PONOSNA PESMA

Ja pevam

grla cista

kao sto drvo lista

pevam kroz lavez pasa

kao sto psenica klasa

pevam s grumenom zemlje u saci

kao sto Sin peva o Majci

i molim andjele

decicu bestelesnu

da mi uslise i prime pesmu.

Ovo je moja jedina

i jevandjeljska Zemlja-Majka

Moja kneginja

moja gospodja varosanka

moja seljanka storucica.

A oko nje se digla halabuka i hajka

ko da je vucica

ko da je hajducica.
S njom sam pola stoleca

cvetao i klasao

zrio i gnjio

pevao i plakao

i da sam juce umro

ne bih znao

da ovo nisu vocke kalemljene

ni polja lebna

ni potoci

vec prerusene munje, vukovi i poskoci!

Nagrdise mi zemlju

onocise mi dane

Zatrnise mi sunce

pa se jezim i srdim

Oljagase mi ime i prezime

kucu i ukucane

al ja se opet ponosim sto sam Srbin!

Kazu da sam divljak

i da nisam u pravu
sto branim svoju kucu

svoj krst i krsnu slavu

A oni meni

u mojoj rodjenoj Zemlji

udaraju medje

prekrajaju tapije

i pecate crvenim voskom

prozore, vrata, kapije.

Trpaju na moje plece

svo belosvetsko smece

i cekaju da padnem

da posrnem

ili bar da se zgrbim

ali ja stojim ko krst

ko Hristovo raspece

i ponosim se sto sam Srbin!

Ponosim, kazem

ali u mom ponosu

nema ponizenja prema drugima

gordosti ni poruge
Kad bi svi ljudi mogli

da se ponose onim sto su

ne bi niko imao razloga da mrzi druge.

I samo sto ponekad proskrgucem gnevno

ne bi li me cula planeta usnula

jer znam da nas ceka prokleto Lijevno

dje u njemu bijeli se kula!

Moja zemlja je ista onakva

kakva je uvek bila

Dusa joj ko lebac

ko kiseljak starinski

Svakog je Ona tim lebom

docekala i pocastila

i ispratila, s poslacima

onako domacinski.

Samo se vise ne slazemo

sa onom Bozijom besedom

Ko tebe kamenom, ti njega lebom

Promenili smo malo i mi

svoju cobansku cud

pa ko nas lebom

mi njega lebom, medom i vinom

a ko nas kamenom

mi njega kamencinom

I zato smo evo stali pred strasni sud.

Poabase mi ruho

naruzise mi lice

Oko srca mi lanac

na ustima katanac

Uspavase mi pcele i ucutkase ptice

al ja se opet ponosim

sto sam Srbin, Balkanac!

I samo sto ponekad zabugarim gnevno

ne bi li me cula nebesa usnula

jer nas opet ceka prokleto Lijevno

dje u njemu bijeli se kula!

Samozvani mirotvorci sto nas zavadise

Crnim tamjanom nam Zemlju okadise.

Dusebriznici bez duse i srca

glavesine, glavonje i glavosece bez glava

pobornici za ljudska prava i slobodu

pouzimase nam kljuceve svih prava

pa cak i nasusni hleb

vazduh i vodu.

Djavolji sinovi i pasji sinovci

korov istrkljao iz bolesne klice

srebroljupci

pravdomrsci

krivodelci

i drugi zlikovci

okrivljuju mene za svoje krivice.

Blate me, brate Ivo, za trojicu

Muce me kao Malog Radojicu

ko Starog Vujadina sa obadva sina

Oce da me pretvore u makovo zrnce

Kradljivci istine i suncevog sjaja

podmecu mi svoja kukavicja jaja

Tako postah neka napast nevidjena

Napastvujem dnevno tri stotine zena

pecem belu decu, pravim male Crnce

Sude mi za svoje grehe i zlocine

i za sve ono sto oni meni cine

Gospode, pogledaj ozgo iz plaveti

i zastiti me od ovih aveti!

Moji mladi se cude

sto se trujem i lecim

pesmom

psovkom

inatom

kao i moji stari

Sta bih ja drugo sa ovolikom tugom

Kriv sam jedino zato

sto ne umem da klecim

(osim

da prostis

pred zenom
kad radim one stvari)

A gresan sto procerdah

uz dert

i zal

i sevdah

onako vasarski

becarski i ratarski

svoj stid kosovski

i ponos kajmakcalanski

Ali to ne shvataju ni preci ni potomci

golobradi starci i bradati osnovci.

Moj djed je bio domacin covek

u osvit ovog veka

Imao je vrsalicu

vodenicu

valjalicu

tri lampeka

Moj otac je dzambasio besne konje i karuce

A ja imam samo dusu

samo ovo ludo srce

sto mi prica u grudima

o zivotu o ljudima

sto mi peva

sto mi place

sto se smeje

sto me boli

sto mi bije neprebolno

kao ono tesko zvono

zvono crkve kralja Petra na Oplencu u Topoli!

I necu da budem sluga

ni zbir

ni udvorica

ni paz

Zato mi stavise na glavu trnov venac srama

A moja Zemlja je tek izasla iz jama

Moja kraljica,obucena u psenicu i raz

Moja velikomucenica Srbija

ukavezena, popljuvana i slana

Ali ja znam da je sve ovo jedna velika laz

i ponosim se sto sam Srbin

Srbenda sa Balkana!
I samo sto ponekad arlauknem gnevno

ne bi li me cula sazvezdja usnula

jer znam da nas ceka prokleto Lijevno

dje u njemu bijeli se kula!

Dobrica Eric

(1993)