Анализа стања у селима на територији јединица

локалних самоуправа у Мачванском и

Колубарском округу

Август 2019. године

 Акредитована регионална развојна агенција Подриња,

Подгорине и Рађевине, Лозница

Садржај
1. Уводне информације .................................................................................................................. 3
2. Оквир документа ....................................................................................................................... 5
3. Површина и степен развијености ЈЛС.................................................................................................................................. 6
4. Мачвански управни округ ...................................................................................................................................................... 7
Град Шабац ................................................................................................................................................................... 7
Град Лозница ................................................................................................................................................................ 8
Општина Богатић .......................................................................................................................................................... 9
Општина Владимирци ................................................................................................................................................ 10
Општина Коцељева .................................................................................................................................................... 10
Општина Крупањ ........................................................................................................................................................ 11
Општина Љубовија .................................................................................................................................................... 12
Општина Мали Зворник ............................................................................................................................................. 13
5. Колубарски управни округ ................................................................................................................................................... 14
Град Ваљево.............................................................................................................................................................. 15
Општина Осечина ...................................................................................................................................................... 16

Општина Уб .......................................................................................................... …….. 17

Општина Љиг .............................................................................................................................................................. 18
Општина Лајковац ...................................................................................................................................................... 19
Општина Мионица ...................................................................................................................................................... 20
6. Приказ упоредних резултата .............................................................................................................................................. 21
7. Референце .......................................................................................................................................................................... 29
8. Прилог број 1. Упитник............................................................................................................... 30

2
 Акредитована регионална развојна агенција Подриња,

Подгорине и Рађевине, Лозница

1. Уводне информације

Регионална развојна агенција Подриња, Подгорине и Рађевине ДОО основана је

17. jуна 2013. године на Оснивачкој скупштини одржаној у Лозници, потписивањем
Уговора о оснивању, а као резултат претходно потписаног Протокола о сарадњи
између општина Богатић, Крупањ, Мали Зворник, Осечина, Љубовија и града
Лознице о заједничкој реализацији пројекта оснивања Регионалне развојне
агенције на територији Западне Србије. Уговор о оснивању поптисало је пет
локалних самоуправа – град Лозница, општине Љубовија, Крупањ, Осечина и
Мали Зворник као и пет удружења предузетника, и то : Опште удружење
предузетника из Лознице, Удружење грађана „Клуб привредника Лознице“, Опште
удружење предузетника из Малог Зворника, Опште удружење предузетника из
Љубовије и Опште удружење предузетника из Богатића. Наша Агенција је једина
акредитована агенција за територију Мачванског и Колубарског округа.

Агенција је регистрована у Агенцији за привредне регистре 22.08.2013. године.

На подручју које покривају локалне самоуправе оснивачи живи око 150 000
становника (према попису из 2012). Локалне самоуправе се налазе у Мачванском
управном округу, а једна у Колубарском управном округу.

Уговор о приступању са општином Богатић је потписан 30. децембра 2014., тако

да је број оснивача повећан на једанаест.

Агенција је добила акредитацију од Националне агенције за регионални развој 28.

јануара 2014. године. Акредитацијом се регионалним развојним агенцијама (даље:
РРА) поверавају одређени државни послови, односно спровођење развојних
пројеката и активности које се финансирају из буџета Републике и других извора у
складу са Законом о регионалном развоју. Поред послова за које је
акредитована, РРА може по слободној вољи спроводити и друге активности у
области регионалног развоја.

Интерес за акредитацију је очигледан, јер тек чином акредитације РРА постаје

субјект регионалног развоја. Уласком у круг субјеката регионалног развоја стиче и
сва права и обавезе утврђене Законом:

• учествује у припреми и спровођењу развојних докумената и прати њихову

реализацију на нивоу региона и јединица локалне самоуправе;

3
 Акредитована регионална развојна агенција Подриња,

Подгорине и Рађевине, Лозница

• сарађује са аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе у

припреми и примени локалних развојних планова;
• представља интерес региона у односима са Националном агенцијом и
регионалном агенцијом и у оквиру своје надлежности учествује у
реализацији усвојених развојних докумената;
• припрема и спроводи програме стручног усавршавања за потребе развоја
привредних друштава и предузетништва, развоја инфраструктуре и развоја
институција и организација и за унапређење капацитета јединица локалних
самоуправа;
• прати и спроводи мере и реализује развојне пројекте за које је овлашћена;
• обавља послове међународне, прекограничне и међуопштинске сарадње из
своје надлежности;
• води информациони систем од значаја за регион и област;
• обавља и друге послове у складу са оснивачким актом.
Поред осталог, када Влада у складу са Националним планом регионалног развоја
и Регионалном развојном стратегијом, доноси Програме финансирања развоја
региона за буџетску годину, са пројектима за регион који ће се финансирати из
буџета Републике и других извора, ове пројекте ће спроводити акредитоване РРА.

Право на акредитацију утврђено је Законом и може се остварити уколико се

испуњавају два основна критеријума. Први критеријум јесте да је организација
основана као привредно друштво (у форми друштва са ограниченом
одговорношћу у складу са Законом о привредним друштвима) или као удружење
(основано по Закону о удружењима) која у опису свог посла имају обављање
послова из области регионалног развоја и пружање подршке привредним
друштвима и предузетништву. Други критеријум је да су већински власници
капитала (више од 50%) јединице локалне самоуправе.

Најважнија права која се стичу акредитацијом своде се на учествовање РРА у

изради званичних развојних докумената и праћењу њихове реализације.
Конкретније, РРА спроводи и прати развојне мере за које је овлашћена. Она
представља интерес региона у односима са Националном агенцијом за
регионални развој, сарађује са аутономним покрајинама и јединицама локалне
самоуправе у припреми и примени локалних развојних планова, обавља послове
међународне, прекограничне и међуопштинске сарадње из своје надлежности и
води информациони систем од значаја за регион. Такође, припрема и спроводи
програме стручног усавршавања за потребе развоја привредних друштава и
предузетништва, развоја инфраструктуре и развоја институција и организација и
за унапређење капацитета јединица локалних самоуправа. Поред овога,

4
 Акредитована регионална развојна агенција Подриња,

Подгорине и Рађевине, Лозница

акредитованој РРА се додељује знак акредитације - логотип који она користи

током трајањa akредитације.

Правоснажним Решењем Развојне агенције Србије од 29.03.2016. године

извршена је обнова акредитације Регионалне развојне агенције Подриња,
Подгорине и Рађевине на период од пет година.

2. Оквир документа

Овај докумeнт анализира стање у селима на територији ЈЛС Мачванског и

Колубарског управног округа. Документ представља анализу тренутног стања у
селима, издвајања из буџета ЈЛС за развој села и пољопривреде и ин
фраструктуре у селима уз преглед кључних проблема и предлога мера за
унапређење ситуације у селима из угла ЈЛС. Анализа је рађена у јулу и августу
месецу 2019. године као део процеса којим се АРРА Подриња, Подгорине и
Рађевине из Лознице укључује у процес израде стратегије за препород села
Србије. Анализа је рађена на два начина: на основу прегледа дугорочних
стратегија градова и општина, поготово стратешких докумената који се баве
руралним развојем и развојем пољопривреде у којима су идентификоване снаге,
слабости, могућности и претње развоја. Поред прегледа документације анализа
је рађена и на основу познавања територије као и прикупљањем података од
ЈЛС кроз упитник који је сачинила Агенција и дистрибуирала га у ЈЛС пре саме
израде анализе у циљу прикупљања што веродостојнијих података.

