TK Mreze 8

Univerzitet u Beogradu
Elektrotehnički fakultet
TELEKOMUNIKACIONE
MREŽE (8)
Dr Mirjana Stojanović
V semestar
školska 2012/2013. god.
SDH
SDH/SONET
SONET – Synchronous Optical NETwork

NET
Sinhrona optička mreža
Standardizovana i uvedena u SAD sredinom
osamdesetih godina 20. veka
SDH – Synchronous Digital Hierarchy

Sinhrona digitalna hijerarhija
Na bazi SONET, standardizovana i uvedena u
Evropi 1988. godine
M. Stojanović Elektrotehnički fakultet u Beogradu 3

Poreklo SDH/SONET
Razvoj optičkih kablova i tehnika prenosa po

monomodnom optičkom vlaknu stvorio je potrebu za
standardizacijom protoka većih od onih definisanih u
PDH
Istovremeno, trebalo je standardizovati prenos po
optičkom vlaknu
Osnovni protok trebalo je izabrati tako da se usaglase
američki i evropski sistem

SDH/SONET – protoci
Osnovni protok SDH sistema je 155,52 Mb/s
Izabran zbog kompatibilnosti sa standardom
SONET čiji je osnovni protok 51,84 Mb/s
Osnovni evropski sistem prima tri osnovna
američka sistema tako da je lak prelaz iz jednog
u drugi sistem
Drugi nivo SONET-a ima 155,52 Mb/s i jednak je
osnovnom protoku SDH

Veza između PDH i SDH STM-N
N x 155520 kb/s
NIVO 5
564992 kb/s
7680 tlf. kanala STM-1
155520 kb/s
NIVO 4 NIVO 4 NIVO 4
139264 kb/s 139264 kb/s 97728 kb/s
1990 tlf. kanala 2016 tlf. kanala 1440 tlf. kanala
NIVO 3, E3 NIVO 3, T3 NIVO 3

34368 kb/s 44736 kb/s 32064 kb/s
NIVO 2 NIVO 2 NIVO 2

8448 kb/s 6312 kb/s 6312 kb/s
NIVO 1, E1 NIVO 1, T1 NIVO 1, T1 6312 kb/s

2048 kb/s 1544 kb/s 1544 kb/s 2048 kb/s
30 tlf. kanala 24 tlf. kanala 24 tlf. kanala 1544 kb/s
Evropski Američki Japanski

sistem sistem sistem
M. Stojanović PDH
Elektrotehnički fakultet u Beogradu SDH 6
Veza između SONET i SDH sistema
SONET SDH
Bin. protok Bin. protok
Oznaka Oznaka
(Mb/s) (Mb/s)
STS-1 51,84 STM-0 51,84
STS-3 155,52 STM-1 155,52
STS-12 622,08 STM-4 622,08
STS-48 2488,32 STM-16 2448,32
STS-192 9953,28 STM-64 9953,28
STS-768 39813,12 STM-256 39813,12
STS – sinhroni transportni signal; STM – sinhroni transportni modul
Pored oznake STS, u SONET terminologiji sreće se i oznaka OC (Optical Carrier)

STM - 1
STM -1 (155 Mb/s) može da prihvati i multipleksira:
klasične POTS (Plain Old Telephone Service) pritoke
PDH evropske pritoke od 140 Mb/s, 34 Mb/s i 2 Mb/s
PDH američke pritoke od 45 Mb/s i 1,5 Mb/s
Američku pritoku od 155 Mb/s
pritoku ISDN (Integrated Service Digital Network)
pritoku LAN (Local Area Network)
pritoku MAN ( Metropoliten Area Network)
pritoku WAN (Wide Area Network)
pritoku ATM (Asynchronous Transfer Mode)
pritoke Interneta

Ilustracija toka STM-N signala
STM-N signal
Servisni deo protoka
Korisni deo protoka

Ilustracija STM-1 signala
Servisni deo protoka Servisni deo protoka
Korisni deo protoka = 139 264 kb/s Korisni deo protoka = 3 x 34 368 kb/s
Servisni deo protoka
.
. Korisni deo protoka = 63 x 2 048 kb/s
.

Osnovna struktura STM-1 rama
–6
270 x 9 = 2430 bajtova (125 x 10 s)
1 2 3 4 5 6 7 8 9
270 kolona (bajtova)

9 261
Matrični izgled rama je forma u
1 kojoj se prikazuje struktura svih
SOH
SDH signala
(RSOH)
3 STM -1: ima 9 redova sa po 270
4 AU pointeri 9 bajtova
STM-1 korisni segment
5 redova
(payload) Binarni protok STM-1 rama
SOH iznosi:
(MSOH) (9 x 270 x 8)/ 125 x 10 –6 =
9 155,52 x 106 b/s = 155,52 Mb/s
0,125 ms

Osnovna struktura STM-1 rama
Ram STM-1 je podeljen na tri zone:

Zaglavlje sekcije – SOH (Section Overhead)
Zaglavlje regeneratorske sekcije – RSOH (Regenerator
Section Overhead)
Zaglavlje multipleksne sekcije – MSOH (Multiplex
Section Overhead)
AU pointer (AU – Administrative Unit)
Korisni segment (payload)
Čini oko 97% kapaciteta rama

Osnovna struktura STM-N rama
(N=1, 4, 16, 64 i 256)
N x 270 bajtova
Binarni protok Nx9 N x 261
STM-N rama
iznosi: 1
SOH
(9 x N x 270 x 8)/ 3
(RSOH)
125 x 10 –6 = 4 AU pointeri 9
STM-N korisni segment
5
N x 155,52 Mb/s (payload) redova
SOH
(MSOH)
9
0,125 ms

Osnovna struktura SDH
multipleksiranja (ITU-T)
x1 xN
140 Mb/s C-4 VC-4 AU-4 AUG STM-N
x3
x1 x3
VC-3 TU-3 TUG-3
x7
45 Mb/s
34 Mb/s
C-3 VC-3 AU-3
x7
x1
6 Mb/s C-2 VC-2 TU-2 TUG-2
x3 Procesiranje pointera
2 Mb/s C-12 VC-12 TU-12 Multipleksiranje

x4 Fazno izravnavanje
Mapiranje
(1,5 Mb/s) C-11 VC-11 TU-11

Kontejneri C-11 se čita “ ce jedan-jedan”,
a nikako “ce jedanaest”
Kontejner C je prva jedinica SDH sistema. U odgovarajući

140 Mb/s C-4
kontejner se smeštaju sve PDHVC-4
pritoke AU-4
pre nego
x1 što
AUG
se pojave
xN u
STM-N
procesu sinhronog multipleksiranja kao deo STM-N.
x3
Kontejneri su razvrstani
x1 u četiri klase C-1, C-2,
x3
C-3 i C-4.
VC-3 TU-3 TUG-3
C-1 se dalje može razvrstati na C-11 u koji se smešta
severnoamerički signal
x7
protoka 1,5 Mb/s i C-12 u koji se smešta
45 Mb/s
34 Mb/s
C-3 evropski signal protoka 2 Mb/s. VC-3 AU-3
Kontejner C-2 se u ETSIx strukturi

