MAS 2

Doktor Fred Danster je saosećajno spustio ruku na rame Mejzi Brajton,

koja je netremice zurila u nepomično telo svog zeta, Tanika Rumana.

- Bojim se da više ništa ne možemo da učinimo za vašeg zeta, koleginice

Brajton. Imam puno razumevanje za vašu potrebu da budete pored njega,
međutim, to ga neće vratiti iz kome. Kada bi postojala i najmanja mo-
gućnost da vas on čuje, insistirao bih na vašem prisustvu. Ovako, pre-
dložiću vam da odete kući, sigurno ste potrebni svojoj porodici.
Mejzi jedva daje razumela ono što joj je doktor Danster saopštio, ali se
zato trgla na njegov dodir. On ju je vratio u stvarnost, bolnu i tragičnu
stvarnost, u kojoj se Taniko nije smejao, kako je obično činio, u kojoj
nije zbijao šale i pričao anegdote, već je ležao u bolničkom krevetu, sa
dijagnozom koja je ukazivala na to da će veoma brzo preminuti. Možda
već tog ili sledećeg dana.

- Da li je doktor Klark Gejnor dežuran? - upitala je doktora Freda

Danstera, specijalistu koji je pregledao Tanika po njegovom smeštanju
u bolnicu.

On je oklevao jedan trenutak, a onda je pružio Mejzi Tanikov karton. -

Naravno, vi imate puno pravo da zatražite mišljenje drugog lekara. Dok-
tor Gejnor je vrhunski neurohirurg. Ipak...
- Ne, niste me razumeli - Mejzi ga je prekinula, prelazeći rukom preko
lica, kako bi navela sebe da bude prisutna duhom. Predstavljalo joj je
napor da vodi smisleni razgovor, bila je potpuno dekoncentrisana i
odsutna. - Klark je moj kolega sa studija. Jedno vreme smo se i zabav-
ljali. Volela bih da ga pozdravim, to je sve.

- Klarkova kancelarija se nalazi na petom spratu. Verujem daje trenutno

u bolnici - obavestio ju je doktor Danster, spremajući se da izađe iz sobe.
- Ponesite mu Tanikov karton, za svaki slučaj.

MAS 3
- Hvala - Mejzi je preuzela karton, a onda je i sama pregledala nalaze,
sakupljene u njemu.

Nije znala šta je tačno očekivala da pronađe, znala je samo da se nadala

nekom čudu, nekom podatku koji bi joj dao nadu. Ma koliko medicina
važila za egzaktnu nauku, ponekad nije imala objašnjenje za pojedine
događaje. I ona sama je, kao lekar, viđala pacijente koji su se oporavljali
nakon što bi bili proglašeni za neizlečive. Nadala se da bi Taniko mogao
da bude jedan od tih pacijenata.
Duboko u srcu je znala da je njegov odlazak pitanje trenutka. A njene
slutnje su potvrđivali i nalazi, sakupljeni u Tanikovom zdravstvenom
kartonu.
Bila je potpuno bleda i ukočenog lica, kada je stala pred sekretaricu dok-
tora Klarka Gejnora.

- Dobar dan. Ja sam doktorka Mejzi Brajton, iz Dečije klinike. Volela

bih da se vidim sa doktorom Gejnorom, ako je to moguće.
- Pitaću ga da li može da vas primi - sekretarica nije oklevala da se obrati
svom šefu, jer je procenila da se Mejzi nalazila u veoma delikatnom sta-
nju.

Odmah pošto mu je sekretarica saopštila ko gaje tražio, Klark Gejnor je

izašao iz kancelarije, kako bi lično uveo Mejzi. Namrštio se već pri
prvom pogledu na njeno lice. Procenio je da nije ličila na onu devojku
sa kojom se nekada družio i zabavljao, da je njena čvrstina bila polju-
ljana, da je njena stabilnost bila slomljena.

Nimalo nije sumnjao u to da joj se nešto strašno dogodilo. Mejzi, koju je

on pamtio, je umela da se nosi sa problemima, kako onim svakodnevnim,
tako i onim vanrednim. Nekada joj se divio zbog toga. Nekada je učio
od nje. Ona je, jedina od svih, imala prava da mu daje savete o konstruk-
tivnom hvatanju u koštac sa problemima.

Sada ju je nešto dotuklo, u meri koja je prevazilazila njene moći. Po prvi

put je osetio daje neko njoj, otresitoj i hrabroj, bio potreban. Po prvi put
se ponadao da bi on mogao da bude ta osoba, za kojom je Mejzi imala
potrebu. Jer, on je nikada nije zaboravio. Ni kao ženu, ni kao koleginicu,

MAS 4
ni kao prijatelja. Nikada nije prestao da mašta o tome da bi putevi ponovo
mogli da im se ukrste.

- Mejzi... - uznemireno ju je oslovio, prilazeći joj.

Ona je prihvatila njegovu ruku i dozvolila mu da je uvede u kancelariju.

Odbila je da sedne na stolicu, već je ostala da stoji u neposrednoj blizini
vrata.

- Kendal je jutros poginula - rekla je to, kada ju je Klark upitno pogledao.

- Kendal?! - ponovio je on užasnuto. - Tvoja sestra?!

Mejzi je zatvorila oči i prstima promasirala čelo.

- Ona i njen muž su doživeli saobraćajnu nesreću. Prevrnuli su se na

praznom, suvom i osunčanom drumu. Policija, za sada, nije u stanju da
utvrdi razlog nesreće. Sumnjaju na neispravan automobil.

- Oh, Mejzi - Klark Gejnor je odmahivao glavom u neverici - tako mi je

žao... Tako mi je žao... - ponovio je, prisećajući se Kendal, koju je i sam
dobro poznavao.
- I meni je žao - nadovezala se Mejzi, misleći kako ni tada, na dan ses-
trine pogibije, nije imala slobodu da plače, da se preda bolu.
Morala je da stegne srce i da zadrži hladnu glavu, kako bi obavila sve
ono, što se od nje očekivalo. A za to joj je bila potrebna nadljudska
snaga.

- Rekla si da je sa Kendal bio i njen muž - Klark Gejnor je saosećajno

posmatrao bol na licu žene za koju je verovao da je u stanju sve da pod-
nese. - Da li je i on...?

- Taniko je primljen u ovu bolnicu. Nalazi se na odeljenju intenzivne

nege. U komi je.
Klark Gejnor je prihvatio karton, koji mu je Mejzi pružila, kako bi pre-
gledao nalaze. Između obrva mu se pojavila bora, kada je pročitao dijag-
nozu Freda Danstera.

MAS 5
- Pregledaću ga, svakako, ali...

- Znam - Mejzi ga je presekla, gutajući knedlu. - Znam da je pitanje tre-

nutka...

- Ovo je užasna tragedija - Klark Gejnor kao da nije imao prave reči,
kojima bi objasnio ono što se dogodilo. - Tvoji roditelji...
- Oni su meni javili šta se dogodilo. Brat je takođe obavešten, preuzeo je
na sebe organizaciju...

Uvidevši da je Mejzi bilo veoma teško, Klark Gejnor joj je prišao i nežno
je naveo da sedne.

- Hoćeš li da ti nešto donesem? Vodu, sok, kafu, nešto zajelo...?

- Prijala bi mi jedna cigareta.

Klark je otvorio fioku i poslužio je cigaretom, a takođe je jednu uzeo i

za sebe.

- Mislio sam da si prestala da pušiš, one godine, kada je Kendal zatrud-

nela i kada je pribegla odvikavanju od narkotika - prokomentarisao je,
paleći joj cigaretu.

-Da, Klark - Mejzi je gorko potvrdila, duboko udahnuvši nikotinski dim.

- Tada sam prestala da pušim. Prestala sam da jedem sve ono što sam
volela, i počela sam da jedem sve ono što sam mrzela. Prestala sam da
pijem sve, sem vode. Prestala sam da se zabavljam sa tobom. Prestala
sam da živim svoj život.

- Divio sam se tvojoj posvećenosti i požrtvovanosti, iako sam patio zbog

našeg raskida. Kendal je rodila ćerku, zar ne?

- Da, Alonu.

- Gde je ona sada? Da li zna šta se dogodilo?

- Ja sam joj rekla. Previše je mala, da bi razumela da je izgubila majku i
da je pitanje trenutka kada će izgubiti oca. Tek je napunila četiri godine.

MAS 6
Odvela sam je u bratovu kuću, da se igra sa njegovim sinovima. Sve ih
čuva moja snaha. Večeras ću i ja da odem tamo.

Klark Gejnor je dohvatio pepeljaru sa obližnje police, a onda je seo za

svoj radni sto.

- Nisam u stanju da ti objasnim koliko saosećam sa tobom zbog Kenda-

line pogibije, Mejzi. Bila je tako mlada. Imala je, koliko, dvadeset pet
godina?

- Da, ona i Taniko su vršnjaci.

- Dobro je se sećam... - na usnama Klarka Gejnora se pojavio osmeh. -
Najviše po tome što je uvek bila iskrena, što nikada nije skrivala svoje
mišljenje. Sećam se da je bila buntovnica, da se borila protiv svih
nepravdi ovoga sveta. Da li je, po rođenju ćerke, prestala da se drogira?

- Ne - Mejzi je najpre uzdahnula, a potom je povukla još jedan duboki

dim. - Tada je počela da uzima teške droge. Postala je ozbiljan zavisnik.
- Nikada neću da zaboravim kada mi je rekla da me ne smatra dovoljno
dobrim za tebe. Moja sestra zaslužuje boljeg muškarca, sručila mi je
ravno u lice. Kendal ti se divila, Mejzi. Volela te je, što nije bilo slučaj
sa vašim roditeljima, kao ni sa bratom.

- Oni nisu bili u stanju daje razumeju. Oduvek su je osuđivali. Mnogo

puta su pokušali da joj pomognu, ali je ta njihova pomoć bila kratkog
daha. Ha! - gorko je huknula. - Kao da nisu znali da je narkomanija bolest
sa kojom čovek mora da se bori čitavog života!
- Čudno je to, s obzirom na to da su svi po struci lekari. Oni su, više od
svih, mogli daje razumeju, i da joj pomognu.

- Sirota Kendal... - Mejzi je iznemoglo spustila glavu na grudi - bila je

neshvaćena i nesrećna tokom čitavog svog života... Ni dete nije moglo
da je otrgne od patnje, zbog koje se drogirala.

- A njen muž, Taniko? Pamtim da si mi rekla da ju je on voleo.

MAS 7
- Jeste, na svoj nezreli način. Taniko je imao svega dvadeset godina, kada
je upoznao Kendal. Pronašao je u njoj srodnu dušu, ali je u svemu bio
inferiorniji. On nije imao nikakvog uticaja na Kendal, bilo je obrnuto.

- Taniko je sa Novog Zelanda, zar ne? I okoline Oklanda, koliko se se-

ćam.
- Da, on je Maorskog porekla. Ima majku i petnaest godina starijeg brata,
koji su ga se odrekli, kada ih je obavestio da će se oženiti sa Kendal.
Nisu mogli da se slože sa njegovim izborom supruge. Poručili su mu da
im se ne javlja, dok ne uvidi kakvu je grešku počinio.

- Ali, to je preoštro! To je okrutno!

Mejzi je ugasila cigaretu i izvadila iz džepa Tanikov mobilni telefon. -
Nisam sigurna da ih u potpunosti osuđujem - polako je govorila, prela-
zeći nežno prstima po dirkama telefona. - Oboje su upoznali Kendal i
oboje su doživeli neprijatnost od nje. Kendal ih je izvređala, u nastupu
pijanstva, sama mi je to priznala. U naletu besa je, čak, porazbijala neke
stvari po kući. Najgore od svega je bilo to, što ju je Tanikov brat zatekao
dok je ušmrkavala kokain. Oboje ih je, usred noći, izbacio na ulicu. To
je bio poslednji put da su se videli.

- Da li to znači da Tanikova majka i brat nikada nisu videli Alonu?

- Da, znači. On ih je obavestio da je dobio ćerku, ali oni nisu izrazili želju
daje upoznaju.

- Sve je to tako tragično... - Klark Gejnor je bio vidno rastužen onim što
je čuo od Mejzi. - Dva mlada bića, ujedinjena u nesreći... Nisu imali
nikakvu šansu, rekao bih. Od svih ljudi na ovom svetu, mogli su da ra-
čunaju jedino na tebe.
- To im nije bilo dovoljno - Mejzi je poraženo zaključila. - Očigledno...

- Da li planiraš da javiš Tanikovoj porodici za njegovo stanje?

- Da - potvrdila je Mejzi sa uzdahom. - U Tanikovom telefonu sam pro-

našla broj njegovog brata. Mogu li da ga pozovem iz tvoje kancelarije?

MAS 8
- Naravno! - Klark joj je prepustio svoje mesto. Uzeo je Tanikov karton
i zastao pored vrata. - Ostaviću te samu. Ja idem da pregledam Tanika.
Hoćeš li da ti donesem nešto, u povratku?

- Malo vode. Hvala ti.

Klark je kratko klimnuo glavom, a potom je izašao iz kancelarije.

☺☻☺

Iako je oduvek držala do stava da je odlaganje suočavanja sa neprijat-

nošću bilo pogrešno, Mejzi je oklevala da pozove Tanikovog brata. Pat-
nja joj je sekla dah, dok je razmišljala o tome kakvu će bol da proizvede
svojim pozivom. Bol, ali i bes. I sa tim je računala. I zato je oklevala.
Svest o tome da Tanikovo stanje nije trpelo nikakvo odlaganje, navelo
ju je da zaboravi na sve, i da se koncentriše na razgovor.

-Gospodine Rumano? - upitala je, pošto je na drugoj strani veze začula

duboki muški glas.
-Da?
-Ja sam Mejzi Brajton, Kendalina starija sestra - predstavila se. - Zovem
iz Sidneja.
-Da li se Taniku nešto dogodilo? - glas Ripona Rumana je odisao strep-
njom.
- Jutros je doživeo tešku saobraćajnu nesreću - ma koliko to želela, Mejzi
nije imala prostora da odugovlači sa otkrivanjem onoga što se dogodilo,
niti je to mogla da saopšti na drugačiji način. - Nalazi se u komi.
Nastala tišina je trajala čitavu večnost i bila teška poput olova. Bar se,
tako, Mejzi učinilo.

- Kakve su prognoze za njegov oporavak?

- Taniko je priključen na aparate, koji obavljaju funkcije njegovih
organa. Povrede su takve prirode, da je njegovo izlečenje nemoguće.
Bilo bi poželjno da što pre dođete, gospodine Rumano.

MAS 9
- Šta hoćete da kažete, gospođice Brajton? Da će moj brat preminuti?

- Njegov mozak je... Da - potvrdila je, ostavljajući stručna objašnjenja

za Tanikovog lekara. - Žao mi je.

- I trebalo bi da vam bude žao! - zagrmeo je Ripono Rumano, očigledno

se nalazeći u afektu. - Ne sumnjam da je vaša sestra odgovorna za udes,
gospođice Brajton! Da je vozila pod dejstvom alkohola i narkotika, i daje
izgubila kontrolu nad kolima!

- Taniko je vozio kola, gospodine Rumano. A moja sestra... ona je pogi-

nula - Mejzi je ispunio užas istog intenziteta koji ju je prožeo i u trenutku
spoznaje Kendaline pogibije.
Kao da je negirala njenu smrt, kao da je odbijala da se sa tim suoči, sve
dok ne bi postala primorana da sa nekim razgovara o tome.

- O... - izustio je Ripono Rumano skrušeno. - Žao mi je. Primite moje

ssaučešće.
- Taniko je smešten u Memorijalnoj bolnici. Nalazi se na odeljenju inten-
zivne nege.

- Doći ću kroz nekoliko časova. Moj prijatelj ima privatni avion.

- Čekaću vas, gospodine Rumano.

- Mogu li da vas zamolim da budete pored Tanika, gospođice Brajton,

dok ja ne stignem? Ne bih voleo da...

- Neću ga napustiti ni za trenutak - obećala je Mejzi, puna razumevanja

prema bratskom bolu i brizi Ripona Rumana.
- Ako ste potrebni svojim roditeljima...

- Moj brat je sa njima, tetke i stričevi takođe. Alona je kod moje snahe.
Ja ću ostati pored Tanika.
- Hvala vam, gospođice Brajton - rekao je Ripono Rumano i prekinuo
vezu.

MAS 10
II

Mejzi je palila drugu cigaretu, kada se Klark pojavio na vratima kance-

larije. Grizla je usne, plašeći se da ga pogleda u lice. Nije imala snage da
se suoči sa izrazom, koji bi joj poručio daje i poslednja nada iščezla.

- Da li si razgovarala sa Tanikovim bratom? - upitao ju je Klark, spušta-

jući šolju sa kafom, kao i flašicu sa vodom pred nju.

- Doći će privatnim avionom, verovatno tokom večeri - Mejzi je otpila

gutljaj vode, i dalje se ne mireći sa onim, što je Klarkovo pitanje podra-
zumevalo. - Tanikova koma je...

- Žao mi je, Mejzi... - Klark je duboko uzdahnuo. - Voleo bih da sam

mogao da ti saopštim bolje vesti.
- I meni je žao - Mejzi se tiho nadovezala.

Neko vreme su oboje ispijali kafu u tišini, a onda se Mejzi trgla. - Oh,
bože! Tek sada mi je palo na pamet da možda imaš druge obaveze! Ne
želim da...
- Sve je u redu, Mejzi - umirio ju je Klark. - Zvao sam kolegu i zamolio
ga da me zameni. Sutra ću odraditi njegovo dežurstvo. Želim da budem
sa tobom. Želim da budem na raspolaganju Tanikovom bratu, kada bude
došao.

- Da li si siguran u to? - Mejzi ga je upitno pogledala. - Ne bih volela da

odlažeš operacije zbog mene.

- Za danas nemam zakazane operacije. Ne misli, sada, o tome. Hoću da

ti pomognem da nekako preguraš ovaj dan, ovaj jezivi dan. Pretpostav-
ljam da ćeš ostati u bolnici, do dolaska Tanikovog brata?

- Gospodin Rumano me je zamolio da ostanem pored Tanika. Planirala

sam to da učinim. Hvala ti, Klark. Ne osećam se dovoljno sposobnom za
to da odbijem tvoju pomoć.

- I ne treba to da činiš. Voleo bih da se u potpunosti osloniš na mene. Bar

danas. Ne oklevaj da zatražiš sve što ti bude bilo potrebno.

MAS 11
Mejzi je odmahnula glavom i kratko se osmehnula. - Nadam se da imaš
dovoljno cigareta.

- Kupićemo još jednu kutiju - uzvratio joj je osmeh, a potom se uozbiljio.

- Da li ti je potreban sedativ?

- Ne, nije. Nemam taj luksuz da se bavim svojim bolom. Potrebno mi je

da budem funkcionalna.

- Ako si gladna, zamoliću sekretaricu da nam donese sendviče iz kantine.

- Ne mogu ništa da jedem - odvratila je, gaseći cigaretu.

Klark je otpio gutljaj kafe i pogledao na sat. - Gde živi Tanikov brat?

- U mestu Tuhoe, koje se nalazi na jedan sat vožnje od Oklanda. Tamo

ima veliko imanje. Kendal je bila impresionirana njegovom kućom. Izja-
vila je, čak, da bi mogla da živi tamo.

- Zanimljivo... - promrmljao je Klark zamišljeno. - Šta joj se, konkretno,

dopalo?
- Priroda, način na koji je kuća uređena, mir koji tamo vlada, susretljivost
meštana. Poznavajući Kendal i njen ukus, rekla bih da kuća nije sterilna
i hladna, već topla i puna dokaza da u njoj žive obični ljudi, a ne snobovi
ili pozeri.

- Pa? Da li je Ripono Rumano običan čovek?

- Nikada ga nisam upoznala, ali po onome što znam o njemu rekla bih
daje sve, samo ne običan. Kendal ga je opisala kao preterano strogog i
neumoljivog, i pritom kao onog, koji se nikada ne smeje. Mislim da su
ga okolnosti primorale da postane takav.

- Okolnosti? Kakve okolnosti?

- Te, da mu je otac preminuo, ne dočekavši rođenje svog mlađeg sina.

