Универзитет у Београду

Електротехнички факултет

ЈАВА ЛИНДА - RMI

Конкурентно и дистрибуирано програмирање

Андрија Д. Ницић 2020/0176

Београд, Јануар 2023.
1. ТЕКСТ ЗАДАТКА 3

2. ПРЕДЛОЖЕНО РЕШЕЊЕ 4

3. UML ДИЈАГРАМИ 5

КЛАСНИ ДИЈАГРАМ 1: КОРИСНИЧКИ ПРОГРАМ 5

КЛАСНИ ДИЈАГРАМ 2: RADNASTANICA 5
КЛАСНИ ДИЈАГРАМ 3: ЦЕНТРАЛНИ СЕРВЕР 6
КЛАСНИ ДИЈАГРАМ 4: ЛИНДА БИБЛИОТЕКА 6
ДИЈАГРАМ ИНТЕРАКЦИЈЕ 1: КОНЕКТОВАЊЕ НА СЕРВЕР 7
ДИЈАГРАМ ИНТЕРАКЦИЈЕ 2: СЛАЊЕ ЗАДАТКА НА СЕРВЕР 7

4. КОРИСНИЧКО УПУТСТВО 8

5. КОРИСНИЧКО УПУТСТВО ЗА НАПРЕДНЕ КОРИСНИКЕ 9

6. ПРИМЕРИ РАДА ПРОГРАМА У РЕГУЛАРНИМ СИТУАЦИЈAМА 10

СЛИКА 1: КОРИСНИЧКА АПЛИКАЦИЈА 10

СЛИКА 2: ЦЕНТРАЛНИ СЕРВЕР 11
СЛИКА 3: РАДНА СТАНИЦА 11

7. ПРИМЕРИ РАДА ПРОГРАМА У ВАНРЕДНИМ СИТУАЦИЈАМА 12

СЛИКА 4: РАДНА СТАНИЦА – НЕУСПЕШНА КОНЕКЦИЈА НА СЕРВЕР 12

СЛИКА 5: КОРИСНИЧКИ ПРОГРАМ – НЕПРАВИЛАН УНОС ПАРАМЕТАРА ЗА ЗАДАТАК 12
СЛИКА 6: КОРИСНИЧКИ ПРОГРАМ – НЕПРАВИЛНО ИЗВРШАВАЊЕ ЗАДАТКА (НАЗИВ КЛАСЕ И ЗАДАТАК СЕ НЕ ПОКЛАПАЈУ)
13
СЛИКА 7: КОРИСНИЧКИ ПРОГРАМ – ОБАВЕШТЕЊЕ О ПРЕКИДУ РАДА ПОСЛА 13