7 multipleksiranja koristi samo u
6 Mb/s C-2 procesu
VC-2 udruživanja
TU-2
x1
TUG-2kada kontejneri C-11 i C-12 nisu "puni". Tada
C-2 prima neke informacije, maksimalnog protoka od 6 Mb/s, i
Procesiranje pointera
x3
pridružuje ih sadržaju C-11 i C-12.
U kontejner C-3 xse

4 smešta severnoametički Fazno
signal protoka
izravnavanje
45 Mb/s ili evropski signal protoka 34 Mb/s. Mapiranje
(1,5 Mb/s) C-11 VC-11 TU-11

U kontejner C-4 se smešta evropski PDH signal protoka 140 Mb/s.
Umesto njega u C-4 se mogu smestiti pritoke do 140 Mb/s koje
dolaze iz ISDN, LAN, MAN, WAN, Interneta i ATM mreže.
Virtuelni kontejneri
x1 xN
x3
x1 x3
VC-3 TU-3 TUG-3
x7
45 Mb/s
34 Mb/s
C-3 VC-3 AU-3
x7
Sadržajx1 kontejnera se prebacuje u
virtuelni kontejner (VC) Procesiranje pointera
x3
2 Mb/s C-12 VC-12

Postoje četiri vrste virtuelnih kontejnera
TU-12 Multipleksiranje VC-1,
VC-2, xVC-3
4 i VC-4. Fazno izravnavanje
Mapiranje
(1,5 Mb/s) C-11 VC-11 VC-1 se razvrstava na VC-11 i VC-12.

TU-11
Postupak smeštaja pritoka se naziva

mapiranje. Mapiranje se vrši na granici između
M. Stojanović
PDHElektrotehnički
i SDH mreže. fakultet u Beogradu 16
Postupak mapiranja (1)
PDH pritoka
U kontejner dolazi
C
PDH pritoka
Pseudo-protok VC
POH
POH - zaglavlje puta
C - kontejner
VC - virtuelni kontejner Ako je pritoka manja od kapaciteta
kontejnera, dodaje se pseudo slučajni
protok (ne sadrži informacije).
POH (Path Overhead)
Postupak predstavlja zaglavlje puta koji
sadrži kontrolne informacije
mapiranja (2) potrebne za nadgledanje
ispravnog transporta korisnog
PDH pritoka segmenta virtualnog kontejnera
od mesta njegovog formiranja do
mesta rasformiranja.
C
Pseudo-protok VC
POH
POH - zaglavlje puta
C - kontejner Virtuelni kontejner
VC - virtuelni kontejner
nižeg reda

Virtuelni kontejneri nižeg reda
Namenjeni samo za direktno smeštanje pritoka
Pritoka se mapira u kontejner, dodaje se zaglavlje
puta (POH) i nastaje VC čiji se sadržaj više neće
menjati sve do mesta na kome pritoka napušta SDH
mrežu
BITNO: virtuelni kontejner koji nosi pritoku
predstavlja kvant, tj. nedeljivu informacionu strukturu
koja na svom putu kroz mrežu može prelaziti iz
jednog u drugi STM-N signal, a da joj se pri tome
sadržaj ne promeni sve do odredišnog čvora (pod
uslovom da je prenos ispravan)

Virtuelni kontejneri višeg reda
U korisni deo virtuelnog kontejnera višeg reda smeštaju

se virtuelni kontejneri nižeg reda
U osnovnoj ITU-T strukturi multipleksiranja, kao virtuelni
kontejneri višeg reda mogu se koristiti VC-3 i VC-4
Fleksibilnost bi dovela do preterane složenosti uređaja koji bi
koristili i VC-3 i VC-4 kao virtuelne kontejnere višeg reda
U Evropi se kao VC višeg reda koristi VC-4 (da bi se
obezbedio transport signala od 140 Mb/s)
ETSI struktura multipleksiranja je prikazana na sledećem slajdu
U zemljama koje koriste američku PDH se VC-3 koristi
kao virtuelni kontejner višeg reda
Takva struktura multipleksiranja odgovara standardu SONET
Evropska struktura SDH
multipleksiranja (ETSI)
xN
140 Mb/s C-4 VC-4 AU-4 STM-N
x3
34 Mb/s x1
(45 Mb/s)
C-3 VC-3 TU-3 TUG-3
x7
x1
* C-2 VC-2 TU-2 TUG-2 Procesiranje pointera
x3 Multipleksiranje
Fazno izravnavanje
2 Mb/s C-12 VC-12 TU-12
Mapiranje
VC-2 (6 Mbit/s) se u ETSI strukturi
(1,5 Mb/s) C-11 VC-11

* multipleksiranja koristi samo u
procesu udruživanja

Fazno izravnavanje (1)
Fazno izravnavanje – alignment

Da bi se obezbedio efikasan pristup VC-u kao signalu
nije dovoljno imati samo informaciju u kom delu STM-N
rama se on prenosi, već i informaciju o tome gde je
početak i kraj svakog VC rama
Dovoljno je znati poziciju početka rama, a kraj je
jednoznačno definisan njegovom dužinom, ali i
početkom sledećeg VC rama
To je bitna razlika i prednost u odnosu na PDH tehniku,
gde nije moguće odrediti početak i kraj rama pritoke u PDH
multipleksnom signalu bez procesa demultipleksiranja

Virtuelni kontejneri nižeg reda smeštaju se u

virtuelne kontejnere višeg reda (u Evropi je to
VC-4)
Da bi se odredio početak VC rama nižeg reda
potrebno je prvo znati početak rama višeg reda
Referentna pozicija u odnosu na koju se definiše
početak VC-4 definiše se u zoni AU pointera
(prvih Nx9 bajtova četvrtog reda STM-N signala)
AU (Administrative Unit) – administrativna jedinica

Broj bajtova VC-4 rama jednak
1
SOH je broju bajtova korisnog
(RSOH) segmenta STM-1 signala.
3
4 AU-4 pointer Vrednost AU Početak VC-4 se može nalaziti
5 pointera STM-1 na bilo kom bajtu korisnog
SOH segmenta STM-1.
(MSOH)
Kao referentna pozicija u
9 korisnom segmentu STM-1
VC-4 izabrana je pozicija prvog
bajta korisnog segmenta koji
se prenosi iza AU-4 pointera.
STM-1
To znači da se u AU-4
pointeru nalazi informacija o
položaju prvog bajta VC-4
rama u odnosu na pomenuti
referentni bajt.

