ЕПИСКОП РАШКО-ПРИЗРЕНСКИ И КОСОВСКО-МЕТОХИЈСКИ ТЕОДОСИЈЕ

ЈЕДИНО
ЈЕ БОЖИЈЕ
ВЕЧНО
На Косову и Метохији довољно је и неба и земље,
и воде и шума и поља, за све људе добре воље
СТРАНЕ 8. и 9.

Л А ТАН
П
БЕС МЕРАК
ПРИ

Година LXXVIII // Број 51 - 52 // Приштина - Косовска Митровица // 25. децембар 2021.

АНА БРНАБИЋ, ПРЕДСЕДНИЦА ВЛАДЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

ПРИШТИНА МОРА ДА
ФОРМИРА ЗАЈЕДНИЦУ
СРПСКИХ ОПШТИНА

77
СТРАНЕ 4, 5. и 6.

ЧЕСТИТКЕ ПОВОДОМ 77. ГОДИШЊИЦЕ ЛИСТА „ЈЕДИНСТВО”

АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ, ПРЕДСЕДНИК РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ МАЈА ГОЈКОВИЋ, МИНИСТАРКА КУЛТУРЕ И ИНФОРМИСАЊА
на

Светионик српске Сведок борбе нашег

годи

речи и писма народа за опстанак

МАТИЈА БЕЋКОВИЋ, ПЕСНИК И АКАДЕМИК АЛЕКСАНДАР БОЦАН-ХАРЧЕНКО, АМБАСАДОР РУСИЈЕ У БЕОГРАДУ

КОСОВО ЈЕ РЕШАВАЊЕ
КОСОВСКОГ ПИТАЊА:
И ОВАМО САДАШЊОСТ
И ОНАМО И БУДУЋНОСТ
СТРАНА 10. СТРАНА 2.
 2 АКТУЕЛНО
Пише: Рада Комазец
НОВИНА ПИСАНА
ИСТИНОМ
П
ре 77 година одштам-
пан је први број „Је-
динства”. Кажу, да
оно што није записано, као
да се није ни догодило. По-
стоји зато и латинска из-
река: „Речи лете, записано
остаје”. „Јединство” вер-
но записује већ 77 година
све што се догађало у срп-
ској постојбини - Косову и
Метохији, где се и оно ро-
дило. Од првог броја нера-
скидиво је везано за српски
народ који је преживљавао
и преживљава исте недаће
и изазове.
„Јединство” је одиграло
значајну улогу у стварању
друштва на темељима ан-
тифашизма. Извештава-
ло је, као и данас, са првих
линија фронта и обећавало
ослобођење. Учествовало је
на радним акцијама, пра-
тило изградњу земље, сведо-
чило ницању фабрика, рад-
ничкој солидарности... Из
године у годину, из генера-
ције у генерацију, из једног у
друго бурно раздобље у раз-
ним друштвеним, социјал-
ним и политичким околно-
стима у којима су одређи-
вани и уређивачки профили
и одговарајућа друштвена
улога листа је незамењи-
ва. Тако дуг и виталан жи-
вот у који су стала два ра-
та, бомбардовања, прого-
ни српског становништва,
забележени су на страни-
цама „Јединства”. Забеле-
жило је „Јединство” сепа-
ратистичке покрете, те-
роризам, отимање и уби-
ства Срба, отимање гра-
дова, Дома штампе, спаљи-
вање пребогате архиве „Је-
динства”, књига, спаљива-
ње цркви и манастира, уни-
штење гробља... Све нам то
остаје као документарна
грађа за историчаре који
желе истину. Мењала су се
времена, политички систе-
ми, адресе, мењају се и љу-
ди, али „Јединство” оста-
је верно себи, својим читао-
цима и Косову и Метохији.
„Јединство” је новина пи-
сана истином. Деценије су
пролазиле, оно је опстаја-
ло и данас је победник, који
успешно добија битку про-
тив свих „брзих” медија.
После ноћи и дана теро-
ра на улицама Приштине
1999. године, „Јединство” је
извештавало и дељено бес-
платно преосталом срп-
ском становништву. Тако
смо наговестили да ћемо уз
читаоце остати у најте-
жим данима и годинама и
за њих и за нас. Извешта-
вали смо о најтежим до-
гађањима за српски народ
на КиМ. Онда су утихну-
ли штампарски стројеви
и „Јединство” је протера-
но из свог дома у Пришти-
ни. Оно је верни сапатник и
сапутник својих читалаца
кроз живот, доносећи при-
че малог човека и завиру-
јући у сваки кутак Косова
и Метохије. Развијало се,
радовало се, плакало и ту-
говало са Србима на Косо-
ву и Метохији поставши
њихов синоним. Изнедрило
је генерације највећих мај-
стора пера на КиМ, препо-
знало је, подстицало развој
и успех спортиста, умет-
ника и свих других великих
људи које је Косово и Мето-
хија родило. Непријатељ-
ско окружење и нефер про-
тивници нису нас поколеба-
ли. Сви наши новинари, фо-
торепортери, графичари,
запослени бивши и садашњи
заслужни су што је „Једин-
ство” дочекало дубоку зре-
лост и постао синоним за
српски идентитет. Они су
заслужни за новински садр-
жај којему се верује. Читао-
ци цене чињеницу да су но-
винари „Јединства” има-
ли и имају осећај за обес-
прављене, дискриминисане,
породице киднапованих и
несталих, прогнанике, ко-
совску земљу, плодну Мето-
хију, ораховачко виногорје,
лепоту Шаре и све оно што
карактерише овдашњег ма-
лог човека и српски род на
КиМ. Ако вас нешто подсе-
ћа на детаље из вашег соп-
ственог живота, онда је то
зато што је „Јединство” и
у добру и у злу уз сваку ку-
ћу на Косову и Метохији,
на бранику слободе српског
народа у покрајини. „Једин-
ство” је орало њиве, сејало,
жњало и делило радост са-
косовским човеком.
Оно је било и остало нај-
значајнији гласник који до-
лази у најудаљеније енкла-
ве, повратничка места, за-
борављене људе, угњетаване
жељни слободе, напретка и
бољег живота. На страни-
цама је доносио најважни-
је догађаје из наше истори-
је коју пишу људи о људи-
ма 77 година. Хиљаде зајед-
ничких прича, истинитих,
аргументованих, 77 годи-
на љубави, пријатељства
и дружења са читаоцима.
Колико је тешко носити
бреме напуњено са 77 годи-
на славе, успеха, одрицања,
пожртвовања и истинске
љубави према „Јединству”
које су у њега уткале гене-
рације новинара, уредни-
ка, лектора и свих оних ко-
ји су за 77 година доприне-
ли стварању „Јединства”,
најбоље знају они који да-
нас, руководећи се прави-
лима новинарске професи-
је, исписују нове новинске
ретке. Захваљујући веро-
достојном бележењу дога-
ђаја и професионалном од-
носу запослених према но-
винарству, „Јединство” је
било и остало један од ме-
дијских стубова на Косову и
Метохији. Посебно је задо-
вољство констатовати да
је и поред свих изазова које
доносе нове технологије, са-
чувао своје читаоце. Иако
су многи прогнозирали крај
штампе још пре десет го-
дина, то се није догодило, а
„Јединство” је успело да оп-
стане на основама на који-
ма функционише годинама,
не скрећући у сензациона-
лизам и одржавајући висок
ниво поштовања стандар-
да професије. У времену оп-
ште дигитализације и бр-
зог протока информација,
велики је успех обележити
сваку годину успешног рада
и постојања, а ми, без обзи-
ра на све трендове, у томе
успевамо.
У универзуму електрон-
ских медија неки су мисли-
ли да ће писани медији из-
губити бој и бити осуђени
на лагано умирање и неизбе-
жан крај. Није тако. Мисао
преточена оловком на бе-
лом папиру или на таста-
тури, још ће дуго живети.
Папир је опипљива ин-
формација, жилав, све трпи
и привлачан за многе чита-
оце. „Јединство” има своју
препознатљивост и то ни-
је нешто што се може наћи
на друштвеним мрежама,
то су ипак мало другачији
приступи и новина јесте
управо место за такве тек-
стове. Неће исто занимати
некога од 25 и од 55 година,
али ће и онај од 25 једно-
га дана имати 55 година.
Стижемо да пратимо сва
збивања која неко мора и на
тај начин да пружи читао-
цима. Док су у централној
Србији медији делили суд-
бину друштвене транзици-
је, која је оставила траг на
њихов профил и понашање,
тражећи увек више слободе,
„Јединство” је приморано
да тражи слободу за срп-
ски обесправљени народ на
Косову и Метохији.
Када је Косово и Мето-
хија у питању „Јединство”
је симбол новине које се не
читају површно и искључи-
во на интернету, већ одр-
жавају старе добре ритмо-
ве код наших читалаца.
У изазовном времену за-
једничке борбе, „Јединство”
је било и остаје глас наро-
да. Оно што „Јединство”
издваја од других јесте вер-
ност ћириличном писму,
умереност у извештавању
без сензационализма и вер-
ност малом човеку. Због ду-
говечности, стеченог угле-
да и репутације, те висо-
копрофесионалних нови-
нарских стандарда, „Је-
динство” можемо сматра-
ти једном од националних
институција у Републици
Србији. Велико хвала свим
верним читаоцима, саго-
ворницима и колегама, са
којима, и када се разлику-
јемо, успешно сарађујемо.
Вредност коју башти-
нимо су истина, чињени-
це и одговорност. Тако смо
почели, такви јесмо и та-
кви ћемо остати. Наш за-
датак је да истрајемо на
путу истине, професио-
налних стандарда, етике
и останемо глас народа. „Је-
динству” се верује, а дав-
но стечено поверење нећемо
изгубити. Верујемо у снагу
Јединства.
Пише: Александар Боцан-Харченко, амбасадор Русије у Београду
РЕШАВАЊЕ КОСОВСКОГ ПИТАЊА:
САДАШЊОСТ И БУДУЋНОСТ
Време је да Приштина одустане од једностраних акција и да не
избегава дијалог са Београдом
П
риближава се кра-
ју не лака 2021. го-
дина. У низу обла-
сти су је обележила зна-
чајна достигнућа. Поче-
ла је и напредује масовна
вакцинација против CO-
VID-19. Захваљујући вла-
диним антикризним ме-
рама привреде многих зе-
маља, укључујући Русију и
Србију, показују одрживост
чак и у склопу пандемије.
Постепено се враћа у нор-
малу друштвени живот.
Успешно се развијају зајед-
нички пројекти у оквиру
руско-српског стратешког
партнерства, утемељеног
на начелима једнакости и
узајамног поштовања.
При томе је очиглед-
но у порасту турбулент-
ност у међународним од-
носима, изазвана покуша-
јима Запада да преокре-
не објективан процес фор-
мирања полицентричног
светског уређења, намет-
не неки ”поредак заснован
на правилима” уместо оп-
штеприхваћених међуна-
родно-правних норми. Ко-
сово је један од терена где
се покушава да се применe
тa ”правила” уз бацање у
заборав међународног пра-
ва. У тим условима, као
и пре, нема прогреса у ре-
шавању косовског питања.
Иако је одржано неколи-
ко рунди дијалога Београд –
Приштина, није успело да
се разраде решења за отво-
рена практична питања.
Могућности за ”изградњу
мостова” су по који пут
пропуштене: руководство
привремених институција
самоуправе на Косову и да-
ље избегава конструктив-
не преговоре. Уместо да ис-
поље добру вољу, косовски
Албанци истичу нове ве-
штачке захтеве. Уместо
да спроводе у живот ра-
није преузете обавезе, вр-
ше озбиљне провокације уз
примену силе на северу по-
крајине, где живе Срби.
Нема помака у форми-
рању Заједнице српских оп-
штина на Косову (ЗСО). А
управо то је кључна одред-
ба Бриселских споразума,
чија је реализација позва-
на да осигура косовским
Србима услове неопходне
за живот безбедност, по-
штовање права и слобода,
очување културног и вер-
ског идентитета, повећа-
ње благостања. У поређењу
са 2020. годином је више
него двоструко порастао
број напада на неалбан-
ско становништво и ње-
гову имовину. Заиста су
угрожени православне цр-
кве и манастири, а и они
са листе Светске култур-
не баштине УНЕСКО-а.
Дестабилизовали су си-
туацију упади приштин-
ских специјалних једини-
ца на административну
линију између Аутономне
Покрајине Косово и Мето-
хија и централне Србије у
септембру ове године, у гра-
дове насељене косовским
Србима у октобру ове го-
дине. Москва и Београд су
одлучно осудили те акци-
је бремените несагледивим
последицама, солидарно се
заложили за решавање свих
постојећих проблема мир-
ним путем дијалога.
Ништа Приштина ни-
је урадила за истражива-
ње околности напада у мају
2019. године на руског са-
радника УНМИК-а Миха-
ила Красношћокова и ње-
говог незаконитог хапше-
ња. У октобру ове године
су се покрајинске ”власти”
одлучиле за још један др-
ски испад, неосновано оп-
туживши два сарадника
приштинске Канцеларије
Амбасаде Русије у Србији за
наводно ”неспојиве са њи-
ховим статусом активно-
сти” и допустивши цуре-
ње у медије њихових личних
података. Преко УНМИК-
-а, као и у Савету безбед-
ности Уједињених нација,
који редовно разматра си-
туацију у српској покраји-
ни, настојимо да се гаран-
тује несметан рад наших
дипломата акредитованих
код УНМИК-а.
Да се промене негатив-
не тенденције, потребни су
консолидовани напори свих
учесника решавања косов-
ског питања. Дијалог Бео-
град – Приштина уз посре-
довање ЕУ и даље има по-
тенцијал, али његова ”фи-
лозофија” захтева кориго-
вање у правцу веће објек-
тивности. Најглавнији је
императив остваривања
свих Бриселских споразума,
почев од потпуног форми-
рања ЗСО, од стране при-
времених институција са-
моуправе на Косову. Само
на тај начин покрајинске
”власти” ће доказати своју
способност да се договарају,
почети са изградњом међу-
етничког поверења.
ЈЕДИНСТВО // 25. децембар 2021.
С тим у вези позивамо
спољне партнере Пришти-
не, пре свега из земаља ЕУ,
да то разјасне својим шти-
ћеницима. Да нагласе апсо-
лутну неприхватљивост
једностраних мера струк-
тура косовских Албанаца,
тим пре покушаја примене
силе против српског ста-
новништва. Да подвуку да
за договоре о посебним те-
мама, као што су расве-
тљавање судбина неста-
лих, енергетика или кре-
тање саобраћаја преко ад-
министративне линије, не-
опходне су стручна припре-
ма позиција, усмереност
према компромису, деполи-
тизација техничких аспе-
ката. Ти обавезни елемен-
ти Приштини хронички
недостају. Без њих она све
дубље улази у ћорсокак, по-
казује своју неодрживост.
Хтео бих да подсетим
на једну озбиљну околност.
”Бриселски дијалог” је лан-
сиран уз одобрење Генерал-
не скупштине Уједињених
нација. Тиме је појачан ње-
гов легитимитет и поли-
тички потенцијал. Али то
предвиђа одговорност по-
средника и учесника (Бео-
град то потпуно схвата).
Као и категорички искљу-
чује наметање признавања
Косова, које би флагрант-
но прекршило темељни до-
кумент саме Организације
Уједињених нација, односно
Резолуцију 1244 њеног Са-
вета безбедности.
Што брже руководство
привремених институци-
ја самоуправе у Пришти-
ни разуме штетност сво-
је опструкције нормалног
дијалога са Београдом, то
више прилика ће се поја-
вити за ”оживљавање” ре-
шавања косовског питања.
Руска страна је спремна да
и убудуће доследно допри-
носи развоју тог процеса
на чврстој међународно-
-правној основи, дефини-
саној у Резолуцији 1244 СБ
УН, и под општом контро-
лом СБ УН у складу са Гла-
вом VII Повеље УН.
ЈЕДИНСТВО // 25. децембар 2021. ЧЕСТИТКЕ 3
ЧЕСТИТКЕ ПОВОДОМ 77. ГОДИШЊИЦЕ ЛИСТА „ЈЕДИНСТВО”
АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ, ПРЕДСЕДНИК РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ АНА БРНАБИЋ, ПРЕДСЕДНИЦА ВЛАДЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

СВЕТИОНИК СРПСКЕ Хвала вам што се

РЕЧИ И ПИСМА борите за наше
Косово и Метохију
О д срца Вам честитам 77 година постојања и рада, као медију који је сво-
јом делатношћу обележио неке од најтежих и најизазовнијих деценија у
историји наше земље. И скрено вам честитам 77.
рођендан. Хвала вам на
„Јединство” је својеврсни симбол нашег народа на Косову и Метохији, гла- свему што сте радили до са-
сило које је увек представљало светионик српске речи и писма, али и изузет- да, посебно на свему што ра-
не новинарске школе која је изродила репортере оштрог пера и изузетног про- дите последњих година, зато
фесионализма. што разумете колико је те-
„Јединство” се није ограничило само на форме савременог журнализма, већ је шка ситуација и разумете ко-
увек ишло и корак даље, па је током година са поносом окупљало и бројне кул- лико се боримо да задржимо је-
турне ствараоце, писце и уметнике. динство Срба. Хвала вам што
И данас се истичу многи сјајни књижевни преводи стваралаца на албанском препознајете ту политику и
и турском језику, који су угледали светло дана управо захваљујући вашој кући њене резултате и хвала вам
и неуморном настојању да у области издавачке делатности увек промовишете праве вредности. што сте довољно храбри да о
Још једном Вам честитам годишњицу рада, уверен да ћете и даље бити веродостојан сведок времена и да ћете са новом моти- томе причате. Данас је најве-
вацијом и снагом наставити да бележите догађаје и исписујете историју у свету нашег журнализма. ћа храброст подржати поли-
тику која доноси резултате,
зато што сте онда и сами под нападом свих осталих који же-
ле те непобитне резултате да оспоре. Хвала вам што помаже-
МАТИЈА БЕЋКОВИЋ, ПЕСНИК И АКАДЕМИК те нашем народу и што се борите за наше Косово и Метохију.

НЕКА ЖИВИ „ЈЕДИНСТВО” МАЈА ГОЈКОВИЋ, ПОТПРЕДСЕДНИК ВЛАДЕ

500 ГОДИНА ПОСЛЕ МЕНЕ

И МИНИСТАРКА КУЛТУРЕ И ИНФОРМИСАЊА

Сведок борбе нашег

народа за опстанак
„Јединство” се родило 5 година после мене, а ја му честитам рођендан и желим да
живи 500 година после мене!
Ваш Матија Бећковић
Свим запосленим у Редак-
цији листа „Јединство” упућу-
ДР ПЕТАР ПЕТКОВИЋ, ДИРЕКТОР КАНЦЕЛАРИЈЕ ЗА КиМ јем искрене честитке поводом
ГОРАН РАКИЋ, ПРЕДСЕДНИК СРПСКЕ ЛИСТЕ

Синоним за поверење
77 година постојања, у уверењу
Дуговечност да ћете као најстарији срп-
ски новински лист на Косову

и тачну вест традиције и Метохији остати доследни

вредностима које деценијама
и квалитета негујете.

У име Канцеларије за Косово и

Метохију и своје име, чла-
новима редакције и свим запо- J единство” је показатељ да
традиција и квалитет дуго
Током своје дуге и богате
историје, носили сте се са број-
ним тешкоћама и изазовима,
сленима, честитам 77 годинa трају. Ваши новинари трагају делећи судбину нашег народа
успешног трајања „Јединства”, за истином уз поштовање са- на КиМ, али ни у најтежим
јединог штампаног гласила на говорника. Честитам вам ро- треницима нисте одустајали и успевали сте да нађете пут до
српском језику у покрајини. ђендан и желим све најбоље читалаца у нашој јужној покрајини.
„Јединство” је више од се- у даљем раду. Уверена сам да ћете и у периоду пред нама, и поред бројних
дам деценија поуздан хро- искушења у савременом добу, и нимало лаких услова за све медије
ничар, сведок и актер нови- на српском језику на Косову и Метохији, бити ослонац истини-
је историје српског народа на тог, веродостојног и објективног информисања нашег народа и
Косову и Метохији. Углед и по- СВЕТОМИР АРСИЋ БАСАРА , ВАЈАР И АКАДЕМИК сведок његове борбе за опстанак на нашим вековним просторима.
верење грађана стицали сте поштујући високе стандарде про-
фесионалног новинарства, а предани рад, истина и правда за „ЈЕДИНСТВО“ ЈЕ НОВИНА МОМЧИЛО ТРАЈКОВИЋ, ПРЕДСЕДНИК СРПСКОГ
коју се залажете, учинили су да „Јединство” постане синоним
за проверену и тачну вест. КОЈА СЕ И ЧИТА И ВОЛИ НАЦИОНАЛНОГ ФОРУМА
Ваша улога у правовременом и објективном извештавању
о догађањима на Косову и Метохији, подршци државе Србије
останку и опстанку нашег народа у покрајини, од непроцењи-
„ Јединство“ никада
није манипулисало већ
ВАШ ЛОГО МИ РАЗГАЛИ ДУШУ
вог је значаја и на томе сам вам посебно захвалан. Сигуран сам је преносило чињенице, „Јединство” је је-
да ће вам национални интереси и животна питања нашег наро- историјске догађаје и динствени медиј на ко-
да и надаље бити најзначајнија тема и у тој мисији ћете увек муку српског народа на ји не могу да се наљу-
имати подршку Канцеларије за КиМ. Косову и Метохији. Сви тим. Ако бих се нека-
Желим вам да трајете још дуго и да својом уређивачком по- други медији се слуша- да и наљутио, ваш лого
литиком останете верни истини и вашим читаоцима, а на до- ју, гледају, читају, а „Је- ми разгали срце. Пока-
бробит српског народа. динство“ је новина ко- зали сте снагу и жила-
ја се и чита и воли. Же- вост да опстанете у те-
лим да трајете вечно, шким временима и ја
као што ће трајати и вам желим да просла-
УДРУЖЕЊЕ НОВИНАРА СРБИЈЕ остати вечно наше Ко- вљате рођендане још
сово и Метохија. пуно, пуно лета.
Поштоване колегинице и колеге,
Честитајући вам 77. рођендан
ЗВОНИМИР СТЕВИЋ, НАРОДНИ ПОСЛАНИК
ДРАГИ ЈЕДИНСТВЕНИЦИ,
сећамо се деценија које су захваљују-
ћи новинарима и новинаркама „Је-
динства”, њиховим текстовима и борбом за опстанак осветље- СРЕЋАН РОЂЕНДАН
не и видљиве. За једно лепо детињство
Странице „Јединства” део су колективног отпора угрожа- НАШЕМ ЈЕДИНСТВУ старији од ваше куће,
вању нашег друштвеног, политичког и језичко-културолошког радујем се што могу и ове године
бића. Зато се из њих могу извући кључни аргументи за опста-
нак и значај новинарства. Данас је „Јединство” темељни и ста-
билни носилац идеје да се само упорношћу, жртвом и истрај-
М оје прво запослење било је
у „Јединству” и ја се посеб-
но поносим тим делом мог жи-
да вам честитам
јединствен празник: Седамдесет седам
ПОДВИГА – на чувању јединства духа
ношћу могу дочекати боља и слободнија времена. вота. Хвала вам што истрајавате српског језика и ћирилице!
Хроника која се данас исписује у једином штампаном меди- у борби за истином и објектив- Желим вам да истрајете и даље
ју на српском језику на Косову и Метохији је огледало ствар- ним презентовањем догађања на том племенитом задатку,
ности у којој Срби живе, али и спона која нераскидиво повезује у нашој покрајини. Срећан ро- и да сачувате успомену на неимаре
наш живот и културу. ђендан нашем „Јединству” и да који су пре вас јединствовали
Живојин Ракочевић, председник УНС-а у будућим временима много ви- на Светом српском Косову и
Нино Брајовић, генерални секретар УНС-а ше доноси радосних и лепих ве- Метохији!
Дарко Димитријевић, председник ДН КиМ сти на својим страницама. Ваш Љубивоје Ршумовић, песник
 4 ИНТЕРВЈУ
АНА БРНАБИЋ, ПРЕДСЕДНИЦА ВЛАДЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
ПРИШТИНА МОРА
ДА ФОРМИРА
ЗАЈЕДНИЦУ
СРПСКИХ ОПШТИНА
Међународна заједница, посебно они међународни фактори који су признали једнострано проглашену независност Косова, морају да
утичу на ефикаснији начин на Приштину, да се врати за преговарачки сто. Аљбин Курти је идеолошки фанатик којег не занима како људи
живе и да ли имају економску перспективу. Он има неку своју идеологију, своју идеју и у свом мозгу он мисли да може да је реализује.
Вучић је променио и унапредио Србију и напади на њега имају један, једини циљ, а то је да дестабилизују Србију. Они желе да ослабе њега
и да покушају некако да промене власт у Србији – рекла је председница Владе Републике Србије Ана Брнабић
И
ако се ономад
стрпљиво ишче-
кивало шта ће да
учини, чини се
да председник
Вучић није имао дилему ка-
да је за мандатара предложио
садашњу председницу Владе
Србије. У ситуацији када Ср-
бија „хода по танкој жици”,
притиснута споља и изнутра,
Ана Брнабић својим образова-
њем, енергијом, посвећеним
радом, љубављу према земљи
и народу и прагматичношћу
успешно предводи Владу и ре-
презентативно представља Ср-
бију на сваком месту, доказу-
јући да друштвени традицио-
нализам не може да искључи
пословну и политичку карије-
ру жене, а да су жене на Балка-
ну у многим сегментима жи-
вота вредније, одговорније и
оданије од мушкараца. О Ко-
сову и Метохији и актуелним
политичким питањима, спе-
цијално за рођендански број
„Јединства” говорила је Ана
Брнабић, председница Владе
Републике Србије.
zzМоже ли доћи до реализације
договореног у Бриселу док
власти у Приштини третирају
нашу јужну покрајину као
„независну државу”?
„
Српска листа је
прва политичка
организација
која је ујединила
Србе. Када имате
јединство и један
глас онда имате
и значајно већу
политичку моћ
Ако разговарамо о Брисел-
ском споразуму, он мора да се
реализује. Ја не видим ни јед-
ну другу алтернативу. Дакле,
Бриселски споразум потписан
је још 2013. године, као пр-
ви споразум о нормализацији
и мора да се имплементира.
Уколико желимо да прегова-
рамо о неком другом спора-
зуму о нормализацији, мора-
мо прво да имплементирамо
први. Не видим уопште оп-
цију да сада идемо назад, на
период пре 2013. године, да
поништавамо све договоре и
све оно што смо ми испунили,
јер Приштина није испунила
ништа и, да преговарамо не-
ки нови споразум. Не постоји
та могућност. Коначно, то је
и међународни споразум чи-
ји је гарант ЕУ. У том споразу-
му је и потпис високог пред-
ставника ЕУ, тада баронице
Кетрин Ештон. Тај споразум
мора да се примени, односно,
Приштина мора да формира
Зједницу српских општина.
zz Стандард обичног албанског
народа на КиМ је на ниском
нивоу, незапосленост висока,
инвеститори заобилазе КиМ. Да
ли је Куртијева националистичка
реторика, између осталог,
и у служби замагљивања
суштинских ствари, као што
је економија, односно живот
грађана?
У најновијој анкети коју је
крајем новембра спровео Ме-
ђународни републикански ин-
ститут 78 посто испитаника
са КиМ, углавном Албанаца,
у доби између 18 и 35 годи-
на, изразило је жељу да напу-
сти територију КиМ, ако им се
пружи прилика, јер не виде та-
мо перспективу. Територија
Косова и Метохије, коју они
називају „Република Косово“,
је међу најсиромашнијим по-
дручјима у читавој Европи.
Тамо је БДП само 4.300 дола-
ра по глави становника, а по
неким подацима који постоје,
упитно је да ли су они преци-
зни и тачни, трећина станов-
ништва је незапослено.
Ја мислим да је то вероват-
ЈЕДИНСТВО // 25. децембар 2021.
но и нешто више и да је висо-
ки степен сиве економије. Та-
ко да је огроман економски
проблем за квалитет живота,
за будућност, за просперитет
тих људи и њихових породи-
ца. За једног озбиљног поли-
тичара превасходно би било
потребно, да се на прагмати-
чан начин бави овом темом,
како би људи желели да оста-
ну да живе на тој територији.
Али, ја искрено мислим, до-
пуштам наравно да грешим,
да се Аљбин Курти не бави
стварањем конфликта да би
побегао од тих проблема или
да би их замаглио. Он је иде-
олошки фанатик којег не за-
нима како људи живе и да ли
имају економску перспекти-
ву. Курти има неку своју иде-
ологију, своју идеју и у свом
мозгу он мисли да може то
да изгура. Оно што не види
као политичар је, да посло-
ва неће бити, радних места
неће бити, инвеститора неће
бити, док се не постигне дого-
вор са Београдом. Нико неће
инвестирати своје новце у те-
риторију којој се не зна ста-
тус. Можда се тај статус зна
из угла Аљбина Куртија, као
што ја знам статус те тери-
торије, али, та два статуса су
потпуно супротстављена. Док
год се не направи дугорочно
одржив договор између Бео-
града и Приштине, економске
прилике на КиМ не могу да се
побољшају и унапреде.
Ако му је заиста стало до
радних места, квалитета жи-
вота и перспективе за младе
људе, онда му на првом ме-
сту мора да буде дијалог са
Београдом. Пошто он у својој
глави мисли да је то заврше-
на ствар, да је тзв. Република смислу потпуно посвећен њој. само север покрајине и Срби. ских или албанских медија на
Косово „независна држава“ и На крају, то ме и највише пла- У ситуацији када Приштина КиМ, већ у огромној мери од
покушава интегрисати север
пошто је то његова идеологи-
ја, он је идеолошки фанатик.
ши, зато што то не доноси ни-
шта добро ни за Албанце ни и заокружити своју такозвану
стране наших медија овде у
Београду и у централној Ср-
Ја сматрам да он ништа друго
осим тога и не види. Дакле, не
за Србе на КиМ, ни за читав
овај регион.
државност, у каквој је
функцији учестали наратив о
бији. Мени је лако да оценим
зашто се то ради. Српска листа
мислим да он игра неку игру zzИако је у светским размерима криминализација севера КиМ ? је прва политичка организаци-
позната албанска мафија као
у којој прави политички кон-
фликт да би заборавио еко- и криминал и нарко картели
Нажалост, север Косова,
односно Срби на северу КиМ
ја која је ујединила Србе. Пре
Српске листе Срби нису има-
номске проблеме. То је ње-
гова идеологија и он је у том
на Косову и Метохији, увек
се настоји криминализовати
се не криминализују само од
стране Приштине и приштин-
ли јединство, нису имали је-
динствени глас. Када имате је-
ЈЕДИНСТВО // 25. децембар 2021.
динство и један глас онда има-
те и значајно већу политичку
моћ. Са том политичком моћи
ви можете неке ствари да ура-
дите. Пре тога, или у случају
да није постојала Српска ли-
ста или да неко проба и успе
да је растури, Срби би се вра-
тили на подељене политичке
организације, подељене по-
литичке партије, не би има-
ли јединство и утолико би би-
ли слабији.
Пре Српске листе важио је
наратив да Срби не могу да се
сложе. Пошто Срби не могу да
се сложе, Срби не знају шта
хоће. И, пошто Срби не знају
шта хоће, онда са Србима не
може ни да се разговара. Сви
албански политичари, све ал-
банске елите и већина поли-
тичара из оних земаља које су
признале независност Косо-
ва, још увек играју на ту раз-
једињеност и подељеност ме-
ђу Србима.
Увек су то узимали као али-
би да се практично Србима
ништа не да, да се са Срби-
ма не разговара и да се не по-
стигну никакви договори. Ка-
да је настала Српска листа,
уз огромну помоћ и подршку
председника Александра Ву-
чића, који се својим аутори-
тетом заложио за то да се Ср-
би на КиМ коначно уједине,
скоро па одједном, преко но-
ћи, поправио се положај Ср-
ба на КиМ.
Они су заједно гласали,
имали политичку моћ и мо-
гли да утичу на процесе. Због
тога многи желе да кримина-
лизују север Косова, односно
људе у Српској листи, да би
растурили Српску листу, а са-
мим тим и српско јединство,
да се вратимо на време када
су Срби били разједињени, ме-
ђусобно посвађани и када је
могао да их манипулише ко
је како хтео.
zzНа Куртијеве изјаве о уједињењу
са Албанијом међународни
фактори се не оглашавају. Може
ли доћи до нормализације
односа Београда и Приштина
док се јасно не стави до знања
Приштини да је неминован
компромис?
Моје мишљење је да чита-
ва међународна заједница, по-
себно они међународни фак-
тори који су признали једно-
страно проглашену незави-
сност Косова, морају да утичу
на ефикаснији начин на При-
штину да се врати за прегова-
рачки сто. То је њихова обаве-
за, зато што су они признањем
независности практично дали
легитимитет и кредибилитет
Приштини, односно привре-
меним институцијама у При-
штини да су довољно озбиљ-
ни, да су „држава“.
Ако сте довољно озбиљни
да сте „држава“, ви треба да
поштујете међународне спо-
разуме које сте потписали или
које је неки други политичар
у име те „државе“ потписао.
Не можете од тих споразума
да бежите, зато што онда ни-
сте кредибилна и легитимна
„држава“. Даље, ако желите да
поштујете своје институције, а
пре свега свој устав, онда, та-
кође, морате да га поштујете у
свим својим елементима. Ка-
да су правили те тзв. косовске
снаге безбедности, морали су
по њиховом уставу да питају и
Србе на КиМ, али нису.
Увек приликом разгова-
ра са неком земљом члани-
цом ЕУ, која је признала јед-
нострано проглашену незави-
сност, као и са партнерима из
САД, кажем: „Ви имате велику
дозу одговорности за то како
се данас живи на КиМ, како
живе и Албанци и Срби и ка-
ко се њихове политичке ели-
те понашају”. Мислим да је
сасвим јасно данас, апсолут-
но свима, да без договора са
Београдом не постоји дуго-
рочно и одрживо решење за
територију КиМ.
Требало је дуго времена да
се они навикну на то. Јер, пре
Александра Вучића практич-
но је то питање било ставље-
но у потпуности ад акта. Чак
смо се и ми овде помирили
са том страшном судбином,
да Косово није наше и да по-
стоји нека „Република Косо-
во” која више није део Србије.
О томе се скоро више није ни
причало. Наш главни прегова-
рач био је Борко Стефановић,
кога је међународна заједни-
ца знала по томе што је пред
председничке изборе у Срби-
ји ишао у Амбасаду САД-а да
моли да се проглашење неза-
висности одложи након другог
круга председничких избора.
Онда се може замислити ко-
лико је међународном факто-
ру, САД-у и осталима који су
признали Косово, било јасно
колико нама у том тренутку
ништа практично није значи-
ло Косово. Александар Вучић
је успео да врати на агенду то
питање, да га држи на столу,
да отвори много других разли-
читих питања и да у потпуно-
сти оголи да иза тзв. Републи-
ке Косово не постоји „држа-
ва“ ни капацитет за „државу“.
То је на најбољи могући
начин урадио управо преко
Бриселског споразума и ми
сада инсистирамо да се им-
плементира.
zz Шта значи за српску економију
и Србе на Косову и Метохију
иницијатива „Отворени Балкан”
и изградња „Ауто -пута мира”?
Значи јако много, и симбо-
лично и практично. Пре свега,
рекла бих да је то једна велика
идеја, одлична и храбра визи-
ја за будућност Балкана, која
може бити другачија од онога
каква нам је била прошлост,
у конфликтима, ратовањима,
подметањима... уместо сарад-
ње и заједништва. Иницијати-
ва „Отворени Балкан” је за-
штита наших заједничких ин-
тереса и једна другачија бу-
дућност, пре свега, за младе
људе у овом делу Европе до
тренутка уласка у ЕУ.
Ово није нека утешна на-
града. Ово је иницијатива ко-
ја је у потпуности комплемен-
тарна са европским путем чи-
тавог региона и са европским
интеграцијама. На крају кра-
јева, она ће и погурати тај пут
европских интеграција. Прак-
тично, то значи регион који је
боље повезан, где скоро нема-
те границе, слободу кретања и
људи и роба и услуга и капи-
тала. Иницијатива која ће нам
помоћи да доведемо много ви-
„
Ја се бринем
за безбедност
председника
Вучића, управо
зато што они
знају да не могу
да га победе на
изборима, зато
што народ Вучићу
верује. Народ
њему верује зато
што је народ
видео резултате
ше инвеститора у регион, зато
што ћемо реално бити једно
веће тржиште. Помоћи ће да
људи остану у овом региону,
да не иду „трбухом за крухом“
у неке друге земље, пре свега
Западне Европе, зато што им
неће требати радне дозволе и
нострификација диплома. По-
сла има већ сада довољно, по-
себно у Србији, а биће, свака-
ко, захваљујући овој иниција-
тиви и у Северној Македони-
ји и Албанији. Ја се надам да
ће се ускоро сви остали при-
дружити овој иницијативи. За
економију ће значити пуно.
Од 1,5 посто директног раста
БДП-а, захваљујући овој ини-
цијативи, до чак 7 посто раста
БДП-а за све нас, уколико се
сви са Западног Балкана при-
друже и имплементирамо све
оно што је планирано. Ово је
невероватна корист, огромна
шанса и прилика. Што се тиче
„Ауто-пута мира” Ниш-Плоч-
ник-Мердаре-Приштина зна-
чиће много бољу повезаност,
ИНТЕРВЈУ 5
„
Док год се
не направи
дугорочан и
одржив договор
између Београда
и Приштине,
економске
прилике на КиМ
не могу да се
побољшају и
унапреде
Србије и Албаније, али и по-
везаност Грачанице и српских
средина на КиМ са централ-
ном Србијом, као и позицио-
нирање читавог овог региона
као мреже путева и транспор-
та од истока до запада, што
опет додатно доноси новац за
све грађане који живе у овом
делу Европе.
zzПоред свих улагања у српске
средине, могу се чути изјаве
да Србија не помаже довољно
Србе на КиМ. Као председница
Владе Србије имате податке шта
све Србија чини и колико новца
улаже на КиМ... ?
Слободно могу да кажем да
Србија у овом тренутку најви-
ше улаже у КиМ, ако меримо
у последњих 30 година. Само
у ребалансу ове 2021. године
за КиМ је додато још четири
милијарде. Ја ћу причати само
о овој 2021. години, да не ши-
рим причу. На личну иници-
јативу и предлог председника
Вучића, као Влада издвојили
смо средства за једнократну
финансијску подршку Србима
на КиМ од 100 евра сваком де-
тету и сваком нашем грађани-
ну на КиМ, а незапосленима
200 евра. Почели смо изград-
њу КБЦ у Косовској Митрови-
ци. Након 22 године од изме-
штања Приштинског универ-
зитета у Косовску Митровицу
кренули смо у његову рекон-
струкцију и доградњу, изград-
њу бројних стамбених једини-
ца, обнављање уништених ку-
ћа, нових газдинстава, улага-
ње у пољопривреду, у механи-
зацију, у подршку младим по-
љопривредницима, у дигита-
лизацију... Ускоро ћемо у Гра-
чаници отворити наш, прак-
тично први, дигитални центар,
а захваљујући том центру раз-
мишљамо и о томе да конач-
но вратимо матичне књиге у
наше општине на територији
КиМ. Отворили смо најновију
ПСР лабораторију у Косовској
Митровици. Уколико погледа-
мо 2021. годину и претходних
неколико година, очигледно је
колико се улаже на КиМ. То
наши Срби на КиМ виде, као
што виде колико нам је стало
и важно да остану на својим
огњиштима.
zzУпркос чињеници да је Србија
у последњих неколико година
доживела препород, не престају
увреде, напади, па чак и претње
упућене ка председнику Вучићу.
Зашто је то тако и зашто траже
„председникову главу”?
Нажалост, ти напади су
монструозни. И, невероват-
но је колико они не виде да су
ти напади монструозни, већ у
ствари потпуно обрћу те пору-
ке и онда испадне да ми напа-
дамо неког. Ми у ствари ради-
мо свој посао и уколико треба
да кажемо: „Људи ово што ра-
дите није ни демократски, ни
културно и не приличи једном
демократском друштву”, онда
они крећу жестоком ретори-
ком у одбрану оних који гово-
ре да треба убити председни-
ка Вучића. Још инсистирају
да сви грађани треба да ста-
ну у њихову заштиту. Вучић је
променио и унапредио Срби-
ју и напади на њега имају је-
дан, једини циљ, а то је да де-
стабилизују Србију. Они желе
да ослабе њега и да покушају
некако да промене власт у Ср-
бији. Иза свега тога стоје или
страни или приватни интере-
си, бизнис интереси неке по-
литичке елите, која је некада
владала Србијом када је Срби-
ја била и слаба и сиромашна,
када су људи континуирано
остајали без посла, а фабри-
ке се гасиле.
Ти људи су на крају из своје
политичке каријере излазили
као мултимилионери. Њихова
жеља да се врате на власт јесте
да наставе да се богате. Не да
би у Србији изградили путеве,
јер имали су 10-12 година да
граде путеве па их изградили
нису. Не ни да се врате да из-
граде болнице, зато што ни
једну болницу нису изгради-
ли. Не, ни да се врате да би у
наше школе увели интернет,
компјутере или програмира-
ње или изградили нове школе,
зато што ништа од тога нису
урадили док су они били од-
говорни за то како се живи у
Републици Србији. Дакле, они
желе да се врате на власт, да
наставе да раде оно што су ра-
дили док су били на власти, а
то је да се богате. У том сми-
слу не мислим да имају посеб-
но неке друге политичке ам-
биције, да се не слажу са тим
куда Србија иде, да ли иде ка
ЕУ, да ли иде довољно брзо
или не иде. Тек када је дошао
Александар Вучић практично
су почеле наше европске ин-
теграције. Тада смо почели
преговоре са ЕУ, добили датум
и кренули. Од тада до данас
отворили смо 22 преговарачка
поглавља, затворили привре-
мено два. Дакле, једина иде-
ја је у ствари да се дестабили-
зује Србија, да би се они вра-
тили на власт и наставили да
се богате. Вучић им је једини
камен спотицања до тог циља.
Такође, Аљбин Курти и многи
други отворено кажу: „Имамо
један проблем, тај проблем је
Александар Вучић“. Ја се бри-
нем за безбедност председни-
ка Вучића, управо зато што
они знају и потпуно су свесни
да њега не могу победити на
изборима, зато што народ Ву-
чићу верује. Народ њему ве-
рује зато што је народ видео
резултате. Народ је видео пу-
теве, Коридор 10 и ауто-пут
до границе са Северном Ма-
кедонијом, до границе са Бу-
гарском, видео је ауто-пут до
Чачка. Видеће следеће годи-
не ауто-пут до Пожеге. Видео
је Београд на води, Клинички
центар Ниш, да се ради Кли-
нички центар Србије, да је по-
чео да се ради Клинички цен-
тар Војводине. Видео је како
НАСТАВАК НА 6. СТРАНИ
 6 ИНТЕРВЈУ
изгледа сада брза пруга изме-
ђу Београда и Новог Сада. Ви-
део је да су људи запослени,
да континуирано расту плате
и пензије, да је држава еко-
номски јака. Због тога народ
гласа за Александра Вучића,
због тога воли и цени Алек-
сандра Вучића и они не могу
да га победе на изборима. За-
то позивају на његово убиство
и могу да се крију колико год
желе иза тога да је то креатив-
ни бес или да је то њихово де-
мократско право, или да они
то нису мислили тако него да
је то пренесено значење. То
је њихова жеља и тако је из-
говарају. Они кад позивају на
његово убиство, то и мисле и
ја сам забринута за његову бе-
збедност. Јер, њима треба Ср-
бија без Александра Вучића.
zz Зашто део опозиције и
„интелектуална елита” у
Србији користи сваку прилику
да оптуже сопствени народ и
државу у Бриселу, Вашингтону
и другим центрима моћи за све
лоше што се догодило и догађа
у овом делу Европе? Да ли они
желе напредак Србије и њено
прикључење ЕУ?
Да ли желе ЕУ ја нисам си-
гурна. Видела сам посебно у
последње време неколико ва-
жних тренутака када смо се
ми приближили ЕУ и напре-
довали у нашим европским
интеграцијама, они су се тру-
дили, мислим на део те само-
зване интелектуалне и поли-
тичке елите, која се огледа у
бившем режиму и странкама
око Драгана Ђиласа и медији-
ма који су или под директном
или индиректном контролом
„
Напорним
радом, огромном
посвећеношћу,
храброшћу,
озбиљношћу,
преузимањем
одговорности,
успели смо сваки
пут да из криза
изађемо као
победници
Драгана Ђиласа, да оспоре и
унизе Србију. Не само да се
нису радовали због тога што
смо ми отворили један кла-
стер, односно четири нова по-
главља, већ су у ствари лоби-
рали да се та нова четири по-
главља не отворе и били неза-
довољни што их је ЕУ отвори-
ла. Тако да не знам колико је
искрена њихова жеља да ми
заиста идемо ка ЕУ. Даћу вам
и други пример, све се то де-
сило у последњих месец дана.
Ми смо тешким и напорним
радом изгурали да дођемо до
референдума о промени Уста-
ва само искључиво у области
правосуђа, како би правосу-
ђе било независно од поли-
тичког утицаја, а самим тим
квалитетније и ефикасније. То
јесте једна европска норма и
сви су се декларативно зала-
гали за њу. Дакле, сви су они
били за независно правосуђе
и ми смо имали једну отво-
рену јавну дебату о уставним
амандманима од 2018. годи-
не. Коначно смо 2018. годи-
не завршили, добили зелено
светло Венецијанске коми-
сије, али је био значајан део
стручних удружења, као што
су Друштво судија Србије и
Друштво тужилаца, који су би-
ли незадовољни тим уставним
амандманима. У мандату ове
нове Владе желели смо да по-
ново покренемо дебату, без
обзира што смо добили зелено
светло Венецијанске комиси-
је. Јер, желели смо да напра-
вимо о тако важној теми као
што је правосуђе консензус
у друштву. Напорним радом,
сталним разговорима, слуша-
њем, усвајањем њихових пре-
длога успели смо да напра-
вимо тај консензус, добили
зелено светло и све похвале
од Венецијанске комисије, и
свих чланица ЕУ. Прошло је то
кроз парламент и ево 16. јану-
ара имамо референдум. Сада
видите да сви политичари, ко-
ји су били део бившег режи-
ма и део политичких органи-
зација које су нове, а кажу да
су проевропске, одједном из-
лазе и позивају људе или да
бојкотују референдум или да
изађу и гласају „не”. То ће ау-
томатски зауставити све наше
европске интеграције до 2026.
године. Дакле, ако референ-
дум не успе до 2026. године
ми немамо шта више да раз-
говарамо са ЕУ, зато што је
ово основа свих даљих рефор-
ми у области владавине пра-
ва. ЕУ је у томе била апсолут-
но експлицитна. Постоје људе
као што је Борис Тадић који је
изашао и позвао да се изађе
на референдум и да се гласа
„не”. Он и његова партија ста-
јала је иза правосудне рефор-
ме 2009. године када је више
од 1.000 судија остало преко
ноћи без посла, зато што нису
били политички подобни. Гра-
ђани Републике Србије су он-
да то платили преко 44 мили-
она евра кроз судске трошко-
ве, пошто су сви ти људи ту-
жили државу. Тај човек данас
каже: „Немојте да гласате за
тај референдум, зато што он
није добар”. Ваљда зато што
он не жели да политика нема
више уплив у правосуђе. Има-
те и значајан број, на жалост,
невладиних организација, ор-
ганизација цивилног друштва
које су, такође, декларативно
за ЕУ, а које данас позивају
да се гласа „не” на референ-
думу, зато што они политизу-
ју то питање. Онда, у ствари,
видите да им није важна ЕУ и
да ми постајемо европска Ср-
бија и идемо ка чланству ЕУ,
него је важно да ли нас тамо
води Александар Вучић или
нас не води Александар Ву-
чић. Јер, ако нас води Алек-
сандар Вучић, ми нећемо у ту
ЕУ. Ако ће Александар Вучић
или Влада Александра Вучи-
ћа, СНС као стожера који чи-
ни већину у парламенту, да
прави и крчи тај европски пут
и доноси независно правосу-
ђе, онда смо ми и против ЕУ
и против независности право-
суђа. Огромно је лицемерје. У
последњих месец дана ово је
све очигледније, а очигледније
је и нашим партнерима из ЕУ,
европске делегације, Европске
комисије, држава чланица ЕУ,
европарламентарцима. Наве-
шћу и трећи пример. Евро-
парламентарци су позвани од
стране Ђиласа и његових ком-
пањона да дођу да моделира-
ју дијалог о изборним услови-
ма. Људи су били ту и дали су
све од себе. Дошло се до не-
ког компромиса са којим ни
СНС ни други у коалицији са
СНС-ом нису претерано задо-
вољни. Нису претерано задо-
вољни ни ови из те Ђиласове
опозиције. Али, то је компро-
мис, када нико није превише
задовољан и нико није пре-
више незадовољан. Дакле, ти
европарламентарци су под те-
шким условима успели да на-
ђу очигледно неки компро-
мис. И шта се онда десило?
Пошто Ђиласови нису доби-
ли све, они су извређали евро-
парламентарце, европослани-
ке, рекли да раде у интересу
Вучића, да њима ни не треба
таква ЕУ и да они, у ствари, ни
неће више никад да разговара-
ју са њима. Ето толико су они
за ЕУ и за компромис, за по-
литички дијалог и за, на крају
крајева, владавину права. То
је све пуко лицемерје. Њихо-
ва једина политика је против
Александра Вучића. Шта год
је потребно да свргнете Алек-
сандра Вучића или ослабите
Александра Вучића и по цену
европских интеграција Срби-
је, они ће то урадити. Жртво-
ваће независност правосуђа,
европске интеграције, једин-
ство Срба на КиМ, жртвоваће
све да би били против Алек-
сандра Вучића и дошли по-
ново на власт.
zzДа ли је лако носити се са свим
притисцима споља, изнутра,
са Ковидом-19, енергетском
кризом и пратећим проблемима
на дневном нивоу, а истовремено
одржавати економски раст у
земљи?
То је свакодневна борба.
Људи који то не преживљава-
ју са нама овде у Влади или са
председником у његовом ка-
бинету не могу ни да зами-
сле колико је то тешко и ко-
лико времена, енергије, жи-
ваца и личне посвећености
захтева. Од 2014. године ми
се практично, континуирано
сусрећемо са неким огром-
ним кризама које су намет-
нуте, односно, које су светске
кризе, осим 2014. када смо
имали поплаве, које су опет
биле регионалне, али смо се
сви суочили са њима и имале
су ужасне последице по наше
грађане и по нашу привреду.
Морали смо да се боримо про-
тив тога паралелно са импле-
ментацијом фискалне консо-
лидације и то је Александар
Вучић као премијер учинио,
више него успешно. То не ка-
же Ана Брнабић, то је рекао
ММФ и Светска банка. ММФ
заиста Републику Србију узи-
ма као пример тога шта једна
земља може да уради када је
озбиљна. Затим је 2015. годи-
не кулминирала мигрантска
криза, а ми смо се само нашли
на транзитној рути. Алексан-
дар Вучић је тада као преми-
јер са својом Владом на најбо-
љи могући начин решио чита-
ву ту кризу. Не само да нисмо
имали велики ударац за Репу-
блику Србију, већ је он иско-
ристио ту кризу да покаже сву
отвореност, емпатичност и ху-
маност Србије и свих наших
грађана и полиције према ми-
грантима. Једна најлепша мо-
гућа слика Србије послата је у
свет. Паралелно са тим наста-
вили смо наш економски раст
и наш економски развој. Он-
да је 2020. кренула корона и
ми смо поново наставили наш
економски раст. Нама је пад у
2020. години био само -0,9 од-
ЈЕДИНСТВО // 25. децембар 2021.
сто. Практично нам је еконо-
мија остала на нивоу из 2019.
године, а укупна запосленост
нам се повећала, док су свуда
људи масовно остајали без по-
сла. У другим земљама, у др-
жавама чланицама ЕУ неза-
посленост је ишла и на преко
20 одсто. У 2020. успели смо
да повећамо нашу апсолутну
запосленост, а у 2021. години
имаћемо раст већи од 7 одсто
пошто имамо динамичан опо-
равак, брз раст и настављамо
даље. Током пандемије се по-
казала најлепша могућа сли-
ка Србије. Србија која је прва
у континенталној Европи до-
била вакцине, Србија која је
изашла у сусрет људима у ре-
гиону и странцима да дођу да
се вакцинишу, Србија која је
слала вакцине земљама Азије
и Африке. Напорним радом,
огромном посвећеношћу, хра-
брошћу, озбиљношћу, преузи-
мањем одговорности успели
смо сваки пут из свега овога
да изађемо као победници. Да-
ћу вам пример о преузимању
одговорности, колико нама у
Влади значи Александар Ву-
чић као председник. Када смо
кренули у преговоре око вак-
цине против корона вируса,
ту је министар Лончар заиста
урадио огроман посао, јер је
успоставио одмах контакт са
људима из Фајзера. Ми смо
били једна од првих пет зема-
ља на свету која је потписала
уговор са Фајзером. Лончар и
ја смо преговарали око угово-
ра са Фајзером. Нисмо били
сигурни око неких клаузула
око којих, није била сигурна
ни ЕУ ни Брисел.
Александар Вучиће је у
ствари у потпуности схватио
ситуацију. Проценио је добро
и када сам му се ја пожалила
и рекла: „Имам проблем са
овим у уговору, мислим да
треба да додатно инсистира-
мо”, он је рекао: „Није таква
ситуација, сви ће на крају мо-
рати да потпишу тај уговор.
Потпишите уговор да би до-
били први вакцине. Ми смо
мали, нећемо после моћи да
се боримо”. Ми смо потписа-
ли уговор. Сви који су прего-
варали даље су само изгуби-
ли време и на крају га потпи-
сали. Захваљујући томе што
смо међу првима потписали
уговор, добили смо једну од
најбољих цена на свету, мно-
го бољу цену него што је до-
била и ЕУ за вакцине. Његово
искуство, његова невероватна
политичка процена тренут-
ка, визија шта ће се дешава-
ти, његово шаховско разми-
шљање „шта ће бити ако ура-
дим ово, шта ће се десити”, у
огромној мери помаже нама у
Влади и читавој нашој земљи
да изнесемо све ове кризе. Ја
мислим да некад ни људи не
разумеју довољно колико је
то важно. Они који га најви-
ше критикују и кажу да то ни-
је његово уставно овлашће-
ње, не разумеју до које мере
је важно за Србију да смо ми
један тим и да се са таквим
председником и таквим чо-
веком, као што је Алексан-
дар Вучић, саветујемо. Једин-
ство које имамо између Вла-
де Србије, председника Вла-
де, председника Републике
и Скупштине је, у ствари, не-
што што доноси додатну ста-
билност Србији, због чега на-
предујемо тако брзо и упркос
тешким околностима.
Рада Комазец
ЈЕДИНСТВО // 25. децембар 2021. АКТУЕЛНО 7
ПРЕДСЕДНИК СРБИЈЕ АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ И ПРЕМИЈЕРИ АЛБАНИЈЕ И СЕВЕРНЕ МАКЕДОНИЈЕ, ЕДИ РАМА И ЗОРАН ЗАЕВ, САСТАЛИ СУ СЕ У
ТИРАНИ У ОКВИРУ РЕГИОНАЛНЕ ИНИЦИЈАТИВЕ „ОТВОРЕНИ БАЛКАН”