Циљ документа:
• Приказати тренутно стање у селима на територији ЈЛС у Мачванском и
Колубарском округу
• Приказати проблеме и предлоге, одн.мере које као приоритете виде јединице
локалне самоуправе у ова 2 округа а којима би се могла унапредити ситуација у
селима
• Приказати упоредне резултате у оквиру тренутне ситуације.

5
 Акредитована регионална развојна агенција Подриња,

Подгорине и Рађевине, Лозница

3. Површина и степен развијености

Колубарски и Мачвански управни округ заузимају површину 5744 квадратних

километара, односно 6,5 посто територије Републике Србије.
На територији ова два округа наазе се 14 јединица локалне самоуправе,
подручје 3 града: Ваљева, Шапца и Лознице и подручје 11 општина: Лајковца,
Љига, Мионице, Осечине, Уба, Богатића, Владимирци, Коцељева, Крупња,
Љубовије и Малог Зворника. Највећу територијалну површину заузима град
Ваљево, са 15,75 посто, затим следи град Шабац са 13,87 посто, затим град
Лозница са 10,65 посто, док су остале општине на нивоу испод 10 посто
територије.
Посматрано према степену развијености, највиши ниво развијености имају град
Ваљево и општина Лајковац, који су разврстани у I групу и град Шабац који је
разврстан у II групу степена развијености, док су остале локалне самоуправе
разврстане у III и IV групу.

Табела 1. Површина и степен развијености

Површин
Назив ЈЛС а Удео % Степен
у km2 Република развијености
КМУП
Србија
Република Србија 88.499 -
Град Ваљево 905 1,02 15,75 I група
Оштина Лајковац 186 0,21 3,24 I група
Општина Љиг 279 0,31 4,86 IV група
Општина Мионица 329 0,37 5,73 IV група
Општина Осечина 319 0,36 5,55 III група
Општина Уб 456 0,51 7,94 III група
Град Шабац 797 0,90 13,87 II група
Општина Богатић 384 0,43 6,68 III група
Општина Владимирци 338 0,38 5,88 III група
Општина Коцељева 257 0,29 4,47 III група
Општина Крупањ 342 0,39 5,95 IV група
Град Лозница 612 0,69 10,65 III група
Општина Љубовија 356 0,40 6,20 III група
Општина Мали Зворник 184 0,21 3,20 IV група

Извор: Републички завод за статистику, Републички геодетски завод, Уредба о

утврђивању јединствене листе развијености региона и јединица локалне самоуправе
за 2014. годину.

6
 Акредитована регионална развојна агенција Подриња,

Подгорине и Рађевине, Лозница

4. Мачвански управни округ

Мачвански управни округ се простире на 3.268 km2, а по попису из 2011. године

укупан број становника на територији округа је 298.931. Административни центар
округа је град Шабац, а поред Шапца округ чине и град Лозница као и општине
Богатић, Владимирци, Коцељева, Мали Зворник, Крупањ и Љубовија. Укупан број
насеља је 228 од чега 5 приградских и 223 сеоска.

Град Шaбац
Град Шабац заузима површину од
795км2 а укупно број становника је
115.884, тако да је град Шабац поред
тога што је и административни
центар, уједно и место са највише
становника на територији Мачванског
округа. На територији Шапца постоји
52 села, од чега 13 има мање од 500
становника.

У буџету за 2019. планирано је 64.000.000,00 динара за пољопривреду кроз

7
 Акредитована регионална развојна агенција Подриња,

Подгорине и Рађевине, Лозница

мере набавке приплодних грла као и вештачко осемењавање приплодних грла,

дубинско копање бунара, помоћ пчеларима при куповини кошница, наводњавање
парцела и организовање разних семинара и обука за едукацију пољопривредника.
У погледу стратешких докумената Шабац има Стратегију одрживог развоја града
Шапца 2010-2020 која је ревидирана 2017. године и Стратегију развоја
пољопривреде и руралних подручја за период од 2016-2024 године.

Град Лозница

Град Лозница је друга највећа локална самоуправа на територији Мачванског

управног округа, простире се на површини од 612 km2 на којој живи 79.327
становника. Укупно има 54 села, а 19 села на територији града Лознице има мање
од 500 становника. С обзиром да се град Лозница налази у пограничном појасу, 7
села се налази у пограничној зони са Босном и Херцеговином.

Град издваја око 23.800.000,00 динара

као директну подршку развоју села и
пољопривреде кроз регрес за вештачко
ђубриво, затим инвестиције у физичку
имовину пољопривредних газдинстава, за
јачање удружења у области
пољопривреде као и управљање
ризицима. Од докумената град поседује
Стретегију локалног одрживог развоја
града Лознице и Програм мера подршке
за спровођење пољопривредне политике
и политике руралног развоја града
Лознице, а у буџету за 2019. годину је планирано скоро 300.000.000,00 за
реализацију инфраструктурних пројеката, од којих је значајан део планиран за
унапређење путне инфраструктуре у селима.

Такође битно је напоменути да на територији 26 села постоје домови културе, у 16

амбуланте, апотеку има 6 села, а пошту и школу 9.

На територији Лознице је регистровано 4706 пољопривредних газдинстава, 10

регистроваих пољопривредних предузећа, 3 регистрована пољопривредна
предузетника и 3 пољопривредна газдинства састатусом правних лица. На
уситњеним парцелама је заступљено ратарство, сточарство и воћарство.

Што се тиче локалне самоправе, као највеће проблеме истичу смањење броја
становника, затим путну инфраструктуру као и водоснабдевање,

8
 Акредитована регионална развојна агенција Подриња,

Подгорине и Рађевине, Лозница

електроснабдевање и потребу за удруживањем пољопривредника. У циљу

превазилажења ових проблема, предлажу још бољу сарадњу локалних нивоа
власти са републичком, затим проналажење пласмана за пољопривредне
производе као и реоргнизацију пољопривредне производње.

Општина Богатић

Општина Богатић се састоји од 14 насеља (села) која заједно заузимају површину

од 384 км2. По попису из 2011. година, на територији општине живи 28.883
становника у 13 села. У пограничној зони са Босном и Херцеговином налазе се три
села.

С обзиром да се становништво претежно

бави пољопривредом, Општина Богатић је
у сврху помоћи пољопривредницима
одвојила 18.650.000,00 динара у буџету за
2019. годину. Новац је одвојен као регрес
пољопривредним произвођачима, затим
суфинансирање камате за пољопривредне
кредите, одрживо коришћење
пољопривредног земљишта као и
финансирање осигурања пољопривредних
усева. Такође, кроз Одлуку о буџету
општине Богатић за 2019. годину
планирано је 108.000.000,00 динара за
инвестиције у инфраструктуру. Стратешка документа која општина поседује су
Стратегија одрживог развоја општине Богатић за период 2015-2020 године и у току
је поступак усвајања Стратегије руралног развоја општине Богатић.