Ako je u VC-4 mapirana neka PDH pritoka, njena
“vidljivost” je osigurana
Ako se posredstvom VC-4 prenose virtuelni kontejneri
nižeg reda (VC-12, VC-2 i VC-3) ti signali još uvek nisu
vidljivi
Sličan postupak kao u slučaju VC-4 – mora se izvršiti fazno
izravnavanje svih VC nižeg reda unutar VC-4 rama
Podređeni ram Nadređeni ram Naziv pointera

VC-4 STM-N (N=1,4,16,64) AU-4 pointer
VC-3 VC-4 TU-3 pointer
Pritočnoj jedinici VC nižeg reda se dodaje odgovarajući
TU pointer koji pokazuje položaj prvog bajta VC u
odnosu na neku referentnu vremensku koordinatu VC
višeg reda
Informacija o tome koliko je posmatrani VC pomeren u
odnosu na neku referentnu poziciju čuva se u TU
pointeru i dalje prenosi sve do STM-N ramova
Tako se zna početak svakog VC rama, a njegov kraj je
određen dužinom rama i početkom sledećeg VC rama
Ovim se rešava problem identifikacije ("vidljivosti")
pritočnih signala u zbirnom signalu, odnosno
omogućuje jednostavno odgranjavanje, rutiranje i
nadgledanje pritočnih signala
Pointeri u ETSI strukturi
multipleksiranja
AU-4 ptr
STM-1
TUG-3 #1 TUG-3 #2 TUG-3 #3 TU-12

TU-3 ptr TU-2 ptr
TU-12 ptr
VC-4 (1) (2) (3) (4) (5) (6) (7) (1) (2) (3) (4) (5) (7)
VC-2
VC-3
TUG-2
3 x VC-12

Pritočna jedinica (TU)
x1 xN
x3
x1
VC-3 TU-3
Sadržaj virtuelnog kontejnera,
TUG-3 x3
koji se
nexmenja
7
sve do njegovog
rasformiranja, VC-3prelazi
AU-3 u pritočnu
45 Mb/s
34 Mb/s
C-3
jedinicu
x 7 TU (Tributary Unit).
x1
Ona obezbeđuje prilagođenje između
x3
delova sistema nižeg i Multipleksiranje
višeg reda.
2 Mb/s C-12 VC-12 TU-12
Pritočne jedinice su razvrstane na

Mapiranje
(1,5 Mb/s) C-11 VC-11 TU-11 TU-11, TU-12, TU-2 i TU-3.

Multipleksiranje
Multipleksiranje na nižim protocima

Postupak kojim se više virtuelnih kontejnera nižeg
reda “pakuje” u virtuelni kontejner višeg reda
Multipleksiranje na višim protocima

Postupak kojim se više virtuelnih kontejnera višeg
reda “pakuje” u STM-N signal

Grupa pritočnih jedinica (TUG)
Više pritočnih jedinica dolazi
140 Mb/s C-4
u grupu
VC-4 AU-4
prito
x 1 čnih jedinica
AUG
xN
STM-N
TUG da bi se dalje smestile
x3
VC-3 TU-3
x1
TUG-3
u VC višegx 3reda. Time se
vrši multipleksiranje pritočnih
45 Mb/s
x7 jedinica nižeg reda.
34 Mb/s
C-3 VC-3 AU-3
x7 Postoje dve klase TUG:

x1
TUG - 2 koja sadrži: 4xTU-11
x3
ili 3xTU-12 ili 1xTU-2
x4
TUG - 3 koja sadrži
Fazno izravnavanje
Mapiranje
(1,5 Mb/s) C-11 VC-11 TU-11

7xTUG- 2 ili 1xTU-3

Administrativna jedinica (AU)
x1 xN
x3
x1 x3
VC-3 TU-3 TUG-3
x7
45 Mb/s
34 Mb/s
C-3 VC-3 AU-3
x7
Administrativna
6 Mb/s C-2 VC-2 jedinica
TU-2
x(Administrative
1
TUG-2 Unit) prilagođava virtuelni
kontejner višeg reda na x3
STM-N ram. Sastoji se od korisnog
segmenta
2 Mb/s C-12
u koji
VC-12
se smešta
TU-12
korisni deo VC višeg reda i AU
Multipleksiranje
pointera. x4 Fazno izravnavanje

Mapiranje
U(1,5evropskoj
Mb/s) C-11 (ETSI)
VC-11 strukturi multipleksiranja postoji samo AU-4 i
TU-11
ona je istovremeno AUG (grupa administravnih jedinica).

Korisni segment u STM-N zauzima N administrativnih jedinica
(N = 1, 4, 16, 64, 256).
Grupa administrativnih jedinica
(AUG)
x1 xN
x3
x1 x3
VC-3 TU-3 TUG-3
x7
45 Mb/s
34 Mb/s
C-3 VC-3 AU-3
x7
x1
Grupa administrativnih jedinica
6 Mb/s C-2 VC-2 TU-2
TUG-2
(Administrative Unit Group) je
sastavljena od jedne ili više administrativnih jedinica
x3
Multipleksiranje
(AU).
2 Mb/s C-12 VC-12 TU-12
AUG zauzima fiksnu, definisanu pozicije u STM korisnom

Mapiranje
segmentu.
C-11 VC-11
(1,5 Mb/s) TU-11
U ETSI strukturi multipleksiranja AU-4 je istovremeno AUG.

Osnovna struktura SDH
multipleksiranja (ITU-T)
x1 xN
x3
x1 x3
VC-3 TU-3 TUG-3
x7
45 Mb/s
34 Mb/s
C-3 VC-3 AU-3
x7
x1
x3 Procesiranje pointera

Mapiranje
(1,5 Mb/s) C-11 VC-11 TU-11

Evropska struktura SDH
multipleksiranja (ETSI)
xN
140 Mb/s C-4 VC-4 AU-4 STM-N
x3
34 Mb/s x1
(45 Mb/s)
C-3 VC-3 TU-3 TUG-3
x7
x1
* C-2 VC-2 TU-2 TUG-2 Procesiranje pointera
x3 Multipleksiranje
Fazno izravnavanje
2 Mb/s C-12 VC-12 TU-12
Mapiranje
VC-2 (6 Mbit/s) se u ETSI strukturi
(1,5 Mb/s) C-11 VC-11

* multipleksiranja koristi samo u
procesu udruživanja

Ulančavanje
Ulančavanje (concatenation)
Procedura pomoću koje se više virtuelnih
kontejnera istog tipa ulančavaju da bi se njihov
zajednički kapacitet mogao koristiti kao jedinstveni
kontejner
Takav kontejner može da mapira veći protoko od
onoga koji je moguće mapirati u jedan od njih
Tipično se vrši na nivou VC-4 i VC-2

Zaglavlje puta i sekcije
STM-N Regenerator Regenerator STM-N
VC-4 RSOH RSOH RSOH VC-4
MSOH
VC-4 VC-4
VC-4 POH
VC-n VC-n
VC-n VC-n
VC-n POH (n=11, 12, 2, 3)
G.703 G.703
RSOH – zaglavlje regeneratorske sekcije
MSOH – zaglavlje multipleksne sekcije
POH – zaglavlje puta

Slojeviti model
SDH transportne mreže
Mreže u sloju veze Sloj
veze
Sloj puta
VC-11 VC-12 VC-2 VC-3 nižeg reda
Sloj
puta
Sloj puta
VC-3 VC-4 višeg reda
SDH
transportni
slojevi
Sloj multipleksne sekcije
Sloj sekcije
Sloj
medijuma
za prenos
Sloj regeneratorske sekcije
Sloj fizičkog medijuma