2
1. ТЕКСТ ЗАДАТКА
Пројектовати дистрибуирани рачунарски систем који
треба да омогући дистрибуирану обраду и међусобну
удаљену синхронизацију временски захтевних
послова. Ова синхронизација треба да се обави по
угледу на виртуелни заједнички простор торки
заједнички за све послове унутар скупа послова који
постоји код библиотеке C-Linda.
Програм треба да ради у систему који се састоји од
више рачунара повезаних у LAN (Local Area Network)
или WAN (Wide Area Network).
У систему постоји три типа програма:
1. Централни сервер који служи за праћење
рада извршавања дистрибуиране обраде, чување
информација о доступним чворовима у мрежи и
могућност поновног стартовања појединих послова.
2. Радна станица која од централног сервера
добија послове које треба одрадити.
3. Кориснички програм, који задаје посао
који треба урадити и његове параметре.
Процес започиње тако што кориснички програм
задаје посао који је потребно обрадити. Овај посао
представља програм писан у програмском језику Јава
запакован у jar архиву. Након тога кориснички
програм контактира централни сервер коме
прослеђује тај посао и параметре потребне за његову
обраду. Када централни сервер прими посао и његове
параметре, он га прослеђује једној радној станици,
чека резултат обраде и враћа комплетан резултат
клијенту.
Када радна станица прими посао започиње са
његовим извршавањем, на основу примљених
параметара. Посао се извршава на радној станици
тако што радна станица покреће посао који је дат као
jar архива којој прослеђује параметре које је клијент
задао. Као посебан параметар поставља путању до jar
архиве у којој се налази библиотека за удаљену
синхронизацију. Та библиотека је реализована по
угледу на библиотеку C-Linda која се користи за
синхронизацију. Интерфејс који је потребно за
задовољи је дат у прилогу овог документа.
Пошто се у датом корисничком послу може
покренути више послова (метода eval(...)), они треба
да буду распоређени на слободне радне станице. Када
се заврши извршавање програма, радна станица
прикупљене излазне токове података прослеђује
серверу, као и резултате извршавања. Да би се
обезбедило прикупљање информација о активним
радним станицама централни сервер на сваких x
секунди проверава да ли је нека радна станица
исправна. Уколико није исправна, обавештава
корисника који је посао престао да се извршава.
Након тога корисник треба да одлучи да ли посао
прекинути или да се прекинути део проследи некој
слободној радној станици. Уколико корисник није
доступан, прекида се извршавање целог посла.
Након слања захтева за обраду кориснички програм
може да раскине везу са централним сервером. Веза
може бити раскинута гашењем програма или
затварањем комуникационог канала. Када се следећи
пут повеже, кориснички програм може да тражи
резултате претходно задате обраде. Треба обезбедити
да централни сервер може да у паралели да прима
већи број послова које је потребно обрадити.
Кориснички програм може од централног сервера да
тражи информације о статусу посла, а може да тражи
и резултате. Одмах по стартовању, радне станице
шаљу централном серверу информацију о томе да су
стартоване и број послова које могу у паралели да
обрађују.
Параметри посла које клијент задаје су: команда која
се задаје Јава виртуелној машини да би покренуо
архиву, датотеке које са клијентског рачунара треба
пребацити на радну станицу да би команде могле да
се изврше (не више од 6), датотеке које са радне
станице треба пребацити на клијентски рачунар да
које представљају резултате (не више од 6). Ови
параметри могу да се задају или путем корисничког
интерфејса или путем текстуалне датотеке.
Централни сервер у лог уписује време када је
пристигао сваки посао, број под којим је посао
сачуван, име рачунара коме је посао прослеђен, време
када је посао завршен и његов тренутни статус.
Статус посла може да буде: Ready – приспео на
сервер, али није никоме прослеђен, Scheduled –
тренутно се прослеђује радној станици, Running –