Битно је још истаћи да у сваком селу постоји школа, у 6 села као самостална
јединица, а у преосталих 8 као издвојено одељење самосталних јединица. У 7
села постоји пошта, док свако село поседује дом културе, с тим што он није у
функцији у сваком и ради се на поновном отварању домова културе у тим селима.

На територији Богатића се не налази ниједна регистрована задруга, док број

укупно регистрованих пољопривредних газдинстава је 4927 од чега је 4238
активно. Парцеле су превасходни уситњене а доминира ратарство, повртарство и
у последње време и воћарство.

Као највећи проблеми у овој општини издвајају се непостојање водоводне и

канализационе мреже у свим селима на територији локалне самоуправе, изузетно

9
 Акредитована регионална развојна агенција Подриња,

Подгорине и Рађевине, Лозница

је изражена миграција становништва у градове, поготово младих, а такође и

незапосленост је на изузетно високом нивоу. Као решење ових проблема
предлажу побољшање третмана пољопривреде као и пољопривредних
производа, издвајање више средства за инвестиције у саобраћајну и комуналну
инфраструктуру као и да се пољопривредници додатно образују како би се лакше
уклопили у трендове који владају на тржишту.

Општина Владимирци

Општина Владимирци се простире на

површини од 338 km2 и укупно по попису
из 2011. године, има 17.462 становника.
Сама општина броји 29 села, од чега чак
24 села имају мање од 500 становника

Општина је у буџету за 2019.годину

предвидела средства у износу од 21
милиона динара за бушење дубинских
бунара и уређење путева у селима на територији општине Владимирци, док од
докумената поседују Програм подршке за спровођење пољопривредне политике и
политике руралног развоја за општину Владимирци за 2019. годину. У 10 села ове
општине постоје установе од јавног значаја (школа, амбуланта, пошта) док у њих
12 постоје и функционишу домови културе. Такође, битно је истаћи да општина
Владимирци има две регистроване пољопривредне задруге и укупно 4477
регистрованих пољопривредних газдинстава. На уситњеним парцелама у општини
Владимирци доминантно је ратарство, воћарство, повртарство и сточарство.

Највећи проблеми у општини Владимирци јесу водоводна мрежа, затим изузетно

лоше стање путне инфраструктуре као и недостатак локалног превоза. Потребу за
реновирањем путне инфраструктуре као и изградњу нове водоводне мреже,
стављају на врх листе приоритета за унапређење живота у селима у овој општини.

Општина Коцељева

Општина Коцељева заузима површину од 257 km2 и према последњем попису

има 13.129 становника. На територији општине постоји 17 села од чега њих 10 има
мање од 500 становника.

Општина Коцељева у буџету за ову

годину није наменски определила
средства за подршку пољопривреди,

10
 Акредитована регионална развојна агенција Подриња,

Подгорине и Рађевине, Лозница

већ се финансирање изградње путева и други радови у селима врше из средстава

намењених за инфраструктурне пројекте у износу од 35 милиона динара. Од
докумената поседује Стратегију развоја општине Коцељева која истиче ове
године.

Амбуланта ради у 2 села, пошту има 4 села, а у 14 села ради и школа. Домове
културе има 8 села, али нису сви домови у функцији. Постоји једна регистрована
задруга на територији локалне самоуправе, а број регистрованих пољопривредних
газдинстава 2450. Воћарство је доминантно уз сточарство, док ратарство служи за
производњу хране за сточни фонд.Пољопривредна производња се одвија на
уситњеним породичним парцелама и поседима.

Као и остале општине Мачванског округа и Коцељева се суочава са проблемом

одласка младих са села, због чега се константно подиже старосна структура у
селима. Такође, констатују да су цене пољопривредних производа изузетно ниске
те се стога млади и одлучују на одлазак, па се јавља и све већи број необрађених
и напуштених парцела. Као могућност решења за унапређење стања у селима
виде подизање тржишне вредности пољопривредних производа и побољшање
саобраћајне инфраструктуре у селима, како би се спречио даљи одлив радно
способног становништва.

Општина Крупањ

Општина Крупањ по попису из 2011. године броји 17.295 становника и укупна

површина општине је 342 km2. На територији општине има 23 села, а мање од
500 становника има 9 села.

Општина Крупањ за 2019. годину је

определила средства за подршку
пољопривреди у укупном износу од
23.247.971,00 динар. Подржано је
вештачко осемењавање, инвестиције у
физичку имовину пољопривредника,
подстицај младим пољопривредницима и
одрживо коришћење земљишта. Поред
ових средстава општина опредељује и
значајна средства за пројекте у
инфраструктури – путна мрежа, електрична
расвета, комуналне делатности, израда пројектно техничке документације за
пројекте у селима – скоро 50.000.000,00 динара за 2019. годину. Кроз Стратегију
одрживог развоја општине Крупањ 2016-2020 године обухваћен је и развој
пољопривреде и рурални развој. На територији села у општини Крупањ постоје
11
 Акредитована регионална развојна агенција Подриња,

Подгорине и Рађевине, Лозница

два амбуланте и две поште, и 17 школа, а домови културе постоје у 8 села. У

Крупњу не постоје задруге, али има 2787 пољопривредних газдинстава од чега је
2563 активно. На уситњеним парцелама општине Крупањ, доминира воћарство и
сточарство.

Највећи проблем на територији општине Крупањ је лош природни прираштај услед

одлива млађег становништва, лоша путна инфраструктура, затим потреба за
побољшањем водоводне и канализационе мреже као и немогућност приступа
интернету у свим селима. Дугорочније и повољније мере државе за
субвенционисање пољопривредне производње као и сигурније пласирање
производа виде као решење за проблеме села. Такође, предлажу и веће
подстицаје за развој сеоског туризма као и дубљу анализу потреба и жеља
младих на селу како би се спречио њихов даљи одлив становништва.

Општина Љубовија

Општина Љубовија заузима површину од 356 km2 и има 14.469 становника.

Укупно има 26 села од чега чак 20 има мање од 500 становника. Сама општина се
налази у пограничној зони и укупно 9 села се налази на самој граници са Босном и
Херцеговином.

Општина Љубовија је у буџету за

2019. годину планирала је
11.900.000,00 динара као помоћ
пољопривредницима кроз
Програм подршке за спровођење
пољопривредне политике и
политике руралног развоја и кроз
Годишњи програм заштите
уређења и коришћења
пољопривредног земљишта. За
реализацију инфраструктурних
пројеката у Љубовији је
планирано 195.000.000,00
динара у 2019. години од чега ће највише бити уложено у путну инфраструктуру
према и у селима. Од докумената постоји наведени Програм подршке за
спровођење пољопривредне политике и политике руралног развоја и он се доноси
сваке године. У Општини Љубовија свега 10 села поседује неку институцију од
јавног значаја док ни у једном селу не постоји функционалан дом културе. Задруге
у Љубовији нису заступљене, док број регистрованих газдинстава је 1800.