Elementi SDH mreže
Elementi SDH mreže
SDH je jedna od tehnologija za izgradnju
transportne mreže (mreže prenosa)
Elementi SDH mreže su multiplekserski
uređaji zasnovani na SDH
Svi SDH uređaji se prema funkciji koju imaju
mogu svrstati u četiri grupe
Sinhroni multiplekseri
Sinhroni uređaji za kros-konekciju (cross-connect)
Sinhroni linijski uređaji
Sinhroni radio-relejni uređaji
Sinhroni multiplekseri (1)
Sinhroni multiplekseri mogu prihvatiti i odgranjavati
mnoštvo pritoka različitog protoka i istovremeno ponuditi
više mogućih protoka na linijskoj strani
Pritoke Sinhroni linijski
interfejs
140 Mb/s
45 Mb/s
34 Mb/s
6 Mb/s
2 Mb/s
1,5 Mb/s SDH STM-N
LAN/MAN
FDDI Mux
STM-1 El. /Opt.
ISDN
STM-4 El. /Opt.
B-ISDN
ATM

Sinhroni multiplekseri (2)
Sinhroni linijski interfejs na zbirnoj strani

multipleksera može se udvojiti radi izvođenja nekog
od postupaka zaštite i to na dva načina:
Tradicionalna zaštita tipa “1+1” – struktura signala na
oba zbirna interfejsa je identična
Zaštita u East/West modu – struktura signala na dva
zbirna interfejsa nije identična, što pruža veću fleksibilnost
za konfigurisanje mreže

Konfiguracija “tačka-tačka”
Vezivanje multipleksera “leđa u leđa”
Često se koristi za ostvarivanje veze većeg kapaciteta
Sinhroni multiplekser u konfiguraciji “tačka – tačka” često
se naziva i sinhroni terminalni multiplekser (SMT)
Zbirni
SDH SDH
Pritoke
Pritoke
STM
Mux signal Mux

Add/drop konfiguracija
Add/drop – naziva se i linearna ili konfiguracija lanca
Koristi se kada su čvorovi raspoređeni duž nekog pravca
Usputni čvor preuzima saobraćaj od drugih čvorova koji je njemu
namenjen grananjem iz zbirnog signala, a saobraćaj drugim
čvorovima upućuje zauzimanjem slobodnih kapaciteta u zbirnom
signalu
Svaki usputni čvor – regenerator za zbirni STM-N signal, koji ima
mogućnost grananja i ponovnog zauzimanja
Zbirni STM-N signal
SDH SDH
Mux Mux
Pritoke koje se
M. Stojanović Elektrotehnički fakultet u Beogradu
granaju/ubacuju 43
Prstenasta konfiguracija
Zatvorena linearna konfiguracija
Samoizlečive (self-healing) prstenaste strukture su
sposobne da se rekonfigurišu samostalno u slučaju
ispada nekog elementa
Optički prsten
SDH SDH
Mux Mux
SDH SDH
Mux Mux

Pritoke
Hub konfiguracija
Korišćenjem sinhronih interfejsa na pritočnoj strani
multipleksera eliminiše se potreba za vezivanjem
multipleksera “leđa u leđa”
Hub multiplekser vrši koncentraciju saobraćaja u
prostornom smislu
Obično se nalazi u centru zvezdaste strukture neke
SDH podmreže
Optičke
pritoke
SDH Zbirni
STM-N signali
Električne Mux
pritoke

Primer kombinovane arhitekture
SDH mreže
Nadzor i upravljanje
mrežom
`
Lanac
ADM ADM STM-1 STM-1 Hub-Mux STM-1
STM-1 Prsten ADM ADM ADM ADM SMT
ADM ADM
STM-1
2M/34M/140M/STM-1 SMT
ADM – add/drop multiplekser

SMT – sinhroni terminalni multiplekser
2M/34M/140M/STM-1

Funkcionalna blok-šema sinhronog
multipleksera
Komutaciona
matrica
Opt. MUX MUX Opt.

El. El.
West East
STM-1 STM-1
(1+1) (1+1)
Opt. MUX MUX Opt.
El. El.
Kontrolna jedinica
MUX MUX MUX MUX MUX

Opt. Komunikaciona jedinica
CMI HDB3 HDB3 HDB3
El.
Jedinica za pristup OH kanalima
STM-1 STM-1 2M
34 M 2M
opt. 140 M (stand by) Jedinica za napajanje

Sinhroni uređaji za kros-konekciju
(SXC – Synchronous Cross Connect)
Kros-konekcija ili prospajanje (cross-connection) u
sinhronoj mreži znači ostvarivanje polupermanentnih veza
između ulaznih i izlaznih portova (pristupa) na nivou
virtuelnih kontejnera
Razlika između komutacije i kros-konekcije
Komutacija ostvaruje privremenu vezu na zahtev krajnjeg korisnika
Kros-konekcija je mehanizam u sistemu prenosa i ostvaruje se
naredbom sistema za nadzor i upravljanje mrežom
Razlika između funkcije kros-konekcije u PDH i SDH tehnici
PDH: svi multipleksni signali na ulazu u uređaj moraju imati isti protok
SDH: na portovima uređaja za kros-konekciju mogu se naći PDH i
SDH signali i nije ih potrebno prethodno demultipleksirati
Pleziohroni i sinhroni
uređaji za kros-konekciju
1 140 Mb/s
1
STM-1
1
OLTU STM-4
140 Mb/s
...
...
...
STM-16
4 STM-64
16
64 2 Mb/s
1 DXC SXC
OLTU
34 Mb/s
...
OLTU
8 Mb/s
OLTU
140 Mb/s

Nivoi kros-konekcije SXC i
odgovarajući protoci
Osnovni podatak koji karakteriše SXC je binarni
protok na kome se vrši kros-konekcija i on određuje
nivo kros-konekcije (cross-connect level)
Nivo kros-konekcije Signal

0 64 kb/s
1 VC-12 (2240 kb/s)
2 VC-2 (6848 kb/s)
3 VC-3 (48960 kb/s)
4 VC-4 (150226 kb/s)
Tipovi SXC uređaja
Oznaka X/Y (X ≥ Y)
X – najveći portovski nivo koji postoji na uređaju
Y – nivo na kome se vrši kros-konekcija
Nivoi
portova (X)
140M
STM-N
4 4/4 Uređaji višeg reda, koji vrše
prospajanje isključivo na
34M 3 nivou VC-4.
4/1 Koriste se u najvišem,
2 magistralnom nivou
transportne mreže
2M 1
1/0
64k 0 Nivoi
kros-konekcije (Y)
0 1 2 3 4
Primena SXC uređaja
Optimalno iskorišćenje fizičke strukture mreže –

odnosno njenih resursa koji se mogu deliti
između različitih korisnika i različitih servisa
Fleksibilno rutiranje saobraćaja
Sortiranje saobraćaja (grooming)
Koncentracija saobraćaja
Drop/insert (add/drop)

