Znači i ti voliš voćnu tortu?

Robert Valzer
(kada je slučajno naleteo na Lenjina,
u Cirihu i9i7)
 OŠAMUĆENI LJUDI
NEMAJU NIŠTA U PLANU
 DIRLJIVA PORODIČNA SLIKA

Bila je subota, sedam sati uveče, smrkavalo se, svi su bili tu, u stanu, ali ono što
je bilo zanimljivo, ćutali su, niko ni sa kim nije govorio. Nisu ni obraćali pažnju
jedno na drugo. Mate se izležavao na kauču, prebacio je desnu nogu preko
kolena leve noge, i kažiprstom je čačkao palac na desnom stopalu. Dobrila je
sedela za trpezarijskim stolom, pila je kafu, pušila cigaretu i gledala nešto u
svom mobilnom. Fric je izlazio na terasu i ulazio, a dok bi bio na terasi, pušio je
cigaretu i gledao negde u daljinu. Ali onda je Fric u jednom trenutku, dakle
iznenada, brzo utrčao u stan i otrčao u spavaću sobu, zalupio je vratima i bacio
se na krevet i pokrio se. Dobrila je nakratko podigla pogled pa je polako ustala
od stola, bila je zbunjena, pa je onda i ona izašla na terasu, pogledala nadole i
brzo se vratila u stan, proletela je kroz trpezariju i otrčala pravo u sobu. Mate je
bio totalno zbunjen. Levom rukom je čvrsto držao desno stopalo, a kažiprst
desne ruke mu je ostao zaglavljen između palca i onog prsta pored. U ustima je
držao cigaretu, i nakon što je shvatio da se nešto dešava, ustao je sa kauča,
izašao na terasu, pogledao na ulicu, ali nije video ništa posebno pa se polako
vratio unutra, otišao je do spavaće sobe, otvorio je vrata i video Frica kako leži
na leđima, oči su mu bile zatvorene a usta širom otvorena, stomak mu se
pomerao gore i dole, pretvarao se da je u dubokom snu. Pored njega je na boku
ležala Dobrila, obe šake su joj bile ispod glave, blago je napućila i otvorila usta, i
glumila je da spava satima. Mate je tako još neko vreme stajao na vratima i
gledao u njih, ali onda je čuo zvono na ulaznim vratima, pa je munjevito uleteo
u sobu i bacio se na krevet i ugurao između ovo dvoje. Fric se pravio da mu je u

5
snu neudobno pa je počeo da se lakta i da navlači frotirski prekrivač, a Dobrila
se sklupčala i prekrila se preko glave. Mate se nije ni pomerio, kako je legao na
leđa, tako je zažmurio. Ali zvono na vratima nije prestajalo da zvoni. Čak se čulo
i kako neko kuca, pa je opet zvonilo. Ovo troje se nisu ni pomerili u krevetu,
pravili su se da spavaju. Ali onda se čulo kako neko hvata za kvaku, zatim otvara
vrata i ulazi u stan. Tu je nakratko Fric otvorio oči, ali ih je brzo ponovo
zatvorio, i samo je šapnuo: „Mogao je neko bar da proveri da li je zaključano.“
Onda se čuo glas komšije Kineza Lija: „Dobro veče.“ Onda se čuo i glas komšije
Profesora filozofije: „Komšije, gde ste?“ Fric i Dobrila i Mate su ćutali i žmurili.
Čulo se kako komšije Kinez Li i Profesor filozofije obilaze trpezariju, pa izlaze na
terasu, pa se vraćaju u stan, i na kraju otvaraju vrata od spavaće sobe. Onda je
Profesor filozofije rekao: „Pogledaj ih, molim te, kakva predivna porodična
slika!“ Onda je Kinez Li rekao: „To ti je kod mene u Kini normalno, da se guzimo
svi u jednom krevetu.“ Onda je Profesor filozofije rekao: „Znam, ali daleko je
Kina, ovo se kod nas retko viđa, zaista sam dirnut.“ Fric i Dobrila i Mate su se i
dalje pravili da spavaju. Onda je Kinez Li rekao: „Ja sam bio ubeđen da Mate
spava u trpezariji na kauču.“ Onda je Profesor filozofije rekao: „Spava, ali vidiš
da je i njemu ponekad potrebna toplina.“ Onda je Kinez Li rekao: „Vidim,
poznata mi je ta toplina, i ja sam tako godinama spavao sa babom i dedom,
tetkom i tečom, stricem i strinom, braćom i sestrama.“ Onda je Profesor
filozofije rekao: „A gde su ti spavali otac i majka?“ Onda je Kinez Li rekao: „Sa
našim kumovima, sa ujkom i ujnom, i sa njihovom decom.“ Onda je Profesor
filozofije rekao: „Pa zar to nije predivno.“ Onda je Kinez Li rekao: „Kako da nije,
zato sam ja sad u Srbiji, a neki su u Nemačkoj i Kanadi, iako je većina u
Australiji.“ Onda je Profesor filozofije rekao: „I je l’ ste svi u kontaktu?“ Onda je
Kinez Li rekao: „Nemam ti ja toliko vremena.“ Onda je Profesor filozofije rekao:
„Pa tebi onda i nije dirljiva ova slika?“ Onda je Kinez Li rekao: „Nije da nije,
nego jedino ove njihove majice ne mogu da razumem.“ Onda je Profesor
filozofije rekao: „To ti je ta iskrenost i dobrodušnost po kojoj smo mi poznati.“
Onda je prvo Mate otvorio oči i pogledao u plafon, imao je na sebi majicu na
kojoj je pisalo „Roditelji su gorak koren depresije“, pa je onda Dobrila otvorila
oči i pogledala u zid, na sebi je imala majicu na kojoj je pisalo „Loš brak je
planinski izvor anksioznosti“, i na kraju je i Fric otvorio oči i pogledao u plafon,
on je nosio majicu na kojoj je bilo odštampano „Kad si u govnima, bar nisi

6
usamljen“. Onda je Kinez Li rekao: „Moram da priznam da mi je kao Kinezu
prilično neobična ovolika iskrenost i dobrodušnost.“ Onda je Profesor filozofije
rekao: „To ti je tajna porodične harmonije u ovom našem društvu.“ Onda je Fric
pogledao u Profesora pa je rekao: „Komšija, a u čemu je tajna tvog neumornog
proseravanja?“ Onda je Profesor filozofije rekao: „U tome što ste mogli bar
cigarete da pogasite u trpezariji pre spavanja.“

7
 POJAVIO SE U ZORU I DONEO JE VOĆE

Bila je subota, sedam sati ujutru, kada je Dobrila osetila u snu kako je nešto
uhvatilo za palac na desnom stopalu i kako ga vuče, pa je brzo iskrenula stopalo
i oslobodila palac, ali samo nakratko, opet ju je to nešto uhvatilo za palac i
snažno ga cimalo, pa je Dobrila iz sve snage zamahnula nogom kroz vazduh i
šutnula Frica pravo u butinu. Onda se Fric probudio, ali nije ni otvorio oči, samo
je rekao: ,,Gospođo, je l' se ti to u snu baviš nekim sportom?“ Onda je Dobrila,
sa glavom na jastuku i sklopljenih očiju, rekla: ,,Nešto me uhvatilo za palac, kao
da hoće da mi ga otkine.“ Tu se onda čuo glas Malog deteta iz komšiluka:
,,Nisam znao kako drugačije da vas probudim, a da ne bude grubo.“ Onda je
Dobrila vrisnula i poskočila u krevetu kad je ugledala Malo dete: ,,Otkud ovo
dete ovde?!“ Tu se onda i Fric prepao i poskočio u krevetu: ,,Odakle li se ovaj
pojavio?“ Malo dete je stajalo u sobi pored kreveta, u jednoj ruci je držalo
najlon kesu, a na sebi je imalo majicu na kojoj je bilo napisano ,,Da smo učili
teologiju, i ateizam bi nam bio bolji“, i onda je reklo: "Roditelji su me zamolili
da izađem iz stana i da dođem kod vas, pa mi je Mate otvorio vrata." Onda je
Fric rekao: ,.Što ne odeš onda kod njega u trpezariju?" Onda je Malo dete reklo:
,.Mate se vratio u krevet da spava i rekao mi je da dođem kod vas." Onda je
Dobrila rekla: ,.A zašto su ti roditelji rekli da izađeš iz stana?" Onda je Malo
dete reklo: ,.Rekli su mi da moraju danas da rade moleraj." Onda je Dobrila
rekla: ,.A kakva ti je to indoktrinacija na majici?" Tu se onda Fric umešao, koji je
sve vreme buljio u natpis: ,.Meni je to već zavrtelo mozak." Onda se i Dobrila
zagledala i ućutala i nakratko zamislila, pa je rekla: ,,I meni pokušava, ali nije mi
to majica za dobro jutro." Onda je Fric rekao: ,,A šta ti je to u kesi?" Onda je