12
 Акредитована регионална развојна агенција Подриња,

Подгорине и Рађевине, Лозница

Пољопривредници се превасходно баве воћарством и сточарством а као и у

осталим општинама Мачванског округа, парцеле су уситњене.

Љубовија се такође суочава са миграцијом становништва у градове, проблем је и

лоша путна инфраструктура као и нестабилно тржиште пољопривредних
производа. Сматрају да више средстава треба усмерити на побољшање путне
инфраструктуре у селима, такође треба повећати субвенције за пољопривредну
механизацију и да средства буду доступна само регистрованим пољопривредним
газдинствима којима је пољопривреда основно занимање.

Општина Мали Зворник

Општина Мали Зворник укупно има 12.482 становника и заузима површину од 184
km2. Број села на територији општине је 10, од чега 5 има мање од 500
становника. Сама општина се налази уз граничну зону те је стога чак 9 села на
самој граници са Босном и
Херцеговином.

Програмом мера подршке за

спровођење пољопривредне политике
и политике руралног развоја општине
Мали Зворник за 2019. годину
планирано је 15.000.000,00 динара за
пољопривреду из буџета, а општина је
за ову годину у буџету планирала и
148.000.000,00 динара за реализацију
инфраструктурних пројеката, од чега
ће велики до бити намењен уређењу
првенстврно путне и комуналне
инфраструктуре у селима. Општина
поседује и Стратегију одрживог развоја општине Мали Зворник од 2019-2025
године. У општини Мали Зворник 6 села поседује амбуланту, школа постоји у 7 а
пошта у 3 села. У 6 села постоје домови културе али они нису у функцији.

Постоји и једна задруга у општини, а број пољопривредних газдинстава је 2069 од

чега је 836 регистровано. Парцеле су такође уситњене, те се пољопривредници
превасходно баве воћарством, сточарством и ратарством.

13
 Акредитована регионална развојна агенција Подриња,

Подгорине и Рађевине, Лозница

Основни проблеми са којима се општина Мали Зворник суочава је миграција

радно способног становништва као и недостатак задруга, хладњача, млекара и
осталих прерађивачких капацитета. Мере које би се требале предузети како би се
ови проблеми могли превазићи јесу изградња прерађивачких капацитета,
оснивање задруга које ће окупити пољопривреднике и помоћи им у заједничком
наступу на тржишту као и едукација пољопривредног становништва.

5.Колубарски управни округ

Колубарски управни округ се простире у средњем делу западне Србије. Простире

се на површини 2.474 km2 и обухвата град Ваљево, и општине Осечина, Уб,
Лајковац, Мионица и Љиг. Број насеља 218 од којих је 7 градских и 211 сеоских.
По попису из 2011.године на територији Колубарског округа живи 174.228
становника. Седиште округа је град Ваљево.

14
 Акредитована регионална развојна агенција Подриња,

Подгорине и Рађевине, Лозница

Град Ваљево

Ваљево се налази у западној Србији на непуних 100

километара југозападно од Београда. Градско језгро
смештено је у котлини кроз коју протиче река Колубара.
Ваљево спада међу већа и развијенија насеља у Србији.
Према попису из 2011. године, на територији града живи
90.312 становника.
Град Ваљево има релативно повољан географско-
саобраћајни положај и развијену мрежу регионалних и
локалних путева. Ваљево је центар у Србији за
производњу воћа и шљива. Поред тога Ваљево има добре услове за развој
туризма.
На територији града Ваљева се налази 76 села, од којих је у 62 села мање од 500
становника. Што се тиче опремљености села у 9 села постоји апотека и
амбуланта, сеоских школа има 9 са издвојеним одељењима која покривају скоро
сва села, али у неким селима школе су затворене јер нема ученика. Пошту има 11
села, а продавницу 30. Постоји само 1 дом културе који је уређен и у функцији,
али у њему нема никаквих дешавања, али зато постоји 7 активних задруга.
Преовлађујући тип пољопривреде је:
• Воћарство (шљива, малина, купина, орах)
• Сточартсво (говедарство, овчарство)
а углавном је преовлађује мешовита пољопривредна производња, на уситњеним
породичним парцелама. Укупно регистровано је 5810 пољопривредних
газдинстава.
Град има усвојену Стратегију руралног развоја града Ваљава 2012-2022, а у
буџету за 2019. годину палнирано је - по Програму подршке спровођења
пољопривредне политике и политике руралног развоја града Ваљева за 2019.
годину- 40.000.000,00 динара. Средства се опредељују за регресе за вештачко
осемењавање, финансирање камате за пољопривредне кредите, инвестиције у
физичку имовину пољопривредних газдинстава, органску производњу,
финансирање програма удружења у области пољопривреде и задруга,
инвестиције у унапређење пољопривредног земљишта. За реализацију
инфраструктурних пројеката у селима за 2019. годину планирано је 80.000.000,00
динара.

Као кључне проблеме везане за тренутну ситуацију у селима у Ваљеву виде лошу
инфраструктуру, непланску и неорганизовану производњу и откуп
пољопривредних производа и уситњеност поседа, а као предлог мера за
унапређење ситуације у селима наводе - Побољшање инфраструктуре,
бесповратна средства за унапређење пољопривредне производње, дугорочни

15
 Акредитована регионална развојна агенција Подриња,

Подгорине и Рађевине, Лозница

уговори за пласман пољопривредних производа, већа укљученост струке у

производњи.

Општина Осечина

Општина Осечина налази се у Западној Србији, на

површини од 319 километара квадратних. У Осечини по
последњем попису живи 12 571 становник у укупно 20
насељених места.
За општину Осечина су значајни повољни климатски
услови, плодно земљиште за развој пољопривреде, узгој
стоке и воћарство. Од укупне површине општине 68 % је пољопривредно
земљиште, од чега је 66% обрадиво земљиште.
Производња шљиве, малине и купине је најзаступљенија. На територији
општине има око 800.000 стабала шљиве те са производним капацитетом од
око 16 000 тона су међу водећима у Републици Србији што представља огроман
потенцијал не само за општину већ и за државу у целини. Тренутно се под
шљивом налази око 2200 hа што је нешто више од 7% површине општине.
Осечина је једини аутентични локалитет аутохтоне врста шљиве Пожегаче која
се сматра најквалитетнијом домаћом сортом погодном за све врсте обраде
Последњих година на значају, нарочито добија производња суве шљиве тако
да са око 150 мини сушара и 27 индустријских тунела за сушење шљиве општина
Осечина је на добром путу да овај потенцијал искористи на прави начин. Са око
3000 тона суве шљиве која се осуши и преради на територији општине, лидер је
не само у региону већ и читавој Републици.