Iako je Ripono Rumano imao samo petnaest godina kada se Taniko ro-
dio, postavio se prema njemu na očinski način. Od prvog dana je preuzeo
odgovornost i za njega i za njihovu majku, plahu i nežnu ženu, kako ju

MAS 12
je Kendal opisala. Očigledno je prerano sazreo i prerano se suočio sa
tamnijom stranom života.

- A Taniko? Da li je on nalik svom bratu?

- Ni slučajno! - Mejzi je otpila novi gutljaj kafe i upalila i treću cigaretu.

- Taniko je poput večitog dečaka, uvek spremnog za šalu, za smeh, za
zabavu. Volela sam njegovu prirodu, iako sam mu zamerala to, što je
umeo da bude neodgovoran, i što nije bio u stanju da planira svoje vreme,
svoj život. Obično je znao šta će da radi tokom jednog dana, dok o sle-
dećem nije razmišljao. Po tome je bio veoma sličan Kendal. I ona je ži-
vela od danas do sutra. Mrzela je obaveze i smatrala je za robove sve
one, koji su im se povinovali.
- Draga Kendal... - Klark se setno osmehnuo - sigurno bi se zgrozila, daje
ikada mogla da sazna kako izgleda jedan moj dan.

- Da zgrozila bi se, pouzdano - i Mejzi je pobegao setan osmeh. - Za

Kendal je bilo nezamislivo to, što nas lekare mogu da pozovu na inter-
venciju svakog časa. Ma gde se i ma sa kim se nalazili, i ma šta radili.
Odrasla je gledajući naše roditelje, kako iznenada odlaze od kuće i ostav-
ljaju decu sa dadiljama. Verovatno se već tada zarekla da će biti slo-
bodna, da se neće obavezivati.
- Zar Kendal svoje majčinstvo nije tretirala kao obavezujuće?

- Ne, nije. Kendalino majčinstvo je bilo deo dogovora, između nje i

mene. Ja sam njoj obećala pomoć oko odgajanja deteta, a ona je meni
obećala da će se, tokom trudnoće, uzdržavati od upotrebe narkotika. Ja
sam naivno mislila da je devet meseci dovoljan period za odvikavanje, i
da je rođenje deteta dovoljan motiv za otrežnjenje, ali sam se prevarila.
Kendal je u startu znala da će se, odmah po porođaju, vratiti svojoj staroj
potrebi. I, tako je i bilo.

- Pretpostavljam da Taniko nije mogao da utiče na Kendal - Klark je

glasno razmišljao.

- Naprotiv, on ju je slepo sledio. Sve njene odluke je uzimao zdravo za

gotovo, svima se povinovao. Podržavao ju je, a za uzvrat je bio

MAS 13
podržavan, nezavisno od toga kako se ponašao. Oboje su u toj vezi dobili
ono, što nisu imali u svojim primarnim porodicama.

Klark Gejnor se uozbiljeno zagledao u Mejzi, dvoumeći se oko pitanja,

koje je želeo da joj postavi. - Ne bih želeo da te povredim, Mejzi, među-
tim, nameće mi se jedno pitanje...
- Postavi ga, slobodno - ohrabrila ga je.

- Kakve su šanse, uopšte, imali njih dvoje?

☺☻☺
- Da - Mejzi je umorno odmahnula glavom. - Mučno pitanje, mada
sasvim na mestu... Spolja gledano, Kendal i Taniko su bili bez šanse. Sa
mnogo potencijala, ali bez objektivne šanse da se izbore sa životom, koji
im je donosio sve veće izazove. Utešno je to, što su umeli da budu srećni.
Bili su odbačeni od svojih porodica, i ozloglašeni od društva, i postali su
roditelji deteta o kome nisu vodili računa, ali ih to nije sprečavalo da
budu srećni jedno pored drugog. Voleli su se. Mnogi od nas to nisu do-
živeli. Ako se stvari tako posmatraju, Kendal i Taniko su iskoristili svoju
šansu, jedinu koju su imali. Prava je nesreća što im je i to oduzeto.
- Tako ih verno opisuješ da imam utisak da sam ih poznavao - primetio
je Klark tužno. - Sada još više žalim zbog našeg razlaza, Mejzi. Znam da
si me ostavila jer nisi želela da deliš svoje probleme sa mnom, ali mislim
da si pogrešila. Mogao sam da budem pored tebe. Jer, ti si se, rekao bih,
sama odlično borila sa problemima. Racionalizovala si ih, iznad svega.
- Jesam ali sam imala i periode krize, periode kada sam se hvatala za
glavu, pitajući se da li ću moći sve da izdržim, sve da podnesem. Od
Aloninog rođenja ne znam za odmor, za zabavu, za opuštanje. Nepre-
kidno radim, borim se, planiram, ništa ne prepuštam slučaju. Bojim se
da sam izgubila spontanost, da sam postala kao programirana. A nekada
nisam bila takva.

- Da, sećam se - Klark je dao za pravo njenom zaključku. - Nekada si

umela da se prepustiš trenutku. Po tome si bila slična Kendal.

- To je jedna od retkih osobina, po kojima se videlo da smo sestre.

MAS 14
- U svakom slučaju... - pogled Klarka Gejnora se obojio nežnošću - i
sada, kao i nekada, odlično izgledaš. Pretpostavljam da imaš mnogo
udvarača.

- Nijedna žena danas, ne može da se pohvali velikim brojem udvarača, a

pogotovo to ne može prezaposlena lekarka sa malim detetom. Ja sam
prilično usamljena, Klark - priznala mu je. - Ponekad ne stižem ni da
razmišljam o muškarcima, a ponekad osetim strahovitu potrebu za
muškim zagrljajem, pa i za seksom.
- Ne mogu da verujem da tebi predstavlja problem da pronađeš ljubav-
nika.
- Tačnije predstavlja mi problem da pronađem dobrog ljubavnika. Nešto
nije u redu, Klark. Sa mnom, ili sa muškarcima, to još uvek nisam uspela
da odgonetnem.

- Verujem ti. Sve moje partnerke su mi se žalile na nedostatak kvalitet-

nog seksualnog života.
- A onda su upoznale tebe i postale su zadovoljne! - Mejzi je smogla
snage da se našali. - Da li si trenutno u vezi, Klark?
- Da, jesam - potvrdio je sa uzdahom. - Meni je potrebno da uvek imam
ženu pored sebe. Trenutno se zabavljam sa jednom damom, koja je vla-
snica butika. Kod nje mi se dopada to, što ništa ne traži od mene i što
nikada ne postavlja suvišna pitanja. Oboje od naše veze dobijamo upravo
ono, što nam je potrebno.
- Drago mi je zbog tebe.

- Nisam siguran da ima na čemu da ti bude drago, Mejzi. Ja ne volim

svoju ljubavnicu, kao što ni ona ne voli mene. Zajedno smo jer je to ma-
nje loša kombinacija, od svih drugih. Eto!

- Ovo je vreme u kome ljudi ili prave kompromise, ili se bore sa straho-
vitim iskušenjima. Život postaje sve teži i sve nesigurniji. Ako ne pra-
vimo kompromise, dovodimo u pitanje čak i naše bazično funkcionisa-
nje.

MAS 15
- Nemoj da se predaš, Mejzi - Klark ju je nežno zamolio. - Oduvek sam
te smatrao za borca, za onu koja se ne predaje. Po onome što govoriš
rekao bih da posustaješ.

- Ne zvučim, obično, tako. Danas je jezivo težak dan. A još me, na nje-
govom kraju, čeka susret sa Tanikovim bratom.
- Šta je sa njihovom majkom? Da li se očekuje i njen dolazak?

Mejzi je slegla ramenima u neznanju. - Kendal mi je svojevremeno ispri-

čala da je Tanikova majka veoma krhkog zdravlja. Ne verujem
da će krenuti na put.

- A Rumanova supruga? Da li je Tanikov brat oženjen?

- Nije to bio, pre pet godina. Nije mi poznato da li se oženio, u međuvre-
menu.

- Čime se taj čovek, uopšte, bavi?

- Poseduje velike površine plodnog zemljišta. Uglavnom uzgaja kumaru,

slatki krompir, a ima i fabriku za preradu kukuruza. Veoma je imućan.
- Pretpostavljam da bi Alona mogla da nasledi deo tog bogatstva...

- Više bih volela da je stric i baba po ocu prihvate. Novac joj nije potre-
ban.
Ustala je, vodena potrebom da bude pored Tanika.
- Zamoliću te nešto, Klark...

- Da? - spremno je odvratio.

- Bila bih ti zahvalna ako bi omogućio gospodinu Rumanu da bude pored

Tanika... Znam da se to ne praktikuje na odeljenju intenzivne nege, i-
pak...

- Smatraj to dogovorenim - obećao joj je Klark. - Ti, ili gospodin Ru-

mano ćete imati dozvolu da boravite u Tanikovoj sobi.

MAS 16
- Hvala ti - pogledala ga je direktno i osmehnula mu se. - Prijao mi je
razgovor sa tobom.

- Onda ostani. Zaista nema potrebe da budeš pored Tanika. On...

- Obećala sam gospodinu Rumanu da ću neprekidno biti pored Tanika,

do njegovog dolaska. I sama želim to.
- Obiću ću te, kroz jedan sat. Doneću ti sok, ako nisi u stanju da jedeš.

Mejzi je pružila ruku ka Klarku i on ju je čvrsto stegao. Prijao joj je taj

stisak, taj kontakt. Probudio je u njoj želju za utehom, za preuzimanjem
dela njenog bola.

A pritom ju je naveo da posumnja u to da je njena snaga zaista bila po-

ljuljana, kako je on to primetio, da je počela da posustaje i da se predaje.
III

Stajala je pored prozora i praznim pogledom zurila u nedovoljno osvet-

ljen park, koji se nalazio iza bolnice, kada je Tanikov brat ušao u sobu.
I bez okretanja, Mejzi je nepogrešivo osetila njegovo prisutvo. Uneo je
u sobu posebnu vrstu energije, što nije bilo slučaj sa Klarkom koji je
povremeno obilazio Tanika, kao ni sa doktorom Dansterom, niti sa bol-
ničarkom, zaduženom da proverava stanje pacijenta. Njihove ulaske u
sobu jedva da je registrovala, jedva da ih je bila svesna.

Kada je Ripono ušao u sobu, vazduh se ispunio posebnom vrstom nape-

tosti, objavljujući dolazak čoveka u kome su se, Mejzi je to slutila, ko-
mešale snažne emocije. Tuga, strah, zebnja, bes, ogorčenje. Sve to nije
moglo a da ostane nezapaženo. Samo bi krajnje neosetljivi ljudi ostali
imuni na takvu količinu emocija.

I, zaista, sve te emocije su se jasno ogledale na tamnoputom i strogom

licu Ripona Rumana. Njegove potpuno crne oči su bile toliko izražajne,
da je Mejzi iz njih pročitala sve ono, što je i naslućivala. U Tanikovom
bratu su se komešale i preplitale burne emocije, emocije koje je jedva
držao pod kontrolom.

MAS 17
Činilo se da će prasnuti svakog trenutka. Bio je vidno uzdrman. Trošio
je mnogo snage, da bi zadržao kontrolu.

Mejzi je pomislila da će na njoj iskaliti bes, i pripremila je sebe na to.

Iznenadila se kada joj je Ripono Rumano prišao i pružio joj ruku.

- Dozvolite još jednom, ovoga puta lično, izjavim saučešće povodom

pogibije vaše sestre. To je velika tragedija. Saosećam sa vama, gospo-
đice Brajton, i sa vašom porodicom.

Iz njoj neobjašnjivih razloga, Mejzi je po prvi put osetila potrebu da

plače. Kada je njena šaka uronila u Riponovu, i kada se njen dlan stopio
sa njegovim, širokim i gubim, malo je nedostajalo da se zaista i prepusti
tim suzama, koje je obuzdavala tokom čitavog tog dana.
Klimnula je glavom, pitajući se kako je bilo moguće da je njena snaga
popustila baš pred tim čovekom, pred kojim je najnužnije bilo pokazati
hrabrost. Kako je bilo moguće daje upravo on izazvao njenu slabost? On,
poslednji čovek na svetu, od koga je mogla i želela da dobije utehu.
- Hvala vam što ste čuvali Tanika do mog dolaska - dodao je Ripono,
nakon čega je pogledao u svog brata.
Mejzi je primetila da se njegovo snažno, masivno telo ukočilo. Bio je
kao sleđen pred tužnim prizorom, koji je Taniko odavao. Nepomičan,
bled, priključen na aparate, sa modricama po licu, kidao je srce svakom
ko bi ga pogledao.

Mejzi je duboko saosećala sa Riponom, toliko, da je to poželela da mu

stavi do znanja. Dodirnula bi ga po ramenu, da nije bila ubeđena da bi
otresao njenu ruku sa sebe. Jer, ona je bila sestra osobe koju je do toga
dana prezirao, koju je osuđivao za Tanikovo distanciranje od porodice.
Tiho je izašla iz sobe, dozvoljavajući Riponu da ostane sam sa umirućim
bratom. U hodniku je halapljivo udahnula vazduh, kako bi raširila pluća,
stegnuta bolom.
Potražila je doktora Danstera kako bi ga zamolila da razgovara sa Ripo-
nom o težini Tanikovih povreda.

MAS 18
Nije se vratila u sobu odmah po doktorovom izlasku iz iste, već je sače-
kala desetak minuta, kako bi Riponu omogućila da se saživi sa onim što
je čuo.

- Da li vam je nešto potrebno, gospodine Rumano? - tiho ga je upitala,

pokušavajući da uhvati njegov pogled.
- Mogu li da ostanem ovde, tokom noći? - uzvratio je pitanjem, nepre-
kidno zagledan u Tanika.

- Da. Osoblje sa sprata je informisano o tome da imate dozvolu boravka

na odeljenju. Niko vas neće uznemiravati.

- Kome bi trebalo da zahvalim na tome?

- To sada nije važno.
Polako je okrenuo glavu ka njoj i pogledao je. - Vama?

- Doneću vam kafu - rekla je Mejzi, izlazeći iz sobe.

☺☻☺
U hodniku je promasirala vrat, i dalje osećajući težinu Riponovog
pogleda na svom licu. Tada je pomislila kako bi volela da ostane pored
njega, iako ju je taj pogled optuživao. Nije joj se odlazilo u kuću svojih
roditelja, u kuću tuge. Alona je bila zbrinuta, što je njoj, Mejzi, davalo
prostora da se posveti sebi. Mogla je da ode u svoj stan, ali se plašila
samoće.

Želela je da ostane u bolnici, pored Ripona. Osećala je daje bila u stanju

da se izbori sa njegovim nemim optuživanjem. Ona se, uostalom, i nije
osećala krivom. A on je bio čovek, koji je znao za red. Koji je znao da
je, u nastalim okolnostima, bilo nužno obuzdati se od ispoljavanja onih
najekstremnijih emocija.

Vratila se u sobu sa kafom, flašicom sveže vode i sendvičem. Spustilaje

sve to na jedan kraj niskog stočića, misleći o tome kako bi mogla da, dok
boravi u sobi, sedi na drugom kraju. Pored Tanikovog kreveta se nalazila
samo jedna stolica. Ona, na kojoj je sedeo Ripono.

MAS 19
- Idite kući, gospođice Brajton - poručio joj je Ripono, kao dajoj je Čitao
misli. - Budite sa svojom porodicom.

- Kako je vaša majka, gospodine Rumano?

- I ona je kritično. Moja majka nije žena koja ume da se nosi sa gubicima
na način na koji vi to činite, gospođice Brajton.
Mejzi je začudilo otkriće da su Riponove reči odisale uvažavanjem. Jer,
njih dvoje su prećutno važili za neprijatelje. One, koje ni zajednička tra-
gedija nije mogla da izmiri.
Pomislila je da je Ripono imao sluha za to da prepozna njen unutrašnji
sadržaj. Baš kao što je i ona slutila sve ono, što je pokretalo njegov emo-
tivni mehanizam.
Neočekivano, osetila se sigurnom, pored njega. Iako je pripremila sebe
na to da bude oprezna i da ima gard, stekla je uverenje da će Ripono,
uprkos svemu, zadržati objektivan odnos prema njoj. Možda će nastaviti
da neguje neprijateljstvo prema njoj , ali neće ostati slep na njene
zasluge, kao ni na njene dobre osobine.

Procenila ga je kao čoveka, sa kojim je svako mogao da bude načisto.

Koji se nije odricao svojih uverenja, ali koji, istovremeno, nije ostajao ni
gluv ni slep na ono što se oko njega dešavalo.

Uprkos tome što je čitavim bićem bila uronjena u patnju, u sećanja na

Kendal i Tanika, Mejzi je otkrila da je Ripono Rumano probudio njenu
pažnju, njeno interesovanje. On je i svojom pojavom odavao utisak
muškarca koji se nije mogao prevideti ili zanemariti. Bio je fizički impre-
sivan, njegovo krupno telo je otkrivalo izdržljivost i snagu, strogoća lica
je potencirala njegovu klasičnu muževnost. Nosio je crne pantalone
sportskog kroja, tamnosivu košulju, kao i crnu, kožnu jaknu. Mejzi je
procenila da su njegove glomazne čizme verovatno bile skuplje od celo-
kupne odeće.

Dok ga je posmatrala, nametalo joj se pitanje o njegovom bračnom sta-

tusu. Nije odolela da, na posredan način, dobije odgovor.

- Nadam se da vaša majka nije ostala sama, gospodine Rumano.

MAS 20
- Sa njom je naša domaćica, Suhna. Imam puno poverenje u nju.

Ne sumnjam da ga je dostojna, Mejzi se nadovezala u mislima. Oči-

gledno, Ripono Rumano nije bio čovek, koji je nezasluženo ukazivao
poverenje.

Možda je, upravo zbog toga, i dalje bio neoženjen, Mejzi je nastavila da
razmišlja u tom pravcu. Jer nije pronašao ženu, dostojnu njegovog pove-
renja.

- Da li je određen termin sahrane vaše sestre, gospođice Brajton? - Ri-

pono je iznenadio Mejzi tim pitanjem.

- Da... - izustila je, gutajući knedlu. - Kendal će biti sahranjena sutra, u

dva sata popodne, na groblju Grenfild.
- Voleo bih da prisustvujem sahrani. Ali samo ako to ne bi uznemirilo
vaše roditelje, ako taj moj gest ne bi protumačili kao uvredljiv.

- Mislim da bi i moji roditelji voleli da prisustvujete sahrani, gospodine

Rumano. Vi ste stric njihove unuke, kojoj je potrebna veza sa očevom
porodicom.

Gde Tanikova ćerka, gospođice Brajton?

- Trenutno je u kući moga brata. Njegova supruga brine o njoj.

- Da li je ona upoznata sa onim što se dogodilo?

- Jeste. Ja sam joj sve objasnila. Ona je mala, ima svega četiri godine.
Nije u stanju da razume da je izgubila majku i da je njen otac fatalno
povređen.
- Da li ste planirali da je dovedete na sahranu?

- Jesam.

- Dozvolićete mi daje upoznam?

- Hoću.

- Na koga liči?

MAS 21
- Na Tanika.

Ripono je klimnuo glavom i vratio pogled na svog brata. Mejzi je proce-

nila daje bio pravi trenutak da se povuče. Bez reči je izašla iz sobe, nakon
čega je osetila da ju je potpuno ispunila i savladala bol, bol koju je, od
trenutka upoznavanja sa Riponom, prećutno delila sa njim.
IV

Za Mejzi je pravi pakao nastupio narednog dana. Prethodnog je bila u

šoku, i imala je mnogo obaveza oko Tanika, što ju je sprečavalo da se
istinski suoči sa gubitkom sestre.

Na dan Kendaline sahrane potpuno joj je doprlo do svesti da ju je izgu-

bila, da se njen mladi život prekinuo.
Plašila se da će posustati, da neće uspeti da se dostojanstveno oprosti od
Kendal. Iz minuta u minut se suočavala sa isticanjem snage, sa nadira-
njem nepodnošljivog bola.
Njeni roditelji su se uzajamno tešili, brat se oslanjao na pomoć i racio-
nalnost svoje supruge, dok je ona morala da se sama suočava sa patnjom,
sa gubitkom.
Od ranog jutra je postala prinuđena da ulaže ogromne napore, kako bi
artikulisala svoje emocije. Imala je dosta obaveza oko organizovanja
bdenja, ali je, i u najmanjem trenutku predaha, upadala u ponor bola, u
kome je vrištala bez glasa iz sve snage.

