U centralnom registru trenutno je upisano 2634 nepokretnа kulturnа dobara, od toga 2266 spomenika kulture, 93 prostorno kulturno-istorijskih celina, 196 arheološkа nalazišta i 79 znamenitih mesta.
U centralnom registru trenutno je upisano 2634 nepokretnа kulturnа dobara, od toga 2266 spomenika kulture, 93 prostorno kulturno-istorijskih celina, 196 arheološkа nalazišta i 79 znamenitih mesta.
U centralnom registru trenutno je upisano 2634 nepokretnа kulturnа dobara, od toga 2266 spomenika kulture, 93 prostorno kulturno-istorijskih celina, 196 arheološkа nalazišta i 79 znamenitih mesta.
značaja id 151 Назив културног добра СПЦ Ваведења Богородице Категорија Непокретно културно добро од изузетног значаја Опис Цркву Ваведења Богородице у Ваганешу, поред које се налази сеоско гробље, подигао је 1355. године властелин Дабижив Дробњаковић са браћом Храном и Богојем и родитељима, оцем калуђером и мајком Вишњом. О томе је ктитор цркве оставио сведочанства у записима уклесаним на двема каменим плочама, које се налазе изнад улазних врата у наос. Црква је једнобродна грађевина, правоугаоне основе са двоспратном квадратном припратом и полукружном апсидом. Наос је засведен полукружним, а припрата ваљкастим сводом, док је кров цркве двосливан. Грађена је притесаним каменом и сигом, повезаних кречним малтером, без икаквих архитектонских или декоративних украса док структура зидова сведочи да је припрата зидана касније. Црква је скромних димензија, али јединствена у организацији простора и обликовању фасада. Припада групи сеоских, гробљанских цркава, на простору средњовековног Косовског Поморавља и спада у ред бољих остварења, са специфично решеном двоспратном припратом. Зидне слике Богородичине цркве у Ваганешу настале су 1355. године. припрата је осликана касније, а стилске карактеристике стављају ово сликарство у почетак 15. века. Други слој зидних слика у цркви настао је у 16. веку. Живопис је јако страдао, а најбоље је очуван на јужном зиду припрате где се уочавају два слоја. Циклус је посвећен Богородици. Композиције су рађене на једнобојној позадини, прецизног цртежа и анатомије. Преовлађују окер и црвена боја, а сигнатуре су изведено изузетно елегантним издуженим словима. Зидне слике из 14. века бољег су квалитета и дело су искусног сликара. Свој данашњи изглед цркве Ваведења Богородице у Ваганешу добила је у конзерваторско-рестаураторским радовима, изведеним 1963. године. Рестаурација је рађена аутентичним материјалом пронађеним приликом археолошких истраживања. Налази се у добром стању и својим драгоценим ктиторским записима одлично сведочи о нижој српској властели и развоју архитектуре и сликарства у другој половини 14. и првим деценијама 15. века.