Медицинска школа у Крушевцу

Улога бакра у људском организму

проф. Весна Радивојевић Теодора Вељковић III-4

2022.
 Садржај:

1. Хемијске карактеристике бакра

2. Улога бакра у људском организму

3. Болести које се развијају услед недостатка бакра у организму

4. Болести које се развијају услед вишка бакра у организму

5. Намирнице које садрже бакар

 1. Хемијске карактеристике бакра

Бакар се јавља у неколико оксидационих стања: 0, +1, +2, +3 и +4, а најчешћа стања
су +1 и +2. Соли бакра(II) су углавном плаве или зелене боје. Хемијски, бакар има
многе особине које су сличне злату и сребру.
Хлороводонична киселина у нормалним условима не напада бакар, али у присуству
кисеоника долази до врло агресивног напада. Врућа сумпорна киселина раствара
бакар. Бакар такође раствара азотна киселина и царска вода. Мешавина азотне или
сумпорне киселине са водоник пероксидом раствара бакар изузетно брзо. Овај метал
нападају чак и органске киселине. У базама бакар се понаша стабилно. Кад се загреје
до црвеног усијања, бакар реагује са кисеоником стварајући дебели слој бакар оксида.
Када се изложи флуору и његовим једињењима, бакар се пасивизира. Не реагује са
(чистим) ваздухом и водом. У течном бакру растварају се кисеоник и водоник, а када
се такав течни бакар стврдне, гасови се претварају у водену пару, те могу изазвати
гасовиту порозност у ливеним бакарним предметима.

2. Улога бакра у људском организму

Бакар је један од најпознатијих катализатора у нашем организму. Учествује у

формирању косију и одржава мијелин у нервном систему.

Бакар је микроелемент који улази у састав многих ензима. Присутан је у два кључна
ензима аеробног метаболизма: цитохром Ц оксидази и супероксид дисмутази.
Супероксид дисмутаза налази се у цитосолу. Она каталитички одстрањује слободни
радикал јона супероксида који настаје у аеробном метаболизму. На тај начин она
штити ћелијске мембране.
Осим у ова два ензима присутан је и у: амин оксидази, урикази, каталазама
моноамино оксидази, допамин хидроксилази.
Ензими који садрже бакар учествују у транспорту гвожђа кроз цревни зид, при
уласку гвожђа у хем, катализују биосинтезу порфирина и сазревање ретикулоцита.

Бакар са цинком и гвожђем је локализован у најдоњем слоју покожице, а нарочито

високе концентрације су нађене у кожи горње половине врата и лица. Концентрација
бакра у кожи новорођенчета је већа од 5 до 10 пута него код одраслих.

Концентрација бакра у еритроцитима је стална, док у серуму варира. Један је од

елемента који су неопходни за синтезу хемоглобина. Такође, поред кобалта , гвожђа и
ванадијума, бакар је неопходан за хематопоезу (формирање крвних ћелијских
компоненти). Битан је у производњи антитела. Важан је за уравнотежен ниво
холесерола у крви.

Бакар улази у састав фермената који су неопходни за ћелијско дисање, помаже да

организам боље искористи амино-киселину тирозин који делује на пигментирајући
фактор коже и косе. Учествује у производњи меланина, хормона штитне жлезде,
мијелинског омотача нерава.
 Бакар нарочито убрзава разлагање витамина Ц. Ефикасност витамина Ц против
вируса, бактерија и њихових токсина, поред индиректног деловања подизањем
имунитета, заснива се и на директном деловању слободним радикалом који настаје
деловањем аскобата са молекуларним кисеоником, а што катализује јон бакра.
Бакар заједно са витамином Ц је битан у производњи еластина (протеина), који
промовише заједнички рад коштаног и мишићног система.

У људском организму има од 100 до 125 mg бакра. Проценат бакра се повећава у

време инфекција или вакцинисања упоредо са стварањем антитела у организму.

Излучује се путем жучи, али жуч је неопходна и за нормалну апсорпцију бакра.

Појачана апсорпција бакра путем танког црева уз смањено излучивање путем жучи
постоји код Вилсонове болести. Апсорпцију бакра помаже: цинк, кобалт и гвожђе, а
одмаже висок унос цинка.

Код новорођенчади до другог месеца живота често постоји негативни баланс бакра.
Ово је нарочито изражено код недоношчади.
Мајчино млеко нема довољне количине бакра које су потребне одојчету, иако има 3
пута висе бакра него кравље млеко.

3. Болести које се развијају услед недостатка бакра у организму

Мањак бакра код здравих људи је редак. Појављује се најчешће код деце која су
прерано рођена или се опорављају од врло лоше исхране. Људи који дуготрајно
примају интравенску прехрану су такђе у опасности од развоја недостатка бакра.
Недостатак бакра је стечен и урођен. Стечени облик недостатка бакра је чешћи од
урођеног.