Za Mejzi je posebno bilo teško to, što se Alona nije odmicala od nje. Ona
je bila uplašena i zbunjena, i osećala je još veću potrebu za sigurnošću.

Mejzi je nije ispuštala iz naručja tokom trajanja sahrane. U tim trenucima

je bila na dvostrukom udaru tuge, najpre zbog smrti Kendal, a potom i
zbog njenog deteta, koje je ostalo bez majke.

Sve i daje htela, nije mogla da plače, kako ne bi još više zbunila dete.
Trošila je ogromnu snagu samo na to, da ostane uspravna i pribrana.
A kada je, ipak, zapretila opasnost da će, usred naleta slabosti, skliznuti
sa stolice, pronašla je ohrabrenje u očima Ripona Rumana. On je stajao

MAS 22
po strani, ukočenog lica. Gledao je u Alonu, ali i u nju. Mejzi je čitala
saosećanje u njegovim očima. Imala je utisak da bi joj pružio pomoć,
ako bi to zatražila od njega. Bez suvišnih reči. Da bi joj ponudio oslonac,
koji joj je bio tako potreban.

Klarka Gejnora nije doživljavala na takav način. Iako je sve vreme sedeo
pored nje, jedva daje bila svesna njegovog prisustva, kao i onoga, što joj
je govorio. Klark joj je nudio konvencionalnu vrstu utehe i podrške, što
su činili i svi ostali, i što joj je veoma malo značilo.
Ripono je bio u mogućnosti da joj suštinski pomogne. On je bio sposo-
ban za to da kanališe bol, da ga ukroti, da mu ne dozvoli da ga slomi. On
je posedovao tu snagu, tu vrstu čvrstine. Tu sposobnost da prihvata sve
udarce ne savijajući ramena.
Drugi su plakali, ili se predavali očaju, a on se borio. Na njegov način,
koji je uzimao u obzir činjenicu da je život umeo da bude pakleno težak,
i da je upravo zato zahtevao paklenu hrabrost.
Posedovao je zavidno samopouzdanje, zahvaljujući kojem je sve ono
loše, što bi mu se dogodilo, shvatao kao probu sopstvene izdržljivosti.
Nije dozvoljavao sebi da padne u depresiju ili u apatiju, niti se predavao
osećanju bespomoćnosti. Umeo je da krene dalje, imajući u vidu okol-
nost da i gubici i neuspesi predstavljaju deo života.

Možda je bio strog, i nemilosrdan, i nepokolebljiv, ali mu se zrelost nije

mogla osporiti. Kao ni mudrost, uostalom.
Mejzi je znala da joj je takva vrsta mudrosti bila potrebna u tim trenu-
cima. Bio joj je potreban neko, ko bi joj rekao da mora da prihvati ono
što se dogodilo, i da ne sme da dozvoli da joj se zbog toga zaustavi život.
A Ripono Rumano je imao i snage i mudrosti i zrelosti za dvoje. Samo
što sve to nije želeo da deli sa osobom, koju je smatrao posredno odgo-
vornom za ono što se dogodilo njegovom bratu.

Mejzi se nije zanosila nadom da ju je Ripono smatrao sasvim nedužnom,

kada je Tanikova sudbina bila u pitanju. Mogla je da pretpostavi da je
smatrao za nedopustivo to, što kao lekar nije izvukla sestru iz kandži
droge, i što je dozvolila da se Taniko uplete u mrežu zavisnosti.

MAS 23
Imala je razumevanja za njegove, još uvek neizgovorene, optužbe. Jer,
on nije ni slutio koliko se ona borila. Koliko se posvetila njihovom izle-
čenju, i koliko je zapostavila sopstveni život zbog toga.

Iako je znala da je bilo pitanje trenutka kada će je Ripono optužiti, Mejzi

je osećala potrebu za njegovom blizinom. Bila mu je zahvalna za to što
joj je, po obavljenoj sahrani, prišao, i seo pored nje. Prethodno se upoz-
nao sa preostalim članovima njene porodice i uputio im izraze svog sau-
češća. Učinio je to na ozbiljan i pomalo krut način. Međutim, kada je seo
do nje i pogledao u Alonu, naglo je smekšao. Ćutao je, dozvoljavajući
detetu da ga dobro pogleda.
Mejzi ga je upoznala sa Alonom, ko jaje reagovala tako da se još jače
privila uz nju. Ripono nije insistirao na tome da mu devojčica posveti
pažnju, imajući razumevanja za njenu nesigurnost.

Iako nije bila u stanju da objasni mehanizam Riponovog delovanja na

nju, Mejzi se mogla zakleti da ju je njegova blizina vraćala u život. Ose-
ćala je njegovu energiju, koja je imala isceliteljsko dejstvo. Donela joj je
neznatno otrežnjenje, zahvaljujući kojem se osetila sposobnom da pre-
gura taj dan.

☺☻☺
Nakon što je uspavala Alonu u kući svojih roditelja, Mejzi je otišla u
bolnicu, kako bi proverila Tanikovo stanje. Zamolila je Klarka da ga pre-
gleda, što je on i učinio, uprkos tome što nije očekivao nikakvu promenu.
Ponudila je Riponu da ga odmeni u dežuranju pored Tanikovog kreveta,
ali je on to odbio, uz obrazloženje da joj je bio neophodan odmor.

Kada je najavila da će ga odmeniti narednog jutra, kako bi on mogao da

se odmori, Ripono ju je zamolio da ga odvede na mesto udesa, u kome
je Kendal poginula, a Taniko se fatalno povredio.

Stajali su na tom mestu ćutke, puni pitanja oko toga šta se zaista dogo-
dilo, šta je izazvalo udes. Sijalo je sunce, i okean se penušao na svega
desetak metara udaljenosti, čuli su se zrikavci iz trave i mirisalo je cveće
sa okolnih brda, ali je i Mejzi i Riponu sve delovalo sablasno i mučno.

MAS 24
Naizmenično su, tokom narednih nekoliko dana, dežurali pored Taniko-
vog kreveta. Ripono je provodio po dvadeset sati u sobi, otišao bi u hotel
tek na par sati, kako bi malo odspavao i presvukao se. Klark Gejnor je
često obilazio Tanika, ali bi uvek iznova zaključio da je stanje neprome-
njeno i da je boljitak isključen. Posvećivao je veliku pažnju i Mejzi, bri-
nući o njenoj udobnosti tokom dežuranja u Tanikovoj sobi, i razgovara-
jući sa njom o najrazličitijim temama. Mejzi je naslutila da je Klark gajio
potajne ambicije koje su se ticale obnavljanja njihove veze, ali se ona
oko te mogućnosti ni najmanje nije dvoumila. Bila je zahvalna Klarku
na pruženoj pomoći i na ukazanoj pažnju, i to je bilo sve. Nije ga posma-
trala kao muškarca, niti je osećala prema njemu ništa više od prijateljske
naklonosti.
☺☻☺

Taniko je preminuo nakon deset dana, tiho i neosetno, u trenutku u kome

ga je Ripono držao za ruku, što je obično činio kada je dežurao pored
njega. Nakon udesa je živeo mnogo duže, nego što su lekari predvideli,
i to vreme je Riponu pomoglo da se delimično pripremi na neminovnost
njegovog odlaska.

Lično je javio Mejzi za smrt svog brata, iako se Klark ponudio da to

učini. Kada je izrazio želju da se vidi sa njom, Mejzi nije oklevala ni
minut. Spremila se i otišla u bolnicu.

Ripono ju je sačekao u kantini, gde je pio kafu i razgovarao mobilnim

telefonom. Lice mu je izražavalo veliki umor, bilo je sivo, nedostajala
mu je svežina. Iako ju je gledao usredsređeno i delovao fokusirano,
Mejzi je osećala da su mu misli bile daleko.
Sela je za njegov sto i pogledala ga saosećajno, ali mu nije izjavila sau-
češće, s obzirom na to daje Tanikovu smrt doživljavala i kao svoj gubi-
tak. I ona je bila potresena i pritisnuta bolom, iako se proteklih deset
dana opraštala od Tanika.

- Hteo sam nešto da vas zamolim, gospođice Brajton - Ripono je počeo

bez uvoda, odmah pošto je završio razgovor telefonom. - Moja majka je
veoma teško podnela vest o Tanikovoj smrti. Ona se, naime, nadala da
bi on mogao da se probudi iz kome. Imala je srčani napad, zbog kojeg

MAS 25
su lekari dolazili kod nje. Njena rodbina je sa njom, kao i naša domaćica,
ali niko nije u stanju daje uteši.

Mejzi je klimnula glavom sa razumevanjem.

- Hoćete da odvedem Alonu kod nje?

- Bio bih vam neizmerno zahvalan, ako biste to učinili. Tanikova ćerka
bi bila lek, za ranu moje majke. Usuđujem se da kažem da bi joj spasila
život, koji je sada ugrožen.

- Alona je dovoljno odrasla, da sama donosi odluke. Moraću, dakle, nju

da pitam, šta misli o odlasku na Novi Zeland. Ne bih volela da je vodim
na silu, protiv njene volje.
- Jasno. A vaši roditelji? Usudio sam se da pomislim da oni mogu da se
oslone na porodicu vašeg brata, na njegovu decu.

- Moji roditelji su u redu, gospodine Rumano. Oni će biti saglasni sa

svakom odlukom, koju ja donesem.
- Vi, lično, nemate ništa protiv odlaska na Novi Zeland?
- Ja nisam bitna. Volela bih da upoznam vašu majku, gospodine Ru-
mano, i da joj pomognem u njenom bolu, ali strepim za Alonu. Videla je
dosta suza, u proteklih deset dana. Zbunjena je i uplašena. Plašim se da
bi nepoznata sredina i nepoznati ljudi mogli još više da je uznemire.
- Ako bi se to dogodilo, ne bih vas zadržavao da ostanete. Organizovao
bih vam povratak kući za rekordno kratko vreme.

- Koliko očekujete da Alona i ja boravimo kod vas?

- Nisam siguran. Jednu, dve nedelje. Da li je potrebno da kažem da biste
obe imale maksimalne uslove, dok boravite u mojoj kući? Alona bi imala
svoju sobu, uređenu po dečijim standardima. Na raspolaganju bi vam bio
bazen, sa vodom koja se greje. Domaćica bi se trudila da vam spremi sve
što poželite. A moja majka... - napravio je pauzu, da bi duboko uzda-
hnuo. - Zamolio bih je da pokuša da ne traumatizuje dete.
- Da to bi bilo veoma poželjno... - tada se i Mejzi oteo uzdah.

MAS 26
- Da li ste već boravili na Novom Zelandu, gospođice Brajton?

- Jesam.

- Pretpostavljam da se niste upoznali sa izvornim, autentičnim poline-

žanskim folklorom. Sada bi mogla da vam se pruži prilika za to.

- Imaću to u vidu.

Ripono je odgurnuo stolicu, u nameri da ustane od stola. - Hvala vam što

ste se odazvali mom pozivu, i što ste uzeli moju molbu u razmatranje.
Javite mi što pre šta ste odlučili, kako bih blagovremeno rezervisao avi-
onske karte. Planirao sam da putujemo sutra, u ranim jutarnjim časo-
vima. A sada me izvinite, moram da idem. Čeka me mnogo posla, u vezi
sa organizovanjem transporta Tanikovih posmrtnih ostataka.
- Mogu li nekako da vam pomognem?

- Razgovarajte sa Alonom, to je sve - poručio joj je, klimnuvši joj glavom

u znak pozdrava.
V
Naviknuta da prihvata sve ono, što bi joj Mejzi sugerisala da učini, Alona
se složila sa njihovim putem na Novi Zeland. Od svega ju je najviše za-
nimalo da upozna svoju baku, majku svoga oca, ali se radovala i letu
avionom.
Ripono im je obezbedio karte za biznis klasu, u putničkom avionu, u
čijem teretnom delu je bio smešten i kovčeg sa Tanikovim posmrtnim
ostacima.
Po sletanju u Okland, kovčeg je preuzeo kombi pogrebnog preduzeća iz
Tuhoe, dok su se Mejzi, Alona i Ripono smestili u udoban automobil sa
klima uređajima.

Vozili su se svega jedan sat, u apsolutnoj tišini. Alona je dremala, dok je

Mejzi razgledala zelena brda, pored kojih su prolazili, i emotivno se pri-
premala za susret sa Riponovom majkom. Tek povremeno bi pogledala
u Ripona, koji je bio ozbiljan i zabrinut. Videlo se da je fizički bio pot-
puno iznuren, uprkos tome, uspeo je da organizuje niz komplikovanih

MAS 27
stvari, zbog kojih mu se Mejzi divila. Uvek iznova ga je sagledavala kao
muškarca koji se oslanjao isključivo na sopstvene snage, koji nije znao
za prepreke, za nerešive probleme. Bio je čovek na koga je svako mogao
da se osloni, sa čijom je sposobnošću svako mogao da računa.

Nikome, pored Ripona, ništa nije moglo da nedostaje. Sem, možda, lju-
bavi i nežnosti. Jer, u tome je, evidentno, bio škrt. Ili je, u suprotnom,
čuvao svoja osećanja, za nekoga ko bi ih bio dostojan.

Riponova kuća, sa velikim dvorištem, bila je zaklonjena gustim i viso-

kim čempresima, koji su dozvoljavali apsolutnu privatnost. Sama kuća
je bila prizemna, sagrađena u polinežanskom stilu, i odisala je umerenim
luksuzom, kao i udobnošću. Dvorišno rastinje je bila raskošno, a medu
mnoštvom vrsta su se isticale bele gardenije.
Mejzi se prisetila Kendaline izjave da bi mogla da zamisli svoj život u
kući porodice Rumano. Bilo joj je savršeno jasno zbog čega je to izjavila.
I ona sama je, uprkos stresnim okolnostima, osećala da bi mogla lako da
se navikne na jedinstvenu i autentičnu lepotu kuće i njenog okruženja.

- Budite ljubazni i sačekajte me ovde, gospođice Brajton - Ripono je po-

nudio Mejzi da se, zajedno sa Alonom, smesti u udobnu baštensku gar-
nituru, koja se nalazila na prostranom tremu, nalik prizemnoj terasi, tik
pored ulaznih vrata. - Dozvolite mi da se nasamo pozdravim sa majkom
i da je pripremim za susret sa Alonom. Poslaću domaćicu sa hladnom
limunadom. Da li je to u redu?
- Nas dve ćemo biti dobro - Mejzi ga je ohrabrila u nameri da učini ono
što je smatrao za nužno.

Ispratila je pogledom Ripona, dok je ulazio u kuću, a onda se posvetila

devojčici, koja se radoznalo osvrtala oko sebe. Mejzi je obradovalo to,
što Alona nije osećala nesigurnost na njoj nepoznatom terenu, već je
ispoljavala zainteresovanost da sve istraži.

- Dobar dan, gospođice! - pozdravila ih je starija, sredovečna žena, ode-

vena u urednu uniformu svetlih boja. - Ja sam Suhna, domaćica! Dozvo-
lite mi da vam u svoje ime poželim dobrodošlicu! Pretpostavljam da ste
umorne i žedne! Napravila sam vam limunadu! Poslužite se!

MAS 28
Alona je sama uzela čašu, koju je Suhna spustila pred nju, što je pred-
stavljalo još jedno iznenađenje za Mejzi. Devojčica bi obično sačekala
da je Mejzi još jednom ponudi, ili da joj lično podigne čašu do usta.

Nakon što je pogledala u Alonu, do tada vedroj i nasmejanoj Suhni su se

oči naglo napunile suzama. Mejzi je pretpostavila daje domaćica dobro
poznavala Tanika i daju je dirnuo susret sa njegovom ćerkom.
- Ručak će uskoro biti serviran - obavestila ih je potresena domaćica,
nakon čega se munjevito povukla sa trema.
Mejzi je pozivala Alonu da obrati pažnju na nizove raznobojnog cveća,
kada se na vratima kuće pojavio Ripono, u društvu starije žene sitne
građe. S obzirom na to da se žena zagledala u Alonu, Mejzi je pretposta-
vila da je upravo to bila Ardena Rumano, Riponova majka.
Lice blagog izraza joj je bilo otečeno, a oči crvene, ipak, uspela je da se
osmehne Aloni. Kada je progovorila, Mejzi se steglo srce. Glas Ardene
Rumano je podrhtavao i jasno otkrivao količinu tuge, sa kojom se borila.
-Zdravo, dušo! - pozdravila je Alonu, oklevajući da joj priđe. - Ja sam
tvoja baka Ardena!
Ripono ju je suptilno naveo da sedne i da sačeka da se devojčica privikne
na nju.

Kao daju je oduvek poznavala, Alona je stidljivo uzvratila osmeh Ar-

deni, nimalo uzdrmana njenim suznim očima i plačnim izrazom lica. I-
ako ju je Mejzi temeljno pripremila na sve ono, što je mogla da očekuje,
nije mogla sa sigurnošću da računa na njenu kooperativnost. Dobro je
poznavala promenljivu i nepredvidivu dečiju prirodu, i mogla je samo
da se nada da Alonino prihvatanje novih okolnosti neće biti prekinuto.
-Veoma mi je drago što si ovde, što si došla da se upoznamo - nastavila
je Ardena, odobrovoljena detetovim prihvatanjem. - Volela bih da se o-
sećaš lepo u mojoj kući i da...
Tek tada se dosetivši nečega, Ardena je naglo pogledala u Mejzi.

- Oh, baš sam brbljiva, a nisam se sa vama ni upoznala!

MAS 29
- Majko, to je gospođica Mejzi Brajton - Ripono ju je predstavio, i pritom
je značajno pogledao. - Bila mi je od velike pomoći, tokom mog boravka
u Sidneju.

- Hvala vam, gospođice - Ardenina kontrola je popustila i ona je tiho

zaplakala. - Ripono mi je već objasnio da ste pomogli u obezbeđenju
najbolje medicinske nege, za mog Tanika.
- Volela bih da sam bila u stanju da učinim nešto više za njega - uzvratila
je Mejzi, nakon čega je ustala i nežno pritisla prste na članak Ardenine
ruke. - Puls vam je ubrzan, gospođo Rumano - brižno joj je saopštila. -
Predlažem vam da odete da se odmorite. Nastavićemo naš razgovor ka-
snije.
- Da, to bi bilo najbolje - Ardena je odmah krenula da ustaje.
Kada joj je Ripono prišao, kako bi joj ponudio pomoć, Mejzi je oprezno
odgurnula njegovu ruku.
- Ostanite sa Alonom, gospodine Rumano. Ako mi vaša majka to bude
dozvolila, mogla bih da joj izmerim pritisak, i da proverim da li je uzela
današnju dozu lekova.
- Učinili biste to, za nju? - Ripono ju je iznenađeno upitao.

- Naravno. Biću joj, kao lekar, u potpunosti na raspolaganju, tokom svog

boravka ovde. Nisam kardiolog, ali sam kvalifikovana da joj pomognem
u opštem smislu.

- Odvešću Alonu u njenu sobu - rekao je Ripono, pomerajući se da pro-

pusti Mejzi i Ardenu.

Nakon što je pregledala Ardenu i prepustila je pažnji domaćice, Mejzi se

zaputila ka zadnjem delu kuće, u kome su se nalazile spavaće sobe.
Usput je razgledala enterijer, koji se odlikovao uspešnim kombinova-
njem nekoliko stilova, modernog, rustičnog i tradicionalnog. Nameštaj
svetlih boja su ukrašavali delovi tapacirani grubim platnom, parket je bio
prekriven raznobojnim tepisima, dok su na zidovima bile okačene ruko-
tvorine prošarane vedrim tonovima. Pravilno postavljeni detalji su smi-
sleno oživljavali prostor. Na policama su dominirale fotografije,

MAS 30
smeštene u oslikane drvene ramove. Sve je bilo prilagođeno udobnosti,
kao i porodičnom životu.

Neočekivano, iz jedne od soba je odjeknuo Alonin smeh, što je navelo

Mejzi da se zaputi u tom pravcu. Oprezno je otvorila vrata sobe i zate-
čeno zastala na pragu. U prvom trenutku ju je iznenadilo to, što je Ripono
sedeo na podu i pokazivao Aloni igračku koja ju je zasmejavala, dok je
u drugom jedva savladala šok, zbog izgleda sobe.