извршавање је у току, Done – посао се успешно
извршио, Failed – посао није могао да се изврши,
Aborted – корисник је одустао од извршавања посла.
Проблем решити искључиво користећи Јава RMI
мрежну комуникацију. Решење треба да буде
независно од посла који се обавља. За сваки од ова
три типа рачунара треба да постоји одговарајући
графички кориснички интерфејс (GUI треба да буде
развијен користећи Java SWING компоненте). Радна
станица треба да има могућност покретања и без
корисничког интерфејса.
3
2. ПРЕДЛОЖЕНО РЕШЕЊЕ
Централни сервер нам служи за координацију између процеса и као виртуелни простор на коме се налазе
приспелих задтака и слободних радних станица. Због сами параметри задтака док не стигну на сервер или
тога морамо на серверу да памтимо које све радне радну станицу.
станице су доступне и да ли оне тренутно извршавају
Уколико радна станица стане са радом приликом
неки задатак.
извршавања неког задатка, она ако може треба да
Што се тиче задатака који су приспели на сервер проследи те информације серверу и онда он
(њихов статус је Ready), они ће напустити сервер кад обавештава корисника који је послао одређени
се деси једна од ствари: задатак о томе. У случају да то не успе, ми немамо
како да обавестимо корисника да је задатак није могао
1. Корисник који је послао тај задатак
да се изврши до краја.Због тога сервер такође мора да
одлучи да га прекине (Aborted)
прати на свим станицама, који је последњи задатак
2. Слободна радна станица га преузме
које су оне извршавале (ако јесу), да би корисник
(Scheduled)
могао бити обавештен.
Сада, потребно је дефинисати шта ће тачно сваки од
Сличну ситуацију имамо и код сервера, он ако може,
програма да ради.
обавештава све клијенте да је престао са радом. Свим
Централни сервер има опције да се покрене и да се корисницима ,који су у датом моменту били повезани,
заустави. Кад се он заустави, сви клијенти који су шаље негативе резултате задатака тј, обавештава их
повезани на њега остају и даље повезани, само сада да нису успели да се изврше. На самом крају
они не могу да размењују податке. Уколико неки од сервер ,,рестартује“ све клијенте.
клијената раскине везу или неки од задатака заврше
И за сам крај потребно је написати једноставне
са радом док је сервер угашен, он ће то приметити и
задатке за извршавање који користе нашу Linda
ажурирати податке тек кад се упали поново. Такође,
библиотеку за синхронозацију процеса.
потребно је да сервер констано проверава да ли су сви
повезани клијенти исправни, јер ако се неко од њих
угаси а систем то не детектује иницијално, сервер
мора некако да га избаци.
Радна станица има само једну опцију, а то је да се
повеже на сервер и чека задатке. Сваки пут када се
повеже на сервер или заврши са извршавањен задатка,
она проверава да ли има задатака који чекају на
серверу. Сада, исто као и код сервера, станица мора
константно да проверава да ли је сервер исправан, јер
уколико није, она мора да се дисконектује са њега да
би могла било шта да ради после. Радна станица се
сматра слободном само ако је она повезана на сервер
и не извршава ни један задатак.
Корисничка апликација има већ има доста опција али
пре свега, да би било шта могло да се ради, корисник
мора да се повеже на сервер. Након повезивања,
доступне су следеће опције:
1. Слање задатака на сервер
2. Обустављање рада активног задатка
3. Гашење комуникационог канла
(Dissconect) – и након тога могућност да
се добију резултати задатака који су
завршили са радом док нисмо били
повезани на сервер. За то нам је потребно
да на серверу чувамо резултате задатака
корисника који више нису повезани
4. Могућност провере статуса и резултата
послатих (завршених) задатака – за ово
нам је потребно да на серверу чувамо
историју свих задатака
Следећа ствар коју је потребно имплементирати је
интерфејс Linda који је дат уз сам текст пројекта и
који ће нам служити за саму синронизацију свих
4
3. UML ДИЈАГРАМИ

