ISPITIVANJE

MIKROBIOLOŠKE
ISPRAVNOSTI VODE
ZA PIĆE

Učenica: Niš, Profesor:

Simona Stanisavljević 31.03.2023. Dragana Gavrilović
Mikrobiološka ispravnost vode za piće važna je kako bi se osiguralo da
voda ne sadrži štetne mikroorganizme koji mogu uzrokovati bolesti kod
ljudi. Postoje različiti testovi koji se mogu sprovesti kako bi se utvrdila
mikrobiološka ispravnost vode za piće.

Jedan od najčešćih testova je bakteriološka analiza koja uključuje

merenje prisutnosti bakterija u vodi. Ovaj test se sprovodi na uzorcima
vode koji se uzimaju sa različitih mesta u sistemu za snabdevanje vodom.
Uzorci se uzimaju u sterilne boce kako bi se sprečilo zaprljanje i
zagađenje.

Drugi test koji se može sprovesti je test na prisustvo koliformnih

bakterija. Ove bakterije su obično prisutne u crevima životinja i ljudi, te
njihovo prisustvo u vodi ukazuje na moguće zaprljanje fekalijama. Ovaj
test se takođe sprovodi na uzorcima vode koji se uzimaju sa različitih
mesta u sistemu za snabedevanje vodom.

Postoji nekoliko važnih parametara koji se sagledavaju prilikom

ispitivanja mikrobiološke ispravnosti vode za piće, a to su:

Ukupan broj bakterija - Ovaj parametar određuje ukupan broj bakterija

prisutnih u uzorku vode. Preporučena vrednost za ovaj parametar u vodi
za piće je manje od 100 kolonija po mililitru.

Koliformne bakterije - Ova grupa bakterija je važna jer se smatra

indikatorom zagađenja vode fekalijama. Preporučena vrednost za ovaj
parametar u vodi za piće je nula kolonija po mililitru.

1. Enterokoke - Ova grupa bakterija se takođe smatra indikatorom

zagađenja vode fekalijama. Preporučena vrednost za ovaj parametar u
vodi za piće je manje od 1 kolonije po 100 mililitara.
2. Pseudomonas aeruginosa - Ova bakterija je važna jer može uzrokovati
infekcije kože, očiju i ušiju. Preporučena vrednost za ovaj parametar u
vodi za piće je manje od 1 kolonije po mililitru.
3. Escherichia coli - Ova bakterija je važna jer je prisutnost njenih
patogenih sojeva u vodi za piće opasna po zdravlje. Preporučena
vrednost za ovaj parametar u vodi za piće je nula kolonija po mililitru.
Osim navedenih parametara, mogu se ispitivati i drugi mikrobiološki
parametri kao što su kvasci i plesni, te broj gvožđanih i sulfatnih
bakterija. Postupak ispitivanja mikrobiološke ispravnosti vode za piće
sprovodi se u akreditovanim laboratorijima i u skladu sa važećim
propisima i standardima.

Postoje različite metode i parametri koji se koriste za ispitivanje

mikrobiološke ispravnosti vode za piće, a neki od njih su:

Ukupni broj kolonija (UBK) - Ova metoda se koristi za određivanje broja

živih bakterija i gljivica u uzorku vode. Prema preporukama Svetske
zdravstvene organizacije, voda za piće ne bi smela sadržavati više od
1000 UBK po mililitru.
Koliformne bakterije - Ova grupa bakterija uključuje Escherichiu coli i
druge bakterije koje su povezane sa fekalnim zagađenjem. Prema
preporukama, voda za piće ne bi smela sadržati koliformne bakterije.

Kvantitativni testovi:

1. Brojanje kolonija: Ova metoda koristi se za merenje ukupnog broja

mikroorganizama prisutnih u vodi. Uzorak vode uzima se na sterilni
medijum za rast i nakon nekoliko dana, broje se kolonije
mikroorganizama koje su se razvile.
2. Filtraciona metoda: Ova metoda se koristi za detekciju koliformnih
bakterija u vodi. Uzorak vode filtrira se kroz sterilnu membranu i nakon
toga se membrana inkubira u specijalnom medijumu za rast koliformnih
bakterija. Ako se bakterije nalaze u uzorku, one će se razmnožiti i
formirati karakteristične kolonije na medijumu.

Kvalitativni testovi:

1. Testovi za identifikaciju specifičnih mikroorganizama: Ova metoda se

koristi za detekciju specifičnih patogenih mikroorganizama, poput E. coli,
salmonela i drugih. Uzorak vode inkubira se u specijalnom medijumu za
rast ovih mikroorganizama, a nakon toga se provodi niz testova kako bi
se identifikovao mikroorganizam.
2. Testovi za detekciju endotoksina: ova metoda koristi se za detekciju
endotoksina bakterija, koji mogu biti toksični za ljude. Uzorak vode se
inkubira sa posebnim hemikalijama koje reagiraju sa endotoksinima, a
nakon toga se sprovodi analiza kako bi se utvrdilo prisutnostvo
endotoksina.
U svakom slučaju, važno je pridržavati se propisanih standarda i
preporuka za ispitivanje vode za piće, kao i koristiti adekvatnu opremu i
tehnike kako bi se osigurala pouzdana i tačna analiza.

Osim ovih, potrebno je ispitati i prisustvo i količinu pojedinih toksičnih

metala. To su najčešće živa i olovo:

1. Količina žive - Živa je toksični metal koji se može naći u nekim izvorima
vode i može biti štetan za ljudsko zdravlje ako se konzumira u većim
količinama.

2.Količina olova - Olovo je takođe toksični metal koji se može naći u

nekim izvorima vode i može biti štetan za ljudsko zdravlje ako se
konzumira u većim količinama.
Postoji nekoliko metoda kojima se može sprovesti ispitivanje
mikrobiološke ispravnosti vode za piće, uključujući testove na prisutnost
toksina i testove na količinu određenih hemikalija. Ispitivanje vode za
piće treba sprovoditi redovno kako bi se osigurala njena sigurnost za
ljudsku upotrebu.

2. Količina olova - olovo je također toksični metal koji se može naći u

nekim izvorima vode i može biti štetan za ljudsko zdravlje ako se
konzumira u većim količinama.
Postoji nekoliko metoda kojima se može provesti ispitivanje
mikrobiološke ispravnosti vode za piće, uključujući testove na prisutnost
bakterija, testove na prisutnost toksina i testove na količinu određenih
kemikalija. Ispitivanje vode za piće treba provoditi redovito kako bi se
osigurala njezina sigurnost za ljudsku potrošnju.
Prehrambeno-hemijska škola Niš
www.phsnis.edu.rs
Smer: Tehničar za zaštitu životne sredine (treći razred)
Predmet: Mikrobiologija
Zadatak: Seminarski rad na zadatu temu

Profesor:
Dragana Gavrilović (gavrilodragana70@gmail.com)
Učenica: Simona Stanisavljević (simonastanisavljevic0@gmail.com)

Literatura korišćena pri izradi rada:

1. Mikrobilogija sa praktikumom za vežbe za III srednje stručne škole,

autora Suzana Dimitrijević-Branković
2. Google pretraga
3. Sopstveni izvori