Bila je, od poda do plafona, ispunjena nameštajem koji jeste bio funkci-
onalan, ali je prvenstveno bio neobičan i zanimljiv. Krevet je podsećao
na kočiju, radni sto na kućicu, tabure je bio u obliku bundeve, dok su
lampe bile smeštene u masku pečurke. Posteljina se odlikovala veselim
motivima, po zidovima su bili iscrtani crteži sunca i oblaka, dok su se sa
plafona osmehivali mesec i zvezde. Na sve strane je bilo igračaka, lutaka
i medvedića, dok se na radnom stolu nalazio pribor za crtanje.

- Pogledaj, Mejzi, šta mi je sve stric Ripono kupio! - Alona je bila van
sebe od uzbuđenja i sreće. - Mislila sam da je soba, koju si ti uredila za
mene, najlepša na svetu, ali mi se ova ipak više dopada!
- Vau! - Mejzi je podržala Alonino oduševljenje. - I meni se ova soba
više dopada! Kladim se da ni neke princeze, na evropskim dvorovima,
nemaju ovako lepe sobe, kao ni ovako slatke igračke! Da li si se zahvalila
stricu, Alona?

- Za tim nema potrebe - reagovao je Ripono, kada je primetio da se Alona

postidela. - Meni je drago što sam te obradovao, Alona. Ako ti još nešto
bude bilo potrebno, slobodno mi reci.

- Volela bih da imam ponija! - devojčica je najozbiljnije shvatila Ripo-

novu ponudu.

- Kupiću ti ga kroz dva dana - obećao je Ripono, upravo u trenutku u

kom je Mejzi zaustila da opomene Alonu, zbog njene slobode da traži
ponija.

Alona je vrisnula od sreće, na šta je Mejzi pokretom glave pozvala Ri-

pona da izađe u hodnik.

MAS 31
- Nije trebalo da joj obećavate nešto, što niste u stanju da ispunite, gospo-
dine Rumano - dobronamerno mu je prebacila. - Ja imam potpuno iskren
odnos sa Alonom. Nikada je ne lažem i...

- Ni ja je nisam slagao - odvratio je Ripono, prekinuvši je usred rečenice.

- Zaista ću joj kupiti ponija.
- Ali, poniju je potrebna štala!

- Napraviću je. U dnu dvorišta već postoji jedna ozidana prostorija, koja
je trenutno prazna i koja bi mogla da bude pogodna za smeštaj ponija. U
okruženju te prostorije se nalazi veliki travnjak, tako da će Alona i poni
moći po njemu da trče.
VI
Mejzi je ostala bez teksta, jer se iznova uverila u to, da je Ripono Ru-
mano bio u stanju da učini sve što naumi, kao i da učini ono, što su njemu
važne osobe želela. Bio je čovek koji nije znao za prepreke i neostvarene
želje. Na trenutak, Mejzi je priznala da bi joj silno imponovalo ako bi
mu postala važna, ne samo zbog toga što bi počela da dobija sve što bi
poželela, već što bi u svemu mogla da se osloni na njega.
To joj je bilo potrebno, nakon mnogo godina, tokom kojih su se Alona i
njeni, sada preminuli, roditelji, oslanjali na nju. Te godine su je potpuno
iscrpele, i učinili od nje pomalo divlju osobu, kojoj je bilo neophodno da
smekša, daje neko razmazi, da joj neko kaže kako će je odmeniti i učiniti
joj život lakšim.
- Nije mi jasno kako ste uspeli da, za rekordno kratko vreme, uredite
Aloninu sobu - Mejzi je rasterala svoje misli i vratila se u realnost. - Ja
sam vam tek protekle večeri saopštila da pristajem da doputujemo sa
vama na Novi Zeland.

- Tada su prodavnice nameštaja još uvek bile otvorene. Pozvao sam

svoju poznanicu dekoraterku, na čije se usluge oslanjam pri renoviranju
kuće, i zamolio je da sve odradi umesto mene. Ona je angažovala ljude
koji su pristali da, za visok honorar, urade u sobi sve Što je bilo potrebno.
Verovali ili ne, stigli su da ponešto izmene i u sobi, koju smo namenili

MAS 32
vama. U nju može da se uđe direktno iz Alonine sobe, ali i iz hodnika.
Dođite, da vam je pokažem!

Mejzi je čula sve što joj je Ripono rekao, ali joj je od svega najveću
pažnju izazvalo otkriće da je imao poznanicu, dekoraterku, spremnu da
odgovori na sve njegove želje. Zapitala se da li su njih dvoje imali is-
ključivo službeni odnos, ili su bili ljubavnici. Nešto u njoj se bunilo pro-
tiv te mogućnosti.

Gledala je u Ripona ispod oka, dok je otvarao vrata njene sobe. Zaklju-
čila je daje, bez sumnje, imao ljubavnicu. Odisao je muževnošću,

Koja je morala da se ispoljava, koliko i zadovoljava. Njegovo telo je

slutilo na veliku strast, kao i na zavidnu seksualnu moć.
Tek kada se Ripono kratko okrenuo ka njoj, Mejzi je shvatila da je oče-
kivao da čuje njen komentar o sobi. Samo je jedan pogled, bačen na pros-
trani bračni krevet, izazvao talasanje njene krvi. Šokiralo ju je otkriće da
je, uprkos svemu što joj je prethodni dan doneo, ali i taj koji se još uvek
nije završio, bila u stanju da oseća telesni naboj, da oseća uznemirenost
zbog prisustva jednog muškarca u sobi sa velikim krevetom.
Činilo joj se da tako nešto nije iskusila vekovima dugo. Pokušala je da
se seti koji je muškarac, na takav način, delovao na nju. Niko joj nije pao
na pamet.

Nakon što je kročila u unutrašnjost sobe u kojoj je, zbog navučenih za-
vesa, vladala tama, osetila je još veću napetost. Sve je teže disala, i posta-
jalo joj je sve teže da ignoriše vrelinu u donjem delu tela.

Pitala se da li se i Ripono slično osećao. Da li je i on, uprkos tome što ju

je smatrao za neprijatelja, morao da se povinuje onome što mu je telo
govorilo?

Obično joj nije predstavljalo problem da se otvoreno suoči sa muškar-

cem, kako bi saznala odgovor na to pitanje. Nekada je umela da flertuje
i da istražuje i najmanji znak naklonosti prema nekome. Imala je slo-
bodne poglede prema seksu, smatrala ga je za zgodan vid relaksacije.
Obično ga nije dovodila u vezu sa emocijama, ali nije bežala od toga da
su je njena sopstvena loša iskustva učinila tako pragmatičnom.

MAS 33
Riponu je, umesto da suoči svoj pogled sa njegovim, okrenula leđa.
Njega se nije usuđivala da pogleda. Možda bi i otkrila da ju je tretirao
kao ženu, pogodnu za seksualnu relaksaciju, ali se plašila i hladnoće koja
bi pratila tu zainteresovanost, kao i određene doze neprihvatanja. A to
nije želela da vidi. Jer, slutila je da bi je to zabolelo.
- Rekla bih da se vaša poznanica, dekoraterka, potrudila i oko moje sobe
- Mejzi nije uspela da obuzda svoju ljubopitljivost, ali joj je pošlo za
rukom da zvuči zahvalno, a ne zajedljivo. - Dopada mi se kako ju je
uredila. Vidim da su ove lampe, sa abažurima od pirinčanog papira, pot-
puno nove, kao i ovi rukom oslikani kovčežići za odlaganje garderobe.
- Još niste videli najbolji deo sobe - Ripono je otvorio velika, klizna
vrata, i pozvao je da ga sledi. - To je ovaj kamenom popločani prostor,
sa koga se silazi u deo dvorišta u kome je smešten bazen. U pitanju je
zadnji deo kuće, do koga ne dopiru zvuci sa ulice. Namerno sam ovaj
deo dvorišta ostavio bez osvetljenja, jer volim da sedim u potpunom
mraku.

Mejzi je, nedaleko od mesta na kome su stajali, primetila garnituru za

sedenje, sa konstrukcijom napravljenom od bambusa i bočnim strani-
cama od isprepletenog kanapa.
- Ispred čije sobe se nalazi ona garnitura? - upitala je to, pre nego što je
stigla da obuzda svoju radoznalost.

- Ispred moje. To mesto smatram svojim utočištem. Tu provodim vreme

uoči odlaska na spavanje.

- U tišini i mraku?

- Uglavnom. Ponekad uključim fontanu, koja tiho žubori i baca prigu-

šeno svetlo na vodu u bazenu.

- Pretpostavljam da tada razmišljate?

- Da.
- O čemu?

MAS 34
- O životu - uopšteno je odgovorio, nakon čega je muklo uzdahnuo. -
Nisam ni slutio da je trebalo da razmišljam o smrti.

- Smrt je takođe deo života. Koji moramo da slavimo, kako bi doskočili

tragičnosti smrti - nadovezala se.

- Verovatno ste u pravu - Ripono je umorno slegao ramenima. - Razmi-

sliću o tome.

- Vi to već znate, gospodine Rumano - Mejzi ga je nežno pogledala. -

Način na koji ste uredili Aloninu sobu je dokaz toga da slavite život.
Njen i svoj. Sećam se da ste rekli da vam je drago jer ste uspeli da je
obradujete. Na posredan način ste ispoštovali i sebe, time što ste ugodili
Aloni. To je znak da se niste predali, da ne zanemarujete život, uprkos
tragediji koju ste doživeli.
Kada je Ripono oborio pogled na pod, Mejzi je, po prvi put, primetila
izraz duboke nesreće na njegovom licu.
- Nisam siguran da se ne bih predao, da sam imao mogućnosti za to -
priznao joj je. - Ali nisam. Morao sam da brinem o svojoj majci.

- Pretpostavljam da podjednako patite i zbog svega onoga što se dešavalo

pre Tanikove povrede? - Mejzi se usudila da ga to upita.

- Malo je reći da patim - odvratio je Ripono, zaputivši se u pravcu svoje

sobe. - Odmorite se i presvucite se, gospođice Brajton. Ručak će biti ser-
viran zajedan sat.

☺☻☺
Savladana umorom od puta, kao i doživljenim uzbuđenjem u kući svoje
bake, Alona je zaspala neposredno pred početak ručka. Mejzi je sama
izašla na trem gde je Suhna iznela hranu na veliki, ovalni sto, za kojim
su već sedeli njeni domaćini. Na sebi je imala belu haljinu, od sasvim
tankog materijala, koja je diskretno isticala njenu besprekornu vitkost.

- Izgledate veoma lepo, gospođice Brajton - Ardena ju je majčinski

pogledala i pozvala je da sedne pored nje. - Taniko mi je pričao o tome
koliko ste lepi, a ja sam mislila da preteruje. Sada vidim da je bio u pravu.

MAS 35
- Hvala - uzvratila je Mejzi, kojoj je grč, na trenutak, stegao srce.- Zovite
me po imenu, molim vas.

- Kako to, da još uvek niste udati? - Ardena je nastavila da na posredan

način hvali njenu lepotu. - Kako to da vas neki zgodni doktor, vaš kolega,
nije ukrao?
- Niko nije bio dovoljno uporan da se bori za mene, gospođo Rumano -
Mejzi joj je poverila ono što je delimično bilo istinito. - Mnoge kolege
su pokušale da mi se udvaraju, ali su odustajali nakon što bi im otkrila
okolnosti u kojima sam živela i probleme sa kojima sam se suočavala.
Da budem sasvim iskrena, nisam sigurna da sam bilo kome od njih smela
da zamerim to, što su lako dizali ruke od mene.
- Imali ste posla sa slabićima i mekušcima, draga moja - Ardena je mudro
presudila. - Pravi muškarac ne odustaje od žene do koje mu je stalo, jer
ona ima probleme. Pravi muškarac bi se ponudio da joj pomogne da ih
reši. Usuđujem se da kažem da vi još niste upoznali pravog muškarca.
- Zar doktor Gejnor nije bio spreman sa uzme aktivnijeg učešća u vašem
životu, gospođice Brajton? - Ripono ju je neočekivano upitao.
Kada ga je Mejzi iznenađeno pogledala, nastavio je: - Priznao mi je,
jedne noći, da ste vi i on pre nekoliko godina bili u ozbiljnoj vezi. Nisam
se usudio da ga pitam zbog čega je ta veza prekinuta.

- Ja nisam imala prostora za nju, nakon što je moja sestra ostala u drugom
stanju - Mejzi je to nerado objasnila. - Ja sam, dakle, prekinula moju i
Klarkovu vezu. On nije bio saglasan sa tim. Međutim, nije imao drugog
izbora.

- Iskoristiću to, što ste pomenuli svoju sestru, gospođice Brajton, da vam
kažem da veoma žalim zbog njene smrti - Ardena je govorila sa pola
snage. - Iako moj stariji sin i ja nismo bili saglasni sa njenom udajom za
Tanika, nismo joj želeli zlo. Oboje nas je pogodila njena smrt. Ripono
je, vašoj sestri u čast, uplatio veliki iznos Centru za borbu protiv bolesti
zavisnosti.

- To je lepo od vas, gospodine Rumano - Mejzi ga je zahvalno pogledala.

- Izabrali ste pravi način da izrazite žaljenje zbog Kendaline pogibije.

MAS 36
- Niste pravu, gospođice Brajton - odvratio je Ripono, ispijajući drugu
čašu viskija. - To je trebalo da uradim dok je vaša sestra bila živa.

Mejzi je ono, što joj je Ripono rekao, protumačila kao izraz njegovog
kajanja i griže savesti, što ju je veoma dirnulo. Mogla je da zamisli ko-
liko se loše osećao, koliko mu je bilo teško zbog svega. Jer, on se odre-
kao svog brata, i njegove supruge, umesto da se borio za njih, kao što je
to ona činila. Sada, kada ih je oboje izgubio, postao je prinuđen da se
preispituje, da dovodi pod sumnju davno donete odluke. Sada je bilo
kasno za sve, ali ne i za to da ga ona, Mejzi, upozna u novom svetlu.

- Nisam znao šta volite da jedete, gospođice Brajton, pa sam spremila od

svega po malo! - rekla je Suhna, iznoseći mnoštvo hrane na sto. - Ima
ribe, piletine i ćuretine, kao i nekoliko vrsta soseva.
- Sve izgleda veoma primamljivo, Suhna - odgovorila je Mejzi, zaklju-
čujući, sa žaljenjem, da nije imala apetit.

Radije bi pila viski, kao što je Ripono to činio, a takođe je imala potrebu
i da zapali cigaretu, ali se nije usuđivala da to učini u Ardeninom prisus-
tvu.
Napunila je tanjir, kako se Suhna ne bi uvredila, kao ni domaćini, ali se
borila da proguta svaki zalogaj. Iako je sve bilo neizmerno ukusno, ona
nije bila u stanju da uživa u hrani. Grlo joj je bilo stegnuto od tuge, od
spoznaje da je život umeo da bude nemilosrdan i surov, u meri u kojoj je
nagonio ljude da povlače pogrešne poteze i da donose pogrešne odluke.
One, zbog kojih su dolazili pod udar savesti, obično onda, kada je bilo
prekasno za promenu.

☺☻☺
Ispijali su kafu, ćutljivi i zamišljeni, kada je u dvorište ušla tamnokosa,
mlada žena, upadljivo doterana i obučena po poslednjoj modi. Kada je
Ripono ustao da je dočeka, a ona ga prisno poljubila u oba obraza, Mejzi
je zaključila da je upravo ona bila dekoraterka, angažovana za uređenje
Alonine sobe.

MAS 37
Još više se zainteresovala za karakter njene veze sa Riponom, za koju je
slutila da je prevazilazila okvire službenog odnosa. Tek je jedan pogled
na ženino lice otkrivao njenu zaljubljenost u Ripona, dok se po izrazu
njegovog lica nije moglo dokučiti šta je mislio o njoj. Kao i obično, Ri-
pono je bio nedokučivo ozbiljan i povučen u sebe. Retko je ispoljavao
emocije, a gotovo nikada se nije izjašnjavao o njima.
Mejzi je imala želju da ga bolje upozna. Slutila je da su Riponovi ne
ispoljeni emotivni kapaciteti skrivali zavidnu količinu osećanja. Onih,
koje je sputavao i krio.

Znala je da bi predstavljalo uspeh navesti ga da se otvori, da otkrije svoje

misli, kao i svoja osećanja. Imala je utisak da to još nikome nije pošlo za
rukom. Nijednom čoveku, nijednoj ženi. Pa ni dekoraterki, za koju je
bilo jasno da je snažno zainteresovana za Ripona.

- Tako mi je žao, Ripono... - tamnokosa žena je plačno šaputala, mazeći

Ripona po licu. - Znam koliko ti je bilo teško tokom proteklih dana, ali
sada si kod svoje kuće, sa svojom porodicom. Obećaj mi da ćeš se dobro
odmoriti, da ćeš paziti na sebe. I slobodno mi reci ako mogu bilo šta da
učinim za tebe.

- Već si učinila dovoljno, Lida - Ripono je nežno uklonio njenu ruku sa

sebe i okrenuo je ka Mejzi. - Upoznaj gospođicu Mejzi Brajton. Ona je
tetka devojčice, za koju si dekorisala sobu. Pretpostavljate, već, gospo-
đice Brajton - Ripono je tada direktno pogledao u Mejzi - da je ovo de-
koraterka, o kojoj sam vam pričao. Zove se Lida Morando.
- Pričao si gospođici Brajton o meni?! - Lida se ponosno isprsila, dok se
rukovala sa Mejzi. - Nadam se da ste čuli sve same lepe stvari, gospođice
Brajton!

- Zar biste mi poverovali, ako bih vam to potvrdila? - Mejzi nije odolela
da postavi to pitanje, dok je uzvraćala Lidi rukohvat.

- Molim? - Lida je zbunjeno ustuknula, i gotovo preplašeno se zagledala

u Ripona.

MAS 38
- To je bila samo aluzija na moje uverenje daje gospodin Rumano škrt
na pohvalama i komplimentima, gospođice Morando - Mejzi je pojasnila
svoje reči, imajući utisak da je Lida ni toga puta neće razumeti.

- Šta hoćete da kažete? - Lida je bez ustručavanja zatražila objašnjenje.

- Da ste se šalili?
- Da, šalila sam se - Mejzi je odlučila da stavi tačku na započeti način
komuniciranja sa Lidom. - Gospodin Rumano vam je zahvalan na tome
što ste u rekordnom roku uredili dečiju sobu. Alona je oduševljenja nje-
nim izgledom.

- A vi?
- I meni se soba veoma dopala. Bez sumnje ste vrhunski dekorater,
gospođice Morando - dodala je Mejzi, procenivši da je Lida bila gladna
pohvala.

Ripono je, uz jedva primetan osmejak, izvukao stolicu i ponudio Lidu da

sedne. Ona je pozdravila i poljubila Ardenu, pre nego što je sela za sto.
- Šta ste vi po zanimanju, gospođice Brajton? - Lida je upitala Mejzi,
prihvatajući tanjir, koji je Suhna spustila pred nju.
- Lekar - odgovorila je Mejzi, posežući za čašom sa vodom.

- Pravi?
☺☻☺

Nakon kratke stanke, Mejzi je u nedoumici slegla ramenima.

- Moraćete da mi objasnite šta podrazumevate pod lažnim lekarom, da

bih vam odgovorila na pitanje.

- Mislim, završili ste medicinu, i tako to?

- Da, završila sam medicinu, i tako to takođe, odnosno, specijalizirala

sam pedijatriju.

MAS 39
Mejzi se mogla zakleti da je Ripona zabavio razgovor, koji je ona vodila
sa Lidom, ali nije mogla da bude sasvim sigurna u to. Kada je Ripono
bio u pitanju, nije mogla da bude sigurna ni u šta.

A interesovalo ju je sve. O tome više nije imala ni najmanju dilemu.

Lida je ljubopitljivo i bez ustručavanja gledala u Mejzi, uzimajući male

zalogaje.

- Da li ste udati, gospođice Brajton? - neskriveno je ispoljila svoju žen-

sku znatiželju.
- Odgovor vam je sadržan u pitanju, gospođice Morando - Mejzi nije
odolela da iznova zbuni Lidu.
- Ne razumem... Kako to mislite?
- Predstavljena sam vam kao gospođica, i tako ste me i oslovili. Da sam
udata bila bih gospođa.

- Ah, da, jasno... - postidevši se za trenutak, Lida se dodirnula po vratu.

