Fakultet tehničkih nauka

Visoka škola tehničkih strukovnih studija-Čačak

Seminarski rad iz predmeta:

Odbrana poglavlja iz savremene metrologije

Tema:

Metrologija u automatici i funkcije mernih modula

proizvodnje IMP-Automatika

Njegoš Mirković 505/2021 prof.dr Branko Koprivica

Septembar 2022, Čačak

Sadržaj:
1.Uvod .................................................................................................................. 3

2. Merenja u automatici ........................................................................................ 4

2.1 Električni merni pretvarači ........................................................................... 5

3. Merni moduli IMP-a i njihove funkcije ............................................................... 7

3.1 Moduli I16 ili BI16 ........................................................................................ 7

3.2 Modul KIA16 ............................................................................................... 9

3.3 Modul BR 16 ............................................................................................. 11

3.4 Modul KRA 4 ............................................................................................. 12

4. Zaključak ........................................................................................................ 14

5. Literatura ........................................................................................................ 15

2
 1.Uvod

U prirodnim naukama, pre svega tehničkim, osnovne zakonitosti i tvrdnje su

zasnovane na osnovu niza podataka i informacija koje su prikupljene tokom vremena
praktične primene u procesima posmatranja, a u sklopu toga jedne od najbitnijih i
narelevantnijih informacija i podataka zasniva se na postupcima merenja. Koliko god
jasno bili izloženi teorijski stavovi i zaključći o nečemu, oni se sa sigurnošću ne mogu
prihvatiti ukoliko nisu potkrepljeni i zasnovani na eksperimentalnim rezultatima i proveri
merenjem.

Merenja sama po sebi, pored u tehnici, imaju ogroman značaj i u drugim sverama,
što se ogleda u tome da ukoliko pogrešna merenja dovedu do loših odluka, lako može
doći do gubitka materijalnih dobara ili do ugrožavanja života. Zbog svih tih rizika, sva
merenja moraju biti usaglašena i prihvaćena od relevantnih stručnjaka i institucija koje se
bave metrologijom, koji takođe rade na razvoju novih mernih tehnika, uređaja i postupaka
merenja. Što se Evrope tiče, institucija iliti organizacija koja je zadužena za postavljanje
standarda, uslova i pravila u merenjima zove se EURAMET (European Association of
National Metrology Institutes) tj. Evropsko udruženje nacionalnih metroloških instituta.

Prema tome, kao definiciju za metrologiju možemo uzeti da je metrologija nauka o

merenjima, metodama, i sredstvima obezbeđenja njihovog jedinstva, kao i načinu
postizanja potrebne tačnosti.

Samu metrologiju kao nauku, možemo podeliti na tri vrste različitog nivoa tačnosti
i složenosti i to na:

• Naučnu metrologiju
• Industrijsku metrologiju, koja se bavi obezbeđivanjem adekvatnih mernih
sredstava za potrebe industrije, proizvodnih procesa i ispitivanja
• Zakonsku metrologiju

U konkretno našem slučaju, mi ćemo se fokusirati na industrijsku metrologiju, tačnije

metrologiju u automatici i u upravljanju procesima pogona.

3
 2. Merenja u automatici
Temelji savremenih sistema upravljanja procesima u raznovrsnim oblastima
zasnovani su na dostignućima teorije automatskog upravljanja, tehnologije
elektromehaničkih, hidrauličkih i pneumatskih komponenata, ali i merne tehnike. U
predhodno pomenutim, merenje je tačnije rečeno informacioni element, i on je
neizostavan u upravljanju. U zatvorenom sistemu automatskog upravaljanja nekim
pogonom, upravljačke komande i signali se obrazuju na osnovu odstupanja merenih
vrednosti u odnosu na zadane referentne, te se komandovanjem stanje sistema vraća na
zadano željeno stanje, što je prikazano na sledećoj slici koja prikazuje blok dijagram.

Slika 1. Blok dijagram Sistema automatskog upravljanja

Razvojem industrije i tehnike, pokazala se potreba za automatizacijom složenih

industrijskih procesa čime se podstakao razvoj raznovrsnih sistema koji su sposobni da
realizuju zadate procese. Tu se u današnje vreme javljaju dva pojma ili sistema, jedan je
SCADA koja prikuplja i čuva sve podatke o pogonu u vidu merenja, nadzora i slično, i
PLC koji u direktnom prevodu znači podesivi logički kontroler. Ono što se javlja kao
nezaobilazan faktor u ovom sistemu automatskog upravljanja je industrijska metrologija,
jer se jedino na osnovu rezultata merenja kao što je predhodno pomenuto, može izvršiti
potrebna radnja ili akcije kojom bi se upravljani sistem vratio ili doveo u željeno stanje.

