoj majci.“
,,Koga voliš,“ rečeno mu je.
,,Volim obojicu.“
Namera Rašija nije bila da pokaže retoričku borbu Avrama da sačuva Isaka, već da je Bog
dodatno dovodio u fokus Avramovu ljubav prema Isaku, kako bi test koji će uslediti bio još teži.
Zato Bog u tekstu naglašava: ...jedinca svojega miloga...
...pa idi u zemlju Moriju, i spali ga na žrtvu tamo na brdu gdje ću ti kazati. 1.Moj.22:2.
Avram kreće ka Moriji. Značenje naziva ovog regiona na kojem će kasnije Solomun sazidati hram
(2. Dne. 3:1), je ,,Izabran od Jahve-a“, ,,Viđen od Jahve-a.“
 Uzgred pomenućemo i to da Bog kaže Avramu: ...uzmi (hebrejski: ‫נָא‬-‫ קַ ח‬: kah-na) sada sina
svojega...
Kah-na: ‫נָא‬-‫ קַ ח‬se može prevesti i kao: molim te uzmi...

Iako većina prevoda nažalost ne uzima ovu konstrukciju, to nije promaklo oštrom oku nekih
rabina koji su prepoznali dublji smisao onog što je rečeno u ovom stihu.

‫ – ַקח‬kah: uzmi, je glagol i predstavlja zapovedni način - naredbu, ali rečca ‫ – נָא‬na: doslovno -
Ja (mi) moliti se, sada, se može prevesti i kao: molim te sada.
Molim te (‫ – נָא‬na) reci da si mi sestra... 1.Moj.12:13.
Zašto onda Bog kaže: ,,Molim te uzmi (‫נָא‬-‫ קַ ח‬: kah-na) svog sina?“
Zvuči zaista neobično: Molim te uzmi svog sina i zakolji ga.
Ako hoćete da izdate naredbu nekome da ubije svog sina, onda ne govorite: ,,Molim te“ - već
jednostavno kažete: ,,Uzmi ga.“
Kada Mojsije kaže Aronu da uzme tele za žrtvu, on koristi istu glagol (‫ קַ ח‬- kah) kao zapovedni
način - naredba, ali bez rečce (‫ – נָא‬na): ,,I reče Aronu: uzmi (‫ קַ ח‬- kah) tele za žrtvu...“4.Moj.9:2.

Zaključak koji možemo izvesti je očigledan: Bog ne daje naredbu, zapovest Avramu – uzmi sada
sina svojega. Ovo nije zapovest! Ovo je molba: ,,Molim te uzmi sada sina svojega...“
(Parafraza): Avrame, ovo je između mene i tebe, i ja te molim da me poslušaš...
Ipak, razmislimo na trenutak. Da li ovo čini test, manje ili više teškim?