Fleksibilno rutiranje saobraćaja
Virtuelni kontejner

Sortiranje saobraćaja
Grooming – sortiranje saobraćaja tako da se zbirni

saobraćaj koji stiže na port iz jednog pravca distribuira
ka portovima koji pripadaju različitim tipovima mreža
(javna telefonska mreža, privatna mreža, Internet i dr.)
X
Koncentracija saobraćaja

Drop/insert
Drop/insert (add/drop) – grananje sa
mogućnošću ponovnog zauzimanja

Distribuirano upravljanje raspoloživim
propusnim opsegom
Kros-konekcija omogućuje efikasno

upravljanje kapacitetima SDH mreže
Brzo uspostavljanje logičkih veza različitih
kapaciteta
Fleksibilno rutiranje
Nema promene fizičke strukture mreže – menja
se logička struktura

Promena logičke strukture mreže
Zajednička fizička
struktura mreže
Logička struktura Logička struktura

mreže u trenutku T1 mreže u trenutku T2
Sinhroni linijski uređaji (1)
Ovi uređaji nemaju mogućnost prospajanja, ali ih
karakterišu veliki kapaciteti interfejsa
Tipično, na pritočnoj strani imaju STM-1 električne
i/ili optičke interfejse i PDH interfejse 140Mb/s
Na zbirnoj (linijskoj strani) tipično imaju STM-N
optičke interfejse (N=1, 4, 16, 64, 256)
Tipovi uređaja:
Sinhroni linijski terminalni uređaji (SLT)
Sinhroni linijski regeneratori (SLR)
Sinhroni drop/insert regeneratori (SLD)

Sinhroni linijski uređaji (2)
1 x 140M
ili STM-1
SLT 1 STM-1 SLR 1 STM-1
4 x 140M
ili STM-1
SLT 4 STM-4 SLR 4 STM-4 SLD 4 STM-4
50%
kapaciteta
16 x 140M
ili STM-1
50%
kapaciteta
64 x 140M
ili STM-1
M. Stojanović Elektrotehnički fakultet u Beogradu50% 60

kapaciteta
Raspoloživost SDH mreže
Raspoloživost SDH mreže
Dva pristupa za povećanje raspoloživosti

Zaštita (protection) – podrazumeva postojanje
fiksnih rezervnih (redundantnih) kapaciteta koji
imaju unapred definisanu zaštitnu ulogu
Restauracija ili obnova (restoration) – u slučaju
ispada nekog radnog kapaciteta mogu se koristiti
bilo koji dostupni slobodni kapaciteti u mreži.
Rezervni kapacitet nije unapred definisan već ga
mora “otkriti” neka inteligencija ugrađena u mrežu

Mehanizmi zaštite u SDH mreži:
definicije i osnovni pojmovi (1)
Zaštitno prebacivanje (protection switching)
Prebacivanje radnog saobraćaja na unapred
rezervisane rezervne kapacitete
Veza (connection) u transportnoj mreži –
transportni entitet sposoban da prenosi
informaciju između krajnjih tačaka veze
Krajnja tačka veze (connection point) –
karakterisana signalom određenog protoka i
formata
Dve krajnje tačke veze nalaze se u istom sloju
transportne mreže

Mehanizmi zaštite u SDH mreži:
definicije i osnovni pojmovi (2)
Radni saobraćaj (working traffic) – saobraćaj
koji se u normalnom stanju prenosi radnim
kanalima nekog transportnog entiteta
Štiti se tako što se, u slučaju prekida, može
prenositi rezervnim kanalima
Premošćavanje (bridging) – akcija posle koje
se identičan saobraćaj šalje po radnim i
rezervnim kanalima
Ako je to stanje permanentno, zaštita je tipa 1+1

Princip zaštitnog prebacivanja (1)
U normalnom stanju radni saobraćaj se prenosi radnim kanalima.
Da bi bilo moguće izvršiti prebacivanje u slučaju ispada,
prethodno se mora ostvariti premošćavanje (bridging) na
predajnoj strani – a to je akcija kojom se identičan saobraćaj šalje
i radnim i rezervnim kanalima.
NORMALNO
STANJE
Radni Premošćavanje
saobraćaj
Princip zaštitnog prebacivanja (2)
U slučaju ispada radnog kanala, vrši se

prebacivanje na rezervni kanal.
STANJE PREKIDA
RADNOG KANALA
Prebacivanje Radni
saobraćaj
Unidirekcionalna veza
Unidirekcionalna
veza je veza koja A
prenosi
informaciju u
jednom smeru od
ulazne do izlazne
krajnje tačke veze
B
Tipična primena:
transport TV
signala
Bidirekcionalna veza (1)
Bidirekcionalnu vezu čini par unidirekcionalnih veza

sposobnih da istovremeno prenose informaciju u
suprotnim smerovima između odgovarajućih
krajnjih tačaka veze
Tipična primena: transport telefonskog saobraćaja
Rutiranje bidirekcionalnog saobraćaja:
Uniformno – transport u oba smera obavlja se preko istih
fizičkih resursa
Diverzifikovano – transport pojedinih smerova obavlja se
preko različitih fizičkih resursa

Bidirekcionalna veza (2)
A A
B B
Uniformno rutirana Diverzifikovano rutirana

bidirekcionalna veza bidirekcionalna veza

Zaštitno prebacivanje na jednom i oba
kraja bidirekcionalne veze
Kod bidirekcionalne veze moguće je da otkaz
zahvati samo jedan od smerova prenosa
Dva tipa zaštitnog prebacivanja:
Prebacivanje na jednom kraju – izvodi se samo u
prijemnoj krajnjoj tački veze na kojoj se dogodio otkaz
Prebacivanje na oba kraja – bez obzira da li je otkaz
nastao na jednom ili oba smera bidirekcionalne veze,
prebacivanje se izvodi na prijemnim krajnjim tačkama
obe unidirekcionalne veze koje čine posmatranu
bidirekcionalnu vezu

Zaštita 1+1 sa diverzifikovanim rutiranjem i
prebacivanjem na jednom kraju
A
Stanje prekida kabla
A
B
Normalno stanje B

Zaštita 1+1 sa uniformnim rutiranjem i
prebacivanjem na oba kraja
A
Stanje prekida kabla
B A
Normalno stanje
B

APS protokol
Prebacivanje na jednom kraju ne zahteva
protokol za automatsko zaštitno prebacivanje
Jednostavnije za izvođenje
Prebacivanje na oba kraja zahteva protokol za
automatsko zaštitno prebacivanje – APS
(Automated Protection Switching)
Unapred definisana procedura razmene informacija
između elemenata mreže uključenih u mehanizam
zaštitnog prebacivanja
Tipično – posredstvom odgovarajućih kontrolnih bita u
zaglavlju