Од укупно 18 села у 14 села живи мање од 500 становника. У укупно 10 села

постоји школа, у 11 продавница а само у 1 пошта, и у 4 села постоји дом културе
који је у функцији. Не постоји ниједна задруга (по подацима ЈЛС).
Укупно уписаних газдинстава је 2578, од којих је 2256 активних, а пољопривредна
производња се одвија кроз оранице, баште и воћњаке, на уситњеним породичним
парцелама.
Општина има усвојену Стратегију руралног развоја општине Осечине 2016-2026. а
у 2019. години из буџета се издваја близу 10 милиона динара за мере подршке
развоју села и пољопривреде за набавку квалитетних приплодних грла млечних
раса говеда,оваца и коза, модернизацију и унапређење техничке опремљености
пољопривредних произвођача, подизање нових или обнављање постојећих
производних и матичних засада воћака, почетну помоћ за покретање пословања
за младе пољопривреднике и развој малих пољопривредних газдинстава,
информативне активности: сајмови, изложбе, манифестације студијска путовања –
суфинансирање камата за пољопривредне кредите, набавка опреме за

16
 Акредитована регионална развојна агенција Подриња,

Подгорине и Рађевине, Лозница

пчеларство и нових пчелињих друштава и још 30.000.000,00 динара за

инфраструктуру у селима (углавном путну)
Као кључне проблеме везане за тренутну ситуацију у селима виде:

• Неизвесност пласмана пољопривредних производа како у погледу

цене тако и саме продаје или откупа
• Социјална и здравствена заштита
• Лошу инфраструктуру (водовод, канализација, путеви,
електроенергетска инфраструктура)

Као мере пере за унапређење ситуације у селима наводе:

• Да ресорно министарсво у сарадњи са локалним пољопривредним
службама да изради десетогодишњи план потребе за пољопривредним
производима, као и опсег загарантованих цена.
• Пољопривреднику омогућити социјалну и здравствену заштиту потпуно
исту као сваком другом запосленом раднику.
• Обезбедити да изградња инфраструктуре на селу буде национални и
локални приоритет.

Општина Уб

Општина Уб простире се на 456,7 km2 северозападно

од Шумадије. Обухвата долине двеју реке
Тамнаве и Уба. У општини према попису из 2011. живи
око 29.101 становник у 37 насељених места, од којих су
36 села.
По подацима којима располаже ЈЛС нема потпуно
напуштених села, а у 22 села живи мање од 500
становника. У 10 села постоји по нека од институција (школа,амбуланта, пошта,
продавница), а у 3 села постоји све наведено.
У 3 села постоје домови културе који су функцији. На територији општине Уб
постоји 8 евидентираних задруга.
Према постојећим подацима, структуру пољопривредне производње карактерише
изузетна разноликост, са присуством свих видова производње, највећим делом за
потребе самог домаћинства. Доминирају ситни, неспецијализовани
пољопривредни произвођачи без јасне пословне и тржишне оријентације. Број
пољопривредних газдинстава је 4500. Највећи број пољопривредних
домаћинстава није регистрован.
Од укупно 37.277 хектара (ha) пољопривредне површине, 29.460 је под ораницама
и баштама (од тога: жито 16.129 ha, индустријско биље 1.370 ha, повртно биље

17
 Акредитована регионална развојна агенција Подриња,

Подгорине и Рађевине, Лозница

2.805 ha и крмно биље 7.818 ha), воћњаци на 2.147 ha, виногради 14 ha, ливаде
2.461 ha и пашњаци 2.894 ha.
Општина има усвојену Стратегију руралног развоја 2010-2020, а из буџета
општине за 2019.годину се издваја 2.000.000,00 за мере подршке развоју села и
пољопривреде (вештачко осемењавање елитним семеном, бесплатна анализа
земљишта) и 19.500.000,00 за реализацију инфраструктурних пројеката у селима
у 2019. години.

Као кључне проблеме који су везани за тренутну ситуацију у селима виде

недостатак воде, лоше путеве, лоше снабдевање електричном енергијом, а као
предлоге за унапређење ситуације наводе - побољшање укупне инфраструктуре.

Општина Љиг

Општина Љиг је у средишту западне Србије. Центар

општине је град Љиг. Општина Љиг се састоји од 27
насеља.
Окружена је обронцима планина Рајац и Рудник који
дају печат брдско-планинског насеља али Љиг ипак
спада у привредно неразвијене крајеве Србије.
Општина се простире на површини од 279 километара квадратних (од чега на
пољопривредну површину отпада 18295 ha , а на шумску 7918 ha) а по подацима
из 2011. године у општини је живело 12 754 становника.
У општини Љиг има 25 села, од којих у 22 села има мање од 500 становника. Ни у
једном селу не ради амбуланта, пошта има у једном селу, а тек у понеким
продавница и школа.
У 14 села постоје домови културе који су у функцији и користе се за различите
намене, а постоји 1 евидентирана задруга.
Број пољопривредних газдинстава је 3107, а преовлађује екстензивна
пољопривредна производња са мешовитом биљно-сточарском производњом, са
тенденцијом издвајања пољопривредника који се специјализују у сточарству
углавном, мање у воћарству и повртарству.
Поседовна структура пољопривредних газдинстава указује на велику
концентрацију газдинстава средње величине (3-10 ха), где се 58% од укупног броја
газдинстава налази у овој категорији и располаже са 62% коришћених пољ.
површина.

Од стратешких докумената који се баве руралним развојем или развојем села и

пољопривреде постоји Стратегија руралног развоја општине Љиг (2010-2013).
Укупан износ из буџета за 2019. годину за подршку развоју села и пољопривреде

18
 Акредитована регионална развојна агенција Подриња,

Подгорине и Рађевине, Лозница

је 4.300.000,00 , док је за развој инфраструктуре у селима – путне - планирано

25.000.000,00 динара

Што се тиче кључних проблема наводе - лоше стање комуналне инфраструктуре,

лоше стање објеката од јавног значаја, проблем удруживања, задругарства,а као
предлоге мера наводе улагања у изградњу и обнову саобраћајне, водопривредне
и комуналне инфраструктуре, као и социјалне инфраструктуре, улагања у развој
туризма и очување народне радиности, обнова задругарства кроз улагања у
адаптацију објеката, као и улагања у прераду и пласман пољопривредних
производа кроз набавку опреме, унапређење система паковања, јачање сарадње
у области руралног развоја на регионалном, националном и међународном нивоу.

