Методе интеграције

Интеграција елементарних функција

Таблични интеграли

- одређени на основу дефиниције неодређеног интеграла и уз

помоћ табличних извода
Правила интеграције функција

Пример: Нека је , тада је

Пример: Нека је , тада је

Интеграција методом смене променљиве

Будући да је неодређени интеграл скуп примитивних

функција , израз је у ствари диференцијал сваке
функције , јер је

Претпоставимо да променљиву заменимо новом променљивом

помоћу строго монотоне, деривабилне функције .
Тада подинтегрална функција постаје сложена функција
променљиве , тј. , а диференцијал у том случају
постаје диференцијал функције , тј. .
Према томе, ако се у интегралу аргумент замени са ,
треба заменити са .
Другим речима, налажење примитивне функције за функцију
еквивалентно је тражењу примитивне функције за
функцију , тј.

.
Прецизније говорећи, важи следећа теорема

Теорема: Ако је строго монотона диференцијабилна функција,

тада важи

Доказ: Будући да је диференцијабилна и строго монотона

функција, постоји и . Зато је

, тј. .

Извод леве стране релације даје

Извод десне стране у , као сложене функције, даје

Дакле, изводи по лево и десно у , једнаке су, што

доказује да су неодређени интеграли на обе стране
једнаки, а то смо хтели показати.
Пример: Израчунајмо интеграл .
Уведимо смену . Тада следи да је ,а

диференцирањем . Дакле,

Пример: Израчунајмо интеграл .

Понекад је подинтегрална функција таквог облика да је могуће

применити неку од следећих формула на основу метода смене

Пример:

Пример:

Интеграли облика и такође се успешно

решавају методом смене променљиве.

Трансформирајмо квадратни трином :

где је .

Заменом променљиве , наведени интеграли се своде

на:

Зависно од коефицијената интеграл под се своди на

један од табличних интеграла под бројем или , док се
интеграл под се своди на један од табличних интеграла под
бројем или

Пример: Израчунајмо интеграл .

Овде је , па на основу имамо

Увођењем нове променљиве, следи

 Како је добијамо

Комбинијући формуле и методом смене променљиве могуће

је решити интеграл облика .

Очигледно важи трансформација

Интеграл решимо по формули

док интеграл решавамо на већ приказани начин, према

формули .

Пример: Израчунајмо интеграл .

 Метода парцијалне интеграције

Нека су и диференцијабилне функције независне

променљиве на неком интервалу .
По правилу извода производа функција имамо да је

Интеграцијом добијамо

одакле је

или

Добијену формулу зовемо формулом парцијалне интеграције.

Практичан значај формуле је у томе да је понекад погодно
подинтегралну функцију приказати као производ неке функције
и извода , неке друге функције . Тада се решавање
интеграла своди на решавање интеграла .

Пример: Израчунајмо интеграл

Пример: Израчунајмо интеграл

Интеграле облика и , такође, решавамо

правилом парцијалне интеграције.

Пример: Израчунајмо интеграле и .

За добијамо

Решавајући аналогно интеграл , добијамо

 Можемо сада поставити систем једначина

где су непознате и тражени интеграли. Решавањем

система једначина добијамо

Интеграција рационалних функција

Нека је рационална функција.

Ако је , тј. неправа рационална функција, тада дељењем
са , можемо приказати као суму полинома и праве
рационалне функције у облику

Узмимо да је права рационална функција . Тада се

она може раставити на збир парцијалних разломака облика

односно

при чему први тип разломка потиче од реалних, а други од типа

комплексних нул-тачака полинома у имениоцу функције .

Према томе, проблем се своди на решавање интеграла облика

 и

где су и неке реалне константе, је природан број, а

квадратни трином има комплексно-коњуговане нул-тачке.

Интеграли облика .

Ако је , онда је

Ако је , онда сменом променљиве , имамо

да је

Пример: Израчунајмо интеграл .

Раставимо подинтегралну функцију на парцијалне
разломке

Методом сличности полинома добијамо да је

Интеграли облика

Интеграле овог облика смо већ решавали методом смене

где је

Интеграли облика , где је I

Изведимо трансформацију подинтегралне функције

Први интеграл можемо решити сменом

одакле је
,
па добијамо
Други интеграл означимо са и изведимо
трансформацију

Уводећи смену и ознаку за добијамо

Комбинујући методу смене променљиве и парцијалну интеграцију,

после низа релација, добија се рекурзивна формула за
израчунавање интеграла , коју овде нећемо изводити, већ је
дајемо у готовом облику

Пример: Израчунајмо интеграл

Како је и , то је , тако да именилац

нема реалних нул-тачака. Транформишимо интеграл
 Заменом у рекурентну формулу добијамо

па је

Тако да је коначно решење

Интеграција ирационалних функција

Интеграли облика

Напоменимо да су рационални експоненти, а рационална

функција по .