U automatici, bilo da je zasnovana na klasičnoj relejnoj logici ili je upravljiva putem

PLC-a, pored signalizacije, jedini takoreći uzrok neke komande je odstupanje u željenoj
vrednosti merenja. Merenje niza neelektričnih veličina kao što su brzina, nivo fluida,
temperatura, vidljivost i slično, uz pomoć elektronike najefikasnije se ostvaruje ako se
omogući da informacioni parametar pogodno odabranog električnog signala zavisi od
vrednosti merene veličine. Element u mernom sistemu na koji neposredno deluje neka

4
veličina naziva se senzor i on je prvi element u mernom lancu i upravljanju automatskih
procesima. Fokusirajući se na elektronsku mernu tehniku, senzor je deo mernog sistema
koji merenu neelektričnu veličinu preslikava u električnu, u opsegu koji nam je neophodan
za obradu u automatici. Senzori kao uređaji se mogu podeliti na dve osnovne grupe,
pomenute senzore neelektričnih veličina i senzore električnih veličina kao što su struja,
napon i slično, zatim na mehaničke ili električne itd.

Slika 2. SCADA system sa prikazim merenja u pogonu

Električni senzori se dele na aktivne koji energiju za svoj rad crpe iz medijuma koji
mere, te pasivne za koje je neophodno dodatno napajanje. Najzastupljeniji električni
senzori merenja u bilo kom pogonu su parametarski senzori koji su vrsta pasivnih, kojima
se ostvaruje pretvaranje merene neelektrične veličine u električnu kao što je najčešće
temperatura, a najpoznatiji senzor je takozvani otpornički senzor, PT100 sonda.

Prije pominjanja nekoliko modula za merenje proizvodnje Instituta Mihajlo Pupin,

potrebno je pomenuti i električne merne pretvarače.

2.1 Električni merni pretvarači

Električni merni pretvarači su tehnički uređaji koji mernu veličinu, kao ulaznu
velićinu, transformišu u električni signal kao izlaznu veličinu, pri čemu su definisani odnosi
ulazne i izlazne veličine za određene radne uslove pretvarača.

Glavne karakteristike mernog pretvarača su :

5
 • Vrsta merne veličine,
• Merni opseg,
• Preopterećenje i
• Vreme oporavka od preopterećenja.

Osnovno obilježje mernog pretvarača jeste merna veličina za koju je namenjen, te

da je isti osetljiv samo na promenu zadane merne veličine i ne podleže smetnjama.

Pod opsegom mernog pretvarača podrazumeva se minimalna i maksimalna

vrednost merne veličine koja se može meriti. Međusobna udaljenost između minimale i
maksimalne vrednosti merne veličine naziva se rasponom ili mernim opsegom koji treba
da bude naznačen na svakom pretvaraču.

Preopterećenje je maksimalna vrednost ulazne veličine koja neće promeniti

svojstva samog pretvarača, i koji će posle nekog vremena koje je definisano kao vreme
oporavka, ponovo nesmetano funkcionisati.

Slika 3 Naponski merni pretvarač

Na slici 3. je prikazan naponski merni pretvarač proizvodnje IMP-Automatika iz

Beograda čiji je merni opseg od 0-30VDC, i koji na izlazu daje 4-20mA linearno. Može

6
se predpostaviti da je mernom pretvaraču ulazna naponska veličina dovedena sa nekog
naponskog mernog transformatora iz trafostanice.

3. Merni moduli IMP-a i njihove funkcije

Kao kompanija koja ima primat u automatizaciji procesa i sistema u našoj zemlji i
regionu, Institut Mihajlo Pupin u svojoj ponudi takođe ima i uređaje koji će te procese
omogućiti. U nastavku će biti pomenuti neki moduli koji su direktno vezani za merenja i
metrologiju, a podeljeni će biti u dve grupe. Prvi će biti moduli za 19“ RACK blok za veće
sisteme i same ormare koji komuniciraju sa PLC-om ATLAS MAX ili ATLAS XP, a drugi
će biti moduli koji se interno zovu ’’kutijice“, manjih dimenzija koji se mogu ugrađivati i u
obične OG kutije i ormare na DIN šine.

3.1 Moduli I16 ili BI16

Moduli I16 ili BI16 su faktički isti moduli analognih merenja (Analog input), te se
njihova razlika ogleda samo u vrsti ožičenja, tj lokaciji istog. Kod BI modula, konektor sa
ožićenjem se nalazi na zadnjoj strani samog modula u RACK-u (Back Input) dok se kod
I-a nalazi na prednjoj strani.