Класни дијаграм 1: Кориснички програм

Класни дијаграм 2: RadnaStanica

5
Класни дијаграм 3: Централни Сервер

Класни дијаграм 4: Линда библиотека

6
Дијаграм интеракције 1: конектовање на сервер

Дијаграм интеракције 2: слање задатка на сервер

7
4. КОРИСНИЧКО УПУТСТВО
Централни сервер
Апликација централног сервера има две опције:
покретање (Start Server) и заустављање (Stop Server).
На њој се прате сва дешавања на серверу, као и број
слобондних станица, задатака који се извршавају и
чекају да их станица узме. Све промене које су се
догодиле док је сервер био заустављен, ажурираће се
на поновном покретању.
Пре него што почнемо са било каквим радом на
другим апликацијама, неопходно је покренути сервер.
Радна Станица
Радна станица након паљења има једну опцију, а то је
повезивање на сервер (Connect), са параметрима које
треба унети – Host и Port. За порт се уноси вредност
4001, док за хост имамо две ситуације:
1. Уколико је станица на истом
рачунару као и сервер уносимо
вредност ,,localhost”
2. Уколико није, потребно је
отворити Command prompt
апликацију на рачунару на ком
се налази сервер. Након тога
куцамо команду ipconfig и
вредност коју треба да унесемо
се налази под редом означеним
са IPv4
Корисничка апликација
Корисничка апликација као и радна станица има
опцију за повезивање на сервер и за параметре које
уносимо важи све исто као и за станицу. Поред те
опције имамо још доста других опција али да би оне
биле доступне потребно је прво да се повежемо на
сервер.
Прва опција је за слање задатка на сервер (Start job),
да би могла да се изврши тек након што се унесу сви
параметри везани за задатак. Први параметар је
падајући мени и он нам служи за избор задатка.
Понуђене су 4 опције:
1. Test – враћа нам унете min и max
параметре
2. Integral – рачуна интеграл ex/x на
интервалу (min, max)
3. Sum – рачуна суму низа 1/(1+x2)
на интервалу (min, max)
4. Product – рачуна производ
функције cos(x)/ex на интервалу
(min, max)
Следећа два параметра су поља min и max. Потребно
је унети целобројне вредности да би задатак могао да
се пошаље.
Наредни параметар је путања до наше Линда
библиотеке (LindaImpl) запаковане у jar фајл. Да би се
уопште послао задатак потребно је да путања води до
постојећег jar фајла, а да би се задатак могао
исправно извршити, неопходно је да тај фајл буде
Линда библиотека.
Последња два параметра су нам назив функције и пун
назив класе. За назив се уноси вредност ,,main”, док
за пун назив класе уносимо ,,stuff.paket.testovi.(Назив
задатка)”. Да би се задатак исправно извршио назив
задатка мора да се поклапа са изабраним задатком из
падајућег менија.
Следећа опција је прекидање активног задатка
(Cancel active job). Задатак је активан уколико он има
статус Ready тј. налази се на централном серверу.
Биће прекинут задатак који се најдуже налази на
серверу. Ако се не налази ни један наш задатак на
серверу, акција ће бити без ефекта. Није могуће
прекинути задатак који се тренутно извршава.
Опција Disconnect служи за затварање
комуникационог канала. Тада се одјављујемо са
сервера, и нова опција нам постаје доступа – Get lost
results. Пре него што можемо да је искористимо
потребно је да се опет повежемо на исти сервер. Када
је искористимо, стижу нам резултати свих наших
задатака који су завршили са радом ток је канал био
угашен. Тада опција постаје недоступна.
Опције Results/ Status, нам за редни број задатка који
унесемо (уколико постоји) враћа његове резултате
(уколико је задатак завршен)/ тренутни статус.
Уколико се радна станца угаси приликом извршавања
задатка који смо ми послали, искочиће нам нови
прозор који нас обавештава о томе и поставља нам
питање, да ли желимо да поново пошаљемо исти
задатак. Ако се притисне да, задатак се опет шаље на
сервер и чека да га узме слобона станица. Ако се
притисне не, сматра се да се задатак није успео
успешно извршити (Failed).
8
5. КОРИСНИЧКО УПУТСТВО ЗА НАПРЕДНЕ КОРИСНИКЕ
Све три апликације нису дизајниране да напредни не пошаље исправна линдина
корисници могу нешто другачије или више да раде, па библиотека као параметар (тј.
се корисничко упутсво јако мало разли кује од може било шта да се унесе).
предходног. У сваком случају, битно је напоменути 6. Као параметар назив функције у
неколико ствари: корисничкој апликацији, није
нужно да она буде main метода,
1. Уколико дође до насилног или
али сва 4 задатка коју су
неочекиваног гашења било које
понуђена – њихов посао се
од ове три апликације, треба
одвија у њој, па самим тим не би
сачекати око 2 секунде да систем
радило ништа другпо.
примети да се неко одвезао, и у
том периоду не би требали
диарати ниједну од осталих
упаљених апликација.
2. Када дође до насилног гашења
сервера, након што се сви
клијенти рестартују, те
клијентске апликације могу да се
повежу само на сервер на ком су
биле иницијално и то тек када се
сервер опет оспособи. Исто важи
и у ситуацији када угасимо
комуниациони канал између
корисничке апликације и
централног сервера.
3. Кад се централни сервер угаси,
сви подаци који су били на њему
дотад се губе.
4. Радне станице добијају пинг од
сервера само ако су оне
слободне.
5. Апликација Test не садрћи позиве
линде тј. она је само један обичан
Hello world! програм који нам
враћа унете параметре, па је
могуће да се она изврши и ако се

9
6. ПРИМЕРИ РАДА ПРОГРАМА У РЕГУЛАРНИМ СИТУАЦИЈAМА

Слика 1: Корисничка апликација

10
Слика 2: Централни Сервер

Слика 3: Радна Станица

11
7. ПРИМЕРИ РАДА ПРОГРАМА У ВАНРЕДНИМ СИТУАЦИЈАМА

Слика 4: Радна станица – неуспешна конекција на сервер

Слика 5: Кориснички програм – неправилан унос параметара за задатак

12
Слика 6: Кориснички програм – неправилно извршавање задатка (назив класе и задатак се не поклапају)

Слика 7: Кориснички програм – обавештење о прекиду рада посла

13