- Koliko planirate da ostanete na Novom Zelandu?
- Oko dve nedelje - Mejzi je udovoljila njenoj radoznalosti, koja je poti-
cala od toga što ju je doživljavala kao rivalku.
A to je značilo da ona sama nije bila sigurna u svoju vezu sa Riponom,
šta god ta veza podrazumevala.
- Pa? - Lida se osvrnula oko sebe, sipajući salatu u tanjir. - Gde je prin-
ceza, zbog koje sam probdela čitavu noć?

- Spava, zlato bakino - Ardena kao da je jedva dočekala da priča o Aloni.

- Trebalo bi daje vidiš, Lida. Tako liči na Tanika..

- Pretpostavljam da ću je upoznati tek sutradan. Ripono i ja bi uskoro

trebalo da krenemo.
Mejzi se neprimetno ugrizla za usnu, kao izraz unutrašnjeg bunta zbog
otkrića da je Ripono odlazio sa Lidom.

MAS 40
Pitala se kuda će se zaputiti. Koliko dugo će biti zajedno? Da li je Lida
bila osoba, sa kojom je Ripono mogao da izleči stres, nakupljen tokom
proteklih dana?

- Ti završi ručak - Ripono je, ustajući od stola, dodirnuo Lidu po ramenu

- ja idem da se spakujem za polazak. Izvinite me - naklonio se, pre nego
što je ušao u kuću.
- Da li je u redu da vas ostavimo samu, Ardena? - Lida je naizgled brižno
pogledala u Ardenu.
Nije je interesovao odgovor na to pitanje, koliko je želela da Mejzi stavi
do znanja šta je mislila o važnosti njenog prisustva u kući.
- Neću biti sama, dušo - Ardena je prisno dodirnula Mejzi po ruci. - Sa
mnom će ostati moje drage gošće, Mejzi i Alona. Mejzi se ljubazno po-
nudila da vodi računa o mom zdravlju, tako da ću biti potpuno zbrinuta.

- Lepo od vas, gospođice Brajton - Lida se postavila kao neko ko je bio

deo porodice, u odnosu na Mejzi, koja je bila samo gošća u prolazu.
Mejzi je, za veoma kratko vreme, uspela da stekne utisak o inteligenciji
Lide Morando, kao i o njenim ženskim ambicijama. Iako bi joj bilo teško
da poveruje da je Ripono zainteresovan za nju, kao muškarac, morala je
da bude oprezna. U životu je sretala previše parova, koji joj se nisu činili
kao kompatibilni, ali koje je spajala neka simbiotička veza.

Kada su muškarci bili u pitanju, oni su malo hajali za inteligencijom neke

žene, ili za njenim karakternim osobinama. Oslanjali su se na vizuelni
utisak o njoj, ali i na pažnju koju su dobijali, kao i na sposobnost žene
da im se nametne, da ih učini centralnim figurama u njihovom životu.

Lida je posebno bila nadarena za to, da se pobrine da uvek bude u fokusu

Riponovog interesovanja, da ga tretira sa pažnjom koja je povremeno
mogla da laska čak i mentalno snažnim muškarcima.

Zato je Mejzi osetila pobunu i negodovanje u sebi dok je posmatrala

kako Ripono, u Lidinom društvu, odlazi iz dvorišta, nakon što je najavio
da ne zna kada će se vratiti kući.

MAS 41
VII

Veče, koje je prethodilo danu u kome je trebalo da se održi Tanikova

sahrana, Mejzi je provela u društvu Alone, Ardene i Suhne. Bilo je to
prijatno veče, uprkos činjenici da su svi razmišljali o nastupajućem danu,
u kome će njihove snage biti stavljene na novo iskušenje.
Iako je bila ophrvana bolom zbog smrti svog mlađeg sina, i puna jeze
uoči njegove predstojeće sahrane, Ardena se svim srcem upuštala u igru
sa Alonom. Smejala se njenim nestašlucima i pokušavala da je zabavi.
Gledala ju je sa puno ljubavi, koju je Alona lako probudila u njenom
srcu.
Devojčica se, u kući svoje bake, opustila začuđujućom brzinom, pona-
šala se kao daje tu odrasla, i kao daje oduvek poznavala sve ukućane.
Radoznalo je razgledala sve oko sebe, ističući da joj se ta kuća dopadala
više od one, u kojoj su živeli roditelji njene majke.

Obišla je čitavu baštu držeći Ardenu za jednu ruku, a domaćicu za drugu,

pažljivo slušajući ono što su joj govorile. Imala je puno poverenja i
prema jednoj i prema drugoj ženi, iako joj nije bilo svojstveno da se lako
vezuje za nepoznate ljude.

Suhna ju je potpuno osvojila kada joj je, po povratku sa šetnje, servirala

sladoled koji je sama napravila. Domaćica se rastapala od sreće zbog
slasti, sa kojom je Alona jela sladoled. Požalila se da u kući niko nije
voleo tu poslasticu, i izrazila je zadovoljstvo zbog toga što će imati pri-
liku da je priprema za Alonu.

Mejzi je imala prostora da se prepusti svojim mislima, zahvaljujući tome

što je Alona bila zaokupljena druženjem sa Ardenom i Suhnom. Bila je
prepuna utisaka, prvenstveno onih koji su se ticali dolaska na Novi Ze-
land, međutim, sve o čemu je mogla da razmišlja ticalo se Ripona i nje-
govog odnosa sa Lidom.

Imala je snažnu potrebu da otkrije karakter njihove veze. Pitala se da li

su bili ljubavnici, nezavisno od toga što ih ona nije smatrala za kompa-
tibilan par. Morala je da uzme u obzir i činjenicu da su na Novom Ze-
landu važili drugačiji standardi, kada je odabir partnera bio u pitanju. U

MAS 42
toj zemlji se, još uvek, dosta držalo do tradicionalnih vrednosti. Žena se
procenjivala na osnovu njenog porekla, na osnovu toga koliko je bila
poštena, i koliko je bila kvalifikovana za porodični život.

Ko je, još, dovodio u pitanje nečiju inteligenciju ili karakterni sklop?

Lida Morando nije blistala u tim kategorijama, ali je bila sposobna i
vredna, i pritom veoma lepa. Nije skrivala svoje ambicije, kada je Ri-
pono bio u pitanju.

Mejzi je pretpostavila daje on njenoj naklonosti davao za pravo, i da je

to ostavljalo Lidu u nadi da bi mogla da postane buduća gospođa Ru-
mana.
Puna nemira, dugo je šetala po dvorištu, neprekidno osluškujući glasove,
koji su dolazili sa ulice. Očekivala je da će ugledati Ripona na kapiji, jer
joj je sve teže padalo da razmišlja o tome daje bio u Lidinom društvu.

Zahvaljujući tome što je spavala popodne, Alona je pristala da ode u

krevet tek pred ponoć. Ardena i Suhna su se odavno povukle u svoje
sobe, dok je Mejzi bila uverena da neće uspeti da zaspi, sve dok se ne
bude uverila daje Ripono stigao kući.
Umor je, ipak, učinio svoje, tako da je Mejzi zaspala odmah pošto je
legla u svoj prostrani, udobni krevet, sa posteljinom crvene boje.
☺☻☺

Naredni dan je osvanuo topao i sunčan, ali je u kući vladala veoma

mučna atmosfera. Ripono je neprekidno boravio u radnoj sobi, gde je
obavljao mnoštvo telefonskih razgovora. Ardena nije izlazila iz svoje
sobe, jer nije bila u stanju da se bori sa svojim suzama, koje je želela da
sakrije od Alone. Suhna je neprekidno uzdisala, ali je to nije sprečilo da
spremi doručak, kao i da se posveti pripremanju zakuske, kojom će, po
povratku sa sahrane, biti posluženi rođaci i prijatelji.

Mejzi je neprekidno bila uz Alonu, koja je osećala bol i teskobu odraslih.

Za razliku od prethodnog, toga dana se nije odmicala od Mejzi. Jedino
je u njoj pronalazila utehu. Igračke nisu mogle da joj privuku pažnju, čak
je odbila da pojede palačinke koje joj je Suhna spremila i ukrasila na
primamljiv način.

MAS 43
Tokom trajanja sahrane, neprekidno bila pripijena uz Mejzi. Čvrsto ju je
stezala, a jedini trenutak, u kome je spustila ruku sa nje, je bio onaj, u
kome je položila cvet na grob svog oca.

Mejzi je morala da bude hrabra zbog Alone i da guta suze, kako im ne bi

dozvolila da joj se izliju na obraze. I, ponovo, bila je sama u svom bolu,
u svom nemom opraštanju od Tanika, u žaljenju zbog njegovog mladog,
izgubljenog života. Oživela je i sećanja na Kendal, na oproštaj od nje,
što ju je dovodilo na ivicu emotivnog kolapsa.
Nekoliko puta je pokušala da uhvati Riponov pogled, u nadi da bi mogao
da joj uputi ohrabrenje, ali on kao da nije bio svestan njenog prisustva.
Nijednom joj se, od početka dana, nije obratio, niti ju je pogledao, čak je
angažovao neke druge ljude da vode računa o njenim potrebama, i o nje-
noj udobnosti.

Mejzi nije imala drugog izbora, do da zaključi da ju je Ripono i dalje

prezirao, nezavisno od tragedije koja ih je povezala, i koja je morala da
ih izmiri i ujedini. I dalje ju je smatrao posredno odgovornom najpre za
to, što se Taniko oženio njenom sestrom, potom za to što je zbog nje
pristao da bude lišen svoje porodice, i na kraju za njegovu smrt.

Sve to ju je pogađalo i užasavalo, i nagonilo je da se pita da li je mogla

da izmeni ono, što je Ripono osećao prema njoj. Plašila se da nije imala
dovoljno argumenata u svoju odbranu, pred Riponom koji je očigledno
bio principijelan i krut, koji nije lako menjao svoje mišljenje o nekom.
Tanikova smrt kao da je učvrstila Riponovo uverenje da je njegov mlađi
brat napravio grešku života kada se oženio sa Kendal. Grešku koju ona,
Mejzi, nije sprečila.
Uprkos strahu od Riponovog nerazumevanja, i uprkos žaljenju zbog nje-
govog prezira, Mejzi se nije odricala namere da pokuša da mu objasni
šta se zaista događalo, tokom Tanikovog života sa Kendal. Možda Ri-
pono jeste bio tvrdokoran i neumoljiv, ali je i ona, Mejzi, bila poznata
po svojoj tvrdoglavosti i upornosti. Nikada ni od čega nije lako odustala,
i nije videla razlog da to počne da čini zbog Riponovog prezira prema
njoj.

MAS 44
Naprotiv, toga puta je bila posebno motivisana da se izbori za nešto. Za
Riponovo razumevanje, za to da ne važi za osobu koju je mrzeo i osuđi-
vao.

Više nije krila od sebe želju da je Ripono poštuje, pa i da joj bude zahva-
lan, čak. A ako bi prihvatio da je sasluša, otkrio bi da je imao i razloga
za to.
Uspavala je Alonu, po povratku sa sahrane, tako da je bila u mogućnosti
da pomaže Suhni u služenju gostiju, koji su došli kako bi Ardeni i Ri-
ponu izrazili saučešće. Onako plava, plavih očiju i svetle puti, izazivala
je interesovanje svih prisutnih. U početku su je ljudi radoznalo zagledali
i osmehivali joj se, ali su se mrštili na nju, nakon što bi saznali za njen
identitet. Očigledno, bila je ozloglašena, kao sestra žene zbog koje je
Taniko izgubio podršku svoje porodice.

Iskoristila je to, što je Ardena izjavila da se ne oseća dobro, da krene za

njom, kako bi je pregledala. Nakon što ju je navela da popije lekove i
pomogla joj da se smiri, otišla je u svoju sobu. Imala je neizdrživu
potrebu da zapali cigaretu, i da popije neko alkoholno piće, ali joj se nije
vraćalo među ljude, koji su u njoj videli posrednog krivca za Tanikov
životni sunovrat.
Još manje joj se izlazilo Riponu pred oči, jer se on, toga dana, ponašao
kao da ona nije ni postojala. Istina, malo je razgovarao i sa Lidom, koja
se, obučena u crno od glave do pete, nije odvajala od njega ni za trenutak,
ali je, bar, nije ignorisao. Svakom od gostiju je prilazio i ukazivao im
pažnju, jedino je Mejzi zaobilazio, jedino sa njom nije imao potrebu da
razgovara.
VIII

U kasno popodne, Suhna je provirila u Aloninu sobu kako bi obavestila

Mejzi, koja je tu pravila društvo detetu, da su svi gosti otišli. Čak je i
Ripono bio odsutan, jer se ponudio da lično odveze kući rođaku, koja je
stanovala u selu, udaljenom pedeset kilometara.

MAS 45
Ardena je odbila da im se pridruži, kada su je Suhna, Mejzi i Alona poz-
vale da večera sa njima. Bila je potpuno izmučena, i nije imala snage ni
da drži otvorene oči.

Mejzi joj je dala da popije blagi sedativ, tako da je rano zaspala. S obzi-
rom na to, nije bila u stanju da razgovara telefonom sa Riponom, kada
ju je on pozvao da bi saznao kako se oseća.
Nakon što su pomogle Suhni da raspremi nered, zaostao iza gostiju,
Mejzi i Alona su izašle na ulicu, kako bi prošetale. Nisu se udaljavale od
kuće jer je mrak počinjao da pada, i jer nisu poznavale okolinu.

Obema je prijao boravak na svežem, večernjem vazduhu, kao i to, što su

naišle na muzičare, koji su svirali u bašti jednog restorana. Alona je po-
čela da se opušta, nakon dana u kome je prisustvovala sahrani svog oca,
a da pritom nije ni bila u stanju da shvati da ga je zauvek izgubila.

Zato Mejzi nije žurila da je odvede na spavanje. Htela je da joj pokaže

da je život nastavio da traje, da se nije prekinuo, i da svet nije nestao,
već je i dalje bio raznolik i uzbudljiv, i da je takav posebno mogao da
bude za jednu četvorogodišnju devojčicu.
I zaista, Alona je sve razgledala širom otvorenih očiju, i tražila je od
Mejzi da joj priča o objektima pored kojih su prolazili. Činilo se da su
joj se dopadale kuće sa drvenim šalonima, ofarbanim u razne boje, izlozi
prodavnica ispunjenih suvenirima, restoranske bašte u kojima su sedeli
nasmejani ljudi. Svi ti prizori su se razlikovali od onih, koje je viđala u
Sidneju.

Mejzi ju je vratila u kuću kada je primetila da je počela da zeva i da sve

nevoljnije hoda. Spremila ju je za spavanje i smestila je u krevet, a kada
je počela da joj tiho priča priču, začula je zvuke iz prednjeg dela kuće,
koji su mogli da označavaju da se Ripono vratio iz sela.

Telom joj je prošlo lagano uzbuđenje, ali je ono brzo uminulo, jer je
podsetila sebe na to da joj je, toga dana, bilo suđeno da ostane nevidljiva
za Ripona.

MAS 46
Ostala je pored Aloninog kreveta sve dok ona nije učvrstila san, a onda
je otišla u svoju sobu. S obzirom na to da joj se nije spavalo, otvorila je
spoljna, klizna vrata i izašla napolje, sa namerom da prošeta oko bazena.

Mahinalno je pogledala levo od sebe, ka mestu na kome se nalazila gar-

nitura za sedenje. Srce joj je poskočilo kada je ugledala Ripona koji je
nepomično sedeo u fotelji, sa cigarom u ruci, i čašicom viskija na sto-
čiću.

Iako je osetila želju da mu se pridruži, pokolebano je stajala u mestu,

uverena da Ripono nije imao ni najmanju potrebu za njenim društvom.

- Pridružite mi se, gospođice Brajton! - iz polutame je odjeknuo Riponov

glas.
Mejzi je osetila da joj se koža naježila, inercija ju je vukla ka Riponu, ali
nije načinila nijedan korak ka njemu. - Uzeću u obzir vašu domaćinsku
ljubaznost, gospodine Rumano, ipak, neću da vam smetam. Ovo je bio
dug i težak dan za vas. Dozvoliću vam da se opustite u tišini.
- Ako vi meni dozvolite da pušim u vašem prisustvu, voleo bih da mi se
pridružite.
- Zbog čega? - otelo joj se.

- Kao što ste i sami rekli, ovo je bio dug i težak dan. Misli su mi potpuno
mračne. Prijalo bi mi da mi neko skrene pažnju sa njih.

- A meni bi prijala jedna cigareta - priznala je, prilazeći mu.

- Bojim se da imam samo cigare. Vi sedite, a ja ću vam doneti jednu.

Mislim da će vam se dopasti.

Ustao je i otišao u svoju sobu, odakle se ubrzo vratio sa kutijom cigara,

kao i sa flašom viskija. Sipao je piće u čašu namenjenu Mejzi, dok je
svoju dopunio. Potom joj je upalio cigaru, i sačekao da ona povuče prvi
dim.

- U pravu ste, dopada mi se - primetila je, opipavajući cigaru. - Da li su

kubanske?

MAS 47
- Jesu.

- Bili ste na Kubi?

- Nisam, nažalost. Dobio sam kutiju od poslovnih partnera. Kao i ovaj

viski, uostalom. Probajte ga.

Mejzi je otpila veliki gutljaj, jer je čitavog dana osećala potrebu za alko-
holom. - Odličan je. Moram da priznam da mi je ovo bilo potrebno.

- Šta? Piće?

- I nikotin.
-Izbegavali ste da pušite?

- Da.

- Zbog čega?
- Zbog vaše majke. Nije u redu da pušim u njenom društvu, s obzirom
na to da je srčani bolesnik. A pomalo sam se i ustručavala. Već sam na
lošem glasu, u njenim očima, cigareta u ustima bi me dodatno diskredi-
tovala.
- Preterujete.

- Zar? - direktno gaje pogledala.

- Nikada ne govorim ono što ne mislim. Nema potrebe da sumnjate u
moje reči.
Mejzi je uzdahnula, zadržavajući pogled na Riponovom licu. Jedva ga je
poznavala, a osećala je izvesnu bliskost prema njemu. Nije spadao u ka-
tegoriju muškaraca, koje je smatrala za njen tip, a privlačio ju je, sve više
i više. Bio je grub i nepristupačan, ali je to samo provociralo njenu
potrebu da izmami malo nežnosti od njega. Sve teže je pristajala na to da
bude predmet njegove mržnje i sve više je razmišljala o tome kako bi
volela da pridobije njegovu ljubav.

MAS 48
Slutila je da ju je retko kada u životu poklanjao ženama. I iako je sa
sigurnošću mogla da tvrdi da ni Lida Morando nije imala njegovu mušku
naklonost, osećala je ljubomoru prema toj površnoj ženi.

☺☻☺

- Da li je Alona zaspala? - upitao ju je Ripono, kada je konačno sklonila

pogled sa njegovog lica i usmerila ga ka fontani koja je tiho žuborila i
bacala prigušenu svetlost na bazen u kome je svetlucala voda.

- Jeste. Na sreću, ona se uvek lako uspava i ima veoma čvrst san.
- Po tome je na Tanika. On je oduvek spavao kao beba.

- Pričajte mi o vašem bratu, gospodine Rumano. Kakav je bio kao beba?

Ripono je uzdahnuo i otpio novi gutljaj viskija.

- Bio je miran. Nikada nam nije pravio probleme. Nije bio izbirljiv, po
pitanju hrane, nije izvoljevao ni oko čega. Umeo je sam da se zabavi,
retko je plakao, uvek je bio zdrav. Majka i ja smo ga odgajali bez preve-
likih napora. Srećom po sve nas. Jer, otac mi je preminuo neposredno
pre Tanikovog rođenja, tako da smo se suočavali sa problemima, veza-
nim za opstanak.
- Zato je Taniko oduvek u vama imao očinsku, a ne bratsku figuru, zar
ne?
- Moralo je tako da bude. Moja majka nije imala snagu, ni hrabrost, do-
voljnu za samostalan život sa dvoje dece. Ona je teško prežalila smrt
svog muža, mog oca. Umesto da stegne zube i prihvati date okolnosti,
ona se povukla. Ubrzo je počela da oseća prve srčane probleme, tako da
ja nisam imao izbora. Morao sam prerano da odrastem i da se postavim
prema Taniku kao autoritet.

- On vam se divio, gospodine Rumano. Pretpostavljam da vas je uvek

slušao i slepo sledio?

