You are on page 1of 1

04.02.

2020

Nepokretno kulturno dobro od izuzetnog


značaja
id 151
Назив културног добра СПЦ Ваведења Богородице
Категорија Непокретно културно добро од изузетног значаја
Опис Цркву Ваведења Богородице у Ваганешу, поред које се
налази сеоско гробље, подигао је 1355. године властелин Дабижив Дробњаковић са браћом
Храном и Богојем и родитељима, оцем калуђером и мајком Вишњом. О томе је ктитор цркве
оставио сведочанства у записима уклесаним на двема каменим плочама, које се налазе изнад
улазних врата у наос. Црква је једнобродна грађевина, правоугаоне основе са двоспратном
квадратном припратом и полукружном апсидом. Наос је засведен полукружним, а припрата
ваљкастим сводом, док је кров цркве двосливан. Грађена је притесаним каменом и сигом,
повезаних кречним малтером, без икаквих архитектонских или декоративних украса док
структура зидова сведочи да је припрата зидана касније. Црква је скромних димензија, али
јединствена у организацији простора и обликовању фасада. Припада групи сеоских,
гробљанских цркава, на простору средњовековног Косовског Поморавља и спада у ред бољих
остварења, са специфично решеном двоспратном припратом. Зидне слике Богородичине цркве
у Ваганешу настале су 1355. године. припрата је осликана касније, а стилске карактеристике
стављају ово сликарство у почетак 15. века. Други слој зидних слика у цркви настао је у 16.
веку. Живопис је јако страдао, а најбоље је очуван на јужном зиду припрате где се уочавају два
слоја. Циклус је посвећен Богородици. Композиције су рађене на једнобојној позадини,
прецизног цртежа и анатомије. Преовлађују окер и црвена боја, а сигнатуре су изведено
изузетно елегантним издуженим словима. Зидне слике из 14. века бољег су квалитета и дело су
искусног сликара. Свој данашњи изглед цркве Ваведења Богородице у Ваганешу добила је у
конзерваторско-рестаураторским радовима, изведеним 1963. године. Рестаурација је рађена
аутентичним материјалом пронађеним приликом археолошких истраживања. Налази се у
добром стању и својим драгоценим ктиторским записима одлично сведочи о нижој српској
властели и развоју архитектуре и сликарства у другој половини 14. и првим деценијама 15. века.

Napomena: Nije javna isprava

You might also like