„ОТВОРЕНИ БАЛКАН” — БОЉА

БУДУЋНОСТ ЗА ГРАЂАНЕ И ПРИВРЕДУ
- Направили смо иницијативу која ће да промени лице Балкана, а која ће донети много доброг за грађане - указао је на заједничкој
конференцији за новинаре председник Вучић, док је албански премијер Еди Рама указао да ће од ове иницијативе директно користи имати
на десетине хиљада људи, јер омогућава успостављање регионалног тржишта

П
редседник Србије
Александар Вучић
и премијери Алба-
није и Северне Ма-
кедоније, Еди Ра-
ма и Зоран Заев, састали су се
протекле седмице у Тирани у
оквиру регионалне иницијати-
ве „Отворени Балкан” која, ка-
ко су поручили, свима у регио-
ну доноси економску добробит.
ПОТПИСАНО ШЕСТ СПОРАЗУМА
zz
Како су појаснили на зајед-
ничкој конференцији за нови-
наре, тема сусрета били су раз-
говори о Стратешком плану
за 2022. годину док су најва-
жнијим истакли потписивање
шест споразума, који, како су
истакли, одмах ступају на сна-
гу. Међу њима је и Споразум
о условима за слободан при-
ступ тржишту рада на Запад-
ном Балкану, који ће омогући-
ти увођење јединствене радне
дозволе за све три земље.
дица из суседне две земље до-
бро су дошли у Србију, али би
тако требало и ми да се осећа-
мо у Скопљу и у Тирани. Раз-
говарамо и о томе да се укину
таксе, можда једног дана на-
правимо царинску унију, да из-
бришемо границе између нас,
да наша предузећа могу да ра-
де боље и више, да привлачи-
мо инвеститоре -нагласио је
председник Вучић и додао да
су привредници срећни због
сваког помака који се у окви-
ру ове иницијативе направи.
Он је поновио позив Сарајеву,
Подгорици и Приштини да се
прикључе „Отвореном Балка-
ну”, али је напоменуо и да се
они не могу привући политич-
ким позивима, већ конкретним
стварима. Осим привлачења
туриста и попуста у хотелима
и ресторанима за грађане из
држава чланица ове иницијати-
ве, председник Вучић је навео
могућности сарадње у области
тохије односно да различито
виђење од Србије по овом пи-
тању имају Албанија и Север-
на Македонија и додао, „да би-
смо волели да Приштина има
другачије виђење, али да то ни-
је разлог да не разговарамо”.
- Можемо ми да називамо
административним прелазом
Јариње и Брњак између Косова
и централне Србије, ви можете
да их називате границама, али
да причамо о суштини. А да ли
би било лакше и Албанцима и
Србима да нема таквих лини-
ја и да људи могу слободно да
пролазе. Да нема заустављања,
малтретирања. Мислим да не
постоји човек ни у Приштини,
ни у Митровици, ни у Београду,
ни у Тирани који неће с тим да
се сагласи - нагласио је Вучић,
додајући да се ова иницијатива
односи на решавање техничких
питања, док је за политичка,
односно статусна питања на-
длежан Брисел кроз дијалог. -

ВУЧИЋ О АКЦИЈИ КОСОВСКЕ

- Захваљујући одлучности
све три стране, иницијативом
„Отворени Балкан” радиће се
важне ствари од којих ће љу-
ди имати користи. Битно је да
се не изгубимо у расправама
о прошлости, а да нестане бу-
дућност - поручио је председ-
ник Вучић који је истакао да,
упркос нападима, овде није реч
ни о идеји тзв. „велике Албани-
је”, ни о идеји „велике Србије”,
или Северне Македоније. Ов-
де је, како је додао, реч о томе
како може да се уреди будућ-
ност на неупоредиво бољи на-
чин. Председник Вучић је по-
јаснио да се разговор односио
и на то да, како је рекао, више
туриста из Северне Македони-
је и Албаније дође у Београд,
на Копаоник, Златибор, у Вр-
њачку Бању, али и да више на-
ших туриста иде на албанско
приморје и северномакедон-
ска језера.
- Сваки човек и свака поро-
спорта, филмске индустрије,
ниже цене друмарине...
- За нас је веома важно то
што данас радимо за себе јер
је овде реч о најдиректнијој ко-
ристи за све људе. Важно је да
завршавамо са бирократским
процедурима, али је неопходно
проширити ове контакте на све
институције и показати људима
да имамо много тога заједнич-
ког. Ми смо ово урадили пока-
зујући одговорност. Направи-
ли смо иницијативу која ће да
промени лице Балкана, чијег се
имена не стидимо, а која ће до-
нети много доброг за грађане...
Ако у Европи могу да се дого-
воре око свега, зашто не бисмо
могли ми на Балкану - упитао
је Вучић који је најавио и зајед-
нички наступ у Бриселу, где ће
све три земље тражити решење
за проблем тзв. зелених трака.
Председник Вучић је потом ис-
такао да постоји другачије ви-
ђење по питању Косова и Ме-
Али за сва ова економска пи-
тања спремни смо да радимо
заједно. Упућујем позив и БиХ
и Црној Гори. Али, они који не
прихвате ту иницијативу, само
ће да изгубе време. Нема по-
требе да молимо било кога, а ја
знам да они виде корист од ове
иницијативе, него су у питању
неке ситне сплетке - нагласио
је Вучић, истичући уверење да
ће људи у Албанији, Северној
Македонији и Србији бити за-
довољни том сарадњом којом
се, како је казао, граде мосто-
ви за будућност.
Он је рекао да постоји ми-
лион области у којима може да
се сарађује.
ПОЗИВ ОТВОРЕН И ЗА ДРУГЕ
zz
БАЛКАНСКЕ ЗЕМЉЕ
Албански премијер Еди Ра-
ма позвао је и друге да се при-
друже иницијативи „Отворени
Балкан” јер су, како је рекао
на заједничкој конференци-
ји за новинаре, донете одлуке
ПОЛИЦИЈЕ У ШТРПЦУ
Г оворећи о акцији косовске
полиције протеклог утор-
ка у Штрпцу у којој је ухап-
шено десет особа, међу који-
ма и бивши председник ове
општине, Вучић је нагласио
да је то реакција Приштине
и на самит у оквиру „Отворе-
ног Балкана”, питајући како
то Приштина увек нађе кри-
миналце само међу Србима.
-На почетку су говорили
кон Самита у Тирани рекао да
Споразум о слободном тржи-
шту пружа прилику свим гра-
ђанима из три земље да имају
једнак приступ тржишту рада.
- Потписали смо уговор о
интегрисаном систему елек-
тронских услуга који поставља
да је суштина да на северу
КиМ живе криминалци и во-
дили су кампању, са делом
београдских медија, и то го-
динама, а не месецима, да су
криминалци са севера, али
„изгледа да су криминалци и
на југу”. Све го криминалац...
отишли су у Штрпце, ухапси-
ше 10 људи и сви криминал-
ци... Не знам само како успут
не нађоше, у Липљану, Уро-
варано током Берлинског про-
цеса. ‚Отворени Балкан‘ пред-
ставља имплементацију Бер-
линског процеса и омогућава
успостављање регионалног тр-
жишта -казао је Рама истичући
да је и комесар за проширење
ЕУ јасно рекао да ЕК подржава
шевцу, негде другде, још не-
ког криминалца, него само
међу Србима - рекао је Ву-
чић и оценио да је премијер
привремених институција у
Приштини Аљбин Курти то
урадио и због самита „Отво-
реног Балкана”, који је одр-
жан у Тирани. Он је рекао
да ће свим ухапшеним Ср-
бима бити обезбеђена прав-
на помоћ.
падног Балкана да заједно до-
принесу овој заједничкој обла-
сти, да се повежу, пре свега и
да постану економски развије-
не без баријера и без ограниче-
ња да буду слободне и потпу-
но прилагођене потребама на-
ших становника. Позивам на

РЕГИОНАЛНА
директно корисне десетинама темеље за успостављање зајед- пројекат „Отворени Балкан”. допринос великој идеји отво-
хиљада људи. ничког електронског система за - Та подршка ће наставити да реног Западног Балкана која
- Само у Албанији имамо све грађане који траже одређене расте јер је иницијатива веома доноси директне резултате за

САРАДЊА стотине компанија које раде

на овим територијама, извозе
у Србију и у Северну Македо-
услуге, почев од пријава за ре-
гистрацију у другим земљама,
радних дозвола. То могу ура-
јасна, да наш регион постане
простор у ком ће грађани има-
ти слободе ЕУ – протока људи,
све наше грађане и која ће по-
стати део свакодневног живота
наших грађана кроз јединстве-

Л идери Србије, Албаније

и Северне Македоније
послали су поруку из Тира-
не да је „Отворени Балкан”
иницијатива која доноси бо-
љу будућност и грађанима и
привреди. Седници је, путем
видео-линка, присуствовао
и европски комесар за про-
ширење Оливер Вархељи,
који је поручио да ЕУ нуди
најмање трећину БДП-а ре-
гиона, уколико се у овај вид
регионалне сарадње укључе
и Црна Гора, БиХ и Пришти-
на. Претходно су састанак
одржали Рама, Заев и Ву-
чић, а након пленарног са-
станка, делегације три зе-
мље састале су се са пред-
ставницима Атлантског са-
вета, након чега је потпи-
сано шест споразума. Одр-
жан је и Регионални форум
о пољопривреди и регионал-
ној сарадњи. Скупу у Тирани
присуствовали су и ресорни
министри све три земље, а
у делегацији Србије – мини-
стар финансија Синиша Ма-
ли, министар пољопривреде
Бранислав Недимовић, као
и председник Привредне ко-
море Србије Марко Чадеж.
нију. Има много више од 700
предузећа која увозе из ових
земаља. Ми стварамо могућ-
ност да не чекају сате на гра-
ницама. Дали смо им могућ-
ност да не користе три врсте
докумената. Ово је ‚Отворени
Балкан‘, он није теорија заве-
ре, то је процес који ослобађа
сву радну снагу свих админи-
стративних ограничења и то
је процес уједињавања попут
ЕУ -казао је албански преми-
јер Еди Рама и додао да је ова
иницијатива стратешки интер-
ес Албаније и Албанаца и ин-
терес свих земаља у овом реги-
ону. Он је на конференцији на-
дити где год да се налазе преко
својих паметних телефона или
рачунара - навео је Рама. Пре-
ма његовим речима, споразуми
ће омогућити да се од јануара
идуће године слободно прелазе
границе ових земаља. Истовре-
мено, он је навео да су сви спо-
разуми засновани на регионал-
ном тржишту и додао да спора-
зум означава и почетак извоза
стоке, укључујући живе живо-
тиње на основу реципроците-
та и поверења међу земљама.
- Ти уговори су опипљив
доказ да је ‚Отворени Балкан‘
иницијатива која омогућава
напредак свега о чему је разго-
робе, капитала и услуга. У фе-
бруару следеће године имаће-
мо састанак у Северној Маке-
донији како бисмо наставили
процес и да можемо да идемо
на укидање царинских барије-
ра. Наш циљ је да Балкан нема
границе - казао је Рама и иста-
као уверење да ће Подгорица,
Сарајево и Приштина постати
део ‚Отвореног Балкана‘, док је
премијер Северне Македоније
Зоран Заев навео да ова иници-
јатива представља велики ко-
рак ка европеизацији региона
и да су све земље региона по-
зване да се придруже.
- Охрабрујемо све земље За-
но тржиште - навео је Заев по-
јаснивши да ће, када споразу-
ми буду прихваћени у парла-
ментима ових земаља, грађани
три земље моћи да се слобод-
но крећу и раде у три земље.
- На тај начин повезујемо
своје људске ресурсе, увећа-
вамо своја тржишта, повезу-
јемо привреде, постајемо кон-
курентнији, јачи и још спрем-
нији за даљи развој - поручио
је Заев и додао да се повезују
јасно и отворено са жељом да
грађани што пре осете директ-
не економске користи од олак-
шица које су им омогућене.
И.Ј.
 8 ИНТЕРВЈУ ЈЕДИНСТВО // 25. децембар 2021.

ЕПИСКОП РАШКО-ПРИЗРЕНСКИ И КОСОВСКО-МЕТОХИЈСКИ ТЕОДОСИЈЕ

ЈЕДИНО
ЈЕ БОЖИЈЕ
ВЕЧНО
- Вера у Бога је пре свега поверење да је све створено за добро. Све
невоље овога света треба прихватати са благодарношћу, знајући да
ништа не бива без Божијег допуштења. Треба да смо увек спремни
да помогнемо другима и поделимо оно што имамо са онима који су у
немаштини и невољи У историји Срба и Албанаца на овим просторима
било је и тешких али и бољих времена. Важно је, пре свега, да једни
на друге гледамо као на људе, а не као на припаднике другог народа,
или друге вере, и да показујемо солидарност са свима којима је помоћ
потребна - беседио је Његово преосвештенство епископ Теодосије

Г
оспод га је ода- примењују Христове речи да

брао да служи на
заветној земљи. Он
је човек молитве,
благости и љуба-
зности, верни пастир своме
стаду који се труди да сва-
ко место његове епархије
буде благословљено, одр-
жавањем литургије и чу-
вањем вере Христове. Све-
дочећи веру у Господа, не-
престано упућује поруке да
буде више мира, правде и
радости, да људи на Косо-
ву и Метохији живе једни
поред других без страха јер
смо сви Божија деца. У ра-
досном ишчекивању дана
рођења Христовог, Његово
Преосвештенство Епископ
рашко-призренски и косов-
ско-метохијски Теодосије
беседи за „Јединство”.
zzУ току је шестонедељни
Божићни пост који верници
треба да искористе за
прочишћење душе и тела,
као и да се уздрже од
рђавих мисли, жеља и дела.
Може ли се на основу тога
закључити колико је српски
народ верујући ?
Божићни, као и сви дру-
ги постови у нашој Цркви
су периоди када треба да
интензивније живимо ве-
ром у Христа Господа. По-
требно је да редовније уче-
ствујемо у богослужењима,
молећи се и код куће, да са
ближњима живимо у ми-
ру, превазилазимо несло-
ге, свађе и помажемо они-
ма којима је помоћ преко
потребна. Колико смо као
народ блиски Богу види се
највише из тога колико на-
шу веру пројављујемо у по-
менутим делима, а не само
у спољашњим знацима да
смо верници. Треба делат-
но да будемо деца Светог
Саве и наших светих пре-
дака, а не само на речима.
zzИма се утисак да и код
верника постоје поделе
на традиционалисте
и модернисте и да не
царство не може опстати,
ако је у себи подељено... ?
У Цркви нема традици-
онализма и модернизма,
јер је Христос увек савре-
мен тј. Његове речи и дела
односе се на свако време и
на сваку ситуацију. Чиње-
ница је да је Христос као
оваплоћени Син Божији на
земљи живео пре 2000 го-
дина, али Он је и сада живо
присутан међу нама Духом
Светим у Цркви која је Ње-
гово тело, организам чији
смо ми чланови. Зато је ва-
жно да речи Христове пра-
вилно разумемо у сваком
времену и да своју веру по-
тврђујемо не тиме што ће-
мо се претерано везивати
споља за нешто старо, или
се трудити да будемо мо-
дерни и угодимо духу овог
времена, него да пројављу-
јемо ону увек савремену и
вечну љубав Божију која се
види у делатном хришћан-
ском животу. У Цркви као
Телу Христовом нема по-
дела, али има подела међу
онима који се зову хришћа-
ни. Они који се одвајају од
заједнице у Христу, од по-
ретка који вековима води
Цркву Духом Светим, са-
ми себе одвајају и од Цр-
кве. Отуда су сваки сукоби
међу хришћанима саблазан
и треба да буду превазиђе-
ни, јер ако устрајемо у ме-
ђусобним поделама, неће-
мо наследити Царство Бо-
жије које нас повезује у јед-
но Тело Христово.
zzИскушења и разноразне
тешкоће наилазе и стављају
нашу веру у Христа на
пробу, а многи се осећају
слабим и неспособним да то
савладају. Како се ухватити
у коштац са изазовима и
надвладати их?
Разна искушења и те-
шкоће су саставни део на-
шег биолошког живота. Ме-
ђутим, ако истински живи-
мо Христом, умирући сва-
„
На Косову
и Метохији
довољно
је и неба и
земље, и
воде и шума
и поља, за
све људе
добре воље
ки дан старом човеку и ње-
говим навикама, односно
страстима, онда живимо
на другачији начин. Спо-
ља смо и даље у овом све-
ту и времену, али тада ми,
како су древни хришћани
говорили „земљом ходимо,
а на небу обитавамо”. Ми
свакодневно страдамо, али
смо у тим страдањима још
јачи, јер Христос је побе-
дио силу смрти која је ни-
шта друго него везаност за
овај пали свет и његове за-
коне. Ко заживи у Христу,
њиме свет више не влада и
отуда сви изазови и тешко-
ће за хришћане су заправо
пут којим још више поста-
јемо сједињенији са Богом.
Са Христом се сараспиње-
мо да бисмо са њим савра-
скрсли, пева се у црквеним
песмама. Зато све невоље
овога света треба прихвата-
ти са благодарношћу, зна-
јући да ништа не бива без
Божијег допуштења. Ми као
појединци не можемо да
познамо целину воље Бо-
жије који Христом у Духу
Светом читаву творевину
узводи у вечно постојање
и сједињује. Вера у Бога је
пре свега поверење да је
све створено за добро. Ако
са благодарношћу све при-
хватамо, наравно мењајући
само оно што до нас стоји,
и у складу са заповестима
Божијим, онда ћемо и нај-
веће тешкоће лакше носити
и оне ће нам бити на вечни
живот и спасење.
zzНекада су људи били
сиромашни и срећни.
Данас, у цивилизацији где
је основни смисао живота
што више произвести и што
више потрошити, људи су у
том престижу незадовољни,
потиштени, апатични па
чак и озлојеђени. Да ли се
наша вера лако пољуља због
материјалног или никада
није ни била довољно
чврста?
Потрошачки дух је дух
овога света и века. Бог је
створио свет да би све у ње-
му Христом било повезано
и сједињено и живело веч-
но у Богу. Нажалост, људи
који не познају Бога и ње-
гову љубав, све виде одво-
јено и немилосрдно грабе
материјална богатства, сле-
по верујући да ће тиме по-
стати срећнији. Они мисле
да ће на тај начин победи-
ти силу смрти, али биоло-
шка смрт долази и што је
најстрашније они који не
заживе Христом сада и ов-
де, остаће у духовној смр-
ти одвојени од Бога. Истин-
ска радост и мир који нам
је Христос дао не могу се
наћи у спољашњим окол-
ностима, већ у одрицању
од света, јер Господ каже:
„Ко се не одрекне себе не
може бити мој ученик”. То
није упућено само монаси-
ма, или, у нашем време-
ну неким изабранима, већ
сваком хришћанину. Одре-
ћи се себе, то не значи фи-
зички оставити овај свет и
његова богатства, већ зна-
чи одрећи се наше самољу-
биве везаности за овај свет
и свега онога што је прола-
зно. Хришћани могу да жи-
ве окружени материјалним
светом и чак и материјал-
ним богатством, а да то не
влада њима. Треба да смо
увек спремни да помогне-
мо другима и поделимо оно
што имамо са онима који су
у немаштини и невољи. За-
то вера у Христа није пре-
зир материјалних вредно-
сти, већ не дозвољавање да
оне владају нама и замене у
нашим срцима Бога. Не мо-
же се служити Богу и мамо-
ну, односно богатству, ре-
као је Христос.
zzКолико би веронаука као
обавезни предмет у школи
ЈЕДИНСТВО // 25. децембар 2021.
оплеменила децу и усмерила
од детињства на прави пут?
Веронаука има посебан
значај да децу и младе људе
усмери ка правилном схва-
тању вере у Бога и подстак-
не да активно учествују у
животу Цркве. Њена улога
није да деци само да фор-
мална знања и информа-
ције, већ да у њима развије
истинске духовне вредно-
сти. Зато је вероучитељ сво-
јеврсни проповедник и има
свештену улогу, јер и сво-
јим животом и речима мла-
де људе треба да надахњује
за живот у Христу. Ако ве-
ронаука остане само фор-
мални предмет, неће бити
од ње велике користи. Зато
је важно да вероучитељи са
својим епископима и паро-
сима активно раде на томе
да деца и млади људи оно
што науче на веронауци ак-
тивно и у животу примењу-
„
ју. Пре свега треба да живе
евхаристијским животом,
помажући једни другима,
Уколико човек клонећи се лоших навика
и развијајући оне особине
истински зна да које им помажу да поста-
ну зрели и одговорни љу-
мора да ради ди, истински следбеници
на добро својих Христови.
zzСрпски народ се лако
ближњих одрекао вере због
комунизма. Може ли се
и целог приметити међу верницима
у данашњем времену да
народа, онда политичка идеологија има
и политичка утицаја на свест о вери?
Политичка идеологија
улога може да је увек била заснована на
буде средство
поделама и они који сми-
сао свог живота виде само
ширења у политичким сукобима и
борбама не могу на прави
љубави Божије начин да познају љубав Бо-
и јачања Цркве
жију. Наравно, ако се на-
прави правилан приступ,
политички активисти мо-
гу много да учине да по-
бољшају услове живота и
истински развију домаћин-
ски дух у друштву и реше
многе проблеме. Природно
је да се сви у свему не сла-
жу. Али, једно је не слагати
се, а друго презирати дру-
гога због различитог поли-
тичког става. Отуда људи
могу бити чланови многих
политичких партија, а опет
у Цркви заједно као браћа и
сестре да буду у слози јед-
ни са другима. Уколико чо-
век истински зна да мора да
ради на добро својих бли-
жњих и целог народа, он-
да и политичка улога мо-
же да буде средство шире-
ња љубави Божије и јача-
ња Цркве. Уосталом такав
пример су нам дали вели-
ки и славни Немањићи који
„
Истинска радост и мир који нам
је Христос дао не могу се наћи у
спољашњим околностима, већ
у одрицању од света, јер Господ
каже: „Ко се не одрекне себе не
може бити мој ученик”
су живели у комплексним
политичким околностима,
али су увек радили за добро
свог народа и оставили нам
предање и светиње које су
нас вековима утврђивали у
вери Христовој.
‹‹ Како пронаћи баланс
између мера због Ковида-19
и верских потреба, посебно
у време слава и верских
празника, и у којој мери вера
и медицина једна другу
надопуњују у овим тешким
временима?
Црква се не суочава пр-
ви пут у историји са епиде-
мијом као што је ова. Би-
ло их је много, и хришћани
су увек гледали да очувају
своју веру и хришћански
живот колико је то могу-
ће и у условима страдања
од болести, али и да исто-
времено заштите и себе и
ближње. Медицина има ве-
лики значај ако се схвати
као дар Божији и уколико
лекове користимо да би-
смо сачували живот свој и
наших ближњих, имајући
увек у виду одговорност за
светињу живота. Претера-
но поверење у науку и за-
немаривање вере, једнако
је погрешно и опасно као
и негирање тековина ме-
дицине и фанатично веро-
вање да ће нас само Бог са-
чувати. Ко се чува и Бог га
чува, каже наш народ и за-
то у томе треба наћи одго-
варајућу меру. Важно је да
се не плашимо болести, али
да се чувамо од ње не само
ради нас већ пре свега ради
наших ближњих који због
наше самоуверености и не-
пажње могу да пострадају
ИНТЕРВЈУ 9
и пате. Онима који су бо-
лесни треба указивати сва-
ку врсту помоћи и стално
се молити за њих, као и за
пожртвоване лекаре и ме-
дицинско особље које се да-
ноноћно труди, посебно у
ове тешке дане пандемије.
Како ће се сваки човек чу-
вати, то је питање слободе
и одговорности сваког од
нас. Црква нас позива да
ово и сва друга питања која
се појављују у време панде-
мије решавамо одговорно,
озбиљно, трезвено и са по-
верењем у Бога, као истин-
ског лекара, који помаже и
директно, али и преко љу-
ди којима је поверено да
нас лече.
zzИма ли српски народ
довољно солидарности
и емпатије да помогне
сиромашне, немоћне,
болесне...?
Наш народ је вековима
одликовала солидарност и
брига за ближњег иако смо
одувек имали међусобних
подела и свађе, неретко и
у самим породицама. На
селима су у прошлости мо-
бама људи помагали увек
онима којима је помоћ би-
ла потребна, и тада су љу-
ди били много више пове-
зани. Данас преовлађује
дух индивидуализма и за-
то кроз парохијски живот
треба увек да се трудимо
да организујемо помоћ си-
ромашнима, немоћним, бо-
лесним и старим особама.
Црква ту има велику од-
говорност и добротворни
рад је посебан израз љуба-
ви према Богу, јер ко осе-
ћа невољу ближњега у њему
истински живи Дух Свети.
zzИмају ли Албанци на КиМ
толеранције и поштовања
према комшијама Србима?
У историји Срба и Алба-
наца на овим просторима
било је и тешких али и бо-
љих времена. Важно је, пре
свега, да једни на друге гле-
дамо као на људе, а не као
на припаднике другог на-
рода, или друге вере, и да
показујемо солидарност са
свима којима је помоћ по-
требна. Наравно, то се од-
носи и на Албанце који би
требало да имају такав од-
нос према Србима који же-
ле да у миру живе са њима.
Нажалост, видели смо да
тренутно тога нема много
и остајемо у нади и моли-
тви да дух љубави надвла-
да етничке поделе и мржњу.
На Косову и Метохији до-
вољно је и неба и земље, и
воде и шума и поља, за све
људе добре воље.
zzКоје вредности данашњи
човек може ишчитати из
тајне Божића, догађаја који
се десио пре више од 2000
година?
Време припреме и про-
славе празника Рођења
Христовог увек је прилика
да припремимо наша ср-
ца да приме Богомладен-
ца Христа и да се огрејемо
топлином љубави Божије
према ближњима и свим
људима на свету. Господ је
дошао на земљу и постао
човек да би нас учинио спо-
собним да живећи још ов-
де на земљи живимо као
небески народ, да проме-
нимо свој живот, да живи-
мо не као група индиви-
дуалаца, већ као породи-
ца и заједница. То је сми-
сао Цркве која је пре све-
га светотајинског каракте-
ра. Спремајући се за Божић
постом, молитвом, покаја-
њем и исповешћу, отварамо
своје срце за Бога и ближње
и тако већ приносимо Бо-
гомладенцу дарове као што
су то учинили древни му-
драци. Можемо Му се по-
клонити само уколико при-
несемо дарове у свом срцу
– злато као чисту и прека-
љену веру у Бога, смирну
као целомудреност срца и
тела, и тамјан као искре-
ну и миомирисну молитву.
zzВерујете ли да ће снажне
речи из Божићне поруке:
„Слава на висинама Богу,
а на земљи мир људима”,
разбити таму и коначно
заживети на Косову и
Метохији?
Као хришћани увек жи-
вимо у нади и вери да ће
за све нас бити боље и на
Косову и Метохији. Наша
вера и нада сежу ка вечно-
сти, јер знамо да је све на
овом свету пролазно и да
је Божије једино вечно. До
нас је да чинимо што мо-
жемо, да буде боље, и да све
што Бог допусти примимо
са благодарношћу. Не тре-
ба никога да увредимо или
повредимо, већ треба да не-
гујемо све оно што је на-
ше и што нас је вековима
сачувало. У једној од вер-
зија древних текстова Све-
тог Писма каже се „Слава
на висинама Богу, а на зе-
мљи мир међу људима до-
бре воље”. И ове речи имају
велики значај и смисао јер
истински мир Божији могућ
је једино међу људима који
су своју душу и срце отво-
рили једни за друге и имају
добру вољу да све решавају
у миру. Са том вером хита-
мо у сусрет Богомладенцу
Христу, спремајући се да
ускоро певамо радосне бо-
жићне песме око бадњака
и прославимо Господа ко-
ји је постао човек да би нас
учинио истинском децом
Божијом. Користимо, сто-
га ову прилику, да упутимо
свима свој архипастирски
благослов да преостале да-
не поста проведемо у миру,
здрављу и љубави Божијој,
и сви заједно, на дан пра-
зника радосно ускликнемо:
ХРИСТОС СЕ РОДИ – ВАИ-
СТИНУ СЕ РОДИ!
Р. Комазец
 10 ИНТЕРВЈУ ЈЕДИНСТВО // 25. децембар 2021.

МАТИЈА БЕЋКОВИЋ, АКАДЕМИК

КОСОВО ЈЕ
И ОВАМО
И ОНАМО
О
давно у свеколи-
ком српству нико
није тако дирљи-
во и лепо беседио
о Косову и Мето-
хији као он. Од Сенте преко
Вељег Дубоког, Ваљева и Бео-
града носио је Косово и Ме-
тохију у срцу, на уснама, у бе-
лежници... Његови одговори
су кратки, али дубоко миса-
они и широки. Матија Бећ-
ковић о Косову и Метохији
и поезији беседи за наш лист.
zzОд Вашег трокњижја чини се
да је најупечатљивије „Онамо
Намо“. Да ли је наслов
довољан да откријемо
садржај књиге и где
завршава наш пут
ако кренемо онамо
намо?
Наслов сам по-
зајмио од краља Ни-
коле.Ту његову пе-
сму је Богдан Поповић увр-
стио у своју чувену Антоло-
гију и по тој песми је убро-
јан у велике српске песнике.
Само што се мени чини да је
његово онамо више овамо,а
моје сасвим онамо. Косово
је и овамо и онамо. И овамо
се потрудило да је онамо сва
наша нада.Онамо смо сви и
онамо нам је овековечено све
што имамо
zz У којој мери су Косово и Његош
одредили вас као песника и
беседника?
Не знам никога
кога нису, па ни
ја нисам изу-
зетак.Косо-
во је певни-
ца српска.
Његош је и
син и отац
Косова и
Јере-
мија Косова и „трагични ју-
нак косовске мисли.“
zzДа ли Вам се десило да Вам
песма настане у тренутку,
а да ће надживети и Вас и
генерације после Вас?
Песма у тренутку наста-
не, али треба труда и да по-
стане.А кад постане, као да
је самописана - не може да
нестане.
Најбоља и најславнија
српска поезија настала је у
најгорим и најнеславнијим
временима. Можда ће се то
поновити. Српску поезију је
писало сироче. Најпре 500
година, па 100, па 30 година.
zzЛирика код песника постаје
све више превазиђени поетски
концепт. Има ли праве и трајне
поезије без чистих емоција?
Уметност се ужелела жи-
вота и живот уметности.За-
пад је укинуо емоције.Не на-
ма него себи.Док ми запома-
жемо за културом они су је
укинули и ућуткали.Форси-
рају контракултуру и антиу-
метност.И кад бисмо пости-

Колико су друштвене мреже

zz
ДВА ДИСТИХА КАО ОДГОВОР и књижевна хиперпродукција
Колико год се Срби делили идеолошки, партијски, еколошки,
zz разних наслова удаљиле