- Da, jeste... - Ripono je progutao knedlu i povukao nov dim iz cigare. -

Oduvek se borio za moje pohvale. A ja sam ih škrto delio - priznao je,
sa dozom samokritičnosti u glasu. - Ne zbog oholosti, već zbog želje da

MAS 49
ga navodim da bude sve bolji i bolji. Zahvaljujući mojim očekivanjima,
Taniko je bio odličan đak. Medu najboljima u školi. Imao sam velike
planove za njega, kada sam ga poslao u Australiju, na studije. Znate i
sami šta ga je sprečilo u ostvarenju tih planova.

- Da, znam - potvrdila je Mejzi, pitajući se da li je bio pogodan trenutak

da ispriča Riponu ono što nije znao o Tanikovom životu sa Kendal. - I
sada mi je još jasnije zbog čega se vaš brat vezao za moju sestru, gospo-
dine Rumano - oprezno mu je poverila. - Ona ga je prihvatala onakvog,
kakav jeste. Nije očekivala da bude Supermen. Mislim da se Taniku do-
pao taj dah slobode, koji je udahnuo prvi put, posle dvadeset godina.
Dopalo mu se to što, konačno, nešto nije morao da radi, da bi ljudi oko
njega bili zadovoljni.
Ripono je, oštrinom svog pogleda, presekao tamu, koja je obavijala njega
i Mejzi.

- Nešto uvek mora da se radi, gospođice Brajton. Vi bi to trebalo da

znate. Proveli ste mnogo godina obrazujući se. Zar ste se, tokom studi-
ranja, osećali zarobljeno?
- Ne, naravno, ali nisu svi ljudi isti, gospodine Rumano. Nisu svi naprav-
ljeni od istog materijala, da se tako izrazim. Nisu svi istog kalibra. Ja
sam se lako nosila sa obavezama i sa očekivanjima moje porodice, ali to,
na primer, nije bio slučaj sa Kendal. Zbog toga je i pribegla konzumira-
nju narkotika.
IX

- Nisam siguran da sam vas razumeo...

- Vi znate da su moji roditelji lekari...

- Da, znam.

- Oboje su, pritom, i univerzitetski profesori. Za njih se podrazumevalo

da njihova deca postanu lekari. Moj brat je imao afiniteta za medicinu, i
dobrovoljno je počeo da je studira. Ja sam sledila njega, a takođe sam
smatrala da bi bilo nerazumno upuštati se u istraživanje neke nove na-
uke, u odnosu na onu koja mi je bila bliska. Kendal, međutim... - tada se

MAS 50
Mejzi oteo uzdah - ona nije volela da uči ni u osnovnoj školi. Dobro je
crtala i tražila je da se razvija u tom pravcu, ali joj moji roditelji to nisu
dozvolili. Ona je krišom odlazila na likovne sekcije, oni su je ispisivali
iz istih. Hteli su na silu da je privole medicini. I, što su je oni više prisi-
ljavali na to, to je Kendal razvijala veći otpor i veći bunt. Bežala je iz
srednje škole, bežala je i od kuće, družila se sa lošim društvom. Činila je
sve, kako bi pokazala našim roditeljima da ne pristaje na to da bude deo
porodičnog kalupa.

- Vi niste kriminalci, gospođice Brajton. Vi ste lekari. Ne vidim zbog

čega je loše biti deo tog kalupa.
- Loše je sve, što se radi na silu, protiv ličnih afiniteta. Loše je sve što
podržava stereotip, što sputava individualnost. Loše je sve što ograni-
čava slobodu, što primorava na prihvatanje opšte prihvaćenih standarda.

- To su gluposti... - Ripono se jedva obudavao da prasne. - Intelektualno

trućanje.
- Mislite? - tada je i Mejzi primorala sebe da ostane mirna.

Nije bilo vreme za svađu. Ne, toga dana.

- Da, mislim.

- Mislite da su gluposti to, što ste nametnuli određene ambicije svom

bratu i što su moji roditelji zahtevali od Kendal da postane ono što nije
želela?

- Ne mislim da bi Taniko trpeo, da je ispunio moje ambicije, kao što ne

mislim da bi vašoj sestri bilo loše da je postala lekar.

- Oni nisu bili saglasni sa takvim razmišljanjem. Verovali su u suprotno.

Bilo im je potrebno da rade ono što žele i da zbog toga budu prihvaćeni.
Odbijali su da žive u skladu sa tuđim očekivanjima. Kendal je pribegla
drogi, kao rasterećenju od pritiska, a Taniko se vezao za nju, iz istog
razloga. Pred njom nije morao da izigrava uzornog momka, dužnog da,
iz osećanja zahvalnosti, udovolji tuđim ambicijama. Mogao je da bude
svoj.

MAS 51
Ripono je kratko razmišljao, pre nego što je rekao:

- Nikada nisam stekao utisak da je Taniko bio pod pritiskom. Nikada mi

se na to nije požalio.

- Smatrao je da nije imao pravo da se žali vama, koji ste ga izdržavali,

koji ste se odrekli sopstvenog obrazovanja, da biste njemu omogućili
normalno odrastanje.

- Rekao vam je to?

- Da. Rekao mi je da misli da ste učinili nemoguće. Ne samo što ste i

njemu i majci obezbedili opstanak, već ste se lavovski borili za to da
imaju što bolji i kvalitetniji život. Podredili ste se njima, žrtvujući sebe.
Taniko je svega toga bio svestan, i sve ga je to užasno obavezivalo. Zato
je, odmah po rastanku sa vama i po odlasku od kuće, osetio rasterećenje.
Dvadeset godina je bio uzoran, i isto toliko godina je ispunjavao vaša
očekivanja, gospodine Rumano. Bio je umoran od toga. Sva ta uzornost
očigledno nije bila sasvim u skladu sa njegovim karakterom. Zaključila
sam to jer se zaljubio u Kendal, oličenje osobe koja je odricanje od uzor-
nosti učinila svojom životnom misijom.
☺☻☺

Pritisnut teškim mislima, koliko i preispitivanjem, Ripono je dugo ćutao.

Mejzi je osećala da se lomio u sebi, da mu je bilo teško da se odrekne
načina na koji je sagledavao stvari. Pretpostavljala je da mu se niko ni-
kada nije suprotstavljao, niti dovodio u pitanje njegove stavove.
A sada se ona odvažila da ga navede da posumnja u ispravnost sopstve-
nih odluka, i to onih, koje su se ticale najbolnijeg iskustva u njegovom
životu.
- Ne preostaje mi ništa drugo, gospođice Brajton, do da vam poverujem
na reč - glas mu je odisao težinom i teskobom, kada je konačno progo-
vorio. - Ja nisam čovek sklon apstraktnim tumačenjima životnih feno-
mena. Naučio sam da razmišljam u konkretnim relacijama. U tome sam
se oduvek oslanjao na prirodu, na njene zakonitosti. Pravio sam paralele
između pojava u prirodi, i pojava u životu ljudi. Dobro sam naučio da je
za nicanje biljke potrebno seme, voda, sunce, i mnogo rada, mnogo

MAS 52
uložene energije. Verujem da je i sa ljudima ista situacija. Ako žele da
rastu i da se razvijaju, moraju mnogo da rade, da se žrtvuju, da obezbe-
đuju sebi i drugima sve ono što je potrebno za život. Biljka vene bez
vode, a čovek bez rada. Život nema strpljenja, on obično kažnjava one
koji čekaju, koji odbijaju da se povinuju onome što je nužno.
- I vi ste, na svoj način, u pravu, gospodine Rumano - Mejzi se borila sa
snažnom potrebom da ustane iz fotelje i priđe Riponu, kako bi ga dodir-
nula.
Delovao joj je slomljeno i poraženo, a pomalo i kao neko ko je upravo
otkrio da nije umeo da se prilagodi životu. U tom tračku Riponove sla-
bosti je videla prostor za sebe. Ona ga je razumela, bila je u stanju da mu
ponudi drugačiji pogled na stvari, i da ga prilagodi onom, kog se on tako
tvrdokorno držao. Ona je raspolagala tom vrstom mudrosti, kao i tole-
rancijom, koja je njemu nedostajala.

Možda bi, ipak, mogla da mu bude potrebna, pomislila je. On je to njoj

svakako bio. Njoj je imponovala njegova snaga, odlučnost, kao i zavidno
samopouzdanje.
Ali, uprkos toj snazi, Ripono je bio samo čovek, čovek koji je umeo da
pogreši, da plati danak svom krutom gledanju na život. Tu je ona, Mejzi,
mogla da mu pomogne. Mogla je da igra važnu ulogu u njegovom životu.

Pod uslovom daje on toga bio svestan.

- Ljudi obično greše u tome što drugima nameću svoja gledišta, što odbi-
jaju da budu fleksibilniji i elastičniji - nastavila je, uviđajući da je imala
punu Riponovu pažnju. - Meni je potpuno jasno da ste se vi učili životu
na teži način, i da ste uspešno savladali sve lekcije. Usput ste zaboravili
da ste imali pravo da pogrešite, da posustanete, pa i da odustanete, pod
uslovom da ste dali sve od sebe. Ta strogoća, koju ste primenjivali na
sebi, vas je navela da budete podjednako strogi prema Taniku, koji je
takođe imao pravo da odustane. On je to pravo iskoristio. Nisam sigurna
da to može da mu se pripiše kao greška, ili kao neuspeh.

- Taniko nikada ne bi odustao, da nije upoznao vašu sestru, gospođice

Brajton. Ni za šta na svetu ne bih želeo da prljam uspomenu na nju, i

MAS 53
molim vas da imate u vidu da je pominjem samo u kontekstu razgovora
koji vodimo. Ne mislim ni da je Kendal kriva za Tanikovo odustajanje,
samo mislim da ga je na isto ohrabrila.

- Varate se. Kendal nije bila za to da Taniko odustane od studija, niti od

porodice, niti od svojih životnih navika. Podržala ga je kada je videla
koliko mu je prijalo to što je procenio da je mogao da bude srećan kao
slobodan. Kao onaj koji nije bio prihvaćen zato što je polušno sledio na-
metnuta pravila, već zato što je bio autentična ličnost, nezavisno od ži-
vota kakav je vodio.

Ripono je uzdahnuo, uz zabacivanje glavom unazad. - Ponovo, moram

da vam verujem na reč, gospođice Brajton. Meni je zaista bilo, a bojim
se da još uvek jeste, neshvatljivo to, što se moj brat odrekao studija, i
porodice, i rada na našim imanjima, u ime toga što ga je vaša sestra pri-
hvatala onakvog, kakav je bio.

- To vam je neshvatljivo? - Mejzi namerno nije umanjila oštrinu u svom

glasu. - Većina ljudi nikada ne doživi to, da ih neko prihvati bezuslovno,
sa svim njihovim vrlinama i manama. Ja to nisam doživela. Da nisam,
sticajem srećnih okolnosti, zavolela medicinu, i ja bih bila odbačena, od
strane naših roditelja, kao što je to bio slučaj sa Kendal. A kada vas ro-
ditelji odbace, teško možete da pronađete nekoga, ko će vas prihvatiti.
To se, kao zla kob, širi oko vas, i navodi ljude da vas osuđuju po inerciji.
Prihvaćena i voljena deca privlače prihvatanje i ljubav. Odbačena se, po
nekim nesvesnim šemama, vezuju za ljude sličnih sudbina. Kendal je
imala sreću da je, iako odbačena od svojih roditelja, upoznala Tanika
koji je prezreo učinjenu joj nepravdu. Dakle, oboje su, jedno u drugom,
pronašli ono što im je nedostajalo, što im je bilo potrebno. Uzajamno su
se prihvatali, bez uslovljavanja, i u tome su bili uspešniji od mnogih pa-
rova koje poznajem.

☺☻☺

Ripono je, po ko zna koji put te večeri, progutao knedlu. Ispio je treću
čašu viskija, zahvaljujući čemu je počeo da oseća znake blagog pijan-
stva.

MAS 54
- Sve i da sam to znao onda, kada mi je Taniko saopštio da napušta stu-
dije i da planira da se oženi sa Kendal, ženom koja je živela od danas do
sutra, i koja je često posezala za narkoticima, nisam siguran da bih i tada
odobrio njegove namere. Odrastao čovek je u stanju da živi sa neprihva-
tanjem, to nije prijatno, jasno, ali nije nešto što kvari kvalitet života. Ta-
nika je njegova nezrelost navela da se veže za Kendal, da se osloni na
njeno prihvatanje. Nezrelost i slabost.

- Svako ima pravo da se bori na svoj način, gospodine Rumano.

- Naravno, ali pod uslovom da tim načinom ne povređuje druge ljude.

- Ako mislite da je Taniko povredio vas i vašu majku zato što je odabrao
svoj način da bude srećan, onda je u pitanju samo vaša interpretacija,
gospodine Rumano. Iz moje perspektive stvari ne izgledaju tako.
- To je verovatno zato što ste bili popustljivi prema svojoj sestri, za raz-
liku od mene, koji sam se ophodio zahtevno prema Taniku.
- Ja sam imala puno razumevanje za slabost moje sestre, gospodine Ru-
mano, za suštinu njene narkomanske zavisnosti. Drogiranje je samo sim-
ptom nekog dubljeg problema. Kendal je žrtva, a ne krivac. Žrtva spleta
okolnosti, u kojima je rođena, i u kojima je odrastala. Varate se ako
mislite da se nisam borila za njeno zdravlje, kao i za rešavanje njenih
suštinskih problema. Jesam.

- Šta je vašu sestru sprečavalo da se izleči, gospođice Brajton?

- Sprečavalo ju je to, što nije umela da se odrekne potrebe da bude pri-

hvaćena od strane naših roditelja, kao i našeg brata. Kao veoma ponosna
osoba, Kendal ih se javno odrekla, javno je iskazivala prezir prema tome
što su je proglasili za nepodobnu ćerku, samo zato što nije postala lekar.
Međutim, intimno je patila, veoma. Zato je jednu vrstu potrebe zamenila
drugom. Onom, koju je mogla da zadovolji.

Ripono je okrenuo glavu ka Mejzi, i dugo je zurio u njeno lice, iako je

ono bilo zaklonjeno tamom.

MAS 55
- Da budem sasvim iskren, gospođice Brajton, prvi put se suočavam sa
takvim razmišljanjem. Rekao bih da je logično. Buni me, međutim, jedna
nedoslednost.

- Koja?

- Mnogi ljudi nisu odrastali u najsrećnijim okolnostima, pa nisu postali

narkomani.

- Da, ali su, pouzdano, razvili druge vrste zavisnosti.

- Kako to mislite?
- Ljudi za zavisnike tretiraju narkomane, alkoholičare, bulimičare, koc-
kare, ili seksualno devijantne ljude. Šta je sa onima koji se, na primer,
neprekidno hvale? Ja to smatram za vrstu zavisnosti. U kategoriju zavi-
snika spadaju i oni, koji imaju potrebu da uvek budu u pravu. Pokušajte
nekog od njih da navedete da prizna da je pogrešio. Nećete uspeti. Oni
mogu da žive pod maskom ispravnosti, što ne važi za narkomane. Radi
se o tome da mi, ljudi, nismo savršena bića. Svako trpi posledice svojih
neispunjenih potreba.

- Da li ste vi zavisni od nečega, gospođice Brajton? - Ripono ju je to

upitao sa prizvukom blagonaklonosti u glasu.

- Jesam.

-Od čega?

- Ja uvek iznova primoravam sebe da stvari sagledavam u širem, global-

nom kontekstu. To ponekad ume da bude veoma zamorno. Mnogo puta
sam poželela da se privolim nekom jednostranom mišljenju, kao što to
većina čini, i da krenem linijom manjeg otpora, što bi se reklo. Do sada
sam uspevala da se izborim sa izazovima koje nudi površno razmišljanje,
ali se bojim da posustajem. Izgubila sam gotovo sve važne bitke koje
sam vodila u životu. Potrošila sam mnogo snage, a nisam se akumulirala
novom. Niko ne može u nedogled da funkcioniše samo se davajući. Čo-
vek mora nešto i da dobija.

MAS 56
- Šta biste vi voleli da dobijete, gospođice Brajton? - ponovo je glas Ri-
pona Rumana bio obojen njemu nesvojstvenom nežnošću. - Šta je vama
potrebno?

- Ljubav nekog muškarca - rekla je bez dvoumljenja. - To mi je potrebno.

- Tokom boravka u bolnici sam stekao utisak da je doktor Gejnor zain-

teresovan za vas.

- Jeste. Ja sam žena po njegovoj meri. Klark i ja smo imali dobru vezu,
dok smo se zabavljali. Nismo se voleli, u meri kojoj ja težim, ali smo
dobro funkcionisali.

- Ponekad je i to dovoljno za brak.

- Da... - Mejzi je oborila glavu na grudi - kada čovek nema ništa, do-
voljno mu je bilo šta...

- Sad govorite kao žena kojoj je teško da pronađe muškarca.

- Zar vas to čudi?

- Veoma!
- Smem li da pomislim da ste mi upravo uputili kompliment, gospodine
Rumano?

- Da, mada moram da priznam da nisam sklon davanju istih.

- Šta bi jedna žena trebalo da uradi, da bi dobila kompliment od vas,
gospodine Rumano?

- Mnogo toga - rekao je Ripono, ustajući. - Dozvolite mi da se povučem,

gospođice Brajton. Ovaj razgovor je, zahvaljujući alkoholu koji sam po-
pio, zapretio da krene opasnim pravcem. Želim to da izbegnem.

- Laku noć, gospodine Rumano! - Mejzi mu je uputila taj pozdrav, kao

odgovor na njegovu molbu.

MAS 57
Još malo je ostala da sedi u udobnoj fotelji, a onda je i sama otišla na
spavanje, sa uverenjem da je, razgovorom koji je upravo vodila sa Ripo-
nom, uspela da poruši deo predrasuda, koje je on imao o njoj.

Novo jutro donelo je Mejzi nadu da bi mogla da promeni i poboljša svoj

odnos sa Riponom, do čega joj je bilo veoma stalo. Teško je podnosila
distancu koju je on postavio medu njima, njegovo prećutno

Optuživanje i negiranje. Prethodne večeri su, prvi put od upoznavanja,

vodili otvoren i iskren razgovor, tokom kojeg je, Mejzi je stekla taj uti-
sak, Ripono pokazao znake pokolebanosti, po pitanju svojih uverenja.
Onih, koji su ih činili neprijateljima.

Slušao ju je, pitao je za mišljenje i ulazio u dublje analize onoga što mu

je govorila. Ona je sve to protumačila kao znak probuđenog poverenja,
kao znak njegove spremnosti da sruši barijere, koje je podigao među
njima.
Bila je nestrpljiva da ga vidi, da razmeni pogled sa njim, da otkrije da li
je bila u pravu u vezi sa tim što je očekivala promenu u njihovom odnosu.
Pomogla je Aloni da se umije i obuče, a onda je, zajedno sa njom, izašla
na trem.

Tamo su, već, za stolom sedele Ardena i Suhna. Obe su ustale kada su
ih ugledale, Suhna da bi donela kafu i doručak, a Ardena da bi zagrlila
Alonu.

Mejzi je sa radošću primetila daje, toga jutra, Riponova majka izgledala

neuporedivo bolje nego prethodnog dana. Kao da je odlučila da proguta
svoj bol, da mu ne dozvoli da je uništava, i kao da je bila spremna na to
da gleda napred umesto unazad.
Svega nekoliko minuta je bilo dovoljno da Ardena i Alona uspostave
samo njima dvema znanu komunikaciju, koja je besprekorno

MAS 58
funkcionisala. Obe su se kikotale, kao da su se već dugo poznavale,
svaka na svoj način svesna toga da su bile veoma simpatične i pomalo
komične.

Mejzi je sačekala da popije kafu, i tek je tada upitala za Rumana. Nije

želela da pred Suhnom i Ardenom pokazuje koliko je bila nestrpljiva da
čuje gde se on nalazio.
Odahnula je kada je saznala da je otišao da kupi ponija, kao što je i obe-
ćao Aloni. Mejzi se plašila da će čuti da se nalazio negde sa Lidom, že-
nom koja nije bila po njegovoj meri, ali koja je svakako imala svoje a-
dute.
S obzirom na to da je Alona, puna oduševljenja zbog dobijanja obećanog
ponija, izrazila želju da ostane kod kuće i čeka na svoj poklon, Mejzi je
sama izašla u grad. Besciljno je lutala živopisnim ulicama u potrazi za
suvenirima, koje je planirala da kupi za članove svoje porodice, prven-
stveno za sinove svoga brata.
Tek se tada, dok je razmišljala šta bi se kome od njih dopalo, setila
Klarka. Setila se i toga da joj je on, pomalo nesigurno, prilikom njihovog
poslednjeg susreta poručio da razmisli o tome da ponovo uđu u vezu.