Општина Лајковац

Општина Лајковац се налази у Западној Србији у

равничарско-брежуљкастом крају, на просечној
надморској висини од 122 метра.
Заузима површину од 186 квадратних километара,
са 19 насељених места
По резултатима пописа из 2011. године, у општини
живи 15 341 становник у 5160 домаћинстава.
Од 18 села у 1 села живи мање од 500 становника, а нема напуштених села. Ни у
једном селу не постоји апотека, у 4 постоји амбуланта, пошта у 2 села, а школа и
продавница у 12 села.
Ни у једном селу не постоји дом културе у функцији, нити задруга.
Општина Лајковац је познато пољопривредно подручје, један од најзначајнијих
центара у Србији за одгој квалитетних приплодних говеда сименталске расе. У
Лајковцу се одржава најдуговечнија изложба приплодних крава и јуница
сименталске расе у Србији – већ 30 година, сваког 27. септембра (Крстовдан).
Осим сточарства, развијено је ратарство и воћарство, а постоје и значајни
прерадни капацитети.
Преовлађујући тип пољопривреде уз сточарство је и ратарство на устињеним
приватним парцелама, а постоји 2578 пољопривредних газдинстава.
Што се тиче стратешких докумената постоји Ревизија Стратегије пољопривреде и
руралног развоја општине Лајковац у периоду 2016 – 2025. године, а буџетом
општине за 2019. године планирано је од 7.950.000, 00 динара за мере руралног
развоја у оквиру Програма подршке за спровођење пољопривредне политике и
политике руралног развоја, и 228.125.716,99 динара за улагање у инфраструктуру
Као највеће проблеме везане за село истичу - неадекватну комунална
инфраструктура у смислу непотпуне покривености општине водоводном мрежом,
незадовољавајућу комуналну инфраструктуру у виду непотпуне покривености
канализационом мрежом, недостатак културних манифестација и активности за

19
 Акредитована регионална развојна агенција Подриња,

Подгорине и Рађевине, Лозница

децу и младе, а као мере за унапређење предлажу подршку младима у руралним

подручјима, развој еко-етно туризма као вид додатног извора прихода и уређење
атарских путева.

Oпштина Мионица

Општина Мионица налази се у северозападном

делу Србије. Захвата површину од 329 км2.
Према резултатима пописа становништва из
2011. године општина има 14.263 становника.
Од укупно 36 села, у 32 има мање од 500
становника, а у три села само постоји нека од
институција - школа, амбуланта, апотека, пошта
(нису прецизирали).
У селима на територији општине Мионица не постоје домови културе који су у
функцији, нити евидентирана задруга.
Укупно има 3457 пољопривредних газдинстава, а заступљена је конвенционална
производња и говедарство као грана сточарске производње, на уситњеним
парцелама у приватном власништву.
Од стратешких докумената општина поседује Програм руралног развоја, а у
буџету за 2019. годину су планирана средства у износу 7.500.000,00 динара и то
као субвенције за сточарску и биљну производњу, као и премије за осигурање
усева стрних жита, и 127.298.000,00 динара као средства за реализацију
инфраструктурних пројеката у селима.
Проблем са пласманом пољопривредних производа, ниска тржишна цена за
домаће пољопривредне производе и недостатак радне снаге (одлазак младих са
села) су кључни проблеми које виде, а обезбеђење стабилног пласмана
пољопривредних производа, дугорочна стабилност тржишних цена за домаће
пољопривредне производе и мере за унапређење инфраструктуре у селима су
најважније мере које би требало предузети у циљу унапређења ситуације у
селима.

20
 Акредитована регионална развојна агенција Подриња,

Подгорине и Рађевине, Лозница

6. Приказ упоредних резултата

Број села са мање од 500 становника по ЈЛС у у процентима

Приложени графикон нам пружа графички приказ о броју села са мање од 500
становника у ЈЛС на територији Мачванског и Колубарског округа. Из приложеног
се види да општине на територији Колубарског округа имају изузетно висок
проценат села са малим бројем становника, од којих се посебно издвајају
Мионица, Љиг и Ваљево са преко 80% таквих насеља, као и општина Осечина
које близу тог броја. На другој страни, у Мачванском округу је нешто боља
ситуација, а посебно се издваја општина Богатић која нема ниједно село са мање
од 500 становника. Шабац и Лозница такође имају низак проценат оваквих
насеља, док највиши проценат на територији Мачванског округа јесте у општини
Владимирци (преко 80%) и општини Љубовија (нешто испод 80%).

21
 Акредитована регионална развојна агенција Подриња,

Подгорине и Рађевине, Лозница

Број газдинстава у ЈЛС у Мачанском и Колубарском округу

На обрадивим пољопривредним површинама у Мачванском и Колубарском

округу углавном се сеју НС сорте. Остале јаре културе (раж, озими јечам, овас,
тритикале) сеју се на стандардним површинама и углавном се користе за исхрану
животиња. Јаре културе, пре свега кукуруз заузимају највеће површине
(Подриње 14.500 ха, Мачва 60.000 ха, Колубара 27.500 ха). Најзаступљенији ЗП,
НС и АС хибриди са тенденцијом повећаног интересовања за ране хибриде. У
брдским крајевима Подриња заступљено је углавном скидање кукуруза у
клипу. Потрошња је већином у зрну (Мачва само 18% силажа).
Целокупна биљна производња и даље се углавном изводи у сувом
ратарству, наводњавање заступљено највише код повртарске производње.
У Мачви је у последње три године велика заинтересованост за копање
дубинских бунара (преко 100м) посебно у Шапцу и Владимирцима, јер је ова
активност подржана од јединица локалне самоуправе. Интересовање које
постоји је тренутно веће од могућности ЈЛС да их субвенционише.

Јагода и трешња су у константном порасту површина у Мачви а због добре

цене последњих година расту површине и у Колубари. Што се тиче малине
поред уобичајених, заступљене су и двороде сорте малине (и даље се
увећавају поршине), а поред њих је заступљен и Тulamen – ове сорте
нису толико интересантне прерађивачима а како им површине расту могући
излаз за њих је продаја за свежу потрошњу што подразумева стандардизацију
производње.

22
 Акредитована регионална развојна агенција Подриња,

Подгорине и Рађевине, Лозница

Нови засади малине се подижу и постоји интересовање али је велики проблем

квалитетног садног материјала. Произвођачи улажу и у агротехничке мере са
циљем добијања квалитетнијег рода и више цене. Један од проблема који
битно утиче на квалитет рода је и лоша локална путна инфраструктура од
малињака (посебно у брдско-планинским пределима) до смештајних капацитета.
Што се тиче купине најзаступљеније сорте су чачанска бестрна, Loch Ness,
бојадисери, органска купина. Шљива у Колубари има добар род, добар квалитет
, а заступљене су и следеће воћне културе – аутохтоне сорте јабука и
крушака, орах и леска (ширење засада), плантажна дуња, боровница (постоји
ширење високоинтензивних засада.)

Што се тиче производње млека у Мачви и Колубари, по подацима који су

добијени анкетом од млекара које послују на територији ова два округа
(анкету вршила Привредна комора), откупљено је и прерађено 100 милиона
литара млека. Две млекаре су регистроване за извоз у ЕУ и Руску Федерацију.
Капацитети прераде млека су модернизовани и проширени у односу на
претходне године. Ситуација што се тиче производње меса јесте нешто
неповољнија због уситњености примарне произвдње, негативан утицај на
одгајиваче меса свакако има увоз меса и производа од меса, што доводи до
смањење броја грла. Што се тиче производње јаја, производња је цикличног
карактера, ограничена условима пословања на домаћем тржишту.

Упоредни приказ броја задруга које функционишу на територији Мачванског и

Колубарског округа.