8
Malo dete reklo: ,,Banane i pomorandže." Onda je Dobrila rekla: ,,Popni se
ovde u krevet i sedi kod nas." Onda je Malo dete izulo patike i popelo se u
bračni krevet i smestilo se između Frica i Dobrile, koji su se odmah poslužili
voćem iz kese. I tako su sve troje sedeli na velikom bračnom krevetu, naslonjeni
na zid. Dobrila je na sebi imala majicu na kojoj je pisalo ,,Ljudi kad su
ošamućeni, nemaju ništa u planu", a Fric je nosio belu majicu sa natpisom
,,Čovek nikada ne zna kakav će dan da osvane". Onda je Dobrila rekla, dok je
ljuštila bananu: ,,Nešto bih htela u vezi s tim natpisom na majici, nije mi to baš
tema za jutro, ali zar ne misliš da su za decu prikladniji neki laganiji citati?"
Onda je Fric rekao, dok je ljuštio pomorandžu i koru bacao u kesu: ,,Možda je
on iz generacije koja je konačno spremna da se suoči sa našim delikatnim
nasleđem?" Onda je Dobrila rekla: ,,Kao prvo, uopšte se nisam tebi obratila,
nego njemu, a kao drugo, otkud tebi pravo da ga svrstavaš u bilo koju
generaciju?" Onda je Fric rekao: ,,A ko si ti da presuđuješ šta je za njega lagana
tema i da ga tretiraš kao neuko dete?" Onda je Dobrila rekla: "A odakle tebi
ideja da njega uopšte zanima da nasleđuje bilo šta, a naročito naše nasleđe?"
Tu je onda Fric pljunuo košticu od pomorandže u kesu: ,,A kako ti misliš da se
izbori za sopstveni slobodan život ako ne počisti sve oko sebe i sve za sobom, a
onda i ispred sebe?" Tu je onda Dobrila ubacila koru od banane u kesu i uzela
pomorandžu: ,,A ko si ti da unapred znaš način na koji će neko da živi svoj
život?" Tu je onda Fric širom otvorio usta, nagurao pola banane i žvakao je,
glasno je progutao i rekao: ,,A zašto bi ti da namećeš svoje doživljaje važnih
pitanja i problema?" Tu je onda Malo dete naprasno kinulo pa je Dobrila rekla:
,,Nazdravlje." Onda je i Fric rekao: ,,Nazdravlje." Onda je Malo dete reklo: ,,Ako
bih mogao ja samo nešto da dodam?" Tu je Dobrila zastala sa žvakanjem
banane, pa je rekla: ,,Šta ja znam, ne znam da li sam baš raspoložena da slušam
decu ujutru." Onda je Fric rekao: ,,Šta sam sve pregurao u životu, teško da mi je
sad do toga da slušam još i tuđa nezadovoljstva." Onda je Malo dete reklo:
"Nisam mislio dugo, samo nekoliko stvari koje bih želeo da podelim sa vama?"
Onda je Dobrila rekla: ,,Nije da nemam vremena, to je tačno." Onda je Fric
rekao: ,,Sad više ionako ne bih mogao ponovo da zaspim." Onda je Malo dete
reklo: ,,Zaista bih želeo da razumem ovoliku količinu isključivosti,
prenemaganja, malodušnosti, proseravanja, agresije i, na kraju, iživljavanja nad
drugim, sa kojim se suočavam od malih nogu." Tu je onda Dobrila okrenula

9
glavu i pogledala u Frica. Pa se onda Fric okrenuo i pogledao u Dobrilu. Pa je
onda Dobrila rekla: ,,A jeste naš Mate ponekad briljantan." Pa je Fric rekao: ,,Da
znaš, kako je samo nanjušio zajebanu situaciju i vratio se da spava, a nama
prosledio ovo, neverovatan je."

10
 USTALI SU OD STOLA I POBEGLI NA ULICU

Bila je subota, petnaest do deset pre podne, Mate se probudio na svom kauču i
ugledao je Dobrilu kako sedi za velikim trpezarijskim stolom i pije kafu i puši, i
crta nešto hemijskom olovkom u školsku svesku. Onda je Mate stavio jednu
ruku ispod glave i nastavio da se izležava na kauču. Dobrila je sve vreme držala
vrh olovke na papiru i pravila je pokrete šakom kao da kruži po površini, i
povremeno bi odmakla glavu i začkiljila očima da bi bolje videla to što je
nacrtala. Onda je Mate pitao: ,,Šta to crtaš?" Onda je Dobrila rekla: ,,Veliku
tačku." Onda je Mate ustao sa kauča, prišao stolu i pogledao Dobrilin crtež, pa
se vratio na kauč, ispružio se, pa je rekao: ,,Meni to izgleda kao velika lopta."
Onda je Dobrila rekla: ,,Ako tebi tako izgleda, onda je tako." Onda je Mate
pitao: ,,A zašto to crtaš?" Onda je Dobrila rekla: ,,Zato što volim." Onda je Mate
pitao: ,,Gde je Fric?" Onda je Dobrila rekla: ,,Otišao je kod Kineza Lija u
restoran." Mate je pitao: ,,Zašto ovako rano?" Onda je Dobrila rekla: ,,Fric i
komšija Profesor filozofije su u komisiji, Kinez Li treba danas da zaposli jednog
pomoćnika u restoranu." Mate je ustao sa kauča, otišao je do kuhinje, napravio
jednu nes-kafu, pa se vratio na kauč, zapalio je cigaretu, otpio gutljaj kafe pa je
dohvatio jednu svesku sa poda, i onda je i on počeo da crta. Onda je Dobrila
bacila pogled na njegovu svesku pa je pitala: ,,Šta ti crtaš?" Onda je Mate
rekao: "Veliku crnu dasku." Onda je Dobrila rekla: "Meni to izgleda kao
pravougaonik." Onda je Mate rekao: ,,Ako tebi tako izgleda, onda je tako."
Onda je Dobrila rekla: ,,Da ti vidim majicu?" Mate se isprsio i pokazao natpis, na
majici je bio odštampan citat ,,Oslobodi se svih tema za razgovor, apstrakcija je
majka. Nepoznati umetnik". Onda se i Dobrila isprsila u stolici i pokazala je citat
na majici ,,Umetnost je umetnost, sve drugo je sve drugo. Ed Rajnhard". Onda

11
je Mate rekao: ,,Meni je ovo izbilo tokom noći." Onda je Dobrila rekla: "Znam, i
meni ovo moje." Onda je zapištao Dobrilin telefon, stigla joj je poruka, pa je
pročitala, onda je nešto ukucala u telefon, pa je nastavila da crta. Onda je
Dobrila rekla: ,,Kaže Fric da će sada da dođu ovde, ne mogu da se odluče
između dvojice kandidata, pa da i nas dvoje budemo u žiriju, a i da
doručkujemo." Mate je klimnuo glavom, pušio je, pio kafu, i nastavio je da crta
u svoju svesku. Onda su posle nekih dvadeset minuta banuli u stan Fric i Kinez
Li i Profesor filozofije i još dvojica mlađih Kineza, jedan debeli i jedan mršavi, i
svi su uleteli u trpezariju. Nosili su u rukama puno šerpi i velike kese sa
umotanom hranom. Onda je Fric rekao: ,,Odložite te sveske, ovde se zakuvalo."
Onda je Fric ugledao citate na Dobrilinoj i Matinoj majici, pa je pokazao prstom
na svoju, pisalo je ,,Ne učestvuj u samoeksponiranju i ništa ne objašnjavaj, ono
što činiš dovoljno govori", pa je tu Fric samo odmahnuo rukom i rekao: ,Meni je
ovo izbilo tokom noći, ali ja sam svoju glupu majicu ignorisao. Dajte da
raspremimo sto." Tu su onda svi posedali. Na jednoj strani su bili Profesor
filozofije i Fric i Kinez Li, a prekoputa Dobrila i Mate. Dvojica mlađih Kineza su
ređala posude sa hranom po stolu. Onda je Dobrila pitala: "Koliko je kandidata
bilo?" Onda je Kinez Li rekao: ,,Bio je još jedan, ali je otpao." Onda je Mate
pitao: ,,Što?" Onda je Kinez Li rekao: ,,Pirinač mu je bio živ." Onda je Dobrila
pitala: ,,Jesu li ova dvojica izjednačeni?" Onda je Kinez Li rekao: ,,Jesu, u svemu,
ovom debelom Profesor namiguje, a ovom mršavom Fric namiguje." Onda je
Mate pitao: ,,Zašto?" Onda su i Fric i Profesor filozofije pognuli glave i tiho
zviždali. Onda je Dobrila rekla: ,,Korupcija, sram vas bilo." Onda je Profesor
filozofije tiho rekao: ,,Nije ni Kinez Li nevin." Onda je Fric rekao: ,,Tačno,
zabavljao se sa tetkom od debelog u mladosti, a stric od mršavog mu je gurnuo
jutros neki paket ispod šanka." Onda je Kinez Li pognuo glavu i tiho zviždao.
Onda ga je Mate pogledao pa je rekao: ,,Komšija, to si ipak morao da kažeš."
Onda je Kinez Li šapnuo: ,,Poneli su me atmosfera i ambijent u društvu." Onda
je Profesor rekao: ,,Neverovatno je kako si se kao Kinez brzo i lako prilagodio i
snašao." Onda je Fric rekao: ,,Ali i ti, Profesore, posle toliko godina rada u
prosveti i sa mladima?" Onda mu je Profesor rekao: ,,Komšlja, izvini, a jesi li ti u
Švajcarskoj naučio da namiguješ?" Onda je Kinez Li rekao: ,,A toliko ste obojica
želeli da budete u žiriju." Dobrila i Mate su se pogledali i ćutali, ali onda je
Dobrila iznenada skočila, počela je da peva i da pleše, i samo je rekla: ,,Meni je

12
muka od vas, odoh odavde." Onda je i Mate skočio od stola i odmah je počeo
da igra i da repuje: ,,Ja ne znam tačno gde idem, ali hodaću tim putem svaki
dan, jer jednom kad se na taj put naviknem, možda ostvarim sebi san, i onda,
odjednom, svanuće mi divan dan." Dobrila je sve vreme plesala i rukama je u
ritmu pljeskala dok je Mate repovao, i tako su majka i sin otišli iz trpezarije, i
izgubili se negde napolju.

13
 SUZE U AVIONU

Bila je subota, pet sati ujutru, još je bio mrak napolju kada se Dobrila probudila
jer je morala do toaleta, ali tada je videla da Fric nije u krevetu i tu je malo
zastala, zbunila se, onda je ipak ustala i otišla da obavi malu nuždu. I tek kad je
izašla iz kupatila, ugledala je Frica kako sedi u trpezariji za velikim stolom i puši
cigaretu u mraku. Onda je i Dobrila ušla u trpezariju, prošla je pored Mate koji
je spavao na svom kauču, onda je videla da se Matin laptop nalazi na stolu
ispred Frica, koji je izgledao poprilično bled u licu i iscrpljen, gledao je ispred
sebe i pušio je cigaretu. Onda je Dobrila pitala tiho: ,,Jesi dobro?" Onda je Fric
rekao: ,,Ne znam šta bih ti rekao." Onda je Dobrila rekla: ,,Slobodno mi saopšti
istinu." Onda je Fric rekao: ,,Još sam u šoku, sad sam završio sa čitanjem knjige
koju Mate piše već mesecima." Onda je Dobrila rekla: ,,Je l' ti on dao da je
pročitaš?" Tu je onda Fric ćutao. Onda je Dobrila rekla: ,,O čemu je pisao?"
Onda je Fric rekao: ,,Totalni košmar." Onda je Dobrila rekla: ,,Je l' bar lepo
napisano?" Onda je Fric rekao: ,,Šta je uopšte danas lepo?" Onda je Dobrila sela
za sto i zapalila je cigaretu, pa je pitala: ,,Je l' pominje tebe i mene?" Onda je
Fric uzdahnuo i klimnuo glavom, pa je Dobrila rekla: ,,Je l' nas ima puno?" Onda
je Fric rekao: ,,Puno, bolje da ne znaš." Onda je Dobrila rekla: ,,Šta radimo u
knjizi?" Onda je Fric uzdahnuo, pa je zapalio novu cigaretu, pa je rekao: ,,Uvek
nas pominje u nekim bizarnim situacijama, evo jedan primer, ti i ja kao vodimo
ljubav a u tom trenutku pored prozora proleće neka žena koja je baš tad skočila
sa krova i razbija se dole o trotoar i tako se ubije." Tu je onda Dobrila ustala od
stola, otišla je do kuhinje i uzela je čašu vode koju je odmah popila. Onda je
ponovo napunila čašu, pa je donela za sto i spustila ispred sebe. Onda je pitala:
,,Šta još piše?" Tu je onda Fric uzeo čašu vode i otplo gutljaj, pa je rekao: ,,Ima
puno bolesnih situacija, na primer, piše da se jednom kad je bio dete i kad se