Već je tada znala da tako nešto nije dolazilo u obzir. I tada je Klark bio
u Riponovoj senci. Razgovor, koji je prethodne večeri vodila sa njim,
probudio je u njoj klicu nekog mnogo ozbiljnijeg osećanja, nego što je
to mogla da predvidi.
Nalazila se na opasnom putu da se zaljubi u njega, Mejzi se ta mogućnost
nametala sama po sebi. On je bio muškarac koji ju je privlačio, koji je
izazivao u njoj potrebu da mu se dopadne. Divila se njegovoj požrtvova-
nosti, osećanju odgovornosti, tome što je postigao mnogo toga. Smatrala
gaje dovoljno kvalifikovanim da pruži ono, što je svakoj ženi bilo potre-
bno, a to je osećanje sigurnosti.

I iako je sebe oduvek smatrala za osobu, obučenu za to da samostalno

ide kroz život, Mejzi je morala da prizna da je posustajala, da su je do-
življeni lomovi učinili ranjivom i slabom. Zato ju je tako i privlačilo Ri-
ponovo samopouzdanje, to što nije uzmicao pred lošim događajima već

MAS 59
se upuštao u borbu sa njima stegnutih zuba. Bio je nesalomiv, stabilan,
čvrst i jak, fokusiran na to da uvek ide napred, ma šta ga vuklo unazad.

Mejzi se divila Riponu, ali ju je brinula i bunila njegova nedodirljivost.

Smatrala ga je za muškarca neprobojnog srca, za onoga ko nikada ne bi
mogao da pokloni osećanja nekoj ženi. Uostalom, prethodne večeri joj
je priznao da je od žene tražio mnogo toga, da bi ona zaslužila da bude
pohvaljena.

Pitala se na šta je, konkretno, mislio. Kakav sklop osobina je priželjkivao

da jedna žena poseduje, da bi bila dostojna njegove naklonosti?

☺☻☺
Tek kada je osetila umor, Mejzi je otkrila da je šetala puna tri sata. Za to
vreme nije popila čak ni vodu, niti je sela da predahne. Mogla je da sedne
u neku od brojnih restoranskih bašta, ali je ipak požurila da se vrati kući.
Nadala se da će u njoj zateći Ripona i da će otkriti da se nešto promenilo
među njima, da su uspostavili novu vrstu kontakta.
Frontalni deo dvorišta je bio prazan, na tremu ispred kuće takođe nije
bilo nikoga, ali je zato, iz dna dvorišta, dopirao Alonin smeh, kao i me-
šanje mnoštva veselih glasova. Mejzi je odložila kupljene stvari i požu-
rila da proveri zbog čega su svi bili toliko uzbuđeni.
I sama se nasmejala kada je ugledala Alonu, koja je, cičeći, jahala ose-
dlanog ponija. Činila je to sa puno sigurnosti, ali je, neki njoj nepoznati
čovek, za svaki slučaj trčao uporedo sa njom i pazio da ne padne.
Ardena i Suhna su učestvovale u Aloninoj sreći, pravile su veliku buku
navijajući za nju, govoreći joj da je hrabra i kao srođena sa sedlom. Okre-
nut leđima, Ripono je nadgledao unos sena u prostoriju, koju je namenio
za smeštaj ponija.

Pogledao je u Mejzi kada je začuo da ju je Alona oslovila, i pozvala je

da obrati pažnju na njeno jahanje.
Rekao je nešto čoveku koji je radio sa senom, nakon čega je krenuo ka
Mejzi. Njoj se srce uplašeno steglo kada je primetila da je njegov pogled

MAS 60
bio tvrđi nego ikada pre, i da je izraz njegovog lica bio zloslutno odbojan
i hladan.

Poraženo je zaključila da se uzaludno nadala da bi Ripono mogao da

promeni mišljenje o njoj.

Ako ga je i promenio, bilo je to na gore.

Kada je stupio pred nju, odisao je neumoljivom surovošću. Mejzi je
naslutila da će je povrediti, da će joj reći nešto, što će joj staviti do znanja
da je odlučio da se više ne uzdržava, po pitanju ispoljavanja prezira
prema njoj.

I pre nego što je čula ono što je Ripono imao da joj kaže, Mejzi se suočila
sa ogromnom tugom, sa ogromnim žaljenjem. Tada joj je postalo jasno
da je, pridobijanje Riponove naklonosti, predstavljalo cilj koji joj je bio
životno važan.

A to je moglo da znači samo jedno, da se zaljubila u njega, nezavisno od

toga što joj on nije dao nimalo povoda za to, što je nije posmatrao kao
ženu.

- Ne postoji ni lak, ni lep način da vam ovo kažem, gospođice Brajton, i

zato ću biti direktan - Ripono je prosto sledio Mejzi hladnoćom kojom
ju je zasipao. - Nameravam da podnesem zahtev za dobijanje zakonskog
starateljstva nad Alonom. Smatram da na to, kao njen stric, imam pravo.
Šta god vi rekli, ili učinili povodom toga, nećete me sprečiti da se borim
za nju.
Zaobišao ju je i otišao u pravcu kuće. Mejzi se kratko okrenula za njim,
nevoljna da se suoči sa onim, što se činilo sasvim izvesnim Ripono ju je
mrzeo u tolikoj meri, daje ona bila potpuno nemoćna da to izmeni.
☺☻☺

U kući je, tokom čitavog dana, vladalo uzbuđenje povodom Alonine

sreće zbog dobijenog ponija. Devojčica se ni za trenutak nije odvajala
od njega, preskočila je čak i popodnevno spavanje, tako da je već u ranim
večernjim časovima počela da pokazuje znake pospanosti.

MAS 61
Ardena joj je neprekidno pravila društvo, činilo se da ju je Alona oživ-
ljavala, da je umanjivala njen bol. Fizički se dobro osećala, što je utvrdila
i Mejzi, nakon što ju je pregledala.

Suhna im je svima ugađala sa hranom, vidno rasterećena time što se u

kući ponovo čuo smeh, nakon mnogo godina pustoši i praznine, i nakon
proteklih, pakleno tužnih dana, ispunjenih plačem.
Ripono je, sa angažovanim radnicima, postavljao ogradu za ponija. Ži-
votinja je dobila svoj prostor, u kome je mogla da pase i da trči. Imao je
i prostoriju za spavanje, ispunjenu senom, i sasvim osposobljenu za nje-
gov boravak.
Mejzi je imala mnogo slobodnog prostora da razmišlja o svojim oseća-
njima, da se bori sa njima. Iako je uviđala da nije imala drugog izbora
do da se odrekne naklonosti koju je osećala prema Riponu, bilo joj je
veoma teško da to učini. Gotovo nemoguće jer, po prvi put je, prema
nekom muškarcu, osećala nešto za šta je slutila da je moglo da potraje,
možda i čitavog života. Prvi put je tako kompletno bila zainteresovana
za nekoga, i tako željna toga da mu se dopadne, da pridobije njegovu
ljubav.

☺☻☺
Ripono je ignorisao Mejzi čitavog dana, ali ni ona nije insistirala da raz-
govaraju. Znala je da će ga, pošto svi u kući zaspu, zateći ispred njegove
sobe, kako ispija viski, puši cigaru i grabi trenutke u kojima je mogao da
se opusti.

Bila je puna nemira kada je, neposredno pre odlaska na spavanje, izašla
iz sobe i ugledala Ripona. Uronjen u tamu, obavijen dimom koji je ispuš-
tao iz cigare, zamišljen i nedostupan, delovao je magično na nju.

Prilazila mu je polako, pokušavajući da u tami razazna crte njegovog

lica. Te noći, Ripono nije uključio fontanu, tako da je tama bila potpuna.

Ipak, Mejzi je uspela da vidi daju je na stolu, ispred fotelje na kojoj je

prethodne noći sedela, čekala cigara, kao i čašica sa viskijem. To je ispu-
nilo njeno srce malenom dozom radosti.

MAS 62
Sela je i uzela cigaru. Razmenila je pogled sa Riponom, u trenutku u
kome je prineo plamen upaljača vrhu njene cigare. Bio je to kratak, ali
nabojem ispunjen trenutak.

Otpila je gutljaj viskija i povukla dim cigare, pre nego što je rekla:

- Trebalo bi nešto da znate, gospodine Rumano... Ja već imam zakonsko

starateljstvo nad Alonom.

☺☻☺

Pogledao ju je naglo i ljutito. - Molim?!

- Dobila sam ga odmah po njenom rođenju.

- Ne razumem...
- Moja sestra, Kendal, je bila registrovani zavisnik, zahvaljujući tome što
sam ja insistirala na njenom institucijalnom lečenju. Kada je zatrudnela,
bilo je jasno da će socijalna služba reagovati, da joj neće dozvoliti da
zadrži dete. Kendal je odmah predložila da se ja prijavim kao detetov
staratelj, sa čim je Taniko bio saglasan. U socijalnoj službi su bili sagla-
sni sa tim, najviše zahvaljujući činjenici da sam pedijatar, da imam svoj
stan, kao i primanja dovoljna da zadovolje potrebe jednog deteta.
- Šta se dogodilo po Aloninom rođenju?

- Dovela sam je kod sebe u stan. Uzela sam godišnji odmor i bila nepre-
kidno sa njom mesec dana. Potom sam promenila posao, zaposlila sam
se u jednoj privatnoj ordinaciji kao stručni konsultant. Tako sam dobila
više slobodnog vremena. Angažovala sam profesionalnu vaspitačicu da
čuva Alonu u mom odsustvu. Kada je napunila tri godine upisala sam je
u vrtić, da bi se socijalizovala. Ja sam tada imala slobodu da ponovo
promenim posao, tako da sada radim u Dečijoj bolnici.

- A Kendal i Taniko? Da li su oni uopšte viđali dete?

- Dolazili su kada su hteli, ali je neko uvek morao da bude prisutan sa

njima. Kendal je nastavila da se drogira, Taniko je takođe povremeno
bio pod dejstvom lakših opijata. Alona je znala da su oni njeni roditelji,

MAS 63
kao što zna da sam joj ja tetka. Njoj je dobro sa mnom, gospodine Ru-
mano.

- Bilo bi joj dobro i sa mnom, i sa mojom majkom.

- Ne sumnjam. Vi ste takođe njena porodica. Hoću da znate da će vam

vrata mog stana uvek biti otvorena, kada budete želeli da vidite dete.
Neću vas ograničavati u tome.

- To mi nije dovoljno! - Ripono je neočekivano prasnuo i naglo ustao od

stola. - Hoću da dete moga brata bude ovde, u kući u kojoj je on odrastao!
Hoću da bude sa mojom majkom, jer je ona jedina, koja je u stanju da je
održi u životu! I hoću da joj ja, njen stric, pružim sve ono, što sam, od
dana njenog rođenja, uskratio njenom ocu!
- Budite realni, gospodine Rumano - Mejzi je ostala pribrana, uprkos
tome što ju je uzdrmala Riponova reakcija. - Čak i ako biste to pokušali,
ne biste uspeli da osporite moje starateljstvo. Ja, u Aloninom životu,
igram ulogu majke. Tako malom detetu je potrebna majka. Nijedan sud
ne bi oduzeo dete od osobe koju ono doživljava kao primarnog roditelja,
i poslao ga da živi u kući u kojoj nema ženske osobe, koja bi mogla da
se postavi u odnosu na njega kao majka.

-To nije nikakav problem, gospođice Brajton. Oženiću se, i tako konku-
risati u odnosu na vas kompletnom porodicom.

☺☻☺

Mejzi je pretrpela udar strepnje zbog Riponove najave da će se oženiti,

ali se brzo pribrala.

- Ako budete pokazali sudiji Lidu Morando, gospodine Rumano, do-

vešćete u pitanje i svoj kredibilitet - nije odolela da mu to poruči.
- U ovom gradu postoji mnogo žena, voljnih da se udaju za mene, gospo-
đice Brajton - odvratio je Ripono, ni ne sluteći koliko su njegove reči
povređivale Mejzi. - Lekarki, vaspitačica, profesionalnih dadilja, čak i
onih koje su sve to zajedno.

MAS 64
- Ne sumnjam - Mejzi je morala da proguta knedlu, da bi to izgovorila. -
Ipak, nijedna od tih žena ne bi mogla da bude procenjena kao ona, koja
je bolja od mene. Ja sam bila neprekidno uz Alonu, od njenog rođenja,
ja sam joj obezbedila uslove za život, brinula sam se o njenom zdravlju,
već sam joj obezbedila upis u privatnu osnovnu školu, otvorila sam fond
za njene studije. Neprekidno sam u kontaktu sa socijalnim radnicima,
koji moje staranje o detetu smatraju za besprekorno. Da biste uopšte do-
veli u pitanje moje starateljstvo, gospodine Rumano, morali biste da i-
mate dobar argument, koji bi me diskreditovao. Vaše rešenje nije u tome
da vi učinite nešto, kako biste postali podobni za staratelja, već da doka-
žete da ja to nisam.
Ripono je još neko vreme stajao pored stola, stežući šake u pesnice, ali
je na kraju ipak seo.

Uviđajući njegovu pomirenost sa nemogućnošću da ostvari ono što je

zamislio, Mejzi se oglasila tek kada je procenila daje bio u stanju da je
čuje, da nastavi razgovor sa njom.

- I meni je stalo do Ardeninog zdravlja, gospodine Rumano. I to ne samo

kao lekaru. Stalo mi je do nje same, do toga da vi imate majku i da Alona
ima baku, koja ju je nesumnjivo zavolela. Ona je divna, blaga i osećajna
žena. Prihvatila me je, nezavisno od toga što sam deo porodice, zbog
koje je prekinula kontakt sa svojim mlađim sinom. Zato vam obećavam
da ću dovoditi Alonu na Novi Zeland kad god se za to ukaže prilika. I vi
biste mogli da razmislite o tome da kupite stan u Sidneju. Na kraju,
uzmite u obzir i mogućnost da i sami dobijete decu, i da time učinite
smislenim život vaše majke. A i vaš sopstveni - dodala je nakon kraće
pauze.

- To je zvučalo kao da, trenutno, moj život nema smisao - Ripono je jetko
odvratio.

- Vi ste se izjasnili kao čovek, koji poštuje i prati zakone prirode. Ne

sumnjam da vam je dobro poznato da je reprodukcija prvi i najvažniji
prirodni zakon.
- U tom smislu, da li i vi planirate da rodite dete, ili ćete se zadovoljiti
time da budete Alonina majka? - neočekivano ju je upitao.

MAS 65
- Ne verujem da ću se udati, a to povlači i majčinsku neostvarenost.

- Zbog čega se ne biste udali?

- Zbog toga što i ja, kao i vi, zahtevam mnogo toga od partnera.

- Još se, dakle, nije pojavio muškarac, koji bi odgovorio vašim zahte-
vima?

Mejzi je odlučila da ne odgovori na to pitanje. Pristala je na rizik da Ri-

pono posumnja u to da je upravo njega smatrala za onoga, koji je bio u
skladu sa njenim očekivanjima od muškarca.
Trenutak kasnije se prisetila da ju je on mrzeo i da, ma šta ona rekla ili
učinila, to nije moglo da se izmeni.
- Verovatno, po sopstvenom primeru, znate koliko je teško pronaći ade-
kvatnog partnera, gospodine Rumano. Vi ste deset godina stariji od
mene, a još uvek ste neoženjeni.

- Ne bežim od toga da sam probirljiv, kada su žene u pitanju. Odnosno,

kada je izbor supruge u pitanju - ispravio se, što je trebalo da govori o
njegovoj fleksibilnosti, po pitanju odabira ljubavnica.

Mejzi je nečujno uzdahnula, suočena sa spoznajom da bi prihvatila i u-

logu Riponove ljubavnice, kada bi joj on to predložio. Privlačio ju je
fizički, njegovo masivno i snažno telo ju je provociralo. Bila je ulovljena
u mrežu njegove nepogrešive muževnosti, njegove neodoljive bezobzir-
nosti. Više nimalo nije sumnjala u to da bi prihvatila da mu postane lju-
bavnica, nezavisno do toga što ju je mrzeo.
Po prvi put je, u odnosu na nekog muškarca, bila u neznanju po pitanju
njegovog interesovanja za nju, kao ženu. Sve do tada je uspevala da pre-
pozna i identifikuje muškarce, kojima je bila seksualno privlačna. Kada
je Ripono bio u pitanju, nije mogla ni da pretpostavi u kolikoj meri je
zapazio njen izgled, kao i ono što je zračilo iz nje.

Osetila se nemoćno, kao nikada pre. Uvek je, u odnosu na nekog

muškarca, imala mogućnost izbora, uvek je imala na raspolaganju par
poteza, koje je mogla da povuče.

MAS 66
To, sa Riponom, nije bilo slučaj.

I to ju je frustriralo.

Ispila je viski i ugasila cigaru, željna samoće. Riponovo ponašanje prema

njoj ju je povređivalo do mere koju je sve teže podnosila.

- Volela bih da verujem da nas je ovaj razgovor izveo sa slepog koloseka,

na kome se nalazimo od trenutka upoznavanja, gospodine Rumano -
Mejzi je rekla to, ustajući. - Istina, to sam pomislila i prethodne večeri,
ali ste me vi danas demantovali svojim neprijateljskim ponašanjem
prema meni. Na ivici sam da zaključim da su moji pokušaji da ostvarim
konstruktivnu komunikaciju sa vama uzaludni.
- Niste u pravu. Prijao mi je sinoćni razgovor sa vama, gospođice Braj-
ton.

- Kako onda da protumačim to, što ste danas bili neprijateljski raspolo-
ženi prema meni?
Ripono se neznatno osmehnuo.
- Zar zaista ne znate odgovor na to pitanje?

- Ne, ne znam.
- Idite da spavate, gospođice Brajton - poručio joj je Ripono, paleći novu
cigaru. - Laku noć!
Potpuno zbunjena i u nedoumici oko onoga što je Ripono izbegao da joj
kaže, Mejzi se ćutke povukla u sobu, gde se, prepuna utisaka, dugo pre-
vrtala po krevetu, ne uspevajući da pobegne u blaženstvo snova.
XI

Za razliku od prethodnog dana, Mejzi se narednog jutra probudila puna

rezignacije. Nije očekivala nikakvu promenu u odnosu sa Riponom, ni-
kakav boljitak. Zato ju je samo delimično razočaralo to, što je ponovo
bila nevidljiva za njega.

MAS 67
Istina, Ripono jedva da je, tokom čitavog dana, izašao iz radne sobe.
Neprekidno je telefonirao, a takođe je i primio nekoliko ljudi, sa kojima
je, izdvojen od porodice, ručao u trpezariji.

Kada je, po dolasku večeri, uspavala Alonu a potom i sama krenula na

spavanje, Mejzi je samoironično zaključila da taj dan, ipak, nije bio loš.
Ripono je nije ni primetio, nijednom joj se nije obratio, ali joj nije ni
pripretio, kao što je to učinio prethodnog dana.

Oklevala je da legne u krevet, misleći o Riponu, koji je pouzdano sedeo

ispred svoje sobe, preteći stopljen sa tamom. Iako je znala da ništa dobro
nije mogla da očekuje od razgovora sa njim, nešto jače od nje ju je vuklo
ka njemu. Jednostavno nije mogla da odoli da bude u
Njegovoj blizini, da ga ima samo za sebe, makar kao sagovornika koji
joj nije verovao, koji ju je osporavao i kroz čije su se reči provlačile ne-
izgovorene optužbe.

Prijalo joj je da otkrije da ju je ponovo čekao. Pripremio je cigaru i čašicu

sa viskijem za nju.

Ponovo su razmenili pogled, pri svetlosti upaljača, i ponovo je taj pogled

bio višeznačan, sadržajan i intenzivan. Bar ga ne ostavljam ravnoduš-
nim, pomislila je Mejzi, udobnije se smeštajući u fotelju.
- Moraću nešto da vas zamolim, gospođice Brajton - počeo je Ripono,
gledajući ispred sebe.

