JEVREJSKI

REGLED
ISSN 1821-1062

Godina XXX l Broj 2 l Beograd l april/maj 2022. l NISaN/Ijar 5782.

INTERVJU: MaRKO TERzI] Strana 2

nikakav marketing ne
može promeniti prošlost
Strane 5-7

EVa FI[ER U Na[EM

OKRU@ENJU SE]aNJa
Vrščanka

Purim
kojom se
svi ponoseStrane 16-17

Stefan Sabli}, direktor Jevrejskog Strane 8-9

kulturnog centra
Borimo se za publiku
Strane 12-13

Vraća se imovina
Jevrejskim Holokaust Judaizam
verskim zajednicama lekcija ili predmet nije slepo verovanje
i opštinama zloupotrebe? GODI[NJICa DEPORTaCIJE
Strana 4 Strana 11
PIROTSKIH JEVREJa
Va@aN SUSRET U LOGOR TREBLINKa Strana 18
JoB: Konsolidacija
ide sigurnim korakom Strana 26
Sinagoge u VoJVodini
- SVedoci prošloSti Strana 20
ružica lihtner Krndić,
proslavila 102. rođendan
Sabado{ primio Prabaka
posebnog
Strana 3 ambasadora OEBS-a {arma Strana 10
 Jevrejski
2 aPrIL - maj 2022. Pregled

DOGa\aJI

P
raznik Purim obele`en je u
Klubu jO Novi Sad veoma
uspe{no i, moglo bi se re}i,
razli~ito u odnosu na one koje smo
imali ranijih godina. Na{ De~ji klub
je bio veoma vredan. Uz vo|stvo tri
dame Marije Kosti}, Marte Pete i

Purim
Suzane Gros, deca su izvela splet
pesama vezanih za Purim i potom
~itala pesmu o Esteri. Odraslim
~lanovima jevrejske op{tine de~je
izvo|enje legende o Esteri u stihu
veoma se dopalo, pa se i dru`enje
koje je usledilo odvijalo u vedroj
atmosferi.

Autorka svih izve{taja iz JONS-a: Nevena Simi}

www.savezjos.org
 Jevrejski
Pregled
VA@AN SUSRET
Sabado{ primio
ambasadora OEBS-a
mbasador Jan Bratu, {ef Misije
A
OEBS-a u Srbiji, sastao se u
sredu, 2. februara, 2022, godine
sa predsednikom Saveza jevre-
jskih op{tina Robertom Sabado{em.
Sastanak je odr`an u prostorijama Saveza
jevrejskih op{tina Srbije, u Beogradu.
Susretu su u sklopu delegacije Misije
OEBS-a prisustvovali i Vasil Gen~ev,
politi~ki savetnik, i Zuzana Pavlikova,
vi{a savetnica za nacionalne manjine, a
ispred Saveza Danijela Danon, generalni
sekretar.
U uvodnom delu sastanka predsednik
SJOS je izvestio Bratua o antisemitskim
incidentima u Srbiji koji su se odigrali u
2021.godini: lepljenje plakata sa anti-
semitskim sadr`ajem u centru Beograda,
slanje poruka antisemitske sadr`ine na e-
po{tu Jevrejske op{tine Beograd i Pan-
~evo, i najskoriji incident razbijanje pro-
zora na kapeli Jevrejskog groblja u Beog-
radu, kada su kroz razbijeni prozor, u
kapelu uba~eni sekira i ~eki}. Predsednik
Saveza je naglasio da se antisemitizam u
Srbiji vi{e manje iscrpljuje u povre-
menim antisemitskim grafitima, pisanju
antisemitskih poruka na dru{tvenim
mre`ama, objavljivanju knjiga sa anti-
semitskim sadr`ajem, ali da nisu
zabele`eni fizi~ki napadi koji za osnovu
imaju antisemitske motive. Jevrejska
NISAN - IJAR 5782.
Foto: OSCE/Milan Obradovi}
zajednica Srbije se ose}a bezbedno, ali se
sti~e op{ti utisak da antisemitizam na
internetu i na raznim dru{tvenim
mre`ama, narasta. Izlivi antisemitizma na
dru{tvenim mre`ama su posebno u~estali
u poslednje dve godine, od po~etka pan-
demije kovida, a Jevreji su, izme|u osta-
log, optu`eni i da stoje iza ove pandemije
i da je ona deo svetske jevrejske zavere.
Ambasador Jan Bratu je istakao da je
krivi~no gonjenje od strane nadle`nih
organa klju~no za spre~avanje budu}ih
antisemitskih incidenata. Predsednik
Saveza je informisao ambasadora da
na`alost, u najve}em broju slu~ajeva,
krivci ne budu identifikovani, a i kad
budu iz raznih razloga nisu procesuirani.
Predsednik Saveza informisao je svog
gosta o tome da je formiran Upravni
odbor Starog Sajmi{ta i da je Krinka
Vidakovi} Petrov imenovana za vr{ioca
du`nosti direktora Memorijalnog centra
"Staro Sajmi{te".
U nastavku razgovora ambasador
Bratu se osvrnuo na ulogu Misije OEBS-
a u Srbiji. OEBS radi sa Srbijom na
borbi protiv antisemitizma i promovisan-
ju nediskriminacije u svim zemljama
u~esnicama, uz fokus na ve}u bezbednost
i sigurnost svih gra|ana i zajednica.
Rad Misije OEBS-a u Srbiji utemel-
jen je u ~etiri glavne oblasti iz njenog
3
Sastanak predsednika
SJOS i ambasadora
Jana Bartua odr`an je u
prostorijama Saveza
mandata, a to su ja~anje demokratskih
institucija, promovisanje vladavine
prava, ostvarivanje napretka u pogledu
slobode medija, etike i profesionalizma u
ovoj oblasti, kao i reforme u sektoru
bezbednosti, {to odra`ava prioritete
Srbije, a Misiju stavlja u dobar polo`aj
kada je re~ o pru`anju podr{ke Vladi u
ostvarivanju obaveza koje je na sebe
preuzela u okviru OEBS-a.
Ambasador Bratu izrazio je zado-
voljstvo saradnjom sa Vladom Srbije,
koja je brojnim pitanjima na kojima je
sara|ivala sa OEBS-om pristupila kon-
struktivno, uz izra`avanje namere da
uvede najbolju me|unarodnu praksu.
Promene se de{avaju korak po korak i
deo su procesa koji traje i jo{ nije do{ao
u finalnu fazu. Ono {to brine je velika
prisutnost govora mr`nje ne samo u srp-
skom dru{tvu nego i u politi~koj komu-
nikaciji, {to dovodi do velike polarizacije
dru{tva u Srbiji.
Na kraju sastanka predsednik Saveza
je izrazio zadovoljstvo posetom Nj.E.
Jana Bratua, i naglasio da ve} samo pris-
ustvo Misije OEBS-a i svest o njenoj
ulozi na ovim prostorima, uliva odre|enu
sigurnost svim gra|anima Srbije, pripad-
nicima nacionalnih manjina, ~lanovima
razli~itih verskih konfesija kao i ~lanovi-
ma jevrejske zajednice Srbije.

4 APRIL - MAJ 2022.
RESTITUCIJA
Srbija me\u prvim dr@avama koje
Su pokrenule poStupak
vra]anja imovine
jevrejskim verskim zajednicama i op{tinama
Vraća se imovina Jevrejskim
verskim zajednicama i opštinama
U
skladu sa Zakonom o otklanjanju
posledica oduzimanja imovine
`rtvama Holokausta koje nemaju
`ivih naslednika, po~elo je
vra}anje nepokretnosti restitucijom. Tim
postupkom, do sada je vra}ena imovina
vredna vi{e od 36 miliona evra. Uglavnom
je re~ o porodi~nim ku}ama i zgradama,
poljoprivrednom i neizgra|enom gra|evin-
skom zemlji{tu. Sa 128 vra}enih objekata
na prvom mestu je Jevrejska op{tina
Beograd, a objekti su uz gra|evinsko i
poljoprivrednog zemlji{te, vra}eni i jevre-
jskim op{tinama u Subotici, Pan~evu,
Zemunu, Novom Sadu, Kikindi i
Zrenjaninu.
Jevrejskoj op{tini Zrenjanin vra}ena su
442 kvadratna metra neizgra|enog
gra|evinskog zemlji{ta.
- Do sada smo dobili 13 predmeta od
143, koliko smo predali, ali su 43 pred-
meta u startu odba~ena, i verovatno }e
ih biti jo{, jer je u nekim slu~ajevima
te{ko obezbediti i odgovaraju}u
Zadovoljan
dinamikom
postupka -
Jo{ua [tajnfeld
Te{ko sa
„papirologi-
jom“ -Ljiljana
Popov
www.savezjos.org
“papirologiju” za pokretanje postupka
vra}anja imovine. Re~ je o imovini koja
je otu|ena od 1945. godine, koja je pri-
padala pojedincima, stradalnicima, koji
nemaju pravne sledbenike. I ako bi se
pojavili do ~etvrtkog kolena, obaveza
na{a je da im tu nekretninu ili zemlji{te
vratimo. Imamo vi{e od 320 hektara na
pet razli~itih lokacija u Novom Be~eju i
Zrenjaninu - obja{njava Ljiljana Popov,
predsednica Jevrejske op{tine Zrenjanin.
Banat je me|u prvim mestima u okupi-
ranoj Jugoslaviji, na po~etku Drugog svet-
skog rata, bio “o~i{}en od Jevreja” i tom
~injenicom ponosile su se okupacione
vlasti. Prema nekim izvorima, u
Holokaustu je nastaradalo vi{e od 1200
zrenjaninskih Jevreja. Po zavr{etku rata,
mali broj pre`ivelih ~lanova zajednice,
reosnovalo je Jevrejsku op{tinu u tom
gradu. Veliki broj privatnih ku}a, trgovin-
skih radnji i zanatskih radnji oduzeto je
posle 1945. godine. Ve}ina tih nepokret-
nosti, prodavana je ili ustupana, uz fiktivne
Jevrejski
Pregled
ugovore. Jevrejskoj op{tini Subotica
vra}eno je 979 hektara.
- Vra}eni su nam i poslovni prostori.
Nisu jo{ svi realizovani, ali se nadamo
da }emo, do kraja ove restitucije, dobiti
jo{ neke objekte i poslovne prostore i
sve to }e omogu}iti mnogo lagodnije
funkcionisanje na{e op{tine - ka`e Jo{ua
[tajnfeld, predsednik Jevrejske op{tine
Subotica.Jevrejska op{tina u Somboru je
od 2017. godine, od usvajanja Zakona o
otklanjanju posledica oduzimanja imovine
`rtvama Holokausta koje nemaju `ivih
naslednika, nadle`nim institucijama
predala oko 50 predmeta, a do sada je
pravosnavno re{eno osam. - Na`alost,
papiri se te{ko prikupljaju jer treba
dokazati, ne samo jevrejski identitet,
nego i vlasni{tvo imovine, ali smo ipak
zadovoljni dinamikom kojim se taj pos-
tupak odvija. Nadamo se da }emo za
dve godine, zavr{iti kompletnu restituci-
ju - ka`e Sandra Papo Fi{er, predsednica
Jevrejske op{tine Sombor.
Do sada, jevrejskim op{tinama u Srbiji
vra}ena su 174 objekta povr{ine dvanaest i
po hiljada kvadratnih metara, hiljadu ~etiri
stotitine kvadrata gra|evinskog i blizu tri
hiljade hektara poljoprivrednog
zemlji{ta.Trenutno je u toku procena vred-
nosti imovine koja }e biti vra}ena u nas-
tavku postupka restitucije.
D.Ili}
 Jevrejski
Pregled
INTERVJU: MARko TERzI]
NikakaV marketiNg
ne može promeniti prošlost
„K
ako godine prolaze, se}anje na
`rtve Holokausta sve vi{e3
dobija na zna~aju, jer je `ivih
svedoka sve manje“ - ovom porukom,
Kragujevac, grad stradalnik, ove godine
je obele`io Me|unarodni dan se}anja na
`rtve Holokausta. Zlo~in Holokausta nije
se dogodio slu~ajno, ve} je bio kulmi-
nacija milenijuma mr`nje i diskriminaci-
je u kojoj su stradali nevini.
Program „Holokaust - nasle|e
fa{izma 4”, ove godine nosio je pod-
naslov „Stradanje i se}anje“. Njegov
koautor, na{ sagovornik Marko Terzi},
obja{njava da su u fokusu programa bili
na~ini i putanje samog se}anja, neophod-
na materijalizacija se}anja na taj nepo-
jmljivi u`as.
Istorijski revizionizam, kao namera
da se ~injenice prika`u na na~in koji
~esto ne odgovara istini - u javnom
diskursu posebno je prisutan od po~etka
devedesetih godina. Kako se izboriti sa
tim namerama i spre~iti da tzv. nove
interpretacije istorijskih istina postanu
deo „nove kulture se}anja“?
- U aktuelnoj i gotovo gr~evitoj borbi
za pa`nju pojedinca, koja je nametnuta
neoliberalnom paradigmom kapitalizma,
NISAN - IJAR 5782.
o Svedo^anStvima pre@ivelih, iStorijSkom
revizionizmu, obele@avanju meSta
Stradanja i edukaciji mladih, za jevrejski pregled
govori marko terzi}, vi{i kustos, istori~ar Spomen parka
„kragujeva~ki oktobar“
poznato je da je istina postala ne{to {to
zavisi od odvojenog vremena da se do
nje dopre, ~esto uz velike individulne
napore. U tome, izvrtanja istorijskih isti-
na previ{e ~esto postaju deo navodnih
sloboda govora, a ustvari su opasna podi-
la`enja `eljama dela javnosti koja bi da
izbri{u ne{to {to se dogodilo, ili da se
~esto neverovatnim tuma~enjima, barem
to opravda. Smatram da u ovakvom vre-
menu brana treba da se postavi od strane
dru{tva uz jasno postavljene crvene linije
- gde je prosveta najva`nija u promo-
visanju, a kultura i nauka u ustoli~enju
diskursa od kojih se ne sme odstupati.
Pozicija aktera novije istorije ne bi smela
da bude predmet ne~ijih `elja, ve} rezul-
tat faktografije. I jo{ da naglasim da u
ovome veliku va`nost imaju odista slo-
bodni, misle}i novinari sa dignitetom,
koji treba da su sami izuzetno obrazo-
- Istorija ne bi
smela da bude
predmet ne~ijih
`elja, ve} rezultat
faktografije
5
vani, i koji su kao takvi neophodni
svakom dru{tvu koje bi da se nada
razvitku i civilizacijskom progresu.
Na koji na~in su politi~ke i
dru{tvene okolnosti uticale na promenu
stava prema pojmovima `rtve i
zlo~inaca?
- Svako vreme nosi poseban kreativni
kolorit u izra`avanju se}anja i na~inima
da se ono prenese. Odmah nakon Drugog
svetskog rata je kod nas bilo va`no
prikazati herojstvo, a znatno kasnije
ne{to ~ega je bilo mnogo vi{e, a to je
stradanje. Pozicija nevine `rtve je ~esto
neprivla~na kao motiv za udubljivanje i
stavljaje samoga sebe u tu ulogu, barem
isto onoliko koliko je i ~esta u ratnoj
stvarnosti. Nju pro`ima svakako neprijat-
na spoznaja o sopstvenoj neva`nostu u
kontekstu istorije. Onaj sa druge strane,
ubica i d`elat je na`alost naj~e{}e glavna
uloga u u`asnoj prestavi rata, neko ko
zbog onoga {ta ima duboko skriveno u
sebi postaje oslobo|en da bude ono {to
jeste. Kako se neko dru{tvo udaljava vre-
menski od nekog rata, i sve {to se u
njemu dogodilo, postaje manje vi{e bleda
senka stvarnosti koju su o~evidci
svedo~ili dok su bili `ivi. Tako da ~esto
u javnosti preostane tek par atributa koji
defini{u neki rat, a prljava borba u svrhu
monopolisanja kolektivne pozicije `rtve
sa koje se mo`e {to{ta lak{e ~initi u
dnevnoj politici, obele`ava i ove posled-
nje dekade vremena na Balkanu. Stoga
se u borbi za pa`nju i naklonost javnosti,
bez zadr{ke i mere, primenjuju metode
marketinga, ~esto uvijene u nazovi istori-
 Jevrejski
6 APRIL - MAJ 2022. Pregled