Činjenica je da ovo nije zapovest, ali Avrame to je na tvojoj slobodnoj volji, to je moja molba
tebi, i voleo bi da me poslušaš...
Ovo podiže test na viši nivo.
Vidite, ukoliko bi se radilo samo o naredbi, Avram je mogao da ustukne, da kaže: ,,Ti mi
zapovedaš da ovo uradim, ne ostvljaš mi izbor. Ti kreiraš realnost i sada mi tražiš da joj se pokorim
i da je prihvatim.“ Ali ukoliko Bog ne nastupa prema Avramu sa naredbom, već sa molbom, onda
je na njemu da otkrije ono što ima u sebi. (Parafraza): ,,Ja želim da uradim ovo, ne zato što mi ti
to zapovedaš, već zato što te volim i ti to tražiš od mene.“ Ovo test čini drugačijim, i zato ga
sačuvajmo u mislima za trenutak.
I sjutradan rano ustavši Avram osamari magarca svojega, i uze sa sobom dva momka i Isaka
sina svojega; i nacijepavši drva za žrtvu podiže se i pođe na mjesto koje mu kaza
Bog. 1.Moj.22:3.
Uprkos činjenici da je bio jedan od najbogatijih ljudi u antičkom svetu, Avram uzima magarca,
skromnu životinju i kreće na put.
 Nije nam otkriven identitet dvojice mladih ljudi koji su pozvani na put zajedno sa Avramom i
Isakom. Hebrejska tradicija nam kaže da je reč o Elijezru – Avramovom sluzi i Ismailu –
Avramovom drugom sinu kojeg je dobio sa Agarom. Pitanje koje se u ovom slučaju nameće je:
šta Ismail radi u Avramovoj kući? Prema rabinskoj literaturi Isak je imao 37 godina, dok je Ismael
14 godina stariji. Ako Ismail ima 51 godina, onda je u to vreme on živeo u pustinji Faranu, i nije
živeo kod kuće. Ono što tekst pokušava da nam prenese je da iako je Ismael bio prisutan, ipak je
Isak bio izabran.
Šta se dalje događalo?
Treći dan ... Ovo putovanje je trajalo tri dana. Sama dužina trajanja puta ukazuje na to da je
Avram mogao temljno da razmisli o svemu i da to nije bila nagla odluka ...podigavši oči svoje
Avram ugleda mjesto izdaleka. 1.Moj. 22:4.
I reče Avram momcima svojim: ostanite vi ovdje s magarcem, a ja i dijete idemo onamo, pa kad
se pomolimo Bogu, vratićemo se k vama. 1.Moj.22:5.
Interesantano je Avramovo obraćanje dvojici mladih ljudi. Avram kaže: ...vratićemo se k
vama. Avram ne kaže: vratiću se, već vratićemo se. Da li je to bila nesvesna proročka objava da
će se će se Isak ipak vratiti zajedno sa ocem i neće biti prinesen na žrtvu, ili je Avram svesno sebi
ulivao tračak nade da će Bog ipak promeniti poziv da žrtvuje sina.

I uzevši Avram drva za žrtvu naprti Isaku sinu svojemu, a sam uze u svoje ruke ognja i nož; pa
otidoše obojica zajedno. 1. Moj. 22:6.
Obratimo pažnju na ovaj podvučeni deo: pa otidoše obojica zajedno. Ista forma pojaviće se u
8 stihu.

Tada reče Isak Avramu ocu svojemu: (reče) oče! A on reče: što, sine! I reče Isak: eto ognja i
drva, a gdje je jagnje za žrtvu? 1.Moj.22:7.

Iako prevodi na srpskom izostvljaju glagol reče - vajomer [hebrejski: ‫ ] וַי ֹּאמֶ ר‬ispred imenice
oče, on u originalu postoji. Ovaj detalj je vrlo važan u daljoj analizi i zato na njega skrećemo
pažnju.

Pomenućemo takođe da je ovo jedini zabeleženi dijalog između Avrama i Isaka u celom Starom
Zavetu. Oni su svakako jako puno razgovorali, ali jedini dijalog za koji je Bog mislio da je
neophodno da bude zabeležen u Bibliji je upravo ovaj u sedmom stihu.
A Avram odgovori: Bog će se, sinko, postarati za jagnje sebi na žrtvu. I iđahu obojica
zajedno. 1.Moj.22:8.
Izdvojićemo još jedan interesantan detalj iz ovog stiha.
Naime, to nije lako vidljivo u prevodu na srpskom i zato ćemo se poslužiti Novim Savremenim
Prevodom (NSP) i dodatnim prevodom na engleski jezik (NIV).
 Avram odgovori: ,,Bog će se pobrinuti za jagnje za žrtvu paljenicu, sine.“ Prevod NSP
Abraham answered, “God himself will provide the lamb for the burnt offering, my son.” Prevod NIV

Od toga da li će se, ili ne, postaviti zapeta ispred imenice sin na kraju, imamo i drugačije čitanje.
Naime, oni koji znaju engleski, razumeju da s obzirom da nema promena imenice po padežima,
my son se može prevesti kao: sine, ili moj sine, ukoliko stavimo zapetu. Ali ako zapete nema i
stavimo ,,:“ onda, se zadnji deo može prevesti i kao sina, ili preciznije - mog sina.
Drugim rečima ovaj prevod mogao bi da glasi:
Avram odgovori: ,,Bog će se pobrinuti za jagnje za žrtvu paljenicu, sine.
Ali isto tako mogao bi da glasi:

Avram odgovori: ,,Bog će se pobrinuti za jagnje za žrtvu paljenicu: mog sina.