14
vozio školskim autobusom, dogodio sudar na raskrsnici i da su vozači koji su
učestvovali u sudaru izleteli iz svojih automobila i povadili pištolje i da je jedan
pucao drugome u glavu, da je metak prošao kroz lobanju, i onda je on kao
video kako su se tom čoveku mozak i zubi razleteli po vazduhu." Dobrila je
stavila obe šake na lice i sklopila ih, uzdahnula je, ali onda je Fric rekao: ,,Ima i
nekih nežnih scena, na primer, video je jednom kad je bio dete, kako se po
zelenoj livadi jure i igraju jedna krava i jedan pas, i na kraju se čak taj pas popne
na leđa toj kravi, i onda nastave da jurcaju po livadi." Onda je Dobrila podigla
glavu pa je rekla: ,,Majke ti, gde je to video?" Onda je Fric rekao: ,,Otkud znam,
tako piše. Ima i jedna nasilna scena, kad je sa nekim drugom upao u jednu
prodavnicu, stavili su čarape na glavu, unutra je bila žena za kasom i njoj su
prislonili noževe na vrat pa su je vezali za stolicu, onda su potrpali sve stvari iz
radnje u jednu veliku torbu, pokupili novac iz kase, pa su onda izgurali tu
prodavačicu iz radnje, i pošto je stolica imala točkiće, gurali su je tako po ulici i
vozikali unaokolo, ta žena je vrištala i plakala, i na kraju su je odgurali do reke i
gurnuli je u vodu." Onda je Dobrila pitala: ,,Je l' preživela?" Onda je Fric rekao:
,,Ne piše." Onda je Dobrila ustala od stola, otišla je do kuhinje i uzela je dve
čaše, pa je iz ormana uzela flašu viljamovke i vratila se za sto. Onda je sipala
sebi u čašu malo viljamovke i popila je pa je rekla: ,,Gde je on mogao da vidi
kravu i psa kako se jure i igraju po livadi?" Onda je i Fric otpio malo viljamovke
iz čaše pa je rekao: ,,Nije to sve, nisam ti ni deset posto ispričao." Onda je
Dobrila sipala još malo viljamovke pa je rekla: ,,Pa je l' to njegova autobiografija
ili prosto lupetanje?" Onda je Fric sipao još malo viljamovke pa je rekao:
,,Nemam pojma, izmešao je i jedno i drugo, sve je tako nabacano u slikama."
Onda je Dobrila pitala: ,,Je l' nas dvoje pominje u nekoj lepoj situaciji?" Tu je
Fric otpio gutljaj, pa je zapalio još jednu cigaretu, pa je rekao: ,,Samo u jednoj
sceni, kad se vraćamo iz Švajcarske u Srbiju i nas troje sedimo u avionu i onda
su njemu, kad je ugledao Srbiju kroz prozor, potekle suze niz obraze koliko je
bio uzbuđen." Onda je Dobrila rekla: ,,Suze su mu potekle?!" Onda je Fric
rekao: ,,Radosnice, tako je napisao." Onda je Dobrila sipala sebi još malo
viljamovke, pa je eksirala, pa je rekla: ,,Meni je najvažnije da je taj avion ipak
bezbedno sleteo." Onda je i Fric sipao još malo viljamovke pa je rekao: ,,Nije još
završio rukopis, ovo mu je radna verzija." Onda je Dobrila pogledala u Matu koji
je mirno i čvrsto spavao na svom kauču pa je rekla: ,,Drago mi je da je konačno

15
našao sebe u nekom zanimanju." Onda je Fric otplo još malo viljamovke pa je
Dobrila nastavila: ,,Jeste da laže kao pas, jeste da je totalni antitalenat, jeste da
bi se odmah patriotski uvukao svima u dupe, ali neka je on nama živ i zdrav, za
srpskog romanopisca je sazreo."

16
 DVE-TRI DILEME KINEZA LIJA

Bilo je to subotnje jutro, u osam sati i trideset pet minuta, Fric je spavao na
leđima, pokriven preko stomaka frotirom, nije imao gaće, ali je imao majicu na
kojoj je pisalo ,,Oduvek je sve isto". U tom trenutku, kao da mu se nešto
dogodilo, a nije, ili ipak jeste, ko to zna, uglavnom, Fric je širom otvorio oči,
iznenada i neočekivano, i od tog trenutka buljio u plafon. Nije izgledao
preplašeno, ali daleko od toga da je izgledao smireno. Čuo je glasove koji su
dolazili iz trpezarije, neko je tamo razgovarao, neko je tamo nešto govorio. Bilo
je i povišenih tonova, ali čuo se i smeh. U jednom momentu čuo se ijedan glas,
veoma neobičan za ovu situaciju, Fric je bio siguran da je to bio glas patke. Ali
tu je pomisao odmah odbacio, zatim je još neko vreme buljio u plafon, i
prepoznavao je glasove koji su dolazili iz trpezarije, pa je tiho izgovarao, za
sebe, kako bi koji glas prepoznao: "Supruga... sin... komšija Kinez Li... Malo dete
iz komšiluka... komšija Profesor filozofije..." Zatim se ponovo čuo glas patke, i
tu se Fric opet zbunio, ali onda bi nečiji, dakle ljudski glas, nadjačao Fricove
misli, i on bi nastavio da bulji u plafon. A onda mu je, tako je izgledalo, u
jednom momentu bilo dosta buljenja. Fric se pridigao iz kreveta, pružio je jedan
korak, pa drugi, navukao je japanke na stopala, sagnuo se i sa poda dohvatio
pamučne sive bermude, kročio je u njih, i tako je izašao iz sobe i ušao u
trpezariju. Pa onda, i ovo mora da se istakne, kao što je Fricu bilo jasno da se
probudio u nekom posebnom stanju, ono što je ugledao u trpezariji, takođe,
nije bilo sasvim uobičajeno. Dobrila je sedela na sredini stola, u pozi koja se
naziva turskim sedom, dakle, ne na stolici, ne kraj stola, nego na njemu, i to na
sredini, pušila je i pila kafu, i gledala je u televizor, koji je bio uključen, ali je
isključila zvuk, na sebi je imala majicu do preko kolena, na kojoj je bio
odštampan citat ,,Jedino što ima smisla, jeste ovladati besmislom". A tu, u

17
trpezariji, blizu velikog stola, Mate se izležavao na kauču, prebacio je desnu
nogu preko levog kolena, i farbao je nokat od palca zelenim fluorescentnim
lakom za nokte, pevušio je neku melodiju, a na sebi je imao majicu na kojoj je
pisalo ,,Svake godine, jednoga dana, odjednom naglo otopli". Na suprotnoj
strani te iste prostorije, na prozoru, tamo gde neki ljudi drže saksije sa cvećem,
sedeo je komšija Kinez Li, pušio je i pio kafu i gledao u nebo, a na sebi je imao
majicu na kojoj je pisalo ,,Zašto najviše svrhe ima u beskorisnosti, a najviše
lepote u uzaludnosti?" A ispod njega, u stolici, sedeo je komšija Profesor
filozofije, i on je pilo kafu, ali je pušio lulu, i taj slatkasti miris duvanskog dima iz
lule raširio se po trpezariji, ali i, zamislite šta još, sa pažnjom je čitao, i to
nedeljni časopis, obučen u majicu na kojoj pisalo ,,Odustanite od optuživanja
drugih, na ovoj planeti samo krave i Bog nisu licemerni". Sve je to Fric sa
pažnjom posmatrao, na njega niko posebnu pažnju i nije obratio, svako je radio
svoje, ali onda je Fric spustio pogled, i odmah pored Matinog kauča, ugledao je
Malo dete iz komšiluka, kako sedi dole na podu, jer je ispred sebe namestilo
jednu veliku činiju sa vodom, a na sebi je imalo majicu na kojoj je pisalo
,,Odricanje od svega veće je čak i od ljubavi". A onda se ispod trpezarijskog
stola, na kojem je sedela Dobrila, prvo začuo prodoran glas, pa se onda i
pojavila, gegajući se na dve noge, prava patka, na latinskom Anatidae. Prišla je
Malom detetu, pa je zagnjurila glavu i kljun u posudu sa vodom, i osvežila se.
Ovde teško da je moguće opisati precizno Fricov izraz lica kada je ugledao
patku. Nije bio ni zbunjen, nije bio ni začuđen, niti je bio uznemiren, a daleko
od toga da je bio ravnodušan. Glava mu se blago nakrivila kao u psa, patka mu
je pokupila svu moguću pažnju, i možda najbliže istini kako je Fric tada izgledao,
kao da je bio potpuno odvojen od svega, ili je to možda bilo neko blaženo
stanje, a možda čak i čista epifanija. Tu se onda patka propela na noge,
rastresla je krilima, valjda srećna što je u blizini makar i to malo vode u činiji, pa
je to prekinulo Frica u čemu god da je bio, i onda je pitao: ,,Odakle sad ova
patka ovde?" Onda je Malo dete reklo: "Poklonio mi je Kinez Li." Onda je Fric
pogledao u komšiju Kineza Lija, koji je sedeo na prozoru i zamišljeno gledao u
nebo, i onda je Kinez Li rekao: ,,Lonac je bio pun ključale vode, patka je još uvek
bila živa, trebalo je samo da je spustim unutra, ali video sam ovo Malo dete
kako bulji u mene, i odustao sam." Onda je Fric rekao: "Komšija, pa to je tebi
rutina, šta se s tobom dešava?" Onda je Kinez Li, zagledan u plavo nebo,

18
povukao dim cigarete, pa je rekao: ,,Gledam u ovaj grad, pa mi nije jasno kako
to da ovim ljudima ne smetaju ratni zločini, ali im smetaju zagađene reke i
vazduh, i onda, da li sam i ja, kojem je bilo muka od Kine pa sam prešao put od
sedam i po hiljada kilometara, srpski tupavo rečeno, domaći izdajnik?"