статусно... видите ли начин да се уједине око најзначајнијих читаоце од праве литературе у
националних питања као што је Косово и Метохија? којој је владао квалитет?
Ево вам за свечани број Јединства два дистиха Телефон је рај за непи-
у којима је и најкраћи одговор на Ваше питање: смене. Брза пошта за ано-
Поделише се браћа на две стране нимна писма и пљуваоница
Тј. на четнике и на партизане за непознате ауторе.Бити јав-
Пола мозга су добили поделом на личност је некад била и
И не мисле више својом главом целом част,а сада је то највећи ри-
зик.Као да је јавна личност
неко ко се бави сумњивим
гли да и код нас од културе пословима.
нема трага ,каскаћемо и за- zzДа пређемо са поезије на
остајати за онима код којих Косово, мада сте Ви једном
је нема одавно.Било би па- приликом изјавили да је и само
метније да бринемо једни о Косово поезија...?
другима него да будемо за- Преко Косова, вере и по-
пад. Не можемо да че- езије смо постали Неко,а без
знемо и за културом њих смо НИКО. И онај који
и за отуђењем.Мо- нам Косово тражи хоће то и
рамо се одлучи- да докаже.
ти за једно од то zzСкоро да нема српског
двоје.Као у мо- песника који није певао о
јим раним сти- Косову и Метохији. Има ли
ховима:„Чезнуо инспиративнијег места за
да цео дан про- уметност, а тежег за живот?
лазиш крај ме- И онима који нису пева-
не Па да се не ли о Косову то се само при-
окренем“…Ти чињава.
стихови као да zzИз дана у дан стижу претње
су постали ме- да се мора окончати операција
тафора за ра- „Милосрдни анђео” и поставља
зумевање да- ново питање, шта учинити?
нашњег света. Вермахт је бомбардовао
Србију са 300 бомбардера-
,а Нато га је надмашио за
1000.“Само ти, дијете, ради
свој посао“. А ми им може-
мо само поновити оно што
је Де Гол рекао Черчилу ка-
да му је овај у току Другог
светског рата запретио да
ће га протерати из Лондо-
„
Косово је певница
српска. Његош је и
син и отац Косова
и Јеремија Косова
и „трагични јунак
косовске мисли“
на: СЛОБОДНИ СТЕ ДА СЕ
ОБРУКАТЕ!
zzСрбија је изложена сталним
претњама и уценама због
Косова и Метохије. Шта смо ми
то некоме остали дужни да нам
прете одузимањем територије?
Не само територије него
и памћења, истине,части и
образа.Да постанемо ругло
међу народима који је при-
стао да му учине оно што ни-
је учињено никад никоме. Да
Косово буде и нама оно што
је њима – terra incognita.
zzИако се враћа изворном
Дејтону, Запад се острвио и на
Републику Српску. Да ли ће
овог пута да издржи Српска?
Ако су Срби у Босни и
Херцеговини, како пише Ми-
лорад Екмечић, до сад поди-
гли једанаест устанака за сво-
ју слободу и коначно је изво-
јевали - био би ред да се вели-
ке силе с тим помире и кажу
да не морају више.
Р. Комазец
ЈЕДИНСТВО // 25. децембар 2021.
КНУТ ФЛОВИК ТОРЕСЕН, ИСТОРИЧАР И НОРВЕШКИ ОФИЦИР У МИСИЈИ НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ
ОТВОРИЛИ СМО ПАЉБУ
ПРЕМА АЛБАНЦИМА
ДА БИ СПАСЛИ СРБЕ И
МАНАСТИР У ГРАЧАНИЦИ
Мислим да је већина норвешких војника, који су били на Балкану и не само на Косову, дошла кући са другачијим ставом од онога што је
представљено у медијима код куће. Мало је оних који желе да трпе непријатност да о томе говоре у јавности. На Косову је било много
инцидената, а све са циљем да се Срби протерају. Многи догађаји били су прикривени, а у западном делу света Косово је представљено као
успешно обављена мисија. Јасеновац је био део геноцида у којем су уништена читава друштва. Јасеновац је био део државног геноцида. У
Сребреници су страдали војно способни мушкарци - рекао је Кнут Фловик Торесен, норвешки официр и историчар
Д
ок је служио као
официр у ми-
ровним миси-
јама норвешке
војске у саставу
Кфора на Косову и Метохи-
ји и Стабилизацијских сна-
га (Сфора) у Босни и Хер-
цеговини, спознао је коли-
ко неистина шири Запад о
српском народу. У жељи да
ту неправду исправи овај
храбри официр штитио је
угрожени српски народ.
Наглашава да је поносан
што је био норвешки офи-
цир када су 17. марта 2004.
године норвешки војници
спречили Албанце да про-
дру преко Чаглавице у Гра-
чаницу и спале манастир.
Завршавајући ангажман у
војној мисији, вратио се
струци - историји, изучава-
јући злочине НДХ и стра-
дање српских заробљеника
у нацистичким логорима
у Норвешкој. Пише књи-
ге, држи трибине и округле
столове, а ускоро снима и
филм да би доказао исти-
ну о страдању Срба. Кнут
Фловик Торесен, норвешки
официр, историчар, писац,
а, пре свега, частан човек
и пријатељ српског наро-
да, говорио је специјално
за „Јединство”.
zzКолико Вам је образовање
историчара помогло да
уђете у суштину балканских
сукоба?
Ја сам историчар који
верује да се читава исто-
рија треба градити на те-
мељима емпиризма, одно-
сно да се мора прибавити
што више добрих извора и
да се они морају темељито
испитати и оценити пре не-
го што се почне анализира-
ти и, још битније, закључи-
ти. Стварати историју зна-
чи приближити се прошло-
сти што је више могуће. То
је тежак посао. Могу ре-
ћи да је најважнија ствар
коју научите на факултету
метода коју можете кори-
стити. Мало је застрашују-
ће видети колико академа-
ца то заборави чим заврше
студије.
zz У мисији на Косову и
Метохији 17. марта 2004.
године за време погрома
над Србима, норвешки одред
се храбро супротставио
разулареним албанским
демонстрантима. Можете
ли опширније за наше
читаоце изнети појединости
о догађајима тих дана на
Косову и Метохији?
Биле су две чете норве-
шких војника које су бра-
ниле село Чаглавицу од
12.000 албанских демон-
страната. Норвешки вој-
ници су, за разлику од не-
ких војника из других зе-
маља, обавили добар посао
за два дана. Верујем да су
сви норвешки војници до-
бро урадили задатак, у од-
носу на оно што се може
очекивати од младих вој-
ника. Имали смо преко 20
норвешких војника који су
били рањени тих дана. Би-
ли смо такође принуђени
да отворимо паљбу према
албанским демонстранти-
ма где су неки од њих из-
губили живот. Ситуација је
била, нажалост, неопходна
да би спасили и одбранили
напад. Сигуран сам да их
нисмо зауставили на Чагла-
вици, они би дошли у Гра-
чаницу и тамо уништили
свети манастир, као што су
урадили у многим другим
местима на Косову. Био сам
поносан што сам тих дана
био норвешки официр.
zzУ којој мери је разлика у
медијској слици у Вашој
земљи и слици коју сте
доживели боравећи у мисији
на Косову и Метохији?
Мислим да је већина
норвешких војника, који
су били на Балкану и не
само на Косову, дошла ку-
ћи са другачијим ставом од
онога што је представљено
у медијима код куће. Раз-
говарао сам са многим мо-
јим бившим колегама и они
се слажу са мном. Мало је
оних који желе да трпе не-
пријатност да о томе гово-
ре у јавности.
zzУ каквом су Вам сећању
остале српске енклаве
на Косову и Метохији и
зашто се истина о страдању
српског народа тешко
пробија у свет?
Био сам на Косову као
норвешки официр 2001,
2003. и 2004. године. Док
сам био на Косову, Срби су
живели у страшним усло-
вима. Деца која су ишла у
школу морала су да имају
војну заштиту. Стално су
се дешавали злочини над
Србима. Издвојио бих два
случаја која су оставила ду-
бок траг - убиство старијег
брачног пара Столић у Оби-
лићу и убиство српске де-
це у Гораждевцу. Било је и
много инцидената, а све са
циљем да се Срби протерају
са Косова. Многи догађаји
били су прикривени, а у за-
падном делу света Косово
је представљено као успе-
шно обављена мисија.
zzКако се одупрети сталним
покушајима ревизије
историје и колико је данас
историја у служби политике?
Писање историје је гле-
дање на прошлост с новим
наочарима, континуиран
процес. То је оно што је те-
ма историје. Ипак, видимо
веома много покушаја не-
легитимног ревизионизма
историје, када је у питању
историја српског страдања
током Другог светског рата.
Политичке историје на Бал-
кану има доста. Нажалост,
има и актера који, уместо
да се помире с проблема-
тичним аспектима истори-
је, негирају или умањују до-
гађаје па чак и романтизују
јер, на пример, неки Хрва-
ти на усташе гледају као на
ослободилачки покрет, а не
као на најгору криминал-
ну банду која је постојала
у модерно доба на Балка-
ну. Ми историчари се про-
тив тога можемо борити са-
мо откривањем чињеница.
zzДа ли сте код истраживања
злочина над Србима у
Другом светском рату
у Норвешкој, које су
усташе послале у ропство,
наилазили на препреке
од стране институција и
појединаца?
Добио сам анонимне
претње, али углавном од
људи који само причају, по-
себно током периода вели-
ке медијске изложености. У
Норвешкој постоје историј-
ске институције које не желе
да говоре о српским жртва-
„
Био сам на Косову
као норвешки
официр 2001, 2003.
и 2004. године. Док
сам био на Косову,
Срби су живели у
страшним условима.
Издвојио бих два
случаја која су
оставила дубок траг
- убиство старијег
брачног пара Столић
у Обилићу и убиство
српске деце у
Гораждевцу
ма. Тешко је навести многе
колеге историчаре да схвате
да је Норвешка заправо била
испостава геноцида над Ср-
бима током Другог светског
рата. Нажалост, истини на
путу стоји и југоносталгија.
Али, ми морамо да говоримо
о српским жртвама. Погре-
шно је говорити о Југосло-
венима након тридесет го-
дина од распада Југославије.
zzШта сте све открили на
путу истине о српским
заробљеницима у
Норвешкој?
Открио сам да је ова
прича много компликова-
нија него раније. Раније се
из политичких разлога са-
мо говорило да су заробље-
ници били партизани и Ју-
гословени.
zzВашим књигама и учешћем на
разним трибинама и округлим
столовима упознајете норвешку
јавност са истином о Србима.
Да ли сте успели да у Вашем
окружењу промените негативне
слике о Србима и Србији?
Надам се и верујем да
мој мали допринос исти-
ИНТЕРВЈУ 11
ни помаже. Срећом, има
више нас који радимо на
томе. Управо сада радимо
на филму о заробљеницима
који су били у Норвешкој
током Другог светског ра-
та. Надам се да ће ово би-
ти приказано на српској и
норвешкој ТВ овог лета.
zz На самом крају мандата
Високи представник у
Босни и Херцеговини,
Валентин Инцко донео је
Закон о негирању геноцида
у Сребреници. Пошто сте
изучавали злочине у НДХ,
да ли су уопште упоредиви
Сребреница и Јасеновац?
О Јасеновцу знам више
него о Сребреници, али по-
ређење није никако логич-
но. Прво, Јасеновац је био
део геноцида у којем су уни-
штена читава друштва. Ја-
сеновац је био део држав-
ног геноцида. У Сребреници
су страдали војно способни
мушкарци. Како год да се
на ово гледа, разлике су ве-
ома очигледне, посебно када
су у питању бројеви и обим.
Након 20 година САД су се
zz
повукле из Авганистана.
Како Вам то делује из
перспективе војника, а како
из перспективе историчара?
И ја сам био скоро го-
дину и по у Авганистану
као норвешки официр у
три периода између 2006.
и 2013. Никада нисмо из-
губили војно, нити једном,
није било политичке воље
у НАТО-у да се задржимо.
Као историчар, надам се
да ће наши политичари на-
учити више из историје и
мислим да ми историчари
овде можемо да одиграмо
важну улогу.
zzМогу ли историчари да
мењају свет на боље ?
Историчари имају улогу
изношења истине, јер исто-
рија је део нас и од вели-
ке важности. Зато је јако
битно да је не занемарује-
мо, да је не мењамо, већ да
из ње учимо и тако избег-
немо сличне грешке у бу-
дућности.
Р. Комазец
 12 ИНТЕРВЈУ
ГОРАН РАКИЋ, ПРЕДСЕДНИК СРПСКЕ ЛИСТЕ
МОРАМО НАЋИ НАЧИН ДА
ЖИВИМО У МИРУ И СЛОЗИ
Б
езбедност је директ-
но повезана са по-
литичким ставо-
вима лидера свих
заједница на овим
просторима. Већа функци-
ја повлачи и већу одговор-
ност за изговорену реч, у том
смислу је апсолутно непри-
хватљиво понашање високих
јавних званичника који не-
способност да учине живот
бољим грађанима надоме-
шћују јефтиним политикан-
ством, популизмом и запа-
љивим изјавама. Те изјаве су
најдиректније повезане са на-
падима на наш народ, уз на-
равно пасивност безбедно-
сних и правосудних инстан-
ци које по правилу не кажња-
вају одговорне за нападе на
Србе, њихову имовину или
Српску православну цркву.
Када говоримо о увредама на
рачун председника Алексан-
дра Вучића то је одраз немо-
ћи да се прихвати да захва-
љујући председнику Вучићу
Срби стоје јединствени на по-
литичкој сцени на Косову, да
Србија сваког дана бива све
јача и јача, и да су економски
аспекти развоја Србије недо-
стижни садашњој политичкој
елити у Приштини - рекао је
Горан Ракић, одговарајући на
питање „Јединства” како се
реторика и напади Аљбина
Куртија и осталих албанских
представника у Приштини
на председника Вучића, ре-
флектују на безбедност Срба
у покрајини.
zzУпркос ставовима
међународних представника на
Косову и Метохији али и позива
од стране ЕУ да се споразуми
између Београда и Приштине
требају спровести, и даље
нема чак ни назнака да ће
приштинске власти дозволити
формирање ЗСО. Напротив,
Курти али и представници
привремених институција у
Приштини јавно истичу да неће
дозволити формирање ЗСО
која би, како тврде, „штетила
интересима Косова”. Дакле,
можемо ли бити оптимисти по
питању формирања ЗСО?
Поздрављам јасне пози-
ве високих европских и аме-
ричких политичара који ука-
зују на обавезу Приштине да
формирају Заједницу срп-
ских општина, јер су се на то
сами обавезали споразуми-
ма у Бриселу, али и сопстве-
ним одлукама у скупштини у
Приштини. Оно што је чиње-
ница да је инфантилно веро-
вање било кога у Приштини
да ће Срби одустати од ЗСО,
или да ћемо то заборавити.
Овде желим посебно да на-
гласим да је апсолутна лаж
да ЗСО није потреба Срба или
да Срби нису протествовали
против става Приштине да
ЗСО не формира. Таквих про-
теста је било сијасет у свим
српским срединама, али и на
свим састанцима које имамо
ЈЕДИНСТВО // 25. децембар 2021.
како са албанским политича-
рима, тако и са представни-
цима међународне заједни-
це, и ми ћемо у Српској ли-
сти наставити да на томе ин-
систирамо.
zzЈош се није стишао револт
житеља Севера због недавног
упада косовских специјалаца
Росу на север Космета када
је тешко повређен Срећко
Софронијевић а више Срба
рањено, а Курти је већ претио
новим упадима попут оног
у Штрпцу и Шилову. Како
спречити нове провокације
Приштине и очекујете ли
да међународна заједница
коначно реагује када су у
питању напади на Србе на
северу покрајине?
Овакво понашање При-
штине је срамно, неприхва-
тљиво и опасно, јер се слање
до зуба наоружаних јединица
у чисто српске средине пока-
зује као контрапродуктивно
и ризично. Не може нико из
Приштине да говори о кри-
миналу а да нема ниједан ре-
шен случај напада на Србе,
њихову имовину или напад
на Српску православну цркву.
Немају морално право да
нам о правди и владавини
права говоре албански поли-
тичари који кажу да неће по-
штовати правно обавезујући
споразум којим је дефиниса-
но успостављање Заједнице
српских општина, или када
јавно говоре да неће приме-
нити одлуку највишег суда
на Косову о враћању земље
манастиру Високи Дечани.
Када све то знамо, онда њи-
хова прича делује празно, а
приче провидне, јер се упа-
ди у српске средине у ствари
користе као вид притиска на
наш народ. У свим случајеви-
ма имали су могућност да сва
та лица позову на разговор а
не да им малтретирају поро- ји се због ових забрана осе- ју, проблем безбедности, по- старства, већ од искрене же- косовским локалних изборима
дице, децу, блокирају читаве ћа усамљено и угрожено. Ка- себно у светлу напада на наш ље албанске елите да омогу- и да су представници Српске
општине и села. Несразмер- ко се осећа наш човек у Ве- народ, али и дуготрајни нео- ћи повратак Срба на Косову. листе на челу свих десет
ност у употреби силе је одраз ликој Хочи када види такво сновани поступци у којима се zzПоред свих улагања у српске општина са Српском већином,
жеље да се Срби сломе и да се кршење споразума за које је Срби без доказа терете за из- средине, могу се чути поједини која је ваша порука њима али
уплаши сваки Србин. гарант била Европска унија. вршење разних кривичних де- Срби који за све недаће и свим Србима на Космету на
zzПривремене приштинске Да ли мислите да Срби могу ла, а друго питање је проблем на КиМ оптужују Београд и крају ове године?
инситуције и даље спроводе да се ослоне на међународ- економске неперспективности председника Вучића. У чијем Свим Србима, пре свега на
забране уласка званичницима ну заједницу која ћути када на овим просторима. интересу је таква реторика? Косову, али и припадницима
Владе Србије на КиМ чиме крше се крше наша права, а онда Министарство које водим То су приче неодговорних осталих народа, желим добро
споразуме о слободи кретања? се изненаде када их Срби иг- је увек на услузи да чак и из- и опасних људи, који свој ин- здравље, да пандемију ковид
У којој мери ове забране, као норишу и сматрају одговор- над својих могућности буде терес стављају испред интере- 19 оставимо иза себе, и да се
и обесправљеност српског ним за своје патње. на услузи нашем народу, оно са сопственог народа. То су наредном периоду посветимо
народа подстичу на исељавање Очекујем да у наредном што је посебно знајачно јесте они исти које смо елимини- борби за бољи живот. Да енер-
Срба и да ли је крајњи циљ периоду Европска унија нађе пројекат стамбеног збрињава- сали из Српске листе јер су гију коју би неки користили за
Приштине Косово без Срба? начин да се нашим званични- ња расељених, којим смо омо- хтели да своје позиције ко- мржњу и сукобе претворимо у
Одговорност за понашање цима омогући несметан дола- гућили повратницима да под ристе за личну а не општу до- енергију којом ћемо створи-
Приштине када су у питању зак и посета Србима на Косо- својим кровом могу да наста- бробит, и то су они исти ко- ти услове за економски раст и
споразуми из Брисела лежи ву јер су те посете од изузетног ве живот на имањима својих ји нису успели да уцене на- напредак наших села, општи-
на Приштини, али и Европ- значаја и за смиривање ситуа- предака. шу државу и на тај начин на и градова. Време пролази,
ској унији. Споразум о по- ције на овим просторима и да- Ипак понављам, неоснова- себи обезбеде привилегије. ми смо ту где јесмо и морамо
сетама је јасан, директору вање простора дијалогу. на хапшења, напади на наш Поновићу оно што често ка- наћи начин да живимо у ми-
Петру Петковићу се не сме zzБудући да сте на челу народ и некажњавање одго- жем својим сарадницима, та- ру и слози. У том смислу, не-
онемогућавати посета нашем Министарства за повратак у ворних одвраћају наше су- кве је боље имати против себе, ка ови празници буду прили-
народу који зависи од помо- Приштини, сведоци сте живота народнике од повратка. Зато него уз себе. Народ ће више ка да прошлост оставимо иза
ћи и подршке државе Срби- Срба у свим деловима Косова и је проценат повратка на ове поштовати да нас такви напа- себе и окренемо се будућно-
је. Свако пресецање те пуп- Метохије. Коју све врсту помоћи просторе поражавајући и не- дају него бране. сти, чији квалитет зависи од
чане врпце је напад на голи добијају и шта је то на шта вам примерен. Не желећи да ис- zzБудући да је Спска листа наше жеље да данас будемо
опстанак нашег народа, ко- се највише жале преостали падне да браним своје сарад- освојила максималан број бољи него јуче, а сутра бољи
ји нема никакве користи од Срби у покрајини? нике, али процес повратка не глсова у свим српским него данас.
бледих порука Брисела, а ко- Две су теме које доминира- зависи само од једног мини- срединама на недавним Р. Комазец
ЈЕДИНСТВО // 25. децембар 2021.
АЛЕКСАНДАР СПИРИЋ, ПРЕДСЕДНИК ПРИВРЕМЕНОГ ОРГАНА ОПШТИНЕ КОСОВСКА МИТРОВИЦА
Интензивна
станоградња и
капитални пројекти
У периоду 2014. до 2021. изграђено око 600 станова, до краја ове године и почетком наредне
биће усељиво још 108. Пуштен у саобраћај нови мост код Дудиног крша, који повезује Косовску
Митровицу са магистралним путем Приштина-Рашка. Приводе се крају и радови на изградњи
К
Духовне академије
осовска Митровица
је једина аутентич-
на градска средина
на Косову и Метохи-
ји где су Срби након
1999. опстали у великом бро-
ју. Упркос турбулентним после-
ратним годинама, оптерећеним
пре свега политичко-безбедно-
сним изазовима овај град на оба-
ли Ибра данас је препознатљив
као универзитетски, здравстве-
ни, привредни и пословни цен-
тар. Препознајући њен значај
за Србе на Косову и Метохији
држава Србија је преко Канце-
ларије за Косово и Метохију и
Привременог органа општине
Косовска Митровица реализо-
вала бројне пројекте који имају
за циљ да оснаже останак и оп-
станак, нарочито младих, у овом
граду, кроз побољшаље квалите-
та живота свих њених грађана.
Наведимо само да је у перио-
ду 2014. до 2021. изграђено око
600 станова, до краја ове године
и почетком наредне биће усељи-
во још 108.
РАСТЕРЕЋЕН САОБРАЋАЈ У ГРАДУ
zz
У години за нама, која такође
није била лака, како због панде-
мије ковида 19, тако и у пар на-
врата погоршане безбедносне
ситуације, у Косовској Митро-
вици је завршено неколико ве-
ликих инфраструктурних про-
јеката. Један од њих је свакако
завршетак моста код Дудиног
крша. Нови мост дужине 80 ме-
тара, који повезује Косовску Ми-
тровицу са магистралним пу-
тем Приштина-Рашка, свечано
ГРАД СПОРТА И МЛАДОСТИ
‹‹Мали сајам спорта у Косовској Митровици
М инистарство омладине
и спорта је у сарадњи са
Спортским савезом Србије и
Спортским савезом Косова и
Метохије организовало ове
године „Мали сајам спорта”
у десет градова широм Срби-
је а један од тих градова је и
Косовска Митровица, која је
тог дана била домаћин де-
ци спортистима из свих срп-
ских средина на КиМ, али и
РАДОВИ У КЛИНИЧКО-БОЛНИЧКОМ
ЦЕНТРУ У КОСОВСКОЈ МИТРОВИЦИ
З дравствени центар у Ко-
совској Митровици пре
мање од месец дана и зва-
нично носи назив Клинич-
ко-болнички центар. Тако-
ђе, недавно су почели и ра-
дови на изградњи КБЦ-а, ко-
ји ће бити реализовани у не-
колико фаза. Прва фаза от-
почела је реконструкцијом
одељења физијатрије и ре-
хабилитације, површине око
1.500 квадратних метара.
- Радимо комплетну ре-
конструкцију зграде и на-
доградњу. Кроз фазе ћемо,
завршити реконструкцију,
доградњу и надградњу ком-
плетног КБЦ-а. Биће то са-
времена зграда која ће испу-
њавати све потребе грађана
и услови лечења се неће ра-
зликовати од оних у Нишу,
Крагујевцу или Београду -
је отворен за саобраћај 23. но-
вембра поводом Дана ослобо-
ђења и Дана Општине Косовска
Митровица.
- Овај мост слободе и једин-
ства требало би да покаже да
сви морамо да останемо ис-
трајни у демократској борби
за бољи живот сваког поједин-
ца у нашем граду - каже пред-
седник Привременог органа
општине Александар Спирић.
прослављеним и истакнутим
спортистима. ише стотина
малишана играло је фудбал
на градским улицама, поста-
вљена је и мрежа за одбојку,
било је и кошаркаша, а своје
умеће приказали су и кара-
тисти и кик боксери. Касније
је управо „Мали сајам спор-
та” у Косовској Митровици
од надлежних у СС Србије
оцењен најбољим у Србији.
ХРОНИКА КОСОВСКЕ МИТРОВИЦЕ 13
‹‹КБЦ Косовска Митровица
рекла је том приликом по-
моћница директора Канце-
ларије за КиМ Јелена Стој-
ковић.
Такође је истакнуто да се
‹‹Нови мост код Дудиног крша
Готово 140 милиона средстава
је обезбеђено закључком Вла-
де Србије за реализацију овог
пројекта који је започет у ав-
густу прошле године и сада је
завршен. Овим ће саобраћај у
граду бити значајно растере-
ћен, наводе из локалне само-
управе и као битно истичу да
су у току радови на изградњи
још једног кружног тока у непо-
средној близини Топлане који
ће повезивати будући стадион,
главни мост, аутобуску станицу
и Улицу „Филипа Вишњића”.
Ово је други кружни ток за
само две године. Прошле године
урађен је кружни ток на раскр-
сници улица „Краља Петра Пр-
вог” и „Књаза Милоша”, а овог
августа на том кружном току је
изграђена декоративна светлећа
фонтана. У непосредној близини
налази се и светлећа инсталаци-
ја у виду натписа „Волим Косов-
ску Митровицу”, на ћирилици у
дужини од 17 метара.
реализацијом овог великог
пројекта доказује да је држа-
ва испунила још једно обе-
ћање које је дао председник
Александар Вучић.
- И овим доказујемо коли-
ко волимо свој град и своје
ћирилично писмо, као и бо-
је своје заставе. У мору нај-
лепших фотографија Косов-
ске Митровице, нове разглед-
нице и успомене ствараће на
овом месту како домаћини,
грађани Косовске Митрови-
це, тако и нама увек драги
гости, студенти из целе на-
ше земље и сви добронамер-
ни људи. Да смо град великог
срца и љубави показали смо
свих ових година, а колико
волимо свој град доказује-
мо и на овај начин - казао је
Александар Спирић.
У циљу смањења саобра-
ћајне гужве у граду, али и
бриге о зеленим површина-
ма ранијих година су у гра-
ду отворене две јавне гараже,
као и паркинг. Спирић наја-
вљује да ће се у наредној го-
дини посебна пажња посвети-
ти и екологији у граду, зашти-
‹‹Косовска Митровица
‹‹Светлећа фонтана
ти животне средине, уређењу
корита реке Ибар...
УНИВЕРЗИТЕТСКИ ГРАД
zz
- Пројекат на који смо изу-
зетно поносни огледа се у из-
градњи нове зграде Универзите-
та. То је најлепши поклон Владе
Републике Србије која је Уни-
верзитету доделила за 52. ро-
ђендан. Нова зграда биће на-
града за 9.500 студената али и
‹‹ Александар Спирић
потврда да је Косовска Митро-
вица прерасла у универзитет-
ски центар - наводе из општине.
Приводе се крају и радови на
изградњи Духовне академије.
У овом мултимедијалном кул-
турном центру кров над главом
добиће велики број културних
институција. Косовска Митро-
вица последњих година има ве-
ома блиске везе са нашом пре-
стоницом. Београд је у послед-
ње две године интензивирао са-
радњу са Косовском Митрови-
цом кроз различите пројекте.
Захваљујући средствима града
Београда у Косовској Митро-
вици су изграђене две зграде у
вредности од преко 700 хиљада
евра, са 40 станова за избегле и
социјално угрожене породице,
урађен је и парк у центру гра-
да и обезбеђено неколико ко-
муналних возила.
- Ми се заиста трудимо да
сви пројекти буду видљиви, ка-
ко би грађани били више него
задовољни. Приоритетне ак-
тивности усмерили смо на из-
градњу водовода и тиме реши-
ли вишегодишњи проблем са
водоснабдевањем. Остварили
смо још једну успешну годи-
ну упошљавајући младе кроз
програм „Моја прва плата”, на-
грађујући најбоље ђаке, спор-
тисте, мајке са троје и више де-
це, опремајући школе и круци-
јалне институције - истичу из
кабината Александра Спирића.
Додају да с обзиром на ситу-
ацију са коронавирусом која још
увек траје, можда су остали ус-
краћени за још неку активност
али, како кажу, понашали су се
увек у складу са мерама спрово-
дећи пројекте у дело и помажу-
ћи људима и изван кабинета. И
у наредној години оријентисаће-
мо се на изградњу нових зграда,
запошљавање наших суграђана,
побољшање путне инфраструк-
туре, санацију уличне расвете,
уређење зелених површина и
паркова, пуштање у рад Интер-
активног мултимедијалног цен-
тра, реконструкцију КБЦ -а, из-
градњу нове зграде за рад основ-
них школа из јужног дела гра-
да који тренутно организују на-
ставу у школи „Бранко Радиче-
вић”... У Косовској Митровици је
лепо живети али увек може још
боље. Зато је задатак свих нас да
се више него икада призовемо
јединству, слози и вери јер само
окупљени око истих идеја може-
мо сведочити о бољим времени-
ма - поручио је Спирић.
Сања Кецман
 14 ХРОНИКА ГРАЧАНИЦЕ
ПРОФ. ДР ЉИЉАНА ШУБАРИЋ, ГРАДОНАЧЕЛНИЦА ОПШТИНЕ ГРАЧАНИЦА
ЦИЉ ЈЕ ДА
МЛАДИ ОВДЕ
ПЛАНИРАЈУ
БУДУЋНОСТ
- Улагање у школство и здравство, али и помоћ при добијању средстава
за покретање малих породичних послова, остају приоритет у раду и
новог сазива локалне самоуправе. Радићу све што је у мојој моћи да
у сарадњи са нашом државом, али и користећи сопствена средства,
омогућимо још бољи живот нашим грађанима - казала је новоизабрана
председница општине проф. др Љиљана Шубарић
И
зградња стамбе-
них објеката, ас-
фалтирање ули-
ца и путева, на-
ставак радова на
водоводној мрежи у Грача-
ници, привођење крају радо-
ва на изградњи нове зграде
обданишта од 1.400 квадра-
та и слично, дају утисак да
је комплетно подручје оп-
штине Грачаница и ове го-
дине било једно велико гра-
дилиште, упркос свему што
нас је задесило у години на
измаку, а када је пандемија
коронавируса у питању. На-
длежни из ове локалне само-
управе поручују да се све то
чини у циљу опстанка, од-
носно да што више младих
планира будућност у овом
делу Косова и Метохије. У
том правцу иде и улагање у
школство и здравство, али
и помоћ при добијању сред-
става за покретање малих
породичних послова.
НАСТАВЉА СЕ БОРБА ЗА
zz
БОЉИ ЖИВОТ ГРАЂАНА
Почетком децембра, а
након одржаних локалних
‹‹Уређење речних корита као заштита од поплава
избора на Косову и Метохи-
ји, дужност председнице оп-
штине Грачаница преузела
је проф. др Љиљана Шуба-
рић. Према њеним речима,
стамбено збрињавање гра-
ђана остаје стратешко пи-
тање за поменуту локалну
самоуправу.
- У претходном периоду
урађено је доста тога на том
пољу, али радићу све што је
у мојој моћи да у сарадњи
са нашом државом, али и
користећи сопствена сред-
ства, омогућимо још бољи
живот нашим људима. Ту
пре свега мислим на мла-
де брачне парове и расеље-
на лица. Социјална карта
грађана биће један од бит-
них услова за доделу стано-
ва, односно помоћи у виду
грађевинског материјала -
рекла нам је нова председ-
ница општине Грачаница,
проф. др Љиљана Шубарић.
Једно од битних пита-
ња ове локалне самоупра-
ве је изградња обилазнице
око Грачанице, али и ра-
звој путне и остале инфра-
структуре. Улагање у путе-
‹‹Панорама Грачанице
‹‹Проф. др Љиљана Шубарић, председница општине Грачаница
ве, електрификацију, реша-
вање проблема водоснабде-
вања, приоритет је и новог
сазива локалне самоуправе.
- Један од горућих про-
блема је изградња обила-
знице око Грачанице. Изме-
штање саобрађаја из главне
грачаничке улице значило
би и повећање безбедности
наших грађана, али и самог
манастира Грачаница, који
је бисер светске културне
баштине и симбол наше оп-
штине. Уз договор и сарад-
њу са нашим представни-
цима у парламенту у При-
штини инсистираћу да се
обезбеде средства како би
се овај пројекат спровео у
дело. Очекујем и подршку
међународних организација
које су свесне овог пробле-
ма, али и колико је његово
решавање важно за даљи ра-
звој наше општине - нагла-
шава Шубарић.
Већи део становништва
општине Грачаница бави
се пољопривредом. Мно-
гима рад у пољу обезбеђу-
је основни извор прихода.
Председница општине ка-
же да ће наставити са еко-
номским јачањем малих и
средњих предузећа и поро-
дичних послова, јер се та-
ко стварају реални услови
и за отварање нових рад-
них места.
- Пољопривреда је вели-
ки потенцијал наше општи-
не. Јачању породичних га-
здинстава кроз донацију по-
љопривредне механизаци-
је, репроматеријала, али и
удруживању пољопривред-
ника, биће у наредном пе-
риоду посвећена посебна
пажња - рекла је она.
РАЗВОЈ ЖЕНСКОГ
zz
ПРЕДУЗЕТНИШТВА
Почетком децембра, у
оквиру пројекта „Подршка
и оснаживање жена у по-
љопривреди”, председница
општине Грачаница Љиља-
на Шубарић уручила је же-
нама предузетницама укуп-
но 10 грантова у циљу уна-
пређивања положаја жена и
њиховог социо-економског
положаја. Поводом тога по-
ручила је да ће ова локал-
на самоуправа наставити да
даје свој допринос одржи-
вом развоју.
- Пројекат „Подршка
и оснаживање жена у по-
љопривреди”, даје знача-
јан допринос одрживом ра-
звоју наше општине. Чести-
там још једном свима на
добијеној помоћи, јер то
је од великог значаја за це-
лу нашу општину. Ово смо
постигли уз њихове идеје,
труд, рад и залагање. Пре
свега, ово је добра прилика
да се њихове идеје развију
у мале послове који могу
створити нова радна места.
Општина Грачаница је све-
му овоме дала свој знача-
јан допринос и на томе се
нећемо зауставити - каза-
ла је Шубарић.
Предуслов да би се реа-
лизовало све напред неве-
дено, поред многих других
фактора, свакако је безбед-
ност. Година за нама оста-
ће упамћена и по бројним
безбедносним инцидентима
посебно током лета када су
НОВА КУЋА
КРСТИЋИМА ИЗ
ГОРЊЕ ГУШТЕРИЦЕ
Б рига о грађанима, улага-
ње у здравство, образо-
вање, спорт и развој пољо-
привреде биће приоритети
у будућем раду локалне са-
моуправе, све то како би Гра-
чаницу учинили бољим ме-
стом за живот.
Најбољи пример борбе за
бољу будућност је према ре-
чима нове председнице оп-
штине испуњено обећање
када је у питању изградња
куће породици Драгана Кр-
стића из Горње Гуштерице
у општини Грачаница. У пр-
вој половини децембра по-
менутој породици су кључе-
у више наврата непозната
лица исписивала претеће и
погрдне графите, не само у
Грачаници већ и у околним
селима. Посебну забрину-
тост изазвало је исписива-
ње графита мржње на де-
чијем игралишту у Суши-
ци. Проф. др Љиљана Шу-
барић каже да је и 22 годи-
не након сукоба безбедност
и даље за Србе питање над
питањима.
- Без осећаја физичке,
правне и сваке друге сигур-
ности тешко је размишља-
ти о било чему другом, са
једне стране. Али, безбед-
носна ситуација не сме би-
ти изговор да не наставимо
да планирамо, да се боримо
да планирано спроводимо у
дело, са друге стране. Мо-
рамо радити на свим пољи-
ма како би младе људе за-
држали овде, јер на њима
је будућност - нагласила је
Шубарићева.
Један од најважнијих
стубова опстанка на овим
просторима је здравство.
Занимало нас је и какви су
планови новоизабраног оп-
штинског руководства, с об-
зиром да нова председница
општине долази из те бран-
ше, када је реч о заштити
ЈЕДИНСТВО // 25. децембар 2021.
ве нове куће уручили проф.
др Љиљана Шубарић и ми-
нистар за заједнице и повра-
так Горан Ракић.
- Свака подршка Мини-
старства за заједнице и по-
вратак на терену је више не-
го значајна за наше грађане
и нашу општину. Ово је нај-
бољи могући модел сарадње,
а на добробит грађана - на-
гласила је Шубарић и додала
да овакви пројекти и акције
најконкретније доприносе
примарном циљу политике
ове локалне самоуправе, а то
је бољитак и опстанак нашег
народа на овим просторима.
становништва у овој обла-
сти друштва?
- Значај здравствене за-
штите се посебно видео у
времену пандемије која је
уздрмала цео свет. Руковод-
ство Српске листе је апсо-
лутно свесно значаја уна-
пређења здравствене зашти-
те у централном делу КиМ,
и у сарадњи са државним
врхом Србије на територи-
ји наше општине саградиће
се нова болница, односно
нова зграда Клиничко-бол-
ничког центра Приштина са
седиштем у Грачаници. Но-
вац за поменути пројекат је
обезбеђен, а процедуре су у
току. Са директором Канце-
ларије за Косово и Мето-
хију разговарала сам на ту
тему и верујем да ће уско-
ро почети изградња - рекла
нам је на крају нашег разго-
вора председница општине
Грачаница проф. др Љиља-
на Шубарић и додала да ће
изградња болнице значити,
поред пружања квалитет-
није здравствене заштите
и отварање великог броја
радних места, што ће пози-
тивно утицати на опстанак
Срба у овом делу Косова и
Метохије.
Момирка Чанковић
ЈЕДИНСТВО // 25. децембар 2021. ХРОНИКА ЛЕПОСАВИЋА 15
ЗОРАН ТОДИЋ, ПРЕДСЕДНИК ПРИВРЕМЕНОГ ОРГАНА И ГРАДОНАЧЕЛНИК ЛЕПОСАВИЋА

НАША ПОЛИТИКА
ЈЕ БРИГА ЗА
СВАКОГ ЧОВЕКА
- У години, на чијем смо крају, суочавали смо се са бројним
тешкоћама, а доминирала је пандемија коронавируса. У политичко-
безбедносном смислу немир код становништва изазаво је
упад специјалне полиције РОСУ на север покрајине због кризе
са регистрационим таблицама на аутомобилима. У области
капиталних пројеката највећи број је реализован у области путне
инфраструктуре и стамбене изградње, а у наредној години наставиће
се у том правцу, а најважнији је пројекат водоснабдевања пијаћом
водом овог подручја - казао је, између осталог, градоначелник Тодић

О
‹‹ Панорама Лепосавића

ва година је била
препуна изазова.
Успешно смо ре-
ализовали пла-
ниране инфра-
структурне објекте, који су би-
ли предвиђени општинским
буџетом, упркос тешкоћама,
које је најпре проузроковала
пандемија коронавируса. Нај-
већа захвалност здравственим
радницима, херојима нашег
времена који су се борили за
сваки људски живот. У више
наврата уручили смо заштит-
ну опрему Ковид амбуланти у
Лепосавићу. Захваљујући др-
жави Србији, Канцеларији за
КиМ и Министарству здра-
вља РС, наша општина је прва
на КиМ започела вакцинацију
становништва. Са праксом по-
моћи здравству, наставићемо
и у 2022. години, а у плану је
опремање офталмолошке ор-
динације и опремање другим
дијагностичким апаратима, а
тиме ће и услуге Дома здра-
вља у Лепосавићу бити подиг-
нуте на виши ниво - казао је
на почетку разговора пред-
седник Привременог органа
и градоначелник Лепосавића
Зоран Тодић, на крају године
када се резимирају резултети.
- Упркос напетој политич-
ко-безбедносној ситуацији, ми
овде мислимо на будућност и
развој, па је тако на делу ек-
спанзија станоградње. Деве-
та стамбена зграда се гради у
Лепосавићу средствима Владе
Републике Србије. Наставља-
мо овај посао и у наредној го-
дини како би до крова над гла-
вом дошли сви они који нема-
ју решено стамбено питање,
најпре млади брачни парови,
али и расељена лица и избе-
глице - навео је Тодић.
Захваљујући Канцелари-
ји за КиМ обезбеђена је и
помоћ у виду грађевинског
материјала за сто шест по-
родица, а обезбеђен је ма-
теријал и за изградњу кућа
у бошњачким селима Ка-
љин и Рватска за породице
Исламовић и Муминовић.
Као и за породицу Јовано-
вић из Ибарске Слатине и
браћу Радосављевић у Ули-
ју код Лепосавића. У плану
је изградња још три куће у
селима Мошница, Камени-
ца и Стржин.
- Ово је довољна потврда
посвећености и бриге држа-
ве Србије И нас као локалне
самоуправе за сваког нашег
становника, без обзира на вер-
ску и националну припадност
- оценио је Тодић.
- Годину за нама памти-
ћемо и по неразумном поте-
зу Приштине, која је на север
КиМ послала специјалну једи-
ницу полиције, како би намет-
нула једнострану одлуку да се
забране српске регистрационе
ознаке, услед чега је дошло до
подизања тензија. Српски на-
род је показао јединство и по-
слао јасну поруку да је истра-
јан да сачува мир и остане на
својим огњиштима. Могу ре-
ћи, да је политичко-безбедно-
сна ситуација сада стабилни-
ја и имамо добру сарадњу са
КФОР-ом. Ипак, наш народ
са одређеном дозом стрепње
посматра шта ће се дешавати
у наредном периоду, погото-
ву када је реч о трафостаници
„Валач”. Сматрам да немамо
чега да се бојимо, јер имамо
несебичну помоћ и подршку
нашег председника Алексан-
дра Вучића и наше државе Ср-
бије, који води политику ми-
ра и стабилности, која је по-
требна, како нама овде, тако
и у целом региону - истакао
је Тодић.
ПОДСТИЦАЈИ ЗА РАЗВОЈ
zz
ПРИВРЕДЕ И ПРЕДУЗЕТНИШТВА
Општина Лепосавић је
некада била индустријски
центар, мноштво предузећа
хранило је и подигло Лепо-
савић. Период транзиције и
сукоба 1999. године оставио
је трага, па је већина преду-
зећа у стечајном поступку,
или је већ угашена. „Треп-
ча” је данас основни извор
егзистенције многим поро-
дицама и привредни покре-
тач општине. Поред „Треп-
че”, од некадашњег метал-
ског комплекса функциони-
ше Фабрика отковака „Ло-
ла” у Лешку и део построје-
ња „Прве Петолетке”. У ви-
ше наврата Канцеларија за
КиМ помагала је ова преду-
зећа, а то ће се, према наја-
‹‹ Зоран Тодић
вама, наставити и у наред-
ном периоду.
- На конкурсу за доделу
подстицаја за развој привреде
и предузетништва, који се реа-
лизује у оквиру Програма рас-
поделе и коришћења финансиј-
ских средстава ради подршке
привредном и економском ра-
звоју српских средина на тери-
торији КиМ за ову годину, под-
стицаји су додељени за набав-
ку нових производних машина
и опреме директно укључене у
процес производње. Затим, до-
дељени су специјализовани ала-
ти за машине и друга капитална
добра и грађевинска механиза-
ција за потребе обављања гра-
ђевинских радова. Средства су
овим путем додељена за шест
корисника. Они су у обавези да
упосле одређени број радника
у складу са додељеним подсти-
цајима - казао је Тодић.
У циљу подстицаја запошља-
вања по програму „Моја прва
плата” 21 лице из Лепосавића
добило је прилику да стекне пр-
во радно искуство уз надокнаду.
Реч је о лицима млађим од 30
година. Како би се смањила не-
запосленост, од Тодића сазна-
јемо да је договорена сарадња
са текстилном фабриком у Ра-
шки, где је могућност за пла-
ћену обуку и касније запосле-
ње добило 30 жена са подручја
општине Лепосавић.
- Морамо бити свесни си-
туације у којој живимо, и да
политичо-безбедносна ситуа-
ција утиче на инвестирање не-
ких већих компанија на овом
подручју - нагласио је Тодић.
Општина Лепосавић има ве-
лики број села и велики је зада-
так задржати младе на селу. У
локалној самоуправи кажу да је
стварање квалитетнијих услова
за живот и брига за сваког ста-
новника приоритет у раду, па
се у складу са тиме и опходе.
АСФАЛТ ДО СВАКОГ СЕЛА
zz
- У складу са нашим мо-
гућностима уз подршку др-
жаве Србије улажемо напо-
ре да решавамо вишедеце-
нијске проблеме наших се-
ла. Обезбеђена су средства
за реализацију прве фазе
пројекта реконструкције и
асфалтирања пута Тресава-
-Баре, завршили смо про-
јекат, „Партерно уређење
у центру месне заједнице
Сочаница”, обезбеђена су
средства за изградњу моста
на Ибру између села Гор-
њи Крњин и Дрен, који је
однет у поплавама почет-
ком ове године. Изграђује
се мост у селу Копориће.
Наши грађани највише ис-
тичу као потребу путну ин-
фраструктуру, па смо у том
правцу највише и радили.
Изградили смо десетак ки-
лометара сеоских путева у
селима Постење, Врачево,
Белуће, Бело Брдо... Најве-
ћи потенцијал општине је
у пољопривреди, па је за-
то стално присутна помоћ
нашим пољопривредници-
ма која највише стиже од
Канцеларије за КиМ. То до-
приноси развоју села и за-
државању младих на сво-
јим имањима кроз одрживу
пољопривредну производ-
њу. Подстицаја је било и за
уређење, санацију и рекон-
струкцију постојећих обје-
ката за складиштење млека
и млечних производа, ме-
са, воћа, поврћа, алкохол-
них пића и др. Одобрена су
средства за двадесет девет
корисника, од којих су два-
десет седам пољопривредна
газдинства, а два корисника
су правна лица која су у оба-
вези да у складу са висином
подстицаја запосле одређе-
ни број радника. За шесна-
ест домаћинстава обезбеђе-
не су саднице воћа, а за сто
шест домаћинстава одобре-
на су средства за развој пче-
ларства. За манастир Свети
Јован у Сочаници набављен
је трактор са прикључним
машинама. Подстицаји су
били усмерени и у изградњу
нових система за наводња-
вање, али и за набавку ква-
литетних сточних грла, ка-
ко бисмо унапредили бавље-
ње сточарством. Трудимо се
да село сачувамо од пропа-
дања, а у томе нам пома-
же и Средња пољопривред-
на школа и Пољопривредни
факултет у Лешку, који шко-
лују кадрове у овој области.
Паралелно водимо рачуна и
о развоју три урбане целине
које чине општину Лепоса-
вић - навео је Тодић.
Говорећи о плановима и
приоритетима за 2022. го-
дину, каже да је један од
најприоритетнијих и ве-
роватно највећи капитални
пројекат у општини конач-
но решавање питања водо-
снабдевања. Пројектно-тех-
ничка документација ура-
ђена је пре две године, али
због пандемије коронави-
руса и нестабилне политич-
ко-безбедносне ситуације
нису обезбеђени фондови
за овај значајан пројекат.
- Поред тога наставиће-
мо радове у области путне
и комуналне инфраструк-
туре. Планирана је рекон-
струкција трга у центру Ле-
посавића, изградња канали-
зационе мреже у више села
као и уличне расвете. Ипак
највише улагања биће и да-
ље у изградњу путева и по-
везивање наших села, како
би неизграђена путна мре-
жа постала прошлост. Све
радимо како бисмо нашим
мештанима створили ква-
литетније услове за живот
на овим просторима - пре-
цизира Тодосијевић.
Општина Лепосавић има
озбиљне планове и када су у
питању улагања у развој ту-
ризма, кроз стварање усло-
ва за изградњу основне ту-
ристичке инфраструктуре,
али и за конкретне пројек-
те, који би значајно про-
менили изглед општине и
омогућили нова запошља-
вања и развој овог економ-
ског сектора, који има ве-
лике потенцијале.
- Циљ нам је даљи развој
наше општине, као и ства-
рање повољног амбијента за
одрживи останак и опстанак
на овим просторима и у том
правцу настављамо свој рад
и у новој години - закључио
је Тодић.
Верица Вукојевић
 16 ХРОНИКА ОРАХОВЦА
АЛЕКСАНДАР МИЦИЋ, ПРЕДСЕДНИК ПРИВРЕМЕНОГ ОРГАНА ОПШТИНЕ ОРАХОВАЦ
Држава Србија
брине за свој
народ на КиМ
- Наде има, само треба да будемо сложни, а сложни можемо доста тога
да урадимо. Ако се делимо и међусобно не поштујемо, веома је тешко
да се било шта уради - истакао је председник Мицић
Д
ецембар је месец
када се полако
сумирају резул-
тати урађеног и
неурађеног, до-
брог и лошег што се дого-
дило у години на измаку.
До куће која је уназад не-
колико година седиште При-
временог органа општине
Ораховац води нас тек уре-
ђена улица која је средстви-
ма привремених косовских
институција у децембру по-
плочана, стара коцка је за-
мењена новом, што мешта-
нима много значи. У канце-
ларији затичемо Александра
Мицића из Велике Хоче, ко-
ји обавља функцију председ-
ника Привременог органа
општине Ораховац од мар-
та месеца 2020. године. Као
неко ко је рођен и одрастао
у Великој Хочи одлично по-
знаје и људе и прилике у оп-
штини на чијем је челу. Са
њим разговарамо о животу
у Ораховцу и Великој Хо-
чи, али и о пројектима ко-
јима су у протеклој години
побољшани услови живота
Срба у овом делу Метохије.
Александар каже да је у
2021. години држава Србија
преко Канцеларије за Косово
и Метохију издвојила много
више новца за потребе ста-
новника у општини Орахо-
вац него ранијих година. Ре-
ализован је велики број про-
јеката и испуњен велики број
захтева мештана. Тим пово-
дом је и преко нашег листа
упутио захвалност и Канце-
ларији за Косово и Метохи-
ју и директору Канцеларије
Петру Петковићу.
- Захваљујем се и Кан-
целарији за КиМ и њеном
директору Петру Петкови-
ћу који су готово за све на-
ше захтеве имали слуха и уз
чију помоћ смо реализовали
велики број пројеката у на-
шој општини. Много више
новца су издвојили за нас и
ја сам поносан што смо успе-
ли да изађемо у сусрет ве-
ликом броју људи из Вели-
ке Хоче и Ораховца, који су
нам се обратили за помоћ -
истакао је Мицић.
По Александровим ре-
чима у Ораховцу живи око
280 Срба, док их је у Вели-
кој Хочи око 450. Сем о њи-
ма Општина се брине и по-
маже колико може и мана-
стиру Свети Врачи у Зочи-
шту и манастирском брат-
ству јер у самом Зочишту ви-
ше Срба нема.
- Број је много мањи не-
го што нас је било пре 1999.
године, јер у нашој општи-
ни је било око 5.200 Срба. А
опет чињеница да има пуно
деце даје наду. У Ораховцу је
56-оро деце од новорођенча-
ди до осмог разреда основ-
не школе, а у Великој Хочи у
том узрасту их је 84-оро. Од
тога броја је стотинак деце
која похађају наставу у ОШ
‹‹Александар Мицић
„Доситеј Обрадовић” у Ора-
ховцу и ОШ „Светозар Мар-
ковић” у Великој Хочи. За
децу која нису још стасала
за школу ради Дечји вртић
„Наша радост” који има сво-
ја одељења и у Ораховцу и у
Великој Хочи. У Гимназији
Ораховац је 13-оро ђака ове
године, а има деце тог узра-
ста која се школују у сред-
њим стручним школама у
Косовској Митровици - ре-
као је Мицић.
На наше питање да ли је
нешто урађено по питању
инфраструктуре, Алексан-
дар каже:
„Од већих инфраструк-
турних пројеката издвојио
бих изградњу пута са пар-
кингом и приступним сте-
пеништем, до сеоског гро-
бља и цркве Св. Николе у
Великој Хочи у вредности
од 4.906.000,00 а радове је
изводила фирма „НЕБГОР”
доо. На улазу у село смо ура-
дили и канал за одвод атмо-
сферских вода, како се, што
је био проблем до сада, не би
вода нагомилавала и прели-
вала на пут услед великих
падавина и топљења снега.
После повлачења воде на пу-
ту је остајао муљ и блато. Са-
да се тај проблем неће деша-
вати. На Господарској кући
у којој је и Завичајни музеј
урадили смо санацију крова
и заштиту дрвене конструк-
ције као и заштиту витрина
у самом објекту. Испоштова-
ли смо захтеве Дечјег врти-
ћа и ОШ „Светозар Марко-
вић” у Великој Хочи те смо
за дечији вртић обезбедили
видео надзор за обе зграде,
помогли смо им и око на-
бавке компјутерске опреме
и дидактичких средстава ко-
ја су им потребна за рад.
ОШ „Светозар Марковић” у
Великој Хочи помогли смо
и око набавке канцелариј-
ског намештаја и уређења
школске библиотеке (кре-
чење, постављање ламината,
набавка полица за књиге). За
што бољи и ефикаснији рад
локалне самоуправе наба-
вили смо рачунарску опре-
му каја је била застарела а
успели смо да уредимо и са-
му зграду Општине како би
се сви који дођу а и ми ко-
ји смо стално на услузи гра-
ђанима пријатније осећали.
Организовали смо чишћење
депоније на уласку у Вели-
ку Хочу, али на жалост про-
блем те депоније није трајно
решен јер се и поред наших
апела депонија поново ства-
ра а ми немамо механизме
којим бисмо то спречили”.
По речима Александра
Мицића и у 2021. је преко
Канцеларије за КиМ наба-
вљен грађевински матери-
јал за адаптацију, санацију
и реконструкцију 15 поро-
дичних кућа на територији
општине Ораховац, које су
‹‹Велика Хоча
биле на листи приоритета,
а очекује се слична помоћ
за још 7 породица.
- Пошто се већи део ста-
новништва наше општине
бави пољопривредом обез-
бедили смо и расподелили
репроматеријал за пролећ-
ну и јесењу сетву, а за седам
лица смо набавили опрему
за подизање винограда. Ор-
ганизовали смо семинар за
пољопривреднике са посеб-
ним акцентом на винограда-
ре и винаре пошто је највећи
број оних који се баве овом
врстом делатности - говори
Александар и наставља:
„За потребе манастира
Свети Врачи Козма и Да-
мјан у Зочишту набавили
смо трактор „тафе 42”, а за
потребе Дечанске винице у
Великој Хочи обезбедили
смо виљушкар чија се ис-
порука очекује у наредном
периоду, када ће бити испо-
ручене и пчеле и пчеларска
опрема за потребе метоха
манастира Дечани у Вели-
кој Хочи”.
За манастире, парохијске
домове, школе и Дечји вртић
Општина Ораховац сваке го-
дине обезбеђује и огрев (др-
ва, пелет, евро дизел), па то и
ове јесени није изостало, са-
знајемо од Александра који
додаје да Општина тј. При-
времени орган, годинама
уназад обезбеђује средства
за хуманитарни превоз гра-
ђана до Косовске Митровице
три пута недељно, а ове годи-
не је у више наврата обезбе-
ђивала и превоз мештана до
Куршумлије где је обављана
вакцинација против вируса
ковид 19.
ГОДИНА БЕЗ
zz
МАНИФЕСТАЦИЈА ЗБОГ
ВИРУСА КОВИД 19
- Ове године због пробле-
ма са вирусом COVID-19 ни-
смо организовали традици-
оналне манифестације, али
смо у складу са ситуацијом
и околностима обележили
„Дан сећања” на жртве кид-
наповане и убијене у општи-
ни Ораховац у последњем
рату којих је, подсећања ра-
ди, 84 у периоду од 1998-
2000. године. Да додам да
смо поручили нови мермер-
ни крст за споменик у Вели-
кој Хочи уместо крста који
су екстремисти пре неколи-
ко недеља поломили - навео
је Мицић.
НЕЗАПОСЛЕНОСТ ГОРУЋИ
zz
ПРОБЛЕМ
- Запошљавање младих је
приоритет али је још увек то
најболније питање. Трудимо
се да омогућимо запошљава-
ње младих људи како би им
створили услове да овде жи-
ве. За пет лица смо обезбеди-
ли посао кроз неке пројекте
и програме које спроводимо
у сарадњи са нашом држа-
вом и Националном службом
за запошљавање. У Гимнази-
ји Ораховац и Дечјем вртићу
су упошљени домари, док је
у Господарској кући на оба-
вљању функције референта
запослена једна особа - из-
нео је део чињеница Мицић.
zzИ У ЗДРАВСТВУ НОВА РАДНА
МЕСТА
- У овој години успели смо
да издејствујемо да у Вели-
кој Хочи буде опремљена и
отворена стоматолошка ор-
динација. Ту су упошљени је-
дан стоматолог и две стома-
толошке сестре. Изузетно ме
радује чињеница да смо упо-
слили стоматолога, који се
после завршених студија у
Косовској Митровици одсе-
лио из Велике Хоче, а сада
се вратио у своје село и овај
посао је начин да се помог-
не и њему и његовој поро-
дици. Исти је случај и са за-
пошљавањем стоматолошке
сестре која се вратила да жи-
ви и ради у Великој Хочи. У
амбуланти у Великој Хочи су
примљени још један доктор и
медицинска сестра, а у Ора-
ховцу једна медицинска се-
стра, два лаборанта и домар.
Сви ови људи који су добили
посао су нова нада у опстанак
на овим просторима - прича
нам Александар Мицић.
Он истиче да је од вели-
ког значаја и пројекат „Мо-
ја прва плата” у оквиру којег
је прошле године упошљено
седам особа, а од 17. децем-
бра је још пет особа потписа-
ло уговор. Нада се да ће овај
пројекат у наредном периоду
омогућити запошљавање и у
ЈЕДИНСТВО // 25. децембар 2021.
другим институцијама, а не
само у локалној самоуправи.
ЧЕКА СЕ ИЗГРАДЊА ФАБРИКЕ
zz
У ВЕЛИКОЈ ХОЧИ
- Што се тиче фабрике за
производњу алкохолних пића,
вина, као и уља од семена гро-
жђа чија се изградња већ дуго
чека, успели смо да са Епархи-
јом рашко-призренском отку-
пимо плац на којем ће се гра-
дити. Са помоћницима дирек-
тора Канцеларије за КиМ до-
говорио сам сатанак на којем
ће бити позван и неко од стра-
не Епархије како бисмо дого-
ворили конкретне поступке а
пре свега око набављања гра-
ђевинске дозволе од стране
Општине Ораховац у систе-
му привремених институци-
ја и касније расписивањем ЈН
као и управљањем фабриком
- казао је Александар.
БЕЗБЕДНОСТ
zz
И 2021. годину су обележи-
ли инциденти који су узнеми-
рили мештане и Ораховца и
Велике Хоче. Александар на-
браја само неке: напади и упа-
ди у куће Бранимирке Кујун-
џић, Мирјане Дедић и Небојше
Грковића у Ораховцу, бушење
гума на неколико аутомобила
и разбијање стакла на продав-
ници у Ораховцу, рушење кр-
ста и ломљење јарбола са за-
ставом у Великој Хочи, руше-
ње спомен плоче новинарима
недалеко од Велике Хоче, на-
ношење штете на њивама и у
виноградима чији су власници
Срби као и напади на власнике
тих њива, рушење и ломљење
надгробних споменика на срп-
ском гробљу у Ораховцу итд.
Али и поред свих недаћа
и проблема Александар Ми-
цић каже да има наде за оп-
станак на овим просторима.
- Наде има, само треба да бу-
демо сложни, а сложни можемо
доста тога да урадимо. Ако се
делимо и међусобно не пошту-
јемо, веома је тешко да се било
шта уради. Морамо још много
тога да урадимо, али и да има-
мо веру у заједништво и сужи-
вот. Једино тако ће нас бити и
у будуће на овим просторима -
закључио је Александар Мицић,
председник Привременог орга-
на општине Ораховац.
Оливера Радић
ЈЕДИНСТВО // 25. децембар 2021.
ОПШТИНА ЗУБИН ПОТОК
АСФАЛТИРАЈУ СЕ ПУТЕВИ,
ГРАДЕ СТАМБЕНЕ ЈЕДИНИЦЕ
И ЗАУСТАВЉА
ОДЛАЗАК МЛАДИХ
Р
азвој општине Зубин
Поток одувек се огле-
дао у пољопривреди,
привреди, а касније и
у правцу туризма. С
обзиром на новонасталу ситу-
ацију у вези са корона вирусом
у претходне две године, многим
општинама није било лако ни
започети нове, ни завршити за-
почете пројекте. Како у мно-
гим градовима и општинама у
Србији, тако и у Општини Зу-
бин Поток, рад и развој одвијао
се упркос свим изазовима, јер
живот људи у њима није смео
да стане.
УПРКОС ПАНДЕМИЈИ, ЗУБИН
zz
ПОТОК ИДЕ НАПРЕД
Руководство општине Зубин
Поток у протеклих неколико
година интензивно је радило
на унапређењу инфраструк-
туре, највише у селима али и
у самом Зубином Потоку, па
је то настављено и у овој годи-
ни. Поред асфалтирања неоп-
ходних градских и приградских
улица, завршетка прве фазе из-
градње пута у селу Оклаце, из-
градња пута за село Копилови-
ће, реконструкција пута Деви-
ње-Козарево, најзначајнији ре-
ализовани пројекти у овој обл-
сти били су асфалтирање пута
до села Горњег Стрмца и Руји-
шта. Након више деценија, ме-
штани ових села коначно иска-
зују задовољство због пута који
ће им од сада омогућити бољу и
бржу везу са центром Зубиног
Потока, уједно и боље услове
за живот у овим удаљеним се-
лима. Мештанима села Горњи
Стрмац изграђен је сеоски дом,
дечије игралиште и реновира-
на амбуланта. Општина Зубин
Поток завршила је и радове на
постављању нове уличне расве-
те у центру Зубиног Потока, као
и уградњу водомера у сва дома-
ћинства, док се изградња секун-
дарне мреже локалног водово-
да очекује у наредној години,
након чега ће воду из локалног
водовода добити сви мештани
од Газивода до Чабре., а сред-
ства за реализацију овог про-
јекта већ је обезбедила Влада
Републике Србије.
У центру Зубиног Потока у
претходној години покренута
је изградња три блока стам-
бених јединица, прва након 30
година, а у овој години радови
се приводе крају. Из Привреме-
ног Већа Општине Зубин Поток
за наредну годинуи најављена
је додела 71 стана и 12 локала
у оквиру ових стамбених једи-
ница, и то младим брачним па-
ровима, кадровима и социјално
угроженим породицама. У не-
посредној близини Дома култу-
ре изграђен је објекат намењен
градској библиотеци и локалној
телевизији, чије отварање је на-
јављено за период пред нама.
У оној мери у којој је то пан-
демија дозволила, општина је
доделила пољопривредници-
ма одређене саднице, машине
за обраду земље али и уређаје
који имају изузетну важност у
прављењу производа по који-
ма је Колашин препознатљив.
Општина Зубин Поток кори-
сти сваку прилику за промо-
цију домаћих производа, тра-
диционалне и органске хране,
али и туристичких потенција-
ла, па је тако у овој години била
учесник домаћих и међународ-
ХРОНИКА ЗУБИНОГ ПОТОКА 17
них сајмова туризма и пољо-
привреде, на којима је изазва-
ла посебну пажњу посетилаца
производима и садржајем које
је имала да понуди.
РЕКОНСТРУКЦИЈА УСТАНОВА
zz
У години на измаку једна од
највећих реконструкција оба-
вљена је на објекту предшкол-
ске установе “Наше дете”, ко-
ја је била преко потребна ма-
лишанима који бораве у овој
установи, али и запосленима
који о њима свакодневно бри-
ну, док се у првим данима но-
ве године очекује и помоћ на
санацији крова објекта основ-
не школе „Јован Цвијић“ у Зу-
бином Потоку.
Општина Зубин Поток до-
нирала је теренско возило за
потребе Дома здравља, као и
неопходну опрему, реагенсе,
додатну опреме за потребе ам-
буланте у селу Зупче, како би
рад са пацијентима био бар ма-
ло олакшан у овој тешкој ситуа-
цији. Поред тога, новина је и то
да ће од 1. јануара Дом здравља
у Зубином Потоку радити само-
стално, а не у оквиру Здравстве-
ног центра у Косовској Митро-
вици како је до сада био случај,
у складу са одлуком Владе Ре-
публике Србије. У овој години,
руководство Општине Зубин
Поток показало је солидарност
у овим тешким тренуцима и у
пар наврата донирали храну за
кухињу Клиничко-болничког
центра Косовска Митровица.
У времену у ком се свакод-
невно боримо са пандемијом
вируса корона, разним живот-
ним приликама и неприлика-
ма, осмех на лице Колашинаца
враћају медаље и признања на
републичким такмичењима из
многих предмета ђака основних
и средњих школа ове општине,
признања за најбоље студенте,
сваки поен, гол или кош који во-
ди до победе спортисте из Зуби-
ног Потока. И слободно речено,
надасве истинито, овакви млади
људи и деца, били су и биће по-
нос сваког Колашинца и они на
којима све остаје, када израсту у
добре и племените људе на ко-
је ће у будућности моћи да се
ослоне. Ништа мање нису по-
носи ни на чуваре културног
наслеђа, Дом културе „Стари
Колашин“, који годинама уна-
зад успешно својим суграђани-
ма обезбеђује богат културни,
уметнички, научни садржај, чу-
вајући и истичући традицију и
све оно најбоље што Ибарски
Колашин има, а истовремено
прилагођавајући и нове, савре-
мене теме модерном и образо-
ваном човеку. Манифестаци-
је које ова установа организу-
је, какве су „Светосавски бал“,
Ликовна колонија акварела „Га-
зиводе“ или Књижевна награда
„Григорије Божовић“, сврстава-
ју се у својеврсну културну ба-
штину и чување наслеђа за ге-
нерације које долазе. Богатим
програмом засигурно ће испу-
нити очекивања млађе и стари-
је публике, својих суграђана и у
наредној години.
РАДИЋЕ И СИМПО И „ЈАВОР“
zz
Тренд одласка младих у по-
трази за бољим условима за жи-
вот и рад није заобишао ни ову
општину, као ни многе мање
средине на Косову и Метохи-
ји. Ипак, руководство општи-
не Зубин Поток се нада да ће у
наредном периоду напори ко-
је улаже да обезбеди младима
запошљавање и адекватан са-
држај за квалитетан живот на
овим просторима бити задо-
вољени и видљивији. Из локал-
не самоуправе се надају да ће
наредну годину највише обе-
лежити запошљавање младих!
Погон фабрике Симпо, након
дуго година, покренуо је прои-
зводњу тапацираног мамештаја
и запослио око педесетак рад-
ника, док је за даљи рад у плану
још 50 додатних радних места
само у овој фабрици. У Брња-
ку је у наредним данима пла-
нирано отварање текстилоног
погона фабрике „Јавор“, која
већ годинама успешно послу-
је у Зубином Потоку, и то тако
да упосли 20 жена које живе
у Брњаку са својим породица-
ма, борећи се тако да ово село
остане једно од најнасељенијих
у општини Зубин Поток.
Изграђени објекат у Доњим
Варагама добио је неопходну
опрему за покретање рада, па
је ту запослено 20 младих ин-
телектуалаца, инжењера, про-
грамера, дизајнера, који раде
на програмирању и пројекто-
вању. Уз подршку Национал-
не службе за запошљавање, у
општини се редовно реализују
пројекти Моја прва плата, јав-
ни радови, стручно оспособља-
вање и усавршавање, намењени
младима до 30 година живота, а
који су посебно значајни за оба-
вљање самосталног рада у стру-
ци и стицање неопходне праксе
младих пре сталног запослења.
Оно што у сваком тренут-
ку посебно истиче Привреме-
но Веће Општине Зубин Поток
јесте апсолутна подршка Вла-
де Републике Србије и Канце-
ларије за Косово и Метохију,
без којих сви ови пројекти на
добробит грађана не би могли
бити реализовани, и зато упу-
ћују захвалност и задовољство
због даљих пројеката и помоћи
која ће уследити у наредним го-
динама, а која ће помоћи да-
љем останку и опстанку Срба
на овим просторима.
Јована Цветнић
 18 ХРОНИКА ПАРТЕША ЈЕДИНСТВО // 25. децембар 2021.