Stih 1.Moj. 22:8. završava istom konstrukcijom reči kao i 22:6 : ... I iđahu obojica zajedno.
A kad dođoše na mjesto koje mu Bog kaza, Avram načini ondje žrtvenik, i metnu drva na nj, i
svezavši Isaka sina svojega metnu ga na žrtvenik vrh drva. 1.Moj. 22:9.
U stihu 22:9. vidimo Isaka koji se očigledno dragovoljno ponudio da bude vezan od strane
Avrama. Ne zaboravimo da je Isaku bilo 37 godina. Isak je za razliku od svog starog oca Avrama
bio mlad čovek u punoj snazi.
Obratimo pažnju na deo stiha koji kaže: ... i svezavši Isaka sina svojega metnu ga na žrtvenik
vrh drva.
I izmahnu Avram rukom svojom i uze nož da zakolje sina svojega.

Ali anđeo Gospodnji viknu ga s neba, i reče: Avrame! Avrame! A on reče: evo
me. 1.Moj.22:10.11.
Anđeo zove dva puta Avrama po imenu.

Avram opet kao i na početku koristi reč: ‫ – הִ ֵננִי׃‬HINENI– evo me.

A anđeo reče: ne diži ruke svoje na dijete, i ne čini mu ništa; jer sada poznah da se bojiš Boga,
kad nijesi požalio sina svojega, jedinca svojega, mene radi. 1.Moj.22:12.
Ovde ćemo stati sa pričom.

Priča je toliko fascinantna da ćemo se vratiti na početak kako bi videli da li možemo da

pronađemo početak, kraj i sredinu izveštaja.
Kako ćemo to uraditi? Hajde da pogledamo priču još jednom.
 Bog dolazi Avramu i Avram mu odgovara: Vajomer hineni Avraham - ‫וַי ֹּאמֶ ר ַאב ְָרהָ ם הִ ֵננִי‬

Avrame! A on odgovori: evo me.

‫ַאב ְָרהָ ם‬ ‫וַי ֹּאמֶ ר‬ ‫הִ ֵננִי‬
Avraham vajomer hineni

Reč HINEJNI je krucijalna, i ona se ponavlja.

Nastavimo sa proučavanjem. Avram se obraća Bogu rečju: ,,HINENI.“
Imamo HINENI na početku:, ali imamo HINENI i na kraju.

Poslije toga šćaše Bog okušati Avrama, pa mu reče: Avrame! 1.Moj. 22:1. C
A on odgovori: evo me (hineni: ‫)הִ ֵננִי‬.
Ali anđeo Gospodnji viknu ga s neba, i reče: Avrame! Avrame! 1.Moj. 22:11. C’
A on reče: evo me (hineni: ‫)הִ ֵננִי‬.

Pronašli smo početak i kraj. Kako pronaći sredinu? Čitajmo dalje.

I uzevši Avram drva za žrtvu naprti Isaku sinu svojemu, a sam uze u svoje ruke ognja i nož; pa
otidoše obojica zajedno. 1.Moj.1:6.
Hajde da se zapitamo nešto. Šta je potrebno da neko ponese veću količinu drva na svojim
leđima? To nisu bila drva pravilnog oblika poputa dasaka, ili greda, već granje za loženje vatre.
Očigledano je bilo neophodno da se ta drva, te grane, nekako povežu kako ne bi spale sa leđa
onog koji ih nosi. Ne samo to. Kako iz izveštaja vidimo da ih je Avram poneo za žrtvenik, i da je
Isak trebalo da legne na njih, očigledno se radilo o većoj količini granja. Dakle, ove grane je bilo
neophodno vezati i to ne samo jedne sa drugima, već sa onim ko ih nosi, u ovom slučaju to je bio
Isak.