19
 KRATKA, FANTAZMAGORIČNA ISTORIJA
NARODA

Tačno u jedanaest sati, u subotu pre podne, Dobrila je snažno tresnula ulaznim
vratima kada je ušla u stan i glasno objavila: ,,Profesor je mučki napadnut!" Za
njom je ušao komšija Profesor filozofije koji je držao veliku kesu sa ledom
prislonjenu preko lica, a za njim je u stan ušao komšija Kinez Li koji ga je
pridržavao i nosio još jednu kesu punu leda, a za njima je ušlo i Malo dete iz
komšiluka, i poput nekakve tužne povorke sve troje su prošli kroz trpezariju, s
tim što je Dobrila produžila pravo u kuhinju, i onda je rekla: ,,Ipak ne mogu da
razumem zašto ljudi sebi to dozvoljavaju." Tu su onda svi posedali za veliki
trpezarijski sto, komšija Profesor filozofije je seo i rekao: ,,Nikome ne piše na
čelu kojeg je životnog opredeljenja." Onda je pored njega za sto seo komšija
Kinez Li i rekao je: ,,To vam nije neki izgovor, ovima je na trenerci pisalo kojeg
su životnog opredeljenja." I Malo dete je selo za sto, pa je reklo: ,,I baš su vidno
istakli svoje boje i tetovaže." Onda je Profesor rekao: ,,Uopšte me i ne zanima
da se bavim tim ljudskim kićenjem i njihovim navijačkim folklorom." Tu je onda
Dobrila spustila na sto nekoliko čaša i dve velike flaše sa vodom pa je rekla: ,,Ali
ja ne razumem zašto ste uopšte ušli u razgovor sa tim navijačima?" Profesor je i
dalje držao veliku kesu preko lica i rekao je: ,,To je prosto, imao sam određena
pitanja i želeo sam odgovore." Tu je onda Kinez Li popio čašu vode pa je rekao:
"Najvažnije je da se sve ipak završilo." Tu je onda i Malo dete popilo čašu vode
pa je reklo: "Meni je ovo bilo jedno užasno i neprijatno iskustvo." Onda je
Dobrila pogledala u Malo dete pa je rekla: ,,I meni, ali biste i vi, Profesore,
mogli da pripazite kad ste već u društvu male dece." Onda je Profesor filozofije
rekao: ,,Ako smem da citiram pesnika Roberta Laksa: 'Jedina dužnost koju dete

20
ima, jeste da raste i da živi.'" Onda je Kinez Li rekao: ,,Divan citat." Onda je
Dobrila rekla: ,,Ali vi ste njega upravo izložili opasnosti." Tu je onda Profesor
nakratko sklonio kesu sa lica, jasno se videla velika otečenost i plavetnilo preko
desnog oka, pa je rekao: ,,Da, ali video je sjajan udarac nogom u moju glavu i
naučio je kako se nosi kesa sa ledom preko lica." Onda je Malo dete pogledalo
u Kineza Lija pa je reklo: ,,Komšija, zaista bih voleo da naučim da nekog šutnem
nogom u glavu." Onda je Kinez Li pogledao u Malo dete pa je rekao: ,,Zašto ti
misliš da svaki Kinez zna karate?" Onda je Malo dete reklo: ,A pingpong?" Onda
je Kinez Li rekao: ,,Ja sam u kuhinji od svoje pete godine." Onda je Malo dete
reklo: ,,Užasno mi je žao, ali to me već ne zanima." Onda je Kinez Li rekao: ,,Ali
te veoma zanima da kad ogladniš, dođeš kod mene." Tu se onda Dobrila
umešala: ,,Molim vas, zar vam nije bilo dosta svađa i nasilja za danas." Onda je
Kinez Li rekao: ,,Meni jeste, zaista, muka mi je od toga, najveća napetost dolazi
iz najveće praznine i ništavila, oduvek je tako." A onda se neko zakašljao u
pozadini, pa su se sve četvoro koji su sedeli za stolom okrenuli i ugledali Matu
kako leži na kauču sa laptopom u krilu, i onda je Mate rekao: ,,Kinez, ovaj ti je
citat bio sjajan, uzeću ga za neku majicu." Onda je Dobrila rekla: ,,Jesi li ti tu sve
vreme?" Onda je Mate rekao: ,,Naravno." Onda je Dobrila rekla: "Neverovatno,
uopšte te nisam primetila." Onda je Kinez Li rekao: ,,Ni ja." Onda je Malo dete
reklo: ,,Ni ja." Onda je Profesor rekao: ,,Ni ja." Onda se čuo Fricov glas iz
kupatila: ,,A koga vi, sluđeni ljudi, uopšte i primećujete?" Tu su se sve četvoro
za stolom potpuno zbunili pa su otrčali do vrata od kupatila i tu zastali, videli su
Frica kako sedi na ve-ce šolji i čita Bibliju. Onda je Dobrila pitala: ,Od kada si ti
tu?" Pa je Fric rekao: ,,Od poslanice Korinćanima. Ali uskoro ću vam se obratiti."
Onda su se ovo četvoro polako vraćali za sto u trpezariji, prelazili su put od
kupatila kroz hodnik veoma sporo, u koloni, jedan za drugim, pogureni,
zbunjeni i zgureni, tu se onda začuo Matin glas, koji je govorio: "Prost narod je
zaluđen, jedan mali ali buran događaj i život je potisnut, ceo svet izbrisan, to je
trenutak da se neko pojavi, da se obrati, to je trenutak kad narod žudi za
vođom..." Onda je Fric obrisao dupe i pustio je vodu, oprao je ruke i pojavio se
u trpezariji sa Biblijom ispod miške, pa je rekao: ,,Uvek mi je ovako posle ćufti i
pirea, satima mogu da sedim na šolji." Onda je Mate rekao: ,,To su bile te reči."
A ovo četvoro za stolom su sedeli mirno i čekali. Pa je onda Fric pogledao u
Matu pa je rekao: ,,Dobro, šta ti predstavljaš ovde?" Onda je Mate rekao: ,,Er-

21
te-es." Onda je Fric pitao: ,A ovi ovde?" Onda je Mate rekao: ,,Stradalnički,
sluđeni narod." Onda je Fric pitao: ,,I šta sad ja treba da radim?" Pa je Mate
rekao: ,,Iskoristi situaciju, budi vođa i preuzmi ih." Tu se onda i Fric malo
zbunio, ali nakratko, čvrsto je stegao svoju knjigu, i okrenuo se ka vratima:
,,Odoh ja u sobu, meni je ovo čista halucinacija od ćufti i pirea." Ali onda je
Mate počeo da skače po krevetu: ,,Nije, oče, nije, budi vođa i povedi ovaj
narod, molim te!"

22
 PORODIČNO OSLUŠKIVANJE

Tačno u pola četiri posle ponoći, u nedelju, Fric je ustao iz kreveta i krenuo ka
kupatilu, Dobrila je čvrsto spavala, a Mate je u trpezariji još čvršće spavao,
potpuni mrak je bio u stanu, ali Fric je dobro znao put kroz sobu, pa onda kroz
predsoblje, to je put gde mu otvorene očl i nisu neophodne, dakle, nabadao je
bosonog korak po korak, ali je negde na prelazu između sobe i predsoblja
naleteo na usisivač, koji se tu nalazio ostavljen i zaboravljen, zakačio ga je
nogom, sapleo se, poleteo je kroz vazduh, u padu je zakačio glavom o kvaku na
trpezarijskim vratima, dočekao se na desni lakat koji nije bio spreman, pa se pri
udaru savio, i glavom je tresnuo o patos. Fric je tako ležao neko vreme u
hodniku, bespomoćan. Onda se pridigao, ušao u kupatilo i seo na šolju. I
konačno je ispustio iz sebe razlog zbog kojeg je i ustao, a na sebi je imao majicu
na kojoj je bio odštampan citat "Sve što nije agonija, dobro je". Onda se vratio
u predsoblje, Dobrila i Mate su i dalje čvrsto spavali, pa je Fric poluglasno
rekao, za sebe: ,,Al' spava ovaj moj narod, milina mi je da poginem." Onda je
krenuo nazad ka spavaćoj sobi, sve vreme u potpunom mraku, i kad je prolazio
pored ulaznih vrata u stan, stao je na klešta, popularne kombinirke, koje su bile
ostavljene na podu pored vrata, nagazio je bosonog na njih, koleno mu se od
jakog i iznenadnog bola zalomilo, udario je licem u zid, gornja usna je stradala
pod pritiskom zuba, i opet se srušio na patos. Nekoliko kapljica krvi je sad već
bilo na njegovoj majici. Fric je ležao na podu i gledao u plafon neko vreme.
Onda se polako pridigao, stao na vrata od spavaće sobe i pogledao u Dobrilu,
koja je spavala u majici na kojoj bio odštampan citat ,,Tek kada zatvorim oči,
vidim da je u meni sve osvetljeno". I onda, da li od bolova, ili već nečeg drugog,