ДРАГАН ПЕТКОВИЋ, ПРЕДСЕДНИК ОПШТИНЕ ПАРТЕШ

Наставићемо
са улагањима
у развој и
побољшaње
животних
услова
Улагање у развој пољопривреде биће један од приоритета у раду
локалне самоуправе у наредној години, али такође и улагања
у другим сегментима у циљу останка и опстанака српског
становништва на територији општине. Плаћени курсеви за
куваре, водоинсталатере и кројаче који су још увек у току у циљу
ублажавања проблема незапослености

Н
‹‹Председник општине Партеш Драган Петковић

а локалним избо- овој општини, једној од че- нашу општину - истакао је

рима, одржаним
недавно, у општи-
ни Партеш већи-
ну гласова за ме-
сто председника општине до-
био је кандидат Српске листе,
Драган Петковић, који је на
ову функцију био и у претход-
ном четворогодишњем манда-
ту. Свих 15 одборника у новом
сазиву скупштине општине су
српске националности. Три-
наесторо су из Српске листе,
а двоје из Грађанске иниција-
тиве „Народна слога”.
Који ће бити приоритети
у раду председника општи-
не и локалне самоуправе у
тири са српском већином у
Косовском Поморављу у ко-
јој живи око пет хиљада Срба
разговарали смо са Драганом
Петковићем.
- Ми ћемо наставити као и
до сада да првенствено ради-
мо на плану укупног развоја
наше општине у свим сегмен-
тима како би подигли квали-
тeт животних услова станов-
ника. Наставићемо са сређи-
вањем локалне инфраструк-
туре, првенствено путне мре-
же, али и у другим областима
живота и рада на територији
сва три села, Партеша, Пасја-
на и Доње Будриге, која чине
Петковић. Он нам је рекао да
је недавно обављено сређива-
ње прилазних путева обради-
вим површинама.
ПОДРШКА МАЛИМ
zz
ПРЕДУЗЕЋИМА
- Наставићемо са тиме и у
наредном периоду, свуда та-
мо где постоје потребе. Ре-
шаваћемо проблеме са водо-
водом и канализацијом, та-
кође где има потребе за тим,
али и свим осталим што ула-
зи у домен локалне инфра-
структуре - рекао је Петко-
вић. Како је додао, недавно је
општина Партеш, срећивала

‹‹Курсеви за шнајдере у општини Партеш

Дом културе у селу Пасјану ња посла, а почетницима су - Један од приоритета у на-

и он је оспособљен за реали-
зацију културно-уметничких
активности.
- Амбуланта у селу Доња
Будрига је у веома лошем ста-
њу, што се техничких услова
рада тиче, тако да имамо у
плану да тај проблем реши-
мо уз помоћ донатора, тач-
није захваљујући помоћи ја-
панске владе која је спрем-
на да уложи око 80.000 евра
у сређивање поменуте амбу-
ланте - истакао је Петковић.
Како нам је рекао, у овој го-
дини уз подршку фондова из
Европске уније, обезбеђено је
око 310.000 евра за организо-
вање подршке људима који се
баве малим бизнисима, као и
онима који желе да започну
мали бизнис.
- Наиме, организовани су
курсеви за куваре, водоинста-
латере и кројаче. Они још тра-
ју и полазници који добијају
по 250 евра, на крају тих кур-
сева добиће одговарајуће сер-
тификате и биће оспособље-
ни за поменута занимања. Љу-
ди који већ имају неки мали
бизнис добили су од 2.000 до
‹‹Плаћени курсеви за куваре у циљу смањења незапослености 10.000 евра на име унапређе-
обезбеђена средства у виси-
ни од 5.000 до 10.000 евра из
средстава која смо добили -
рекао нам је Петковић.
Општински буџет за оп-
штину Партеш за ову годи-
ну је на нивоу прошлогоди-
шњег и износи око милион и
две ститине хиљада евра. Од
тога 90 посто је за плате за-
послених, док је око 100.000
предвиђено за инвестиције.
И у претходном периоду
била је, а и убудуће веома нам
је значајна подршка донато-
ра, јер ми немамо велике соп-
ствене приходе. Надамо се да
ће та подршка донатора као и
подршка централних власти и
других инстанци бити изра-
женија него до сада - казао је
Петковић.
ВИСОКА НЕЗАПОСЛЕНОСТ
zz
Горући проблем у општи-
ни Партеш је још увек висока
незапосленост радно способ-
ног становништва, пре свега
младих. Та чињеница усло-
вљава миграције, то јест одла-
зак младих, који је уназад око
две године успорен, пре свега,
због пандемије вируса корона.
шем раду биће да створимо
потенцијале за останак и оп-
станак нашег становништва.
Поменути курсеви и финан-
сијска подршка ишли су у том
правцу. Иначе, убудуће ћемо
уз остало акценат дати на оса-
времењавању пољопривредне
производње, јер је улагање у
овај сегмент значајно, а соб-
зиром на величину пољопри-
вредног земљишта које имамо
на нашој територији као и на
дугу пољопривредну традици-
ју на овим просторима. Уло-
жићемо максималне напоре
да људи који се баве пољопри-
вредом буду задовољни нашом
подршком, како по питању по-
моћи око механизације, тако
и по питању помоћи око пла-
смана пољопривредних про-
извода - истакао је Петковић.
Петковић је најавио да ће
општина Партеш традицио-
нално, поводом наступајућих
новогодишњих и божићних
празника обезбедити најмла-
ђим становницима општине,
деци предшколског узраста и
млађим основцима поклон
пакетиће.
Соња Ивковић
ЈЕДИНСТВО // 25. децембар 2021. ХРОНИКА КЛОКОТА И НОВОГ БРДА 19
ВЛАДАН БОГДАНОВИЋ, НОВИ ПРЕДСЕДНИК ОПШТИНЕ КЛОКОТ

Главни циљ- бољи живот за све у Клокоту

Акценат на решавању комуналних проблема, запошљавању младих, решавању стамбеног питања за оне којима је то проблем, равномерној
расподели социјалне помоћи, као и подршка развоју пољопривредне производње као једне од главних окосница развоја општине

О
пштина Клокот једна
је од четири општине
са српском већином
у региону Косовског Помо-
равља. Фромирана је 2009.
године према плану о те-
риторијалној децентрали-
зацији сачињеном од стра-
не специјалног изасланика
Уједињених нација за Косо-
во и Метохију, Мартија Ах-
тисарија. На недавно одр-
жаним локалним избори-
ма расписаним од стране
‹‹Клокот, градић у Косовском Поморављу
приштинских институција,
после другог круга избора
на место председника оп-
штине Клокот у којој живи
око пет хиљада становника,
изабран је Владан Богдано-
вић. Нови сазив општине
Клокот има 15 одборника,
од којих је десеторо из ре-
дова српске заједнице. Од
њих је петоро из Српксе ли-
сте, троје из грађанске ин-
цијативе „Српска народна
слога” и двоје из Грађан-
ске иницијативе „Народно
јединство”. Петоро албан-
ских одборника су из Де-
мократске партије Косова,
Демокрстског савеза Косо-
ва, Покрета Самоопреде-
љење и Грађанске иници-
јативе „Коалиција Могила-
-Клокот”.
Богдановић је на консти-
тутивној седници изјавио да
је његов главни циљ на по-
зицији места председника
општине унапређење укуп-
них животних услова за све
који живе у Клокоту.
- Иза свих нас је један те-
жак период обележен трза-
вицама, свађама, непоти-
змом, мржњом, неједнако-
шћу и осталим стварима ко-
је нису дозвољавале да оп-
штина Клокот иде у корак са
другим општинама. Свака
промена власти у нашој оп-
штини је доносила пробле-
ме који су се огледали у чи-
њеници, да су једни остајали
без посла, док су други до-
бијали посао. То о чему го-
ворим су и последњи избо-
ри, који су показали докле
поделе међу нашим људима
знају да иду далеко - казао је
уз остало Богдановић. Он је
истакао да је пред њим један
тежак период и да ће његов
галвни циљ бити спречава-
ње негативних подела ме-
ђу становницима општине у
сваком погледу и искорењи-
вање неправде која је, како
је казао, чињена годинама,
како Србима тако и Албан-
цима који живе овде.
- Покушаћу да успоста-
вим један нови систем који
ће подразумевати већу од-
говорност свих који су на
власти. Мој четворогоди-
шњи мандат планирам да
искористим како бих помо-
гао социјално угроженима
да се извуку из такве ситуа-
ције, да сви они који су би-
ли запостављени у претход-
ном периоду добију прили-
ку за афирмацију. Верујем
да велика већина наших љу-
ди својим радом може да
помогне себи, али и нашој
општини. Оно што знам је-
сте да у нашој општини жи-
ви велики број вредних љу-
ди, велики број домаћина
који заслужују пажњу, не
само пажњу него и подршку
како би унапредили своје
пословање, своја пољопри-
вредна газдинства и остало
и тиме дали допринос ра-
звоју наше општине. Моји
дакле главни циљеви су: бо-
ље комуналне услуге за све
грађане, тражење решења
за тренутну хаотичну ситу-
ацију везану за недостатак
камиона за изношење сме-
ћа, решавање питања и про-
блема везаних за водовод и
канализацију. Верујем да у
првој години мандата може-
мо решити питање водово-
да и канализације која није
у потпуности функционал-
на. Такође, приоритет ће ми
бити и стварање услова за
запошљавање младих кроз
програме почетних бизниса
или како се то зове старт ап
бизниса. Циљ ми је и уна-
пређивање пољопривредне
произвоње са акцентом на
пластеничку производњу -
рекао је Богдановић.
Оно на чему ће радити,
како је казао, је и отварање
канцеларије за израду про-
јеката како би становници
општине Клокот имали мо-
‹‹Владан Богдановић
гућност да им неко потпу-
но бесплатно напише про-
јекат чиме би им се олак-
шало конкурисање за разне
програме који се рапсисују
у ширем окружењу и за које
имају право да конкуришу.
- Један од мојих циљева
је стварање бољих услова за
децу и омладину, затим ре-
шавање стамбеног питања
за расељена лица која живе
на територији наше општи-
не, као и решавање стамбе-
ног питања за оне становни-
ке српске и албанске нацио-
налности којима је стамбе-
но питање проблем - рекао
је Богдановић на почетку
свог четворогодишњег ман-
дата. Додајмо да је до сада,
а уназад неколико година
Владан Богдановић био ди-
ректор ОШ „Свети Сава” у
Клокоту.
Соња Ивковић

НОВИ ПРЕДСЕДНИК ОПШТИНЕ НОВО БРДО САША МИЛОШЕВИЋ О ПРИОРИТЕТИМА У РАДУ

Треба бити пример другима по питању

добрих међунационалних односа
Предстоји пресек укупног пре свега економског стања и сачињавање социјалне крате оптштине, како би се благовремено радило на изради
планова развоја и њиховој реализацији