Možemo li tako nešto pronaći na kraju izveštaja? Naravno.

 Pogledajmo stih 1.Moj.22:9.:
A kad dođoše na mjesto koje mu Bog kaza, Avram načini ondje žrtvenik, i metnu drva na nj, i
svezavši Isaka sina svojega metnu ga na žrtvenik vrh drva;
Dakle, imamo sliku u ogledalu:
Avram stavlja i vezuje drva na Isaka, i Avram stavlja Isaka na drva i vezuje ga.

Poslije toga šćaše Bog okušati Avrama, pa mu reče: Avrame! 1.Moj. 22:1. C
A on odgovori: evo me (hineni: ‫)הִ ֵננִי‬.
I uzevši Avram drva za žrtvu naprti Isaku sinu svojemu, a sam uze u svoje 1.Moj. 22:6. B
ruke ognja i nož; pa otidoše obojica zajedno.
A kad dođoše na mjesto koje mu Bog kaza, Avram načini ondje žrtvenik, i 1.Moj. 22:9. B’
metnu drva na nj, i svezavši Isaka sina svojega metnu ga na žrtvenik vrh
drva;
Ali anđeo Gospodnji viknu ga s neba, i reče: Avrame! Avrame! 1.Moj. 22:11. C’
A on reče: evo me (hineni: ‫)הִ ֵננִי‬.

Pogledajmo dalje. Zadnji deo stiha 1.Moj.22:6. glasi:

...pa otidoše obojica zajedno.
Stih 1.Moj.22:8. Zadnji deo stiha glasi:
A Avram odgovori: Bog će se, sinko, postarati za jagnje sebi na žrtvu. I iđahu obojica zajedno.
Opet slika u ogledalu.
Konačno dolazimo do centralnog stiha. Pogledajmo tabelu.

Poslije toga šćaše Bog okušati Avrama, pa mu reče: Avrame! 1.Moj. 22:1. C
A on odgovori: evo me (hineni: ‫)הִ ֵננִי‬.
I uzevši Avram drva za žrtvu naprti Isaku sinu svojemu,... 1.Moj. 22:6. B
...pa otidoše obojica zajedno. 1.Moj. 22:6. A

... I iđahu obojica zajedno. 1.Moj. 22:8. A’

A kad dođoše na mjesto koje mu Bog kaza, Avram načini ondje žrtvenik, i 1.Moj. 22:9. B’
metnu drva na nj, i svezavši Isaka sina svojega metnu ga na žrtvenik vrh
drva;
Ali anđeo Gospodnji viknu ga s neba, i reče: Avrame! Avrame! 1.Moj. 22:11. C’
A on reče: evo me (hineni: ‫)הִ ֵננִי‬.

CentralnI tekst je tekst zapisan u stihovima 7 i 8.

A šta zapravo tu nalazimo? Ovo je centralna poruka izveštaja.
Tada reče Isak Avramu ocu svojemu: oče! A on reče: što, sine! I reče Isak: eto ognja i drva, a gdje
je jagnje za žrtvu? 1.Moj.22:7.
A Avram odgovori: Bog će se, sinko, postarati za jagnje sebi na žrtvu....1.Moj.22:8.

Ono što nalazimo u ova dva stiha je fascinantno. Ovo je jedini zabeleženi dijalog između Avrama
i Isaka u celom Svetom Pismu! Oni su sigurno za života proveli mnoge sate u međusobnom
razgovoru, ali biblijski pisac se odlučio da zabeleži samo ovaj jedan. Ako je to tako onda to stavlja
dodatan značaj na celi izveštaj. To je zasigurno nešto na šta treba da obratimo pažnju ne samo
po strukturi, već i po činjenici da je ovo zaista jedini dijalog između Avrama i Isaka, između oca i
sina.
Hajde da ponovo pogledamo tabelu.