23
Fric se predomislio, nije mu se više spavalo, razbudio se, i nije ušao u spavaću
sobu, već je otišao u trpezariju, i čim je zakoračio unutra, pogledao je ka Mati,
koji je spavao u majici na kojoj je bio odštampan citat ,,Zašto bih uopšte trošio
na krevet, kad mogu da spavam gde god poželim". Tu je onda Fric otišao do
kuhinje, sipao je vodu u veliku čašu pa zatim seo za trpezarijski sto, zapalio je
cigaretu i dobro udahnuo, pa onda izdahnuo. I tako je Fric sedeo u mrklom
mraku i pušio je. Da li je bio ljut? Nije. To je on promenio cilindar na ulaznim
vratima i ostavio kombinirke na podu. To je on ostavio usisivač pored vrata
kada je usisao prljavštinu koju je napravio dok je popravljao bravu. Međutim,
svi su spavali, a samo je on sedeo budan u trpezariji. Ustao je iz fijoke u kuhinji
izvadio baterijsku lampu. Vratio se nazad za sto, nastavio je mirno da puši i da
pije vodu. Onda je uključio baterijsku lampu, pa je svetlo uperio pravo ka
Matinim očima. Tu je onda Mate počeo da trepće, obrve su se nervozno
podizale i spuštale, i onda je Fric palio i gasio lampu. Pa je Mate okrenuo glavu
ka zidu, nije se probudio. Onda je Fric ustao, pa je prišao malo bliže Mati, pa je
ponovo uperio lampu ka njegovim očima, i uključio je. Onda je Mate počeo da
trepće, pa je otvorio usta i počeo da bunca u snu: ,,Pipnuo je nisam, pipnuo je
nisam, šta je ona želela, to nije moj problem!" Onda je Fric i dalje mirno pušio
cigaretu, nakratko je ugasio lampu, pa je rekao poluglasno, za sebe: ,,Nema
nevinog čoveka." Onda je opet uperio lampu ka Matinim očima i uključio je, pa
je Mate buncao: ,,Ako bi moglo, šta ja znam, jedno dve hiljade, ne, ne, tri i po,
recimo, to bi mi bilo odlično, ali ako nije problem šest, sa šest hiljada evra sve
završavam, to mi je dovoljno da sve probleme rešim." Onda je Fric isključio
lampu, zapalio je novu cigaretu, pa je rekao poluglasno, za sebe: ,,Samo se ti
meni dobro naspavaj, to ti najbolje ide." Onda je ustao od stola i prošetao se po
trpezariji, ugasio je cigaretu, otpio malo vode, a onda izašao iz trpezarije i ušao
u spavaću sobu, pogledao je u Dobrilu koja je ležala na leđima i spavala širom
otvorenih usta. Onda je Fric uključio baterijsku lampu i uperio je ka Dobrilinim
očima, pa je ona počela da trepće i da mrda obrvama, tu je Fric počeo da pali i
gasi lampu, pa je onda Dobrila počela da vrti glavom a onda je i ona počela da
bunca: ,,Nikoga je ne krivim, ništa to nije tačno." Tu se onda Fric podbočio
nasred sobe, pa je rekao poluglasno, za sebe: ,,Supruga mi je tvrd orah." Onda
je opet uperio lampu ka Dobrilinim očima, pa je ova opet počela da bunca: ,,Ja
da ponavljam više neću, higijena je suština života." Tu je onda Fric isključio

24
lampu, pa je rekao poluglasno, za sebe: ,,Ova i u snu ima neki društveni
angažman." Onda se Fric polako približio Dobrili, pa je seo na krevet, pa je
uhvatio za bradavicu leve sise, pa je malo vrteo, pa joj je na uvo šapnuo:
,,Dobrila, daj neki intimni podatak." I onda je ponovo uključio i uperio lampu, tu
je Dobrila opet počela da trepće, pa je samo šapnula: ,,Ja bih 'ladno svima dala
Kosovo."

25
 GOSPODAR TRPEZARIJE

Tačno u šest sati i petnaest minuta ujutru Fric je glasno rekao: ,,Da se nisam
probudio u pet i dvadeset ovog jutra ne bih ni znao da život ovako izgleda."
Onda se začuo glas komšije Profesora filozofije sa spikerfona: ,,Priznaj da je
predivno, a ja kad sam o tome govorio, niko mi nije verovao." Onda je Fric
rekao: ,,Priznajem, ništa ovako lepo odavno nisam doživeo, a prvi sam mislio da
lažeš iz interesa." Onda se opet začuo glas Profesora: ,,Zašto bih lagao? Kakvog
interesa ja tu mogu da imam?" Onda je Fric rekao: ,,Otkud znam, uvek može da
se ima neki interes, ili mi to prvo padne na pamet, ne znam sad tačno." Onda je
Profesor rekao: ,,Biće da je to drugo, što tebi prvo padne na pamet, teorija
zavere, to je, inače, složen problem, ali nećemo sad o tome." Onda je Fric
rekao: ,Nećemo sad o tome, ali nisam bio jedini koji je prvo pomislio da lažeš iz
interesa." Onda se opet čuo glas Profesora: ,,Svega tu ima, kolektivne
anksioznosti, neki to nazivaju tribalizam, pokrivanje rupa u znanju, ja ipak
mislim da je sve to sujeta, to je veliki čovekov problem, možda i najveći, ali
nećemo sad o tome, da ne kvarimo ovo jutro." Onda je Fric glasno rekao:
"Nećemo sad o tome, ali zanimljivo mi je kako..." Ali onda se začuo Dobrilin glas
iz spavaće sobe: ,,Ali nemojte sad o tome, molim vas, nemojte sad o tome
više!" Onda se začuo i Matin glas: ,,Ubiše me u pojam! Celo jutro neće sad o
tome!" Onda se začuo glas Profesora sa spikerfona: ,,Komšija, je l' se to kod
tebe dešava nešto?" Onda je Fric rekao: ,,Probudio se narod nakratko, ali ne
brini ništa, ne očekujem ništa ozbiljnije." Onda je Profesor rekao: ,,Šta im nije
po volji?" Onda je Fric rekao: ,,Otkud znam, ali mogu da ti opišem situaciju."
Onda se čuo glas Profesora sa spikerfona: ,,Baš bih voleo, čekaj samo da nađem

26
cigarete." Onda je i Fric zapalio cigaretu pa je rekao: ,,Kao što znaš, Profesore,
subota je ujutru, prošlo je šest uveliko, ja ti sedim ovde u trpezariji u gaćama,
znaš već u kojoj trpezariji, tu svraćaš svaki dan, a gaće su mi one teget sa
crvenim, što imaju ranflu..." Onda je Dobrila viknula iz sobe: ,,Pusti sad gaće, da
l' si normalan?!" Onda je Fric nastavio: ,,I uglavnom, ja sedim ovde, moj sin
Mate je tu pored, spava na kauču, a supruga Dobrila je u spavaćoj sobi, spavala
je, samo izgleda da nisam zatvorio vrata od sobe, ali to sad nema veze, na sebi
imam još i japanke..." Onda je Profesor upao: ,,Koje japanke imaš?" Onda je Fric
rekao: ,,One zelene kviksilver što su bile na akciji prošle godine." Onda je
Profesor rekao: ,,Te su ti odlične, pogrešio sam što ih i ja nisam uzeo..." Onda je
Dobrila viknula iz sobe: ,,Pa koga to sad zanima, majko moja?!" Onda se i Mate
oglasio sa kauča: ,,Ja ne mogu da verujem, majke mi, koje teme oni nameću u
subotu ujutru?!" Onda se čuo glas Profesora sa spikerfona: ,,Komšija, je l' sve u
redu kod tebe, hoćeš li moći da nastaviš?" Onda je Fric rekao: ,,Normalno, ko
jebe usnule ukućane, nego ne znam gde sam stao?" Onda je Profesor rekao:
,,Kod zelenih kviksilver japanki." Onda je Fric nastavio: ,,Jeste, samo deset evra,
uglavnom, ja sam ti za stolom u trpezariji, a tebe sam stavio na spikerfon da bi
se kao ljudi ispričali uz kafu, i da podelim s tobom ovo što sam video i doživeo
jutros kad sam se probudio..." Onda je Profesor rekao: ,Kad si se ono
probudio?" Onda je Fric rekao: ,,U pet sati i dvadeset minuta." Onda je Profesor
rekao: ,,Ja tačno u četiri i četrdeset i pet." Onda je Fric pitao: ,,A kad je
svanulo?" Onda je Profesor rekao: ,,Tačno u četiri i pedeset i sedam minuta."
Onda je Fric rekao: ,,Ma je l' moguće?" Onda je Dobrila viknula: ,,Moguće je!
Moguće je! Veruj mu ako ti kaže!" Onda je Mate dobacio sa kauča: ,,Džaba
majko nerve trošiš." Onda se čuo glas Profesora sa spikerfona: ,,Opet narod? Je
l' to Mate epski zapevao?" Onda je Fric rekao: ,,Sin mi je postao srpska
pesnikinja, supruga mi je u sobi totalno izbezumljena, mislim da sad mogu da
se vratim na svoj doživljaj od jutros." Onda je Profesor rekao: ,,To me zanima,
jedva čekam da čujem." Onda je Dobrila rekla: ,,I ja." Onda je Mate rekao: ,,I
ja." Onda se Fric zagledao kroz prozor pa je rekao: ,,Osetio sam se kao da sam
na nekom velikom samitu, planetarnom, jer ja uopšte nisam znao koliko ptica
ima u ovom gradu, neverovatno, na stotine vrabaca se začulo, vrane skaču po
krovovima i krošnjama, golubovi su oko kontejnera, a gore na nebu nebrojeno
puno lastavica, zaista neverovatno, i glasovi koje ispuštaju se pomešaju,

27
nakratko se to pretvori u buku, ali onu buku koja ne smeta, naprotiv, to je
predivan doživljaj." Onda je Profesor rekao: "Baš mi je drago da si to doživeo, ja
tako svako jutro, to je jedino lepo u ovom gradu." Onda se čula Dobrila: ,,Oh,
koliko mi je drago zbog vas dvojice." Onda je Mate rekao: ,,Oh, i meni." Onda je
Profesor rekao: ,,Komšija, je l' to opet narod negoduje?" Onda je Fric rekao:
,,Tvituje." Onda je Profesor rekao: ,Oh, pa to je puno zajebano." Onda je Fric
rekao: ,,Oh, pa kako nije, gunđaju, stenju i prde, pa tek ću sad svakog jutra da
im prenosim svoje doživljaje vrlo rado."