Povratno i nepovratno
zaštitno prebacivanje
I kod unidirekcionalnih i kod bidirekcionalnih
veza zaštitno prebacivanje može biti:
Povratno (revertive) – odmah po otklanjaju otkaza na
radnim kanalima, saobraćaj se sa rezervnih ponovo
vraća na radne kanale
Neophodno definisanje kriterijuma pod kojima se vrši povratak
radnog saobraćaja sa rezervnih na radne kanale da se ne bi
događala česta uzastopna zaštitna prebacivanja
Nepovratno (non-revertive) – saobraćaj se prenosi po
rezervnim kanalima i posle otklanjanja otkaza na
radnim kanalima

Mehanizmi sa rezervisanom zaštitom
Rezervisana zaštita (dedicated protection)

Svakom radnom kapacitetu unapred je dodeljen
određeni zaštitni kapacitet
Odnos radnog i rezervnog kapaciteta je uvek 1
Zaštita 1+1 – izvršeno permanentno premošćavanje na
predajnoj krajnjoj tački veze
Zaštita 1:1 – nema permanentnog premošćavanja, pa
se rezervni kapacitet može koristiti za transport
dodatnog saobraćaja

Mehanizmi sa zajedničkom zaštitom
Zajednička zaštita (shared protection)

Podrazumeva da n radnih kapaciteta koristi m
zaštitnih kapaciteta, n>1 i m ≤ n
Označava se kao m:n (“m na n” ili “m za n”)
U normalnom stanju, kada nema potrebe za
zaštitnim prebacivanjem, zaštitni kapaciteti se
mogu koristiti za transport dodatnog saobraćaja

Zaštita u sloju multipleksne sekcije i
sloju puta
Odnosi se na sloj u kome je ustanovljen prekid
odnosno degradacija kvaliteta
Zaštita u sloju puta može biti:
Zaštita u sloju puta višeg reda
Zaštita u sloju puta nižeg reda
Oba mehanizma koegzistiraju u SDH mrežama

Zaštita u strukturama “tačka-tačka”
Zaštita na sloju multipleksne sekcije

1+1 – dve paralelne sekcije gde je kapacitet svake
dovoljan da prenese sav saobraćaj koji se odvija na
sloju puta višeg reda između dva čvora. Saobraćaj se
istovremeno šalje po obe sekcije.
1:n – postoji jedna multipleksna sekcija koja može
preuzeti radni saobraćaj bilo koje od n multipleksnih
sekcija koja se nađe u prekidu

Zaštita prstenastih struktura (1)
Prstenasta struktura pruža mogućnost automatske

obnove telekomunikacionih servisa u slučaju ispada
(kvara) bilo kog njenog dela – to je “samoizlečivi” prsten
(self-healing ring)
Prsten može biti:
Unidirekcionalni – u normalnom stanju sav radni
saobraćaj rutira se tako da se oba smera svake veze
prenose u jednom smeru oko prstena (npr. u smeru
kazaljke na satu)
Bidirekcionalni – u normalnom stanju radni saobraćaj
rutira se tako da se oba smera svake veze prenose kroz
iste usputne čvorove ali u suprotnim smerovima

Zaštita unidirekcionalnog prstena
Kod unidirekcionalnog prstena,
u slučaju prekida fizičke veze
između dva čvora (npr. prekid
kabla), prekida se jedan smer
A B saobraćaja svih veza u prstenu.
(B A)’ Zbog toga, broj zaštitnih kanala
mora biti jednak broju radnih
Zaštitni kanal kanala, pa su unidirekcionalni
prstenovi uvek sa rezervisanom
(A B)’ zaštitom (dedicated).
Saobraćaj između svaka dva
susedna čvora jednak je zbiru
D C celokupnog saobraćaja u prstenu.
B A
Radni kanal
Zaštita bidirekcionalnog prstena
Kod bidirekcionalnog prstena, u
Radni kanal
slučaju prekida fizičke veze između
A B
dva čvora (npr. prekid kabla), ne dolazi
do prekida svih veza u prstenu pa se B A
zaštitni kanali angažuju samo za
prenos prekinutog radnog saobraćaja. A B
To znači da celokupni radni saobraćaj
koristi zajedničke zaštitne kanale, pa
su bidirekcionalni prstenovi uvek sa Zaštitni kanal
zajedničkom zaštitom (shared). (A B)’
Saobraćaj između svaka dva susedna

čvora ne mora biti jednak za svaki par (B A)’
susednih čvorova, već zavisi od D C
raspodele saobraćajnog opterećenja
(tzv. matrice saobraćaja).
Klasifikacija zaštite prstenastih
struktura «Samoizlečivi prsten»
(Self-healing ring)
Unidirekcionalni (sa rezervisanom Bidirekcionalni (sa zajedničkom

zaštitom – dedicated) zaštitom – shared)
Zaštita na Zaštita na
sloju Zaštita na sloju Zaštita na
multipleksne sloju puta multipleksne sloju puta
sekcije sekcije
2 vlakna 4 vlakna

Unidirekcionalni prsten sa zaštitom
u sloju multipleksne sekcije (1)
Radni Komutaciona
saobraćaj matrica
Radni kanali
Normalno
Zaštitni kanali
stanje

u sloju multipleksne sekcije (2)
Radni Komutaciona
saobraćaj matrica
Radni kanali
Stanje
Zaštitni kanali
prekida
kabla

u sloju puta VC-n
Radni Komutaciona
saobraćaj matrica
Radni kanali
Zaštitni kanali
Radni saobraćaj u
zaštitnim kanalima

Bidirekcionalni prsten sa zaštitom u sloju
multipleksne sekcije – 2 vlakna (1)
MS shared protection ring
SOH
A B Radni kanali
Zaštitni kanali
A B
SOH
Radni kanali
Zaštitni kanali
D C
Vlakno za odgovarajući
smer prenosa
Svako vlakno prenosi radne i rezervne kanale

U svakom vlaknu je prva polovina kanala
(prvih N/2 AUG) dodeljena radnim kanalima, dok je
druga polovina (drugih N/2 AUG) dodeljena zaštitnim
kanalima
Ova struktura podržava samo mehanizam zaštitnog
prebacivanja na nivou celog prstena (ring
switching)
Radni saobraćaj sa spana koji je zahvaćen otkazom prenosi
se zaštitnim kanalima po suprotnoj strani prstena

Zaštitno prebacivanje na nivou celog prstena
A B C A B C
Radni
kanal
Zaštitni
kanal
F E D F E D
Normalno stanje Stanje prekida kabla –

prebacivanje na zaštitni kanal
Radni kanali
Komutaciona Dodatni
Radni matrica saobraćaj
saobraćaj
Normalno
stanje
Zaštitni kanali
Radni kanali
Komutaciona
Radni matrica
saobraćaj
Stanje
prekida
kabla
Zaštitni kanali
Radni kanali
SOH
A B Radni kanali
SOH
Zaštitni Zaštitni kanali
kanali A B
SOH
Radni kanali
SOH
Zaštitni kanali
D C