INTERVJU: MARko TERzI]

- Izvrtanja istorijskih istina previ{e ~esto postaje

deo navodnih sloboda govora, a ustvari su opasna
podila`enja `eljama dela javnosti koja bi da izbri{e
ne{to {to se dogodilo

- Ubica i d`elat je na`alost

naj~e{}e glavna uloga u u`asnoj
prestavi rata, neko ko zbog
onoga {ta ima duboko skriveno
u sebi postaje oslobo|en da bude
ono {to jeste

ju i kulturu. To sve me|utim ne menja
stvarnost koja se u pro{losti dogodila.
Ubice uvek ostaju ubice, `rtve uvek ostaju
`rtve, i tome se ne mo`e ni{ta. Na nama je
da se temeljno istra`i ta stvarnosti, da se
ona uobli~i u adekvatne forme se}anja uz
upotrebu modernih pristupa u komu-
nikaciji sa javno{}u, te da se trezvene
glave, uporno i strpljivo obja{njava u
svakoj prilici, sa nadom da }e prostora u
navedenom smislu ipak biti sve vi{e u
budu}nosti.
Za razumevanje Holokausta i njegov-
ih posledica, va`na je edukacija.
Doga|aji iz 40-ih godina pro{log veka
razli~ito su tretirani pre i posle raspada
SFRJ. [ta mladi danas znaju, a {ta ne o
Holokaustu?
- Holokaust je jedan od aksioma
istorije, temelj nove kolektivne moralnosti
nastale nakon doga|aja koji su obele`ili
vreme koje ste pomenuli, a koja se barem
neko vreme dobro dr`ala u vremenu
nakon zavr{etka tog najve}eg rata. On u
sebi sadr`i singularnost koja ga ~ini
nedoku~ivim u izvesnom smislu, pa je i
dalje ne{to {to odzvanja dubinom stra{ne
samospoznaje za ono {ta ~ovek mo`e da
postane, te se u tome ~ini mi se krije
razlog za{to mladi ako ne dobro, onda
barem bolje od ostalih istorijskih
doga|aja i procesa poznaju Holokaust u
najsimplifikovanijim formama i pozicija-
ma koje ga obele`avaju. U~e{}e sop-
stvenog naroda u ne~em tako stra{nom na
poziciji zlo~inaca, jeste ve} ne{to {to ovu
po~etnu informisanost uvodi u raznorazne
lagume koje smo ranije pominjali i koji
zavise od konkretne dr`ave i dru{tva u
kojoj sada ti mladi `ive. U dr`avi koja je
nastala na temelju prethodne Jugoslavije
nakon Drgog svetskog rata, Holokaustu se
nije davala dovolja pa`nja primerena nje-
govom op{te istorijskom zna~aju, ~esto iz
elementarnog neznanja, ali se isti nije
negirao i se}anje na njega se nije suzbija-
lo. Bojim se da i danas su{tinska situacija
nije puno bolja, iako se o Holokaustu vi{e
govori. Sve zavisi i svodi se na trud poje-
dinaca i malih kolektiva da se op{ta
va`nost Holokausta stavi javnosti na uvid,
kao i mno{tvo posledi~nosti koje je on
proizveo. Re{enje za ovu ipak nedovoljnu
vidljivost Holokausta treba prona}i u sis-
temskom pristupu edukaciji ne samo
mladih, kroz {iroko obuhvatne konkretne
od dr`ave i dru{tva podr`ane akcije i
{kolske programe, te rad adekvatnih
memorijalnih ustanova kulture. Ovde
treba pohvaliti najavljeno otvaranje
Memorijalnog centra Staro sajmi{te, iako
je ta institucija ve} odavno trebalo da pos-
toji. Ono {to bi svakako tebalo izbe}i u
budu}nosti jeste {iroko rasprostranjena
gre{ka da se u~enici i uop{te mladi, te i
sama javnost, stavljaju u takvu poziciju da
se kroz prizmu javnog diskursa
nacionalne istorije, sagledava celokupna
svetska istorija, pa tako i Holokaust.
- ^ini mi se da je ipak
bolje da nam sada o~i
budu pune pro{losti, da
ne bi postale ispunjene
suzama u nekoj
ne`eljenoj budu}nosti
Na jednom od spomenika streljanih u
[umaricama, pre nekoliko godina,
osvanuo je grafit sa porukom “Te{ko je
gledati ka budu}nosti sa o~ima punim
pro{losti”. [ta ovakve poruke (iako nisu
~este, ali opominju) govore o na{em
odnosu prema `rtvama?
- Odista, te{ko je razmi{ljati o stradan-
ju nevinih kako u Holokaustu, Porajmosu
ili recimo genocidu nad Srbima u NDH,
tako i u masovnim ratnim zlo~nima strel-
janja talaca u okupiranoj Srbiji 1941.
godine. Ali to ne menja ni{ta u istini da se
sve to ve} jednom zaista dogodilo. I
ru`i~aste nao~are ne mogu pomo}i ako se
u sli~nim okolnostima sli~no po~ne
doga|ati nama i oko nas. Pa je ~ini mi se
ipak bolje da nam sada o~i budu pune
pro{losti, da ne bi iste postale ispunjene
suzama u nekoj ne`eljenoj budu}nosti.
Ako ve} nove gre{ke ne mo`emo lako
uo~iti na vreme, barem se nadamo da one
koje su ve} po~injene mogu biti izbegnute
u budu}nosti. Preduslov za to je pa`ljiv i
temeljan odnos prema istini koja se odista
dogodila u toj ru`noj pro{losti.
Kragujevac, kao grad stradalnik, negu-
je kulturu se}anja: pre vi{e od decenije
postavljen je novi spomenik Jevrejima,
Srbima i Romima stradalim oktobra 1941.
godine. [ta u~initi da ovakva mesta
postanu mesta okupljanja, se}anja ali i
„~itanja istorije“ - ne samo u danima kada
se obele`avaju dani stradanja?
- Spomen-park Kragujeva~ki oktobar i
Muzej „21.oktobar“ koji je deo samog
spomen-parka, svojim javnim delovanjem
~ine dobro na{em dru{tvu i {ire, ali ono
na ~emu bi se moglo puno uraditi u
budu}nosti jeste sna`nije proaktivno delo-

www.savezjos.org
 Jevrejski
Pregled
vanje, kroz konkretne nove programe i
akcije, ali i kroz jednu vrstu budnosti
naspram pojava novih verzija fa{izma u
dana{njem vremenu, kakva je recimo
pojava tvz. „puze}eg fa{izma“, ideologije
koja je i direktno dovela do zlo~ina kojim
se mi u ovoj memorijalnoj ustanovi pri-
marno bavimo. Na `alost, toga u ovom
vremenu koje `ivimo ima, i to govori da i
mi i svi drugi koji svedo~e do ~ega se
mo`e sti}i, ako se takve pojave ne saseku
u korenu, nismo dovoljno jasni i glasni u
svom delovanju. Anahronost u metodama
rada u odnosu prema javnosti ne bi smela
biti prepreka takvom radu, te mi se ~ini
da ima prostora da se navedeno unapredi
kako u na{oj ustanovi i drugim mestima
koja su va`na za kulturu se}anja, tako i
na nivou dr`ave u celini.
Me|unarodni dan se}anja na `rtve
Holokasuta, ove godine, obele`en je u
Kragujevcu programom „Holokaust:
nasle|e fa{izma - Stradanje i se}anje“.
Fokus programa bio je na obele`avanju
mesta stradanja i emitovan je u direkt-
nom prenosu na internetu.
- Nadam se da je program koji ste
pomenuli upravo delanje u smislu
unapre|enja onoga o ~emu sam govorio u
zavr{etku prethodnog odgovora. ^etvrti
put u nizu se program pod istim imenom
organizovao ove 2022. godine u Muzeju
„21.oktobar“, ali uvek sa novim fokusom
i uglom sagledavanja fenomena i u`asa
Holokausta, te sa novim inspirativnim
gostima. Od po~etka organizacije i
kreiranja tih programa uz nas stoji dr
Predrag Krsti} sa Instituta za filozofiju i
dru{tvenu teoriju Univerziteta u
Beogradu, koji je poslednje dve godine i
zvani~no uz mene koautor programa, {to
se podudarilo sa vremenom epidemije
virusa korone i njome uslovljene, ali i
{ire korisne odluke da se isti javno direkt-
no prenose na interetu. To je recimo
omogu}ilo da se u direktnom prenosu
gledamo i u Izraelu, gde je prikazivanje
filma “Bato“ koji svedo~i o `ivotu i
stradanju u zlom vremenu Holokausta,
gledao i autor tog svedo~enja Avi
Albahari, kao i poznanici i prijatelji koje
je on pozvao. U fokusu programa koji
smo ove godine, smatram, veoma
uspe{no realizovali, bili su
na~ini i putanje samog
se}anja, neophodna materi-
jalizacija se}anja na nepo-
NISAN - IJAR 5782.
- On (Holokaust -
p.a.) u sebi sadr`i
singularnost koja ga
~ini nedoku~ivim u
izvesnom smislu, pa je i
dalje ne{to {to odzvanja
dubinom stra{ne
samospoznaje za ono
{ta ~ovek mo`e da
postane
jmljivi u`as Holokausta. Bilo da je u
pitanju „upo{ljavanje“ fluidnog jezika
umetnosti u poku{aju da se izrazi neki od
aspekta posledica ili prirode Holokausta,
bilo da je u pitanju uobli~avanje narativa
koji je mogu}e, naravno uz veoma
pa`ljivo odabrene metode, obrazlagati u
obrazovnim ustanovama |acima ili pak
posetiocima nekog meomorijalnog kom-
pleksa.
O `ivotu kragujeva~kih Jevreja i
stradanju tokom rata pisali su mnogi.
[ta se danas mo`e smatrati obavezom
maldih istra`iva~a: za kojim istinama
treba tragati da bi se pro{lost grada i
njegovih stanovnika koji su nestali u
Holokaustu, sa~uvala i zabele`ila za
budu}e generacije?
- O `ivotu kragujeva~kih Jevreja je
nemogu}e govoriti, a ne pomenuti
izuzetnu i u svakom smislu temeljnu
knjigu „Jevreji u Kragujevcu“ autora
na{eg prerano preminulog kolege muze-
jskog savetnika
7
Stani{e Brki}a i Milomira Mini}a. Ta
knjiga je, ako nije neprimereno da
napomenem, mojim zalaganjem prethod-
ne godine dobila svoje drugo izdanje uz
finansijsku podr{ku Saveza jevrejskih
op{tina Srbije, sa idejom da se najve}i
deo tira`a prosledi na sva ona mesta u
gradu Kragujevcu gde se uop{te ~uvaju
knjige, ili sa kojih se kreira javno mnjen-
je u gradu. Tako su na poklon tu knjigu
ve} dobile sve {kolske biblioteke sa teri-
torije grada i okoline, medijske ku}e i
ustanove kulture, te mnogi od pojedinaca
koji imaju va`ne uloge u samom `ivotu
grada. Takvom akcijom se verujem
podigla vidljivost `ivota i zna~aja uloge
koju je imala broj~ano mala zajednica
Jevreja u na{em gradu, pa i vidljivost
samog procesa Holokausta u kome je na
`alost najve}i broj istih postradao. Ideja
je bila da svako koga ova tema zanima,
lako mo`e da se o njoj informi{e na
bazi~nom nivou. Sa druge strane, time
nikako nije zavr{en posao, i prostora da
se pi{e o lokalnoj istoriji Jevreja u
Kragujevcu ima i dalje. Mnogi aspekti te
va`ne uloge koju je jevrejski narod imao
u `ivotu grada pre Holokausta, mogu biti
posebno izdvojeni i analizirani, i vi{e
nego je potrebno da se tom temom mladi
ista`iva~i u budu}nosti bave, u ne~emu
{to verujem da jeste budu}nost same
istorije. To su mikro istorije razli~itih
geografskih podru~ja ili dru{tvenih grupa,
posebno sagledane i sveobuhvatno anal-
izirane pojave i fenomeni u `ivotima
raznih dru{tvenih zajednica koje na
nekim manjim podru~jima `ive ili su
`iveli. Upravo jer istorijskih sinteza ima
koliko ho}ete, ali tih temeljnih istra`ivan-
ja na samim izvorima informacija koje
mogu poslu`iti kao reference za sagledan-
je {ire slike nikada nije dovoljno.
Razgovor vodio:
Dane Ili}