28
 SVE ODVRATNOSTI SVETA
KRIJU SE U LEPIM REČENICAMA

29
 IZ TRPEZARIJE NA LETOVANJE

Bio je petak, šest sati ujutru, Fric je spavao kada ga je nešto snažno udarilo po
čelu. Bilo je to Dobrilin dlan. To ga je ona pljesnula. Fric je otvorio oči, i video je
Dobrilino lice na manje od pola metra od svog lica, i onda je Dobrila rekla:
"Ustani brzo da vidiš nešto." Onda je Fric ustao, pa je pošao za njom. Ušli su u
trpezariju i Dobrila je pokazala rukom ka Mati koji je spavao na svom kauču.
Onda je Fric rekao: ,,To je Mate, šta tu da vidim?" Onda je Dobrila rekla:
"Majicu." Onda je Fric pogledao, a na Matinoj majici je stajao odštampan natpis
,,Ili monaštvo ili terorizam. Mate". Tu se onda Fric počešao po dupetu pa je
rekao: ,,Slušaj Dobrila, ovaj mali ti je jedna tridesetogodišnja dilema, koja će,
nažalost, potrajati." Onda je Dobrila rekla: ,,Zar tebe ovo ne zabrinjava?" Onda
je Fric rekao: "Ne." Onda je Dobrila rekla: ,,Mene da." Pa je onda napravila dva-
tri koraka i približila se Mati koji je spavao na leđima i pljesnula ga jako dlanom
po čelu. Tu je Mate prepadnut otvorio oči, pogledao ka Dobrili i Fricu i ništa nije
rekao. Onda je Dobrila rekla: ,,Da mi se odmah objasni ovaj natpis na tvojoj
majici!" Mate je i dalje nemo gledao i bio je vidno prestravljen, nije se ni
pomerao. Onda je Dobrila dodala: ,,Odakle ti ovaj citat?" Onda je Mate tiho
rekao: "To sam samog sebe citirao, vidiš da piše moje ime." Tu ga je Dobrila
pogledala zbunjeno, dok se Fric sve vreme češao po dupetu. Onda je Dobrila
rekla: ,,Šta ti to predstavlja?" Onda je Mate i dalje gledao preplašeno u njih
dvoje, pa je rekao: ,,A šta ovaj pored tebe predstavlja?" Tu se Dobrila zbunila
pa je pogledala u Frica, i onda je videla da se ovaj i dalje češe po dupetu, a i da
nema gaće, a i da mu je penis u erekciji. Dakle, ukrućen. Tu je onda Dobrila
rekla Fricu: "Zar ti zaista misliš da tako treba da izgleda otac koji razgovara sa

30
sinom?" Tu je Fric nastavio da se češe po dupetu pa je rekao: ,,Ovome ocu
uopšte nije do razgovora sa sinom. Prinudno sam ovde." Tu je onda Mate
rekao: ,,Ja ne razumem da neko u tim godinama spava go i šeta se po stanu bez
gaća." Onda je Fric nastavio da se češe po dupetu pa je rekao: ,,Kad dođe leto, i
kad su vrućine, kao što je sad slučaj, penis mi pati od anksioznosti." Onda je
Mate rekao: ,,I zato ne nosiš gaće?" Onda je Fric rekao: "Bravo." Onda je Mate
rekao: ,,Moram da ti priznam da zaista neobično izgledaš takav u trpezariji." Pa
je onda Fric rekao: ,,Verujem, kao neka apstrakcija u stambenom prostoru."
Onda je Mate rekao: ,,Pa kad se tako pogleda, tako i ispada. A očigledno i
penisu prija?" Onda se Fric počešao pa je rekao: ,,Kako da ne, Bogu hvala." Tu
se onda Dobrila oglasila: ,,A ako bismo mogli, molim vas, da se vratimo na
bitniju temu?" Onda je Fric rekao: ,,Vratimo se." Onda je i Mate rekao: ,,Vrlo
rado, vratimo se." Onda je Dobrila rekla: ,,Da mi se objasni natpis na tvojoj
majici!" Tu se onda Mate lupio po natpisu na majici, pa se nakašljao, pa je
rekao: ,,Monaštvo i terorizam. Puno sam u poslednje vreme razmišljao o Srbiji i
njenoj poziciji u svetu." Tu se onda Dobrila vidno zabrinula, pa je rekla: "I?" A
Fric je primetio da ima nešto među dlakama na mošnicama, pa je to čupkao.
Onda je Mate rekao: ,,Ne vidim je." Onda je Dobrila rekla: ,,Koga ne vidiš?"
Onda je Fric skinuo nešto sitno belo sa mošnica i to vrteo među prstima pa je
rekao: ,,Poziciju." Onda je Dobrila rekla: ,,Šta ti je to?" Onda je Fric rekao: ,,Beli
zgužvani konci, sa peškira najverovatnije." Onda je Mate rekao: ,,Meni je zaista
neprijatno da ovako razgovaramo." Tu se onda Dobrila usredsredila na Matu:
,,Nemoj da tražiš izgovore, kakve veze ima taj natpis sa tvojim razmišljanjima?"
Onda je Mate rekao: ,,Došao sam do zaključka da su to dve zanemarene ali
časne profesije." Tu je onda Fric rekao: ,,Ne vredi, ko kupi peškir na pijaci,
raspadne mu se u dupetu." Fric je i dalje skidao nešto sa sebe i češao se. Onda
je Dobrila rekla: ,,Ovo se pretvorilo u potpuno debilan razgovor." Onda je Fric
rekao: ,,A tako je uvek pred put." Tu je onda Mate pogledao u Dobrilu pa je
pitao: ,,Ko putuje?" Onda je Dobrila rekla: ,,Mi, sve troje." Onda je Mate pitao:
,,A gde?" Pa je Dobrila rekla: ,,A kod one tvoje Tonke na Korčulu." Tu se onda
Mate zacrveneo u licu, širom je otvorio oči, i zanemeo. Onda se Fric počešao pa
je rekao: ,,Usrao nam se terorista, najradije bi se zamonašio." Onda je Mate
rekao: ,,Pa ne možemo nenajavljeni, tek tako." Onda je Fric rekao: ,,Ko je
nenajavljen? Pa Dobrila je sa onom tvojom curom sa mora Tonkom na vezi već

31
nekoliko nedelja, rezervisala je i sobe i karte." Onda je Mate rekao: ,,Šta ja sad
da radim?" Pa je Fric pomerio malo penis udesno pa je rekao: ,,Bibliju u ruke,
sine, pa na put. Ili se raznesi. Uradi nešto časno za Srbiju." Onda je Dobrila
rekla: ,,Ja bih još jednom da se vratimo na temu natpisa na majici." Tu je onda
Fric pomerio penis nalevo pa je rekao: ,,Nema ti tu nikakve teme, Dobrila, sin ti
je nakratko društvenoangažovano svirao kurcu, ali ne brini, sad će da se
spakuje i da ide na more."

32
 PRVI DANI LETOVANJA

Bila je subota, pet sati po podne, Dobrila se izležavala u ležaljci na terasi, jedna
noga joj je bila ispružena, a druga savijena u kolenu, desnu šaku je namestila na
čelo tako da je pokrila oči da joj sunce ne smeta, i onda je rekla: ,,Ubiše me u
pojam ovi zrikavci." Mate je sedeo pored nje ispod suncobrana, na sebi je imao
mornarsku majicu sa odštampanim natpisom ,,Maestral je kralj antidepresiva",
gledao je u daljinu i ništa nije rekao. Onda je Dobrila rekla: ,,Ovde je jedan na
drvetu, taj je najdosadniji, prebacio se sa one tamo masline na ovo drvo ovde i
urla." Mate nije ništa rekao. Onda je Dobrila rekla: ,,Koliko ja znam, to mužjaci
trljaju udovima i tako se udvaraju ženkama, tako sam pročitala." Mate ništa nije
rekao, samo je zamišljeno gledao u daljinu. Onda je Dobrila pogledala u Matu,
pa je rekla: ,,Ali ono što sigurno znam to je da kad vidim taj tvoj zamišljeni
pogled u daljinu, znam da pojma nemaš gde se nalaziš." Onda je Mate rekao:
,,Na Korčuli." Onda je Dobrila rekla: ,,To ti je bilo lako, a šta je ono prekoputa?"
Onda je Mate rekao: ,,Pelješac." Onda je Dobrila rekla: ,,A u kom pravcu ti je
Beograd?" Onda je Mate podigao desnu ruku i ispružio je i rekao je: "Tamo."
Onda je Dobrila rekla: ,,Bravo, pravi si Jugosloven, omanuo si samo za trista
kilometara." Mate nije ništa rekao. Onda je Dobrila rekla: ,,A sad mi reci zašto
izbegavaš da se vidiš sa onom tvojom Tonkom, divna je cura, našla nam je
povoljan smeštaj, a i oboje ste bili dobro zagrejani prošlog leta?" Tu je onda
Mate pogledao u daljinu pa je rekao: ,,Tek smo stigli, nisam se još adaptirao na
more i zrikavce." Međutim, tad je iznenada u apartman ušao Fric, pa je seo
pored Mate i zapalio je cigaretu. Onda ga je Dobrila pitala: ,,Gde si blo?" Fric je
rekao: "Napravio sam đir po gradu." Onda je Dobrila pitala: ,,I šta ima novo?"

33
Onda je Fric rekao: ,,A šta ja znan, renovira se marina usrid lita, biće nešto višlja
nego prije, a i moraju se sve električne instalacije prominit." Onda ga je Dobrila
pogledala začuđeno i pitala: ,,Otkud to znaš?" Pa je Fric rekao: ,,Reka mi je
Jakša." Tu su se Dobrila i Mate pogledali, pa je Mate pitao: "Ko ti je taj?" Onda
je Fric rekao: ,,A on ti vozi taksi-bout." Onda je Dobrila pitala: ,I šta još ima u
gradu?" Pa je tu Fric rekao: ,A šta ja znan, stiga je neki hidrogliser, pa se iskrcalo
dosta turista, ali to van nisu neke trošadžije." Onda je Dobrila rekla: ,Je Y ti to
taj Jakša rekao?" Onda je Fric rekao: ,A nije on, to mi je reka Stipe." Onda je
Mate pitao: ,Ko ti je taj?" Onda je Fric rekao: ,,A i on ti vozi taksi-bout." Onda je
Dobrila pitala: ,,Pa jesu ti rekli još nešto zanimljivo?" Onda je Fric rekao: ,,A šta
ja znan, da je Damir pod stare dane posta otac." Onda je Mate pitao: ,,Ko ti je
to rekao?" Onda je Fric rekao: ,,A to mi je reka Tonči." Onda je Dobrila pitala:
,Je l' ion vozi taksi-bout?" Pa je Fric rekao: ,,A šta ja znan, on ti je konobar."
Onda je Mate pitao: ,,A ko ti je Damir?" Onda je Fric rekao: ,,A otkud ja znan."
Onda je Mate rekao: ,,E jesi puno toga značajnog saznao. I šta su ti još rekli?"
Onda je Fric rekao: ,,A šta ja znan, konačno su smenili hadezeovog čovika sa
mista gradonačelnika pa je sad jedna ženska, koja je po struci enolog, preuzela
tu dužnost." Onda je Dobrila rekla: ,,Pa to je divno, šta su ti za nju još rekli?"
Onda je Fric rekao: ,,A šta ja znan, da tnije sve to jedna politička zajebancija i
onda su se svi malo distancirali od mene." Onda je Mate pitao: ,,Otkud to
znaš?" Onda je Fric rekao: ,,A šta ja znan, to mi je reka Pero." Onda je Dobrila
pitala: ,,Što su se distancirali od tebe?" Onda je Fric rekao: ,,A šta ja znan, biće
da je bilo iz pristojnosti." Onda je Mate rekao: ,,Ja sad ništa ne razumem." Tu je
onda Fric rekao: ,,A šta ja znan, mislin da su se tu sitili da san stiga iz Beograda,
a pošto je svima poznato da je to epicentar svih sranja u regiji, odlučili su da mi
ne kvare odmor politikom." Tu se Dobrila malo pridigla na ležaljci, pa se
premestila u sedeći položaj i zapalila je cigaretu, pa je pitala: ,,A je l' pitaju oni
tebe nešto?" Onda je Fric rekao: ,,A šta ja znan, pitaju me kako je gore kod
nas." Onda je Dobrila pitala: ,,I šta si im ti rekao?" Onda je Fric rekao: ,,A šta ja
znan, ja san im reka da san u poslednjih deset godin triput bija lud, pa da ml je
sad odlično." Tu su se Dobrila i Mate pogledali i onda je Fric rekao: ,,A onda san
nastavio, pa san im reka da kad čovik izgubi svaku nadu u bolje, da mu onda sve
postane fenomenalno." Onda je Dobrila pitala: ,,A što sl im to sve tako iskreno i
otvoreno govorio?" Onda je Fric rekao: ,,A šta ja znan, tu je bija jedan od dva i