23
 Акредитована регионална развојна агенција Подриња,

Подгорине и Рађевине, Лозница

Градови Шабац и Ваљево, уз општину Уб имају на својој територији највише

регистрованих задруга. Задруге још постоје на територији града Лознице и општина Мали
Зворник, Владимирци и Љиг. Остале општине немају, по нама достављеним подацима,
регистроване задруге што представља један од проблема са којима се суочавају и на
чему треба додатно радити у будућности.

Упоредни приказ средстава која се из буџета локалних самоуправа издвајају за

подстицаје пољопривреди у 2019.години

Град Шабац издваја највише средстава за субвенционисање пољопривредника, а

следе градови Ваљево и Лозница, што је и очекивано обзиром на укупан буџет
ових ЈЛС. Што се тиче општина на територији Мачванског и Колубарског округа,
Крупањ и Владимирци издвајају највише средстава за ову намену а одмах иза њих
је и Богатић. Битно је напоменути да општина Коцељева нема посебну ставку у
буџету која се тиче подстицаја за пољопривреду, већ се средства која се одвајају
за пољопривреду налазе у склопу издвајања за инфраструктурне пројекате (у
укупном износу од око 35 милиона на годишњем нивоу).

24
 Акредитована регионална развојна агенција Подриња,

Подгорине и Рађевине, Лозница

ПОДСТИЦАЈИ
остало вештачко
11% осемењавање
17%
бунари
6%
задруге куповина
6% приплодних грла
8%

куповина засада
6%
субвенционисање
млади кредита
пољопривредници 8%
6%
пчеларство
6% анализа и
унапређење
осигурање усева
земљишта
6% модернизација
11%
9%

Врсте подстицајних мера које ЈЛС у Мачванском и Колубарском округу финасирају из

буџета за 2019. годину

Ако се погледа структура расподеле средстава која се издвајају из буџета ЈЛС на

територији Мачванског и Колубарског округа, види се да су то у највећем броју
мере које су усмерене највише на унапређење пољопривреде - од вештачког
осемењивања, преко анализа земљишта, модернизације пољопривредне
производње, куповине приплодних грла….

Једина мера која се разликује од наведених, намењена је опоравку села, а

посебно враћању младих у село, забележена је 2016/2017. године, када је Град
Лозница објавио Јавни позив за куповину напуштених сеоских
домаћинстава са окућницом за младе брачне парове до 40 година. Млади
брачни парови, који желе да живе на селу могли су конкурисати за бесповратну
новчану помоћ за куповину сеоске куће са окућницом до 50 ари. Предност су
имали просветни и здраствени радници, пољопривредни инжењери и техничари,
и ветеринари. Из буџета града Лознице било је планирано пет милиона динара,
на основу одлуке коју је донела Скупштина Лознице са намером да ојача
подстицајне мере за развој пољопривреде и помогне породицама са децом. Сваки
брачни пар могао је добити максимално милион динара помоћи, а један од
услова да се учествују на конкурсу је да супружници имају највише 40 година у
тренутку подношења пријаве.

25
 Акредитована регионална развојна агенција Подриња,

Подгорине и Рађевине, Лозница

Иако је до сад био објављен само један јавни позив за ову меру, интересовање је
било велико и у другим срединама, чак је било заинтересованих који нису имали
пребивалиште у Лозници, а који су желели да се пријаве за ову врсту помоћи.
По угледу на овај програм и општина Мали Зворник је у 2018. и 2019. години
определила средства у буџету за субвенционисање куповине напуштених
сеоских домаћинстава са окућницом за младе брачне парове до 40 година.

Сигурно је да уз одређене дораде саме мере и овог програма, ово један добар
предлог како да се кроз издвајања из буџета и подршку младима утиче на
решавање 2 врло важна питања – решавање стамбеног питања младих брачних
парова и враћање младих на село и оживљавање села.

Средства за инфраструктуру
600

500

400

300

200

100

Средства за инфраструктуру (у милионима динара)

Упоредни приказ средстава која се из буџета ЈЛС у Мачванском и Колубарском округу

издвајају за унапређење инфраструктуре у селима у 2019.години

Питање унапређење инфраструктуре у селима свакако је препознато од стране

ЈЛС у Мачванском и Колубарском округу и подржано значајним средствима која се
за ту намену издвајају у буџетима за 2019. годину. По издвајањима предњаче
градови Шабац и Лозница, али и су и неке мање општине (Љубовија, Лајковац,
Мали Зворник) значајан део средстава определиле за ово битно питање, јер се

26
 Акредитована регионална развојна агенција Подриња,

Подгорине и Рађевине, Лозница

стање инфраструктуре истовремено наводи и као највећи проблем за стање у

селима али и кроз даље унапређење - кроз већа издвајања- као најбитнија мера
за побољшање ситуације у селима.

Чињеница је да се највећи део ових средстава издваја и улаже у путну

ифраструктуру, у много мањем износу су средства намењена за водоводну мрежу
(евидентан је проблем водоснабдевања у многим селима),електроенергетску
мрежу, а најмања или их готово нема за дигитализацију.

Идентификовани проблеми у селима из угла ЈЛС у Мачванском и Колубарском округу

На основу одговора на упитник које смо добили од стране локалних самоуправа,

графички смо приказали који су најчешћи проблеми са којима се села данас
суочавају. Можемо видети да се као највећи проблем наводи лоша
инфраструктура по селима, али и миграције становништва (а посебно
младих), као и проблеми са ценом, откупом и пласманом пољопривредних
производа. Недовољно удруживање пољопривредника у задруге као и
уситњеност поседа представљају још један проблем са којима се суочавамо на
селу и којега су свесни и у ЈЛС, али и сами људи који живе у селима. Од осталих
проблема ту су и недостатак културних манифестација по селима, недостатак
радне снаге услед одлива радно способног становништва, мали број институција
од јавног значаја које би допринеле квалитету живота људи који живе у селима.

27
 Акредитована регионална развојна агенција Подриња,

Подгорине и Рађевине, Лозница

Идентификована решења за побољшање ситуације у селима из угла ЈЛС

у Мачванском и Колубарском округу

Локалне самоуправе на територији Мачванског и Колубарског округа су се

највећим делом изјасниле да је приоритет унапређење инфраструктуре као
најбитнија мера за побољшање живота у селима на њиховој територији. С
обзиром да се становништво махом бави пољопривредом, веома битно је и
обезбеђивање сигурног пласмана пољопривредних производа и стабилност
цена тих производа, као и едукација самих пољопривредника и
модернизација пољопривредне производње. Усклађивање нормативних мера
са ЕУ, као и улагање у развој сеоског туризма и обезбеђивање бесповратних
средстава за пољопривреднике виде као још један додатни начин за унапређење
живота на селу. Од осталих мера предлаже се додатан напор у развоју
задругарства и изналажење начина да млади остају на селу, уз изградњу
прерађивачких капацитета на територији локалних самоуправа на којима је то
потребно.