8 APRIL - MAJ 2022.
VERSkI @IVoT U SUBoTICI
- mo@da je najte@e
Suditi o ne^emu onda
kada Ste i Sami deo
toga ne^eg, pa ga ne
mo@ete dovoljno
diStancirano
poSmatrati i o njemu
govoriti - ka`e na{
sagovornik robert
kova^ govore}i o verskoj
aktivnosti u jo Subotica
U
z bojazan da }e nas neko optu`iti
za preterivanje, usu|ujemo se da
tvrdimo da je ~lanstvo Jevrejske
op{tine Subotice najreligioznije od svih
op{tina Jevrejske zajednice Srbije.
Naravno, ne postoje merni instrumenti
kojima bi se to moglo ustanoviti, niti se
mo`e zaviriti u srce svakog od nas i
proveriti ~vrstina i dubina privr`enosti
jevrejskoj veri. Re~ je o li~nom utisku i
li~nom do`ivljaju urednika „Jevrejskog
pregleda”. A {ta o tome misle Suboti~ani
poku{ali smo da saznamo od vrlo mero-
davnog „insajdera” Roberta Kova~a, koji
za sebe veli da je silom prilika, vre-
menom, od obi~nog ~lana postao predmo-
litelj, a uz to i koordinator Kancelarije
Jevrejske op{tine Subotica. To je, {to se
ka`e, za du{u, a za par~e hleba nasu{nog
radi u Ekonomskoj srednjoj {koli „Bosa
Mili}evi}” i Tehni~koj {koli „Ivan Sari}”
u Subotici i predaje geografiju. Ima tu
posla preko glave, rad sa decom, ne samo
malom, nego i velikom, zahteva smirenost
kakvu je te{ko posti}i, ali nekim ~udom
na{ „insajder” je krajnje stalo`en, u~tiv i
predusretljiv ~ovek, sa `ivcima ~vrstim
kao konopci, kojima se privezuje brod za
dok. Pa, evo {ta je imao da nam ka`e:
Nama, u suboti~koj jevrejskoj op{tini
je vrlo drago da svi koji do|u i posete nas
sa zavi{}u i setom, posmatraju velelepno
obnovljenu Suboti~ku sinagogu, simbol
na{eg grada i arhitektonski dragulj evrop-
skih razmera sa po~etka 20. veka. Sli~an
je slu~aj sa zgradom Jevrejske op{tine,
na{e Male sinagoge, ko{er kuhinje,
ljubaznih ~lanova Jevrejske op{tine.
Ne znam koliko je va{a tvrdnja s
www.savezjos.org
po~etka ovog teksta ta~na, ali mi je drago
da tako mislite.
Prema svim izvorima i se}anjima u
Jevrejskoj op{tini Subotica, religijska
praksa nije prestala ni posle Drugog svet-
skog rata. Dodu{e posle, [oa je jedva
ostalo onih ~lanova op{tine koji su bili
religiozni, ali su ti malobrojni odr`avali
tradiciju zajedni~ke molitve. Sa~uvani su
svici Tore, kori{}ene za [abat i velike
praznike, molitvenici i prostor.
Mislim da je na{a najve}a prednost u
pore|enju sa drugim jevrejskim op{tina-
ma u tome, da je velika sinagoga bila u
funkciji sve do 1978. godine, a i posle su
sve molitve odr`avane u maloj sinagogi.
Ko je hteo, imao je od koga da nau~i
molitve, a{kenaski izgovor, napeve,
karakteristi~nu versku praksu...
Zainteresovani ~lanovi imali su prilike da
se okupe u minjanu i da obavljaju
propisane molitve, da na tradicionalan na-
~in obele`e [abat, verske praznike, da
dr`e postove... Maces je uvek nabavljan,
neretko vrlo te{ko i u poslednjem
trenutku. Ali, uvek su se na{li ljudi, koji
su dr`ali do tradicije i praktikovali veru.
Poznati su mi brojni primeri kako su
beskompromisni ateisti Jevreji iz
po{tovanja prema tradiciji zajednice kojoj
pripadaju i zbog se}anja na svoje o~eve i
majke, ili iz nekih drugih li~nih pobuda i
razloga, uprkos svom ateizmu dolazili na
slu`bu povodom raznih praznika, pris-
ustvovali molitvama, odazvali se za aliju
na ~itanju Tore i tako ~inili minjan i ja~ali
zajednicu.
- Dobro, ti „matori” su, da ka`emo,
odr`ali tradiciju i hvala im - prekidamo
Jevrejski
Pregled
na{eg sagovornika - a {ta je sa mladim
nara{tajem?
Edukacija mladih, naro~ito dece,
tako|e je bila uvek prisutna. Priprema za
bar i bat micvu je postala neformalna, ali
odlasci u Sarva{, u jevrejski letnji kamp u
Ma|arskoj, umnogome su pomogli da se
odr`i svest o verskoj i nacionalnoj pripad-
nosti. Nekoliko volontera je u op{tini
nedeljno ili dvonedeljno bilo anga`ovano
sa raznim aktivnostima da judaizam,
jevrejsku tradiciju i kulturu pribli`i deci,
koju su dovodili uglavnom bake i zain-
teresoani roditelji. Svake godine obavezne
teme ovih aktivnosti su bile jevrejski sim-
boli, praznici, priprema malih predstava
ili ske~eva za proslavu Hanuke ili Purima,
uve`bavanje pitanja „Ma ni{tana” za
Seder ve~e...
Mislim da je su{tina `ivota u jevre-
jskim op{tinama da se ljudi sre}u, da
jedni druge podr`avaju... Nama je
nalo`eno da se molimo u minjanu. Jedni
druge treba da podr`avamo. Osnov jevre-
jske kulture i fundament nacinalnog
`ivota na{e zajednice jeste vera. A
judaizam nije religija slepog verovanja,
nego religija ~injenja i `ivljenja micvot -
verskih propisa, kroz koje postanete bolji
~ovek i drugim ljudima koristan, od
pomo}i.
- Slu`ba u sinagogi se obavlja na
hebrejskom jeziku. Kako to izgleda kada
znamo da ne samo u Subotici nego u
celoj Jevrejskoj zajednici Srbije na prste
mo`emo da izbrojimo pripadnike koji
govore taj jezik?
U Subotici smo poku{ali da pribli`imo
tekstove molitvi na{im ~lanovima, izda-
 Jevrejski
Pregled
Judaizam
NiJe slepo
VeroVaNJe
vanjem molitvenika za [abat, gde smo
hebrejski tekst dali u originalu i u tarnslit-
eraciji sa prevodom na srpski i ma|arski.
Nadali smo se da }emo na taj na~in prib-
li`iti i omogu}iti otkrivanje lepote i
dubine tih tekstova. Ali, ve} sam rekao,
judaizam je religija ~injenja, a ne slepog
verovanja, pa je potrebno da ~ovek sam
uvidi da treba da se upozna sa molitvom -
sa {tivom, ali i sa zna~enjem simbola u
njoj, da se obrazuje i da nau~i osnove, po
kojima on mo`e da bude Jevrejin.
Smatram da za veru, ali i za kulturu i
tradiciju pasivnim konzumiranjem
ne}emo mnogo u~initi, te ~ovek treba
aktivno da se uklju~i. Treba biti prisutan u
sinagogi, treba oti}i na sahranu, ispratiti
na{e umrle ~lanove u njihov ve~ni dom,
treba do}i i na kulturna de{avanja, koje
NISAN - IJAR 5782.
organizuje Jevrejska op{tina. No, treba
biti svestan i toga da smo malobrojni, pa
se ne mo`e o~ekivati masovno prisustvo,
ali svakog treba podr`ati i pomo}i mu da
u {to ve}oj meri u~estvuje u `ivotu i radu
op{tine.
- Kovid i masovna okupljanja ne idu
zajedno.
Epidemiolo{ke mere u poslednje dve
godine drasti~no su uticale na rad i aktiv-
nost, pa jedan du`i period nismo ni mogli,
ni smeli dr`ati slu`bu u Maloj sinagogi.
Sada se nadamo da }e se sve ponovo
pokrenuti.
Na`alost, u svetu sve ve}e otu|enosti,
jedini spas za pojedinca, ali i zajednicu,
jeste da se istrgne iz virtualne stvarnosti.
Treba biti prisutan u sinagogi, na molitvi,
na raznim proslavama, programima, ali i
9
ispratiti preminule ~lanove, oti}i na
sahrane na jevrejskom groblju. Moliti se
zajedno, prosto biti zajedno i imati razlo-
ga u~estvovati u ritualu, biti deo minjana,
kada se ~ita Tora u Maloj sinagogi, kada
se o~ekuju maces knedle u vru}oj bistroj
supi na Seder ve~eri, biti na komemoraciji
na teretnoj stanici i kod spomenika u
dvori{tu Velike sinagoge na dan kada su
16. juna 1944. suboti~ki Jevreji deporto-
vani u logore uni{tenja. Sve to je uvek
ja~alo ose}aj pripadnosti ovoj zajednici.
Ta~no je da u takvim prilikama nisu svi
prisutni vernici, ali atmosfera u~ini svoje.
Dolazak na slu`bu Kabalat [abat nekima
je verski ~in, nekima je prosto navika i
prilika da se sretnu sa njima dragim
osobama, da se posle molitve malo
ispri~aju. Purimska zabava nekima je
samo jedinstvena prilika da se maskiraju,
Hanuka da se probaju krofne... Ali nije to
bit. Svako treba da je svestan da on sam
treba da shvati i da prenese i drugima {ta
ti preznici, rituali zna~e: za{to se posti 25
sati na Jom Kipur, za{to se jede beskvasni
hleb za Seder ve~e, za{to di`emo buku
kada ~ujemo ime Hamanovo za vreme
~itanja Megile, za{to se Hanuka slavi
osam dana, za{to se pale sve}e za [abat...
Treba razmi{ljati i o tome ko kakvu
sliku ima o sebi kao Jevrejinu. Treba u
isto vreme voditi ra~una i o tome kako
nas vide i do`ivljavaju ljudi, koji `ive sa
nama u istom gradu. Ne smemo sebi
dozvoliti da neko sa strane bude vi{e
obave{ten o na{oj verskoj praksi nego mi
sami. ^ovek treba da dr`i do sebe.
 10
zASLU@UJE NA[E DIVLJENJE
Prabaka
posebnog {arma
N
iko ne zna tajnu dugove~nosti, ali
neki od razloga ovako dugog `ivota
i dobrog zdravlja Ru`ice Lihtner
Krndi} svakako su radoznalost, komu-
nikativnost, zainteresovanost za ljude oko
sebe - izuzetni darovi koji ~oveka teraju
da, dok god je `iv upoznaje i istra`uje svet
oko sebe. Zato je Ru`ica bukvalno opkol-
jena svojim saveznicima: knjigama i
~asopisima. Pomogli su i uro|eni opti-
mizam, vera u dobro i sasvim poseban
ose}aj za humor.
Ro|ena je 1920. godine - u doba fijak-
era, kako sama ka`e. @ivela je kraljevini,
komunizmu, socijalizmu, demokratiji, i
„ovome sada“ kako defini{e sada{nji
trenutak na{e stvarnosti. Rano je izgradila
`ivotne principe, eti~ke vrednosti, moralne
stavove i postojano ih se dr`i.
Ru`ica je odrastala u Jajcu i Negotinu,
radni vek profesora srpskohrvatskog, fran-
cuskog i nema~kog provela je u Jajcu sa
suprugom Branislavom s kojim je bila u
braku 50 godina. U beogradskim stu-
dentskim danima su kao mlad par zajedno
pevali u Akademskom horu Branko
Krsmanovi}. Neko vreme `iveli su i u
Londonu i Diseldorfu gde je Branislava
Iz AkTIVNoSTI Jo NoVI SAD
priče za dobro druŽeNJe
www.savezjos.org
APRIL - MAJ 2022. Pregled
Jevrejski
odveo posao. Podigla je dve }erke, ima
~etvoro unuka i troje praunuka.
Kao mlada penzionerka volela je da
daje ~asove engleskog i nema~kog, a
zaradu je tro{ila na putovanja. Nikad joj
ni{ta nije bilo te{ko, vrlo kreativno, prag-
mati~no i odlu~no je re{avala sve `ivotne najstarija ~lanica jevrejske
probleme.
O ratovima koje je pre`ivela ne govori zajednice u Srbiji ru@ica
mnogo, ali kad pri~a, se}a se dobrih ljudi i lihtner krndi],
njihovih plemenitih dela. U Holokaustu je
izgubila oca i dva brata, ali ne boravi u
23. februara proSlavila
lo{im se}anjima. Ono {to je imala da ka`e, je 102. ro\endan
smestila je me|u korice knjige se}anja
koju je napisala u stotoj godini. U`asnuta
je, ka`e, {to u svojoj 103. godini ponovo
gleda kako ljudska glupost potpaljuje novi,
veliki rat.
Ru`icu Lihtner Krndi}, bez svake sum-
nje odlikuje izuzetna hrabrost. Ne samo
zato {to je bez mnogo jadikovanja pregazi-
la trnoviti `ivotni put, nego i zato {to uvek
ka`e ono {to misli, vo|ena ube|enjem i
svojom izuzetnom intuicijom. Iako u
dubokoj starosti, iz nje izbija posebna
vrsta {arma. Smeje se zvonko, neodoljivo,
od srca, i svakog jutra budi se sa re~ima:
„@ivot je lep!“  Irena Krndi}
@ma veoma zanimljivo dru`enje povodom 8. marta me|unaro-
enska sekcija Jevrejske op{tine Novi Sad predlo`ila je ~lanica-
dnog dana `ena. Umesto uobi~ajenih na~ina dru`enja, ponudile su
prisutnim `enama da svaka od njih pripremi pri~u o nekoj
zna~ajnoj Jevrejki. Re~eno je da to mo`e biti bilo koja li~nost koja
se izdvojila u dru{tvu po nekoj osobini. Mo`e biti neka Jewish
mother, ili drugarica iz detinjstva, mo`e biti i Ana Frank.
Na sli~an na~in 8. februara ve} je organizovan sastanak `enske
sekcije pod geslom: Ve~e upoznavanja uz kola~i}e. Prisutne `ene
su pozvane da na ovom skupu svaka ispri~a pone{to o sebi. Jer,
iako se vi|amo godinama u Klubu JONS, ne poznajemo se
dovoljno i ovakva dru`enja nas mogu zbli`iti.
@enama se ova novina veoma dopala.
 Jevrejski
Pregled NISAN - IJAR 5782.
LICA I DoGA\AJI
kvalifikacije
za makabi igre
u izraelu 2022.
S
portsko dru{tvo Makabi formira reprezentaciju koja }e
u~estvovati na Makabi igrama u Izraelu od 12. do 26.
jula 2022. godine. Spisak sportova i dodatnih informaci-
ja mo`ete pogledati na linku:-
https://www.maccabiah.com/en . U obzir dolaze samo indi-
vidualni sportovi i sportovi u kojima postoji u~e{}e dubl
tima. Za svaki prijavljeni sport }e biti odr`ane kvalifikacije.
Oni koji ne pro|u kvalifikacije, a zainteresovani su da budu
deo delegacije, mo}i }e da u~estvuju sa tim da sami snose
kompletne tro{kove u~e{}a. Puna cena za u~e{}e je 3 950
dolara, plus tro{kovi opreme i prevoza.
Za ~lanove koji pro|u kvalifikacije, SD Makabi }e sub-
vencionisati zna~ajan deo tro{kova. Osim prolaska na kvali-
fikacijama potrebno je dostaviti evidenciju o pla}enoj
godi{njoj ~lanarini za SD Makabi (2400 rsd) kao i potvrdu o
~lanstvu u Jevrejskoj op{tini i redovno pla}enoj ~lanarini.
Za sve informacije i pitanja zainteresovani se mogu
obratiti na makabisrbija@gmail.com
Upravni odbor
SD Makabi
internet stranica o jevrejima
stradalim na ledinama
IBeograd je sa~inila listu svih `rtava stradalih na strati{tu
stra`ivackim radom Memorijalna komisija Jevrejske op{tine
Ledine koju mo`ete pogledati na internet adresi:
http://www.makabijada.com/MEM/Ledine%20zrtve.htm
Pozivamo vas da dopunite ovaj spisak sa informacijama o
va{oj rodbini, mu{karcima Jevrejima koji su stradali na
Ledinama i ako imate neku njihovu fotografiju podelite je sa
nama da postavimo na ovu memorijalnu stranicu. -
Memorijalna komisija
Vi{e na linku: https://jobeograd.org/2022/03/02/informac-
je-o-jevrejima-stradalim-na-stratistu-ledine-memorijalna-
komisija
w: www.jobeograd.org
e: kultura@jobeograd.org
+381 60 559 5502
11
Holokaust - lekcija ili
predmet zloupotrebe?
U
povodu obele`avanja Me|unarodnog dana se}anja na `rtve
Holokausta „Radio Kontakt Plus“ iz Kosovske Mitrovice,
doneo je tekst pod naslovom „Holokaust - vi{e predmet
zloupotreba, nego lekcija”, iz intervijua sa kosovskomitrova~kim
istori~arem Milo{em Damjanovi}em, poznavaocem jevrejskog
kulturnog i istorijskog nasle|a.
U interviju Damjanovi}, izme|u ostalog ka`e: „Antisemitizam
je, prema istori~arima, najstarija ljudska mr`nja. Osnove za takvu
jednu ideju su postojale i mnogo pre Hitlera… Dakle, to je jedna
mr`nja koja postoji hiljadama godina unazad i sa kojom iskustvo
imaju ne samo oni narodi koji su imali dodira sa Jevrejima, nego
antisemitizma ima ~ak i tamo gde Jevreja nije bilo… Definitivna
odluka da se jevrejski narod istrebi (iako je i do tada ve} ubijeno
preko milion Jevreja - A. A.) doneta je januara 1942. Tu odluku
doneli su najvi{i funkcioneri nacisti~ke Nema~ke. Pored odluke,
osmislili su i plan na koji na~in
}e se realizovati ovakav nehu-
mani ~in… To se sprovodilo do
same kapitulacije Nema~ke
maja 1945. tako {to su nema~ki
organi vlasti i svi njihovi poli-
ti~ki i vojni saveznici u~estvo-
vali u sprovo|enju Holokausta,
odnosno u biolo{kom uni{tenju
Jevreja na svim onim teritorija-
ma koje su bile pod njihovom
kontrolom… U Srbiji 1940. godine…  izlazi jedan zbornik (“Na{i
Jevreji - Jevrejsko pitanje kod nas”, o.a.) mi{ljenja javnih li~nosti
u Jugoslaviji me|u kojima su i Jevreji, ali i mnogi Srbi, koji su
iznosili filosemitske stavove i retori~ki se suprotstavljali
nacisti~koj politici. S tim u vezi, zanimljivo je i dr`anje na{eg
knji`evnika, koji poti~e iz ovog kraja (Kosova i Metohija - o.a.)
Grigorija Bo`ovi}a. On se oglasio na stranicama tog zbornika,
koji je u najkriti~nijim momentima, kada je najve}i deo Evrope
poklekao pod Hitlerom, imao ki~mu i smelosti da ka`e da to nije
ispravno… Prema re~ima Damjanovi}a, ~ove~anstvo skoro da nije
nau~ilo nikakve lekcije iz Holokausta, jer smo i danas svedoci
zlo~ina koji se ~ine nad pripadnicima nekih drugih naroda {irom
sveta. [tavi{e, Holokaust je nakon II svetskog rata, smatra on, vi{e
predmet zloupotreba nego {to je lekcija ili pouka. “Na`alost,
mnogi ti politi~ki konflikti, sukobi posle II svetskog rata, pa do
danas, koji su, tako|e, ostavili bezbroj `rtava iza sebe, su obojeni
politi~kom zloupotrebom Holokausta, pa odre|eni politi~ki centri
mo}i, shodno svojim interesima, nekoga progla{avaju `rtvama tih
razmera i tog tipa, poistove}uju}i ih sa `rtvama Holokausta, kako
bi na taj na~in dodatno satanizovali, demonizovali drugu stranu
koja je za njih remetilac njihovih interesa…. Ali to ne zna~i da ne
treba aktivno raditi da se jednog momenta stvore uslovi gde }e se
pojaviti jedna generacija ljudi u svim dru{tvima koja }e, shodno
saznanju o Holokaustu, zauzeti druga~iji politi~ki odnos i mo`da
se aktivnije uklju~iti u borbu protiv onih sistema koji sprovode
bilo koji oblik terora ili diksriminacije” zaklju~uje Damjanovi}.
(Priredio: Aron Albahari)