U prstenu sa 4 vlakna radni i zaštitni kanali
prenose se različitim vlaknima
Ova struktura podržava:
Zaštitno prebacivanje na nivou prstena
Zaštitno prebacivanje na nivou spana
Span – skup svih multipleksnih sekcija između dva
čvora u prstenu
Saobraćaj iz vlakna koje prenosi radne kanale i koje je u
prekidu prebacuje se na neoštećeno vlakno koje prenosi
zaštitne kanale i koje koristi isti span
To se svodi na zaštitu 1:1 u sistemima “tačka-tačka”
Transokeanske aplikacije
Specifičnost – veoma dugi prenosni putevi
Premošćavanje – u ulaznom čvoru prstena
Prebacivanje – na mestu izlaska iz prstena
A B C A B C
Radni
kanal
Zaštitni
kanal
F E D F E D

Bidirekcionalni prsten sa zaštitom
u sloju puta
Komutaciona Radni kanali
matrica
VC-n
Zaštitni VC-n
kanali
Prstenasta, petljasta i kombinovana
struktura
Petljasta
struktura
Prstenasta
struktura
Kombinovana
struktura

Primer zaštite zavisne od fizičke
strukture mreže
Zaštita se može vršiti:
Na celokupnom putu (od jednog do drugog kraja)
– od mesta formiranja do mesta rasformiranja VC
Na delu puta
2
3
Primer strukture u
1
kojoj se puna
zaštita između
čvorova 1 i 8 može 6 8
izvršiti samo na 4
7
delu puta između
čvorova 2 i 4 5

Mehanizmi zaštite koji ne zavise
od fizičke strukture mreže
U ovim mehanizmima zaštite može se
primenjivati:
Uniformno i diverzifikovano rutiranje bidirekcionalnog
saobraćaja
Prebacivanje
Na jednom kraju (ne zahteva APS protokol)
Na oba kraja (zahteva APS protokol)
Bez obzira na tip, vreme zaštitnog prebacivanja treba da bude
manje od 50ms
Povratno i nepovratno prebacivanje
Zaštita 1+1 i 1:1
Povezivanje zaštićenih podmreža
A B
ITU-T preporuka G.842
Prsten 1
Povezivanje po dva
čvora – Dual Node D C
Interconnection
Definiše se primarni i W X
sekundarni čvor u
svakoj podmreži Prsten 2
Z Y

Nestandardni oblici zaštite
Definišu ih operatori mreža

Zavise od topologije konkretne mreže
Kombinuju se sa standardnim mehanizmima
zaštite
Primeri:
Podela (balansiranje) saobraćaja
Dual homing

Podela saobraćaja
Podela saobraćaja (traffic splitting)
Može se primenjivati u svim fizičkim
strukturama koje mogu da obezbede
postojanje dva različita puta od
izvornog do odredišnog čvora
Prstenasta, petljasta,
kombinovana struktura 50%
50%

Dual homing
Dual homing – postupak

kojim se isti saobraćaj
šalje ka dva različita
čvora
Primenjuje se kada je
potrebno ostvariti vezu
jednog izolovanog čvora
ka višoj hijerahijskoj ravni
transportne mreže (koja
je zaštićena i izvedena u
prstenastoj ili petljastoj
konfiguraciji)
Mehanizmi restauracije saobraćaja
u SDH mreži
U slučaju ispada radnog kapaciteta rezervni
kapacitet nije unapred definisan već ga mora
“otkriti” neka inteligencija ugrađena u mrežu
Uglavnom se koriste u magistralnoj (najvišoj)
ravni transportne mreže
Petljasta struktura mreže
Složeni uređaji za kros-konekciju (SXC)
Nazivaju se i SXC mreže

Klasifikacija SXC mreža
Samoizlečive SXC mreže
Centralizovane Decentralizovane
Restauracija Restauracija puteva Restauracija Restauracija puteva

multipleksnih sekcija višeg reda multipleksnih sekcija višeg reda
Prethodno planirana Prethodno planirana Prethodno planirana Prethodno planirana

restauracija restauracija restauracija restauracija
Dinamička Dinamička Dinamička Dinamička

restauracija restauracija restauracija restauracija

Osobine centralizovanih i
decentralizovanih SXC mreža
Centralizovane Decentralizovane
Manje kompleksni Veća složenost mreže
algoritmi Manje memorijskih
Manje zahteva za resursa resursa
standardizaciju Manja osetljivost
Duže vreme restauracije kontrolnog algoritma
Kraće vreme restauracije

Blok dijagram funkcije restauracije
Obrada i selekcija
novog puta
Baza
podataka
mreže
Aktiviranje i
Analiza alarma
verifikacija
Alarmi iz mreže Komande

(odzivi)

Evolucija transportnih mreža
Operatorska mreža organizovana
u tri hijerarhijske ravni
Magistralna
ravan
Regionalna
ravan
Lokalna
ravan

Lokalni čvor sa digitalnom centralom i
PDH opremom
Tranzitni
Mreža za pristup 2 Mb/s Razdelnik Iznajmljene linije
saobraćaj
OLT
POTS + iznajmljene linije (2 Mb/s)
POTS
Digitalna
centrala
OLT

Uvođenje SDH u lokalni čvor
Mreža za pristup
2 Mb/s Razdelnik
POTS
POTS + iznajmljene linije (2 Mb/s)
East
Digitalna
centrala
Tranzitni
SDH Mux saobraćaj
Iznajmljene linije
West

Iznajmljene
linije SDH prsten u
Digitalna
centrala
mreži za pristup
2 Mb/s
Ring-head
Iznajmljene ADM mux
2Mb/s linije
POTS
Ring head MUX –
RU
POTS
2Mb/s ADM preko koga se
RU
ADM ADM
Iznajmljene ostvaruje veza
linije
pristupnog prstena sa
ostatkom mreže
STM 1/4
Iznajmljene
linije
ADM ADM
RU
TS
2Mb/s
PO
RU
PO
Iznajmljene
TS
linije 2Mb/s
ADM
Udaljeni
Iznajmljene RU stepen
linije
2Mb/s POTS

Lokalni čvor sa SDH pristupnim
prstenom
Mreža za pristup
Razdelnik
2 Mb/s POTS
East
East
Digitalna
centrala
Ring Head
Tranzitni
MUX ADM saobraćaj
STM-1/STM-4
West West
Iznajmljene linije
Ring head MUX – ADM preko koga

se ostvaruje veza pristupnog
prstena sa ostatkom mreže

Primer regionalnog prstena
Digitalna
centrala ADM Regionalni prsten
STM – 16/64
ADM
ADM ADM
ADM ADM
ADM ADM
STM 4/16
ADM ADM
ADM ADM
ADM ADM
STM 4/16 STM 4/16
ADM
SMT ADM ADM
2 Mb/s
ADM ADM

Planiranje SDH mreže
Ulazni podaci
Zahtevi telefonske mreže
Zahtevi IP mreže
Zahtevi drugih korisnika
Rezervni kapaciteti
Matrice saobraćajnog interesovanja
Često se izražavaju u E1 ekvivalentima
Na osnovu prethodnih podataka:
Definisanje arhitekture mreže
Dimenzionisanje mreže

