2.

ОБНОВЉИВИ И НЕОБНОВЉИВИ ИЗВОРИ ЕНЕРГИЈЕ

Енергија која је потребна човеку се може добити из обновљивих или необновљивих извора.

Обновљиви извори енергије

Обновљиви извори енергије су они извори који се налазе у природи и обнављају се
делимично или у целости (природно изнова пуњиви). Обновљиви извори енергије су:
- Дрво – век обнављања је дуг
- Сунчева енергија – соларна енергија
- Енергија ветра,
- Енергија воде (хидроелектране)
- Геотермални извори – извори топле воде
- Биомаса – биогориво.

Карактеристике ОИЕ јесу неисцрпност, периодичност, променљивост и немогућност

складиштења. Тренутно у свету око 13% потрошње енергије потиче из ОИ. Енергетски
потенцијал ОИ енергије у Србији је значајан. Највећим
потенцијалом у Србији сматра се биомаса око 63% од
укупног потенцијала.

Србија према енергетском билансу за 2009.

годину, користи  „само у траговима“ ресурсе
обновљивих извора енергије (ако искључимо велике
хидроцентрале).

Потенцијали ОИЕ у Србији

Ресурси енергије Сунца у Србији

Просечно сунчево зрачење у Србији је око 30% веће од европског
просека, али у производњи енергије из овог извора она далеко
заостаје за земљама ЕУ. Сунчева енергија има највећи енергетски
потенцијал. На глобалном нивоу, сунчева енергија која стиже на
површину Земље у току само 6 часова довољна је да задовољи
све светске потребе на годишњем нивоу. Тренутно се у веома
малом проценту производи електрична енергија пореклом од
Сунца. Ово нам само показује колико смо ненефикасни у
искориштавању енергије која нам је на располагању.

На слици су приказани потенцијали сунчеве енергије у Србији

(годишњи просек).
Сунчева енергија се може користити активно (термална и електрична конверзија) и пасивно -
конструктивним обликовањем енергетски ефикасних објеката. Коришћење соларних колектора
за добијање топлотне енергије у летњим месецима је посебно исплативо и на овај начин се
може покрити 50-65% годишњих потреба за топлом водом.
Ресурси енергије ветра у Србији
Обновљиви и еколошки чисти извори енергије су саставни део концепта одрживог
развоја. Када би се користила енергија свих ветрова на Земљи, могло би да се добије 350 пута
више енергије него што нам је потребно. Енергија ветра се никада не може потрошити и не
загађује животну средину. Енергија ветра се све више користи у свету, а Немачка је далеко
највећи произвођач електричне енергије помоћу снаге ветра.

У Србији је врло изражена комплементарност енергије сунчевог

зрачења и ветра (када има најмање сунца – зима, тада има
највише ветра, и обрнуто лети – више сунца, а мање ветра). Ово је
врло важна компонента у процени генералног потенцијала и
могућности коришћења.
На слици је приказанa просечна годишња енергија ветра на
висини од 100 m.
По енергетском потенцијалу ветрова посебно се издвајају делови
Војводине и планинске области Источне и Јужне Србије. Изградња
фарме ветрењача није јефтина, али је енергија ветра тренутно
најекономичнији обновљиви извор енергије који се користи.
Међутим, код електрана на ветар производња је нестабилна и непредвидива због чега је
потребно обезбедити резервне капацитете како би електроенергетски систем функционисао.
Потенцијали хидроенергије у Србији
У Србији постоји 900 локација на којима би се могле градити мале
хидроелектране. Оне захтевају довољну количину брзе, текуће
воде током целе године. Да би се поништио утицај осцилација
водостаја током године, граде се бране и акумулациона језера. У
хидроелектранама се енергија воде претвара у механичку
енергију, а она се даље користи за обртање електричног
генератора и производњу електричне енергије. 
На слици су приказани потенцијали хидросфере у Србији.
Од 19. века се енергија воде претварала у електричну енергију у
хидроелектранама. Хидроелектране стварају чисту енергију, не
загађују ваздух и нема опасног отпада, али зато мењање нивоа
река, стварање брана и акумулационих језера на рекама мења
животну средину и услове живота за организме који ту живе.

Потенцијали геотермалне енергије  у Србији

Геотермалне електране користе топле изворе воде из дубине Земље
за производњу електричне енергије или за загревање станова. Према
подацима Министарства енергетике у Србији постоји неколико
стотина бушотина са геотермалном водом чија је температура
релативно ниска, углавном испод 60°С. Предност коришћења топлоте
тла је независност од климатских услова или доба дана и године.
Системи за коришћење топлоте тла се скоро не виде на површини, не
нарушавају изглед околине и примењиви су и за грејање и за
директно хлађење. Потенцијали геотермалне енергије приказани су
на слици. 