12 APRIL - MAJ 2022.
RE^-DVE SA STEFANoM SABLI]EM, DIREkToRoM JEVREJSkoG
Foto: @. Jovanovi}, „Politika“
N
ije pro{lo mnogo od nedelje 3. okto-
borimo
bra 2021. kada je u Jevrejskoj ulicu
u Beogradu otvoren Jevrejski kul-
turni centar „Oneg [abat“. Okupilo se raz-
nih uglednika, diplomata, ali i radoznalaca,
sa svih strana, pri~alo se o starom Dor}olu,
se za
~estitalo na, posle toliko godina, uspe{noj
“reanimaciji” ovog prostora, a novoizabrani
direktor Stefan Sabli} izrazio je uverenje
da “ne}e sve ostati na lovorikama, jer tek
sada predstoji veoma osmi{ljen i studiozan
publiku
pristup kori{}enja prostora i scene koja ima
mnogo mogu}nosti: okupljanje tokom praz-
nika uz prigodne programe, izlo`be, kon-
certi, predavanja stru~njaka koji }e govoriti
na mnoge nau~ne, istorijske, umetni~ke i
najvi{e jevrejske teme” dodav{i da }e se u
JKC-u odr`avati teatarske predstave pa }e
- ve} odli~no sara|ujemo tako biti i malo jevrejsko pozori{te. Nije,
rekosmo, mnogo pro{lo, ali jeste dovoljno
sa nekoliko {kola, one da bi se ve} sad videlo ho}e li ne{to biti od
dovode u^enike na uzbudljivih zamisli iznetih te oktobarske
ve~eri na sve~anom otvaranju. Odgovor na
predStave koje uvek to pitanje potra`ili smo od, koga drugog
govore o jevrejSkim nego direktora Sabli}a.
Jevrejski kulturni centar “ju~e”, danas,
temama, a najvi[e sutra. Kako ste ga i od ~ega “umesili” taj
o holokauStu kola~, koliko je bilo potrebno vremena,
poleta i sredstava i ko je tu najvi{e potegao?
NoVA IzDANJA
od Jagnjećeg runa do baklje:
Pi{e: Aron Albahari
Pistra`iva~ jevrejskog nasle|a
rijatelj na{e Zajednice i vredni
Srbije, posebno Vojvodine, autor bro-
jnih knjiga, kataloga, bro{ura i jedne
izlo`be na jevrejsko-biblijsku temu,
arheolog i hroni~ar iz [ida Radovan
Izvestilac sa su|enja Ajhmanu - Tomi Lapid Sremac, ponovo se potrudio, istra`io
www.savezjos.org
Jevrejski
Pregled
- Verovatno je to veoma dugo postoja-
lo kao ideja, mogu}nost, sa velikim entuz-
ijazmom i velikim sumnjama. Onda u naj-
gore vreme u sred epidemije kada niko
nije razmi{ljao mnogo ni o~emu osim o
tome, ja sam po~eo saradnju i dogovore sa
donatorima na koje sam davno mislio i
koji su bili spremni da se uklju~e. Na
sre}u, sa strane uprave Op{tine sve je i{lo
veoma razumno. Prethodna uprava
Jevrejske op{tine je shvatila va`nost ove
ideje, tako da je i ta prepreka prevazi|ena.
Onda sam sa velikom energijom u{ao u
pri~u sa projektom renoviranja i stvari su
po~ele brzo da se re{avaju. Tu su mi
pomogli mnogi ljudi, i kada tako ne{to
po~ne{ da radi{, shvati{ koliko je
stru~njaka potrebno da se uklju~i u takav
jedan posao, arhitekta, dizajner, elektri~ar,
pozori{ni ljudi koji su uradili plan rasvete,
plan audio sistema. Uz pomo} mnogo
li~nih kontakta i saveta ura|en je maksi-
mum od sredstva koja su bila na raspola-
ganju. Rasveta i ton koji mogu da podr`e
svaku vrstu pozori{nih i muzi~kih produk-
cija i sve je ura|eno na najvi{em nivou u
smislu bezbednosti i kvaliteta...i eto stigli
smo do programa.
Svaki projekat po~ne u nekoj euforiji
i sa~inio po obimu neveliku (16
strana), ali podacima bogatu bro{uru
koja nas upoznaje sa istorijom
novosadske jevrejske porodice
Lampel - Lapid.
Podsetimo, dugogodi{nji izraelski
novinar Jozef Tomi Lapid, na{e gore
list (Novi Sad, 1931 -Tel Aviv,
2008) posle Drugog svetskog rata,
 Jevrejski
Pregled
kULTURNoG CENTRA
- Svaki pravi
upravnik zapravo
treba da bude
takav, da radi od
jutra nekad i do
pono}i, da se za
sve pita i da za
sve odgovara
koja kasnije splasne, da li je tako i sa
JKC-om?
- Po{to znam za tu zamku koja je
potvr|eni kli{e i kao {to vidite po~etak je
ve} davno bio, a mi funkcioni{emo sve
bolje i bolje. Naravno borimo se za pub-
liku, za ogla{avanje doga|aja, to nije lako
ni mnogo ve}im i uhodanim institucijama,
ali mislim da }emo uspeti. Samo }u
pomenuti {ta je na programu ovog meseca.
Predstava “Bol” (autorski projekat Mile
Manojlovi}), predstava “Adresat nepoz-
nat”, predstava “Gospo|a Roza”, promoci-
ja knjige “Pogovor” Davida Albaharija,
Purimska proslava (sa predstavom i
muzi~kim programom), proslava Purima
za decu, predavanje “Izgradnja i zna~aj
doma crkveno {kolske jevrejske op{tine”,
predstava “No} kristalne pesnice” kao i tri
predavanja u organizaciji Havera.
Vi ste reditelj, majka vam je poznata
glumica, ima u pozori{nom i kulturnom
`ivotu jo{ na{ih sunarodnika, da li se jav-
jaju da pomognu, predlo`e, sugeri{u ,
odnosno da, kako to birokrate vole da
ka`u,”uzmu u~e{}a u radu”?
- Ne. A to ne treba nikoga da
zaprepasti jer iako smo Jevreji mi smo i
Jevreji u Srbiji i mnogo smo se udaljili od
porodiCa lampel - lapid
1948. godine, odlazi za Izrael gde se bavio
novinarstvom, a izme|u ostalog bio je i
jedan od izvestilaca sa su|enja ratnom
zlo~incu Adolfu Ajhmanu, 1961. godine.
Njegov sin Jair Lapid aktuelni je izrael-
ski politi~ar. Godine 2012. osniva i vodi
politi~ku stranku Je{ Atid (Ima budu}nosti),
a od 2013. do 2014. ministar je finansija u
vladi Benjamina Netanjahua, da bi 2. juna
NISAN - IJAR 5782.
poznate pri~e o tome kako se Jevreji
me|usobno “dr`e”, kako “podr`avaju jedni
druge”. Tu i tamo neki prijatelji se nude:
“Reci ako ti treba neka pomo}”, ali to
uglavnom nisu oni koji bi ne{to mogli
zaista da pomognu i ja ne vidim na koji
na~in bih mogao da ih uklju~im. A pomo}
jeste potrebna. Me|utim, moram da
pohvalim jevrejsku op{tinu koja se na{la sa
pozitivnom reakcijom u svemu za {ta sam
- Sa velikom energijom sam
u{ao u pri~u sa projektom
renoviranja i stvari su po~ele
brzo da se re{avaju
se obratio i koja nastavlja da podr`ava
razvijanje JKC-a. Nadam se da }e tako i
ostati.
JKC i mladi? Ima li kakvih kurseva
glume, muzike, pevanja...?
- Mi se trudimo da se okre}emo mladi-
ma. U to uklju~ujem i to {to je JKC pravio
predstave i doga|aje za najmla|e ~lanove
zajednice (u saradnji sa omladinskim klu-
bovima) kako bi se oni navikli da dolaze u
ovaj prostor. Tako|e, mi odli~no sara|u-
jemo ve} sa nekoliko {kola koje dovode
svoje u~enike na predstave koje uvek gov-
2021. u koaliciji sa Naftalijem Benetom,
Mansurom Abasom i levim partijama na
izborima osvojili ve}inu u izraelskom parla-
mentu (Knesetu) i formirali novu vladu.
Tekst bro{ure je sa dosta li~nih i poro-
di~nih slika, dokumenata, fotografija, sa tek-
stom na srpskom i engleskom jeziku, a njen
izdava~ je Arhiv Vojvodine.
13
- Mnogo smo se
udaljili od poznate
pri~e o tome kako
se Jevreji
me|usobno
“dr`e”, kako
“podr`avaju jedni
druge”
ore o jevrejskim temama, i najvi{e o
Holokaustu.
Najzad, kako ste se vi li~no u svemu
ovom sna{li, da li u`ivate kao dete u pos-
lasti~arnici kome je sve pla}eno i mo`e
da jede koliko ho}e ili ste se ve} pokajali
{to ste se toga prihvatili?
- Obe strane va{eg pitanja su preterane.
Nekad sam sre}an, nekada ljut, izbezuml-
jen i nemo}an. Imam zaista nekoliko
dobrih saradnika me|u kojima je i Ivona
Beker Albahari, a sada je definisan i
Programski savet JKC-a i nadam se i sigu-
ran sam da }e neki deo problema i re{enja
problema oni preuzeti.
Da li ste vi, kako se to ka`e, “Katica
za sve” (i reditelj i direktor i producent i
gardarober i masker, cepa~ ulaznica, tet-
kica...) ili imate na koga da se oslonite,
volontere i amatere koji ho}e da pomognu
i poslu{aju.
- Za sada da, otkud znate? Imam
tehniku na koju mogu da se oslonim i jo{
po nekog, ni{ta nasigurno sve je pod
mojom kontrolom. Ali svaki pravi
upravnik zapravo treba da bude takav, od
jutra nekad i do pono}i, za sve se pita i za
sve odgovara.
Razgovarao: Sa{a Risti}
Jair Lapid
 Jevrejski
14 APRIL - MAJ 2022. Pregled

Iz AkTIVNoSTI Jo NoVI SAD

promocija knjige
„Jozef Šlezinger – Život i delo“
Žustra diskusija njiga „Jozef
K[lezinger - `ivot
o baletskoj školi
i delo“, o kojoj je
Jevrejski pregled
izvestio u pro{lom
broju, predstavljena
Rjama Kluba 6. marta u koopertivnoj atmosferi. Usvojen
edovna godi{nja skup{tina JONS odr`ana je u prostori-
je 1. marta i u
je bez primedbi izve{taj o radu Jevrejske op{tine i njenih Novom Sadu, na
organa. Me|utim, rekonstrukcija biv{e baletske {kole, zadovoljstvo publike.
odnosno Jevrejske {kole, izazazvala je `ustru diskusiju, Ova dragocena pub-
budu}i da }emo potrebna sredstva prikupljati sukcesivno, likacija pru`a veoma
tokom letnjih i jesenjih meseci, a neki od ~lanova su tra`ili re~it primer skladnog
dodatna obave{tenja na ovu temu. Biv{a Jevrejska {kola su`ivota i saradnje
nam je vra}ena restitucijom, a nalazi se u derutnom stanju. izme|u Jevreja i Srba
u ranijim vekovima.