Slika 4. Modul AIR16, prednje ožičenje

7
 Moduli imaju mogućnost merenja 16 ulaza tj struja, koje su podesive u ospegu od
-20mA do 20mA i od 0-40mA. Dalje su svi ulazi pojedinačno u mogućnosti da se
podešavaju, preko tipova merenja u samom modulu pa do fitera i brzine očitavanja.
Tipova ima 12 u ovome slučaju, od kojih se najčešće koristi tip 1 čiji je opseg merenja od
4 do 20mA, tip 5 (0-10mA) i tip 8 od -10mA do 10mA. Odabir tipova merenja je uslovljeno
vrstom samog senzora ili mernog pretvarača, a merenja u minusu su najzastupljenija u
slučaju merenja aktivnih i reaktivnih snaga pogona, koja mogu biti i sa prefiskom + i -, u
zavisnosti da li je u pitanju potrošnja ili proizvodnja pogona koji ima obe mogućnosti.

Modul komunicira preko serijske komunikacije RS485 sa PLC-ovima Atlas Max ili
Atlas XP2, kojima analogno merenje pretvara u ospeg ineženjerskih jedinica vidljivih za
PLC u rasponu od 0-4096 jedinica. Dakle u slučaju da je tip merenja definisan kao type
5, što je opseg od 0-10mA, i modul dobija 5mA nekog merenja, PLC će čitati podatak od
2048 inženjerskih jedinica koje dalje prosleđuje na SCADU-u ili slično.

Slika 5. Prozor za podešavanje opsega i filtera na modulu

8
 Iz slike 5. se vidi da je u u prozoru za podešavanje modula podešen svaki ulaz na
tip 5 (0-10mA) i filter na 50ms, što znači da u slučaju neke smetnje koja se može naći u
pogonu modul neće reagovati na promenu merenja ako je ta promena kraća od 50ms.

3.2 Modul KIA16

Slika 6. Izgled modula KIA 8 i raspored pinova za ožićenje

KIA 8 je po sličan modulu I 16 i BI 16. Može se reći da je isti, to jest ima istu funkciju
funkciju, čitanje živih miliamerskih struja, merenja. Razlika KIA i pomenutih je u
konstrukciji i kapacitetu, i pripada pomenutoj grupi “kutijica”. Ovaj modul prihvata iz
procesa strujne analogne signale i prosleđuje ih preko magistrale RS485 bilo na SCADU-
u direktno ili do Atlas MAX-RTL-a, koji se takođe naziva i KBB. Kao i svakom nezavisnom
uređaju u sistemima upravljanja, neophodno mu je podesiti fizičku adresu i bodnu brzinu
za komunikaciju, i dalje izvršiti podešavanja svakog ulaza ponaosob ako su potrebni
različiti opsezi.

9
 Slika 7. Blok šema ulaznog kola za KIA 8

Modul KIA, kao i kasnije koji će biti pomenut modul KRA 4, podešava se u
programu Scada Simulator XP. Svi moduli u iz grupe “kutijica” imaju na sebi džampere
koji obezbeđuju da se svakoj kutijici pristupi po default-noj adresi i brzini ( A=0, s=9600)
te se zatim preko AI testa ulazi u prozor za podešavanje željene adrese, filtera, brzine,
opsega merenja svakog ulaza pojedinačno i slično.

Slika 8. Izgled prozora za podešavanje modula

10
 Odabirom adrese bafera 0, koji ima funkciju imenovanja fizičke adrese uređaja, u
desnom kvadratiću za imenovanje nove vrednosti stavljamo željenu fizičku adresu.
Adresa bafera 1 je za podešavanje bodne brzine protokola, koja može biti 9600, 152000
i slično, ali ove dve su najzastupljenije, I ona zavisi od adresa drugih uređaja u prstenu
komunikacije kao i samog PLC-a. Bitan bafer je bafer 2, koji imenuje tip merenja koji su
isti kao kod AIR modula, npr tip 1 ili tip 5, dok bafer 6 prikazuje koji se ulaz podešava, u
ovome slučaju prvi od njih osam.

3.3 Modul BR 16

U industrijskim pogonima, neizostavan faktor su temperature nekih delova mašina

i uređaja. Da bi se održavala radna temperatura ili da bi odradile neke temeprature zaštite,
potreban nam je ulazni podatak, sama temperatura koja se u automatskih sistemima
najčešće meri sa pt100 sondama. Modul koji je kompetentan da „čita“ vrednosti pt100
sondi je BR 16. Ovaj modul prihvata iz procesa analogne signale od otpornih davača i to
merenje u vidu inženjerskih jedinica prosleđuje magistralom na Atlas Max ili XP2. Instalira
se kao i I16 modul u 19“ RACK. Ima mogućnost merenja 16 temepratura. U suštini, ovaj
modul meri pad napona u strujnom krugu koji prolazi kroz pt100 sondu tako što se
promenom temeprature u sondi javlja promena otpornosti pa samim tim i promena
napona na krajevi sonde, dok je struja koju modul daje konstantna.