Менкеова болест је урођено обољење код које је оштећена апсорпција и транспорт

бакра. Болест је узрокована мутацијама на гену ATP7A, који кодира протеин важан за
контролу концентрације бакра у телу. Деца са овим поремећајем су често рођена пре
термина. Јавља се чешће код мушкараца него код жена, јер је потребна само једна
копија рецесивног гена на X-хромозому како би се могла развити болест.
Симптоми укључују вуненасту косу, душевну заосталост, застој у развоју,
епилептички нападе, слаб мишићни тонус (хипотонија), дебељушкасте образи, ниску
телесну температуру, низак ниво бакра у крви и прекид синтезе ензима који требају
бакар. Може се јавити и јака неуродегенерација на сивој маси мозга. Бакар се накупља
у неким ткивима, као што су танко црево и бубрези, док мозак и друга ткива имају
неуобичајено ниске концентрације.
Ова болест не може се излечити и пацјенти не живе дуго. Рано лечење инјекцијама
суплемената бакра може благо побољшати стање. Друга лечења обухватају
ублачавање симптома болести, као што су аналгетици, лекови против епилептичких
напада и физикална терапија.

Најчешћи узроци недовољног уноса бакра укључују болести желуца, црева и бубрега
( хронични ентеритис, дијареја, целијакија итд.).
 Недостатак бакра може се посумњати следећим симптомима:
 губитак косе,
 појава белих мрља на кожи,
 рана сива коса,
 честе главобоље и вртоглавица,
 повећан замор,
 бол у зглобовима,
 ендокрини поремећаји,
 чести инфективно-инфламаторни процеси у организму, итд.

Доводи до анемије (смањен број еритроцита), леукопеније (смањен број леукоцита),

неутропеније (смањен број неутрофилних гранулоцита), остеопорозе (смањен ниво
калцијума у костима). Појављају се мала тачкаста крварења на кожи и артеријске
анеуризме.

4. Болести које се развијају услед вишка бакра у организму

Сваки бакар који није везан за протеин је отрован. Узимање малих количина таквог
бакра може да проузрокује мућнину и повраћање.
Кисела храна или пића у дужем додиру са бакреним посуђем, цевима или
поклопцима могу преузети мале количине бакра. Ако се поједу веће количине
бакрених соли које нису везане за протеин, или ако се користе компресе засићене са
отопинама бакрених соли за лечење великих подручја опечене коће, може се
апсорбовати, довољно бакра да оштети бубреге, успори стварање мокраће, и узрокује
анемију због пропадања еритроцита (хемолиза).

Вилсонова болест је урођено обољење ѕбог које се може јавити вишак бакра.Настаје
као последица мутације гена за протеин Вилсонове болести (ATP7B протеин). Код
ове болести постоји оштећење излучивања бакра помоћу жучи и нема повезаности
бакра са протеином церулоплазмином. То узрокује да се слободни облик бакра
накупља у ћелијама јетре и проузрокује токсична оштећења јетре. Оштећене ћелије
јетре нису у стању да синтетишу церулоплазмин. До отприлике пете године живота
бакар се накупља само у јетри, а његови токсични ефекти су ограничени на тај орган.
Тек након тог времена слободни бакар прелази у крв, где циркулише невезано за
церулоплазмин и депонује се у другим органима као што су мозак, рожњача, бубрези,
кости, зглобови, паратиреоидне жлезде, у којима такође ствара оштећења. У рожници
ока, накупљени бакар ствара златне или зеленкатозлатне прстенове (Кајзер-
Флашерови прстенови).
Први симптоми су обично оштећења мозга и укључују дрхтање, главобољу,
немогућност говора, неусклађеност. Отприлике трећина пацијената испољава
психијатријске симптоме као што су смањена радна способност, депресија,
промењиво расположење и психоза. У клиничкој слици ових пацијената доминирају
поремећаји кретања.
Код Вилсонове болести лечење може да спречи да болест напредује, а симптоми се
могу побољшати. Сврха терапије је уклањање нагомиланог бакра и спречавање
његовог поновног накупљања. Препоручује се исхрана са мало хране која садржи
бакар. Користе се лекови као што су пенициламин, мећутим постоје одрећени ризици.
Физикална и радна терапија су корисни за пацјенте са неуролошким обликом болести.
Трансплатација јетре је једна од ефикасних могућности да се излечи Вилсонова
болест, али користи се само у одређеним ситуацијама због ризика и компликација
повезаних са поступком.

Дијагностиковање недостатка и вишка бакра се врши помоћу тестова за садржај овог

микроелемента у крви, урину, ноктима и коси. За жене нормална концентрација бакра
у крвном серуму је 0.8-1.5 µg / l, за мушкарце 0.75-1.45 µg / l.

5. Намирнице које садрже бакар

Морски плодови и месо:

Говеђа јетра је најбогатија намирница бакром. Такође, одличан извор бакра су и

говеђе срце и бубрези. Међу морском храном бакра има у остригама, крабама,
јастозима, шкољкама итд.

Воће и поврће:

Воће и поврће немају толико високе вредности бакра. Ипак, поједине врсте воћа и
поврћа садрже бакар у различитим лоичинама, као што су авокадо, банан, грожђе,
слатки кромпир, парадајз, пећурке, маслине итд

Орашасти плодови:

Одређене врстеорашастих плодова су веома богате бакром, као нпр. сунцокретово

семе, индијсски орах, бадем, лешник.

Остало:

Житарице су прилично добар ивор бакра, тако да је препоручљиво да буду део наше
свакодневне исхране. Зачини богати бакром су: сенф, чили, ким, нана, каранфилић,
мирођија, кари, коријандер, семе целера итд. Биљкњ оснажене бакром су мајоран,
трска, тимијан, естрагон. Напици као сто су кафа, црни чај, пиво или вино су такође
богати бакром, међутим треба да водимо рачуна колико конзумирамо ова пића.