predstavljena fotomonografija „romskim putevima“

P„Romskim putevima“ na
ovodom promocije fotomonografije
Novosadskom sajmu 6. marta u okviru
ovogodi{njeg sajma knjiga, ostvarena je
prva saradnja JONS i romske zajednice u
Novom Sadu. Na inicijativu operske
peva~ice Danijele \or|evi} na{ hor
Ha{ira pozvan je da u~estvuje u
jedno~asovnom programu promovisanja
fotomonografije.
Ha{ira je izvela dve pesme, obe sa
solistkinjom Danijelom \or|evi}. Na
po~etku programa izvedena je romska
himna „\elem, |elem“ u aran`manu
Julije Bal. Na kraju programa Ha{ira je
izvela „Habaneru“ iz opere „Karmen“
@or`a Bizea.
Fotomonografija „Romskim putevi-
ma“ obra|uje `ensku narodnu no{nju
Romkinja. Ova tema je gotovo netaknuta
u etnografskoj publicistici kako u na{oj
zemlji, tako i u svetu, kako je napisala
urednica publikacije @ivana @ivanovi} u
tom smislu ovaj rad bi se mogao nazvati
pionirskim u oblasti etnografskih
istra`ivanja romske kulture i tradicije.
Knjiga je puna prekrasnih fotografija
koje prati tekst s podacima na dva jezika,
srpskom i romskom.
Umetni~ki program izveden na
Sajmu knjiga bio je toliko uspe{an da je
u celosti ponovljen nedelju dana kasnije
u Sremskim Karlovcima u Sve~anoj sali
Karlova~ke gimnazije. Inicijator projekta
je romska nevladina zajednica
„Karlova~ke zore“, a autorka je @ivana
@ivanovi}.
Saradnja jevrejske i romske zajed-
nice, kako re~e predsednik JONS Mirko
[tark, ima obe}avaju}u perspektivu.

www.savezjos.org
Pregled
Jevrejski
kako se učio zohar u
bosni, srbiji
i makedonji
D
ragi i rado vi|eni gost dr
Eliezer Papo, obradovao je
~lanove JONS zanimljivim
predavanjem na temu „Kako se u~io
Zohar u Bosni, Srbiji i Makedoniji“.
[armantan, elokventan, duhovit,
~ovek koji majstorski barata jezikom
dr`ao je nepodeljenu pa`nju publike.
Dr Eliezer Papo je nerezidentni rabin
Bosne i Hercegovine, profesor
sefardskih knji`evnosti na
Unuverzitetu Ben Gurion u Negevu,
pisac i {to{ta jo{, tako|e i dragi pri-
jatelj ne samo Jevreja u Novom Sadu
nego i {irom Balkana. U Novi Sad
dolazi kao predava~ poslednjih deset
godina, uvek s nekom zanimljivom
temom. Izostavio je gostovanje samo
pro{le godine, kako je rekao, zbog
„monarhisti~kih“ (krunskih, korona)
smetnji.
Govore}i o Zoharu, dr Papo je
objasnio specifi~nosti i razlike u pris-
tupu ovoj misti~noj literaturi na
Balkanu i drugde u svetu. Posebno je
rasvetlio zapise koje su ostavljali
rabini u vezi sa ovom knjigom. Oni
su tuma~ili vernicima pojedine
delove Zohara, ali su prema ljudima
NISAN - IJAR 5782. 15
[abat
kojima su obja{njavali odlomke iz
S
vake poslednje subote u mesecu u Klubu
knjige imali prilago|avaju}a
JONS, odlu~eno je, odr`ava}e se [abat po
tuma~enja. Na Balkanu je jevrejsko
obi~ajima na{ih starih. U dugom periodu od
stanovni{tvo bilo prete`no trgova~ko,
zavr{etka II svetskog rata, zbog objektivnih
pa su i obja{njenja raznih rabina, nji-
okolnosti, Jevreji su na ovoj teritoriji poste-
hova pore|enja, tuma~enja, pre-
peno prestajali da dr`e verske obi~aje prema
poruke i sl. nastali iz potrebe da
pravilima, te je u novosadskoj jevrejskoj
ljudima u lokalu objasne kako da
op{tini, a na predlog Jelene Komlo{ dogov-
postanu bolji ljudi - bivala jednos-
oreno da }e se jednom mese~no prire|ivati
tavnija i prostija no u sredinama gde
{abat ve~era za ~lanove. Pored prakti~nog
su stanovnici bili obrazovaniji i imali
dela ve~eri, ~lanovi }e dobiti i informacije o
druga~ije profesije. Drugim re~ima,
svemu onome {to ~ini [abat, tako da }e
prilago|avali su tuma~enja ljudima
tokom vremena mo}i propisno da primenjuju
kojima su saveti i uputstva bili
ovaj obi~aj kod svojih ku}a.
potrebni u svakodnevnom `ivotu.
Ovoga puta dr Papo imao je i
dodatni razlog da do|e u Novi Sad.
Za 17. februar zakazana je u
lekcije persijskog
Kulturnom centru promocija njegove
knjige „Nesabrane pri~e i jo{
nesabranije misli i crtice, a o deseter-
cu da se i ne govori“. Moderator na (persian lessons)
promociji bila je ~lanica JONS
O
Gordana Todori}. vo filmsko ve~e u Klubu JONS Mirko
[tark je opredelio za prikazivanje
neobi~nog filma u rusko-nema~ko-
beloruskoj koprodukciji. Scenario je ra|en po
istinitoj pri~i koja se odvijala u vreme II svet-
skog rata. Film je re`irao Vadim Perlman.
Najkra}e re~eno, radi se o Jevrejinu koji je s
grupom drugova zarobljen i odveden u jedan
nema~ki logor. Iz te grupe zarobljenika on je
jedini pre`iveo zahvaljuju}i svojoj dosetljivosti
ili mo`da sre}i. Imao je uz sebe knjigu sa
posvetom pisanom na presijskom jeziku.
Iskoristio je momenat i povikao da on nije
Jevrejin nego Persijanac. Jedan od nema~kih
oficira je tra`io ba{ takvog ~oveka i ovog ne
ubiju s ostatkom grupe, ve} ga sprovedu do
onog oficira. Jevrejin nije znao ni re~ persi-
jskog i izmi{ljao je re~i...
 Jevrejski
16 APRIL - MAJ 2022. Pregled

EVA FI[ER U NA[EM okRU@ENJU SE]ANJA

Vrščanka kojom
se svi ponose
eva Fi[er (daruvar, 1920 - rim, 2015) umetnica svetske
slave, odrasla je u vr{cu gde je zavr{ila osnovnu {kolu i
gimnaziju. bila je prijateljica velikana kao {to su amerigo
tot, de kiriko, pikaso, Salvador dali, mark [agal …
Pi{e: Nikola Ra~i} gradu mo`e donijeti brojne beneficije’. liko godina `ivela u Beogradu (1938 -

U
Hrvatskoj je ovih meseci ime Eve
Fi{er dospelo u javnost kao velika
vest. Zamenica gradona~elnika
Daruvara, pre godinu i ne{to dana, nai{la
je na podatak da je Eva Fi{er ro|ena u
Daruvaru i re{ila da se to obele`i u nji-
hovom gradu. Nedavno je u gradskom
muzeju organizovana biografska izlo`ba o
Evi Fi{er, a postavku mahom ~ine
fotografije iz njenog privatnog `ivota,
fotokopije li~nih dokumenata i memorabil-
ije. Iz tamo{njih medija saznajemo da grad
o~ekuje da }e ime Eve Fi{er ‘ucrtati grad
na svetsku kartu kulture’, ‘te Daruvar u
svijetu brendirati kao grad Eve Fi{er {to
Iako ka`u da je Daruvar, spletom okolnos-
ti, tek sada otkriva, planira se i prva
izlo`ba slika Eve Fi{er, po prvi put u
Hrvatskoj. Isti~u da je organizacija takvog
doga|aja izuzetno zahtevna, ali i
obja{njavaju: ‘finansijski nas ne}e ko{tati
gotovo pa ni{ta jer se organizira preko
veleposlanstva Italije, Italijanskog Instituta
za kulturu te izraelskog veleposlanstva.’
Tako|e je u planu i da se locira ku}a u
kojoj je umetnica ro|ena.
Koliko se o Evi Fi{er pak zna kod nas
u Srbiji? Ako znamo da je upravo ovde, u
Banatu, u gradu Vr{cu odrasla, zavr{ila
osnovnu {kolu i gimnaziju, te da je neko-
1941).
Eva Fi{er (Daruvar, 1920 - Rim, 2015)
umetnica svetske slave, odrasla je u Vr{cu
gde je zavr{ila osnovnu {kolu i gimnaziju.
Porodica se doselila 1924. godine iz
Daruvara, kada Evin otac, dr Leopold
Fi{er, preuzima du`nost glavnog rabina
Vr{a~kog rabinata. Po svr{etku studija na
Akademiji likovnih umetnosti u Lionu
(1936 - 1939) vra}a se u Beograd gde se
porodica Fi{er u to vreme preselila.
Bombardovanje i rat je zati~u u Beogradu,
oca joj odvode u logor za Jevreje -
Topovske {upe - gde je ubrzo ubijen. Sa
majkom i mla|im bratom uspeva da izbeg-

JoB PoDSE]A

izmirimo obaVeze
O
bave{tavamo vas i pozivamo da ~lanarinei takse za grobna mesta mo`ete upla}ivati direktno na blagajni Jevrejske op{tine Beograd
u Kralja Petra 71a/2, svakog radnog dana od 8:00 do 15:00 ~asova, ili onlajn, kao i u po{ti ili banci na ra~un Jevrejske op{tine
Beograd broj 205-49527-14. Na isti ovaj teku}i ra~un mo`ete upla}ivati i sve vrste priloga.
Ovim putem vas, tako|e, obave{tavamo da je Izvr{ni odbor Jevrejske op{tine Beograd dana 24. februara 2022. godine doneo
odluku o menjanju iznosa takse za grobno mesto, koja sada iznosi 1.450 RSD. 
Iznos godi{nje ~lanarine JE i dalje 2.000 dinara za zaposlena lica, tj. 1 000 dinara za studente, penzionere i nezaposlena lica.

www.savezjos.org
Pregled
Jevrejski
NISAN - IJAR 5782. 17

Iz AkTIVNoSTI Jo NoVI SAD

tel aviv grad muzeja

ne iz Beograda novembra 1941. Preko
Albanije sti`e u Split, do 1943. godine
biva internirana u logoru Vela Luka na
ostrvu Kor~uli. Odatle uspeva da se, sa
te{ko obolelom majkom i bratom prebaci

K
roz Tel Avid - izraelski grad sa najvi{e muzeja i galer-
u Bolonju, priklju~uje se tamo{njoj
ija u svetu publiku u Klubu JONS proveo je Marko
antifa{isti~koj organizaciji i ostaje tu pod
Fi{er, menad`er u turizmu i turisti~ki vodi~. Muzeje u
la`nim identitetom do Oslobo|enja. U
Tel Avivu odlikuju visoko specijalizovane postavke koje je
Holokaustu je izgubila oca i veliki deo
gotovo nemogu}e prona}i drugde u svetu, a i tim svojim
{ire porodice. Iz tih godina golgote i
inspirativnim pristupom temi privla~e turiste. Kao primer
u`asa, se}a se i ‘umetnosti pre`ivljavan-
mogu poslu`iti muzej Biblije, ili muzej nezavisnosti, muzej
ja’, kada je morala da nau~i da trampi
vojske ili muzej dijamanata, muzej nov~i}a i drugi.
svoje crte`e za komad hleba.
Publici je bila veoma interesantna tema o oblicima sarad-
Nakon ratnih stradanja, u svetu koji
nje dve dr`ave i dva naroda, pa je Marko Fi{er objasnio da
bolno ustaje iz ru{evina, nastavlja da se
Srbiju i Izrael povezuje kultura dva naroda, duga istorija, ~ak
bavi umetno{}u. Od 1946. godine `ivi u
i mentalitet. U novije vreme razvija se tradicija bratimljenja
Rimu i deluje u okviru rimske grupe
gradova, pa su 1990. godine gradovi pobratimi postali Tel Aviv i Novi Sad. @iva je raz-
umetnika “Via Margutta”. Ve} od 1947.,
mena studenata, nau~nih istra`iva~a, sportista, kulturnih sadr`aja... Recimo u klubu
od svoje prve samostalne izlo`be u Rimu,
Makabi igra {est fudbalera poreklom iz Srbije, ba{ kao i njihov trener. Priroda te
nizale su se tih godina uspe{ne izlo`be u
povezanosti dve dr`ave ne iznena|uje, jer su mnogi pojedinci, iseliv{i se u Izrael, postali
Italiji, ali i svud {irom Evrope i sveta, u
istaknuti i aktivni gra|ani Izraela, kao {to je to, na primer, bio Tomi Lapid, ro|eni
svim va`nim evropskim centrima umet-
Novosa|anin po kome je nazvana i jedna ulica na Veterniku. Njegova porodica se davno
ni~kog `ivota, u najpresti`nijim galerija-
odselila u Izrael, a on je bio visoko pozicioniran politi~ar i neko vreme glavni urednik
ma i izlo`benim prostorima. U krugu
telavivske televizijske ku}e.
umetnika koji su cenili njenu umetnost, sa
kojima je razmenjivala mi{ljenja, imala
plodonosnu saradnju, ali i ~vrsta pri-
^ESTITkE
jateljstva, nalazimo velikane kao {to su:
De Kiriko, Pikaso, Salvador Dali, Mark
[agal i mnogi drugi. Me|u kolekcionari-
ma Evinih slika, zapa`amo poznata imena
Holivuda: Henri Fonda, Lorin Bekol,
Hamfri Bogart i dr.
Tema Holokausta bila je za Evu
duboko imtimne prirode, a svet je bio
iznena|en kada je 1989. godine odlu~ila
da po prvi put prika`e javnosti svoje
radove posve}ene ovoj tematici. Ukupno
68 slika bilo je izlo`eno 1990. godine u
memorijalnom centru Jad Va{em u
Jerusalimu.
^uveni kompozitor Enio Morikone,
inspirisan njenim slikama, komponovao je
12 kompozicija objavljenih 1992. na CD-
u “A Eva Fischer, pittore” (Eva Fi{er,
slikar).