Н
а недавно одржаним
локалним избори-
ма већину гласова за
председника општине Но-
во Брдо, једне од четири оп-
штине у Косовском Помо-
рављу са српском већином,
‹‹Зграда општине Ново Брдо
добио је Саша Милошевић,
који је на то место заменио
свог претходника Светисла-
ва Ивановића. Милошевић
је био кандидат Српске ли-
сте. У новом сазиву општин-
ског парламента, који броји
15 одборника, десеторо је из
Српске листе из редова срп-
ске заједнице, док петоро од-
борника долази из редова ал-
банске заједнице. Троје од
њих је из Демократског са-
веза Косова и по један из Де-
мократске партије Косова и
Покрета Самоопредељење.
Као главне циљеве у свом
четворогодишњем мандату,
Милошевић наводи залага-
ње за развој општине у мно-
гим сегментима који ће по-
дићи укупне животне услове
свих, око 7.000 становника,
који живе у Новом Брду.
- Општина Ново Брдо би
требало да буде пример свим
другим локалним самоуправа-
ма по питању добрих међуна-
ционалних односа. Општинска
врата ће бити отворена подјед-
нако за све без озбира на наци-
оналну и верску припадност -
казао је Милошевић.
Он истиче да ће ових дана
бити направљен пресек стања
по питању социјалне карте и ‹‹Нови председник општине Саша Милошевић
економске ситуације у општи-
ни, како би се почело са пла- штини. Радиће се такође на - Ја се надам да ће до
новима развоја и њиховом ре- развоју потенцијала у домену краја следеће године би-
ализацијом. Акценат ће, како туризма, за шта у Новом Брду ти видни позитивни резул-
каже нови председник оштине постоје добре предиспозиције, тати нашег рада, мене и
Ново Брдо, бити стављен пре али такође и развоју потенци- свих у локалној самоупра-
свега на запошљавање младих, јала у сфери пољопривреде и ви јер смо ми овде у слу-
што је иначе један од горућих сточарства као и многим дру- жби грађана - истакао је
проблема који мучи све на- гим сегментима живота и ра- Милошевић.
ционалне заједнице у овој оп- да становника ове општине. С.И.
 20 ДОГАЂАЈИ
ХРОНОЛОГИЈА 2021. ГОДИНЕ НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ
Неиспуњавање обавеза Приштине,
упад Росу на север, избори,
дијалог у Бриселу и корона
И ова година протекла у знаку епидемије коронавируса. Највећи број
преминулих у Србији у једном дану ове године забележен је 7. новембра
када је преминуло 69 особа. Година 2021. била је пуна изазова и на другим
пољима. Дијалог Београда и Приштине био је у значајном застоју, нарочито
због одбијања Приштине да спроведе договорено. На северу Косова и
Метохије бурна јесен и две озбиљне политичко-безбедносне кризе
ЈАНУАР
4. јануар - Седам година
након Бриселског споразума
о енергетици између Београда
и Приштине, компанија са се-
вера Косова, „Друштво Елек-
тросевер”, поднела је Канце-
ларији за регулацију енергије
на Косову (РУЕ) захтев за опе-
ративну дозволу.
8 јануар - Тужилаштво у
Хагу: Тачи подривао суд, ни-
смо за укидање притвора. Спе-
цијализовано тужилаштво са
седиштем у Хагу успротивило
се захтеву одбране некадашњег
команданта ОВК и донедавног
косовског председника Хаши-
ма Тачија да му се укине при-
твор и дозволи одбрана са сло-
боде, а одлуку о захтеву треба
да донесе суд наредних дана.
11. јануар - Грачаница:
Највећа поплава у последњих
50 година. Председник општи-
не Грачаница, Срђан Поповић,
обишао је данас поплављена
места и бројна домаћинства на
територији општине Грачани-
ца и нагласио да општина чини
све да се помогне угроженима.
14. јануар - Српска ли-
ста позвала ЕУ да реагује на
кршење споразума о слободи
кретања. Српска листа најо-
штрије осуђује одлуку При-
штине да онемогући дирек-
тору Канцеларије за Косово
и Метохију, Петру Петкови-
ћу, да данас обиђе угрожена
српска домаћинства на Ко-
сову и позива Европску уни-
ју да хитно реагује на фла-
грантно кршење Бриселског
споразума, али и тековина
‹‹Косовска полиција употребила бојеву муницију, сузавац, шок бомбе и топовске ударе у акцији на северу КиМ
Европске уније о слободи
кретања.
ПРВА БЕБА РОЂЕНА У СЕЛУ
zz
БЛАГАЧА ПОСЛЕ 20 ГОДИНА
21. јануар - Радош, прва
беба рођена у селу Благача по-
сле 20 година. У селу Благача у
општини Исток, најмлађи жи-
тељ је до сада био Душан Јан-
ковић, који се прошле године
оженио, а од пре месец дана,
ово село је богатије за још јед-
ног становника - малог Радо-
ша. Радош је прва беба рође-
на после више од две деценије
у повратничком селу Благача
код Ђураковца.
27. јануар - Суд одбио
захтев Тачија и осталих ше-
фова ОВК за привремено пу-
штање на слободу. Судија за
претходни поступак Специ-
јализованих већа Косова у
Хагу одбио је захтев брани-
лаца некадашњег главног ко-
манданта ОВК и косовског
председника Хашима Тачи-
ја за привремено пуштање
на слободу.
- Универзитету у Приштини
са привременим седиштем у
Косовској Митровици, уручена
је Светосавска награда за 2020.
годину за укупан допринос ра-
звоју високог образовања у Ре-
публици Србији.
ФЕБРУАР
1. фебруар - Приштина
и Тел Авив успоставили ди-
пломатске односе. Косовска
министарка спољних посло-
ва Мељиза Харадинај Стубла
и шеф израелске дипломати-
је Габријел Ашкенази, потпи-
сали су споразум којим успо-
стављају дипломатске односе
Приштине и Тел Авива.
2. фебруар - На суђењу
Тачију и осталима сведочиће
71 заштићени сведок. Очекује
се да ће 71 заштићени сведок
сведочити у Специјалном суду
у случају против Хашима Тачи-
ја, Кадрија Весељија, Реџепа
Сељимија и Јакупа Краснићија
5. фебруар - Суђење у слу-
чају убиства Оливера Иванови-
ћа - оптужени негирали криви-
цу. Свих шесторо оптужених у
случају убиства Оливера Ива-
новића појединачно су се из-
јаснили да не признају криви-
цу за дела која им се припису-
ју оптужницом новом, трећом
по реду оптужницом.
9. фебруар - Звечан: Уру-
чено 75 уговора у оквиру про-
грама „Моја прва плата“. Уго-
вори у оквиру програма Владе
Републике Србије „Моја прва
плата”, који спроводи Нацио-
нална служба за запошљава-
ње, данас су уручени младима
са територије општине Звечан.
11. фебруар - Зоран Ђо-
кић осуђен на 12 година за-
твора. Пантовић: Нема прав-
де за Србе и друге неалбанце.
Суд у Приштини првостепено
је данас осудио Зорана Ђоки-
ћа из Пећи на 12 година затво-
ра због ратног злочина, његов
бранилац, адвокат Љубомир
Пантовић.
ВАНРЕДНИ ПАРЛАМЕНТАРНИ
zz
ИЗБОРИ НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ
12. фебруар - Ванредни
избори на Косову и Метохији
- без нежних речи на Дан заљу-
бљених. Аљбин Курти и Вјоса
Османи очекују убедљиву побе-
‹‹Барикаде на Јарињу
ду на ванредним парламентар-
ним изборима, који се у недељу
одржавају на Косову, обећава-
јући обрачун са криминалом
и корупцијом, али и крај дво-
деценијске доминације Демо-
кратске партије Косова и Де-
мократског савеза Косова. Без
предизборне ауфорије у срп-
ским срединама.
14. фебруар - Ракић: Убе-
дљива победа Српске листе,
свих 10 мандата у рукама срп-
ског народа. Председник Срп-
ске листе Горан Ракић саоп-
штио је вечерас да је ова пар-
тија, према прелиминарним
подацима, на косовским ван-
редним парламентарним из-
борима однела убедљиву побе-
ду, односно освојила свих десет
мандата у Скупштини Косова.
21. фебруар - Преминуо
Мирко Жарић. Песник и но-
винар листа „Јединство” Мир-
ко Жарић, преминуо је у 72.
години.
МАРТ
3. март : Вучић: Спремни
смо за наставак дијалога кад
год он буде организован у Бри-
селу. Председник Србије Алек-
сандар Вучић изјавио је након
разговора са специјалним пред-
ставником ЕУ за дијалог Бео-
града и Приштине Миросла-
вом Лајчаком да је Србија по-
свећена дијалогу и да је спрем-
на за његов наставак „у сваком
тренутуку када год буде позва-
на у Брисел”.
7. март - Канцеларија за
КиМ: Вакцинисано више од
10.000 грађана из српских сре-
дина. У српским срединама на
Косову и Метохији за вакцина-
цију против вируса ковид 19
протекле недеље пријављено
је близу 1.700 грађана, што је
скоро три пута више него не-
дељу дана пре, саопштено је из
Канцеларије за КиМ.
14. март - Косово отворило
амбасаду у Јерусалиму. Косов-
ско Министарство спољних по-
слова и дијаспоре саопштило је
да је амбасада у Израелу, са се-
диштем у Јерусалиму, званич-
но отворена, као део вашинг-
тонског споразума постигну-
тог септембра прошле године.
22. март - Британски ди-
пломата Мајкл Давенпорт но-
ви шеф Мисије ОЕБС на Ко-
сову Амбасадор Мајкл Давен-
порт, британски каријерни ди-
пломата, данас је преузео своје
дужности шефа Мисије ОЕБС
на Косову.
25. март - Европски парла-
мент усвојио резолуције о Ср-
бији, Косову, Албанији и Се-
верној Македонији.Европски
парламент (ЕП) данас је усво-
јио резолуцију о напретку Ср-
бије на европском путу.
ВИСОКИ ДЕЧАНИ СВРСТАНИ НА
zz
ЛИСТУ СЕДАМ НАЈУГРОЖЕНИЈИХ
ЛОКАЛИТЕТА У ЕВРОПИ
АПРИЛ
8. април - Манастир Срп-
ске православне цркве на Косо-
ву и Метохији Високи Дечани
сврстан је на листу седам нају-
гроженијих локалитета у Евро-
пи за 2021. годину, објавила је
данас паневропска федерација
за очување културног наслеђа
Европа Ностра.
9. април - Европа Ностра
одговорила Куртију и Османи-
јевој. У одговору на писмо ко-
совске председнице и преми-
јера, Вјосе Османи и Аљбина
Куртија, а поводом стављања
манастира Високи Дечани на
листу седам најугроженијих
споменика у Европи, из орга-
низације Европа Ностра пору-
чују да је циљ објављивања ова-
кве листе залагање да се делу-
је као катализатор позитивних
промена и дијалога усмереног
ка будуćности.
13. април - у Грачаници
нападнут деветнаестогодишњи
младић Лука Димитријевић од
стране тројице Албанаца.
20. април - Бајден: САД по-
државају наставак дијалога са
Србијом. Председник Сједиње-
ЈЕДИНСТВО // 25. децембар 2021.
них Америчких Држава, Џозеф
Бајден, упутио је честитку Вјо-
си Османи на избору за косов-
ског председника, истакавши да
САД подржавају наставак дија-
лога са Србијом
МАЈ
4. мај - „Шпанија не при-
знаје Косово, искрена подршка
Србији”. Србија може да рачуна
на искрену подршку Шпаније
у погледу очувања њеног тери-
торијалног интегритета, пору-
чила је шпанска министарка
спољних послова Аранча Гон-
салес Лај, након разговора са
српским колегом Николом Се-
лаковићем у Мадриду.
13. мај - Стејт Департмент:
На Косову проблеми за СПЦ,
неиспуњавање судске одлуке
у вези са земљиштем манасти-
ра Високи Дечани. У годишњем
Извештају Стејт департмента
о стању верских слобода у све-
ту за 2020. годину, у поглављу
о Косову наводе се проблеми
с којима се суочава СПЦ, на-
рочито неиспуњавање судске
одлуке у вези са земљиштем
манастира Високи Дечани.
17. мај - Столтенберг са Ву-
чићем: НАТО посвећен миру на
Западном Балкану. Генерални
секретар НАТО Јенс Столтен-
берг поручио је да је Алијанса
поштује војну неутралност Ср-
бије и да је НАТО посвећен ми-
ру и стабилности на Западном
Балкану, наводећи да је миси-
ја КФОР најбољи доказ таквог
опредељења.
19. мај - Суниог: Косово пет
година није спровело одлуку
Уставног суда о манастиру Ви-
соки Дечани. Шеф Канцела-
рије Европске уније на Косо-
ву, Томаш Суниог, изразио је
забринутост због неспровође-
ња одлуке Уставног суда о ма-
настиру Високи Дечани.
21. мај - Награда „Григо-
рије Божовић” за 2020. годи-
ну, коју додељује Дом културе
„Стари Колашин“ у Зубином
Потоку, припала је Енесу Ха-
ЈЕДИНСТВО // 25. децембар 2021.
лиловићу за снагу и вредност
традицијске етике оживотво-
рене у његовим приповеткама
и роману “Људи без гробова”.
ЈУН
1. јун - Лавров са Дачићем:
Подршка решењу за Косово ко-
је за Србију буде прихватљиво.
Председник Народне скупшти-
не Ивица Дачић сусрео се то-
ком званичне посете Москви
са министром спољних посло-
ва Руске Федерације Сергејем
Лавровом
3. јун - Вучић разговарао
с Лајчаком и Палмером: Уско-
ро наставак дијалога с Пришти-
ном. Председник Србије Алек-
сандар Вучић, састао се данас
са специјалним представником
ЕУ за дијалог Београда и При-
штине, Мирославом Лајчаком
и специјалним изаслаником
Стејт департмента за Западни
Балкан, Метјуом Палмером.
ПОЧЕЛИ РАДОВИ НА ИЗГРАДЊИ
zz
НОВЕ ЗГРАДЕ УНИВЕРЗИТЕТА У
КОСОВСКОЈ МИТРОВИЦИ
9. јун - Започети радови на
изградњи нове зграде Универ-
зитета у Косовској Митровици.
Рашчишћавањем терена и ру-
шењем постојећих објеката, ју-
че је почела прва фаза у реали-
зацији пројекта изградње нове
зграде Универзитета у Пришти-
ни са привременим седиштем
у Косовској Митровици.
- Ново Брдо прославило
златну медаљу параатлетича-
ра Ивана Цветковића. У згра-
ди општине Ново Брдо свечано
је дочекан Иван Цветковић из
Страже, који је недавно освојио
златну медаљу на Европском
првенству одржаном у Пољској.
13. јун - Свечана академија
поводом обележавања 950 го-
дина манастира Светог Прохо-
ра Пчињског. Председник Репу-
блике Србије Александар Ву-
чић присуствовао је данас све-
чаној академији поводом обе-
лежавања 950 година манасти-
‹‹У штабу Српске листе у изборној ноћи
ра Свети Прохор Пчињски и
700 година од упокојења кра-
ља Милутина, који је обновио
манастир. Током свечаности,
епископ врањски г. Пахомије
уручио је председнику Србије
Орден Преподобног Прохора
Пчињског за општи допринос
и покровитељство над обележа-
вањем годишњице манастира.
16. јун - Епархија рашко-
-призренска: КФОР и убуду-
ће да штити Високе Дечане.
Из Епархије рашко-призрен-
ске је саопштено да је од пред-
ставника КФОР-а у претходном
периоду више пута затражено
да наставе са заштитом мана-
стира Високи Дечани.
26. јун - Макрон Куртију:
Шта Косово може да пружи Ср-
‹‹Повлачење Росу са Јариња
бији у замену за признање? Ко-
совски премијер Аљбин Курти
изјавио је да га је француски
председник Емануел Макрон
питао „шта Косово може да да
у замену за признање Србије”,
те да је од Макрона затражио
„да повеже признање са члан-
ством у УН”.
28. јун - Видовдан, Ко-
совска Митровица: Свеча-
на академија поводом Дана
Универзитета у Приштини.
Дан Универзитета Приштина
са привременим седиштем у
Косовској Митровици, обе-
лежава се данас низом ак-
тивности
- Газиместан: Да живи-
мо као хришћани и шири-
мо љубав. Пред неколико хи-
љада људи на Газиместану је
служен парастос испред спо-
меника косовским јунацима
страдалим у боју 1389. го-
дине. Патријарх Порфирије
је окупљенима говорио о ва-
жности хришћанског поима-
ња косовског завета.
29. јун - Фон Крамон:
На Косову је могућ мулти-
етнички живот. “Очекујем
да се напади на повратни-
цу у Ђаковици више неће
догађати. На Косову је мо-
гућ мултиетнички живот,
прави пример тога је При-
зрен. Надам се да ће две
стране током наставка ди-
јалога подићи очекивања и
ускладити ставове”, пору-
чила је у Приштини изве-
стилац за Косово у Европ-
ском парламенту, Виола
фон Крамон Таубадел.
ЈУЛ
1. јул - У селу Гојбуља
надомак Вучитрна непозна-
ти нападачи претукли три-
наестогодишњег Николу Пе-
рића .
6. јул - У Основном суду
у Приштини почело суђење
оптуженима за учешће у уби-
ству лидера Грађанске ини-
цијативе “Слобода, демокра-
тија, правда” Оливера Ива-
новића.
ОДРЖАНА НОВА РУНДА
zz
ДИЈАЛОГА БЕОГРАДА И
ПРИШТИНЕ НА НАЈВИШЕМ
ПОЛИТИЧКОМ НИВОУ
7. јул - Одржан састанак ек-
спертских делегација у оквиру
дијалога Београда и Приштине.
Шеф српске делегације Петар
Петковић рекао је да разгово-
ри нису били лаки и да су ин-
систирали на томе да се испу-
ни све што је договорено, а пре
свега на Заједници српских оп-
штина, као и да је покренуо пи-
тање несталих особа.
12. јул - Обележено 30 го-
дина од формирања општине
Звечан. - И без обзира што су
се понекада и мењале заста-
ве, на врху тврђаве Звечан, још
од османског царства, на крају
увек је вијорила српска тробој-
ка и вијориће се и наредних ве-
кова - поручио директор Кан-
целарије за Косово и Метохи-
ју Петар Петковић са свечане
академије у Звечану
19. јул - У Бриселу је одр-
жана нова рунда дијалога Бео-
града и Приштине на највишем
политичком нивоу. Председ-
ник Србије Александар Вучић
рекао је у Бриселу да током ди-
јалога са Аљбином Куртијем
није могло ништа да се догово-
ри, додајући да је сада још ви-
ше забринут за безбедност Срба
на Косову и Метохији.
29. јул - „Отворени Бал-
кан” историјски корак и пут
у будућност региона. Србија,
Северна Македонија и Алба-
нија потписале три докумен-
та за бољу регионалну сарадњу.
АВГУСТ
2. август - У породили-
шту у Пасјану поново оборен
рекорд. У једном дану рође-
но осам беба, пет девојчица и
три дечака.
3. август - Никола Пе-
рић(23) из Зебинца претучен
од стране двојице непознатих
‹‹Вучић и Вулин у бази Жандармерије у Краљеву
мушкараца.
18. август - Директор
Канцеларије за Косово и Ме-
тохију Петар Петковић раз-
говарао је данас са представ-
ницом генералног секрета-
ра Уједињених нација и ди-
ректорком Канцеларије УН у
Београду Мари Јамашитом и
том приликом указао на чи-
њеницу да су напади на срп-
ски народ, имовину и свети-
ње готово свакодневни. Он је
навео и да их је за првих осам
месеци ове године било више
од 90, што је увелико према-
шило укупан број инцидена-
та који су се догодили током
целе прошле године.
20. август - Директор Кан-
целарије за КиМ Петар Петко-
вић, ректор приштинског Уни-
верзитета Здравко Витошевић
и председник Привременог ор-
гана Општине Косовска Ми-
тровица Александар Спирић,
положили су данас у Косовској
Митровици камен темељац за
изградњу новог објекта Уни-
верзитетског центра..
24. август - Апелациони
суд у Приштини потврдио пре-
суду председнику општине Зве-
чан Ивану Тодосијевићу да се
казни са две године затвора
због његових ставова о дога-
ђањима у Рачку.
СЕПТЕМБАР
7-8. септембар - У Бри-
селу одржана нова рунда
разговора делегација Бео-
града и Приштине у окви-
ру техничког дијалога. Пет-
ковић: Без формирања ЗСО
нема успеха у преговорима.
Лајчак: Позиције Београда и
Приштине и даље удаљене.
Бесљими: Није било довољно
ДОГАЂАЈИ 21
опипљивог напретка за орга-
низовање састанка лидера.
РОСУ НА ЈАРИЊУ И БРЊАКУ,
zz
СРБИ БЛОКИРАЛИ ПУТЕВЕ
20. септембар - На адми-
нистративним прелазима Јари-
ње, Брњак и Мердаре почело је
одузимање таблица са ознака-
ма са севера Косова, а возила
са ознакама из централне Ср-
бије морају да узимају пробне
ознаке и да плаћају таксу. Спе-
цијалне јединице косовске по-
лиције Росу распоређене су од
јутрос на два административ-
на прелаза – Јарињу и Брњаку.
Срби са севера КиМ блокирали
су прелаз Јариње у оба смера, а
припадници Росу захтевају од
њих да се разиђу.
23. септембар - Јединице
Војске Србије су у повишеној
борбеној готовости у гарнизони-
ма Рашка и Нови Пазар.
24. септембар - Српски хе-
ликоптери изнад Јариња. Хели-
коптери „ербас” сивомаслина-
сте боје један за другим напра-
вили су неколико кругова у ва-
здуху у близини Јариња.
25. септембар - Борбени
авиони војске Србије надлета-
ли Јариње.
27. септембар - Војска Ср-
бије са четри оклопна возила на
два километра од Јариња
29. септембар - На састан-
ку у Бриселу постигнут је начел-
ни договор „о повратку слобо-
де кретања између две стране”
и чека се пристанак Београда.
30. септембар - Председ-
ник Србије Александар Вучић
саопштио је да је српска стра-
на прихватила компромис за
деескалацију ситуације на КиМ.
ОКТОБАР
2. октобар - Специјалци Ро-
су повукли се са Јариња и Брња-
ка, Кфор на административним
прелазима
4. октобар – Нормализован
саобраћај на Јарињу и Брњаку и
почела примена режима са на-
лепницама
13. октобар - Сузавац, шок-
-бомбе, сирене, тешко рањени
Срећко Софронијевић у Звеча-
ну, који је у болници у северном
делу Митровице, десет повређе-
них Срба и остаци на стотине
испаљених метака у Митрови-
ци и Звечану, то је слика коју су
за собом оставили припадници
косовске полиције након акције
на северу КиМ .
- Вучић са Србима са
КиМ. „Ако крене насиље ви за-
штите свој народ, а ми ћемо би-
ти уз вас. Само имајте у виду, ко-
лика је цена коју ћемо сви мора-
ти да платимо”, поручио је Ву-
чић. Вучић у бази Жандар-
мерије у Краљеву. Уколико вас
држава позове, а даћемо све од
себе да не будете у тој позицији,
позваће вас да штитите и чувате
наш народ и знам да ћете се не
само одазвати, већ ћете ту све-
ту дужност и обавезу обавити
на најчаснији начин, поручио је
председник Србије Александар
Вучић у Краљеву у бази жандар-
мерије.
14. октобар - Дан после ин-
цидената на северу КиМ мирно
16. октобар - Српска листа
донела одлуку да учествује на
локалним изборима на Косову
и Метохији.
СРПСКА ЛИСТЕ ПОБЕДИЛА У СВИХ
zz
ДЕСЕТ ОПШТИНА СА ВЕЋИНСКИМ
СРПСКИМ СТАНОВНИШТВОМ
18. октобар - Кандидати
Српске листе на локалним из-
борима победили су у девет оп-
штина са већинским српским
становништвом. Други круг би-
ће одржан само у Клокоту, у ко-
јем ће се наћи два српска кан-
дидата.
21. октобар - Први састанак
Радне групе експерата Београ-
да и Приштине, која би требало
да нађе обострано прихватљиво
решење за спор око регистар-
ских таблица, одржан у Бриселу.
НОВЕМБАР
7. новембар - Забележен
највећи број преминулих од
последица ковида 19 у једном
дану, када је преминуло 69 лица.
14. новембар - Кандидат
СЛ за градоначелника Клокота
однео убедљиву победу у другом
кругу локалних избора
16. новембар - У Бриселу
су разговори на нивоу главних
преговарача и експерата Бео-
града и Приштине вођени то-
ком целог дана. Није дошло до
заједничког састанка две деле-
гације, због несагласности о ко-
јим се темама може разговара-
ти. Београд је инсистирао на те-
ми формирања Заједнице срп-
ских општина, што је Приштина
категорички одбацила.
23. новембар - Привре-
мени органа општине Косов-
ска Митровица доделио највеће
признање општине- Златну по-
вељу и Кључ града председни-
ку Србије Александру Вучићу,
због подршке опстанку српског
народа на Косову и Метохији.
25. новембар - састанак
Председника Србије Алексан-
дар Вучић председником Ру-
ске Федерације Владимиром у
Сочију. Председник Алексан-
дар Вучић изјавио је, после са-
станка са руским председником
Владимиром Путином у Сочију,
да ће цена руског гаса у наред-
них 6 месеци бити 270 долара,
тј. остаје иста, док се количина
гаса повећава за тих 6 месеци.
30. новембар - У српским
општинама на КиМ конститу-
исани нови сазиви скупштина.
Приредили: З.В. и С.К.
 22 ХРОНИКА ВУЧИТРНА И ПРИЛУЖЈА
Боримо се за опстанак
ПРИВРЕМЕНИ ОРГАН ЗА ОПШТИНУ ВУЧИТРН-ПРИЛУЖЈЕ
и развој српских села
- Наш задатак је да се боримо за опстанак и развој Прилужја, Гојбуље, Граца, Бањске али и осталих српских села око нас. Поставили смо себи
П
циљ да за годину дана направимо видљиве и значајне промене - казао је нови председник Привременог општинског органа Милан Костић
рилужје је највеће
српско село на Ко-
сову и Метохији.
Почетком деведе-
сетих година про-
шлог века Прилужје је има-
ло близу 2.500 становника.У
последњој деценији двадесе-
тог века природни прираштај
у Прилужју био је значајан а
исељавања може се рећи и да
није било. Првих година по-
сле ратних збивања на овим
просторима 1999. године би-
ло је мало исељених из При-
лужја и приличан број интер-
но расељених из околних ме-
ста који су уточиште нашли у
Прилужју, и број становника се
стабилизовао. По списковима
за хуманитарну помоћ, интер-
ним евиденцијама и процена-
ма, број становника у Прилуж-
ју се кретао око три хиљаде.
Прилужје данас има око 550
породичних кућа и како кажу
у Привременом органу за оп-
штину Вучитрн-Прилужје бли-
зу 1.800 становника.
Пар година после доласка
КФОР-а и УНМИК-а на Косо-
во и Метохију, у Прилужје је из
Косовске Митровице пресељен
део администрације за општи-
ну Вучитрн по систему Репу-
блике Србије. Од локалних из-
бора у Републици Србији 2008.
‹‹Црква Светог Преображења Господњег у зимском амбијенту
ВЛАДИКА ТЕОДОСИЈЕ
НЕ ПРОДАЈТЕ ДЕДОВИНУ
У Сали дома културе, на
слави Храма Светог
Преображења Господњег у
Прилужју и општине Вучи-
трн-Прилужје, владика ра-
шко-призренски и косов-
ско-метохијски Теодосије
одржао је беседу у којој је
позвао мештане Прилуж-
ја да не продају своју имо-
вину. Истакао је да је При-
лужје велико, значајно и на-
предно село у које радо до-
лази и које има многе усло-
ве и могућности за бољу бу-
дућност и просперитет.
- Ви сте велико и значај-
но село и много пута сте по-
казали јединство и слогу.
Зато вам, опет, кажем, не-
мате мој благослов за про-
дају имања, за продају дедо-
вине. У још тежим услови-
ма, кроз векове, ваши оче-
ви, дедови, прадедови, ваши
године, који су се одржали и на
Косову и Метохији,у српским
срединама, до 2013. године у
Прилужју је функционисала
Скуптина општине Вучитрн-
-Прилужје. После тога функ-
ционише Привремени орган.
Средином године проме-
њен је састав Привременог ор-
гана за општину Вучитрн-При-
лужје и на његовом челу је Ми-
лан Костић. Са њим смо разго-
варали о ситуацији и прилика-
ма у Прилужју али и Гојбуљи,
Грацу и Бањској, селима у ко-
јима још има Срба у Вучитрн-
ској општини.
ПОБОЉШАЊЕ УСЛОВА ЗА
zz
ЖИВОТ И ЕГЗИСТЕНЦИЈУ
„Наш задатак је да се боримо
за опстанак и развој Прилужја,
Гојбуље, Граца, Бањске али и
осталих српских села око нас.
Поставили смо себи циљ да за
годину дана направимо видљи-
ве и значајне промене. Окупље-
на је једна млада екипа која има
ентузијазам, вољу и жељу да у
свим сегментима живљења на
овим просторима унесе веру у
могућност опстанка на својим
огњиштима и непрекидно на-
стоји и ствара услове да се то
оствари. Решени смо да ствара-
мо једну позитивну атмосферу,
да разбијемо учмалост и апатију
преци нису размишљали да
продају, оно што су насле-
дили и стицали, већ су по-
зајмили вама да ви то сачу-
вате и проширите и позај-
мите својој деци. Немате
права да ставите тачку на
векове живљења у овом се-
лу које ви треба да сачувате
за генерације које после вас
долазе. Сваки пут кад неко
има намеру да прода своју
имовину, треба првенстве-
но да помисли на своје ро-
ђаке и комшије, који желе
да ту остану. Треба да води-
мо рачуна да својом себич-
ношћу њих не доведемо у
тежи положај. Ниједан чо-
век не треба да мисли пр-
венствено на себе, већ да
испуњава Христову запо-
вест о љубави према Богу
и ближњем - рекао је вла-
дика Теодосије.
‹‹Милан Костић, председник ПО за
општину Вучитрн-Прилужје
и да кроз побољшање услова за
живот и егзистенцију, на чему
радимо са Канцеларијом за Ко-
сово и Метохију, успоримо и за-
уставимо исељавање и радимо
на повратку расељених - казао
је Милан Костић, председник
Привременог органа општине
Вучитрн-Прилужје.
- У том смислу постојала је
иницијатива да се кућа, у цен-
тру Прилужја, коју је Албанац из
Стровца, саградио на купљеном
плацу, и желео да прода - отку-
пи. Владика рашко-призренски
нам је, на празник Преображе-
ње у Прилужју, дао благослов и
обећао помоћ. Уз подршку села
један мештанин је купио кућу и
плац и превео на себе, а ускоро
ће та имовина бити у власни-
штву Српске православне цркве
- додао је Костић. У Прилужју и
околини је горући проблем, као
и у свим српским срединама на
Косову и Метохији - ако не и ве-
ћи, запошљавање младих. По-
сла нема па је приметна све ве-
ћа забринутост и потиштеност
и младих и њихових породица,
сазнајемо у даљем разговору са
Миланом Костићем који каже:
„Имамо један број младих
‹‹КУД „Абрашевић”: концерт за
ученике основне школе
породица са децом у којима ни-
један од супружника не ради.
Свесни смо колико је то тешка
ситуација и покушавамо да им
помогнемо на све начине, да за-
послимо по једног члана поро-
дице и омогућимо им визију бу-
дућности овде. Решавамо случај
по случај и већ имамо неке ре-
зултате у томе. Тешко то иде јер
овде имамо само буџетске уста-
нове а нема ни неке нарочите
трговине, ни угоститељства ни
занатства... Покушавамо да про-
менимо навике и свест младих
да размишљају о неком свом
послу у наведеним делатности-
ма на пољопривреди, сточар-
ству, живинарству, повртарству
и преради, воћарству, органској
производњи... Зато смо активи-
рали Земљорадничку задругу
„Прилужје” по којој је скоро пре
пола века овај крај био препо-
знатљив. Хоћемо да заинтересо-
ванима буду по најповољнијим
ценама доступни репроматери-
јали: вештачко ђубриво, семена,
концентрати, приплодна и тов-
на грла, да имамо пољопривред-
ну механизацију за изнајмљива-
ње. Једном речју да помажемо
рад од малих поседа и фарми
до средњих па и већих. У том
смислу иде и оживљавање пре-
дузећа „Метохија” за стратешки
откуп и дистрибуцију пољопри-
вредних производа преко којег
би се производи откупљивали за
болнице, студентске и ученич-
ке мензе и све остале потребе
установа у систему Републике
Србије чиме би проблем пла-
смана производа био решен”.
СЕЛА ОСЛОЊЕНА ЈЕДНА НА ДРУГЕ
zz
Иначе, планирамо да Зе-
мљорадничка задруга „При-
лужје” својим радом обухвати
и остала села средњег Косова:
Племетину, Бабин Мост, Цр-
квену Водицу и Јањину Воду,
јер се у ове 22 године доказа-
‹‹Малишани из вртића
ло да смо ми јединствен про-
стор где смо опстали ослоњени
једни на друге без обизира на
линије општина и округа које
пресецају наша поља”.
„Морам да нагласим”, ка-
же Милан Костић, „да на овом
простору већ има неког почет-
ног потенцијала за развој у на-
веденом смеру: у тову јунади
и свиња, у производњи млека,
у повртарству и пластеничкој
производњи, воћарству, прои-
зводњи концентрата”. У даљем
разговору сазнајемо да је недав-
но урађена санација и чишћење
затрпаних помоћних канала и
канала за атмосферске воде уз
корито реке Ситнице, и запуше-
них пропуста на железничкој
прузи и асфалтном путу изме-
ђу Племетине и Прилужја, због
чега је код великих падавина
поплављен један део села. Ра-
дове је финансирала Канцела-
рија за Косово и Метохију Владе
Републике Србије а извело Ко-
мунално предузеће „Обилић” из
Племетине. Ради се и на изград-
њи паркинга и парцелизацији и
урбанизацији на новом гробљу
чиме се решава вишегодишњи
проблем хаотичног коришћења
и ширења. Тренутно се финан-
сијским средствима Привреме-
‹‹Панорама Прилужја
ног органа за општину Вучитрн-
-Прилужје, која су остала неи-
скоришћена за текућу годину,
ради унутрашње уређење по-
ште а предвиђено је и ренови-
рање у наредној години. Рађено
је на уређењу општинске згра-
де, уређивању сеоских улица.
Дом здравља добио је биохе-
мијски анализатор широког спек-
тра вредан близу милион динара,
очекује се долазак два санитетска
возила, реновирање зграде Дома
здравља, изградња котларнице.
Грејање Дома културе фунцио-
нише у оквиру грјања општин-
ске зграде и створени су услови
за пробе културно-уметничког
друштва и све остале активно-
сти и у зимском периоду. Костић
наводи да је борба за остварива-
ње егзистенције младих уједно и
борба за опстанак дечјег вртића,
основне и средње школе, култур-
но-уметничког и спортског дру-
штва, Културно-спортског цен-
тра, Дома здравља, Центра за со-
цијални рад, Црвеног крста... јер
без младих нема ни ових устано-
ва, а без установа тешко да може
да се опстане, а све је то један круг
останка и опстанка.
БРОЈНЕ УСТАНОВЕ
zz
У том смислу активира се и
рад Културно-спортског цен-
тра „Стојадин Терентић-Дине”,
основаног 2011. године. Пла-
нира се да се у наредној годи-
ни реновира и опреми објекат
уз спортску салу који ће бити
седиште овог центра и омогу-
ћии нормалан рад и активно-
сти у интересу младих и свих
становника Прилужја и околи-
не. Формиран је и регистрован
Спортски савез општине Ву-
читрн-Прилужје који, за сада,
окупља атлетски, фудбалски и
стонотениски клуб и од њега се
очекује да поспеши и помогне
рад и развија постојеће, али и
ЈЕДИНСТВО // 25. децембар 2021.
ради на оживљавању клубова
који су постојали у Прилуж-
ју у циљу омасовљења спорта.
„Тиме улажемо изузетне
напоре да вратимо ‚стари сјај‘
Културно-уметничком дру-
штву „Абрашевић”, спортским
клубовима, да традиционалне
манифестације подигнемо на
много већи ниво него што су до-
сад биле. Манифестација „Да-
ни сећања” посвећена је сећању
на погинуле мештане за време
ратних сукоба и НАТО бомбар-
довања 1999. године и траје са
осцилацијама двадесету годи-
ну. Манифестација „Дани прео-
бражења”, посвећена је почетку
изградње Храма Преображења
Господњег у Прилужју и духов-
ном, религијском, културном
и укупном преображају села
и траје 15 година али јој треба
дати нове подстицаје и ентузи-
јазам. Сеоска литија за берићет
у пољу има традицију од скоро
100 година и одржава се прву
недељу након Свете Тројице.
Њу хоћемо да изместимо из
порте старе цркве, где је сме-
штена након Другог светског
рата и поново проведемо кроз
село и поље, као што је и пре то-
га било и чему је била намење-
на. Економско јачање младих и
њихових породица, изналаже-
ње решења за приоритетна за-
пошљавања, подстицаји за по-
четак свог посла и помоћ оп-
станка у њему, наставак неоп-
ходних социјалних давања и за-
штите су правци које смо тра-
сирали као основу нашег де-
ловања. Напомињем да је завр-
шетак прве године нашег рада
у Привременом органу за оп-
штину Вучитрн-Прилужје рок
када ћемо подвући црту испод
нашег рада и резултата. Веру-
јем да ће они бити видљиви и
значајни у интересу опстанка
ове средине. Уколико не буде
тако има још младих у При-
лужју који желе да се опробају
на овом месту и путу”, закљу-
чује на крају разговора председ-
ник Привременог органа за оп-
штину Вучитрн-Прилужје Ми-
лан Костић и истиче захвалност
за велику помоћ и разумевање
проблема и положаја општи-
не Вучитрн – Прилужје Петру
Петковићу, директору Канце-
ларије за Косово и Метохију
и Срђи Ковачевићу, директо-
ру Јавног предузећа Површин-
ски копови „Косово” - Обилић.
Драгиша Н. Терентић
ЈЕДИНСТВО // 25. децембар 2021.
ДР ДРАГИША МИЛОВИЋ, ГРАДОНАЧЕЛНИК ОПШТИНЕ ЗВЕЧАН
Три деценије самосталног
одлучивања у раду и развоју
О Биографија општине
пштина Звечан је у 2021.
години свечаном акаде-
мијом обележила три
деценије од формирања, 12. ју-
ла 1991. године, од када је као
локална самоуправа самостал-
но одлучивала о свом раду и ра-
звоју. Значајан јубилеј је био и
повод да поразговарамо са но-
воизабраним градоначелником
Звечана др Драгишом Милови-
ћем о протекле три деценије ра-
да и развоја општине.
- За три деценије од форми-
рања, општина Звечан и њени
грађани прошли су изузетно
турбулентан период, период
пун искушења, изазова и те-
шкоћа, уосталом као и остале
општине у окружењу са већин-
ским српским живљем. Након
ратова на простору бивше Ју-
гославије и распада заједничке
државе у Звечан је 90-их годи-
на уточиште нашло више сто-
тина прогнаних Срба из Хрват-
ске. Следи бомбардовање земље
од НАТО-а 1999. године, коло-
не избеглица, сукоби на Ибар-
ском мосту у Косовској Митро-
вици, 17. март и погром Срба,
једностране акције специјал-
них јединица РОСУ на северу,
барикаде... Све су то били ве-
лики ударци и изазови за наше
становништво. Сам податак да
је након 17. марта на простору
општине Звечан нашло уточи-
ште више од 4.000 прогнаних,
интерно расељених лица (из се-
ла Свињаре, Обилића, Роми из
Јужне Митровице), говори са
којим изазовима смо се у пери-
ГОРАН ДАНЧЕТОВИЋ, ПРЕДСЕДНИК ПО ЗА ОПШТИНУ ОБИЛИЋ У ПЛЕМЕТИНИ
Отварати перспективе опстанка младих
О
д двадесет насељених
места у општини Оби-
лић, Срби данас живе
само у мешовитим насељима
у Племетини, Бабином Мо-
сту, Црквеној Водици и Јањи-
ној Води и по осам домаћин-
става у Милошеву и општин-
ском центру Обилићу. После
1999. године администрација
општине Обилић и установе
по систему Републике Срби-
је налазе се у Племетини. Ту
данас функционише Привре-
мени орган за ову општину,
Јавно комунално предузеће,
Дечји вртић „Косовски божу-
ри”, поштански шалтер ПТТ
Србије, Културно-информа-
тивно-спортски центар „Оби-
лић”, истурена одељења Сред-
ње медицинске школе из Гра-
чанице и Средње економске
школе из Лапљег Села. На те-
риторији општине функцио-
нишу и четири основне школе
по образовном систему Репу-
блике Србије: „Свети Сава” у
Племетини, „Милан Ракић” у
Бабином Мосту, „Доситеј Об-
радовић” у Црквеној Водици
и „Бранко Радичевић” у Оби-
лићу са укупно 450 основаца.
О оном што је урађено у
години која пролази и плано-
вима за наредну годину разго-
варали смо са Горанм Данче-
товићем, председником При-
оду иза нас сусретали. И поред
тога смогли смо снаге и успе-
ли да добрим делом побољша-
мо инфраструктуру, асфалти-
рамо улице и путеве, изгради-
мо спортске терене, амбуланте,
вртиће, школе. Тако средствима
Комесаријата за избегла и расе-
љена лица на Малом Звечану је
завршена изградња избегличког
насеља са 52 стамбене јединице
за расељена лица из Хрватске.
Завршене су 72 стамбене једи-
нице за потребе општине Зве-
чан и Универзитета у Пришти-
ни са седиштем у Косовској Ми-
тровици, изграђено је 60 стам-
бених јединица на Малом Зве-
чану, 12 у Бањској, а тренутно је
у изградњи 60 стамбених једи-
ница у Звечану, Бањској, Грабов-
цу и Житковцу. Завршен је у са-
радњи са општинама Зубин По-
ток, Северна Митровица реги-
онални пројекат - систем снаб-
девања пијаћом водом ове три
општине. Ускоро се очекује за-
вршетак регионалне депоније
грађене средствима ЕУ, за оп-
штине Звечан, Лепосавић, Се-
верна Митровица и Зубин По-
ток. За три села на простору оп-
штине, у којима живе Албанци,
асфалтиран је пут Звечан – Ли-
па – Заза ‒ Бољетин, реконстру-
исана школа у Бољетину, изгра-
ђена амбуланта и канцеларија у
Липи. Асфалтирани су путеви
за Кориље, Дољане, Бањску, Ва-
лач, манастир Соколицу, Мати-
цу. Али свакако најважнији ре-
зултат општине у овом периоду
је то што смо успели да сачува-
временог органа за опшину
Обилић у Племетини.
БРИГА О ЗДРАВЉУ ПРИОРИТЕТ
zz
„У широком спектру наших
обавеза и ангажовања, као сва-
кодневни задатак, зацртали
смо активности на бризи о
здравству. Дом здравља „Оби-
лић” са седиштем у Прилужју,
са здравственим амбулантама
у Племетини и Бабином Мо-
сту и здравственим пунктови-
ма у Црквеној Водици и Гра-
цу брине о здрављу свих Срба
али и грађана осталих нацио-
налности који користе услуге
у оквиру установа републике
Србије, на територији општи-
на Обилић и Вучитрн. Ускла-
ђујемо активности и напоре са
Привременим органом за оп-
штину Вучитрн-Прилужје за
што боље опремање и фунци-
онисање ове, по све нас, веома
значајне здравствене установе.
Наш Дом здравља опремљен је
ове године најсавременијим
анализатором ЕКГ холтера,
отоскопом, ОРЛ сетом, бимо-
окуларним микроскопом, су-
вим стерилизатором. Значајна
средства се улажу и у одржава-
ње објеката Дома здравља, ам-
буланти и здравствених пунк-
това”, каже Горан Данчетовић
и наставља:
„Дом здравља је опремљен
свим неопходним лековима и
ХРОНИКА ЗВЕЧАНА И ОБИЛИЋА 23
П овршина општине Зве-
чан је 122,4 километра
квадратна, и подељена је на
18 катастарских општина, на
чијој се територији налази 45
мо становништво и да сачувамо
мир на простору наше општи-
не - резимирао је у најкраћем
градоначелник Миловић оства-
рено у току три деценије на по-
дручју Звечана.
ЗАДРЖАНО И САЧУВАНО
zz
СТАНОВНИШТВО
Градоначелник наводи да су
велики пројекти у задњих пар
година од огромног значаја за
целокупну општину али и шире.
- Пројекат „Рајска бања’’
у Бањској који садржи поред
изградње здравствено-рекре-
ативног центра „Рајска бања”
и развој самог насеља Бањска,
као и реконструкцију мана-
стира Бањска, задужбине Све-
тог краља Милутина, је од ве-
ликог значаја не само за Бањ-
ску већ и целу општину али
и шире. Циљ је да „Рајска ба-
ња” буде саставни део систе-
ма бања Републике Србије. На
тај начин ће се упослити зна-
тан број младих људи меди-
цинске струке. „Рајска бања”
ће бити „локомотива” развоја
туризма на овим просторима
али и економског развоја на-
ампуларним терапијама. Оба-
вља тестирање на ковид 19 та-
ко да пацијенти не морају да
путују по тридесетак киломе-
тара за то. Позитивни паци-
јенти превозе се амбулант-
ним колима до Косовске Ми-
тровице за снимање плућа и
преглед инфектолога, а оне
са лакшим клиничким слика-
ма свакодневвно посећују ле-
кари на кућну адресу“.
Председник ПО општине
Обилић у Племетини Горан
Данчетовић истиче и вели-
ку захвалност за немерљи-
ву помоћ за Србе у општина-
ма Обилић и Вучитрн Јав-
ном предузећу Површински
копови „Косово” – Обилић и
директору Срђи Ковачевићу.
„У овој години закупили
смо приватни објекат у Баби-
ном Мосту за истурено оде-
љење Дечјег вртића „Косов-
ски божури”. Уз стално разу-
мевање и помоћ директора Ср-
ђе Ковачевића, објекат су ре-
новирали радници површин-
ских копова „Косово” и већ
после Нове године у њему ће
се наћи 42 малишана из Ба-
биног Моста. Мајстори овог
предузећа су у оквиру ТВ-се-
ријала „С Тамаром у акцији”
учествовали и у реновирању
две куће у општини Обилић
и једне у општини Вучитрн,
за младе брачне парове, као
насеља са укупно 16.600 ста-
новника рачунајући и 4.000
интерно расељених лица срп-
ске националности као и 250
избеглица из Хрватске.
ше општине. Мештани ће еко-
номски ојачати кроз изград-
њу смештајних капацитета у
приватној режији, производње
здраве хране и пласирањем за
потребе бање. Такође, 2015. го-
дине за потребе одрживог оп-
станка и за повратак прогна-
них лица Канцеларија за КиМ
је на територији општине Зве-
чан започела пројекат изград-
ње повратничког насеља „Сун-
чана долина”. На површини од
15 хектара на Малом Звечану,
приводи се крају изградња 300
стамбених јединица са прате-
ћим објектима неопходних за
будуће становнике. На овај на-
чин Канцеларија за КиМ, Вла-
да Републике Србије улагањем
огромних средстава заједно са
општином Звечан настоје да
врате оне који су протерани
са својих огњишта 1999. годи-
не и након 17. марта 2004. го-
дине а што међународна зајед-
ница свих ових 20 и више го-
дина није успела. Значај ова-
квих пројеката је немерљив и
говори да Канцеларија за КиМ
и Влада Републике Србије ми-
сле за будућност наших грађа-
‹‹ГоранДанчетовић, председник ПО
за општину Обилић у Племетини
подршка останку и опстанку
младих на овим просторима
- казао је Горан Данчетовић.
У ПЛАНУ ИЗГРАДЊА ШКОЛЕ И
zz
ВРТИЋА
На иницијативу ПО за оп-
штину Обилић Канцеларија
за Косово и Метохију издво-
јила је средства за изградњу
нове зграде Основне школе
„Милан Ракић” у Бабином
Мосту која треба да почне
да се гради наредне годи-
не. Планирана је и изград-
ња зграде дечјег вртића „Ко-
совски божури” у Племети-
ни, на плацу који је Српска
православна црква, већ, ку-
пила за ту намену од одсе-
љеног Србина. Израђена је
и пројектно-техничка доку-
ментација за изградњу са-
‹‹Драгиша Миловић
на на овим просторима - пре-
цизира Миловић.
СТАНОВИ, ПУТЕВИ И НОВА РАДНА
zz
МЕСТА
Он наводи да ће планови за
наредну годину зависити од по-
литичко-безбедносне ситуације
као и од даљег ширења панде-
мије ковид-19.
- Ако нам ситуација буде ста-
билна, што се искрено надамо,
желимо пре свега да завршимо
Омладински центар у Звечану,
спортску халу у Житковцу, ас-
фалтирање свих сеоских и при-
градских путева, замену дотра-
јале електро мреже и електрич-
них стубова, као и разговори
са челним људима комбината
„Трепча” око будућег статуса
гараже у центру Звечана и хо-
тела број 3. Сигурно је да неза-
посленост младих остаје један
од највећих проблема и морамо
учинити све да младима обез-
ле парохијског дома и ре-
новирање звонаре у Баби-
ном Мосту.
Јавно комунално предузе-
ће „Обилић” поред осталих
послова ради на одржавању
одводних канала атмосфер-
ских падавина, пратећих ка-
нала и насипа реке Ситнице,
пропуста на железничкој пру-
зи и путу кроз и између При-
лужја и Племетине, чиме се
превентивно ради и смањује
доскорашње често плављење
делова ових места и њихових
ораница.
Ово предузеће одржава и
православна гробља и црквене
површине у Племетини, При-
лужју, Бабином Мосту, Цркве-
ној Водици и Обилићу.
Привремени орган за оп-
штину Обилић учествује са
свештеницима СПЦ и цркве-
ним одборима у Племетини и
Бабином Мосту у организаци-
ји значајних црквених празни-
ка. Тако су заједнички органи-
зовани и прослављени Видов-
дан-Дан општине Обилић и
слава цркве Свети кнез Лазар
у Племетини, слава цркве По-
крова Пресвете Богородице у
Бабином Мосту и слава цркве
Рођења Пресвете Богородице-
-Мале Госпојине у Обилићу.
„Планира се у сарадњи са
Канцеларијом за Косово и Ме-
тохију и набавка нове пољопри-
бедимо посао како би остали и
видели перспективу на просто-
ру наше општине. Немогуће је
са скромним буџетом који оп-
штина Звечан има да тај про-
блем решимо сами. Очекујем
помоћ Канцеларије за КиМ, ЕУ,
централних власти из Пришти-
не и других донатора. Преду-
слов је да као општина обезбе-
димо квалитетне и добре про-
јекте како бисмо могли доћи до
средстава а реализацијом тих
пројеката омогућили би запо-
сленост младих људи.
О неизбежној теми дијало-
гу Београда и Приштине Ми-
ловић каже:
„Када је дијалог Београда и
Приштине у питању, нисам оп-
тимиста да ће бити напретка.
Оно што је до сада договорено
видимо да само Београд спро-
води, Приштина под разним из-
говорима и оно што је потписа-
ла то не жели да реализује. Срж
споразума у Бриселу је форми-
рање ЗСО. Годинама уназад се
говори о писању статута зајед-
нице, надлежности заједнице,
али до сада од свега тога ништа
није реализовано. Како ће даље
бити, остаје да видимо, време ће
показати. Надам се да ће се ре-
шења свих проблема тражити
мирним путем, дијалогом, ува-
жавајући интересе обе стране у
дијалогу и уважавајући интере-
се Срба и Албанаца и свих дру-
гих грађана који живе на про-
стору Косова и Метохије”, ка-
зао је градоначелник Миловић.
Зоран Влашковић
вредне механизације, сточних
грла, пчелињих друштава и
осталог за пољопривреднике у
циљу развоја пољопривреде у
нашим селима”, наводи Данче-
товић и додаје, да највећи број
мештана опстаје захваљујући
зарадама и накнадама зарада из
ЕПС-ових предузећа: ЈП повр-
шински копови „Косово” - Оби-
лић, ЈП Термоелектране „Косо-
во” - Обилић и ЈП Електроди-
стрибуција „Електрокосмет”.
„Недостатак радних места
за младе, од којих је велики
број завршио високе школе и
факултете, је највећи проблем
са којим се суочавамо у на-
шим активностима за останак,
стабилизацију и опстанак Срба
на овим просторима. Подсти-
цајима у пољопривреди, по-
моћи у започињању приват-
них послова, програмом „Моја
прва плата”... покушава се да
се помогне колико је то могу-
ће. Наше је да се у том смислу
што више ангажујемо, јер сма-
трамо да су они који су оста-
ли на овим просторима одлу-
чили да ту и опстану само им
треба помоћи и треба имати
разумевања за њихове потре-
бе и проблеме”, каже на кра-
ју разговора Горан Данчето-
вић, председник Привременог
органа за општину Обилић у
Племетини.
Д. Н.Терентић
 24 ДРУШТВО
СРЕДСТВИМА ДРЖАВЕ СРБИЈЕ ДВЕ ЗНАЧАЈНЕ УСТАНОВЕ НА ЦЕНТРАЛНОМ КОСОВУ ДОБИЛЕ НОВЕ ДОМОВЕ
Услови за рад
више него
задовољавајући
Н
ародна библио-
тека из Грачани-
це правни је на-
следник библи-
отеке „Миладин
Поповић” из Приштине, и то
име носи од 2002. године. Но-
ва зграда чини је највећом би-
блиотеком јужно од Ибра. Вест
о пресељењу у нову зграду за-
послени у Дому здравља из Ко-
сова Поља чекали су годинама,
јер су од протеривања 2004. го-
дине радили у приватној кући.
Завршетак изградње зграда
у Грачаници и у центру Угља-
ра, где су смештени Народна
библиотека и Дом здравља из
Косова Поља, али и пошта и
локална самоуправа, највећи
су пројекти државе Србије у
овом делу Косова и Метохије
у прошлој години.
НАЈВЕЋА БИБЛИОТЕКА ЈУЖНО
zz
ОД ИБРА
Нов објекат Народне би-
блиотеке из Грачанице има
око 450 квадрата и то је најве-
ћа библиотека јужно од Ибра.
Изграђена је средствима Ми-
нистарства за локалну самоу-
праву Републике Србије, преко
Скупштине града Приштине,
на плацу који је власништво
Епархије рашко-призренске.
- За нас и за кориснике ово
је један велики догађај, нешто
што је подупирање и ојачавање
темеља националног идентите-
та. Ово је још један бедем од-
бране народа на КиМ, одбрана
писмености, језика и културе.
Велика нада за младе људе који
су жељни знања и који изгра-
ђујући себе изграђују и државу
- казала нам је на почетку раз-
говора директорица ове уста-
нове Бранкица Костић.
Директорица напомиње да
и поред свих опструкција ко-
је имају са враћањем узурпи-
раних књига, са постављањем
рампи на прелазима за наба-
вљање нових, они свакодневно
добијају нове примерке.
‹‹Ново пријемно одељење библиотеке
‹‹Директорица библиотеке
Бранкица Костић
- Сналазимо се на све мо-
гуће начине. Када су у питању
људи из Министарства култу-
ре, наши контакти из Канцела-
рије за Косово и Метохију, ми
наилазимо на потпуно отво-
рена врата и функционише-
мо апсолутно по принципу по-
штења и поверења, и то је оно
што нам помаже да опстанемо
у најтежим тренуцима, када је
угрожен српски народ и наш
идентитет. Наш главни осло-
нац, када је у питању професи-
онални рад, је Народна библи-
отека Србије. Поменута инсти-
туција обезбедила нам је преко
Министарства културе Cobiss
програм (јединствени библио-
течки систем), и ми смо пре-
ко њега умрежени у заједницу
свих библиотека Србије. Сва-
ка књига која се уврсти у његов
каталог је власништво државе
Србије - рекла нам је директо-
рица библиотеке.
Према њеним речима, нова
зграда библиотеке пружа вели-
ке могућности. Библиотечко-
-информациона делатност не
заснива се само на позајмљи-
вању књига, већ пружа многе
могућности као што су одржа-
вање семинара, организовање
књижевних вечери, изложби,
промоција. Затим, стимули-
сање младих људи да се опре-
деле и да пишу поезију, да чи-
ЈЕДИНСТВО // 25. децембар 2021.
тају књиге. Донацијом Владе
Републике Србије опремљен
је рачунарски центар и елек-
тронска учионица.
- Капитални пројекат који
планирам да покренем наред-
не године је дигитализација За-
вичајног фонда, старих и рет-
ких књига, као и дигитализа- ‹‹Зграда Народне библиотеке у Грачаници
цију старих фотографија, раз-
гледница, писама, докумената,
попут турских тапија, који су
још у власништву породица.
Остајемо доследни своје уло-
ге чувара свог идентитета, ко-
лективног памћења, културе
и ћирилице, а предано ради-
мо и помажемо у образовању
нашег становништва - казала
нам је Костићева.
У плану је и отварање пр-
вог легата. Од породице Ле-
кић из Преоца добили су зао-
ставштину познатог педагога
Ђорђа Лекића, који је својим
знањем и оним што је оставио
за собом показао колико је ва-
жно образовање, да градећи ја-
ке и образоване личности гра-
дите јаку државу. Да кажемо и
да ће све у новој згради бити
распоређено по УДК систему
(Универзална децимална кла-
сификација) коју диктира На-
родна библиотека Србије – то ‹‹Пресељење и сређивање књига је у току
су светски принципи.
Народна библиотека из тешки, али су запослени, на- дали свој рад, односно пацијен-
Грачанице правни је наслед- викнути на такве околности, ти нису били ускраћени за пру-
ник библиотеке „Миладин уз добру организацију све сти- жање здравствених услуга. Све
Поповић” из Приштине, и зали. Вест о пресељењу чека- је организовано тако да прела-
то име носи од 2002. године. ли су годинама, и речима се зи ординација по ординација, и
Њен оснивач је локална са- не може описати радост запо- пацијенти нису трпели.
моуправа, али се у свом раду слених у поменутој здравстве- Новим Домом здравља за-
највише ослањају на Народ- ној институцији што коначно довољни су и пацијенти, јер
ну библиотеку Србије и пре- имају нове просторије за рад. после много година имају
ко ње на Министарство кул- Пресељење је у току, а ми одвојене ординације за сва-
туре и информисања. смо са директором Дома здра- ку специјалност. То значи и
вља др Јорданом Петровићем приватност приликом прегле-
ДОМ ЗДРАВЉА 17 ГОДИНА
zz разговарали како су организо- да, јер је до сада у свакој ор-
РАДИО У ПРИВАТНОЈ КУЋИ вали рад Дома здравља у датим динацији било гужве и све је
На завршетак зграде у цен- околностима – јер су на снази било импровизовано.
тру Угљара чекало се дуго, ви- мере за сузбијање коронави- Медицинско особље ове
ше од 10 година. Дом здравља руса – али и о условима у но- ‹‹Директор др Јордан Петровић установе годишње пружи око
из Косова Поља од 2004. годи- вој згради. 35 хиљада различитих меди-
не радио је у приватној кући у - Један спрат, горњи, на- мо да се похвалимо да нам ка- цинских услуга. У њему се ле-
Угљару. Услови су били веома мењен је Дому здравља, али дрови не мањкају и да имамо че Срби, Роми, Горанци, Ал-
имамо просторије и на првом покривене све специјалности. банци, и нема поделе пације-
спрату и ту је општа медици- Зграду делимо са Привреме- ната по националној основи.
на. На горњем спрату имамо ним органом општине Косово Подсетимо, Дом здравља
за сваку специјалност по једну Поље, Поштом, јер су то, та- из Косова Поља је до 17. мар-
ординацију. Ту је стоматоло- кође, институције које годи- та 2004. године радио у својој
шка ординација са новом сто- нама муку муче са канцела- згради у Косову Пољу. Већ пр-
лицом, офталмологија има сву ријским простором. Објекат вог дана погрома зграда је за-
неопходну апаратуру, ордина- је велике квадратуре и има паљена а запослени су једва
ција ОРЛ се тренутно опрема, довољно места да све функ- извукли живе главе. Нико од
дерматовенерологија је добро ционише како треба”. Срба из централног дела Ко-
опремљена, затим педијатрија, Др Петровић каже да је, с смета не верује да се све то
гинекологија и друго. Админи- обзиром на број становника случајно десило, односно био
страција има своје просторије који је упућен на ову здрав- је то смишљен и у дело спро-
и заиста нам је лепо – сада ли- ствену установу, ово чиме рас- веден план уништавања једне
чимо на прави Дом здравља. Да полажу, када је пружање ме- веома значајне институције за
кажем још и да је лаборатори- дицинских услуга у питању, Србе. Иако је зграда обновљена
ја одлично опремљена, апотека сасвим довољно. Истиче и да годинама нико није помињао
исто. Имамо магацински про- ће средства која су 17 година повратак у њу, али је, срећом,
стор, велики паркинг простор одвајали за кирију сада улага- направљена нова и Дом здра-
испред зграде - прича нам др ти у опремање Дома здравља. вља Косово Поље-Угљаре још
Петровић и додаје: Пресељење Дома здравља увек ради и обавља функцију
„То је сасвим довољно, од- одвија се у периоду четвртог због које је основан на добро-
носно сада смо на оном ни- таласа коронавируса, али ди- бит свих људи без обзира на
воу пре протеривања из наше ректор ове институције каже веру и нацију.
зграде у Косову Пољу. Може- да ни једног дана нису преки- М.Чанковић
ЈЕДИНСТВО // 25. децембар 2021.
ЈАВНО ПРЕДУЗЕЋЕ ПОВРШИНСКИ КОПОВИ „КОСОВО“- ОБИЛИЋ
Значајно предузеће ЕПС–а
Радом, залагањем, стручношћу и сталним усавршавањем, 22 године
од протеривања са КиМ, ЈП ПК „Косово“ - Обилић, са око 1300
радника, ради и данас у оквиру ЕПС –а
О
сновна делатност
Јавног предузећа
Површински ко-
пови „Косово” –
Обилић је прои-
зводња, прерада и транспорт
угља. После протеривања рад-
ника и предузећа са радних
места, из погона и свог седи-
шта из Обилића, у лето 1999.
године, област рада је пружа-
ње услуга за потребе огранака,
одсека и техничких центара у
оквиру ЈП Електропривреда
Србије и Електродистрибуци-
је Србије. Полазна позиција
ЈП ПК „Косово” после 1999.
године није била нимало јед-
ноставна ни лака. Предузеће је
остало без целокупне имови-
не, пратеће техничке, финан-
сијске и кадровске документа-
ције, без јасне визије шта запо-
ЈП ПК „КОСОВО“-
ОБИЛИЋ ЗАДРЖАЛО
РАДНИКE
Ј П ПК „Косово” - Обилић
има данас 2.040 радника
од близу 5.000 колико је сре-
дином 1999. године протера-
но из својих погона и са рад-
них места. Скоро половина
од овог броја са породицама
живи на Косову и Метохији.
Захваљујући Републици Ср-
бији, Електропривреди Ср-
бије и радном ангажовању,
зарадама и другим прима-
њима која 22 године у кон-
ВРСНИ КАМЕНОРЕСЦИ, ВЛАСТИМИР И ЊЕГОВ СИН СЛАВИША МИЉКОВИЋ
Заволели Косовско Поморавље
као родно Власотинце
Срби чији се број на Косову и Метихији смањује из године у годину, наручују све јефтиније споменике поред осталог и због страха да не буду
порушени. Камен за израду споменика Миљковићима стиже из Индије
Н
а месту званом Цре-
пана, недалеко од ма-
гистралног пута Гњи-
лане-Бујановац, у атару села
Ранилуг, налази се малена ку-
ћа, а у оквиру ње каменоре-
зачка радња. Њени власници
су Властимир (57) и син му
Славиша Миљковић (40) из
Власотинца, врсни каменоре-
сци, којима је овај занат дуго-
годишња породична традици-
ја. Осим у Косовском Помо-
рављу, каменорезачку радњу
имају и у свом родном граду.
- Још је мој деда Радомир
1976. године дошао на Косо-
во и Метохију и неко време
је био у Урошевцу где је ина-
че било још каменорезаца из
Власотинца. Купио је плац
и саградио ову кућу овде на
слени који су радили на отко-
павању и преради угља могу
да раде мимо својих погона
из којих су протерани.
- Почело се са основним по-
словима одржавања и ремон-
та основне рударске механиза-
ције, и уз велику помоћ и по-
верење Електропривреде Ср-
бије, а временом се спектар
послова значајно проширио;
ремонт, монтажа и одржава-
ње рударско-енергетских по-
стројења, грађевински радо-
ви у производњи и одржава-
њу, антикорозиона заштита,
баждарење сигурносних вен-
тила високог притиска, кон-
трола мерних места и заме-
на електричних бројила, ис-
кључења са електричне мре-
же, одржавање нисконапон-
ске електричне мреже, попу-
тинуитету остварују у Јав-
ном предузећу Површински
копови „Косово” -Обилић,
они чине један од стубова
останка и опстанка пре свега
у Прилужју, Племетини, Ба-
бином Мосту, Црквеној Во-
дици и Јањиној Води, Грацу
али и свим осталим мести-
ма на централном Косову и
северу Косова и Метохије и
свуда где живе на космет-
ским просторима.
Црепани и отворио камено-
резачку радњу. У њој је сво-
јевремено радила и моја по-
којна мајка, која је такође би-
ла каменорезац. Сада радимо
отац и ја, али ангажујемо и
по једног, двојицу радника из
Власотинца по потреби - ре-
као нам је недавно Славиша.
Срели смо га у радњи, где је са
двојицом својих земљака био
заокупљен послом на изради
једног споменика.
- Имамо много посла и у
Власотинцу и отац ове недеље
није дошао, али и он долази
стално овде. Он је посебно ве-
зан за Косовско Поморавље.
Ја сам овде од 1999. године,
а он већ 40 година. Да вам ка-
жем искрено у последње вре-
ме овде нам посао не иде баш
‹‹Директор ЈП ПК „Косово”-
Обилић мр.Срђа Ковачевић
дпломирани рударски инжењер
њавање производних радних
места и руковање основном и
помоћном рударском меха-
низацијом - каже дипломира-
ни рударски инжењер, дирек-
тор ЈП ПК „Косово” - Обилић,
мр Срђа Ковачевић. Данас су
производно радне целине ор-
ганизационо постављене, пре-
ма потребама за пословима у
огранцима Електропривреде
Србије, кроз секторе : Машин-
ски, за ремонт монтажу и репа-
рацију машинске опреме, ре-
монт термоенергетских обје-
ката, антикорозиону заштиту
и заваривачке радове и прои-
зводно машинска радиони-
ца у Шопићу. Електро сектор,
за ремонт, монтажу, мерење
и регулацију, електронику и
електроинсталатерске радо-
‹‹Славиша Миљковић у својој радионици
‹‹Део помоћне механизације ЈП ПК „Косово”-Обилић у Обреновцу
ве у грађевини. Грађевински
сектор, за грађевинско-занат-
ске радове, санацију и адапта-
цију објеката и Рударски сек-
тор, за рударске и помоћне по-
слове, сечу растиња и помоћ-
ну механизацију. Предузеће
располаже са оспособљеном,
квалитетном и стручном рад-
ном снагом са одговарајућим
квалификацијама, лиценцама
и сертификатима, атестима и
значајним радним искуством
1.300 ангажованих радника,
савременим алатима и при-
борима, значајном помоћном
рударском и грађевинском ме-
ханизацијом, транспортним
камионима киперима, оста-
лим транспортно-превозним
средствима... ЈП ПК „Косово”
- Обилић редовно и свакоднев-
но извршава пружање услуга
по уговорима у организацио-
ним целинама ЈП Електропри-
вреда Србије - Рударски басен
„Колубара” - Лазаревац: Повр-
шински копови „Колубара”,
ДРУШТВО 25
„Колубара-Метал” - Вреоци и
„Колубара-Прерада” - Врео-
ци; Термоелектране - Копо-
ви „Костолац”, Термоелектра-
не „Никола Тесла” Обреновац:
ТЕНТ – А,ТЕНТ –Б Обреновац,
ТЕ „Колубара” Велики Црље-
ни и ТЕ „Морава” Свилајнац
и Електродистрибуцији Срби-
је дистрибутивни погони: Бео-
град, Краљево, Ниш, Крагује-
вац, Нови Сад...
У години на измаку заврше-
ни су послови на ремонтима и
одрађују се послови у контину-
итету на одржавању.
Брига о условима рада на
радним местима и градили-
штима је у равни са настојањи-
ма за испуњење радних задата-
ка и обавеза. Мора се посебно
истаћи упућивање значајног
броја радника, на годишњем
нивоу, у бањско-климатска
лечилишта и море ради пре-
венције инвалидности рада и
здравствене рехабилитације
и рекреације о трошку преду-
најбоље. Наше муштерије су
Срби углавном, али има и Ал-
банаца. Што се тиче Срба, на-
жалост све их је мање на Ко-
сову и Метохији па и у Косов-
ском Поморављу и оно што
запажамо јесте да људи ку-
пују све јефтиније спомени-
ке, вероватно, поред осталог,
из страха да не буду поруше-
ни. Често нам то и кажу кад
наручују споменике. У Вла-
сотинцу на пример има људи
који наручују споменике ко-
ји коштају и до 30 и више хи-
љада евра. Овде тога нема. Ја
бих иако тешка срца можда и
затворио ову радњу и продао
плац, али не могу због оца. Он
је стварно много, али много
везан за овај крај - рече нам
Славиша који скоро као и ње-
зећа. Здравствену рехабилита-
цију у бањским лечилиштима
широм Србије ове године је
користило 236 радника а ре-
креацију, углавном на мору,
294 радника.
Постигнут је зацртани циљ
- да Јавно предузеће Површин-
ски копови „Косово” буде при-
зната организација и поуздан
партнер Електропривреди Ср-
бије у делатностима које данас
обавља, да доприноси њеној
стабилности и расту, учествује
у стварању нових вредности и
да, тежећи тим циљевима, по-
маже својим радницима.
Срђа Ковачевић директор ЈП
ПК „Косово” - Обилић подвлачи
да је веома битно што је у оквиру
трогодишњег Плана пословања
Електропривреде Србије за пе-
риод 2022 - 2024. година надзор-
ни одбор усвојио и план посло-
вања ЈП ПК „Косово” - Обилић
који је конципиран према по-
требама огранака ЕПС-а.
Д. Н. Терентић
гов отац познаје свако село у
Косовском Поморављу, али
и много места широм Косо-
ва, одакле су им долазиле и
долазе муштерије.
Камен за израду спомени-
ка, црни мермер, Миљкови-
ћима стиже из Индије и око
тога немају проблема, јер, ка-
ко нам је објасио Славиша,
он им се преко добављача ди-
ректно допрема на Косово и
Метохију.
Муштерије каменорезаца
из Власотинца се никада ни-
су пожалиле на њихов рад,
јер споменици које ови врсни
мајстори израђују су стабил-
ни и трају деценијама у сва-
ком погледу и када су у пита-
њу слова и слике.
С.Ивковић
 26 ДРУШТВО ЈЕДИНСТВО // 25. децембар 2021.