Потенцијали  Србије у биомаси

Биомаса је важан енергент јер је много јефтинији извор енергије у односу на ветар и сунце. Под
појмом биомаса подразумевају се остатаци биљних култура и материјала насталих биолошким
путем. Чврста биомаса јесте биоразградиви материјал који се добија из шумског отпада (гране,
кора), отпада дрвне индустрије (пиљевина, струготина, опиљци), остатка пољопривредних
култура (слама, плева, шаша), наменских енергетских засада.
Србија поседује велики потенцијал у биомаси, 61% од укупних обновљивих извора енергије.
Предности коришћења биомасе огледају се у томе да се форма биомасе  не мења, затим
минимална је потрошња електричне енергије а експлоатациони трошкови су мали.
Произведена топлота се одводи до корисника или складишти у акумулатору топлоте.
Постројења на биомасу би омогућила развој руралних подручја, повећала би индустријску
производњу и отварала би се нова радна места, стимулисала би се улагања у пољопривредну
производњу и допринела би одрживости производње и потрошње.
Предности обновљивих извора енергије:
- омогућују одрживи развој
- биће расположиви и у будућности
- бесплатни су
- расположиви су у великим количинама
- не стварају загађење воде, ваздуха и тла.
Недостаци обновљивих извора енергије:
- највише их има далеко од насељеног подручја
- не могу се користити за погон аутомобила
- променљивог су интезитета
- расположиви су повремено
- опрема за њихову употребу је скупа
- имају мали EROI(Energy Return On Investment)

Необновљиви извори енергије

Необновљиви извори – извори чије су резерве у природи ограничене или које се троше
брже него што се њихове резерве обнављају. Необновљиви извори енергије су фосилна горива
– угаљ, нафта, земни гас. Њихова количина је врло ограничена и неравномерно распоређена на
планети. Угаљ и нафта представљају основу развоја цивилизованог друштва, али проблем са
њима је што их има у ограниченим количинима и што загађују атмосферу.
Савремена технологија још није обезбедила довољно енергетски ефикасан механизам
претварања једног облика енергије у други. Употреба камина је била најчешћи начин
загревања у 19. веку иако они губе чак 90% топлоте кроз димњак. Данас се најмање две
трећине енергије губи у производњи и преносу електричне енергије од произвођача до
потрошача. Енергија се губи и током потрошње: станови, фабрика, канцеларије расипају
топлотну и електричну енергију. Кућни апарати и сијалице троше много више енергије него што
је потребно.
Енергетски систем Србије се и даље заснива на дотрајалим капацитетима и прљавим
технологијама, будући да се највише користи неефикасни угаљ слабог квалитета - лигнит, чије
спаљивање у термоелектранама ствара загађење које шкоди не само здрављу грађана, већ
доприноси и климатским променама. Велики загађивач је летећи (електрофилтерски)
пепео који настаје као нуспроизвод приликом сагоревања угља у термоелектранама. Уместо да
се користи у грађевинарству, код нас он иде на депоније где је већ наталожено око 200
милиона тона пепела.
 Код нас летећи пепео утиче на животну средину тако што негативно делује на флору и
фауну, деградира пољопривредно земљиште, загађује ваздух, површинске и подземне воде.
Потенцијално решење за примену летећег пепела је коришће за изградњу путева, при чему би
изградња путева била за 30 – 80% јефтинија у односу на шљунковити песак који се тренутно
користи. У дебелом слоју основе пута може да се користи 93% летећег пепела и 7% цемента.
Људи морају бити свесни да ће и живот генерација које долазе увелико зависити од нашег
данашњег понашања и деловања. Због тога се мора водити рачуна о:
1. Усаглашеној експлоатацији обновљивих и необновљивих ресурса - Експлоатацију
необновљивих ресурса редуковати, а обновљивих увећати где год је то могуће (нпр.
изолациони материјал у грађевинарству од стиропора или рецимо од камене вуне).
2. Усаглашеном технолошком развоју - Технолошки развој треба планирати уз
преусмеравање са фосилних енергената на обновљиве изворе енергије (сунце, ветар,
биомаса, геотермална енергија...). При том се мора узети у обзир које су предности и
недостаци обновљивих извора енергије.
Одрживи развој је планирани економски развој друштва или заједнице које карактерише
процес непрекидних промена и он обухвата рационалну потрошњу, штедњу необновљивих
ресурса и обнављање обновљивих ресурса. На овакав начин се обезбеђује довољно природних
ресурса будућим генерацијама. Нагли или неплански друштвени развој често доводи до
исцрпљивања природних ресурса, загађења па чак и до потпуног уништења природе у
окружењу.