Jo NoVI SAD
Filmsko veče
ZJONS prikazan je film „Le Concert“,
a ljubitelje „pokretnih slika“ u Klubu

proizveden u francusko-rusko-belgijsko-
rumunskoj koprodukciji. Delo govori o
sukobu izme|u umetnosti i politike u
nekada{njem Sovjetskom Savezu, sa
mnogo komi~nih momenata, ali i dra-
mati~nom pri~om koja te~e u pozadini...
 Jevrejski
18 APRIL - MAJ 2022. Pregled

PoVoDoM 79. GoDI[NJICE DEPoRTACIJE PIRoTSkIH JEVREJA

U LoGoR TREBLINkA

piroćanci čuvaju sećanja

U
no}i izme|u 12. i 13. marta 1943. u gradu je ostalo svega nekoliko jevrejskih mali{ana
godine, oko 160 pirotskih Jevreja
odvedeno je iz svojih domova. Sa koje Su piro]anci krili do kraja rata
`elezni~ke stanice dovezeni su do grada
Loma na severozapadu Bugarske, a oda-
tle - parobrodom do Be~a. Potom do
Treblinke, odakle se niko nije vratio.
U gradu je ostalo nekoliko jevrejskih
mali{ana koje su Piro}anci krili do kraja
rata.
Danas osamdesetdvogodi{nji Izrael
Levi, imao je svega tri godine kada su
fa{isti ~lanove njegove porodice deporto-
vali u logor stradanja u Poljskoj. Levi je
kraj rata do~ekao sakriven u ku}i
Piro}anca Ljube Ljubenovi}a, ~iji potom-
ci danas ~uvaju se}anje na te dane.
Dejan Slavujevi}, unuk Ljube
Ljubenovi}a, pri~u o skrivanju Izraela
Levija u ~uo je od svog dede i danas je,
sa ponosom, ponavlja. 
- Levi je kao mali de~ak ostao sam. stavnici Jevrejske op{tine Ni{, lokalne
Njegova porodica je odvedena i nikada samouprave Pirota , Gradskog odbora
nikoga od svojih vi{e nije video. Bio je SUBNOR-a i drugi.
sakriven na tavanu na{e ku}e. Moja - Li~ni odnosi izme|u Piro}anaca i
porodica je na brdu Sarlah imala let- Jevreja, predstavljaju osnovu za dalje
njikovac sa vinogradom, pa je mali produbljivanje odnosa na{e dve zemlje.
Levi, period od juna do septembra Drago mi je {to sam danas me|u
provodio tamo. Ostajao bi na Saralahu gra|anima Pirota koji se se}aju te no}i
dokle god se ne zavr{i berba gro`|a. i odaju po~ast svojim tragi~no stradal-
Tu je bio siguran - ka`e Slavujevi}. im sugra|anima Jevrejima - kazao je
Izrael Levi danas `ivi u Americi, a ambasador.
nedavno je poslao pismo Jevrejskoj Dejan Slavujevi}
Jevrejska zajednica, u Pirotu je prisut-
op{tini Ni{, evociraju}i uspomene na U znak se}anja na pirotske Jevreje na od 16. veka. Jevreji su zajedno sa
porodicu koja mu je spasila `ivot i pred- stradale u martu 1943. godine, 14. marta Piro}ancima radili, osnivali esnafe, u
lo`io je za medalju “Pravednika me|u polo`eni su venci kraj spomenika grad doneli prvi klavir, otvarali apoteke i
narodima”. Dr`ava Izrael, do sada je “Davidova zvezda” u Jevrejskoj ulici. zanatske radnje. Se}anje na pirotske
potomcima dve pirotske porodice Pomenu su prisustvovali ambasador Sefarde je se}anje na varo{, koja je zah-
dodelila ovu medalju, a u porceduri za Izraela u na{oj zemlji Jahel Vilan, pred- valjuju}i njima iz kasabe iznikla u grad.
dobijanje su jo{ dve.

www.savezjos.org
 Jevrejski
Pregled
PLoDoVI PRIJATELJSTVA
od 7. marta ove godine, na inicijativu grada
kragujevca i ambasade izraela, ambulanta broj
~etiri doma zdravlja u kragujevcu, ponovo nosi
ime dr mo[e elija, lekara, humaniste i
levi~ara koga su, okupacione vlasti, zajedno sa
stotinama drugih kragujev~ana, streljale u
[umaricama krajem oktobra 1941. godine
„dr moša eli“
novo-staro
ime ambulante
doma zdravlja
Sre}an kad poma`e - ambasador Izraela Jahel Vilan
Poklon od srca - izraelska donacija
NISAN - IJAR 5782. 19
Pi{e: Dane Ili}
D
r Mo{a Eli ro|en je u Ni{u 1897. godine. Gimnaziju u Kragujev-
cu zavr{io je kao odli~an u~enik. Bio je ~lan Literarne dru`ine
“Podmladak”. Posle zavr{ene medicine, sa kolegom dr
Miloradom Gli{i}em, koji je bio pariski |ak, otvorio je 1937. godine
privatni hiru{ko-ginekolo{ki sanatorijum za `ene, u Ljubi~inoj ulici u
centru Kragujevca. Dr Mo{a Eli i dr Milorad Gli{i} honorarno su radili
na hirur{kim odeljenjima Banovinske i Vojne bolnice u Kragujevcu
tokom Prvog svetskog rata. Eli se bavio ginekologijom, a povremeno i
op{tom hirurgijom. Isticao se i radom u Crvenom krstu Kragujevca, u
kojem je dr`ao predavanja i materijalno ga pomagao. Za svoj rad dobio
je i dru{tveno priznanje “Zlatnu gran~icu” Crvenog krsta.
Kao istaknuti javni radnik, bio je ~lan Odbora za do~ek kralja
Aleksandra I Kara|or|evi}a, prilikom proslave stogodi{njice kraguje-
va~ke Gimnazije, 1933. godine.
Godine 1930. Mo{a je ustupio prostorije svoje ku}e za bogomolju i
jevrejski klub. Bio je i predsednik Jevrejske veroispovedne op{tine u
Kragujevcu.
Na po~etku Drugog svetskog rata nov~ano i sanitetskim materijalom
pomagao je Kragujeva~ki partizanski odred. Po se}anju prvoborca,
arhitekte @ive \or|evi}a, rukovodstvo Odreda pozvalo je dr Mo{u da
im se pridru`i, ali je on to odbio obrazla`u}i da se boji, ne samo za
svoju porodicu, `enu i decu, ve} za sve Jevreje u Kragujevcu. Verovao
je da bi kao predsednik Jevrejske veroispovedne op{tine, u slu~aju da
ode u partizane, bio odgovoran za stradanje svih Jevreja u Kragujevcu.
Ipak, nije se dvoumio kada je trebalo pru`iti pomo}. ^inio je to tajno,
le~e}i ranjenike.
U braku sa Sarinom Judi} imao je dva sina, Leona i Mi{u.
Na`alost, to {to je ostao u Kargujevcu nije spasilo ni njega ni ostale
Jevreje. Streljani su 20. oktobra 1941. godine. Supruga i deca ubijeni su
na Sajmi{tu u Beogradu.
Na inicijativu Grada Kragujevca i Ambasade Izraela, Ambulanta
broj ~etiri Doma zdravlja u Kragujevcu, ponovo nosi ime dr Mo{e Elija,
kao i pre Drugog svetskog rata. Tim povodom, ambasador Izralea Jahel
Vilan, uru~io je toj zdravstvenoj ustanovi medicinsku opremu vrednu
oko deset hiljada dolara.
- Sre}an sam {to sam danas ovde i {to smo uz pomo} na{e
dr`ave i Ministarstva spoljnih poslova uspeli da donesemo donaciju
gradu Kragujevcu. Posebno mi je drago {to }e ambulanta u kojoj se
nalazimo vratiti ime „Dr Mo{a Eli“. Uspostavljanje prijateljskih
veza sa Srbima, osnova su za gradnju na{ih odnosa i njihovo
ja~anje. Postojanje Udru`enja izraelsko-srpskog prijateljstva
„Ahava“ i njihove aktivnosti olak{avaju nam razvoj saradnje
izme|u Kragujevca i Izraela. @elim da ka`em da mi je veoma drago
{to se ta saradnja ne bazira samo na kulturnoj saradnji, ve} se
pro{iruje i na oblast zdravstva i ekonomije - kazao je ambasador
Vilan.
- Dobili smo opremu koja }e nam mnogo zna~iti, posebno u
ovom periodu, po zavr{etku pandemije kovida. Ovo je prilika da se
zahvalimo narodu Izraela i ambasadi na ovoj pomo}i. Oprema je
pre svega namenjena za spirometriju, snimanje srca, za preglede
oka, i sve ono {to je bitno u postkovid stanjima. @elim da se zahval-
im izraelskom narodu i ka`em da smo uvek bili zajedno i da }emo
biti zajedno i u narednom period - naglasio je Vasilije Anti}, direktor
Doma zdravlja Kragujevac.
Tokom posete Kragujevcu, ambasador Jahel odr`ao je predavanje na
Ekonomskom fakultetu u tom gradu, na temu “Brending i digitalna
diplomatija Izraela”.
 Jevrejski
20 APRIL - MAJ 2022. Pregled

Jo NoVI SAD

sinagoge u Vojvodini
- svedoci prošlosti
M
onografiju „Sinagoge u
Vojvodini - Svedoci
pro{losti“ predstavili
su pred prepunom salom
Jevrejske op{tine Novi Sad
urednik monografije dr
Uglje{a Beli}, recenzent dr
Du{an Radosavljevi}, jedan
od troje autora Goran Levi i
koautorka Edita Jankov.
Publika je bila potresena izne-
tim podacima o sudbini sina-
goga u Vojvodini. Primera
radi: od 76 sinagoga koliko ih
je bilo u Ba~koj, Banatu i
Sremu do II svetskog rata, do
dana{njih dana ih je preoslato
svega tri: u Subotici, u Novom
Sadu i u Zemunu. Nijedna od
sinagoga vi{e nije verski
objekat, ve} imaju druga~iju
namenu. Tokom rata i kasnije
sinagoge su ru{ene jedna po
jedna, sve do 1963. godine.
Monografija „Sinagoge u
Vojvodini - Svedoci pro{losti“
izdanje je Jevrejske op{tine
Novi Sad iz 2021. godine.
obi{la Vojvodinu i Srbiju, a zajednice iz pro{lih vekova
Autori su Rudolf Klajn,
njeno putovanje jo{ nije onako kako su nama
^edomila Marinkovi} i
zavr{eno. Za ovu temu postoji svedo~enje o tome preneli na{i
Goran Levi. Istini za volju,
veliko interesovanje u mestima roditelji, jer slede}e generacije,
ideju o predstavljanju
u kojima su neke od pomenutih ne}e imati re~ita svedo~anstva
vojvo|anskih sinagoga kao
76 sinagoga postojale, a sad ih o svojim precima ako ona
svedoka kulture Jevreja u pred-
nema, kao i u gradovima u oskudna koja su pretekla do
hodnim vekovima davno je
kojima su zgrade sa~uvane da nas mi ne sakupimo i ne
uobli~io ~lan JO Novi Sad
slu`e ne kao verski objekti, ve} sa~uvamo za njih.
Pavle [osberger koji je izdao
kao objekti namenjeni kulturn- Na predstavljanju mono-
knjigu o sinagogama u
im sadr`ajima. grafije o vojvo|anskim sina-
Vojvodini i u njoj objavio one
Ono {to se mo`e izvu}i kao gogama publika je obave{tena
ilustracije do kojih je mogao da
emotivni zaklju~ak glasi: Tu su da se u ovom vremenu obnavl-
do|e. Kako je objasnio Goran
bili Jevreji - sad ih nema. Tu jaju sinagoge u Senti i Apatinu.
Levi, ilustracije su mahom
su bile sinagoge - sad ih nema. Tako|e, postoji predlog da se
rekonstruisane sa crte`a, starih
Dobro je da se podsetimo da su na mestima na kojima su bile
razglednica, ~ak po se}anju
do II svetskog rata ovde me|u sinagoge a sad ih nema,
starijih ljudi. Ilustracije iz ovog
drugim `iteljima Vojvodine bili postave spomen-plo~e sa
izdanja monografije obra|ene
i Jevreji. Zadatak na{e gen- osnovnim podacima o sru{enoj
su i slo`ene kao izlo`ba koja je
eracije jeste da sa~uvamo gra|evini i fotografijom (ako je
samo za dve godine 16 puta
se}anje na `ivot jevrejske ima).

saVez JeVreJskiH opŠtiNa srbiJe

raspisuJe
66. NagradNi koNkurs
za radove sa jevrejskom tematikom, za 2022. godinu
Iz oblasti:
1) KNJI@EVNOST (roman, pripovetka, pesma)
2) NAU^NI RAD Radove slati na adresu:
3) MEMOARI I HRONIKE
@iri dodeljuje ukupno tri nagrade. SAVEZ JEVREJSKIH
@iri mo`e odlu~iti da nagrade dodeli i druga~ije. OP[TINA SRBIJE
Radove slati na srpskom ili srodnim jezicima, kucane ma{inom ili na kompjuteru, u dva / za Nagradni konkurs /
primerka koji se ne vra}aju. Kneginje Ljubice 14,
Autori ne mogu konkurisati sa radovima koji su ve} objavljeni ili nagra|eni na nekom dru- POB 30
gom konkursu. 11000 BEOGRAD
Radovi se potpisuju {ifrom i dostavljaju uz drugi zatvoreni koverat sa razre{enjem {ifre. SRBIJA
Krajnji rok za podno{enje radova je 31. avgust 2022.
Rezultati konkursa bi}e objavljeni u listu „Politika“ krajem meseca novembra 2022.

www.savezjos.org
 Jevrejski
Pregled
LICA I DoGA\AJI
Venci na
spomeniku
streljanim
Jevrejima
THolokausta ~lanovi Udru`enja srpsko-
radicionalno, na Dan se}anja na `rtve
izraelakog prijateljstva
„Ahava”,  predsednik skup{tine Grada
Kragujevca Miroslav Petra{inovi},
na~elnica [umadijskog okruga Biljana
Ili}, zamenica {efa misije izraelske
ambasade u Beogradu Maajan Ben Tura
i predstavnici Saveza jevrejskih op{tina
Aleksandar Gaon i Aron Albahari,
odali su po~ast nevinim `rtvama, polo`v{i
vence na zajedni~ki spomenik Jevrejima i
Srbima streljanim u Kragujevcu 1941.
godine, na Trgu srpsko-jevrejskog pri-
jateljstva u kragujeva~kom naselju
Bagremar. Posle paljenja sve}a i polagan-
ja venaca, u Ogranku Stara Kolonija
kragujeva~ke narodne biblioteke „Vuk
Karad`i}” otvorena je izlo`ba „Jevreji u
Kragujevcu”.
NISAN - IJAR 5782. 21
IN MEMoRIAM
Hana albahari Žigrai
(1946-2022)
K
ada se Hana, Hana Albahari -
@igrai, preselila u Novi Sad,
to je bilo osve`enje. Bilo je
to doba kada smo se svi ku}ili,
kada smo dobijali decu, kada smo
se ispomagali. Nemojte mi zameriti
{to pri~am o toliko dalekim vre-
menima, ali stari ljudi ponajvi{e
imaju se}anja i spremnost da ih
uvek i sa svakim podele.
Hana je iz Sarajeva do{la kao
diplomirani in`enjer elektrotehnike,
sa mu`em \or|em, Novosa|ani-
nom, apsolventom na tom istom
fakultetu i }erkom Magitom. Hana
se ubrzo zaposlila u Novkabelu, a
\or|u je, kao {to je to i dolikovalo
tako velikoj firmi sa jasnim
kadrovskim planovima, data
stipendija, da bi se i on, kada
diplomira, zaposlio tamo. Uskoro je na svet do{la i Daniela, a na poslovnom
planu je usledilo napredovanje do direktora razvoja cele fabrike.
U Jevrejskoj op{tini smo se po~eli susretati kasnije. Hana i \or|e su ~esto
dolazili na manifestacije koje su prire|ivane u Jevrejskoj op{tini, da bi se vre-
menom Hana sve vi{e anga`ovala. Dugo je bila predsednik @enske sekcije, a
zatim i ~lanica Izvr{nog odbora. Tim svojim du`nostima predavala se u pot-
punosti, organizuju}i aktivnosti kako u Jevrejskoj op{tini Novi Sad tako i u
`enskim sekcijama Saveza jevrejskih op{tina Srbije. Sa~inila je nekoliko pub-
likacija koje su se odnosile na rad @enskih sekcija Novog Sada i Saveza
Jevrejskih op{tina Srbije i organizovala i ispunila programe sastanaka @enskih
sekcija Saveza jevrejskih op{tina Srbije koji su odr`ani u Novom Sadu.
Uvek smo znali i bili smo sigurni da se nije razbacivala re~ima, a da joj je
uvek i svugde, svaka bila na mestu.
Tako|e su bili nebrojeni njeni prilozi radu @enske sekcije Jevrejske op{tine
Novi Sad u vidu predavanja sa najrazli~itijom tematikom - po~ev{i od putopisa,
preko istorijskih pregleda pa do religijskih prikaza pojedinih tema, kojima je
pristupala sa puno po{tovanja i vi{estranog, vrlo dobro pripremljenog si`ea. A
izgledalo je da sva znanja nosi od ku}e, od oca lekara, sa svojim bratom i dve
sestre, razvejanim, nevoljno, po prokletom proteklom ratu {irom brda i dolina
Srbije pa sve do daleke [panije.
Na{a Hana nije samo bila cenjeni stru~njak i clan Jevrejske zajednice.
Njeno ogromno srce je dodirnulo sve koji su je poznavali, a njena nadljuds-
ka upornost je ulivala po{tovanje. Hana nikog nije ostavila ravnodu{nim. To se
najbolje vidi iz re~i koje su se naj~e{}e ponavljale u ovih nekoliko dana nakon
njenog odlaska ”sve je na{e `ivote dotakla…”.
I, najva`nije, svojim trima unukama bila je i ostala Nona.
Hana je preminula 3. a ispra}ena 7. marta na Novom groblju u Novom
Sadu.
Zihrona livraha!
Napisao: Fedor Fi{l