28
 Акредитована регионална развојна агенција Подриња,

Подгорине и Рађевине, Лозница

Референце
• Министарство привреде, Сектор за регионални тазвој и стратешке анализе привреде и
Представништво Републике Српске,Установа за унапређење економске, научно-техничке и
спортске сарадње између Републике Србије и Републике Српске : Програм развоја
Подриња, Београд,април 2015.
• Анализа потреба јединица локалне самоуправе на територији регионалне развојне агенције
Подриња, Подгорине и Рађевине у оквиру пројекта „Унапређење институционалне
инфраструктуре у циљу припреме развојних пројеката на територији Подриња“, Регионална
развојна агенција Подриња, Подгорине и рађевине Лозница, јун 2015. године
• ПРИВРЕДНА КРЕТАЊА НА ТЕРИТОРИЈИ РПККОЛУБАРСКОГ И МАЧВАНСКОГ УПРАВНОГ
ОКРУГА, Ваљево, фебруар 2018.
• СТРАТЕГИЈА ОДРЖИВОГ РАЗВОЈА ГРАДА ШАПЦА 2010-2020 , Ревидирана верзија -
Шабац, 2017. година
• СТРАТЕГИЈА ОДРЖИВОГ РАЗВОЈА ГРАДА ВАЉЕВА 2010. – 2020. године, Ваљево, 2010.
година
• СТРАТЕГИЈА РУРАЛНОГ РАЗВОЈА ГРАДА ВАЉЕВА 2012-2022 ГОДИНЕ, ВАЉЕВО 2012
ГОДИНЕ
• СТРАТЕГИЈА ЛОКАЛНОГ ОДРЖИВОГ РАЗВОЈА ОПШТИНЕ ЉУБОВИЈА ЗА ПЕРИОД 2013.
– 2022. ГОД., Љубовија, 2013. године
• Стратегија локалног одрживог развоја Града Лознице, Лозница, јануар 2012.
• СТРАТЕГИЈА ЛОКАЛНОГ ОДРЖИВОГ РАЗВОЈА ОПШТИНЕ БОГАТИЋ,2015-2020 године.
• СТРАТЕГИЈА ЛОКАЛНОГ ОДРЖИВОГ РАЗВОЈА ОПШТИНЕ ОСЕЧИНА 2011 – 2020,
Осечина, јун 2011.
• СТРАТЕГИЈА РУРАЛНОГ РАЗВОЈА ОПШТИНЕ ОСЕЧИНА 2016.2026 ГОДИНЕ, ОСЕЧИНА
2016 ГОДИНА.
• СТРАТЕГИЈA ЛОКАЛНОГ ОДРЖИВОГ РАЗВОЈА ОПШТИНЕ КРУПАЊ, 2016-2020. ГОДИНЕ,
Крупањ, 2007 година,
• СТРАТЕГИЈА ОДРЖИВОГ РАЗВОЈА ОПШТИНЕ МАЛИ ЗВОРНИК ЗА ПЕРИОД 2019 – 2025.
ГОД.
• ПРОГРАМ ПОДРШКЕ ЗА СПРОВОЂЕЊЕ ПОЉОПРИВРЕДНЕ ПОЛИТИКЕ И ПОЛИТИКЕ
РУРАЛНОГ РАЗВОЈА ЗА ОПШТИНУ ВЛАДИМИРЦИ ЗА 2019. ГОДИНУ
• РЕВИЗИЈА СТРАТЕГИЈЕ ПОЉПРИВРЕДЕ И РУРАЛНОГ РАЗВОЈА ОПШТИНЕ ЛАЈКОВАЦ
2016-2025 ГОДИНЕ, ЛАЈКОВАЦ 2016. ГОДИНА
• ПРОГРАМ ПОДРШКЕ ЗА СПРОВОЂЕЊЕ ПОЉОПРИВРЕДНЕ ПОЛИТИКЕ И ПОЛИТИКЕ
РУРАЛНОГ РАЗВОЈА ЗА ОПШТИНУ ЛАЈКОВАЦ ЗА 2019. ГОДИНУ
• СТРАТЕГИЈА РУРАЛНОГ РАЗВОЈА ОПШТИНЕ УБ 2010-2020 ГОДИНЕ, УБ, 2010. ГОДИНЕ.

29
 Акредитована регионална развојна агенција Подриња,

Подгорине и Рађевине, Лозница

Прилог бр 1.

Упитник o стању у селима на територији ЈЛС у Мачванском и

Колубарском округу

1. Наведите број села у вашој ЈЛС

2. Да ли у вашој ЈЛС постоје села која су потпуно напуштена или

имају мање од 500 становника?
(Молимо Вас да унесете број села уколико је одговор на ово питање ДА)

3. Да ли у селима на територији ваше ЈЛС постоје – амбуланта, апотека,

школа,пошта, продавница?
(Молимо Вас да унесете број села са наведеним институцијама уколико је
одговор на ово питање ДА)

4. Да ли у селима у Вашој ЈЛС постоје Домови културе и да ли су у

функцији?
(Молимо Вас да унесете број села уколико је одговор на ово питање ДА)

5. Да ли селима у вашој ЈЛС постоје и раде задруге?

(Молимо Вас да унесете број задруга уколико је одговор на ово питање ДА)

6. Да ли у вашој ЈЛС постоје села у пограничној зони?

(Молимо Вас да унесете број села уколико је одговор на ово питање ДА)

30
 Акредитована регионална развојна агенција Подриња,

Подгорине и Рађевине, Лозница

7. Наведите број пољопривредних газдинстава на територији ваше ЈЛС?

8. Који је преовлађујући тип пољопривреде у селима на територији ваше

ЈЛС?

9. Да ли у структури пољопривредног земљишта у селима на територији

ваше ЈЛС преовлађују велики поседи или уситњене парцеле?

10. Да ли ваша ЈЛС има усвојене стратешке документе или неке друге
документе који се односе на рурални развој , развој села и
пољопривреде?
(Молимо Вас да унесете назив документа и период важења уколико је одговор
на ово питање ДА)

11. Да ли ваша ЈЛС има усвојене мере за подршку развоју села и

пољопривреде које се финасирају из буџета ЈЛС?
(Молимо Вас да унесете назив мере и износ који је у буџету предвиђен за
реализацију ове мере, уколико је одговор на ово питање ДА)

12. Да ли ваша ЈЛС има посебно опредељена средства у буџету за

реализацију инфраструктурних пројеката у селима (асфалтирање путева,
изградњу канализационе и водоводне мреже, дигитализацију и др.)?
(Молимо Вас да унесете износ који је планиран у буџету за ове намене уколико
је одговор на ово питање ДА)

13. Наведите најмање три кључна проблема везана за тренутну ситуацију у

селима у вашој ЈЛС?

31
 Акредитована регионална развојна агенција Подриња,

Подгорине и Рађевине, Лозница

14. Наведите предлоге/мере за унапређење ситуације у селима

ХВАЛА НА ПОПУЊАВАЊУ УПИТНИКА!

Регионална развојна агенција Подриња, Подгорине и Рађевине
ДОО Лозница

32