SDH transportne mreže u Srbiji (1)
Telekom Srbija započeo je uvođenje SDH sistema
prenosa u svoju mrežu polovinom devedesetih godina
Nacionalni nivo
Regionalni nivo
Lokalni nivo
Sav domaći i međunarodni TK saobraćaj prenosi se
preko ove jedinstvene mreže (pri tome se primenjuju
odgovarajuće tehnike fleksibilnog rutiranja, koncentracije
i sortiranja saobraćaja)

SDH transportne mreže u Srbiji (2)
Funkcionalni sistemi:
Elektroprivreda Srbije – u toku je instalacija
magistralne SDH mreže prenosa sa kapacitetima
STM-16, STM-4 i STM-1
MUP Srbije – postoji projekat SDH mreže (nivoi STM-
1 i STM-4)
Drugi sistemi specijalne namene – koriste SDH preko
radio-relejnih veza

Prenos IP saobraćaja preko
SDH/SONET
Različite varijante prenosa IP saobraćaja
Klasične IP arhitekture tzv. potpunog steka, evoluirale su u
pravcu direktnog korišćenja SDH servisa ili optičkih servisa
od strane IP protokola.
Prvobitno: direktno preslikavanje IP paketa u SDH blokove
bilo je omogućeno POS (Packet over SONET/SDH)
protokolom
TCP/UDP, VoIP,
Klasični multimedijalni servisi
TK
servisi IP
POS
SONET/SDH
Optička vlakna
NG-SDH
Nova generacija SDH sistema (NG-SDH)

unapređena je fleksibilnijim mehanizmima
mapiranja pritočnih signala
predstavlja multiservisnu transportnu platformu,
koja može da zadovolji zahteve različitih tipova
saobraćaja, da podrži različite protokole i omogući
fleksibilno korišćenje propusnog opsega

Dalji razvoj transportnih mreža i
sistema prenosa (1)
Nedostaci SDH:
SDH
Evidentan je stalni porast IP saobraćaja, koji potencijalno može
da prevaziđe kapacitete SDH sistema
Sinhronizacija mreže je veoma skupa
Razvoj sistema prenosa se odvija u pravcima:
ima
tehnologija multipleksiranja po talasnim dužinama – WDM
(Wavelength Division Multiplexing) i gustog multipleksiranja po
talasnim dužinama – DWDM (Dense WDM)
isključive primene optičkih uređaja u sistemima komutacije i
prenosa (AON – All-Optical Networking).

Dalji razvoj transportnih mreža i
sistema prenosa (2)
DWDM omogućuje multipleksiranje optičkih signala koji
se prenose po jednom vlaknu, korišćenjem različitih
talasnih dužina, čime se na ekonomičan način postiže
značajno proširenje raspoloživih kapaciteta i
transparentan prenos signala različitih tehnologija.
TCP/UDP, VoIP, Klasični TK TCP/UDP, VoIP,
Klasični multimedijalni servisi multimedijalni servisi
TK servisi
servisi IP IP
POS
SDH
SDH DWDM
Optička vlakna Optička vlakna
Dominantno sadašnje stanje – Evolucija ka DWDM sistemima prenosa

SDH sistemi prenosa (u ekspanziji)
Nadzor i
upravljanje
Cross-connect 4/4
STM-1 mux
M. Stojanović Elektrotehnički fakultet u Beogradu STM-1 i STM-4 mux 120

TK Mreze 8

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

TK Mreze 8

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Univerzitet u Beogradu

SONET – Synchronous Optical NETwork

SDH – Synchronous Digital Hierarchy

M. Stojanović Elektrotehnički fakultet u Beogradu 3

Razvoj optičkih kablova i tehnika prenosa po

M. Stojanović Elektrotehnički fakultet u Beogradu 4

M. Stojanović Elektrotehnički fakultet u Beogradu 5

NIVO 3, E3 NIVO 3, T3 NIVO 3

NIVO 2 NIVO 2 NIVO 2

NIVO 1, E1 NIVO 1, T1 NIVO 1, T1 6312 kb/s

Evropski Američki Japanski

Pored oznake STS, u SONET terminologiji sreće se i oznaka OC (Optical Carrier)

M. Stojanović Elektrotehnički fakultet u Beogradu 8

Servisni deo protoka

Korisni deo protoka

M. Stojanović Elektrotehnički fakultet u Beogradu 9

Servisni deo protoka Servisni deo protoka

Servisni deo protoka

M. Stojanović Elektrotehnički fakultet u Beogradu 10

270 kolona (bajtova)

M. Stojanović Elektrotehnički fakultet u Beogradu 11

Ram STM-1 je podeljen na tri zone:

M. Stojanović Elektrotehnički fakultet u Beogradu 12

M. Stojanović Elektrotehnički fakultet u Beogradu 13

2 Mb/s C-12 VC-12 TU-12 Multipleksiranje

(1,5 Mb/s) C-11 VC-11 TU-11

M. Stojanović Elektrotehnički fakultet u Beogradu 14

Kontejner C je prva jedinica SDH sistema. U odgovarajući

Kontejner C-2 se u ETSIx strukturi

U kontejner C-3 xse

45 Mb/s ili evropski signal protoka 34 Mb/s. Mapiranje

(1,5 Mb/s) C-11 VC-11 TU-11

2 Mb/s C-12 VC-12

(1,5 Mb/s) C-11 VC-11 VC-1 se razvrstava na VC-11 i VC-12.

Postupak smeštaja pritoka se naziva

M. Stojanović Elektrotehnički fakultet u Beogradu 18

M. Stojanović Elektrotehnički fakultet u Beogradu 19

U korisni deo virtuelnog kontejnera višeg reda smeštaju

(1,5 Mb/s) C-11 VC-11

M. Stojanović Elektrotehnički fakultet u Beogradu 21

Fazno izravnavanje – alignment

M. Stojanović Elektrotehnički fakultet u Beogradu 22

Virtuelni kontejneri nižeg reda smeštaju se u

M. Stojanović Elektrotehnički fakultet u Beogradu 23

M. Stojanović Elektrotehnički fakultet u Beogradu 24

Podređeni ram Nadređeni ram Naziv pointera

TUG-3 #1 TUG-3 #2 TUG-3 #3 TU-12

M. Stojanović Elektrotehnički fakultet u Beogradu 27

Pritočne jedinice su razvrstane na

(1,5 Mb/s) C-11 VC-11 TU-11 TU-11, TU-12, TU-2 i TU-3.

M. Stojanović Elektrotehnički fakultet u Beogradu 28

Multipleksiranje na nižim protocima

Multipleksiranje na višim protocima

M. Stojanović Elektrotehnički fakultet u Beogradu 29

x7 Postoje dve klase TUG:

(1,5 Mb/s) C-11 VC-11 TU-11

M. Stojanović Elektrotehnički fakultet u Beogradu 30

pointera. x4 Fazno izravnavanje

ona je istovremeno AUG (grupa administravnih jedinica).

AUG zauzima fiksnu, definisanu pozicije u STM korisnom

U ETSI strukturi multipleksiranja AU-4 je istovremeno AUG.

2 Mb/s C-12 VC-12 TU-12 Multipleksiranje

(1,5 Mb/s) C-11 VC-11 TU-11