Цар Ашока и таравада будизам

Цар Ашока био је једна од најзначајнијих личности раног будизма и заслужан је што је
будизам од вере мале групе следбеника постао религија и стекао подршку државне
власти. Владао је од 268, до 233.године пре Христа. Наследио је великоцарство и увећао
га крвавим ратом против Калинга поставши господар већег дела индијског
подконтинента. Судећи према сведочанствима,сачуваним у каменим натписима, крвави
рат који је добио на њега је оставио дубок утисак тако да се преобратио и одустао од
крвавих борби и пришао будизму, желећи да власт не шири мачем већ снагом моралног
закона – дхармом. Био је толерантан и према другим религијама. Уз сва ограничења која
будизам има када је однос према држави у питању, Ашоку можемо сматрати
утемељивачем државне мисли засноване на будистичким начелима а посебно да
држава треба да се води бригу о социјалним потребама својих грађана. Живот је
сматрао неповредивим и штитио је живот не само људи већ и животиња оснивајући
болнице као и ограничењима у лову и односу према животињама.
Први је формулисао као политички циљ планску промену свести према будистичким
идеалима чинећи будизам вером широких слојева а не само заједнице „бегунаца“ од
света. Своју државну власт је користио као потпору реформи будистичког монаштва
(између осталог регулишући влашћу државног апарата одлуке монашких заједница –
рецимо о искључењу монаха из заједнице). Подржао је и мисионарску активност
будистичких монаха шаљући их у суседне земље да би проповдали будизам. Захваљујући
томе будизам се учврстио и постао државна религија у Шри Ланки (Цејлон) а стигао је у
Бурму и на запад. Били су то почеци ширења будизма као светске религије.
Тхеравада будизам
Форма будизма коју су мисионари послати од Ашоке донели на Шри Ланку (Цејлон) њени
следбеници су називали тхеревада („старији по ступању у братство манастира“) а
познат је и као „јужни будизам“ због простора на коме се ширио. Ови будисти преносе
канон (на језику пали) са великом прецизношћу. На каснијим концилима (од којих је
последњи-шести) био одржана у Рангуну 1954-56) испитивала се тачност преузетих
текстова.
Ова конзервативна традиција је на идеалима Ашокиног деловања добила нову динамику.
Тако је владар требао изградити државу благостања која може обезбедити економске
потребе становништва (посебно сиромашних и болесних) и услове за духовни пут ка
нирвани. Таква организација чинила је државу институцијом са узвишеном, чак
религиозном сврхом. Тако је будизам од мале групе аскета постала основ државног
уређења. Разуме се да се радило само о општем идеалу јер државе никада нису биле у
стању да га досегну у практичном деловању и овај поглед је више служио да одржи
постојећи систем политичке моћи.
Тхеревадски будизам је и данас религија већине становника Шри Ланке, Бурманаца
(Мјенмар), Тајланђана, Лаошана и Кмера у Кампучији. У Тајланду је будизам државна
религија.
У тумачењима тхеревадског будизма постоји погрешно уверење да се оно дели на
„нирванистичко“ и „кармичко“ што не одговара стварности већ само тежишту у
практичном провођењу будизма.