34
po metra sa Lukon Modrićem na majici, koji je reka kako je čuja da se vratija na
Korčulu neki Srbin koji mu je prošlog lita opalija sestru više puta, pa je uteka."
Onda je Dobrila pitala: ,,A ko ti je sad taj?" Onda je Fric rekao: ,,A šta ja znan, to
ti je Tonkin brat Ante, puno san mu se obradovao."

35
 JADRANSKI SUSRETI

Bila je sreda, oko pola osam uveče, kad su se Fric i Dobrila prošetali od
apartmana pored mora i stigli do jednog bara sa terasom, pa im je prišao
konobar i rekao: ,,Ja i ne znan koliko van je pametno da tu sednete, možda van
je bolje za šankom." Onda je Dobrila rekla: ,,U životu nisam čudnije primljena u
ugostiteljski objekat." Tu je onda Fric rekao: ,,Ja bih popio malo crnog vina."
Onda je konobar rekao: ,,Ja van još jednom predlažen da pređete za šank, ali
okej, jeste li za domaći plavac ili ćete neku bocu crnoga?" Onda je Dobrila rekla:
,,A zašto nam vi uporno predlažete da sednemo za šank, a ne ovde?" Onda je
konobar rekao: ,,A šta ja znan, more van je lipo za gledat, no ume da dokurči,
ka meni." Tu je onda Dobrila zakolutala očima pa je rekla: ,,Dajte nam pola litre
plavca i bocu mineralne." Onda se konobar okrenuo pa je u odlasku rekao:
,,Okej, ja san van lipo reka." Onda je Dobrila rekla: ,,Nije da ovaj momak nije
ljubazan, ali ih jebe ovaj njihov jezik, pola ih ne razumem." Onda je Fric rekao:
,,I meni je to čudno, dok ga govore ništa ne razumem, a kad završe sve sam
razumeo." Onda je Dobrila rekla: ,,I meni je to mnogo čudno, recimo, ja kad
govorim na ovom njihovom jeziku, tačno znam šta hoću da kažem, a kad oni
govore na ovom svom jeziku, pola ne razumem." Onda je Fric rekao: ,,Isto ti je i
meni, ja kad progovorim na ovom njihovom, oni mene ne razumeju, a kad
progovorim na našem, pola me razumeju." Onda je Dobrila rekla: ,,Da ti kažem
iskreno, niko ni na njihovom jeziku ne mumla kao ti na našem jeziku, ja ni tebe
pola ne razumem, ali pošto mi se jebe dva posto da te razumem, klimnem
glavom kao korčulanski konobar." Onda je Fric rekao: ,,Ma virujen ti sto posto,
iako sve vreme pojma nemam o čemu pričaš." Tu su onda Fric i Dobrila
nazdravili i otpili po gutljaj vina. Onda su se za sto odmah do njihovog smestili

36
neki muškarac i žena, pa je ta žena rekla konobaru: ,,Bok, Jakša, daj nam bocu
pošipa." Onda je konobar rekao: ,,Bok, teta Mare i barba Braco, jeste li sigurni
da nećete za šank?" Onda je barba Braco rekao: ,,Jesan." Onda je konobar brzo
doneo flašu i čaše za njihov sto, pa je rekao: ,,A najavili su za vikend četrdeset,
biće vruće za ispizdit." Onda je barba Braco rekao: ,,A ko da je to nešto novo."
Tu je onda Dobrila rekla Fricu: ,,Ako ovo dvoje budu pričali o koroni i Nikoli
Tesli, ima odmah da skočim u more." Međutim, Fric se zagledao u pučinu pa
ništa nije rekao. Onda je teta Mare sa susednog stola rekla: ,,Oli tebi ni čudno
šta nas ovi majmun poziva za šank?" Onda je barba Braco rekao: ,,Nimalo."
Onda je teta Mare rekla: ,,A šta on mene ima pozivat za šank ka da san
alkoholičarka?" Onda je barba Braco rekao: ,,A ne zove on tebe za šank zbog
tega, nego što do ovde ima pešačit dva'es metara, a tamo se ne mora ni pinku
maknit." Tu je onda Dobrila pogledala u Frica pa je rekla: ,,Majko moja, kako
govore ko da sam u Koreji." Tu je onda Fric, koji je sve vreme bio zagledan u
more, rekao: ,,Ma ja sam sad shvatio da kad neko od njih sve izgovori što je
hteo, ja to posle premotam, ali usporeno, i onda sve razumem." Tu je onda
konobar prišao Fricu i rekao: ,,Jeste li za još nešto?" Onda ga je Fric pogledao i
rekao: ,,Imamo sve, hvala." Onda je konobar rekao: ,,Jeste li sigurni?" Pa je Fric
viknuo: ,,Jesan, ako me razumiš!" Tu se konobar vratio za šank, ali onda je
Dobrila munula Frica nogom i uzrikavila je očima i pokazivala ka konobaru a
rukom se udarala u grudi, pa je onda Fric pogledao u konobarevu majicu i video
je natpis na grudima ,,Ostrašćenost je najbrži put do totalnog tupoumlja", ali tu
je onda teta Mare rekla barba Braci: ,,Ja ti to moran kazat, meni taj mali jeste
drag, ali me strah za Tonku, kako će se to sve odvijat." Onda je barba Braco
rekao: ,,Ja se nadam da će se samo pojebat i to je sve." Tu je onda Dobrila
pogledala u Frica, pa je rekla: ,,Meni jeste mala Korčulanka baš prirasla srcu, ali
se plašim za Matu, on ni ovako ne obećava mnogo u životu." Tu je Fric šutnuo
Dobrilu u nogu pa je uzrikavio i pokazao ka barba Braci, koji je na svojoj
prugastoj majici imao odštampani natpis ,,Ne moran uvik sve razumit ali se zato
često mogu pojebat". Tu se onda Dobrila okrenula ka barba Braci i rekla:
,,Oprostite, ako nije tajna, odakle vam ta predivna majica?" Tu su se onda i
barba Braco i teta Mare zacrveneli, pa je barba Braco rekao: ,,A šta ja znan, ne
mogu van se sitit." Onda je konobar rekao: ,,A to van je od jednog mladog
umetnika iz Beograda, i ja san je kupija, genijalne su, samo mu se ne mogu sitit

37
imena." Tu je onda teta Mare rekla barba Braci: ,,A nisi mu valjda to platija,
jebateisus?" Tu se barba Braco zagledao u Frica i Dobrilu pa je rekao: ,,A
oprostite, kako ste malopri rekli da van se sin zove?" Tu je onda Dobrila
pogledala u Frica pa je rekla: ,,A šta ja znam, zove se Artur." Onda je teta Mare
rekla: ,,A, ma nemoj, i mi imamo kćer i zove se Ingrid, a da sednemo onda
zajedno i napijemo se, šta kažete?" Tu se onda Fric podigao sa sve stolicom i
premestio se i rekao je: ,,Ma ja san uvik bija za to, da se napijemo i da
nastavimo da se i dalje ništa ne razumimo." A tu van je onda i konobar dobacio
sa šanka: ,,A živili nam onda Artur i Ingrid još sto godina!"

38
 POVRATAK ZA TRPEZARIJSKI STO

Bila je subota, šest sati ujutru, kada je Dobrila ustala iz kreveta i iz spavaće sobe
je prešla u trpezariju, zatim je ušla u kuhinju i otvorila vrata od frižidera,
izvadila je flašu hladne vode i otpila nekoliko gutljaja, i onda je čula glas koji je
rekao: ,,Dobro jutro." Tu je Dobrila vrisnula, onda je rekla: ,Majko moja, ko je
to?" A onda se okrenula i ugledala je komšije Profesora filozofije i Kineza Lija i
Malo dete kako sede za velikim trpezarijskim stolom, a pored njih na kauču
spavao je Mate. I tako je Dobrila, u kupaćem kostimu i sa plastičnom flašom u
ruci, stajala pored frižidera i zbunjeno gledala u komšije, a ovi su sedeli za
stolom i zbunjeno gledali u nju. Onda je Dobrila pitala: ,,Kad ste vi ušli u stan?"
Onda je Kinez Li pitao Dobrilu: ,,A kad ste vi stigli sa letovanja?" Tu je opet
nastala pauza, pa je Malo dete reklo: ,,Ja moram da priznam da nisam ni
primetio kada su oni stigli." Onda je Kinez Li rekao: ,,Ni ja." Onda je Profesor
filozofije rekao: ,,Ni ja." Tu je onda Dobrila rekla: ,,Nisam ni ja vas primetila
sinoć kad smo se vratili sa mora i ušli u stan, jeste li bili tu?" Onda je Profesor
rekao: "Najverovatnije, iako ja vas nisam ni primetio kad ste se vratili." Onda je
Dobrila rekla: ,,A kako ste vi bili u stanu kad smo mi bili na moru?" Onda je
Kinez Li rekao: ,,To nam je Fric ostavio ključeve da imamo gde da sedimo." Tu je
onda Malo dete reklo: ,,Pa gde su sada Fric i Mate?" Onda je Dobrila rekla: ,,Fric
je u sobi i spava, a Mate vam je tu, pored vas, na kauču." Tu se onda Kinez Li
zaprepastio: ,,Evo ga Mate! Kad je legao ovde na kauč?" Onda je Profesor
filozofije rekao: ,,Ma je I' ovo moguće da ni njega nisam primetio?" Tu je onda
Malo dete reklo: "Da li sam ja uopšte i bio ovde?" Dobrila je i dalje stajala
pored frižidera, pa je onda rekla: ,,A da li sada ima bilo kakvog smisla da pitam