КАТАРИНA МИЈАЧИЋ, ИЗ ЗУБИНОГ ПОТОКА, НАЈБОЉИ СТУДЕНТ МЕДИЦИНСКОГ ФАКУЛТЕТА

Успех је увек резултат

напорног труда и рада
- Признање је добро дошло као подстицај за неке будуће успехе, али и као резултат досадашњег труда
и учења. Морам да кажем за целу моју генерацију на факултету да у свима њима видим лепу будућност
наше медицине. Сматрам да је знање које стекнемо, упорност и труд најбоља визит карта коју можемо
имати у будућности у послу и, да то увек на крају буде препознато - истакла је Мијачићева

К
олашинци су навикли
да се годинама уназад
највише радују успеси-
ма својих младих суграђана, и
на неки посебан начин воле то
свима и стално да истичу. Пре
само неколико дана Катарини
Мијачић из Зубиног Потока до-
дељено је признање за најбо-
љег студента Медицинског фа-
култета у својој генерацији, на
шта је врло поносна али на та-
кав успех посебно су поносни
и њени родитељи и суграђани
у Зубином Потоку. Одрасла је
у Зубином Потоку где је завр-
шила основну школу и гимна-
зију, док је тренутно на петој
години Медицинског факул-
тета у Крагујевцу, на програму
Интегрисане академске студи-
је медицине.
Знајући Катарину, њени су-
грађани ово признање виде као
нешто што се од ње и могло
очекивати, истичући у свакој
прилици њену доброту, одувек
одличан успех и жељу за стица-
њем знања и успеха чиме год
да се бави.
„Признање је добро дошло
као подстицај за неке будуће
успехе, али и као резултат до-
садашњег труда и учења. Мо-
рам да кажем за целу моју ге-
нерацију на факултету да у сви-
ма њима видим лепу будућност
наше медицине. Сматрам да је
знање које стекнемо, упорност
и труд најбоља визит карта коју
можемо имати у будућности
у послу и, да то увек на крају
буде препознато”, истакла је
Мијачићева. Како каже, љу-
бав према медицини родила се
још у детињству, како то обич-
но и бива.
„Са ове дистанце ми се чи-
ни да је медицина одувек би-
ла мој једини избор. Од мале-
на је код мене постојала жеља
за хуманитарним радом, а не-
како сматрам да је овај позив
један од најбољих начина који
ми омогућује да својим даљим
напредовањем томе доприне-
сем”, рекла је Катарина.
Иако је похађала Гимназију,
а не Средњу медицинску шко-
лу, то јој није сметало да током
школовања буде посебно заин-
тересована за функционисање
људског организма, па је увек
желела да зна што више, а што
је више учила, нова питања су
се сама постављала.
„Човек је врло сложен, али и
систем коме у одређеним тре-
нуцима треба помоћ и у жар-
гону речено ‚поправка‘, па сам
желела да будем међу онима
који ће умети да га поправе.
Медицину сам видела као нај-
бољи начин да истраживањем и
стеченим знањем испуним ху-
мани циљ”, истакла је Мијачи-
ћева. Студирање за њу предста-
вља најлепши период школова-
ња и сматра да се тако осећају
сви који факултет бирају само
на основу својих личних жеља
и афинитета.
„Наравно, на факултету
имате могућност да учите са-
мо оно што волите, а велика
предност медицине је у томе
што, иако је градиво подељено
на предмете, све је повезано и
све има за циљ да вас научи да
разумете здравље и болест и та-
ко будете добар лекар”, казала
је наша саговорница.
Озбиљан и одговоран при-
ступ студијама подразумева и
одређена одрицања. Стрес и не-
преспаване ноћи пред испите
неизбежни су моменти сваког
студента.
„На сваком факултету и
студијском програму посто-
је предмети који су лакши
или тежи, па од оних тежих
углавном имамо и већу тре-
му. Ваљда и када упишемо
факултет, старије колеге ка-
жу за одређене предмете да
су посебно тешки и стресни,
па их се ми прибојавамо док
не упишемо оцену у индекс и
тек онда одахнемо. Али мо-
гу рећи да је жеља за стица-
њем знања преовладала сва-
ки страх и трему и довела до
тога да испите положим са
највишим оценама”, казала
је Катарина. Оно што јој за
ових пет година највише не-
достаје је то што не може да
иде кући, у Зубин Поток, оно-
лико често колико би хтела,
а помало и одбојкашки тре-
нинзи и утакмице, с обзиром
да је осам година тренирала
овај спорт у ОК Мокра Гора,
где је била и капитен екипе.
„Тај период тренирања од-
бојке је за мене веома значајан.
Све оно чему су нас тада тре-
‹‹Катарина Мијачић
нери учили, тимски рад, ди-
сциплина али и ситуације са
којима смо се сусретале у ве-
ликој мери утицали на форми-
рање мене као личности, што
је основа за функционисање у
свим осталим сферама живо-
та. Зато из свог искуства сма-
трам да је спорт врло значајан
за телесни али психички ра-
звој детета и волела бих да овај
клуб сваке године броји све ви-
ше чланова”, истиче Катарина.
С обзиром да све више младих
након завршених основних сту-
дија одлази из земље у потра-
зи за бољим условима за рад и
специјализацију, то на срећу
није случај код Катарине.
„По завршетку основ-
них студија планирам даље
усавршавање, али у својој
земљи. Сматрам да су љу-
дима у нашој земљи неоп-
ходни млади и стручни ле-
кари и да је зато потребно
да останемо овде, а да ће
запослење доћи као резул-
тат нашег учења и доброг
успеха на студијама. Же-
ља за одређеном граном
којом бих се бавила није
још увек искристалисана,
али верујем да ће то бити
нека од интернистичких
грана”, закључује наша са-
говорница.
Ј. Цветнић

ЉУБАВ ПРЕМА КИМ И РОДНОЈ ГРАЧАНИЦИ ИЗ УГЛА СЛИКАРКЕ МАЈЕ ТОДИЋ

Фреске манастира Грачаница су одредиле мој пут

Њен пут уметника одређен је одрастањем поред светиње каква је Грачаница и свесна времена у коме живи каже нам да ствара под тим
околностима. Маја сматра да је врло важно да свако од нас о свему што нас окружује говори језиком који најбоље познаје, да то буде један
наш вид борбе

М
аја Тодић млада je
уметница рођена у
Приштини, али од-
расла у Грачаници. Факул-
тет уметности завршила је
2012. године у класи про-
фесора Зорана Фуруновића.
Завршила је и мастер студи-
је и тренутно има звање ма-
‹‹Маја Тодић, сликарка из Грачанице
стер сликар. До сада је има-
ла више самосталних и пре-
ко 20 групних изложби ши-
ром Србије. Учесник је број-
них ликовних колонија и ор-
ганизатор ликовне колони-
је која се одржава у мана-
стиру Свети Архангели код
Призрена. Добитник је на-
граде „Димитрије Поповић”
за најбољег младог учесни-
ка Видовданске колоније. У
Дому културе ради на месту
уредника ликовног програ-
ма и ову годину завршила
је учешћем у организаци-
ји изложбе нашег најоства-
ренијег вајара у савременој
скулптури Светомира Арси-
ћа Басаре.
Све ово било је повод да
је питамо како један млади
уметник живи на простору
Косова и Метохије у услови-
ма какви јесу, односно шта
је пресудило да овде оста-
не и ствара у родној Грача-
ници?
- То што сам из Грача-
нице је јако битан фактор
када је моје сликарство у
питању. Мој први сусрет са
нечим што се зове уметност
су фреске у манастиру Гра-
чаница. Као мала заљубила
сам се у то сликарство, те
боје су за мене биле лични
печат и одредиле мој пут.
Током студија се учи нешто
што је реално, класика, цр-
тање фигуре, портрета, упо-
знајеш се са бојама и свако
се у једном тренутку упла-
ши и запита шта је то ап-
страктно сликарство, како
да ја кренем ка томе? Ја сам
гледајући фреске у Грачани-
ци, те фрагменте, ту неку
боју линија, тако лично до-
живела, и у мојим очима је
то стварало слику, а управо
та сећања су ми помогла да
кренем да радим на платну.
То је потпуно нов и неверо-
ватан доживљај, кренеш да
се играш као дете, и та игра
уствари означава твоју сло-
боду и даје твој лични печат
свему томе. Оно што сам
као мала видела и доживе-
ла посматрајући фреске у
манастиру присутно је и да-
нас док сликам, то ме пра-
ти. Можда сам се и због тога
највише пронашла у грани
сликарства која се зове ен-
формел. То је правац у ко-
јем када видиш бело платно
не осећаш страх, већ имаш
осећај као да улазиш у ње-
га. При томе ниси свестан
док сликаш, већ једностав-
но ствараш, препустиш се
тој спонтаности и на кра-
ју погледаш слику - прича
нам Маја.
Њен пут уметника одре-
ђен је одрастањем поред
светиње каква је Грачани-
ца и свесна времена у ко-
ме живи каже нам да ства-
ра под тим околностима.
Маја сматра да је врло ва-
жно да свако од нас о све-
му што нас окружује гово-
ри језиком који најбоље по-
знаје, да то буде један наш
вид борбе. Да ли је то боја,
писана реч, или било шта
друго, каже она, није толи-
ко важно јер најбитнија је
порука коју шаљемо у свет.
Ради се само о различитом
виду изражавања.
- Сваки човек који ов-
де живи носи у себи ту те-
жину, или боље рећи одго-
ворност. То носим и ја у се-
би и зато сам овде, у својој
Грачаници. Желим у њој да
стварам јер она је мој дом,
а том речју човек само јед-
но место у животу зове. Пр-
во што инспирише уметни-
ка је његово окружење, то је
први сусрет са светом око
себе. Када се крене дубље
онда се упознаје свет у се-
би, и те доживљаје он пре-
носи на платно. Јако су ва-
жни и људи око тебе, све то
утиче на сликање. У ситуа-
цији у којој се ми налази-
мо немогуће је да уметни-
ка заобиђу чак и политич-
ка дешавања, тај његов од-
нос према отаџбини, опет
људима којима је окружен,
његов однос уопште према
култури. Јер, ако посма-
траш како се иста уништава
и затире, а при томе си све-
стан њеног значаја за твој
народ уопште, то мора да
утиче на твоје емоције, на
твоје стварање. Сав тај бол,
те емоције, уметник пре-
носи на платно, било у ви-
ду апстрактног или реал-
ног сликарства - каже нам
ова млада уметница из Гра-
чанице.
Иако је сликар, каже нам
да је без даха, бар до сада,
није оставила слика већ јед-
на скулптура Константина
Бранкушија у Румунији.
- Он је из поштовања пре-
ма својим прецима који су
погинули у Првом светском
рату својим рукама напра-
вио скулптуру која се зове
Бесконачни стуб. Тим де-
лом је хтео да својим пре-
цима олакша степенице ка
небу. То су степенице ко-
је воде душе његових пре-
дака ка небу. То мени има
тако снажну духовну ноту
и љубав према својој отаџ-
бини, према свом народу,
и сматрам да то мора сва-
ки уметник да има у себи -
наглашава Маја.
Све што смо од Маје чули
у нашем разговору за крај
намеће једно питање, а то
је: да ли је вера важна?
- Не само у уметности,
вера је важна уопште у жи-
воту. Човек ако не верује
због чега онда живи? Шта је
његов смисао живота? Сама
вера нас учи о љубави, а чо-
век који у себи нама љубав
нема ништа - каже нам на
крају нашег разговора Маја
Тодић, сликар из Грачанице.
М.Чанковић
ЈЕДИНСТВО // 25. децембар 2021. ДРУШТВО 27
МЛАДИ ВОЛОНТЕРИ ЦРВЕНОГ КРСТА КОСОВСКА МИТРОВИЦА УВЕК СПРЕМНИ ДА ПОМОГНУ

И знају и умеју и хоће

- Ми у Црвеном крсту често користимо реченицу да волонтери нису плаћени, не зато што је њихов рад бесплатан, већ зато што је њихов рад
непроцењив - каже уводећи нас у причу о волонтеризму Лука Николић, који је већ осам година волонтер

Ц
рвени крст Косовска
Митровица с правом се
поноси својим волонте-
рима. Има их око 60 и у сва-
ком тренутку спремни су да
помогну, а оно на шта су на-
рочито поносни јесте да су то
углавном млади људи.
- Волонтер може бити сва-
ко, без обзира, на узраст, расу,
религију. Црвени крст не пра-
ви разлику, али оно на шта смо
ми посебно поносни то је при-
ча о младима у волонтирању.
Можемо да кажемо да од нас
60 волонтера, више од 90 одсто
припада једном посебном си-
стему који се зове Омладинска
теренска јединица „Плава пти-
ца”, као посебном виду органи-
зовања унутар Црвеног крста -
каже нам дугогодишњи волон-
тер ЦК Косовска Митровица
Лука Николић. По дефиници-
ји волонтеризам је непрофит-
на и неплаћена активност ко-
‹‹Лука Николић као едукатор прве помоћи
јом појединци самостално или
у оквиру неке групе или орга-
низације, доприносе доброби-
ти своје заједнице или целог
друштва. Занимало нас је шта
је то што мотивише ове младе
људе да издвоје своје време и
уложе велики труд да би помо-
гли другима, ако је по дефини-
цији то неплаћена активност.
ВЕЛИКИ БРОЈ ПРОГРАМА
zz
- Ми у Црвеном крсту често
користимо реченицу да волон-
тери нису плаћени, не зато што
је њихов рад бесплатан, већ за-
то што је њихов рад непроце-
њив - каже уводећи нас у при-
чу о волонтзеризму Лука, који
је већ осам година волонтер а
почео је као основац и сада је
студент медицине. Иако већи-
на људи Црвени крст као нај-
старију и највећу добротворну
и хуманитарну организацију
на свету, када је овај простор
у питању, повезују углавном
са дељењем хуманитарне по-
моћи, затим програмом Прве
помоћи и сличном, уствари де-
латност Црвеног крста је вео-
ма комплексна и разграната.
- Црвени крст као добро-
творна хуманитарна органи-
зација има велики број про-
грама који су лепо организо-
вани, координисани и који су
прилагођени разним узрасти-
ма, како млађим и старијим во-
лонтерима, тако млађим и ста-
ријим људима којима пружа
помоћ. Кад ви дођете у ЦК, ви
прођете један цикличан пери-
од. Ми вас у почетку научимо
шта је то волонтер, како је би-
ти волонтер и која су ваша пра-
ва и обавезе, како треба да се
понашамо када обучемо уни-
форму ЦК, какву тежину она
носи. Онда кренемо са неким
програмима, које неки зову јед-
ноставнијим, ја бих рекао леп-
шим програмима, као што је
промоција хуманитарних вред-
ности. Од скоро је ту и програм
борбе против сајбер булинга, а
онда кренемо са првом помо-
ћи, антитрафикингом, односно
превенцијом и борбом против
трговине људима, све до неких
сложенијих програма попут де-
ловања у несрећама и других
- наводи Лука. Кристина Фи-
липовић и Алекса Кабашић,
такође наши саговорници, су
средњошколци, имају по 17 го-
дина и Алекса је већ пет годи-
на волонтер Црвеног крста Ко-
совска Митровица. Обоје су се
са Црвеним крстом упознали
преко програма прве помоћи.
Алекса је имао прилику да ви-
ди једно од такмичења из прве
помоћи, то му се јако допало,
прикључио се волонтерима а
потом је и Кристина понеше-
на његовим ентузијазмом по-
стала волонтер. За пет година
проведених у Црвеном крсту
прошли су бројне програме и
обуке. Алекса је недавно про-
шао обуку за вршњачког еду-
катора за антитрафикинг, од-
носно борбу против трговине
људима.
ЗНАЧАЈНА УЛОГА У ВРЕМЕ
zz
ПАНДЕМИЈЕ
- У Црвеном крсту као во-
лонтери добијамо знање које
може да нам користи у живо-
ту. На пример, прва помоћ је
нешто што би свако требало да
зна. Временом су ме привукли
и остали програми, посебно ан-
титрафикинг. Трговина људима
је веома заступљен проблем у
свету о коме се не прича довољ-
но и драго ми је да могу да ути-
чем на подизање свести о том
проблему, нарочито код деце и
младих - каже нам Алекса. И
Кристина која је прошла разне
обуке, каже да јој све те вештине
које је стекла у Црвеном крсту
користе у животу, али и друже-
ња са другим волонтерима, уче-
шћа на такмичењима из прве
помоћи су веома лепа искуства.
С поносом истиче да су волон-
тери ЦК Косовска Митровица у
последњих 20 година бар десет
пута освајали прво место у пру-
жању прве помоћи на покра-
јинском нивоу, а сваке године
су успели да се квалификују за
републичко такмичење. Прет-
ходне две године, због пандеми-
је коронавируса нису биле лаке
ни за волонтере Црвеног крста.
С једне стране реализацију про-
грама морали су да прилагоде
епидемијској ситуацији, али с
друге стране многа своја знања
могли су да примене на терену.
- Имали смо веома значај-
ну улогу за време закључава-
ња због епидемије. Имали смо
инфо-центар где су наши во-
лонтери дежурали, сваки дан
по четири волонтера. Постојао
је посебан број на који су на-
ши суграђани могли да позо-
ву уколико им нешто треба, али
и да се информишу. За дежур-
ства у инфо-центру ангажова-
ни су били обучени волонтери,
имали смо и волонтера за пси-
хо-социјалну подршку. По на-
логу општинског кризног шта-
ба помагали смо и на друге на-
чине, односили лекове, све оно
што је било потребно и били
спремни у сваком тренутку да
изађемо на терен. Изашли смо
из неког тог ритма који је био
нормалан, али смо и нашу за-
једницу и сами себе изненади-
ли колико смо се добро прила-
годили тој ситуацији - говори
нам Лука који је и потпредсед-
ник ОТЈ „Плава птица”. Њихо-
ва ОТЈ је једина таква на КиМ и
веома су добро организовани.
- Ми чланови управног од-
бора ОТЈ, на почетку године
имамо састанак са секретаром
и доносимо план рада, који се
трудимо да реализујемо мак-
симално. Ту су увек неки ва-
жни датуми које обележавамо
и неке устаљене активности,
али увек смо отворени и за дру-
гу врсту сарадње, кад год се у
заједници укаже потреба да се
подигне свест о неком пробле-
му или се појави нека ванредна
ситуација попут ове са панде-
‹‹Кристина Филиповић и Алекса Кабашић
мијом, увек смо ту - прецизира
Лука и додаје да су ове године
слали своје волонтере и у По-
моравље да помажу у санирању
последица од поплава. Сви во-
лонтери су једнаки, али то што
је потпредседник Омладинске
теренске јединице, Лука каже
да то само значи да је прошао
све програме, да мало више зна
и да има одговорност да то пре-
несе на неке млађе генерације.
ПОМОЋИ НЕКОМЕ, НЕПРОЦЕЊИВ
zz
ОСЕЋАЈ
- Јесам дао пуно ЦК али је
мени ЦК дупло више вратио и
осим много познанстава и при-
јатељстава са људима широм
Србије, имам и много знања,
у односу на пре осам година и
ја и даље имам исти ентузија-
зам, јер увек стичем нека нова
знања и наилазим на неке но-
ве ситуације - каже нам Лука и
додаје да је за ових осам, како
истиче, лепих година у ЦК по-
стао локални едукатор за прву
помоћ, а очекује да постане и
инструктор. Едукатор је и за
антитрафикинг.
- Сада сам најактивнији у
програмима као што је делова-
ње у несрећама, идем на основ-
не и напредне обуке. Очекујем
да ћу проћи и специјалистич-
ку обуку и ући у неки од наци-
оналних тимова - рекао нам је
Лука. Сви ови млади људи када
су се прикључили волонтерима
Црвеног крста нису знали коли-
ко је то широка област, оно што
их је довело у ову организаци-
ју јесте била жеља да помогну.
Алекса каже да иако се сматра
да се хуманост носи из куће, до-
даје да је добро ако је тако, али
да то није принцип и да се ху-
маност учи и развија. Посебно
када уђете у неку причу, каква је
његова са волонтерима. Волон-
тер ЦК се може постати током
целе године, али обично почет-
ком године раде на промоцији
својих активности. Питали смо
Луку како би он објаснио не-
ком зашто да постане волонтер.
- Црвени крст је најпозна-
тија и највећа хуманитарна
организација у свету. У свету
има преко 17 милиона волон-
тера Црвеног крста, у Србији у
сваком тренутку има активних
преко 60 хиљада волонтера. Те
бројке говоре колико људи цене
ЦК, у нашој су заједници пре-
познати, то је велика част али
обавеза и одговорност. Можда
звучи као клише, али ја могу
да покушам да опишем какав
је осећај бити волонтер, помо-
ћи некоме, али то не може да
се опише док људи не пробају
и то не доживе. Свима бих пре-
поручио, без обзира да ли су во-
лонтери или не да помогну не-
коме, да пређе улицу, купе им
хлеб, понесу кесе некоме, чи-
сто да осете како је то, и онда
за осам-девет година, видите да
сте још ту и не можете без тога
и нисте свесни да је прошло то-
лико времена - закључује Лука.
С. Кецман

МЛАДИ ТАЛЕНТИ: АЛЕКСАНДАР КАСАЛОВИЋ ИЗ КОСОВСКЕ МИТРОВИЦЕ

Дедино огњиште је светиња

Александар је даровит и вредан. Свира виолину, пише поезију, пева у црквеном хору, кошарку
игра рекреативно

М
атурант Гимназије и
Музичке школе „Мио-
драг Васиљевић” – од-
сек виолина, у Косовској Ми-
тровици, Александар Касало-
вић, је талентован и вредан и
има јасне планове за будућност.
Поред талента за свирање и
певање Александар Касаловић
пише и поезију. Песме су му на-
грађиване на међународним
такмичењима, а жеља му је да
изда збирку поезије. Пише о љу-
бави из свог младалачког угла
и родољубиве песме јер, како
каже, потиче из Ибарског Ко-
лашина који је за њега „закон”
одакле су му родитељи, бабе и
деде, као и шира родбина. Ње-
гова прва песма „Љубав није
само реч” је награђена на Ме-
ђународном фестивалу „Машта
и снови” у Сремској Митрови-
ци. Штампана је у Зборнику
песама, Вуковој „Даници” и у
дечјем часопису „Невен”. Јед-
на друга песма „Дедино огњи-
ште” коју је посветио деди Ми-
лутину је такође награђена на
песничком конкурсу Српско-
-бугарског пријатељства и об-
јављена је у књизи „Песнички
конкурс 2020. године”.
- На књижевном конкурсу
„Банатско перо” моја песма је
награђена и штампана у збор-
нику одабраних радова „Рађање
тишине”. Ова песма је објавље-
на и у часопису „Стремљења”.
О томе како је и када почео
да пише песме каже да је за то
захвалан наставници српског
језика из основне школе, Дра-
гици Васић, која је препозна-
ла његов смисао за поетско из-
ражавање и указала му на то.
- То је било још у основној
школи, а у средњој школи подр-
жала ме је професорка српског
језика и књижевности Алексан-
дра Радуловић, песнички узор
ми је Бранко Радичевић, рекао
нам је даровити гимназијалац
из Косовске Митровице.
Таленат за писање и певање
(пева и у црквеном хору) насле-
дио је од деде по оцу.
- Члан сам Црквеног хора
„Бранислав Нушић” који води
наш прослављени диригент Пе-
тар Ракић. Певање ме одмара и
ту сам нашао себе у пуном ду-
ховном смислу. Имао сам при-
лику да певам и за блаженопо-
чившег патријарха Иринеја и
то у нашем манастиру Пећкој
патријаршији што је за мене
представљало посебну част и
задовољство - каже Касаловић.
Александар свира виолину
већ скоро десет година, а од
недавно учи да свира и кла-
вир. Каже да време усклађује
јер му је школа близу и да се
рекреативно бави кошарком,
што га одмара.
Овај амбициозни мла-
дић планира да идуће годи-
не упише правни факултет.
О томе како је живати на
Косову и Метохији где су че-
сти ексцеси и напади на срп-
ско становништво рекао нам
је да су сви свесни ситуаци-
је и да су веома забринути
за своју безбедност и своју
будућност, али да воле свој
крај, своју прадедовску зе-
мљу и порекло и да се враћа-
ју и они који су својевреме-
но напустили Косово.
Славица Ђукић ‹‹Александар Касаловић
 28 ДРУШТВО
ПРЕДШКОЛСКА УСТАНОВА „ЂУРЂЕВАК‘‘ ИЗ ГРАЧАНИЦЕ
У сред зиме
„
„Ђурђевак цвета
Презадовољни смо уписом деце ове јесени. Навикли смо ранијих
година да упис крене марта месеца, а сада је све почело у октобру и
ако наставимо овим темпом биће сјајно. У плану је отварање још једног
вртића и то у Новом Бадовцу, каже директорица Радица Парлић
Н
ајбројнија предшкол-
ска установа у цен-
тралном делу Косова
и Метохије је „Ђурђевак” из
Приштине са тренутним се-
диштем у Грачаници. Тре-
нутно броји 402 малишана
и упис траје буквално сва-
ког дана, током целе године.
Поред Грачанице, помену-
та установа има и своја ис-
турена одељења у Чаглави-
ци, Преоцу, Сушици, Доњој
Брњици и Лапљем Селу. Ис-
турено одељење у Чаглави-
ци је пре неколико година
добило своју зграду тако да
деца више нису у приватној
кући. Иако је зграда у којој
је матични вртић релативно
нова, она полако постаје те-
сна па се све више просто-
ра ослобађа за боравак деце
на уштрб администрације. У
центру Грачанице завршена
је нова зграда обданишта од
1.400 квадрата чију изград-
њу финансира Општина Гра-
чаница, и надају се да ће се
наредне године преселити.
Како ова институција функ-
ционише тренутно и шта из-
двајају у свом раду у годи-
ни за нама разговарали смо
са Радицом Парлић, дирек-
торицом.
- Услови за рад и бора-
вак деце су добри и сви су
вртићи у својим објектима.
Радујемо се завршетку нове
зграде и то је објекат изгра-
‹‹Нова зграда обданишта у Грачаници
ГРАЧАНИЦА
Влада Румуније ученицима
поклонила таблет рачунаре
К
анцеларија за везу Вла-
де Румуније у Пришти-
ни поклонила је 61 та-
блет рачунар Одељењу образо-
вања општине Грачаница који
ће бити подељени ученицима
на територији ове локалне са-
моуправе.
Уз захвалност Канцеларији
за везу Румуније на овом виду
ђен по најновијим стандар-
дима. Нама ће решити број-
не проблеме, пре свега про-
сторне. Што се нашег рада
тиче, као и многи у послед-
њих годину и по дана суо-
чени смо са пандемијом ко-
ронавируса и мерама за ње-
но сузбијање. На срећу, ни-
смо имали већих проблема
када су запослени у питању
што се обољевања тиче, али
смо многе своје традицио-
налне манифестације мо-
рали да прилагодимо мера-
ма које су донеле надлежне
институције - казала нам је
Радица Парлић, директори-
ца Предшколске установе
„Ђурђевак” и додала да јед-
но време у току ове године
нису радили, јер су на сна-
‹‹Један радни дан у вртићу „Ђурђевак‘‘
помоћи директорица општин-
ског одељења образовања Бран-
кица Нићић казала је да је ова
донација од велике користи
ученицима.
- Захваљујем се Канцелари-
ји за везу Владе Румуније што је
општину Грачаница препозна-
ла као партнера у сарадњи. Хва-
ла вам на овој донацији и веру-
‹‹ Директорица Радица Парлић
зи биле такве мере заштите
од коронавируса.
Директорица каже да јед-
ном месечно долази сани-
тарна инспекција из Косов-
ске Митровице и контроли-
ше све радне површине, ку-
хињу и сав прибор у њој, и
никада није било никаквих
проблема.
‹‹Ускршњи базар у вртићу „Ђурђевак‘‘
јем да ће деца бити задовољна
јер ће им таблет рачунари би-
ти од велике помоћи у настави
- казала је Нићић.
Шеф Канцеларије Румуније
на Косову, Данијел Онисор ка-
зао је да је ово само почетак још
боље и успешније сарадње са
овом локалном самоуправом.
- Живимо у времену панде-
‹‹Малишани Предшколске установе „Ђурђевак“ у Грачаници
- Водимо строго рачуна о
свакој ситници, јер ово је вр-
тић са највећим бројем де-
це. Хвала Богу број се стал-
но повећава и морамо да бу-
демо опрезни. Без обзира на
донете мере од стране на-
длежних институција ми хи-
гијени, односно прању ру-
ку деце, поклањамо посебну
пажњу - прича директорица.
- Презадовољни смо упи-
сом деце ове јесени. Нави-
кли смо ранијих година да
упис крене да се повећава
марта месеца, а сада је све
почело у октобру и ако на-
ставимо овим темпом биће
сјајно. У плану је отварање
још једног вртића и то у Но-
вом Бадовцу. Анкета међу
мештанима је већ спрове-
дена и све је обрадовао по-
датак да у поменутом селу
има доста деце, односно да
је било 90 малишана до ма-
ја месеца текуће године. Да
поменем и да са децом ра-
ди стручан кадар и посебно
бих похвалила наше васпи-
таче, јер су веома креативни
мије и осавремењавање живота
у дигиталном свету је од вели-
ке важности. Свим ученицима
који ће бити добитници таблет
рачунара желим све најбоље
у даљем раду. Срећни празни-
ци свима у име Канцеларије
за везу Владе Румуније - рекао
је Онисор.
М.Ч.
и посвећени деци. За сваку
приредбу, празник, они са
децом и њиховим родите-
љима израђују костиме, по-
зивнице, украсе од матери-
јала које имамо и на крају
све испадне лепо и машто-
вито. Деца су дивна, памет-
на, већ у овом узрасту пока-
зују одређене таленте, воле
да уче, слободнија су, некада
мало немирнија, али што је
најважније негована и здра-
ва - додала је директорица
ове установе.
У Предшколској устано-
ви „Ђурђевак” обележава-
ју се сви празници. Поред
њихове славе Ђурђевдана ту
је и прослава Ускрса, Божи-
ћа, Нове године, Осмог мар-
та, Дечије недеље. На посе-
бан начин се припремају за
обележавање Светског дана
заштите животне средине и
неколико година добијали су
награду за најлепше уређе-
но двориште.
- Сав наш рад је, поно-
вићу, пореметила пандеми-
ја коронавируса јер морамо
да се прилагођавамо мера-
ма. Мештани Грачанице су
навикли да деца шетају глав-
ном улицом уочи Ђурђев-
дана у костимима посвеће-
ним празнику и пролећу. Да
имамо маскембал, да сади-
мо дрвеће и цвеће поводом
Светског дана заштите жи-
вотне средине, да приређу-
јемо велике приредбе у До-
му културе, да наша деца
наступају на Видовданским
свечаностима. Ове године
је приредба у Дому културе
била само за предшколце и
то са ограниченим бројем
‹‹Примопредајa донације у општини
ЈЕДИНСТВО // 25. децембар 2021.
гледалаца. Углавном су све
наше манифестације у по-
следње две године ограни-
чене само на зграду и дво-
риште вртића, и што је нај-
тужније тим приредбама не
могу да присуствују родите-
љи јер је забрањено окупља-
ње. Без обзира на све ми са
децом радимо и славимо, и
једва чекамо да све ово про-
ђе па да наставимо тамо где
смо стали уочи пандемије -
рекла нам је директорица и
додала да је у току припрема
новогодишње приредбе, али
неће бити дозвољено прису-
ство родитеља.
Највећи проблем у врти-
ћу представља мањак тех-
ничког особља. Годинама је
на снази била Уредба Владе
Републике Србије о забрани
запошљавања и много рад-
ника је у међувремену оти-
шло у пензију. Та места су
упражњена и сав терет по-
сла пао је на постојеће осо-
бље, а то како се организују
и успевају да функционишу
знају само они.
- Предшколска установа
не функционише добро за-
то што су у њој само васпи-
тачи и деца, већ је чине и ти
помоћни радници и они су
важна карика наше институ-
ције. Многе ствари битне за
наш рад не би биле могуће
без њих – сервирки, порти-
ра, спремачица, домара – и
зато се надам да ћемо у што
скоријем времену решити
тај проблем - рекла нам је
директорица Предшколске
установе „Ђурђевак” Ради-
ца Парлић.
М.Чанковић
ЈЕДИНСТВО // 25. децембар 2021.
ЦРВЕНИ КРСТ ПРИШТИНА-ГРАЧАНИЦА
Нове просторије за још
организованији рад
Према речима Живића, секретара Црвеног крста, најважнија од свих акција које у току године реализују је акција добровољног
давања крви. Сарадња са Одељењем трансфузије болнице у Грачаници је изузетно добра, па се из године у годину повећава и број
добровољних даваоца
Ц
рвени крст При-
штина-Грачани-
ца је после дуго
година чекања и
рада у неадекват-
ним условима у години за на-
ма добио нове просторије за
рад, односно већ постојећи
простор је реновиран и при-
лагођен потребама ове инсти-
туције. Према речима Свете
Живића, секретара Црвеног
крста Грачанице, сређивање
поменутих просторија помо-
гли су људи добре воље, локал-
на самоуправа, Црвени крст, и
све је сређено онако како су за-
мислили. Сада имају две кан-
целарије, предсобље за при-
јем гостију и салу која пружа
могућности за организовање
различитих активности. У не-
посредној близини налази се
и магацински простор.
ПАНДЕМИЈА КОРОНАВИРУСА
zz
ОДЛАЖЕ БРОЈНЕ АКЦИЈЕ
- Рад у Црвеном крсту је
теренски посао, али треба да
постоје и адекватни услови за
рад у затвореном где се оку-
пљамо и планирамо наше ак-
тивности. Посао није трпео ни
онда када су услови били мно-
го скромнији, али сада је све
‹‹Са једног од бројних предавања у просторијама Црвеног крста
ДРАГИША ЂОРИЋ,
ВОЛОНТЕР ПУНИХ 15 ГОДИНА
У Црвеном крсту Пришти-
на-Грачаница посебно
наглашавају да су поносни
на своје волонтере и да им се
само у овој години придру-
жило 26 младих људи. Жи-
вић каже да је снага Црвеног
крста у броју волонтера. Они
пролазе обуке из различитих
програма ове организације и
свако од њих се усмерава у
ону област где може да пру-
жи свој максимум. Занимљи-
во је да имају волонтере који
помажу рад Црвеног крста у
континуитету 10 и више го-
дина. Један од њих је Дра-
гиша Ђорић из Лапљег Се-
ла који је волонтер од 2006.
године.
лакше - казао нам је Живић и
додао да су нове просторије
сада њихова база.
У редовним условима ра-
да запослени у поменутој ор-
ганизацији и њихови волонте-
ри реализују све акције које су
за ту годину биле дефинисане
планом и програмом Црвеног
крста Србије, и ту не заостају
за колегама у остатку Србије.
Међутим, бројне акције Црве-
ног крста Грачанице у проте-
клом периоду одложене су или
организоване у много мањем
обиму него ранијих година, и
то због мера за сузбијање ко-
ронавируса које су донете од
стране надлежних институци-
ја. Простор који помињемо по-
себно се показао корисним у
условима пандемије јер су по-
једине активности, због забра-
не окупљања већег броја људи,
реализоване унутар њих.
- Ми се са нашим волонте-
рима припремамо за ванредне
ситуације – пандемија о којој
говоримо јесте управо то – да
би у таквим условима могли
адекватно да делујемо. Сва-
ки секретар Црвеног крста је
члан Кризног штаба у таквим
ситуацијама и ту саопштава-
мо шта Црвени крст може да
‹‹Драгиша Ђорић
‹‹Света Живић, секретар Црвеног
крста Приштина-Грачаница
уради - прича нам Живић и
наставља:
„На почетку пандемије ни-
шта о њој нисмо знали, али је
Црвени крст Србије био спре-
ман и добили смо од њих ин-
струкције, касније и од покра-
јинског Црвеног крста, шта
свака од организација треба
да уради у зависности од сво-
јих могућности. Наши волон-
тери су пунолетни и када смо
се окупили да направимо план
по коме ћемо радити један од
услова је био да сви ти млади
људи треба да потпишу сагла-
сност за рад у таквим услови-
ма – то смо строго поштова-
ли. Формирали смо тимове и
спремни изашли на терен да
помогнемо људима онолико
колико смо могли. Покрили
смо целу територију општи-
не Приштина и у сарадњи са
Центром за социјални рад, где
је био кол центар, тачно знали
где и коме шта треба. Волон-
тери су куповали лекове, на-
мирнице и доносили људима
на кућну адресу. То је трајало
више месеци, а тимови су се
смењивали на том послу. Тим
из Грачанице је у договору са
- Црвени крст је лепа и
здрава прича када је омла-
дина у питању и то је мене
привукло и задржало ево већ
15 година да будем волонтер.
Како су године пролазиле, уз
сво знање које сам стицао,
све се претворило у преле-
по дружење. Црвени крст је
хуманитарна организација
и када ви учествујете у свим
тим акцијама где се помаже
људима просто не можете да
престанете да долазите, јер
радите нешто корисно и до-
бро. Наш мото је „Свуда за
свакога” и то јесте тако, ре-
као нам је Драгиша, волон-
тер Црвеног крста Пришти-
на-Грачаница.
‹‹Волонтери Црвеног крста Приштина-Грачаница
Општином Приштина одла-
зио у удаљенија места попут
Сливова, Девет Југовића, Бр-
њице, Лебана и помагао пре-
осталим Србима”.
Према речима Живића,
најважнија од свих акција ко-
је у току године реализују је
акција добровољног давања
крви. Сарадња са Одељењем
трансфузије болнице у Грача-
ници је изузетно добра, па се
из године у годину повећава
и број добровољних даваоца
и број организованих акција
– у 2021. години организова-
но их је пет.
- Уколико се јави потреба
за одређеном јединицом крви
надлежни из Одељења транс-
фузије контактирају нас, ми
на основу наше базе података
обавестимо добровољне дава-
оце и неопходна крв се прику-
пи. Људи који дају крв су неве-
роватно хумани. Они се ода-
зову позиву и не праве пита-
ње када сте их позвали, да ли
су заузети, они се одмах ода-
зову не питајући за кога крв
дају. У пет акција колико смо
организовали током 2021. го-
дине прикупили смо 240 је-
диница крви што је више него
солидна цифра, с тим да ће се
то повећавати јер је све већи
број младих људи који поста-
ју редовни добровољни давао-
ци крви - рекао нам је Живић.
После акције добровољног
давања крви најважнија је обу-
ка из прве помоћи коју ова ор-
ганизација редовно спроводи.
Кроз обуку пролазе волонтери
уз стручне инструкторе, трене-
ре. Ту је и обука будућих воза-
ча у склопу полагања возачког
испита. Редовно учествују и на
такмичењима прве помоћи.
ВОЛОНТЕРИ ИЗ ГРАЧАНИЦЕ
zz
ДЕО НАЦИОНАЛНОГ ТИМА ЗА
ДЕЛОВАЊЕ У НЕСРЕЋАМА
Програм деловања у несре-
ћама при Црвеном крсту тра-
је годинама и организација у
Грачаници има четворицу во-
лонтера који су чланови Наци-
оналног тима за деловање у не-
срећама Црвеног крста Србије.
- Колико је важна та обу-
ка најбоље се видело током
ДРУШТВО 29
поплава почетком године у
централном делу КиМ. До-
премљене су пумпе и суши-
лице, а у акцијама извлаче-
ња воде из кућа, школе у Ла-
пљем Селу, подрума и помоћ-
них објеката учествовало је 15
волонтера. Само сушење про-
сторија је трајало три месеца
односно око 3.500 радних сати
‹‹Са једне од акција добровољног давања крви
- казао нам је Живић и додао
да је недавно на језеру Газиво-
де одржана вежба за деловање
у несрећама и у њој је учество-
вало 10 волонтера из Црвеног
крста Грачанице.
Већ смо поменули да је
пандемија коронавируса огра-
ничила бројне активности Цр-
веног крста, јер су све њихо-
ве манифестације које орга-
низују током године масовне.
Управо због великог броја љу-
ди а услед забране окупљања –
забрана окупљања постоји и на
нивоу Црвеног крста Србије –
изостала су такмичења из прве
помоћи, манифестација „Тр-
ка за срећније детињство” која
окупи више од хиљаду школа-
раца, организовање квизова по
школама где деца уче о Црве-
ном крсту и слично. Међутим,
успели су да реализују тради-
ционалну акцију поклона за
сваку рођену бебу у недељи
Црвеног крста. Према речи-
ма Живића, ове године је за
недељу дана рођено осам бе-
ба и све су добиле пакете по-
моћи. Одржана су и предава-
ња на тему трговине људима у
свим средњим школама и од-
зив деце је био изузетан. Шест
волонтера предавача одржали
су више од десет радионица на
поменуту тему.
На крају нашег разговора
у Црвеном крсту поменули
су и своју социјалну делат-
ност, односно поделу помо-
ћи која једном годишње сти-
же од Владе Републике Срби-
је у виду пакета хране и хи-
гијене. У општини Пришти-
на 599 породица корисници
су поменуте помоћи. Затим
истичу изузетну сарадњу са
припадницима италијанских
карабињера који већ неколи-
ко година помажу социјално
угрожене породице у храни,
хигијени, гардероби, обезбе-
ђивању инвалидских колица.
За четири године обезбедили
су помоћ за више од 60 поро-
дица. Једном су помоћ доби-
ли и од припадника словенач-
ког Кфора који су за неколи-
ко угрожених породица купи-
ли белу технику.
Што се планова за наредну
годину тиче они постоје, ту су
и редовне активности Црвеног
крста, али како ће се све одви-
јати у наредној години зависи
од пандемије коронавируса.
М.Чанковић
 30 РЕПОРТАЖЕ
ГОРАЖДЕВАЦ, НАЈВЕЋЕ СРПСКО СЕЛО У МЕТОХИЈИ
ВИШЕ ПОСЛА
И ПРАВЕДНИЈА
РАСПОДЕЛА
У Гораждевцу живи око 600 Срба. Главни разлог одласка младих је немогућност запослења
У
плодној равници
којом вијуга Пећка
Бистрица, одакле
пуца прелеп поглед
на снежне планин-
ске висове Проклетија, налази
се село Гораждевац. Неки ће
рећи највећа српска енклава на
територији општине Пећ, а они
који не воле израз енклава, ре-
ћи ће да је Гораждевац још увек
највећа српска оаза не само у
општини Пећ, већ и у Метохи-
ји. Данас у овом месту живи око
шест стотина српских душа и
десетак ромских породица, од
којих је половина на улазу у се-
ло из правца града, а друга по-
ловина у самом селу. Посетили
смо ово место дан после Све-
тог Николе. Док је протицало
прохладно децембарско јутро
прошарано зубатим сунцем, а
изнад села на небу крстарили
сиви облаци, на маленом тр-
гу у центру села, стајала је гру-
па људи. Неколико Рома бејаху
чекали, како нам рекоше, „ал-
бански аутобус” за град, који је
пристигао само који минут ка-
сније. Међу неколико Срба, ко-
ји бејаху у тој групици, бејаше
и црквењак који служи у цркви
Рождество Пресвете Богороди-
це нешто дуже од три деценије,
Чедомир Вуканић. Поранио, ре-
че нам, да купи хлеб и да мало
прошета на свежем јутарњем
ваздуху. На питање да ли је би-
ло у цркви доста људи да доне-
су славски колач за Светог Ни-
колу, Чедомир нам рече да их
је било двадесетак као и то да
добар део Гораждевчана слави
Светог Јована.
- Отишло је доста људи у
годинама уназад. Некад је би-
ла пуна црква народа, сад само
кад су већи празници сакупи се
народ, а све је мање и венчања
и крштења, нажалост. Одлази
млад свет из села, нема ту шта
да се лажемо и кријемо... Ајд до-
виђења, па у добру да се види-
мо - изговорио је, удаљавајући
се од маленог трга у центру се-
ЦРКВА БРВНАРА
ПОНОС СЕЛА
У Гораждевцу се налази
црква брвнара посвеће-
на Светом Јеремији, који се
светкује 14. маја. Има пода-
така да је подигнута у 17. ве-
ку и да представља најстари-
ју цркву брвнару на Балкану.
Међутим, према неким ин-
дицијама верује се да је цр-
ква подигнута много рани-
је. По предању подигли су
је Србљаци, најстарије пле-
ме у овом крају. Скромних је
димензија. Представља не-
покретно културно добро и
‹‹Чедомир Вуканић
ла, који током зиме некако де-
лује суморно, обојен сивилом.
Преко лета овај део села оживи,
јер власници два кафића у бли-
зини поставе столове, где љу-
ди сврате да се окрепе пићем,
да попричају, да „убију време”.
Међу нашим саговорници-
ма са маленог трга бејаше и сре-
довечни Ром, Бериша Смаил.
Рече нам да ради у општини и
да добро живи са Србима, али да
такође нема проблема ни са Ал-
банцима када иде у град, углав-
ном у куповину. На питање да
ли и Роми одлазе из села, Бери-
ша нам даде негативан одговор.
ЖИВОТ ОД МИНИМАЛЦА И
zz
ПЕНЗИЈЕ
У киоску иако заокупљеном
продајом хлеба и пецива, сре-
довечна продавачица, Мили-
ца Јеремић, одвојила је време
да мало поразговарамо о жи-
воту у селу.
- Па шта да вам кажем, нај-
горе је што млади одлазе. Не
могу да се запосле овде. Смању-
јемо се полако - рече нам Ми-
лица. Хлеб и пецива јој стижу
из Пећи из пекаре у власништву
Албанца.
- По цео дан радим. Шта ћу.
‹‹Црква брвнара културно добро
од изузетног значаја
споменик културе од изузет-
ног значаја.
НАПАД НА ЕКИПУ
РАДИО ГОРАЖДЕВЦА
У Гораждевцу постоји ло-
кална радио станица,
Радио Гораждевац, који је
веома слушана радио ста-
ница у овом месту и другим
српским селима у Метохији.
У овом екектронском меди-
ју који емитује програм на
српком језику запослено је
неколико младих људи. Не-
давно је новинарска екипа,
овог медија ометана у раду
и вербално малтретирана од
стране неколико Албанаца,
док су радили кадрове у Ру-
говској клисури.
- Снимили смо водопад
код петог километра од Пе-
ћи. У једном тренутку се
поред нас зауставило вози-
ло из кога је најпре изашао
човек који је имао маскир-
не панталоне. Питао је гла-
сно на Албанском - ко сте
ви? Рекли смо му да смо
Морам. Радила сам у фабрици
обуће до рата. Од минималца
и мале пензије тешко се живи.
Мора човек да ради нешто ако
хоће да преживи месец - рече
нам Милица. Често јој газда до-
несе хлеб и пецива два пута у
току дана.
- Овде људи плаћају углав-
ном у динарима, а понеко и
еврима. Ја кад ми плате у ди-
нарима, онда купим евро код
једног препродавца девиза ов-
де и дам газди пазар. Не при-
ма у динарима, само у еврима
- рече нам.
На клупици крај киоска, се-
део је старији човек, без једне
ноге, ослоњен о штаке. На пи-
тање како људи живе у Гора-
ждевцу, очито резигниран од-
говорио је:
„Они који умеју да се додво-
равају властима живе грофов-
ски. Сви имају плате, по дво-
је троје из куће раде, а они ко-
ји не умеју да се додворавају,
муче се. Ето то је то. Слобод-
но напишите то, ако хоћете да
пишете истину и не питајте ме
ништа јер немам шта друго да
вам кажем”.
- Једни те исти увек добија-
ју помоћ, ако треба да се дели,
једни те исти се подржавају, а
сиротињу и онога ко нема леђа,
нико не гледа, е то вам је ствар-
ност не само овде него свуда у
данашње време - додао је исти.
Међу онима који у јутарњим
сатима бејаху поранили да ку-
пе хлеб у киоску је и Жарко Кр-
стовић. Радио је, рече нам, у по-
гону „Застава” у Пећи до рата и
сада прима минималну пензију.
Двојица синова који су прешли
новинари Радио Гораждев-
ца, а онда је постао агре-
сиван. Из аута је изашао
други човек који је стао на
пар метара од нас. Човек
у маскирним панталонама
је тражио документа, што
сам ја одбио и рекао да ћу
да зовем полицију. Колега
Милић Петровић је при-
шао и показао пресс кар-
тицу. Имали смо видљиве
пресс ознаке на ауту, пр-
слуке и камеру. Више пута
сам тражио од њега да нам
се представи, али је он од-
бијао. По његовој реакцији
мислио сам да ће да ме уда-
ри. Све је трајало неколико
минута, након чега су бесно
залупили врата и отишли -
рекао је након овог инци-
дента, главни и одговорни
уредник Радио Гораждевца,
Дарко Димитријевић.
двадесету годину и ћерка, који
још живе у истом домаћинству
нигде не раде.
- Крпимо се некако, пре-
живљавамо - рече нам Жарко,
на питање како се сналазе, од
чега живе?
Напуштајући центар Го-
раждевца запутили смо се ка
амбуланти која треба да доби-
је статус Дома здравља. Прво
што нам је запало за око, би-
ло је видно свеже ископан те-
мељ на ливади која се налази на
потезу имеђу цркве Рождество
Пресвете Богородице и старе
цркве брвнаре Светог Јереми-
је. У питању је изградња обда-
ништа, започета недавно, а ко-
је би требало да буде завршено
за неколико месеци, судећи по
најавама надлежних.
ГРАДИ СЕ ОБДАНИШТЕ
zz
Пожелевши извођачима ра-
дова, Албанцима, срећан рад,
продужили смо ка амбуланти.
Доктор, кога смо срели у ходни-
ку, како нам рече, није спреман
да без сагласности директорке
даје информације, а директорка
тог јутра не бејаше у амбуланти.
Ипак лекар, који није желео
да му помињемо име, рече нам
да је један од четворо лекара ко-
ји раде у овој амбуланти.
- Имамо стоматолошку слу-
жбу и службу опште праксе. Ра-
димо сваког дана укључујући и
викенде. Овде се пружа основ-
на здравствена заштита, а па-
цијенте по потреби шаљемо у
Косовску Митровицу и даље -
рече нам лекар.
На наш коментар да се пре-
ко пута амбуланте гради обда-
‹‹Гораждевац окружен брдима
ниште и да је то лепо, доктор је
прокоментарисао:
„Ма какво обданиште, биће
то једног дана старачки дом, ако
настави народ да одлази ко што
је то сада случај”.
Недалеко од центра села,
крај пута, пажњу нам је при-
вукла плантажа јагода. Врата
оближње куће, на која смо за-
куцали с намером да се распи-
тамо о томе чије су то јагоде
и како иде посао, да ли од то-
га могу да се остваре солидни
приходи, отворила нам је љу-
базна млађа жена. Рече нам да
се зове Светлана и презива Сте-
вановић, а супруг јој је Младен
Стевановић.
- Ја сам из Шумадије. Уда-
ла сам се овде - рече нам Све-
тлана. Она и супруг јој, родите-
љи су четворо деце. Најстарија
ћерка Андријана има 18 годи-
на, три године је млађа Мила-
на, две године од Милане млађа
је Александра и најмлађе дете у
овој младој породици је шесто-
годишњи Бранислав.
- Саднице јагода, негде око
5.000 комада добили смо пре
неколико година од општи-
не Шабац. У међувремену смо
их расадили и сада имамо око
20.000 садница, овде и на једној
другој локацији. Па да вам ка-
жем, продаја иде добро. Може
да се заради од јагода, али ипак
тешко је кад човек нема неке
сталне изворе прихода. Деца
расту и издаци у домаћинству су
нам све већи. Имали смо краве
до пре неку годину и продава-
ла сам сир, баш је ишло добро,
али било је много крађа овде
посебно крупне стоке, па смо
продали - рече нам Светлана.
На питање да ли види будућ-
ност своје деце у Гораждевцу
Светлана каже:
„Право да вам кажем, не ви-
дим. Нарочито како сада ства-
ри стоје. Нема неких помака
на боље. Млади неће да остану
овде и живе без тога да немају
неке приходе. Од пољопривре-
де само не може да се живи, ба-
рем овде не - додала је Светла-
на. Рече нам и то да су писали
и пројекат да добију саднице
боровница.
- Лист „Пољопривредник” је
објавио да смо добили те садни-
це, а ми нисмо. Да ли је то не-
ко узео, ја не знам. Ево може-
те да видите и текст. Сачували
смо новине. Не знам одакле им
та информација да смо добили
саднице, а нисмо - пожалила
нам се Светлана. Како нам ре-
че, а то смо сазнали и од мно-
гих других у Гораждевцу, сто-
чатство је у стагнацији.
ОСНОВНА И ДВЕ СРЕДЊЕ ШКОЛЕ
zz
Током посете Гораждевцу
у преподневним сатима у ов-
дашњој осмогодишњој школи
ЈЕДИНСТВО // 25. децембар 2021.
„Јанко Јовићевић”, која постоји
већ 123 године, настава се одви-
јала за основце. У поподневној
смени у овом објекту наставу
слушају ученици Гимназије и
Економско трговинске школе,
које су овде дислоциране на-
кон рата из Пећи.
- У овој школској години од
припремног до осмог разреда
имамо укупно 65 ученика. На-
редне године ће у први разред
кренути осморо деце, али зато
у осмом разреду има само пето-
ро деце и то је проблем за сред-
ње школе. Посебно се у новије
време осипа број средњошкола-
ца. Многи свршени основци се
одлучују да упишу на пример
Средњу медицинску школу, те
онда одлазе у Косовску Митро-
вицу или даље, јер верују да са
медицинском школом лакше
могу да се запосле. Гимназија
овде више није привлачна као
некада - рекао нам је директор
ОШ „Јанко Јовичевић”, Милан
Анђелковић. На питање какви
су услови за рад у школи рече
нам да су солидни.
- Пре свега захваљујући по-
дршци Министарства просвете
Републике Србије, Канцелари-
ји за КиМ имамо сређен школ-
ски простор. Имамо и спортску
салу. Библиотека располаже са
око 2.000 наслова. Имамо не-
колико кабинета. Е једини који
имамо проблем јесте грејање у
спортској сали. Планирамо да
га побошљамо у наредном пе-
риоду уградњом новог система
за грејање. Наставнички кадар
је 90 посто стручан, тако да не
можемо да се жалимо на рад.
Настава се одвија редовно и ме-
ђу нашим ученицима има ве-
ома талентоване деце - рекао
нам је Анђелковић. Ових дана
у школи се припремају за обе-
лежавање школске славе „Све-
тог Саве”. Рано је кажу још, али
боље да се припреме на време,
а надају се да их корона мере
неће омести да достојанствено
обележе школску славу.
Ромска деца у Гораждевцу,
наставу похађају на албанском
језику у својој школи, која ради
одвојено од српске школе.
Напуштајући Гораждевац,
место у коме је, како смо чули,
присутна продаја српских има-
ња, прошли смо крај оба пра-
вославна гробља. Поглед нам
је одлутао у правцу гробова на
којима почивају мучки убије-
ни дванестогодишњи Панте-
лија Дакић и деветнаестогоди-
шњи Иван Јововић, док су се са
групом деце купали на Бистри-
ци, 13. августа, 2003. године. На
њих је пуцано из заседе. Почи-
ниоци овог монсутруозног зло-
чина још нису изашли пред ли-
цем правде. Њихове породице
и мештани су заувек неутешни.
С. Ивковић
ЈЕДИНСТВО // 25. децембар 2021. РЕПОРТАЖЕ 31
САМОТНЕ СРПСКЕ ЦРКВЕ У ГРАДОВИМА НА КиМ, ОАЗЕ ГДЕ СЕ БРАНИ И ЧУВА СРПСТВО И ДУХОВНОСТ