Poslije toga šćaše Bog okušati Avrama, pa mu reče: Avrame! 1.Moj. 22:1. C
A on odgovori: evo me (hineni: ‫)הִ ֵננִי‬.
I uzevši Avram drva za žrtvu naprti Isaku sinu svojemu,... 1.Moj. 22:6. B
...pa otidoše obojica zajedno. 1.Moj. 22:6. A
Tada reče Isak Avramu ocu svojemu: oče! A on reče: što, sine! I reče Isak:
eto ognja i drva, a gdje je jagnje za žrtvu? A Avram odgovori: Bog će se, 1.Moj.22:7.8.
sinko, postarati za jagnje sebi na žrtvu....
... I iđahu obojica zajedno. 1.Moj. 22:8. A’
A kad dođoše na mjesto koje mu Bog kaza, Avram načini ondje žrtvenik, i 1.Moj. 22:9. B’
metnu drva na nj, i svezavši Isaka sina svojega metnu ga na žrtvenik vrh
drva;
Ali anđeo Gospodnji viknu ga s neba, i reče: Avrame! Avrame! 1.Moj. 22:11. C’
A on reče: evo me (hineni: ‫)הִ ֵננִי‬.

Hajde da onda pomno istražimo ovaj dijalog.

Tada reče Isak Avramu ocu svojemu: oče!...
Ima li nečeg neobičnog u ovim rečima?

Moramo da napomenemo jednu važnu stvar pre nego krenemo u analizu prvog dela stiha
1.Moj.22:7.
Naime, naši prevodi izostvaljaju jednu reč koja se pominje u originalu ispred reči oče, a to je reč
vajomer – (hebrejski: ‫וַי ֹּאמֶ ר‬: reći, kazati). Ovo prevodioci čine jer ponavljanje reči sa početka
upravnog govora Tada reče Isak... : reče: ,,Oče“?!, deluje nelogično.

Međutim, kada u tekstu imamo dijalog koji govornik započinje upravni govor rečima ,,i reče...“,
a onda u sredini dijaloga isti govornik prekida dijalog i ponavlja reči ,,i reče“ to ima određeno
značenje. To znači da je on imamo određenu početnu misao, i da je na polovini te misli on
redefinisao misao i započeo je opet.
 Ispravan prevod bi trebalo da glasi: Tada reče Isak Avramu ocu svojemu: reče: ,,Oče“?!...
Dekan talmutske akademije (Roš Ješiva3) rabi Yaakov Weinberg je primetio da ovde imamo
započete dve konverzacije:
1. Tada reče Isak Avramu ocu svojemu..., pri čemu čekamo da čujemo šta on želi da kaže ocu.
Onda Isak zastaje i kaže nešto drugo. To nešto drugo što on odgovara je:
2. ...Reče: ,,Oče“?!...

Isak je želeo da kaže nešto svom ocu, ali mu je iznenada nešto drugo prošlo kroz misli. Isak je u
tom momentu, na polovini neke svoje druge započete misli, iznenada shvatio da nešto nije u
redu. On je iznenada postao svestan neke strašne realnosti. Šta je to čega je Isak postao svestan
u tom momentu? Isak je postao svestan da nema jagnjeta za žrtvu, i da će žrtva po svoj prilici biti
on sam. On je to izrazio rečima: ...eto ognja i drva, a gdje je jagnje za žrtvu?
Međutim, najstrašnija realnost nije bila ta što će on po svemu sudeći uskoro postati žrtveno
jagnje, već što će to doći ni od koga drugog, već od njegovog oca.
Upravo zato Isak, zaustavlja započetu misao, i počinje je iznova: reče: ,,Oče“?! Drugim rečima,
Isak se pita: ,,Oče4? Oče zar ti?!“
Bog traži od Avrama da se odrekne, da odustane od svog sina, i prinese ga na žrtvu na plani.
Šta je jedna od obaveza oca pred sinom? Jedna od obaveza je da ga zaštiti.
Zašto Isak izgovara ,,Oče“?