Интеграли овог облика се своде на интеграле рационалне функције

по променљивој увођењем смене
при чему је број заједнички именилац разломака .

Пример: Израчунајмо интеграл

Уведимо смену ,
па је

Тада је

Дакле, добили смо интеграл рационалне функције по

који знамо решити.

Интеграли облика

Ако је у интегралу наведеног облика рационална функција по

аргументу и изразу , тада је могуће, тзв. Ојлеровим
сменама, свести такав интеграл на интеграл рационалне функције
по новој променљивој .

Ако је коефицијент , уводимо тзв. прву Ојлерову смену

стављајући

(ради одређености узмимо даље ).

Из тога следи

одакле је

рационална функција од , па је и диференцијал , као и

 рационално изражен по променљивој .

Према томе, дати интеграл се трансформише у интеграл

рационалне функције променљиве .

Пример: Израчунајмо интеграл .

Сменом добијамо

па је

,а

Према уведеној смени променљиве излази

Ако је коефицијент , уводимо тзв. прву Ојлерову смену

стављајући

(ради одређености узмимо даље ).

Одавде следи

одакле се изражава као рационална функција од , тј.

 Како је и рационално по , то се
интеграл трансформише у интеграл
рационалне функције по промењивој .

Пример: Израчунајмо интеграл .

Како је и интеграл можемо решити првом или

другом Ојлеровом сменом. Узмимо другу смену
стављајући

Одавде излази

па је

,а

На основу претходних трансформација добијамо да је

Према томе, дати интеграл се трансформише у интеграл

рационалне функције променљиве .

Претпоставимо да трином има реалне нул-тачке,

на пример и . Тада је могућа факторизација

У том случају уводимо тзв. трећу Ојлерову смену

 из које следи

а одавде решавањем по налазимо да је

према томе, опет се задани интеграл трансформише у

интеграл рационалне функције по промењивој .

Пример: Израчунајмо интеграл .

Евидентно је да су и нул-тачке тринома у

имениоцу, па је

Сменом излази

те је

док је

На основу узете смене добијамо решење

 Повратком на променљиву , на основу релације

излази коначно

Интеграција неких типова тригонометријских функција

За функцију каже се да је рационална функција

синуса и косинуса ако је састављена искључиво рационалним
операцијама од и .

Претпоставимо да је задан интеграл у коме је

рационална функција од и .
Уведимо смену променљиве новом променљивом , према
формули
.
Тада је

Одавде следи да је

Будући да је композиција рационалних функција, такође,

рационална функција, интеграл је интеграл рационалне функције
по променљивој .
Пример: Израчунајмо интеграл .

Ако је у интегралу рационална функција од ,

тада смена

даје
.

Аналогно, ако је у интегралу рационална

функција од , тада смена

даје
.

Уколико подинтегрална функција рационално зависи само од

(тј. од ), тада је сврсисходна смена

Наиме,
.

Пример: Израчунајмо интеграл .

.
Добијени интеграл лако решавамо на начин већ обрађен у делу
интеграција рационалих функција.

Један облик интеграла је и онај када је

, где су и цели бројеви. Ту разликујемо
два случаја.

Један од бројева и је непаран, рецимо .

Тада је

Увођењем променљиве

добијамо

Пример: Израчунајмо интеграл .

Бројеви и су парни природни бројеви.

Употребом тригонометријских релација

излази трансформација интеграла

 Степеновањем и множењем заграда у подинтегралној
функцији добијамо чланове који садрже парне и непарне
степене од .
Чланове непарних експонената интегрирамо методом под
, док чланове парних експонената, према формулама
сводимо на интеграле облика , које лако решавамо.

На крају размотримо интеграле облика ,

, где су и реалне
константе.

Они се лако решавају употребом тригонометријских формула

Увођењем смене и , интеграли наведеног облика

прелазе, на основу наведених релација, у интеграле збира, односно
разлике, косинуса и синуса, које лако решавамо.