22
Uz oDLAzAk AGNESE JEREMIJE (1919 - 2022)
P o~etkom marta tiho nas je napustila
Agnesa Eremija. Na pitanje o
tome ko je bila ova skromna i,
nadasve, plemenita i dobra Jevrejka, naj-
jednostavnije bi bilo odgovoriti da se
radilo o profesorki francuskog i
nema~kog, kao i znalcu jo{ nekih jezika.
Bila je, me|utim, ~ak mo`da najkra}e
re~eno, ne slu~ajan svedok nego u~esnik
onolikih de{avanja u pro{lom veku. A
kada je zbrajala pre`ivljeno, obavezna
konstatacija joj je bila da je, besumnje,
pripadala redu miljenika sre}e.
Na svet je do{la u Austrougarskoj
carevini, januara 1919. kao Agnesa
Valdman. Njen rodni grad, Oradea, u
kom je bio ro|en i njen otac Andor, de
jure je pripadao Monarhiji, a de facto
ve} Rumunima:
- Tih godina, na`alost, i antisemiti-
zam je bio i te kako prisutan u
Rumuniji i moj otac, kao Jevrejin,
nigde nije imao slu`bu, mada je
zavr{io trgova~ku akademiju. Zato
smo se preselili u Novi Sad, rodni
grad moje majke Melanije, gde je tata
radio u nekoj banci - govorila je.
Novi Sad je ostao u njenim se}anji-
ma zbog mirnog porodi~nog `ivota,
zavr{ene jevrejske osnovne {koli i
polo`ene mature u Dr`avnoj `enskoj
realnoj gimnaziji 1937. godine.
Poha|ala je i ~asove veronauke u
Jevrejskoj op{tini nadrabina dr Henrika
Ki{a, posebno korisne za op{te obrazo-
vanje, gde se u~ilo o mnogim zna~ajnim
jevrejskim misliocima i knji`evnicima.
Zbog o~evih konzervativnih nazora je
napustila Ha{omer hacair, a nije joj
dopustio ni to da se upi{e na fakultet, pa
je zavr{ila kurs stenodaktilografije na
~etiri jezika. Iako joj je nu|eno
zaposlenje, nije ga prihvatila zbog male
plate nego je gimnazijalcima davala
~asove iz matematike i stranih jezika, i
plela d`empere. Se}ala se Novog Sada i
po tome kako su po{tovani Purim, Ro{
Ha{ana, [abat...
- I danas mi kroz misli prolazi
na{a lepa sinagoga, pa doterane i lepe
devojke za sve~ane prilike i njihovi
udvara~i, elegantne gospo|e u pratnji
mu`eva... Sve do rata smo, bar mi
mladi, `iveli bezbri`no, a onda smo se
suo~ili sa zlom, ali i nekim iskrama
nezamislive dobrote. Da je nije bilo,
www.savezjos.org
APRIL - MAJ 2022.
preci
“Roditelji mog oca su bili strogo
ortodoksni. Baka je mnogo ~itala i
mene savetovala da ~itam, {to sam i
~inila ~itavog `ivota. Druga baka,
ona iz Novog Sada, podigla je
osmoro dece. Tu se `ivelo u skrom-
nim uslovima, ali baka je bila veliki
optimist. Nikad nije o~ajavala, a
deda je deci govorio da treba da
Ijube trag gde je njena noga kro~ila,
koliko ju je po{tovao.”
roditelji
„Moja majka je ostala u Novom
Sadu, odakle su je sa njenom
majkom i drugim ro|acima deporto-
vali aprila 1944. Otac je, po{to je
dospeo u budimpe{tanski geto,
pre`iveo. Po oslobo|enju je pao
jure}i za tramvajem. Poku{avao je,
nesre}nik, posvud po Budimpe{ti da
na|e ma kakav trag o tome {ta se
dogodilo sa mojom majkom i mojim
Imreom. Povredio je ki~mu i ostao
te`ak invalid. Nije jo{ dugo
po`iveo.“
uspomene
„Ostale su mi dve dopisnice, za
uspomenu na mamu i mog prvog
mu`a. Poslali su mi ih neposredno
pre nego {to su ih odveli u smrt.
Mamina je bila napisana dan uo~i
njenog interniranja u Au{vic, u
prole}e 1944, a Imreova je iz
novembra iste godine. Tada je sa
prinudnog rada oteran u neki od
logora.“
prevođenje
„Nemam smisla ni prozna dela
da pi{em, jer nemam ma{tu i nemam
strpljenja. Jednostavno, nemam tal-
enta za to. Ali, prevo|enje mi je
postalo hobi, po~ev od moje 85.
godine. Prvo sam po~ela poeziju,
dok sam posle prevodila i prozu.“
Jevrejski
Pregled
upravo takve, skoro nepojmiljive, svet
bi sigurno bio druk~iji. Pa kako smo
se moja porodica i ja spasili u zimu
1942. od u`asa Racije? Domarka na{e
ku}e u Dunavskoj ulici, Ma|arica
udata za Srbina, rekla je vojnicima da
smo Ma|ari, dobri i po{teni ljudi i
patrola joj je poverovala i oti{la. Da je
nije bilo... Roditelji su me poslali u
Budimpe{tu kod o~eve rodbine, u
strahu od novog masakra. Tu sam
opet,morala da govorim da sam do{la
iz Oradeje, ne iz Novog Sada, zbog
svog ranijeg drugovanja sa onima za
koje se znalo da su tokom okupacije
vr{ili sabota`e - pri~ala je.
U Budimpe{ti je upoznala pravnika
dr Imre Gala, po njegovom povratku s
prinudnog rada u okolini Minska i
ven~ali su se 1943, a kako posla za
Jevreje nije bilo, zavr{io je nekakav kurs
za tekstilne tehni~are i zaposlio u fabrici
„Goldberger“, gde mu se uskoro i
Agnesa pridru`ila silom prilika.
- Fabrika je radila za vojsku. Dali
su mi najni`u vrstu posla, jer nikakav
stru~ni nisam znala. Najpre su nam
dopu{tali da odlazimo svojim ku}ama
na spavanje. ^istile smo luk i krom-
pir, posle radile za ma{inama, a
nedugo potom su mog supruga pono-
vo oterali opet na prinudni rad, s kog
se nikad nije vratio. Vi{e nismo
odlazile ku}i, nego su nas posle posla
zatvarali u neki magacin, gde smo
spavale na senu.
Posle je do{la naredba da Jevrejke,
od 16 do 45 godina,napuste fabriku i
odvedene su u neku nedovr{enu zgradu,
bez vrata i prozora, nedaleko od
dana{njeg aerodroma Ferihegy.
- Tamo smo kopale {an~eve,
navodno radi odbrane od savezni~kog
bombardovanja. Sem kopanja rovova
su nas i poni`avali, teraju}i nas da
preska~emo ono {to smo iskopale i jo{
prve no}i je do{lo do spontanog preki-
da moje rane trudno}e, a ve} slede}eg
dana sam morala da radim. Posledice
sam ose}ala ~itavog `ivota, po{to vi{e
nikad nisam mogla da zatrudnim.
Po{to se ose}alo da se bli`i slom
fa{izma, stigla je komanda da Jevrejke
oteraju u neki od koncentracionih logo-
ra:
- ^im su se oglasile sirene, podelili
Pregled
Jevrejski
Mnogo
i za dva
`ivota
su nas u grupe, radi preme{taja na
neko novo odredi{te. Na{u grupu je
vodio vojnik i naterao nas u prvo
skloni{te, po{to je dojavljeno da
po~inje bombardovanje. Kada smo se
smestile, vojnik je sebi povukao u
samo dno skrovi{ta, daleko od izlaza,
a kako do nas nisu dopirali ni zvuci
aviona, ni bombi, re{ila sam da pobeg-
nem. [ta drugo? Bila sam mlada,
imala sam 25 godina.
Se}a se da nikad do tada nije toliko
brzo tr~ala. Nai{la je ne neku duga~ku
ulicu i projurila je kroz nju, da bi stigla
do ku}e na kojoj je bla nacrtana `uta
zvezda.
- Svaku ku}u ili zgradu u koje su
saterali Jevreje vlast je ozna~ila iscr-
tanim velikim Davidovim zvezdama i
takva je bila i ova, u kojoj je stanovao
moj najstariji stric, kod koga sam se
sakrila. Posle su, me|utim, sve Jevreje
oterali u geto, iza najve}e budimpe{-
tanske sinagoge. Zahvaljuju}i nekim
svojim poznanicima iz Novog Sada
uspela sam da nabavim la`ne doku-
mente i da se kao Arijevka, Agne{
Vere{ zaposlim kao pomo}na radnica
u uto~i{tu Me|unarodnog crvenog
krsta za napu{tenu decu, kod evangei-
isti~kih dijakonisa. U toj zgradi evan-
gelisti~ke gimnazije sam radila te{ke
fizi~ke poslove, a spavale smo na
nekakvim improvizovanim krevetima
u hladnoj prostoriji. Ose}ala sam se
za{ti}enijom nego ranije, ali sam radi-
la te{ke fizi~ke poslove i bila izlo`ena
bombardovanju. Poslednje dane i no}i
NISAN - IJAR 5782.
rata smo zajedno sa decom provele u
podrumu te zgrade.
U siroti{tu je do~ekano oslobo|enje,
dolazak Crvene armije i, svakako, ne
sre}an kraj patnjama, po{to je izdato
nare|ene da se zgrada isprazni, kako bi
se u nju smestili visoki oficiri:
- Dijakonise su se, uglavnom,
pobrinule za decu, a mi ostale smo se
razi{le, kud koja. ^inilo mi se
najboljim da odem do predgra|a i
ku}e svog strica, {to je zna~ilo da
treba pre}i Trg heroja, na kom su
posvud le`ali mrtvi vojnici i jedne i
druge strane, uginuli konji, dok su
ka}u{e {tektale i iz aviona su padale
bombe. Pukoj slu~ajnosti dugujem {to
sam dospela gde sam naumila.
Prvi posao, po oslobo|enju, dobila je
kao prevodilac.
- Povremeno sam radila za agenci-
ju Tanjug, povremeno, pak, za
ambasadu nove Jugoslavije, a kada je
do{la Rezolucija Informbiroa, Tito je
pozvao ambasadora na referisanje i
onda je glavnu re~ u ambasadi vodio
drugi do njega, koji ne samo da je pot-
pisao taj dokument, nego je i nas terao
da mu se pridru`imo. Mene nije kon-
taktirao, ve} mi je neki slu`benik
rekao da }u i}i u 'bajbok' ako ne
budem potpisala. Odbila sam iz
ube|enja, ne iz straha od 'bajboka',
znaju}i da mi ostaje samo povratak u
Jugoslaviju. U tome mi je pomogao
prvi sekretar ambasade dr Svetislav
Bikar, doktor prava, ~ovek {irokih
pogleda i snala`ljiv u svakoj diplo-
23
matskoj situaciji. Dao mi je nekakav
papir da bih mogla da pre|em granicu
i paket sa dva kilograma pirin~a, mole}i
me da ga po{aljem njegovoj majci, u
Sombor.
Po povratku je bila preporu~ena
Radio Beogradu, u kom su tra`ili spik-
erku i prevodioca.
Radila je tamo pet godina i imala
pristojnu platu. To joj je omogu}ilo da se
upi{em na studije francuskog i
nema~kog jezika i knji`evnosti, na
Filozofskom fakultetu. Tada je upoznala
i publicistu Bo{ka Eremiju, ~ija je
~itava porodica stradala u Jasenovcu. Za
Bo{ka se posle udala i s njim pro`ivela
52 godine.
Kada je diplomirala, posle ~etiri
godine, profesorka je potra`ila posao u
struci i posvetila se pedago{kom radu.
Do penzionisanja je predavala u
beogradskim srednjim {kolama.
- Izme|u mojih |aka i mene posto-
jala je uzjamna ljubav. Pomalo sam ih
i 'krala' od roditelja, nalaze}i u njima
zamenu za to {to svoju decu nisam
imala. Mnogi su to i ose}ali, i ve}ina
me je dobro i primala, pa su mi
uzvra}ali. I dan danas, iz raznih gen-
eracija, telefoniraju mi ili me pose}uju
moji biv{i u~enici, od kojih se neki ve}
odavno postali bake i dede.
Goran Musi},
autor dokumentarnog
filma o Agnesi Eremiji
„Prvih sto godina“