Da napravimo malu digresiju. Možda ne bi bilo suvišno da ukažemo na jednu vrlo važnu
činjenicu. Kako se vojnici u svim armijama obučavaju da ubiju neprijatelja? Jedna od najvažnijih
stvari kada pokušavate trenirate vojnika da ubije jeste da ga naučite da dehumanizuje
neprijatelja, da mu oduzme ljudskost. Jedan od načina je da za neprijatelja smislite neki opšti
naziv. Npr. u drugom svetskom ratu britanski vojnici su za nemačke vojnike koristili naziv Džeri
(Jerry). Sa naših prostora, partizani su upotrebljavali naziv švabe za nemce. Dakle, nisam ubio
dvadest ljudi, već dvadeset švaba, ili džerija.

3
Roš Ješiva (hebrejski: ‫ ) ראש ישיבה‬je složenica: Roš - glava (hebrejski: ‫ ) ראש‬Ješiva - (hebrejski: ‫ ) ישיבה‬je religijska
škola za obrazovanje Jevreja.
4
Oče, na hebrejskom: A-VI - ‫;ָאבִי‬
Interesantno je da se imenica otac na hebrejskom sastoji od dva suglasnika alef- ‫ א‬i bet ‫ב‬.
Alef simbolički vodi poreklo od antičkog slova kao simbol bika, snage, dok Bet vodi poreklo od antičkog
slova kao simbol za kuću. Drugim rečima, otac je snaga doma, zaštitnik doma i svih koje dom
predstavlja.
 Kakve veze ovo ima sa Isakom? Isak upravo ide u suprotnom smeru. On Avrama oslovljava sa
Oče. Razumevši u momentu da će on biti žrtva, Isak želi da prizove ljudskost kod Avrama. Oče -
je poslednja reč koju je Avram želeo da čuje tom momentu. Da ste na mestu Avrama verovatno
bi poželeli da momentalno pobegnete sa planine. Ako ne pobegnete fizički, onda bi pobegli
emotivno. Želeli bi da pričate o bilo čemu osim o onom o čemu je Isak tada govori.
Tekst ide dalje i kaže:

...A on reče: što, sine! I reče Isak: eto ognja i drva, a gdje je (hebrejski: ‫ )ו ְאַ יֵה‬jagnje za
žrtvu? 1.Moj.22:7.
U hebrejskom postoje dve reči za prilošku odredbu za mesto - gde:

1. Ejfo (hebrejski: ‫ )איףה‬je generalni/opšti zahtev za informaciju o lokaciji (gde se nalazi)

2. Aje (hebrejski: ‫ ) איה‬nikada ne predstavlja zahtev za informaciju o lokaciji- gde je, već obično
izražava iznenađenje i zbunjenost. Aje – bi u ovom slučaju moglo da se prevede: gde je otišlo? Ili:
zašto nije ovde?

‫ – ו ְאַ יֵה הַ שֶ ה לְ ע ֹּלָ ה‬va-a-je ha-se le-o-la ne znači oče gde je jagnje za žrtvu, u smislu, jesmo li ga
ostavili kod kuće. To znači gde je jagnje otišlo? To je potpuno drugačije pitanje. Isak zapravo pita
(parafraza): Jesam li ja jagnje?
Šta valja primetiti? Isak postaje svestan da će on biti žrtva, međutim tekst se nastavlja i ponavlja
jednu značajnu misao na kraju jedninog zabeleženog dijaloga između Avrama i Isaka:
A Avram odgovori: Bog će se, sinko, postarati za jagnje sebi na žrtvu. I iđahu obojica
zajedno. 1.Moj.22:8.
Setimo se da pre ovog dijaloga u 1.Moj. 22:6. imamo istu formu:

I uzevši Avram drva za žrtvu naprti Isaku sinu svojemu, a sam uze u svoje ruke ognja i nož; pa
otidoše obojica zajedno.
Ovo nije slučajnost. Pisac želi da naglasi da je, pre nego je Isak postao svestan situacije u kojoj
se nalazi, Avram bio sam u svojoj nameri dok su hodali zajedno. Avram je u tom trenutku jedini
znao kako će se sve završiti ukoliko Bog ne interveniše i odustane od upućenog zahteva.

Međutim, sada imamo novu situaciju. Iako i Isak postaje svestan da će on zapravo biti žrtva,
pisac izdvaja misao i kaže: ... pa otidoše obojica zajedno. Isak i Avram i u novim okolnostima, i u
trenutku kada obojica razumeju kakvom epilogu se približavaju, nastavljaju da hodaju zajedno
prema zadatom cilju. Zato je izjava: ... pa otidoše obojica zajedno – jedna od najfascinantnijih u
Starom Zavetu, koja na najlepši, najbliskiji, najemotivniji način oslikava jedinstvo oca i sina koji se
nalaze pred najtežim izazovom u životu. Hoće li otac zauvek izgubiti sina, hoće li sin zauvek izgubiti
oca?
Ovde se naše proučavanje ne završava.
 Postoji još jedan, možda najvažniji, detalj u ovom jedino zabeleženom dijalogu između Avrama
i Isaka.
Mogli bi reći da se radi o epicentru epicentra poruke. Pisac kao glavnu poruku nije izdvojio samo
dijalog zabeležen u 7. i 8. stihu 22. poglavlja 1. Knjige Mojsijeve. Pisac želi da nas fokusira na
centralnu misao glavne poruke. Šta je centralna misao glavne poruke? Do glavne poruke došli
smo koristeći se ATBAŠ ili kajastičkom strukturom teksta. Međutim, postoji još jedan način da
pisac ukaže na glavnu misao. Pisac to postiže ponavljanjem jedne iste reči.
Ukoliko pogledamo stihove 7. i 8. primetićemo jednu reč koja se ponavlja više puta:

1 Tada reče (va – jo – mer: ‫ )וַי ֹּאמֶ ר‬Isak Avramu ocu svojemu:
2 (reče) (va – jo – mer: ‫)וַי ֹּאמֶ ר‬: oče!
3 A on reče (va – jo – mer: ‫ )וַי ֹּאמֶ ר‬: što, sine!
4 I reče (va – jo – mer: ‫ )וַי ֹּאמֶ ר‬Isak: eto ognja i drva, a gdje je jagnje za žrtvu?
A Avram odgovori (va – jo – mer: ‫)וַי ֹּאמֶ ר‬: Bog će se, sinko, postarati za jagnje sebi na
5
žrtvu. I iđahu obojica zajedno.

Ukupno pet puta u dijalogu se ponavlja reč – reče (hebrejski: vajomer: ‫)וַי ֹּאמֶ ר‬.
Broj 5 je prost broj. To znači da je deljiv samo jedinicom i samim sobom. Međutim, on ima još
jednu osobinu. Naime, kod njega se može izdvojiti centralni deo po sistemu 2-1-2, ili:

  
Potrebno je samo da odredimo treći ili centralni vajomer i doći ćemo do samog fokusa glavne
poruke izveštaja o vezivanju Isaka.
Evo tog dela:
A on reče (va – jo – mer: ‫ )וַי ֹּאמֶ ר‬: što, sine!
Ovo je centralna misao, epicentar poruke!
Pogledaćemo još jedan, ispravniji prevod (NSP) kako bi stekli jasniju sliku:

A on odgovori: ,,Evo me sine“.