Tabela 1. Promena otpornosti pt100 sonde u odnosu na temperature

11
 Slika 9. Šema inputa/outputa BR modula

Na slici 9. koja prikazuje dva ulazna merenja na BR modulu, vidimo da je krug 1C I 2C

miliamerski strujni krug koji je kako smo rekli konstantan. Merenje se dobija na razlici u
naponu između tačaka 1B I 2B što su u suštini tačke na krajevima sonde gde se javlja
pad napona uzrokovan otporom pt100 sonde i promenom otpornosti. Ova merenja se
mogu realizovati kao dvožična, trožična i četverožična, što zavisi od sonde kao i od daljine
sonde od modula, jer u slučaju da je udaljenost veća mora se uvesti element
kompenzacije merenja zbog mogućnosti pada napona na samome kablu zbog njegove
dužine.

3.4 Modul KRA 4

KRA 4 modul je iz serije modula tkzv. “kutijice” kao što je modul KIA 8. Identičnog
je dizajna ali posve drugačije funkcije. Gledajući sličnosti modula I 16 I KIA 8, ista stvar
se ponavlja na KRA 4 i BR 16. Funkcija im je ista, ali mesta ugradnje i kapacitet nije. KRA
modul u samome imenu ograničava broj merenja na četiri. Ima širok spektar podešavanja
i mogućnost čitanja otpornosti sa više tipova sondi, pored pt100 tu su pt200, pt500,
pt1000, ni100 i ostale, ali se umnogome manje koriste od prvopomenutih. Kao i KIA
modul, podešavanje mu je slično, osim što se u baferu 2 umesto vrednosti koje kategorišu
opseg merenja, u KRA modulu određuju tip sonde.

Na slici 9. su prikazani konektori za komunikaciju, napajanje i za merenje.

Raspored je malo drugačiji nego na BR modulu jer je i konstrukcija kućišta apsolutno
drugačija, ali način povezivanja i rada su identični. Takođe se vidi da je neophodno i
napajanje od 5VDC kao i mogućnost komunikacije preko RS485 serijske veze.

12
 Slika 10. Konektori na KRA 4 modulu

Svi pomenuti moduli i merenja u njima, da bi bila vidljiva za PLC i SCADU-u,

moraju biti imenovani lederskim i statičkim adresama. PLC konstantno proziva te adrese
i dobija povratne vrednosti u vidu ranije pomenutih inženjerskih jedinica koje svaki modul
generiše od dobijenog merenja. O samoj suštini i problematici generisanja inženjerskih
jedinica i algoritma modula nema potrebe pisati, jer je to zadaća za programere.

13
 4. Zaključak
Gledajući opštu sliku samog pojma i nauke metrologije, možemo slobodno i da ne
pogriješimo mnogo zaboraviti sisteme automatskog upravljanja pogonima i slično. Oni
postoje nekih par decenija, nepuni vek, a metrologija kao sastavni deo života bituje od
postanka čoveka.

Kada govorimo o savremenoj metrologiji, koja je tema ovog kursa i rada,

posmatrajući sa pozicije savremenog bića tj. čoveka, gde god se okrenemo i bilo gdje da
krenemo, sve nam zavisi od nekog merenja. Da li to bilo svakodnevno punjenje običnog
mobilnog telefon i priključivanje adaptera za punjenje u utičnicu, koja je napojena iz
kućnog mernog sata, koji dalje preko elektroenergetske mreže, razvodnih postrojenja i
trafostanica u kojima se između ostalog meri količina i pritisak SF6 gasa u prekidačima
koji je od krucijalnog značaja za bezbedno funkcionisanje trafostanice ili neke elektrane,
čiji generatori moraju da imaju tačno izmerenu i postavljenu frekvenciju od 50Hz da bi se
uključili na mrežu i poseduje turbinu koja je pogonjena na primer vodom, to jest protokom
i padom koji je pre same izgradnje te hidroelektrane neko merio i zaključio na osnovu
merenja da je na tom mestu od opšteg interesa sagraditi pogon za proizvodnju električne
energije, prvo je izmereno, pa tek zatim uzeto u razmatranje.

U navedenom primeru možemo izvući veliki broj savremenih metroloških

procedura, kao i takoreći tradicionalnih, gde možemo videti da današnji i luksuz i
prosečan i niži životni standard zavisi ponajviše od merenja.

14
5. Literatura
• https://www.pupin.rs/proizvodi-i-usluge/upravljanje-procesima/prospekti-
moduli/
• P. Pravica, I. Bagarić, “Metrologija električnih veličina - opšti deo”, Nauka,
Beograd, 1993.
• Dr. Mladen Popović, „Senzori i merenja – četvrto izdanje“, Zavod za
udžbenike i nastavna sredstva Srpsko Sarajevo, 2004
• Dragana Prokin, Petar Bošnjakovic, „Industrijska metrologija“, Visoka
škola elektrotehnike i računarstva, Beograd 2015

15