Свештенство
и црквена
звона зову на
повратак
У црквама у Истоку, Пећи, Урошевцу, Вучитрну, Ђаковици, Приштини
и јужном делу Косовске Митровице вратили се свештеници са
породицама

Н
‹‹Директор Канцеларије за КиМ Петар Петковић у мају 2021. године посетио је цркву светих апостола Петра и Павла у Истоку

а Косово и Ме-
тохију се од
250.000 проте-
раних Срба и не-
албанаца до са-
да вратило тек 1,9 одсто по-
вратника, највише у 40-так
села Метохије, у општина-
ма Исток, Клина и Пећ. Не-
достатак сигурности и сло-
боде кретања су кључни ра-
злози што није остварен ве-
ћи повратак.
Више година после 1999,
радује то што се свештенство
вратило у неколико цркава у
градовима и данас су они је-
дини чувари и браниоци срп-
ства и светиња: у Истоку, Пе-
ћи, Урошевцу, Вучитрну, Ђа-
ковици, Приштини и јужном
делу Косовске Митровице.
У градићу Истоку, на
крајњем северу Метохи-
је, данас живи десетак Ср-
ба. Поред осталих ту је све-
штеник Небојша Секулић
са супругом Александром
и троје деце, Гаврилом, Пе-
тром и Андрејом. Петочлана
свештеничка породица жи-
ви у парохијском дому цр-
кве Светих апостола Петра
и Павла у центру града ко-
јој је на свети дан – Источни
петак, 9. априла 2010. годи-
не у обновљеној цркви, по-
сле скрнављења 1999. годи-
не, служена прва литургија.
СВЕШТЕНИЦИ ЧУВАРИ ВЕРЕ И
zz
СРПСТВА
Црква Светог Јована -
Митрополија у Пећи која је
порушена у етничком погро-
му Албанаца 2004. године,
‹‹Отац Дарко Маринковић, свештеник Цркве Светог Николе у Приштини
‹‹Јереј Ненад Стојановић је у у храму Светог
Саве у јужном делу К. Митровице од 1.
августа 2016. године
обновљена је и освештана
12. септембра 2012. године.
Међу Србима из Пећи црква
је много познатија под нази-
вом - Митрополија. Право-
славни храм Светог Јована
у строгом центру Пећи, по-
ред градског корзоа, има два
свештеника, јереја Слобода-
на Марковића и ђакона Бо-
јана Јевтића, којима је ово
прво службовање.
- Од првог јануара 2012.
године се водимо као све-
штеници у граду Пећи, а
прешли смо са породицом
овде 3. августа 2012. го-
Свештеник Сима Чимбуровић испред цркве
‹‹
Светог Илије у Вучитрну у којој је дошао 2013.
године са породицом
дине - каже јереј Слободан
Марковић.
У општини Урошевац је
пре сукоба на Косову живе-
ло око 30.000 Срба, од чега
близу 12.000 у граду. Данас
у центру Урошевца, од поло-
вине 2014. године од Срба
живе само јереј Трајко Влај-
ковић, парох урошевачки,
са супругом Александром и
ћеркицама Саром и Софи-
јом. Парохијски дом и цркву
Св. цара Уроша у Урошевцу
обезбеђују припадници Ко-
совске полиције.
У граду Ђаковици, на два-
десетак километара од мана-
стира Високи Дечани, данас
станују само две Српкиње, и
то у цркви Пресвете Богоро-
дице. Практично саме у сто-
процентном окружењу Алба-
наца, тешко да се може ре-
ћи да Теоктиста (Полекси-
ја Кастратовић) и Јоаникија
(Ружица Спајић) имају нор-
малан живот. Једино што их
чува од потенцијалних напа-
да албанског становништва
јесте капија на улазу у пор-
ту и локална полиција. Но,
Албанци их често блокирају.
- У Приштини данас живи
тек нешто више од 20 Срба.
Најмлађи српски становник
је моја деветогодишња ћер-
ка Анастасија - каже Дар-
ко Маринковић, свештеник
у цркви Свети Никола, је-
диној православној цркви у
Приштини. Када је стигао у
Приштину, ту је живело 49
Срба, а данас их је нешто ви-
ше од 20.
Црква Светог Нико-
ле у Приштини је саграђе-
на 1830. године а данас је
окружена са три џамије. Све-
штеник Маринковић са су-
пругом Милицом, сином Фи-
липом и ћерком Анастаси-
јом живи у црквеној кући
опасаној високом металном
оградом. Са њима живе још
један поп и попадија. Они
су им у овом граду једини
пријатељи.
Од 17. марта 2004. годи-
не до 20. септембра 2015.
године храм Светог Саве у
јужном делу Косовске Ми-
тровице, први пут од посто-
‹‹Монахиње Теоктиста и Јоаникија у цркви Пресвете Богородице у Ђаковици
јања 1896. године, био је без
свештеника. У храму Светог
Саве поново се служи све-
та литургија од 20. септем-
бра 2015. године. Литурги-
ју је служио свештник Саша
Митровић, који је заједно са
својом породицом, од почет-
ка септембра, живео у обно-
вљеном парохијском дому у
јужној Митровици. Свеште-
ника Сашу Митровића заме-
нио је јереј Ненад Стојано-
вић 1. августа 2016. године и
са супругом и децом једини
су Срби данас у јужном делу
Косовске Митровице.
ЗА ПРАЗНИКЕ ВЕРНИЦИ
zz
НАПУНЕ СВЕТИЊЕ
У етнички очишћеном Ву-
читрну, до 1999. године живе-
ло је око 1.500 Срба. Једини
живи сведок њиховог посто-
јања и након 21 године је цр-
ква Светог Илије, у коју за пра-
зник и храмовну славу долазе
расељени да обиђу своју све-
тињу и присуствују богослу-
жењу. Делимично обновљена
црква, која је више пута паље-
на и рушена, поново је оживе-
ла 2013. године, са доласком,
из села Попе код Тутина, све-
штеника Симе Чимбуровића.
- Он је прихватио да слу-
жи у цркви која је била спа-
љена и која је преживела оно
што су наши сународници
преживели недавно, оно што
се десило са њиховим домо-
вима. Његова највећа заслу-
га је, да својим боравком ов-
де у овом храму, са својом
породицом, чини да ово ме-
сто и даље буде живо, да бо-
гослужи и да се у овом гра-
ду, где нема ни једне српске
породице, служи литурги-
ја - каже владика Теодосије.
Самотно је свештенство и у
другим манастирима у којима
није било одласка 1999. године.
З. Влашковић
 32 РЕПОРТАЖЕ ЈЕДИНСТВО // 25. децембар 2021.

НА ПРАГУ СКИ СЕЗОНЕ У СКИ ЦЕНТРУ БРЕЗОВИЦА

Спремне снежне стазе

‹Завршене последње припреме: Подизање корпи ‹Хотел „Молика”

Запослени у Ски центру Брезовица, очекују да ће ски сезона почети крајем ове седмице, међутим појавиле су се одређене потешкоће
политичке природе. Председник општине Штрпце Далибор Јевтић свој први радни дан започео посетом Ски центру, а убрзо потом
разговарао и са надлежнима из Косовске агенције за приватизацију. Јевтић је казао да ће један од приоритета у њетовом раду бити „Инкес

О
ски центар” Брезовица , који је значајан потеницјал за развој општине Штрпце
брадовала нас је
чињеница, док
смо се по мир-
ном децембар-
ском дану, без ве-
тра и снежних падавина пе-
ли од насеља Брезовица, ка
ски теренима, асфалтираним
и проходним путем са кога
су надлежне службе благо-
времено очистиле снег ко-
ји је претходних дана падао.
Неколико година уназад, би-
ла је права мора, моторизо-
ваних посетилаца овог цен-
тра, како у зимском перио-
ду, тако и током других го-
дишњих доба, због пута који
је био препун ударних рупа.
Пре неколико месеци, пут-
ни правац насеље Брезовица
‹Далибор Јевтић свој први радни дан на новој функцији започео посетом
Ски центру Брезовица
‒ Ски-центар Брезовица у ду-
жини од десетак километара
је напокон сређен. Прелепи,
бајковити призори крајолика
под белим покривачем ма-
мили су уздахе, што смо се
више приближавали нашем
одредишту. На паркингу на-
домак самог Ски-центра би-
ло је паркирано тек неколико
аутомобила, али мало пода-
ље, испред до не тако давно
угоститељског мотела који
је носио име „Бућан”, а сада
се зове „Шар” и закупљен је
од Албанца, биле су поређа-
не моторне санке, поред ко-
јих је стајао младић.
- Такси, такси - довикује
док пролазимо поред њега,
питавши нас на албанском је-
зику, да ли желимо да се про-
возамо по снегу, моторним
саоницама. На питање коли-
ко кошта то задовољство, ре-
као нам је да један круг во-
жње кошта два и по евра по
особи. Само пар метара од
моторних саоница, била су
паркирана и специјална во-
зила, прилично луксузног из-
гледа за вожњу по снегу, она-
кви какви се могу видети у
елитним ски-центрима. За-
хваливши се младићу и од-
бивши понуду да се провоза-
мо, наставили смо да се пе-
њемо, газећи утабани снег ка
оближњем мотелу „Молика”.
Тамо је неколико људи, ко-
ји су говорили албанским је-
зиком, било заокупљено по-
слом око неколико специјал-
них возила за табање снега.
Судећи по њиховим оделима,
закључили смо да се ради о
људима који долазе из фри-
ме специјализоване за при-
прему ових возила за насту-
пајућу ски сезону. Само пар
метара стајало је неколико
Срба, а испред њих су биле
поређане санке и скије. Ре-
коше нам да се спремају за
посетиоце и да се надају да
ће ски сезона бити успешна.
На питање колике ће бити це-
не изнајмљивања ски опреме,
рекоше нам да ће бити слич-
не прошлогодишњим, зави-
сно од дужине изнајмљивања.
На неких две стотине мета-
ра већа група углавном мла-
ђих људи, Срба „ударнички”
је чистила снег око жичаре.
- Припремамо се, данас
дижемо корпе, али има доста
снега око жичаре, па мора-
мо да га уклонимо. Није ла-
ко, али тај посао може једино
ручно да се уради и морамо
да га ваљано завршимо. На-
дамо се да ски сезона стар-
тује крајем наредне недеље,
то јест око 24. или 25. децем-
бра, требало је да крене око
Светог Николе, али је одло-
жено - рекао нам је један од
људи, који су чистили снег
око жичаре. Од истог саго-
ворника смо сазнали да ће
и ове године, посетиоцима
Ски-центра Брезовица, бити
доступне две жичаре и један
ски- лифт, који су технички
оспособљени и спремни за
почетак ски сезоне.
СКИ-ЦЕНТАР БРЕЗОВИЦА
zz
НАЈЗНАЧАЈНИЈЕ ЕКОНОМСКО
ПИТАЊЕ
- Има неких потешкоћа
и неслагања са Приштином.
Политика је у питању, али
надамо се да неће бити про-
блема за почетак ски сезоне
и да ћемо као и до сада овде
имати госте и Србе и Албан-
це - рече нам исти.
И у мотелу „Молика” нам
рекоше да су спремни за го-
сте, а током боравка у Ски-
-центру, видели смо да се и
власници неколико других
угоститељских објеката у
власиштву Срба и Албанаца
спремају за посетиоце. Ина-
че, у мотелу „Молика”, би-
ле смо први гости, па у ша-
ли нам рекоше да ако сезо-
на не крене добро, знаће ко
је „крив”.
Иначе, новоизабрани
председник општине Штрп-
це, Далибор Јевтић, је недав-
но свој први радни дан на но-
вој функцији започео посе-
том Ски-центру Брезовица и
разговором са запосленима.
„Ски-центар Брезовица
је за нас најзначајније еко-
номско питање. Управо из тог
разлога сам овде да са вама
разговарам и договорим оно
што треба да радимо, како
би се заштитила ваша пра-
ва, али како да коначно ре-
шимо питање Ски-центра”,
рекао је поред осталог Јев-
тић. Истом приликом у са-
општењу из његовог кабине-
та речено је „да је договорено
да се питање Ски-центра за-
једничким снагама реши на
квалитетан начин, а интерес
и права радника у попуности
заштите”. Том приликом је
наглашено да потенцијално
решење мора да подразуме-
ва развој читаве Брезовице
и да оно треба да се заснива
на моделу јавног-приватног
партнерства и да ово питање
треба решавати што пре, јер
се ради о значајном ресурсу
за развој општине Штрпце.
Јевтић је нагласио да је про-
блема око Ски-центра пуно и
да ће они бити решавани је-
дан по један и да ће статус и
даљи развој Ски-центра бити
једно од приоритетних пита-
ња у његовом раду.
Након посете Ски-цен-
тру, Јевтић је разговарао и
са представницима Косов-
ске агенције за приватизаци-
ју (КАП). Главна тема разго-
вора био је Ски-центар, али
и статус других друштевених
предуећа на територији оп-
штине Штрпце.
Представници КАП-а су
информисали Јевтића и ње-
гове сараднике о покренутој
иницијативи и затражили по-
дршку како би се у што кра-
ћем року пронашло решење о
функционисању Ски-центра
у законским оквирима и пра-
вилима КАП-а, како би ски
сезона стартовала на време.
Јевтић је рекао да ће на
ту тему разговарати са руко-
водством и радницима „Ин-
екс Ски-центра” и да ће одлу-
ка бити њихова, као и то да
‹Сезонски радници ударнички раде на рашчишћавању снега
ће консултације и разговор
обавити са другим релеван-
тим факторима.
СКИ-ЦЕНТАР БРЕЗОВИЦА У
zz
СРПСКОМ ВЛАСНИШТВУ
Подсетимо на то да је Ски-
-центар Брезовица званично у
српском власништву, где Ски-
јалишта Србије имају 20 одсто
капитала, а предузеће Инекс
Интерекспорт, има 80 одсто
капитала. С тим што по угово-
ру који је потписан Скијалишта
Србије имају 51 одсто управља-
ња , а Инекс 49 осто.
Министарска група косов-
ске владе покренула је 2010.
године приватизацију Ски-
-центра Брезовица и расписа-
ла тендер преко америчке фир-
ме „Дилојт”. На овај тендер су
се јавиле четири фирме, међу
којима је била и „МК група” из
Србије. Овај покушај привати-
зације од стране приштинских
институција није успео. Само
пет година касније, француско-
-андорска корпорација пону-
дила је општини Штрпце 400
милиона евра за концесију над
земљиштем где се сада налази
Ски-центар Брезовица, али је
и овај покушај приватизације
спречен, јер је према тада ва-
жећим законима приштинских
институција општина Штрпце
имала право да спречи прива-
тизацију. Међутим, недавно су
приштинске институције раз-
матрале закон којим локалне
самоуправе на чијој се тери-
торији налазе јавна предузећа
немају право да одлучују о њи-
ховој имовини, већ да је за то
надлежна косовска Влада. Ка-
ко ће се ситуација око Ски-цен-
тра даље одвијати, остаје да се
види. Оно што је очигледно у
овом моменту, реч је о једном
веома крупном питању где је
политика одавно умешала сво-
је прсте, пре свега из разлога
што се ради о једном заиста
вредном економском потен-
цијалу. Комплекс Ски-центра
Брезовица је некада био елит-
но скијалиште. Конфигураци-
ја стаза и укупног терена је ви-
ше него идеална за зимски ту-
ризам и у неким сегментима
јединствена у Европи и шире.
Напуштајући ски терене, под-
једнако као и када смо долази-
ли овде, уживали смо у преле-
пим призорима овдашње при-
роде под снегом, кога је током
протекле седмице било попри-
лично. Судећи према најавама
метеоролога ова зима ће бити
са доста снега, тако да ће уко-
лико ски сезона на Брезовици
крене без проблема, вероват-
но она бити и успешна. Остаје
да се види! Иначе, док смо се
спуштали ка насељу Брезовица
пролазили смо викенд зоном у
којој је уназад око две деценије
никло више десетина такозва-
них викендица, а у ствари ра-
ди се о правим вилама које су
у власништву Албанаца. За око
нам је запало и неколико хоте-
ла, модерног изгледа.
С. Ивковић
С. Кецман
ЈЕДИНСТВО // 25. децембар 2021.
УДРУЖЕЊЕ ПОСЛОВНИХ ЖЕНА „АВЕНИЈА‘‘ ИЗ ЛАПЉЕГ СЕЛА
ЧУВАРИ СРПСКИХ ОБИЧАЈА,
КУЛТУРЕ И ТРАДИЦИЈЕ
За 21 годину, колико удружење постоји, остварено је много тога, али као један од највећих успеха помињу то што су успеле да организују
жене широм Косова и Метохије да у најтежим временима раде нешто корисно
У
дружење послов-
них жена „Авени-
ја” из Лапљег Се-
ла постоји 21 го-
дину. Њихов циљ
био је и остао чување српске
културе, традиције и обичаја,
али и окупљање и ангажова-
ње жена са простора Косова
и Метохије у тој мисији. Оно
подстиче, помаже и коорди-
нира активности на оствари-
вању што бољих услова за рад
жена, организује саветова-
ња, семинаре и курсеве, вр-
ши едукацију жена у многим
сверама, организује хумани-
тарне акције, организује про-
дајне изложбе за своје члани-
це које се баве израдом руч-
них радова.
РАД У УСЛОВИМА ПАНДЕМИЈЕ
zz
- Постојећа ситуација ве-
зана за пандемију коронави-
руса не пружа пуно могућно-
‹‹Са једне од радионица УПЖ‘‘Авенија‘‘
сти за неко деловање на које
смо ми навикли, али у окви-
ру онога што можемо труди-
мо се да постигнемо макси-
мум. То значи да наша ради-
оница ради и активни смо у
оним пројектима који су ва-
жни за нашу културу и по-
стојање на овим косовскоме-
тохијским просторима - ре-
кла је на почетку разговора
‹‹Гордана Ђорић на манифестацији ‚‘Златне руке косовке девојке‘‘
за „Јединство” Гордана Ђо-
рић, председница помену-
тог удружења.
- Важно је о томе непре-
кидно причати и држати кон-
тинуитет, и ми се тиме руко-
водимо. Наше нематеријал-
но културно богатство треба
неговати, чувати и презенто-
вати, и у то име ове године
одржале смо манифестаци-
ју „Златне руке косовке де-
војке” у Лапљем Селу коју
традиционално организује-
мо за празник Света Петка
– то је уједно и храмовна и
сеоска слава. На њој су ра-
дове излагала удружења же-
на не само са КиМ већ и из
централне Србије, Војводине
и Северне Македоније. Ту се
на једном месту могло видети
толико лепе традиције попут
занимљивих одевних пред-
мета, традиционалне кухи-
ње, ручних радова из разли-
читих крајева, чути прича за
које се народне обичаје шта
везује и слично. Изостала је,
на жалост, другу годину за-
редом, видовданска изложба
ручних радова у порти мана-
стира Грачаница - казала је
Ђорићева.
За 21 годину, колико удру-
жење постоји, остварено је
много тога, али као један од
ДРУШТВО 33
највећих успеха помињу то
што су успеле да организују
жене широм Косова и Мето-
хије да у најтежим времени-
ма раде нешто корисно и да
подигну свест о томе да је чу-
вање обичаја, културе и тра-
диције веома важно.
- Обилазиле смо наша нај-
изолованија места и, на неки
начин, покренуле смо иници-
јативу да се стварају удруже-
ња у свим нашим местима на
Косову и Метохији. Да се у
томе успело сведочи чиње-
ница да она још увек постоје
и раде. Заједно смо посећи-
вали сајмове мале привреде
широм земље, презентовале
оно што се у нашим кућама
преносило кроз векове, чува-
ло и очувало у најтежим вре-
менима. На подручју КиМ
тренутно је више од 2.000 же-
на у различитим удружењи- ‹‹Са овогодишње прославе Свете Петке у Лапљем Селу
ма и оне су верни чувари тра-
диције свог краја - казала нам
је Гордана Ђорић.
ПРОЈЕКАТ „ЖЕНЕ ТО МОГУ”
zz
Недавно је УПЖ „Авени-
ја” покренуло пројекат који
укључује жене из свих етнич-
ких заједница. Пројекат под
именом „Ефикасана прои-
зводња рукотворина – жене
то могу” реализује се у окви-
ру УНДП пројекта „Културно
наслеђе као покретач дијало-
га међу заједницама и дру-
штвене кохезије”. Пројекат је
усмерен на јачање капаците-
та жена и девојака укључених
у производњу рукотворина,
кроз стручно усавршавање,
менторство и умрежавање.
Према речима Гордане Ђо-
рић, председнице Удружења ‹‹Изложбе веза у Српском културном центру у Приштини
пословних жена „Авенија”,
пројекат подразумева сарад- Реч је о људима који имају зличитих рукотворина и та- но гардеробу, ручне радове,
њу жена из горанске, српске, своје фирме за производњу ко зараде. тканице, сувенире, домаће
бошњачке, ромске и албанске етно гардеробе, сувенира и - Крајњи циљ је оспосо- производе, су за ове две деце-
заједнице. предмета за домаћинство, од- бљавање жена за производ- није многи упознали и при-
- Пројекат траје шест ме- носно баве се тим послом ду- њу и пласман атрактивних хватили, али да би све било
сеци и имаћемо врсне преда- ги низ година. С обзиром да рукотворина базираних на још боље неопходна им је по-
ваче из Београда и Крушевца. је време пандемије мења се етно мотивима, а тиме и по- моћ и разумевање.
и начин презентације и пла- бољшање њиховог материјал- - Наша удружења могу да
смана производа и тога смо ног положаја. Наш интерес буду самоодржива, али је за
сведоци последњих годину и је и свакако чување културе то потребно да своје произво-
по дана. Зато ће наши пре- и традиције заједнице из ко- де пласирамо на једно место.
давачи радити и на теми ка- је потичемо. Да оно што смо Добро би било када би има-
ко да најбоље презентујемо наследиле од својих мајки и ли свој простор у неком од
наше производе путем ин- бака презентујемо не само већих градова или у самом
тернета, каталога и како да купцима, већ и млађим ге- Београду, где би све ово што
их продамо. То ће користи- нерацијама и покажемо им имамо и радимо презентова-
ти свим заједницама, јер ће- колико је драгоцено то што ли - рекла нам је Ђориђева и
мо и касније користити ту и имамо, и да то морамо да подсетила да су на Косову и
такву врсту пласмана наших чувамо од заборава - казала Метохији услови живота та-
производа на тржиште. Данас нам је Гордана Ђорић. кви да се материјал неопхо-
поштом можете свуда у све- дан за рад често задржава на
ту отпремити различиту вр- ПОТРЕБНА ПОДРШКА
zz прелазима и да поред акту-
сте робе, то функционише и ПОЈЕДИНАЦА И ИНСТИТУЦИЈА елног пробелема са корона-
ми ћемо у оквиру овог про- У удружењу наглашавају вирусом њихов рад прати и
јекта научити како да све те да њихов опстанак у време- спутава у много тога другог.
предности искористимо - ре- нима каква јесу није лак и да На крају да подсетимо да
кла нам је Ђорићева. им треба много већа подр- је у протекле две деценије
Циљ овог пројекта који шка појединаца и институ- у раду Удружења пословних
је покренуло Удружење же- ција. Њихов проблем је како жена „Авенија” учествовало
на из Лапљег Села је да се покрити трошкове одласка на више од 600 жена из разли-
помогне женама, да се са- неку манифестацију, за даље читих средина.
мозапосле кроз израду ра- и да не говоримо. Њихову ет- М.Чанковић
34 ДРУШТВО ЈЕДИНСТВО // 25. децембар 2021.

ЗУБИН ПОТОК

С
толарске радиони- производа дело искључиво
це некада су биле ручног рада.
једне од оличења Намештај је масиван, из-
занатаког посла у рађен од црне тополе или
кругу породице, ораховине, у етно стилу, вр-
који је био једини извор ло често прилагођен и по-
прихода и начин да се по- требама самог купца и ње-
родице прехране, а деца од- говој жељи.
школују. “Трудимо се да пратимо
Мале просторије са ми- трендове и нове технике у
рисом пиљевине и прашине раду, како бисмо што боље
примале су шегрте жељне да изашли у сусрет и испунили
од најбољих и највиђенијих жеље купаца. Поред основ-
мајстора што пре науче за- них техника премазивања
нат. Данас готово да их не- одговарајућим уљем, лаком,
ма у оном облику какав су радимо и посебну технику ‹‹Миломир Ђукић у радионици

Уникатан намештај
некада имале, јер су заме-
њене великим, пространим радионици заузима уникатна
халама у којима домини- дрвена фигура медведа, ко-
рају масивне машине, али ја стрпљиво чека свог купца.
где више нема младих љу- “Купаца има са свих стра-
ди спремних да упијају но- на, не само овде на Косову и

из столарске
ва знања. у Србији, већ и у земљама у
Ипак, драгоцени су они окружењу. Распон цена зави-
мајстори који су задржали си од оног шта купац жели,
мале радионице, искључиво па тако имамо комаде наме-
ручни рад и ту посебност, штаја као што су неке мање

радионице Ђукић
топлину и љубав свог посла столице од 40-50 евра, до ве-
коју су уткали у њу и у про- ликих столова и фигура које
изводе које праве. су око 250 или 300 евра. На-
Једна таква, која одоле- мештај се продаје како поје-
ва употреби нових и модер- диначно, тако и у комплету”,
них технологија, а којој то каже наш саговорник.
нимало не смета да одржи Иако модеран начин жи-