- Tokom proteklih dana sam potpuno zapostavio svoje poslove. Moji

ljudi su dobili precizne instrukcije oko onoga što je trebalo da čine, ali
su se pojavili neki problemi koje ne mogu sami da reše.

- Šta očekujete od mene, gospodine Rumano?

- Nužno je da obiđem svoja imanja, svoju fabriku. Dozvolite mi da odem.

☺☻☺

Mejzi je progutala knedlu i nesvesno stegla šake jedne ruke u pesnicu,

one, koju Ripono nije mogao da vidi. Suočavala se sa snažnim negodo-
vanjem u sebi, sa buntom protiv Riponovog odlaska. Bio joj je potreban,

MAS 68
čak i tako mračan, mrzovoljan i otvoreno neprijatan. I kao takav joj je
mnogo značio, umanjivao je bol koju je konstantno osećala i skretao joj
misli sa doživljenih gubitaka. Oslanjala se na njegovu snagu, iako joj on
to nije ni nudio. Sa njim se osećala sigurno, on je, i ne želeći to, budio u
njoj uverenje da se život nastavljao, uprkos svemu. Da je mogla da voli,
i da žudi, i da se oseća živom.
- Ne vidim zbog čega tu dozvolu tražite od mene - pokušala je da zvuči
hladno i uspela je u tome, iako joj se grlo stezalo.
- Ja sam vaš domaćin, gospođice Brajton. Pozvao sam vas da budete moj
gost, a nisam učinio baš mnogo toga, da bih vam ulepšao boravak u mo-
joj kući.
- Ja ne posmatram stvari na taj način. Vi ste učinili sve za Alonu. Opre-
mili ste joj sobu, kupili mnoštvo igračaka, o poniju da i ne govorimo.
Niste imali nikakvih obaveza prema meni. Ja boravim u ovoj kući isklju-
čivo u svojstvu Aloninog pratioca. I kao takvoj mi je sasvim udobno.
- Govorite kao da ste gost od sekundarne važnosti.

Riponov meki glas je naterao Mejzi da ga pogleda. - Zar to nisam?

- Naravno da niste - uzvratio joj je pogled, i dalje zvučeći meko.

Pritisnuta frustriranošću, Mejzi je odlučila da prekine tu dvosmislenu

komunikaciju.

- Lepo od vas što ste zatražili od mene dozvolu da odete od kuće, gospo-
dine Rumano, kako biste završili svoje poslove. Podsećam vas da to nije
jedina usluga, koju ste tražili od mene, tokom proteklih dana. U svemu
sam vam izašla u susret, želeći da vam pomognem. Sada ću ja da zatra-
žim nešto od vas!
- Šta?

- Da me saslušate!

- U vezi sa čim?

MAS 69
- Sa Tanikom... - Mejzi je to izgovorila sa grčem oko usana. - Vreme je
da čujete da sam ja volela vašeg brata, gospodine Rumano. Volela sam
ga! I on je voleo mene! Na neki način sam ga posmatrala kao mlađeg
brata, a ne kao supruga svoje sestre. Bio je tako nesiguran, tako željan
da ima oslonac, onaj, koji je izgubio kada ste ga vi napustili. Ja sam bila
Tanikov oslonac, gospodine Rumano, tokom njegovog boravka u Sid-
neju. On se oko svega konsultovao sa mnom, slepo mi verujući. Prepu-
stio mi je svoje dete, na kraju. Plakao je sa mnom, i radovao se sa mnom,
i razgovarao, mnogo. Ja sam bila ona, koja mu je rekla da ga u braku sa
Kendal čeka pakao. Rekla sam mu da nikada, koliko se trudio, neće
uspeti da joj bude važniji od droge. I bila sam u pravu, nažalost. Ja sam
bila ona, koja ga je podsticala da se vrati na Novi Zeland, da ne dozvoli
da izgubi vezu sa svojom porodicom. Ja sam ga tresla, držeći ga za re-
vere, kada sam primetila da je posegnuo za narkotikom. Držala sam ga
prikovanog za stolicu dva sata, dok mu nisam izložila sve opasnosti, koje
drogiranje nosi sa sobom. Nije me čuo. Za njega je drogiranje bilo izraz
solidarnosti sa Kendal. To mu je bilo važnije od sopstvenog zdravlja. Ja
sam bila ona koja ga je razumela, i koja se borila za njega, gospodine
Rumano. Vi ste ga napustili, jer niste bili u stanju da proniknete u razloge
odluka koje je donosio, i ponašanja kojem je pribegavao. To mogu da
razumem i da prihvatim. Ali hoću da vi prihvatite da ja nisam odobravala
Tanikovo ponašanje, još manje sam ga podsticala. Ja se, za razliku od
vas, samo nisam povukla.
☺☻☺

Ripono je ćutao, držeći pogled oboren na pod. Kada je Mejzi udarila ša-
kom o sto, pozivajući ga time da se oglasi, samo se blago trgao.

- Mislim da sam, sve vreme, slutio da su stvari stajale upravo tako -

muklo je izgovorio.

- Zaista?! - Mejzi je prasnula. - Zbog čega me onda mrzite?!

- Ja te ne mrzim, ženo! - tada je i Ripono povisio glas, po prvi put joj se

prisno obrativši. - Mislio sam da si dovoljno inteligentna da shvatiš šta
osećam prema tebi!

Mejzi je ustuknula, dok joj je srce snažno udaralo u grudima.

MAS 70
- Pa, bojim se da sam ipak glupa... - tim rečima je želela da ga podstakne
da nastavi da govori.

- Ne pravi se da to jesi. U životu nisam sreo inteligentniju, borbeniju,

odvažniju i požrtvovaniju ženu od tebe, Mejzi. Ni lepšu, takođe. Do sada
si uspevala da otkriješ koren svih pojava, svačijih osećanja. Ne sumnjam
da si to u stanju i sada.
Vidno uznemirena, Mejzi nije uviđala koliko se Ripono ustručavao da se
direktno izjasni o svojim osećanjima, iz straha od mogućnosti da joj se
već previše smučio i zamerio. Uviđala je jedino to, da joj je uskratio ono,
za čim je toliko žudela.
Zato je besno ustala i pljusnula mu ostatak viskija iz svoje čaše u lice.
- U korenu svih tvojih osećanja i svog tvog ponašanja, Ripono, krije se
tvrdoglavo insistiranje na uverenju da si uvek i za sve u pravu, da ti je
sve dopušteno, da imaš licencu za upravljanje tuđim životima, da imaš
prava da zahtevaš a da pritom uskraćuješ, da moraš da budeš grub i strog
jer mekoću i nežnost tretiraš kao slabost! Zaslužuješ svaku pohvalu za
to što si gotovo kao dete preuzeo ulogu glave porodice, ali se bojim da
te je to sprečilo da suštinski odrasteš, da razviješ svoje emotivne kapaci-
tete! I zato ne pokušavaj da se prikažeš kao onaj, ko je u stanju da bilo
šta oseća! Ja sam poslednja osoba na svetu, koja će da nasedne na to!

Krenula je ka svojoj sobi, ali je naglo zastala. - O, da! - ponovo mu se

obratila, uperivši prst u njega. - Ne samo da imaš moju dozvolu da odeš
od kuće, već bih ti bila zahvalna ako bi to učinio!

Puna gneva, ali i tuge, Mejzi je ušla u sobu i sa treskom zatvorila vrata.
Samo par minuta kasnije, tišinu noći je zaparao zvuk Riponovog auto-
mobila, što je otkrilo njegovu odluku da ode od kuće ne sačekavši dola-
zak jutra.

XII

Kako je mogao da ode, to pitanje je Mejzi postavila sebi narednog jutra,

kao i svih koja su potom usledila. Patila je zbog Riponovog odlaska, u
trenutku u kome su počeli da se otvaraju jedno prema drugom, u kome
su se nalazili na pragu kompletne iskrenosti.

MAS 71
To, što je Ripono otišao, ostavši nedorečen, Mejzi je tumačila isključivo
dokazom njegove rigidnosti, njegove nemogućnosti da prede preko sta-
rih ubeđenja. Osećala se kompletno nemoćnom da promeni njegov način
razmišljanja, koji se odvijao po dobro razrađenim šemama.

Nimalo joj nije laskalo sve ono lepo što joj je rekao, jer, nije ostao. Oti-
šao je, ostavljajući je željnu toga da joj prizna da je uspeo da iznedri u
sebi neko osećanje za nju, makar neku klicu tog osećanja, koje bi imalo
potencijal da se razvija.
Ona bi se potrudila da razvije tu klicu, da on nije otišao, da je nije osta-
vio. Bila je i tužna i besna, ipak, svakoga dana je iščekivala njegov
povratak. Pratila je šta su Ardena i Suhna govorile o njemu. Znala je da
se javljao majci, svakodnevno, znala je da je putovao gotovo po čitavoj
zemlji, i da nije bio u stanju da proceni kada će da se vrati kući. Raspiti-
vao se o Aloni, jednom je čak i razgovarao sa njom.

Obezbedio je ljude koji će da vode računa o poniju, ali i o ženama u kući.

Ti ljudi su bili neprimetni i nečujni, radili su ono što se od njih očekivalo,
ne remeteći porodični mir i intimu.
Zahvaljujući tome što su Ardena i Suhna vodile pažnju o Aloni, što su
provodile svaki minut sa njom, Mejzi je imala dosta slobodnog vremena.
Mogla je da šeta, da obilazi grad, da ode do Ouklenda, čak, ali je ona
gotovo sve vreme provodila pored bazena, sedeći u Riponovoj fotelji, i
iščekujući njegov povratak.
Preko dana je i uspevala da izdrži bol zbog njegovog odsustva, ali su joj
večeri i noći bile pakleno teške. Hvatala je sebe kako se, sedeći u tami,
obuzdavala da ga pozove i da ga jednostavno zamoli da se vrati. Ili da
joj kaže gde se nalazio, kako bi mu se pridružila.

Bila je spremna da ga moli, da mu se ponudi, da prihvati sve što bi pre-

dložio. Čak i to da je nikada ne zavoli, ali daje učini svojom ljubavnicom.

Dan, uoči Aloninog i njenog povratka u Sidnej, Mejzi je bila izuzetno

razdražljiva. Jedva je obuzdavala provale besa i plača. Teško se mirila
sa činjenicom da će otići, a da će njen najvažniji razgovor sa Riponom

MAS 72
ostati nedovršen. Teško se mirila sa tim da će je on pustiti da ode, a da
joj nije ništa ponudio.

Da joj nijednim gestom nije stavio do znanja koliko mu je stalo do nje.

☺☻☺

Bila je potpuno dekoncentrisana dok je uspavljivala Alonu, čitajući joj

bajku i dodatno joj objašnjavajući tok priče. Strepnja, koju je osećala
uoči predstojećeg odlaska sa Novog Zelanda, joj nije davala mira. Kao
ni uverenje da će joj Ripono neizdrživo nedostajati, da neće, bez njega,
uspeti da se vrati svom starom životu. Po prvi put je u njenom životu
postojao muškarac koji ju je silovito privlačio, koga je procenila kao o-
noga kome je želela da pripada, a koji je, pritom, nije voleo, niti ju je
smatrao vrednom toga da se odrekne svoje tvrdokornosti.
Kada se zaputila prema svojoj sobi, pošto je Alona zaspala, Mejzi je o-
setila potrebu da se isplače. Tuga ju je toliko gušila, da je jedino suzama
mogla da je umanji.
Polako je zatvorila vrata za sobom, da Alona ne bi čula njene jecaje. Pre
nego što je uspela da načini i jedan korak, čula je neke šumove, koji su
dolazili spolja.

Srce joj je visoko poskočilo u grudima kada se na vratima njene sobe,

onih, koje su vodile u dvorište, pojavio Ripono. Mejzi je njegov dolazak
toliko iznenadio i uzbudio, da se potpuno skamenila. Znala je da je taj
dolazak nešto značio, i da je još više značilo to, što je, bez kucanja, bez
najave, i bez dozvole ušao u njenu sobu.

Nije imala ni najmanju nameru da ga natera da ode. Naprotiv. Bila je

srećna što je on bio tu, toliko, da je osećala vrtoglavicu.
Ripono je stajao pored vrata, udaljen nekoliko koraka, ali se Mejzi ose-
ćala kao da joj je dodirivao i pretvarao u buktinju sve nerve. Tako je
snažno i ubedljivo delovao na nju.
A mogla se zakleti da je to dejstvo bilo uzajamno. Tada je znala da je,
od samog početka, bilo neizbežno da postane Riponova ljubavnica, ne-
zavisno od komplikovanog karaktera njihovog odnosa. Uprkos

MAS 73
doživljenim nesrećama, kao i otvorenim sukobima, imala je potisnute
erotske vizije o njemu. I iako Ripono nije ispoljio nijedno osećanje
prema njoj, iz njega je izbijala muška napetost kad god bi se našao u
njenom društvu.

Ona je to osećala, na podsvestan način. Jer, ni ona sama nikada nije bila
mirna u njegovom prisustvu.
Te noći je bio opasno, čak sablasno erotičan. Mejzi je slutila da mu je
telo bilo napregnuto, da su mu na umu bile nimalo džentlmenske misli.
Nalet burnog uzbuđenja ju je naveo da nesvesno korakne ka njemu. Kada
joj je prišao, postala je potpuno opijena njegovim mirisom, njegovom
blizinom. Želja joj se, brzinom munje, raširila po telu. Nepovratno ju je
opčinila Riponova čvrsta, muževna snaga, kojom mu je telo odisalo i
pritom je učinila munjevito spremnom da mu se preda.

Nije se zavaravala mišlju da će je Ripono milovati svojim usnama, kada

je krenuo da je poljubi. Zato je spremno rastvorila usne, da bi prihvatila
njegov dubok i zahtevan poljubac.

Protresla ju je trenutna groznica, od glave do pete. Podigla je ruke i oba-

vila ih Riponu oko vrata, podatno mu se upijajući u telo. Uživala je u
njegovim upornim i sve silovitijim poljupcima, nimalo zatečena svojim
strasnim odgovorima, koji su ukazivali na njenu kompletnu predaju.

Krenula je da skida majicu sa sebe, dok je Riponov jezik tražio put iza
njenog uha, i dok su mu se prsti zavlačili u njenu kosu. Spustio je svoje
krupne šake preko njenih grudi kada ih je ona ogolila, i kada mu ih je
ponudila.

Nije prestajao da je ljubi i dodiruje, dok je ona, puna bolne želje, skidala
odeću sa njega. Prigušeno je jeknula kada je provukao prste kroz lastiš
njenog pamučnog šortsa i potom joj zavukao ruku između nogu. Učinio
je to na neporecivo posednički način, koji ju je potpuno zaveo i opio.

Bez i najmanje naznake oklevanja, gurnuo ju je na krevet i sasvim je

oslobodio odeće. Zastao je samo na trenutak, da bi se divio njenoj lepoti,
a onda je otpočeo da je ljubi svuda po telu.

MAS 74
Mejzi je disala sve dublje i sve šumnije, dok se Ripono, svojim neopisivo
smelim prstima, približavao njenom najosetljivijem mestu. Kada ga je
dodirnuo, ošamutila ju je jačina potrebe za njim. U tim trenucima mu je
bila ludo privržena i slepo odana. Spremna na sve, kako bi dobila telesno
rasterećenje, za kojim joj je telo vapilo.
Nije oklevala da široko rastvori kolena, kada se Ripono pridigao i nad-
neo se nad nju. Obavila mu je noge oko struka, nestrpljiva da ga što pre
oseti u sebi.
Bila mu je zahvalna na tome što se nežno spojio sa njom. Još više na
tome što je, nakon što je osetio da su savršeno odgovarali jedno drugom,
otpočeo daje voli na suvereno žustar način. Postao je neobuzdan ali i
obziran, divlje silovit, koliko i opojno romantičan. Nepogrešivim
muškim instinktom je pratio kako se Mejzi osećala, pratio je stepen nje-
nog uzbuđenja. Znao je da ublaži i njenu i svoju narastajuću napetost,
time što je kombinovao neodbranjive sa nežnim pokretima, raspaljene sa
uspavljujućim. Bio je ludo stimulisan, ali istovremeno i dirljivo senzua-
lan. Demonstrirao je veličanstvene preobražaje iz jagnjeta u vuka i obr-
nuto, baš kao što je to činio i u životu.

Neumitno ih je oboje doveo u stanje transa. I bio je spreman da i dalje

odugovlači njihovu igru, da ga Mejzi, zahvaćena neizdrživim ludilom
strasti, nije zamolila da je okonča.

Ripono je igru završio u oštrom i furioznom ritmu, zahvaljujući kome su

oboje istovremeno sagoreli u erupciji razbuktale vatre, i tako podelili
neslućeno uživanje i ostvarili kompletno telesno i emotivno ispunjenje.

☺☻☺
Po okončanju ljubavne igre, Mejzi se privila uz Ripona, željna njegove
blizine, kao i topline njegovog tela. Imala je potrebu da ga grli i da
razmenjuje šapate sa njim, međutim, on je nastavio da je ljubi sa istim
žarom, s kojim je i započeo njihovo vođenje ljubavi.

Bio je nezasit, i nimalo umoran. Činilo se daje tek neznatno zadovoljio

svoju glad za Mejzi. Nakon prvog rasterećenja, ljubio ju je i voleo sa
više taktičnosti i maštovitosti. Radio je sve ono, što je Mejzi brzo i lako

MAS 75
dovodilo na ivicu podnošenja strasti. Ripono ju je lomio svojim ljubav-
nim naletima, prosto je drobio njeno telo, dok je ona uzdisala i vibrirala,
uzlećući sve više ka vrtoglavim visinama zadovoljstva.

Očigledno neutoljivo željan njenog tela, Ripono je pokazivao spremnost

da je voli tokom čitave noći. Ali, Mejzi je, iscrpljena, zaspala, a da nije
uspela da razmeni nijednu rečenicu sa Riponom, niti da čuje ono, za čim
je neprekidno žudela.

☺☻☺
Po svanuću jutra, i po otkriću da je bila sama u krevetu, Mejzi je protresla
jeza, izazvana mislima koje su se nametale same po sebi. Sve i daje htela,
nije mogla da ih ignoriše. Morala je da ih ispita, da ih ispolji. Makar sve
pokvarila, makar napravila budalu od sebe.
Pomogla je Aloni da se umije i obuče, a onda ju je odvela u trpezariju,
gde je Suhna pripremala palačinke.
- Gde je gospodin Rumano, Suhna? - upitala je domaćicu, nakon što je
smestila Alonu za sto.

- Odneo je poniju sveže vode - Suhna joj je odgovorila, ne sluteći ništa.

Ne čekajući ni trenutak duže, Mejzi se užurbanim koracima zaputila
prema prostoriji u dnu dvorišta, u kojoj je bio smešten poni. Zatekla je
Ripona kako razmešta seno, ozbiljan i dalek, kakav je uvek bio.

Mejzi je tada izgubila kontrolu. Bilo joj je dosta te Riponove maske, iza
koje se krilo ko zna šta.
Prišla mu je i snažno ga udarila po obrazu.

- Priznaj da si to uradio namerno! - ciknula je, spremna da nastavi da ga

udara, ako ne bude ispoljio bar neku emociju, makar i bes.

- Šta sam uradio namerno?! - uzvratio je Ripono, i uhvatio je za članak

na ruci, kako bi je sprečio da ga ponovo udari.

- Znaš ti dobro šta! Vodio si ljubav sa mnom da bi zadržao Alonu u svo-

joj kući!

MAS 76
- Nisi u pravu! Učinio sam to da bih zadržao obe!

- Zašto?! Zašto, kada ne osećaš ništa prema meni?! Ne voliš me, Ripono!

On ju je tada gurnuo na zid, čvrsto je pritisnuo svojim telom i uneo joj

se u lice.

- Ne znam da li je to što osećam prema tebi ljubav ili totalno ludilo, ženo,
ali znam da ne mogu da zamislim svoj život bez tebe, ne mogu da zami-
slim veče pored bazena bez tebe, i ne mogu da zamislim više nijednu noć
bez tebe u svom krevetu!
Raznežena do suza, Mejzi je obavila ruke oko Riponovog vrata i meko
mu uronila u zagrljaj.
- Da, rekla bih da je to ljubav... - prošaputala je, osećajući se srećno,
sigurno i kompletno.

KRAJ

MAS 77
MAS 78
MAS 79