VAJOMER: ‫וַי ֹּאמֶ ר‬ HINENI: ‫הִ ֶננִי‬ VENI: ‫בנִי‬
ְ

Sećate se šta smo imali na početku izveštaja:

A on (Avram) odgovori: evo me (HINENI: ‫)הִ ֶננִי‬. 1. Moj.22:1.

 Sećate se šta smo imali na kraju izveštaja:

A on (Avram) reče: evo me (HINENI: ‫)הִ ֶננִי‬. 1. Moj.22:11.

Istu reč - evo me (HINENI: ‫ – )הִ ֶננִי‬nalazimo i u samom epicentru poruke.

A on odgovori: ,,Evo me (HINENI: ‫ )הִ ֶננִי‬sine“.

Dve reči – VAJOMER: reče i HINENI: evo me – određuju epicentar poruke izveštaja o vezivanju
Isaka.
HINEJNI: evo me, spreman sam, tu sam za tebe, je najznačajnija od svih.
Gde je razlika između ova tri Avramova HINENI?
Na početku Avram se obraća Bogu i kaže: HINENI – Bože, evo me, tu sam za tebe, spreman sam
da uradim šta god kažeš.
Na kraju Avram se takođe obraća Bogu i kaže: HINENI – Evo me, Bože, tu sam za tebe.

Međutim, u središnjem delu, u epicentru jedinog zabeleženog dijaloga između Isaka i Avrama,
između oca i sina, Avram opet izgovara: HINENI – Evo me sine, tu sam za tebe.
Neverovatna misao!
Bože evo me - HINENI – tu sam za tebe, ali isto tako evo me – HINENI – tu samo i za tebe sine.
U kakvoj god muci da se nalaziš ja sam HINENI za tebe, baš kao što sam HINENI za Boga.
Koliku revnost, veru, ali i bol i emocije u Avramovoj duši su oslikale ove reči? Šta je Avram kao
otac osećao u trenutku najvećeg iskušenja, kad se kao čovek rvao svim silama između vernosti i
ljubavi prema Bogu i ljubavi prema svom voljenom sinu.

Ova priča, ovaj izveštaj iz Starog Zaveta otkriva potpuno novu dimenziju onoga što imamo u
Novom Zavetu. Nije teško povući paralele između žrtve kojom se Isus dragovoljno prineo za celo
čovečanstvo i izveštaja o vezivanju (ili žrtvovanju) Isaka.

Kao što starozavetna priča nosi najdublji pečat ljudskosti u odnosu između oca i sina,
novozavetna je donela još dublji pečat u odnosu između Boga Oca i Boga Sina.

Isusu se prolomilo iz ranjene duše: A oko devetoga sahata povika Isus iza glasa govoreći: Ili! Ili!
lama savahtani? to jest: Bože moj! Bože moj! zašto si me ostavio? Mat 27:46.
Gde je bio Bog dok je Isus patio na krstu?
Duh proroštva nam uklanja zavesu i kaže da je Bog Otac u svakom momentu bio sa svojim
sinom. Zajedno su hodali ulicom bola (via dolorosa), zajedno su bili u svemu i do kraja. Zajedno
za čoveka i za njegovo spasenje.
 Avram,otac vere, iz Starog Zaveta je rekao:
Bože (HINENI), evo me, ja sam tu za tebe, ali sam isto tako (NINENI) tu i za svog sina.
Bog Otac je rekao (parafraza):
Čoveče (HINENI) sam za tebe, za tebe i za tvoje spasenje dajem svog sina, ali sam isto tako
(HINENI) za tebe moj Sine, tu sam kraj tebe, tu sam za tebe.
U kakvom god da se bolu, muci, patnji nalazimo, kada se pitamo: da li nas je Bog ostavio, da li
nas čuje, da li mu je još uvek stalo do nas? Ne zaboravimo: Bog je HINENI za nas u svakom
trenutku, baš kao što je to bio za svog Sina dok je visio na krstu za tebe i mene.
HINENI VENI: EVO ME SINE.