квалитет рада и задовољи утапања у епокси смолу, ви-

потребе тржишта налази се
на северу Косова и Метохи-
је, у Зубином Потоку, у вла-
сништву браће Ђукић, Ми-
ломира и Славише.
Како и сами кажу, дрве-
том се баве читавог живота,
преко 30 година, а радиони-
цу у којој обрађују дрво и од
њега праве намештај отво-
рили су пре 8 осам година.
“Идеја за прераду дрве-
та и прављење овог наме-
штаја у етно стилу родила
се одавно, али тек посећу-
јући сајмове и гледајући по-
нуде разних излагача, до-
била је облик овакав какав
данас видите”, прича Мило-
мир Дјукић.
Бављење послом у вези са
спремањем и обрадом дрве-
та за браћу Ђукић је поро-
дични и примарни посао,
немају други извор прихо-
да, од њега живе две поро-
дице, прехрањују и школу-
ју своју децу. Њихову ради-
оницу одликује врло мало
машина, углавном за грубу
сечу дрвета, док су најфи-
није контуре, шмирглање,
лакирање и финални изглед
сококвалитетан материјал
који даје ефекат стакла на
дрвету и посебно декоратив-
ну црту”, каже Миломир.
Производи су уникатни,
и колико год се трудили да
ураде неки комад исти као
претходни, ако то жели ку-
пац, он никада не може би-
ти идентичан, већ сваки за
себе задржава посебност и
неки детаљ који ће га чи-
нити јединственим. Самим
тим намеће се помисао да
ово није нимало лак посао.
“Бавећи се овим послом
никад вам не може бити
досадно, али такође то не
може свако радити, чак ни
они који желе само да науче
занат. У овај посао морате
унети креативност, морате
га пре свега волети, усади-
ти љубав у оно што радите
и посветити му време. Зато
нама није ни тешко ни на-
порно овим се бавити, јер
ово не може бити хоби, већ
начин живота. Ово и јесте
наш начин живота, не знам
да ли бисмо ишта друго мо-
гли радити овако квалитет-
но и продуктивно као овај
посао”, кажу браћа Ђукић.
Иако је овај занат рани-
јих деценија, па и векова,
био један од најзначајнијих
и поштованих код Срба, ви-
ше није толико привлачан
млађим нараштајима, па је
тако ова радионица једина ‹‹Фигура медведа
на Косову и Метохији, а тек
неколико их има и у Србији. је”, поносно истиче Миломир вота данас захтева и прису-
“Данас није нимало лако и додаје да би у овом послу би- ство оваквих производа кроз
наћи школованог занатлију ла значајна подршка и помоћ рекламе на друштвеним мре-
овог профила, шта више не државе, у виду финансијске жама, Миломир и Славиша
може се наћи ни онај који би или помоћи у опреми, значај- томе нису приступили, јер
волео да научи и бави се овим на за даље и боље напредова- како кроз осмех кажу, посла
послом. С обзиром да је овај ње и подстицај да и друге по- имају доста и без тога.
наш посао породични и да са- родице могу од овога живети. “Да ли због друштвених
мо ја и брат радимо све по- Иако ће се људи на тре- мрежа или не, сигуран сам да
слове, од прављења намешта- нутак можда запитати да ли ће у наступајућим годинама
ја до чишћења радионице, об- постоји адекватно тржиште потреба за столарима бити
радовало нас је то што је мој за ове производе, Ђукићи ће све већа, будући да је, када
син исказао жељу за студира- одмах објаснити да итекако је ентеријер станова у пита-
њем Шумарског факултета у постоји и да због заинтересо- њу, све више поново у трен-
Београду. Он је сада при крају ваних купаца имају пуно по- ду масивно дрво, декоратив-
студија, тако да ускоро очеку- сла, врло често радећи и на- но, уникатни и у етно стилу,
јемо да унесе новине и побољ- кон предвиђеног радног вре- па ће и у будуће посла за нас
ша рад, а и посао ће остати као мена. Поред многобројног на- бити”, закључује Миломир.
наставак породичне традици- мештаја, централно место у Јована Цветнић
ЈЕДИНСТВО // 25. децембар 2021.
ОД ЋУПА СА БЛАГОМ ДО ДОБРОТИНА СА ИСТОРИЧАРЕМ АЛЕКСАНДРОМ ГУЏИЋЕМ
Ћуп са 1.059
новчића
различитих
римских
владара
Александров деда је 1961. године орући њиву пронашао ћуп пун
римских новчића и накита који је предао музеју
Ј
една необична прича
о ћупу с новчићима
повела нас је до села
Добротин у близини
Липљана на Косову и
Метохији. Причу нам је по-
тврдио и млади историчар из
овог села Александар Гуџић,
јер се, како је рекао, то деси-
ло баш на њиви која је припа-
дала његовом деди.
Прича јесте необична, али
је истинита - започео је кази-
вање дела те породичне исто-
рије Александар. - Заиста у по-
родици чувамо ту занимљи-
ву породичну причу везану
за ћуп, римски новац и рим-
ски накит. Наиме 1961. године
мој деда је орући њиву прона-
шао ћуп пун римских новчи-
ћа и накита. Деда је причао да
је тог дана упрегао своје коње
Кидрана и Везира и кренуо да
оре своју њиву а на том месту,
где је касније пронашао ћуп,
и ранијих година су запиња-
ли плугови. Одлучио је да се
обрачуна са тим каменом и да
га уклони из њиве и на његово
запрепашћење копањем је ви-
део да то није био камен, не-
го камена плоча. Кад је поди-
гао плочу угледао је испод ње
земљану посуду са широким
грлом, у народу познатој као
‹‹Црква у Добротину
ћуп. У ћупу је било пуно рим-
ских новчића. Наравно све је
то предао музеју, а каснијом
анализом и пописом тих нов-
чића утврђено је да је ту би-
ло 1.059 новчића, различитих
римских владара, од Констан-
тина I, преко Константина II,
Констанса I, царице Јелене,
мајке Константина I, оснива-
ча хришћанства. Новчићи су
исковани у периоду од 307. до
348. године и то у различитим
ковницама дуж читавог Рим-
ског царства. Неки новчићи
су ковани у Антиохији, неки у
Кизику, на Сицилији... То упу-
ћује на везу коју је овај крај
имао са различитим делови-
ма Римског царства.
По Александровој причи са
новчићима ископаним из њи-
ве породице Гуџић сретао се
касније у литератури у члан-
цима историчара и археолога,
а имао је прилике да их види
у музеју у Приштини.
- Међу текстовима са који-
ма сам се сретао је нпр. текст
Емила Чершкова који је писао
о тој добротинској остави, где
је пописао и анализирао све
те новчиће. И ја сам касније
написао један текст под нази-
вом „Ћуп мога деде” - казује
Александар који је 2012. го-
дине дипломирао на катедри
за историју Филозофског фа-
култета у Приштини (Косов-
ска Митровица). Од тада ради
у Дому културе у Грачаници
као уредник историјско-доку-
ментарног програма, а анга-
жован је и у Аматерском по-
зоришту „Јанићије Поповић”
у истом месту.
ДОБРОТИН У ХРИСОВУЉИ
zz
ДЕСПОТА ЂУРЂА БРАНКОВИЋА
Осим ангажовања у раду
Дома културе у Грачаници ко-
ји је од великог културног зна-
чаја за Србе на Косову и Ме-
тохији, Александар истражује
и историју свога села.
- Добротин се помиње у
Хрисовуљи деспота Ђурђа
Бранковића манастиру Хи-
ландару, што казује да се исто-
рија села у којем су нађени
новчићи из доба римског цар-
ства, наставља у време држа-
ве српских деспота, у време
деспота Ђурђа Бранковића.
Касније у току 19. века се До-
бротин помиње у извештаји-
ма путописаца, па у извешта-
јима српских конзула, у време
велике источне кризе 1875.-
1878. У тој завршној фази ра-
та јануара 1878. у Добротину
је била једна јединица српске
‹‹Фреске из цркве у Добротину
војске, под командом Милоша
Сандића и поручника Алексе
Никезића и ту је био штаб те
војске која је ишла и заузела
пругу у Липљану. Уочи Бал-
канских ратова је учитељ из
Добротина Василије Орловић
написао један извештај за срп-
ског конзула у Приштини где
је пописао село, колико ста-
новника је бројалo, колико је
свака кућа имала земље, ко-
лико грла стоке. У Првом свет-
ском рату је учествовало 48
Срба из Добротина, од којих
се 27 није вратило. Међу њи-
ма су и два моја рођака Јован
и Гапа Гуџић који су прежи-
вели и Цер и Колубару, Алба-
нију, Кајмакчалан, Солунски
фронт а погинули у послед-
њим борбама за ослобођење
Београда.
Добротин је по Алексан-
дровом сведочењу имао жр-
тава и у току бомбардовања
1999, а по доласку КФОР-а би-
ло је на мети гранатирања и
честих инцидената и напада
на Србе, пљачки, отимачина,
нарочито стоке...
Осим до те своје њиве која
је игром случаја постала архе-
олошко налазиште, Алексан-
дар нас води и до сеоске цркве
посвећене Светом Димитрију
која датира с почетка 19. века
и прича нам њену историју.
- Као што видите једно-
бродна је грађевина а сагра-
ђена је прилогом мештана
чија се имена налазе на зиду.
Црква је укопана у земљу јер
је био обичај током 19. века,
односно током Османске вла-
давине, да се цркве укопава-
ју у земљу из више разлога, а
један је да Османлије, Турци,
не би користили цркву као ко-
њушницу, да на тај начин не
би скрнавили цркву. Претпо-
ставља се да је црква изгра-
ђена на темељима цркве из
ранијег периода, из средњег
века. Унутрашњост цркве је,
као што се може видети, фре-
скописана и у њој се налазе
представе српских владара,
првих српских патријараха,
представе из старог и новог
завета, представе кнеза Лаза-
ра, Стефана Немање, Симеона
Мироточивог, деспота Стефа-
ДРУШТВО 35
‹‹Александар Гуџић испред цркве у Добротину
на Лазаревића, првог српског
патријарха Јоаникија... - обја-
снио је Александар.
ВЕЛИКО СРПСКО СЕЛО
zz
Поред цркве у селу постоје
и дечји вртић и школа, прича
нам Александар.
- У селу постоји и дечји вр-
тић и Основна школа „Кнез
Лазар” до четвртог разреда
која броји стотинак ученика
подељених у четири разреда,
плус та припремна одељења
тј. предшколски узраст деце.
Након завршеног четвртог ра-
зреда деца настављају школо-
вање од петог до осмог разре-
да у Доњој Гуштерици, где је
седиште те основне школе -
каже наш саговорник.
А на наше питање како да-
нас Срби живе у Добротину и
колико их има Александар од-
говара: „Добротин данас бро-
ји око 1.200 становника. Изра-
чунао сам да се од 1999. го-
дине до децембра 2019. годи-
не из Добротина иселило 267
Срба и то је за село те вели-
чине заиста проблематично.
Демографску слику села не-
где поправља чињеница да је
у самом селу 2011/2012. ме-
ђународна заједница направи-
ла две стамбене зграде за ин-
терно расељена лица из дру-
гих делова Косова и Метохије,
иначе би слика села изгледала
поражавајуће. Људи одлазе и
из безбедносних разлога али
и због тешке економске ситуа-
ције у којој се генерално нала-
зе Срби на Косову и Метохији.
Млади одлазе пут централне
Србије или земаља Западне
Европе где проналазе запо-
слење и прилику да зараде за
живот. Мислим да је крајњи
тренутак да се поведе рачуна
о питању опстанка Срба, јер
то није проблем само Добро-
тина, то је проблем и осталих
места где живе Срби на Косо-
ву и Метохији”.
И док нас испраћа из сво-
га села Александар Гуџић по-
ручује:
„Потребно је да се у Срби-
ји и свету више прича о Косо-
ву и Метохији и да наши људи
чешће долазе овде, јер заиста
Косово и Метохија су подруч-
је најсветијих историјских ус-
помена Срба иако на жалост
наше отуђене елите сматрају
да је Косово воденички камен
око врата Србије и да ћемо све
своје проблеме у перспекти-
ви решити ако се ослободимо
тог баласта. Те отуђене елите
ћу само подсетити колико је
било потребно Немцима да
окупирају Чехословачку ка-
да су се Чеси одрекли Судета.
Свако спремање на одрицање
наши непријатељи ће схвати-
ти као позив за даље комада-
ње Србије”.
Оливера Радић
36 КУЛТУРА
ЗБИРКА ИЗАБРАНИХ И НОВИХ ПЕСАМА РАДОСЛАВА ЗЛАТАНОВИЋА „ВЕЛИКА НЕДЕЉА”, У ИЗДАЊУ „ПАНОРАМЕ–ЈЕДИНСТВА”
„ВЕЛИКА НЕДЕЉА”
ОДА ЖИВОТУ
П
ред нама је
збирка изабра-
них и нових пе-
сама Радосла-
ва Зл атановића
„Велика недеља”, у изда-
њу „ПАНОРАМЕ–ЈЕДИН-
СТВА”, Приштина – Косов-
ска Митровица, која пред-
ставља увид у поетски опус
овог песника и пример да
у песништву превладава
квалитет над квантитетом.
ШАРМАНТНО СТИЛИЗОВАНИ
zz
СТИХОВИ
Аутор је овом збирком
песама представио себе у
великом и богатом распо-
ну, од модернистичких по-
четака до зрелих остваре-
ња у којима се успешно
модификује једноставан
поступак без украшавања
и класичне риме у струк-
турирању поетског тек-
ста. На први поглед не-
свакидашње, због чега ће
привући већу пажњу чита-
лаца, рекло би се не само
великих зналаца већ и оне
младе публике, жељне до-
бре и поучне речи, у стиху.
Наш песник је по обра-
зовању професор енгле-
ског језика, а цео радни
век провео је као новинар
и уредник у „Јединству”.
И песник и писац истовре-
мено, али то нимало не би
требало да чуди, то је не-
ка светска пракса, такав
склоп у једном човеку могу
само ретки имати, какви су
били Марк Твен, Данијел
Дефо, Ернест Хемингвеј,
Волт Витмен, Максим Гор-
ки, Милош Црњански, Ми-
рослав Крлежа, Григори-
је Божовић, Бранко Миљ-
ковић, Лазар Вучковић и
наш Радослав Златановић
међу њима.
Суочен са чињеницом
пролазности времена и
живота, Раде Златановић
уоквирује збирку поезије,
спаја крајности конкрет-
ног и апстрактног, сензуа-
лизам и ерос, али исто та-
ко спаја и припадност ло-
калном, завичајном и свет-
ском.
„Тражећи свој лични из-
раз и надилазећи традици-
ју у појединим песмама у
првом читању се јавља не-
јасноћа и збуњеност. Међу-
тим, улазећи дубље у по-
етско песничко ткиво от-
кривамо да је свака песма
Радослава Златановића ко-
ренито дотерана, стилски
осмишљено постојана, не-
ретко шармантно стилизо-
вана и сигурно настала из
чистог уверења љубави на-
топљене животним иску-
ством. Песме захтевају не-
колико читања што говори
о богатству и слојевитости
значења које произилази
из Златановићевог богатог
српског језика. Модерни-
стичка искуства из раног
стваралаштва примењује
и у новим песмама. Ту се
његова већ знана поетика,
у интертекстуалном погле-
ду, приказује на нов начин,
рециклирајући стару те-
му и улазећи филозофски
у проблеме живота” - ре-
кла је рецензент и уредник
ове збирке Рада Комазец.
Цела поетика песника
води нас у два колосека ко-
ја се на крају спајају у не-
видљиво јединство. Песме
представљају универзал-
ни људски живот, са раз-
ним мотивима и симболи-
ма који представљају бога-
ту синтезу, показујући та-
ко аутора као човека вели-
ког знања.
Мисао аутора конкрети-
зује велике приче о ство-
ритељу, породици, завича-
ју, а савремени хаотични
свет надилази његова љу-
бав и страст према воље-
ној жени. Жена код њега
није недоречена и недо-
кучива, већ је ту у неогра-
ниченој слободи и потпу-
ној љубави.
„Без обзира на темат-
ску разуђеност, овај избор
представља компактну це-
лину у стилском, језичком,
семантичком и мисаоном
нивоу, јер је песник моти-
вационе циклусе пажљиво
компоновао уланчавањем
и преплитањем. Збирка је
високо креативна, потвр-
ђује слојевитост уметнич-
ке палете и богатство Зла-
тановићевог песничког из-
раза.
Његово место остваре-
ног песника у низу твора-
ца савремене српске пое-
зије на размеђу два века,
сложеност песничког изра-
за није могуће обухватити
једним погледом. Али, сва-
ки ће читалац његове по-
езије бити у стању да от-
крије оне слојеве и значе-
ња која су њему блиска”,
истакла је Рада Комазец.
РИТМИЧКО МЕЊАЊЕ
zz
ЛИКОВА
Читајући ову збирку пе-
сама можемо приметити
да се Златановић одлучио
да као основни тон у сво-
је песме уведе нешто што
добар део модерне поези-
је доследно избегава – а то
је поверење у свет онакав
какав јесте и одушевљење
богатством видова живота,
што га сврстава у модер-
не реалисте. Зато постаје
свеједно да ли у песников
видокруг као репрезенти
живота улазе бубе и мра-
ви или митолошки конци-
пирани ликови жена, док
је на другој страни насто-
јао да своју поезију засну-
је и на потреби за једним
сасвим посебним обликом
присности и топлине која
се могла достићи само у
породичном животу.
„Кад на самом почетку
књиге изабраних и нових
песама „Грачаничка вече-
ра” Радослава Златанови-
ћа читалац сретне стихове:
„Велико Сунце овог авгу-
ста / И лепи моји усправни
родитељи”, он, може се ре-
ћи, одједном долази у при-
лику да упозна два веома
значајна тематска елемен-
та у поезији овог песника.
Говорећи о „великом сунцу
овог августа”, Златановић
читаоца уводи у оно темат-
ско подручје у чије су сре-
диште постављени готово
химнично интонирани сти-
хови који славе лепоту пеј-
зажа, и то најпре завичај-
ног, а потом лепоту света
као једног општег пејзажа
у коме се одвија живот чије
разнолике облике овај наш
песник, такође, химнично
опева. И то је, сасвим си-
гурно, разлог што је овај
песник испевао толико пе-
сама у којима, као нека вр-
ста лирских јунака важне
улоге имају и његови роди-
тељи (Станко, Стојадинка)
и брат и сестра (Зоран, На-
да), али и разгранат круг
пријатеља, међу којима ће-
мо срести песнике, слика-
ре, глумце, новинаре али
и српске исељенике и љу-
де које је песник упознао
мимогред на неком од пу-
товања”, каже рецензент
књиге Радивоје Микић.
Златановићеве песме
су пуне података о месту
и времену кад се догоди-
ло оно о чему пева, једна-
ко као што се овај песник
није устезао да у своје пе-
сме унесе и друге поједи-
ности које читаоцу могу
помоћи да песму веже за
сасвим конкретне окол-
ности. Уз све то, Златано-
вић је настојао да добар
број својих песама изгра-
ди као неку врсту дијало-
га с различитим људима
и да, опет, поједине пе-
сме оствари као неку вр-
сту реплике на оно што се
стварно догодило. Зато ће-
мо приметити да се рит-
мично мењају и ликови ко-
ји промичу кроз видокруг
лирског субјекта у Злата-
новићевим песмама. Нај-
пре је реч само о најбли-
жима отац, мајка, брат, се-
стра, узак круг пријатеља,
а онда се круг ликова ши-
ри до готово невероватних
размера, захваљујући чему
смо у прилици да, као лир-
ске јунаке, сретнемо и на-
бусите енглеске богаташе и
једну сасвим „личну” Вир-
џинију Вулф и Холанђан-
ке и Туркиње и Французе
Пјера и Пола и Пакистанца
Махдина. Све то значи да
је Златановић настојао да
све споји и измеша, да би
тако изградио слику једног
општег, светског вашара,
са свим својим лудости-
ма и неусаглашеностима.
„Местимично ће се чи-
таоцу учинити да се Злата-
новић примиче оним мо-
дерним песницима који су,
више од свега, желели да
буду песници који комуни-
цирају са савременицима,
поред осталог и тако што
говоре о ономе што није
само лична преокупација.
У томе треба видети и још
једну значајну тачку ра-
зликовања између песни-
ка симболистичке оријен-
тације и Радослава Злата-
новића. Док су они тежи-
ли изградњи једне крајње
индивидуалне симболике
и самим тим херметички
конципираног смисаоног
плана у песми, Златано-
вић је прихватао онај ре-
пертоар симбола који пред
читаоца не поставља пре-
више недоумица, у истој
оној мери у којој је он на-
стојао да песму смисаоно
превише не затвори”, ка-
же Микић.
Да би боље схватили
песме, читаоци се мора-
ју вратити и на песникове
почетке, време када је по-
чео да ради у „Јединству”
као професионални нови-
нар. Да би остало време-
на и за песничке инспира-
ције, требало је поред та-
лента и литерарног обра-
зовања, прочитати и мно-
го књига, што је поред по-
сла песник са великим за-
довољством постизао. Зла-
тановић и његове колеге су
тада као новинари, посети-
ли скоро сваки град и свако
село на Косову и Метохији,
докле год су могли стићи,
најчешће пешачећи. И сви
људи су их на целом Косо-
ву и Метохији, познавали
– Срби, Шиптари, Турци,
муслимани, Цигани!
ЈЕДИНСТВО // 25. децембар 2021.
„Био је то непоновљив
ентузијазам. О свима смо
писали искрено, топло,
истинито, с љубављу, као
прави хуманисти, интер-
националисти. Такав тренд
„Јединство” је, што је добро,
задржало до данашњих да-
на – знам да наши новинари
и данас иду, излажући сво-
је животе отвореној опасно-
сти, и у најудаљенија косов-
ска и метохијска села и за-
сеоке и бележе упечатљиве,
често потресне информаци-
је и репортаже о још живим
српским душама у њима,
чија је јака жеља, воља и,
хвала Богу, почесто, и моћ
да остану и опстану на сво-
јим вековним српским ог-
њиштима”, рекао је за „Је-
динство” Златановић.
Након ових речи песника,
сасвим сигурно ће сваком чи-
таоцу бити лакше да схвати
инспирацију и речи којима се
служио како би написао ову
збирку песама, што га поново
одваја од светских писаца и
песника, чинећи га у нашим
очима већим од њих, јер они
нису имали прилику да буду
богатији за живот проводен
на Косову и Метохији и стек-
ну животно искуство какво је
имао наш песник.
Српски песници са Косова
и Меохије у савременој срп-
ској култури остављају вели-
ки и дубок траг својим ствара-
лаштвом. И не само песници
и прозни писци, већ и слика-
ри и вајари, и музички ства-
раоци и научни радници, чу-
вајући тако српску реч и да-
јући доприносе да се та реч
умножава, не признајући ни-
кад пораз, него стално одр-
жавајући и свој рад и народ
у једном виду стварања и тра-
јања на вековним огњиштима.
Јована Цветнић
ЈЕДИНСТВО // 25. децембар 2021. КУЛТУРА 37
КУД „КОПАОНИК” У ЛЕПОСАВИЋУ

У друштву десет
најбољих у Србији
Ове године имали су 235 наступа, а годину завршавају снимањем спотова за новогодишњи
програм РТС. Настављају свој значајан и велики посао очувања културног нематеријалног
наследја Косова и Метохије, презентујући фолклор овог простора широм земље и света

К
УД „Копаоник” у Ле-
посавићу постоји 23
године и све ове годи-
не посвећено ради на очу-
вању традиције, културе и
националног идентитета
Срба на читавом простору
Косова и Метохије. Кроз
ово друштво прошло је око
1.800 младића и девојака, а
приређено је око 1.700 јав-
них наступа у земљи и ино-
странству. Све ове бројке
саме говоре о великом раду,
истрајности, али и енерги-
ји која је уложена да поста-
ну респектабилно друштво
и уједно да буде уврштено
у десет најбољих КУД-ова
у нашој земљи. Директор и
кореограф КУД „Копаоник”
у Лепосавићу, Ђорђе Лаку-
шић, који је на челу дру-
штва од његовог оснивања,
најзаслужнији је за укупну
организацију, ефектне на-
ступе и све награде које је
друштво освојило на свим
значајнијим наступима и
‹‹Најдражи су им наступи пред домаћом публиком
смотрама фолклора широм
земље и иностранства.
ОД ЛЕПОСАВИЋА ДО АБУ ДАБИЈА
zz
- Посвећени смо свом раду,
имамо озбиљну организацију и
успеси се нижу. Тренутно има-
мо 350 чланова, организованих
у старосним групама и радимо
на три локалитета у Лепосави-
ћу, Лешку и Сочаници. То је на-
ша база, наш потенцијал у ве-
ликом послу, који са вољом и уз
велику подршку Министарства
културе, Канцеларије за КиМ
и локалне самоуправе, радимо
за наш народ, за нашу земљу -
казао је Лакушић.
Упркос пандемији корона-
вируса, која је променила наше
животе, успорила све активно-
сти и ограничила кретање, КУД
„Копаоник” успео је да реали-
зује свој програм за ову годи-
ну. Гостовали су у Абу Дабију,
реализовали наступе у Треби-
њу, Андријевици, гостовали на
манифестацији „Трг ћирили-
це” у Херцег Новом, овог лета,
‹‹Са Фестивала сценског наступа и кореодраме
имали су наступ у Пећкој па-
тријаршији, дочекали госте на
„Госпојинском сабору” у Лепо-
савићу, обележили славу КУД-
-а, Светог краља Милутина...
- Наш рад је видљив све овде
године, а и данас. Захваљујући
нашој омладини, која је посве-
ћена очувању традиције и не-
говању наше игре и песме, ми
успевамо у свом послу да се
развијамо, да успешно насту-
памо, имамо велику подршку
родитеља деце и на томе смо
захвални, јер тешко је време за
организацију и путовање. Ми
имамо своје корене, своју др-
жаву коју морамо чувати, а ми
је чувамо на наш начин кроз
очување игре и песме, коју мо-
рамо пренети на наше потомке
- истиче Лакушић, уз напоме-
ну да без прошлости нема ни
будућности, а без садашњости
нема ни реалности.
ПОВРАТАК ИСХОДИШТУ
zz
КУД ,,Копаоник” има изда-
вачку делатност. Како кажу, све
што раде и бележе. Издали су,
поводом 20 година рада и по-
стојања публикацију „Дваде-
сет година заједно” али и пу-
бликацију „Повратак исходи-
‹‹Чланови КУд-а „Копаоник” на Газиместану
шту”. Њихов мото је повратак
исходишту, ономе што нас је
одредило као народ, чиме мо-
жемо да се поносимо, да то чу-
вамо и преносимо са колена на
колено. То су у више наврата
и презентовали наступима на
РТС- у, у емисији „Шареница”,
а ове године ће бити и део Но-
вогодишњег програма Јавног
сервиса РТС.
Ипак, најдражи су им на-
ступи у Лепосавићу, пред сво-
јом публиком.
- Кад си признат у својој
средини, имаш самопоуздање
за наступе широм света. А сво-
јим наступима стекли смо при-
јатеље, контакте и могу слобод-
но рећи својеврсни смо амба-
садори наше земље, ширећи
глас о нашој лепој земљи - ре-
као је Лакушић.
Додаје да бележе све што
раде и у плану је израда фил-
ма. Говорећи о великом послу
који је одрађен на терену, јер
су обишли и упознали се са ка-
рактеристикама народних но-
шњи са 14 локалитета КиМ, Ла-
кушић каже да данас поседују
фундус народних ношњи који
се само пожелети може. Ту су
ношње из Сиринићке, Средач-
ке, Неродимске Жупе у Мето-
хији, градски костими из При-
зрена и Ђаковице, урбани из
Пећи, сеоски костим из Осоја-
на и околине, градски костими
из Косовске Митровице и При-
штине, затим Вучитрна, Косов-
ског Поморавља, Косова Поља,
Звечана и Ибарског Колашина.
- На овај начин сачувани су
од заборава сви ови аутентич-
ни костими за будућност. По-
носни смо на нашу прошлост,
нашу садашњост и стварамо
бољу будућност, захвални смо
Богу, и поносни што радимо
и стварамо на простору Ста-
ре Србије, на овом вековном
простору, колевци нашег на-
рода, свете земље Немањића,
на свом Косову и Метохији -
истакао је Лакушић и додао да
ће урадити још једну корео-
графију за сваку годину, јер је
и краљ Милутин, који је слава
КУД-а, сваке године дизао по
једну богомољу.
Говорећи о будућности на
овим просторима, Лакушић
каже да му је жеља да се наш
наш народ врати у градове, ода-
кле је протеран, да се чува срп-
ска баштина, која нас обавезу-
је због предака и потомака, ко-
ји ће доћи.
В. Вукојевић

У ГРАЧАНИЦИ ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА СКУЛПТУРА ВАЈАРА И АКАДЕМИКА СВЕТОМИРА АРСИЋА БАСАРЕ

Силина додира ваљаног уметника

Велика је част излагати у Грачаници где буктиња слободе није престала да светли. Историја ће њене грађане памтити као неустаршиве
хероје у неравноправној борби за нормалан људски живот под сунцем косовског неба, казао је Басара путем видео поруке

У
Дому културе у Грачани-
ци отворена је изложба
скулптура вајара и акаде-
мика Светомира Арсића Басаре.
Ово је прва самостална изложба
академика Басаре у Грачани-
ци у његовој уметничкој кари-
јери дугој шест деценија. Изло-
жба је организована у оквиру
обележавања седам векова по-
стојања манастира Грачанице и
седам векова од упокојења Све-
тог краља Милутина.
‹‹Са отварања изложбе у Грачаници
На изложби је представљено
девет скулптура из неколико ци-
клуса и примери појединачних
скулптура на којима је аутор ра-
дио у периоду од 1998. до 2018.
године. Скулптуре су израђене у
комбинованој техници – дрво и
метал и техници бронзе.
Академик Светомир Арсић
Басара посетиоцима изложбе
обратио се видео поруком.
- Поносан сам и срећан што
ће херојски народ Грачанице
‹‹Отац Иларион отвара изложбу
бити у прилици да види делић
мог стваралаштва инспириса-
ног косовско-метохијским про-
стором у коме се налазе коначи-
шта духовних ветрова неземаљ-
ских сила и по којима се шире
чудновати снови испредени од
невидљивих нити српске исто-
рије. Велика је част излагати у
Грачаници где буктиња слободе
није престала да светли. Исто-
рија ће њене грађане памтити
као неустрашиве хероје у не-
равноправној борби за норма-
лан људски живот под сунцем
косовског неба - казао је Басара.
‹‹О изложби је говорио Живојин
Ракочевић, директор Дома културе
Директор Дома културе у
Грачаници Живојин Ракоче-
вић рекао је да никада ни је-
дан пут није исти, а да је Ба-
сарин симфонија јер се на ње-
му дешава феномен стварања
и чудо уметности.
- Управо је то чудо без ин-
тенције и неког важног под-
стицаја само одлучило да ње-
гова грачаничка изложба обе-
лежи седам векова најнежни-
јег српског манастира и да у
себе укључи три важна еле-
мента своје сложене духовно-
-уметничке структуре - рекао
је Ракочевић.
Изложбу је свечано отво-
рио игуман манастира Драга-
нац отац Иларион рекавши да
је у фоаје Дома културе ушао
много пута али да је имао осе-
ћај, видевши скулптуре вели-
ког српског вајара, као да ула-
зи први пут.
- Ове је за мене вечерас био
нови простор и у њему се види
силина додира ваљаног уметни-
ка. Човек има трему пред ова-
квим амбијентом, јер у њему се
дешава коренита и суштинска
промена, дешава се пројава да-
ра Божијег који је дат човеку. То
је дар да буде творац и да прео-
бликује творевине и твар, да гра-
ди свој свет. То искуство доживи
човек када се сретне са правом и
аутентичном уметношћу. Пред
стваралаштвом великог уметни-
ка заиста се човек радује и осећа
ту врсту остварености и постиза-
ња циља људског бића - рекао је
отац Иларион отварајући изло-
жбу у Грачаници.
Отварању изложбе прису-
ствовала је председница оп-
штине Грачаница проф. др
Љиљана Шубарић рекавши
да је Светомир Арсић Басара
највећи и најистакнутији срп-
ски вајар у другој половини 20.
века, и да је за нас у Грачани-
ци још већи јер је рођен у Си-
ринићкој Жупи.
Директор Галерије Пришти-
на Небојша Јевтић рекао је да су
овом изложбом хтели да прика-
жу његов целокупни опус.
- Изложене су скулптуре та-
козваног фигуративног каракте-
ра, а имамо и чисте апстрактне
скулптуре. Надамо се да ће на-
ши суграђани доћи и посетити
ову изложбу - рекао је Јевтић.
Покровитељи изложбе ко-
ја ће трајати до 20. фебруара
2022. године су Kанцеларија за
Kосово и Метохију Владе Срби-
је, Скупштина града Приштина-
-Грачаница, Општина Грачани-
ца, Министарство културе и ин-
формисања Републике Србије.
М.Чанковић
 38 ДЕЧИЈА ЈЕДИНСТВО // 25. децембар 2021.

ЗИМА БОЖИЋ
Зимски дан је увек бео, Божић ускоро долази пред врата,
Хладан, снежан и весео.
Доноси разноврсне дарове.
Другови се грудвају,
праве снешка и санкају. Сви славимо Божић од брата до брата,
И заједно стварамо догађаје нове.
Пахуљице падају, образи румене,
Ником није хладно, док су поред њих,
Пред Божић постимо и Богу се молимо,
Другови и вољене особе, јер,
Топло је у срцу а хладно само напољу. И жељно ишчекујемо овај диван дан.
Кад црквено звоно зазвони,
Тара Арсић, ученица ОШ „Краљ Милутин”, Свако од нас је срећан и раздраган.
Грачаница

Божић је најбољи празник на свету,

НОВА ГОДИНА
И ја га пуно волим.
Софија Костић Кад се Господ роди обрадује планету,
ОШ „Кнез Лазар’’Ливађе

КУЦА НА ВРАТА
А ја се за своје ближње помолим.
Андреј Михајловић, ученик ОШ „Краљ
Милутин”, Грачаница
на врата,
Нова година куца
ј
мама, ја и мали мо
отварамо јој тата,
бата.
-
нице Нова - поже
- Добро вече, годи
ле јој мој тата.
пита:
А година Нова нас
драги моји?
- Коју жељу желите
и здрави - реко-
- Да будемо весели
смо у глас.
љу, бићу уз вас,
- Испунићу вам же
били, моји мили
срећни ми и здрави
Нова и рече -
- каза нам година
, биће сан снова.
2022, година Нова
ти
2 разред, ОШ „Све
Лена Марковић,
итровица
Сава”, Косовска М Вук Микић ОШ „Кнез Лазар’’Ливађе

Лазар Јевремовић
4/3 ОШ „Свети Сава“
Косовска Митровица

Данило Павловић 3/1 ОШ „Свети Сава“, Косовска Митровица

Лена Вуковић 3/4

ОШ „Свети Сава“
Косовска Митровица
Јована Стојановић 2 разред ОШ Софија Вукићевић ОШ
„Доситеј Обрадовић“ Прековце „Лепосавић“ - Лепосавић
ЈЕДИНСТВО // 25. децембар 2021.
ЛОВАЧКО УДРУЖЕЊЕ „СРНДАЋ” - ШТРПЦЕ
Недостатак подршке
и нови прописи везују руке ловцима
Л овачко удружење „Срндаћ”
из Штрпца је једно од нај-
старијих удружења те врсте на
Косову и Метохији. Датира још
од 1931. године. О ситуацији
у овом удружењу, разговара-
ли смо са његовим председни-
ком, Светозаром Кецићем (65),
коме је лов како истиче вели-
ка страст још из млађих дана,
иначе пензионисаним угости-
тељским радником.
- Од недавно су нам искр-
сли проблеми, који се тичу
регистрације ловачког оруж-
ја и права полагања ловачког
испита. Наиме приштинске
институције које регулишу
домен и лова, донеле су неке
нове прописе којима се по-
ред осталог не дозвољава ко-
ришћење ловачког оружја на
пример набављеног пре 1999.
године, али и нешто касније
и још много тога што нимало
није повољно за многе, наро-
чито старије ловце. То утиче
негативно на број чланова или
боље речено десеткују члан-
ство у нашем удружењу. Тако-
ђе, постоје иницијативе да се
формирају приватна ловачка
удружења, што нама нимало
не иде у прилог - објашњава
нам Кецић.
Један од већих проблема
са којим се Ловачко удру-
жње „Срндаћ” суочава већ
две деценије, према Кеци-
ћевим речима, јесте чиње-
ница да немају никакву фи-
нансијску и другу подршку
пре свега од стране локалне
самоуправе као и то да по-
стоји неразумевање локал-
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------
The U.S. Mission in Pristina, Kosovo is seeking an eligible and qualified applicant for the
position of Mobile Patrol Senior Guard.
The vacancy announcement opens on Wednesday - December 22, 2021 and closes on Wed-
nesday, January 5, 2022.
To review the Vacancy Announcement, please go to: https://xk.usembassy.gov/embassy/jobs/
All currently available local positions are posted on the Electronic Recruitment Ap-
plication (ERA) web page powered by Monster.com.
Applications must be completed and submitted through ERA.
Paper or e-mailed applications will not be accepted!
For any questions, do not hesitate to contact the Human Resources Team at: PristinaRe-
cruitment@state.gov
Редакција „Јединства”, Приштина - Косовска Митровица, Ослобођење 1, тел: 028-497-339, тел/факс: 028-497-333.
Представништво у Грачаници 038-64-282. Представништво у Београду, Крунска 44, 011-3237-298
www.jedinstvo.rs E-mail: jedinstvokm@mts.rs
‹Светозар Кецић
не власти за ово удружење
и његово функционисање.
- Ја се надам да ће се ситу-
ација и око подршке од стране
општине према нама промени-
ти и да ћемо наићи на њихову
подршку, али такође и да ће
проблеми који долазе од стра-
не приштинских институци-
ја превазићи, тако да ће наши
ловци поново несметано моћи
да излазе у лов - истиче Кецић.
На питање да ли на терито-
рији општине Штрпце и целе
Сиринићке Жупе у којој је фа-
уна веома богата, пре свега ка-
да је у питању крупна дивљач
има криволова, Кецић каже да
је криволов присутан и да ло-
вокрадице углавном долазе са
стране, то јест из других дело-
ва Косова и Метохије.
Иначе, у атару Сириниће
Жупе у последње време, према
речима Кецића, примећено је
повећано присуство медведа и
вукова, али и друге крупне ди-
вљачи, попут дивљих свиња и
TO:
FROM:
POSITION TITLE:
-ADVERTISEMENT
GRADE & SALARY:
POSITION:
WHO MAY APPLY:
Издаје Установа за новинско издавачку делатност „Панорама”
Директор Рада Комазец, одговорни уредник Сања Кецман
срна. Уз поменуту крупну ди-
вљач у рејону Штрпца могу се
видети и неке ретке животињ-
ске врсте, којих је све мање не
само на Косову и Метохији и
читавој Србији већ и у Евопи,
попут риса.
- Виђали смо и белоглавог
супа, једну ретку врсту птице
која је у малом броју у Србији
још присутна само у кањону
реке Увац - итиче Кецић. Он
нас подсећа на чињеницу да
је регулисани лов неопход-
на компонента савременог
управљања дивљим животи-
њама и помоћи одржавању
здравог удела животињске
популације у оквиру еколо-
шке носивости животне сре-
дине посебно у условима кa-
да нема природне контроле,
попут природних предатора.
Лов је такође и грана привре-
де која се бави уловом и уз-
гојем дивљачи.
С.И.
All Mission Employees
Human Resources Office
Mobile Patrol Senior Guard
FSN-5; € 15,656.00
2 на одређено време од 3 (три) године, са пуним радним временом.
All Interested Applicants /All Sources
ПАНОРАМА \ ОГЛАСИ 39
НА ОСНОВУ ЧЛАНА 64. СТАВ 1. ЗАКОНА О ВИСОКОМ ОБРАЗОВАЊУ („СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РС“,
БР. 88/2017, 27/2018- ДР. ЗАКОН, 73/2018, 67/2019, 6/2020- ДР. ЗАКОНИ,11/2021-АУТЕНТИЧНО ТУ-
МАЧЕЊЕ, 67/2021 И 67/2021 – ДР. ЗАКОН), ЧЛАНА 66. СТАВ 1. ТАЧКА 15) СТАТУТА ФАКУЛТЕТА
УМЕТНОСТИ У ПРИШТИНИ, ЧЛАНА 9. ПРАВИЛНИКА О НАЧИНУ И ПОСТУПКУ УТВРЂИВАЊА
ПРЕДЛОГА ЗА СТИЦАЊЕ ЗВАЊА И ЗАСНИВАЊА РАДНОГ ОДНОСА НАСТАВНИКА, ДЕКАН ФА-
КУЛТЕТА УМЕТНОСТИ У ПРИШТИНИ, СА ПРИВРЕМЕНИМ СЕДИШТЕМ У ЗВЕЧАНУ, НА ПРЕДЛОГ
КАТЕДРЕ ЗА ОРКЕСТАРСКЕ ИНСТРУМЕНТЕ И КАМЕРНУ МУЗИКУ,РАСПИСУЈЕ
КОНКУРС
За стицање звања и заснивање радног односа на:
ОДСЕКУ МУЗИЧКЕ УМЕТНОСТИ
Једног наставника у звање доцент за ужу уметничку областФлаута, са пуним радним
временом на период од пет година.
Право учешћа на конкурсу имају лица која испуњавају прописане опште и посебне усло-
ве предвиђене Законом о високом образовању („Службени гласник РС“, бр. 88/2017, 27/2018
- др. закон, 73/2018, 67/2019, 6/2020- др. закони, 11/2021-аутентично тумачење, 67/2021 и
67/2021 – др. закон), Статутом Универзитета, Статутом Факултета уметности, Правилником
о ближим условима за избор у звања наставника Универзитета у Приштини,Правилником о
начину и поступку стицања звања наставника и заснивања радног односа на Универзитету у
Приштини,Правилником о начину и поступку утврђивања предлога за стицање звања и засни-
вања радног односа наставника на Факултету уметности у Приштини, Одлуком Сената Уни-
верзитета бр. 21 – 695/73 од 21. 09. 2021. године о расписивању конкурса и пријему у радни
однос на Факултету уметности у изузетним околностима и Минималним условима Нацио-
налног савета за избор у звања наставника на Универзитету, Репрезентативним референцама
(Стандард 9 – Наставно особље: за образовно-уметничку област музичке уметности) у складу
са којима ће бити извршен избор пријављених кандидата.Сви наведени нормативни акти и
одлуке налазе се на интернет страницама Универзитета у Приштини и Факултета уметности.
Учесник конкурса у штампаној и електронској форми, прилаже:
својеручно потписану пријаву на конкурс (у три штампана примерка) која треба да са-
држи: звање и област за коју је конкурс расписан и у којим средствима јавног информи-
сања је објављен,
списак приложене документације,
адресу кандидата – начине контакта
оверен препис дипломе/а о стеченом/им степену/има стручне спреме у оквиру уже
области за коју је конкурс расписан (у једном штампаном примерку);
уверење да није осуђиван(у једном штампаном примерку);
биографију са библиографијом (у три штампана примерка), на прописаном обрасцу (1.
б – Одсекмузичкеуметности, поље Уметност)„хиперлинковану“релевантним скенираним
документима за област за коју конкурише, користећи Модел и упутство - Избор у звање
наставника. Образац и модел и упуство могу се преузети са линкова:
https://www.art.pr.ac.rs/images/doc/obrasci/obrasci_nastavnik/OBRAZAC_1b.doc
https://pr.ac.rs/wp-content/uploads/model_i_uputstvo_izbor_u_zvanje-2.zip
Комплетна документација доставља се у пет идентичних примерака у електронској
форми (на CD-у), на адресу: Факултет уметности, ул. Краља Петра I бр. 117, 38227 Звечан.
За додатне информације, кандидати се могу обратити нател. 028/ 497-924.
Рок за пријављивање на конкурс је 8 дана од дана објављивања.
Непотпуне и неблаговремене пријаве неће бити разматране.
НА ОСНОВУ ЧЛАНА 75, 83 И 84. ЗАКОНА О ВИСОКОМ ОБРАЗОВАЊУ (“СЛ.ГЛАСНИК РС”БР. 88/2017,
27/2018, 73/2018, - ДР ЗАКОН, 67/2019 И 6/2020 - ДР. ЗАКОНИ, 11/2021 АУТЕНТИЧНО ТУМАЧЕЊЕ,
67/2021 И ДР. ЗАКОН) И ЧЛАНA 118, 125 И 126. СТАТУТА ФАКУЛТЕТА, ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИ
ФАКУЛТЕТ УНИВЕРЗИТЕТА У ПРИШТИНИ СА СЕДИШТЕМ У КОСОВСКОЈ МИТРОВИЦИ, ОБЈАВЉУЈЕ:
КОНКУРС
За избор у звање и заснивања радног односа на Природно-математичком факултету
Универзитета у Приштини са седиштем у Косовској Митровици
СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ МАТЕМАТИКА
- једног наставника у звању редовног професора за ужу научну област Математика на
неодређено време, са пуним радним временом.
- два сарадника у звање сарадника у настави на одређено време на период од годину дана,
са пуним радним временом за ужу научну област Математика.
СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ ГЕОГРАФИЈА
- једног наставника у звању доцента за ужу научну област Физичка географија на
одређено време од 5 (пет) година, са пуним радним временом.
СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ ФИЗИКА
- једног сарадника у звање асистента за ужу научну област Теоријска физика на одређено
време од 3 (три) године, са пуним радним временом.
СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ ХЕМИЈА
- једног сарадника у звање асистента за ужу научну област Аналитичка и физичка хемија
Услови конкурса:
Кандидати поред општих услова треба да испуњавају и услове предвиђене одредбама Зако-
на о високом образовању Републике Србије (“Сл. гласник РС” бр. 88/2017 и др. закони), Ста-
тута Природно-математичког факултета и Правилника o ближим условима за избор у звања
наставника Универзитета у Приштини и Правилника o ближим условима за избор у звања на-
ставника и сарадника Природно-математичког факултета.
За наставника: у зависности од звања у која се бирају, кандидати подносе: оверене фото-
кокопије дипломе или уверење о стеченом докторату и диплома о претходно завршеним ни-
воима студија, радно професионалну биографију, списак научних и стручних радова са свим
индексним ознакама и фотокопије радова и друге доказе којима се доказује испуњеност про-
писаних услова, обавезних и изборних елемената за избор наставника.
За асистента: биографију, оверене фотококопије дипломе и додатак дипломи о претходно
завршеним нивоима студија, потврду о уписаним докторским студијама у текућој школској
години и друге доказе који могу послужити приликом избора. Кандидат магистар наука до-
ставља потврду о прихваћеној теми докторске дисертације.
За сарадника у настави: биографију, оверену копију дипломе и додатак дипломи о заврше-
ним основним студијама, потврду о уписаним мастер академским студијама у текућој школ-
ској години и друге доказе који могу послужити приликом избора.
Уз пријаву кандидати подносе и фотокопију личне карте (очитану личну карту), извод из
матичне књиге рођених, уверење о држављанству Републике Србије.
Конкурсом тражену документацију доставити у штампаном и електронском облику у PDF-
-у, на два CD-а на адресу Природно-математички факултет Универзитета у Приштини 38220
Косовска Митровица, ул. Лоле Рибара 29 (са назнаком „за конкурс“).
Кандидати за наставника су обавезни да доставе у електронској форми на CD-у у складу са
моделом и упуством за избор у звање, који се може преузети са интернет странице Универзитета.
(https://pr.ac.rs/univerzitet/propisi-i-dokumenta/#obrasci).
Рок за подношење пријава је 8 дана од дана објављивања конкурса.
Непотпуне и неблаговремене пријаве неће бити разматране.
Обавештења се могу добити на телефон 028-425-396 и 422/254.
МАЛИ ОГЛАСИ
Оглашавам неважећим сведочанства V, VI, VII и VIII разреда ОШ „Вук Караџић” у Зве-
чану, на име Предраг Спасојевић.
 40 МОЗАИК
ЧИТАОЦИ О „ЈЕДИНСТВУ”
„ЈЕДИНСТВО” ЈЕ
НАШ ЛИСТ
Срећко Тодоровић из
Грачанице: Читалац сам
„Јединства” дуги низ го-
дина и пратим његов рад.
Могу да кажем да је нови-
на на изузетном нивоу и
желим вам да тако наста-
вите. „Јединство” је наш
лист, нас Срба са Косова.
Он је део наше прошло-
сти, наша је садашњост и
надам се да ће бити и на-
ша будућност. Пријатељ-
ска сугестија би била да
мало више простора по-
светите спорту и спорт-
ским дешавањима, али и
младим људима, јер они
су наша будућност.
Љубомир Максимо-
вић из Грачанице: Чести-
там вам рођендан и же-
лим да трајете још мно-
го година. „Јединство” је
саставни део мог живота.
Куповао сам новину док
је била дневни лист и сада
сам редовни читалац. Ср-
би са Косова и Метохије
„Јединство” доживљавају
као сведока свега што су
овде доживели и прежи-
вели, не само последње 22
године већ свих 77. Оно је
део нас јер га је задесила
иста судбина као и многе
Србе, протеран је заједно
са делом свог народа.
Аника Грујић из Ли-
пљана: Памтим да је „Је-
динство” од малих ногу
било у нашој кући. Ја сам
некако породично везана
за ваш лист. Моја тетка је
радила у „Јединству”, мој
отац је био новинар, и сло-
бодно могу да кажем да
сам уз ту новину расла. Са-
да имам лепу сарадњу са
„Јединством” и радо про-
читам новину кад год сам
у прилици. Посебно ме за-
нима страна културе и ту
немам шта да замерим.
Желим да вам честитам
годишњицу, од срца.
Ива Илић, студент из
Косовске Митровице: Од
кад сам дошла овде редов-
но читам ваше новине. С
обзиром да сам из Крагу-
јевца, а средњу школу сам
завршила овде и сада сту-
дирам, нисам имала при-
лике да путујем по Косо-
ву и Метохији, осим по се-
веру. Преко ваше новине
упознајем и друге делове
нашег лепог Космета које
бих једног дана волела да
посетим.
Зоран Анђелковић,
приватник из Косовске
Митровице: На мојој тра-
фици, као још на неколи-
ко у граду, деле се бесплат-
ни примерци „Јединства”.
Могу да вам кажем да је
интересовање за ваш лист
велико и да га наши сугра-
ђани радо читају. Буквал-
но истог дана када стигне
на трафике и нестане. Чи-
там и ја редовно ваш лист,
локалне вести и репорта-
же су нешто што заокупља
моју пажњу.
Владимир Вукојевић,
студент из Лепосавића:
Кад неко траје 77 година
то је уметност живљења, а
у вашем смислу то је про-
фесионалан и одговоран
рад, који је повезан са на-
родом и трајањем. Умете
да негујете читалачку пу-
блику, јер имате и дечју
страну, где деца са радо-
шћу објављују своје радо-
ве, а тако и заволе новине
од малих ногу. Генераци-
је су расле и читале „Је-
динство”, јер ту могу на-
ћи оригиналне текстове о
животу на Косову и Ме-
тохији. Желим вам да на-
ставите свој пут, да негу-
јете традицију и да беле-
жите живот на радост свих
читалаца!
Весна Вукашиновић,
новинарка РТВ „Мир” из
Лепосавића: Раније сам
радо куповала ваше но-
вине, али протеклих го-
дина најчешће вести и ва-
ше приче са Косова и Ме-
тохије читам у електрон-
ском издању. Заиста је те-
шко медијима опстати на
овим просторима, а ви сте
упркос томе били увек у
право време и на правом
месту, тачно и веродостој-
но информисали грађане
упркос пандемији и поте-
шкоћама са којима се сви
суочавамо. Честитам вам
77 годишњицу рада и же-
лим да никада не поклек-
нете у вери да се ваша реч
поштује и преноси и у го-
динама које су пред вама.
Проф. др Биљана Бе-
лојица Павловић, Учи-
тељски факултет у При-
зрену ‒ Лепосавић: Вели-
ки сам поштоваоц листа
„Јединство”, које већ деце-
нијама опстаје на Косову
и Метохији, доприносећи
моралној подршци нашем
народу, његовом опстанку,
културном и свеколиком
напретку и развоју. Овај
лист је један од симбола
српског народа на Косову
и Метохији, и зато га тре-
ба поштовати, брижно чу-
вати и неговати. Честитам
вам овај важан јубилеј, са
жељом да и даље трајете и
бодрите наш народ на Ко-
сову и Метохији.
ХУМАНИТАРНИ БАЗАР У ОШ „СВЕТИ САВА”
„Само за
Анђелијине
очи”
У
ченички парламент
Основне школе „Све-
ти Сава” из Косов-
ске Митровице, организо-
вао је Новогодишњи ба-
зар, на којем су посетио-
цима понуђени ручно из-
рађени предмети са ново-
годишњим мотивима, а сав
приход од њихове продаје,
намењен је за лечење Ан-
ђелије Китановић из Ко-
совске Каменице. Девој-
чици и њеној породици,
потребна је новчана подр-
шка за њен одлазак у Бел-
гију, на операцију ока. Ма-
ли Митровчани су показа-
ли још једном колико ср-
це имају и овога пута ан-
гажовали све своје креа-
тивне потенцијале „само
за Анђелијине очи”.
Базар је отворио дирек-
„ПАНОРАМА - ЈЕДИНСТВО” НА БЕОГРАДСКОМ МИНИ САЈМУ КЊИГА ДЕЦЕМБРА 2021.
МИСИЈА ОЧУВАЊА СРПСКЕ
КУЛТУРЕ И ПИСАНЕ РЕЧИ НА
КОСОВУ И МЕТОХИЈИ
Установа за новинаско-издавачку делатност „Панорама - Јединство” Приштина – Косовска
Митровица се и ове године појавила на Сајму књига у Београду са више значајних и
запажених издања
Н
а Београдском сајму
у хали 2, од петка, 17.
децембра, до недеље
26. децембра ове године, ор-
ганизована је продајна мани-
фестација или мини Сајам
књига „Књига на Сајму, Са-
јам у срцу”. На овом сајму
ове године је било око 100
излагача за разлику од сај-
ма 2019. године, пре пан-
демије вируса короне, када
се на сајму представило 500
издавача.
Под слоганом „Kњига на
Сајму, Сајам у срцу“, на крају
године, а уочи великих пра-
зника Нове године и Божића,
за оне којима недостаје Бео-
градски сајам књига, органи-
затори су одлучили да сачу-
ЈЕДИНСТВО // 25. децембар 2021.
тор ОШ „Свети Сава” Ми-
лорад Јовановић.
- Као и увек и ове годи-
не деца су дала свој макси-
мум, приредила једну ле-
пу причу за наше ученике,
за родитеље, за пријатеље
школе „Свети Сава”. Ми
смо ову акцију покренули
са намером да помогне-
мо малој Анђелији Кита-
новић, старој три године,
која има проблема са ви-
дом и требало би да оде у
Белгију на трећу операци-
ју ока - рекао је Јовановић
и додао да је добра вест да
је новац скоро прикупљен.
Мали хуманитарци и њи-
хови учитељи и наставници
су позвали своје суграђане
да се прикључе акцији и по-
могну породици Китановић.
М.М. ‹‹Са базара у ОШ „Свети Сава”
вају традицију и читаоцима
пруже могућност да остваре
директан контакт са књигом
и ауторима.
Установа за новинаско-из-
давачку делатност „Панорама
- Јединство” Приштина – Ко-
совска Митровица, и ове годи-
не појавила се на Сајму књига
у Београду са лепезом нових
значајних и запажених изда-
ња. На изложбеном штанду
„Панораме” све су наслови са
косовском тематиком, а уред-
ница ових издања и директор
„Панораме - Јединства” Рада
Комазец је казала: „Давно је
речено да будућност припада
онима који се најдуже сећају
прошлости и да је књига ту да
подсети на прошлост, али и да покаже будућност”, истакла сама „Има една дума”, Радо-
је Комазец и додала: „Овде је сава Стојановића, књига крат-
Косово и Метохија у малом ких прича Радомира Стојано-
јер су све књиге и аутори са вића „Душа дома”, „Тмина и
Косова и Метохије. Задатак празнина” Жарка Миленко-
наше куће биће и у будућно- вића, књига есеја и приказа
сти да чувамо српску писану „Сведочења и тумачења”, ау-
реч и културу, афирмишемо тора Ђорђа Јефтића. Изложе-
ауторе са КиМ и представља- не су, такође, и нове књиге
мо их на најлепши могући песама Радослава Златано-
начин, онако како је лепо на- вића „Велика недеља”, збир-
ше Косово и Метохија” – на- ка песама за децу „Дете бити
гласила је Комазец. није лако”, аутора Миодрага
Овогодишња издања „Па- Радомировића, као и струч-
нораме – Јединства” су насло- на књига Радивоја Кулића и
ви „Приштина кроз време”, Игора Ђурића „Компаратив-
ауторке Наташе Станковић на педагогија”у суиздаваштву
Симић, есеји „Kосовски дух”, са Едуком.
Јордана Ристића, збирка пе- С.Ђукић