24
IN MEMoRIAM
Joža druker
(1933 – 2022)
U
Izraelu je (u Hercliji) nedavno
preminuo ugledni ~lan na{e
zajednice, kako sarajevske tako
i beogradske, istaknuti novinar Jo`a
Druker.
Ro|en u Sarajevu 1933, Druker je,
sa u`om i {irom porodicom, prve
godine II svetskog rata proveo u kon-
centracionom loguru na Rabu, a posle
kapitulacije Italije na oslobo|enoj ter-
itoriji. Gimnaziju je, posle rata,
Druker zavr{io u Sarajevu, a
Filozofski fakultet u Beogradu gde se
nastanio u Jevrejskom studentskom
domu, u poznatoj Kosmajskoj 19.
Dobro je poznato da je, pored svoje
osnovne namene, Jevrejski studentski
dom bio sastajali{te mnogih mladih
ljudi, da je dru{tveni i kulturni `ivot
koji se u njemu odvijao iznedrio vi{e
budu}ih poznatih pisaca, glumaca,
umetnika razli~itog profila.
Novinarstvom je Jo`a po~eo da se
bavi u beogradskom Zanatskom glas-
niku, a najve}i deo sta`a proveo je u
sarajevskom dnevnom listu
Oslobo|enje u kome je bio novinar-
saradnik, dopisnik iz Njujorka, {ef
beogradskog dopisni{tva. Novinarsku
karijeru je zavr{io u Jugoslovenskom
pregledu, publikaciji koja je izlazila
pri tada{njem SIV-u.
Zavr{nu etapu svog `ivota Druker
je proveo u Izraelu gde je, sa supru-
gom Lili (ro|. Kon), `iveo u Hercliji,
u blizini njihove k}eri Ester. Za
Jo`om tuguje njegova u`a i {ira
porodica, kao i {irok krug prijatelja
~ije je `ivote obogatio neponovljivim
iskustvom, pouzdano{}u, duhom.
(B.A.P.)
www.savezjos.org
Jevrejski
APRIL - MAJ 2022. Pregled
Iz AkTIVNoSTI HEVRA kADI[E
obnova grobova
koji propadaju
jaSna levinger-goy, koja `ivi u velikoj
britaniji, donacije za groblje, ve] jubilarno,
uSmerava ba[ toj akciji
H
evra Kadi{a je i protekle 2021.  godine
nastavila akciju obnove starih grobova
na Jevrejskom groblju u Beogradu o
kojima posle Holokausta najverovatnije nema
ko da brine, a mo`da potomci i ne znaju da ti
grobovi postoje.
Pro{le godine smo obele`ili ~etiri groba
koje je proteklo vreme pretvorilo u korov i
samo se iz spiska sahranjenih vidi ko je sahran-
jen. Za obnovu grobova koji propadaju nema
sredstava i retko ko `eli da ulo`i novac u sred-
jivanje grobova nepoznatih ljudi. Neki od grobova su bili potpuno
Me|utim, Jasna Levinger-Goy, koja `ivi u nestali a neki skroz uru{eni kao
Velikoj Britaniji, donacije za groblje, ve} jubi- na ovim slikama
larno, usmerava ba{ toj akciji. Novcem iz njene
donacije smo betonskim plo~ama sa imenima
sahranjenih obele`ili grobove Alfreda Matarsa
(nepoznatih datuma ro|enja i smrti), Sofije
Alfoldi (1872-1890), Ester Demajo (umrle
1893) i Marijane Pizati (umrle 1982).
Uz veliku pomo} naseg radnika na groblju
Baneta Kosti}a, izlili smo betonske ploce i uzi-
dali slova da ovi grobovi imaju oznaku ko je u
njima sahranjen. To je bilo resenje za grobove
kod kojih ni{ta nije ostalo od oznaka.
Na grobu Sofije Alfoldi pronasli smo
komad spomenika koji smo onda ulili u beton i
tako napravili novi stari vecni spomenik za ovu
preminulu.
Akciju }emo nastaviti i ove godine jer je
Jasna i ove godine dala donaciju za groblje i
usmerila je za obnovu uru{enog i jednog od
najstarijih grobova na Sefardskom groblju.
Slike obnovljenih plo~a
Pregled
Jevrejski
NISAN - IJAR 5782. 25

Dobrovoljni prilozi
beograd
za Jevrejsko groblje
15 000 din. -Aleksandra Milutinovi}
Nikoli} i Lana Nikoli} Cviji}, u znak
se}anja na mamu -baku Be`iku
Milutinovi} ro|enu Barta i njene roditel-
je.
100 evra - Jasna Levinger Goy iz
Velike Britanije u znak se}anja na
roditelje Saru - Bebu Levinger i Mirka -
Imrea Levingera. Prilog je namenjen
obnovi uru{enog i jednog od najstarijih
grobova na Sefardskom groblju.
50 evra - Ela i Bogdan Popovi}, u
znak se}anja na nedavno preminulog
brata u Izraelu Jo`u Drukera 
50 evra - Zadik i Nata{a Danon,
povodom 20 godina od smrti oca
Markusa Danona i 34 godina od smrti
tetke Bon~ike Papo iz Novog Sada
5 000 din. - Hari [tajner, u spomen
roditeljima
3 000 din. - Judita Jovanovi} i Jelena
Blumenberg, povodom godi{njice smrti
na{e bake Aranke Rozenfeld i tate
Zoltana Biro
2 400 din. - Mirjana Baki} Erlih -
Donji Miholjac, s ljubavlju u srcu za
se}anje na drage Josipa Jo`u, Zoricu,
Ru`icu i Nadu Erlih
2 000 din. - Bajer Estera, u pomen
dragoj i voljenoj Flori
za socijalnu delatnost
10 000 din. - Gordana Lukovi},
ro|ena Hakman, u znak se}anja na pre-
minulog supruga Vojislava Lukovi}a
3 000 din. - Jelena Stefanovi}, u
Sa ogromnom sre}om i ljubavlju obave{tavam da sam dobila unuku Tesu,
a moj unuk Jug, sestricu, od sina Uro{a i snaje Tamare, a da je moj mladji sin
Filip postao po drugi put stric. Neka su svi sre}ni. Mazal tov! Prof. dr Mirjana
Kranjac, ponosna baka.
Tako|e, sa ponosom i ljubavlju obave{tavam i da je moj mladji sin Filip
Kranjac diplomirao na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu i upisao
Master intelektualne svojine.
znak se}anja na Ladislava i Ivanku lJublJaNa
(Johanu) Bori}
za rad Job Vesna Deleon Kreft, ro|ena u
Beogradu 1951. godine, umrla je 29.
4 000 din. - Mazalta Puva~i}, u znak januara 2022. 
se}anja na roditelje, oca Rafaela i majku
Rahelu i ostalu rodbinu
beograd
za „Jevrejski pregled“
Mihajlo Martinovi}, ro|. 1928.
500 din.- Ria Srni} godine, preminuo je 14. februara 2022.
Agnesa Eremija, ro|ena Valdman,
sJos 1919. godine preminula je 23. februara
2022. u 103. godini
za sinagogu
1 800 USD - Lizabeth Denise NoVi sad
Lalich
Erna Ramadanski ro|. Atijas, u 88.
godini `ivota. Umrla u Novom Sadu, a
sahranjena na Jevrejskom groblju u
NoVi sad Beogradu.
za bejbi klub Hana Albahari @igrai, preminula 3.
50 evra - Mirjana Kranjac marta 2022. u 76. godini
Sr|an Jovanovi} Vajs, preminuo 2.
marta u 55. godini.
umrli Ki{ Mirjam, preminula u Izraelu, u
paNčeVo 72. godini.
Rokni} Julkica, ro|ena Berkovi},
Biserka Balog, supruga pokojnog
preminula u 83. godini.
Oskara Baloga iz Kostolaca preminula je
27. januara 2022.
Olga Puzi}, ro|ena Krstev, ro|aka izrael
Jakova Polaka, preminula je 14. februara U A{kelonu je 24. marta preminula
2022. Al`beta Fi{er.

Jo NoVI SAD
Vdr`ave Joel Ruzvozov,
isoki zvani~nici izraelske
ministar turizma Izraela i MK
Boaz Toporovski, pedsedava-
ju}i Yesh Atid partije posetili
VaŽNa poseta
su Novi Sad 24. marta. Prvo su
obi{li Ahiv Vojvodine, potom
su na Keju `rtava racije na
Spomenik Porodica polo`ili
venac. U dru{tvu s direktorom
Arhiva Vojvodine Neboj{om
Kuzmanovi}em i potpredsed-
nikom JONS Ladislavom
Trajerom obi{li su sinagogu i
centar grada. Ova poseta visok-
ih zvani~nika Izraela na{oj
op{tini zavr{ila je u prostorija-
ma JONS gde su gosti sa
doma}inima razmenili utiske.

26
UkRATko o AkTIVNoSTIMA JoB-A
@ elimo da vas obavestimo o
aktivnostima u Jevrejskoj op{tini
Beograd u poslednja tri meseca i
delovanju uprave JOB:
Pla}anje poreza
Posle pet g odina nepla}anja poreza,
{to u poslednje dve godine nije bilo ni
mogu}e zbog nasle|enog duga od
560.000 evra , Jevrejska op{tina Beograd
je prijavila imovinu i platila porez na nju
u iznosu od 10.000.000 dinara za posled-
njih pet godina.
Socijalna davanja
BESPLATNI OBROCI JOB za
ugro`ene ~lanove: podeljeno je 1014
obroka korisnicima socijalne pomo}i
JOB u poslednja tri meseca;
NOVAC UPLA]EN ZA
^LANOVE: 205.990 RSD je upla}eno
na ime jednokratnih i kontinuiranih
pomo}i, prvenstveno lekova i pla}anja
zaostalih ra~una najugro`enijim ~lanovi-
ma.
PAKETI]I ZA PURIM
Na predlog Socijalne komisije,
Izvr{ni odbor JOB je odobrio kupovinu i
pakovanje 81 paketi}a pa`nje za na{e
~lanove koji su na spisku Socijalne
slu`be povodom praznika Purim.
PROSLAVE PURIMA
Drago nam je da konstatujemo da su
odr`ane slu`be u Sinagogi za Purim,
posle kojih je usledilo dru`enje, kao i
proslava za ~lanstvo u Jevrejskom kul-
www.savezjos.org
APRIL - MAJ 2022.
konsolidacija
ide sigurNim
korakom
turnom centru dana 19. marta 2022.
godine. Bilo je prisutno vi{e od 100
~lanova JOB uz njhove prijatelje, sve je
pratio bogat muzi~ki program i gluma~ki
nastup.
Omladina je Purim obele`ila u
Omladinskom klubu u okviru Sinagoge,
dok je purimska proslava uprili~ena i za
na{e najmla|e ~lanove koji su u~estvo-
vali u pozori{noj predstavi uz odgovara-
ju}e poklone i razdraganu atmosferu.
SEMINAR U KLADOVU
Organizovan je seminar u Kladovu u
saradnji Jevrejske op{tine Beograd i
JDC-a. Svi kapaciteti su ve} popunjeni i
o~ekujemo da se posle dugog vremena
sastanemo i odr`imo kvalitetan seminar.
NORMATIVNA AKTA
Donet je Pravilnik o radu Komisije
za investicije i odr`avanje, koji ranije
Jevrejski
Pregled
nije postojao i koji ure|uje celokupni
proces odr`avanja imovine JOB. Vi{e o
tome mo`e se pogledati na sajtu JOB.
RAT U UKRAJINI
I ZBRINJAVANJE NA[IH
SUNARODNIKA
Predsednik je u kontaktu sa
funkcionerima ukrajinske zajednice,
kako bi se pru`ila pomo}. Za sada jo{
nije tra`ena konkretna pomo}, ali JOB
stoji na raspolaganju u skladu sa svojim
mogu}nostima.
JOB je udomio dvoje izbeglica iz
Ukrajine i to bra~ni par u 50-im godina-
ma. Sme{teni su u stanu u prizemlju sin-
agoge, obezbe|eno im je sve osnovno
{to im je potrebno za `ivot (name{taj,
fri`ider, pomo} povodom ko{er
ishrane...)
Tako|e, u petak 18. marta je u JOB
do{la mlada Jevrejka iz Rusije, iz Sankt
Petersburga, koja tako|e ima ukrajinsko
poreklo i koja je protiv rata, u kom smis-
lu se u domovini javno eksponirala.
Iz ovog razloga je postojala opasnost
od njenog hap{enja, te je pobegla iz
Rusije. Sme{taj joj je obezbedila jedna
~lanica JOB, a Haver Srbija ju je
uklju~io u svoj program i de{avanja.
Devojka je tra`ila da uradi Alija i
~eka odobrenje iz Izraela. U me|uvre-
menu joj je Izvr{ni odbor JOB dodelio
besplatne obroke.
Obave{teni smo da su jo{ dvoje
izbeglica iz Ukrajine trenutno u
Beogradu, kao i da za nekoliko dana,
preko Moldavije idu u Izrael.
Jevrejska op{tina Beograd stoji na
raspolaganju sunarodnicima iz Ukrajine i
Rusije, koliko god je to u njenoj mo}i.
Kancelarija JO Beograd
 Jevrejski
Pregled NiSAN - iJAR 5782. 27

kad je ma^ka mislila da je pas

Ogledalce,
Ogledalce,
pametna
predstava
L
utkarska predstava „Ogledalce, ogledalce... ili o
ma~ki koja je mislila da je pas i o psu koji je
mislio da je ma~ka“, inspirisana motivima iz
jevrejske tradicije i pri~om Isaka Ba{evica Singera,
„veoma je pametna predstava“. Namenjena je
mali{anima pred{kolskog i rano{kolskog uzrasta od 4
do 12 godina. Autorka teksta Ana \oki} otvara pitan-
je identiteta, prilago|eno tom malom uzrastu, a red-
iteljka i glumica Svetlana Patafta veoma ve{to vodi
pri~u o tri devoj~ice i njihovim `ivotinjama psu i
ma~ki, i o njihovom u~enju o osnovnim `ivotnim
vrednostimai. Na jednostavnom primeru: kako jedno
ogledalo mo`e da poremeti dobre odnose u zajednici
koja je bila puna ljubavi i me|usobne podr{ke, jasno
kazuje {ta je dobar uticaj, a {ta je lo{. Ogledalo je,
naravno, simbol koji bi, ako se dobro „primi“, mogao
da pomogne i u kasnijem `ivotu deteta da prepozna
malignu manipulaciju iz spoljnog sveta. Tokom
izvo|enja predstave deca, naravno, `ivo u~estvuju u
doga|anjima na sceni.
Predstava je ra|ena u saradnji sa @idovskom
op}inom Zagreb i vrti}em Mirjam Weiller.
Kada je zavr{ena, deca su pozvana na polusatno
dru`enje s glumicom. Razgovarali su s njom o
temama iz predstave i crtali svoje porodi~ne fotografi-
je. Radove su mogli nositi ku}i ili ostaviti u JONS.
TISKOvInA Exp. Savez jevrejskih op{tina Srbije,
11000 Beograd, Kralja Petra 71a
POB 30
ImPRImEE SRBIjA/SERBIA

KANceLARiJA SAveZA JevReJSKih OP[TiNA

Kneginje Ljubice 14, u Beogradu.
Telefon centrale: 011 29 10 363
Radno vreme je od 8 do 15 ~asova.
predsednik Robert Sabado{ - office@savezjos.org
generalni sekretar Danijela Danon - office@savezjos.org
ra~unovodstvo - Zoran Mevorah - mevorah.z@savezjos.org
socijalna slu`ba - Sun~ica Prlin~evi} - sprlincevic@savezjos.org
stru~ni saradnik Aron Albahari - aron@savezjos.org
Jevrejski pregled - urednik Stanimir Sa{a Risti} - bilten@savezjos.org

Izdava~: Savez jevrejskih op{tina Srbije, Kneginje Ljubice 14, 11000 Beograd, POB 30,
tel: 011/26 24 359, 26 21 837; Fax: 011/26 26 674,
e-mail: bilten@savezjos.org; ciP - Katalogizacija u publikaciji; Narodna biblioteka Srbije, Beograd;
iSSN 1452-130X = Bilten - Savez jevrejskih op{tina Srbije; cOBiSS.SR-iD 81280012;
Glavni i odgovorni urednik: Stanimir Sa{a Risti}, e-mail: stanimir.ristic@yahoo.com; Tehni~ki urednik: Sne`ana Stefanovi};
Svi potpisani ~lanci odra`avaju li~no mi{ljenje autora, koje se ne podudara uvek sa mi{ljenjem redakcije. Rukopisi za naredni broj
se primaju do 20. u mesecu; Redakcija zadr`ava pravo da prilagodi priloge; {tampa: Lion, Beograd

www. savezjos.org