39
šta ima novo kod vas?" Onda je Profesor filozofije pogledao u plafon, a Kinez Li
je pogledao u zid, a Malo dete je pogledalo u radijator. U tom trenutku je Mate
na kauču podigao glavu, pogledao je oko sebe, ali je odmah potom spustio
glavu nazad na jastuk, okrenuo se ka zidu i nastavio da spava. Dobrila je i dalje
stajala pored frižidera, pa je obratila pažnju na natpis na majici Profesora
filozofije, na kojoj je pisalo "Sada znam: moj zadatak je da dokažem da svaka
rupa ima svoju saksiju". Tu se Dobrilino lice poprilično izmenilo, onda je
pogledala u majicu Malog deteta na kojoj je pisalo ,,Kad čujem da neko kaže
Mi, ja odmah prdnem, pljunem i odem odatle". A onda se već Dobrilino lice,
malo je reći potpuno izmenilo, poprimilo je začuđen izraz, pa je onda pogledala
i u majicu Kineza Lija na kojoj je pisalo ,,Život nije samo jedna utakmica, već
nekoliko", i onda je na kraju Dobrila rekla: ,,Ja ipak moram da vas pitam, da li je
sve u redu sa vama trojicom?" Tu je Malo dete munjevito zamahnulo desnom
rukom kroz vazduh, zatim je u vazduhu stisnulo šaku u pesnicu, i onda je
tresnulo o sto, pa je reklo: ,,Imam je!" Onda je Kinez Li škljocnuo hemijskom
olovkom, pa je zapisao nešto u notes i rekao: ,,Profesore, Malo dete je prešlo u
vođstvo." Onda je Profesor filozofije rekao: ,,On je bliži prozoru, tu ima više
muva." Onda je Dobrila rekla: ,,A nama je, inače, bilo jako lepo na moru, ako
vas to zanima." Tu je onda u trpezariju ušao Fric, bio je go, dakle, nije imao ni
gaće na sebi, penis mu se klatio, prošao je pored svih, i pored Dobrile i pored
komšija za stolom, ušao je u kuhinju, otvorio je vrata od frižidera, izvadio je
majonez, i salamu, i sir, i teglu sa krastavcima, zatim se okrenuo i iz jedne kese
izvadio veknu hleba, onda je nasekao nekoliko kriški, počeo je da pravi sendvič,
napravio ga je brzo, i onda je počeo da jede sendvič, žvakao ga je, nije primetio
ni Dobrilu, a ni komšije za stolom, koji su, inače, otvorili usta i posmatrali ga,
što zbog penisa, što zbog sendviča, i svi su nemo gledali u Frica, osim Malog
deteta, koje nije moglo ništa da vidi jer mu je Profesor filozofije prekrio oči
dlanom. Tu je onda Fric pojeo ceo sendvič, obrisao je usta salvetom, zatim je
krenuo kroz trpezariju ka spavaćoj sobi, ali onda je Dobrila rekla: ,,Izvini što te
prekidam u tumaranju, je l' ti primećuješ da mi nismo sami ovde?" Tu je onda
Fric zastao, okrenuo se prema Dobrili, pa je rekao: ,,Ne primećujem." Onda je
Dobrila napravila jedan spori zamah rukom, pokazala je na trpezarijski sto i
prešla rukom preko cele prostorije, pa je rekla: ,,Evo su, pogledaj ih." Onda je
Fric pogledao u Dobrilu, pa je rekao: ,,Ne pada mi na pamet, Dobrila, rano mi je

40
da se suočavam sa stvarnošću, da li je tebi jasno da kad god negde odem
odavde, i onda kad se vratim, glavni utisak mi ne bude gde sam ja to bio, nego
gde sam se vratio?"

41
 JUTRO SA RAZGLEDNICE

Bila je subota, pola osam ujutru, kada se Dobrila nasmejala u snu, a onda je
protrljala rukom vrh nosa ne otvarajući oči, pa je nastavila da spava. Zatim je
Mate ponovo pertlom prešao preko Dobrilinog lica, i pertla se opet zakačila za
Dobrilin nos, za jednu nozdrvu. Tu se Dobrila ponovo nasmešila, opet je rukom
počešala vrh nosa, a onda žmureći sklonila pertlu sa lica, i vratila je ruku pod
jastuk. Onda je Mate ponovo počeo vrhom pertle da kruži po Dobrilinom licu,
ali ovog puta je to radio brže, pa se sad Dobrila nije nasmejala u snu, nego je,
sve vreme žmureći, rukom uhvatila pertlu, i čvrsto je stisla i povukla, i istrgla je
iz Matine ruke, i tu se probudila. Videla je Matu kako sedi pored nje na krevetu
u spavaćoj sobi. Mate je rekao: ,,Ne znam kako drugačije da te probudim."
Dobrilina glava je i dalje bila na jastuku, i onda je rekla: "Što ne probaš
normalno, rečima, na primer?" Onda je Mate rekao: ,,Kao prvo, uvek se
prepadneš ujutru šta god da kažem, a kao drugo, hteo sam da ne pravimo
galamu od ranog jutra." Onda je Dobrila rekla: ,,O čemu se radi?" Onda je Mate
rekao: ,,Onaj spava tamo za stolom, celu noć je presedeo u trpezariji." Tu je
onda Dobrila pitala: ,,Što njega nisi pertlom probudio?" Onda je Mate rekao:
,,Probao sam, ali ne oseća pertlu." Onda se Dobrila okrenula na leđa, protezala
se nekoliko sekundi, sklonila je čaršav sa sebe i ustala je. Imala je na sebi
dugačku belu spavaćicu na kojoj je pisalo ,,Bogu nije važno ni bdenje, ni post, ni
molitva, ni bilo kakvo prisiljavanje, za razliku od počinka. Majstor Ekhart." I
Mate je onda ustao sa kreveta, ali nakratko je zastao dok nije pročitao šta piše
na Dobrilinoj spavaćici, uzrikavio je i zakolutao očima kao da mu je muka, pa su
onda zajedno izašli iz sobe i prešli u trpezariju. A u trpezariji, za velikim stolom,

42
spavao je Fric. Sedeo je na stolici, a gornji deo tela, dakle grudi, obe ruke i
glava, ležali su kao prosuti preko stola, a lice mu je bilo zalepljeno za površinu.
Pored njega se nalazio mobilni telefon, jedan notes i hemijska olovka, i prepuna
pepeljara, prazna šolja, upaljač i pakla cigareta. Onda se Dobrila okrenula ka
Mati pa je rekla: ,,Daj meni da probam pertlom." I onda je vrhom pertle
prelazila preko Fricovog levog obraza, zatim preko slepljenog oka, pa do nosa,
tu je onda dodirivala nozdrvu, pokušavala je da ubaci pertlu unutra, pa je prešla
preko gornje usne, i to sve ponovila, bezuspešno. Fric se nije probudio, nije ni
izraz lica promenio, niti je trepnuo. Onda je Dobrila spustila ruku na Fricovo
rame pa mu je rekla na uvo: ,,Dobro jutro." Tu se Fric trgao i podigao je glavu,
uspravio je leđa i naslonio se, pogledao je u Dobrilu i Matu i, zatim, ponovo
zažmurio. I tako je opet zaspao, sedeći uspravno u stolici, a na sebi je imao
majicu na kojoj je pisalo ,,Najbolja je pozicija biti osuđen od najbližih. Fric." Tu
su Dobrila i Mate pogledali jedno u drugo, pa je onda Dobrila zaobišla sto,
usput je uzela jednu šolju i sipala kafu iz bokala, sela je prekoputa Frica i
zapalila cigaretu. Onda je i Mate uradio to isto, jedino što je nakratko zastao,
jer je na stolici koja se nalazila pored Frica video nekoliko majica prebačenih
preko naslona, pa ih je nakratko podigao, ali ih nije uzeo u ruku. Onda je i on
seo i zapalio je cigaretu. Onda su Dobrila i Mate sedeli za stolom i pušili, a
prekoputa njih je sedeo Fric i spavao, naslonjen u stolici, sa glavom zabačenom
unazad i otvorenih usta. Onda je Mate rekao: ,,U životu ne bih ovako mogao da
zaspim." Tu je onda Dobrila rekla: ,,Ima vremena, ja za sebe to više ne mogu da
tvrdim." Onda je Mate rekao: ,,Od kad smo se vratili sa mora, on se čudno
ponaša." Tu je Dobrila izduvala dim i otpila gutljaj kafe, pa je rekla: ,,Je l' ti svoje
ponašanje nazivaš normalnim?" Onda je Mate otpio gutljaj kafe pa je rekao:
,,Samo sam hteo da proćaskam sa majkom uz kafu." Onda je Dobrila rekla:
,,Nema potrebe, veruj mi." Tu su se onda oboje zagledali u Fricovu majicu, i
dalje su pušili i pili kafu, pa je onda Mate rekao: ,,Šta mu ovo znači na majici, je
l' smo mu mi najbliži?" Onda je Dobrila rekla: ,,A kakve su mu ovo majice na
stolici pored?" Onda je Mate rekao: ,,Sve je iz iste kolekcije, to mu je izbijalo
tokom noći pa ih je menjao." Onda je Dobrila rekla: ,,Vidim da ima i šarenih, to
nije bilo ranije?" Onda je Mate ustao, pa je zaobišao sto, pa je uzeo prvu majicu
i podigao je u vazduh, bila je zelena i pisalo je ,,A osim najbližih, kad te osude
sunarodnici i sugrađani, to je poseban osećaj". Onda je Dobrila rekla: ,,Daj tu

43
braon." Onda je Mate podigao braon majicu, na kojoj je bilo nacrtano govno na
vodi na ušću dve reke a ispod je pisalo »Posle trideset godina stajanja u mestu,
konačno smrdi. Summer 2021".

44
 DOBRILINI TRENUCI OČAJA

Bila je subota, jedan sat posle ponoći, kada je Dobrila rekla: ,,Znaš, nešto sam
razmišljala." Fric nije ništa rekao. Onda je Dobrila nastavila: ,,Ne znam da li si
primetio, ali otkako smo se vratili sa mora postalo mi je jasno da su nam
komšije u depresiji, i Profesor filozofije i Kinez Li, a ni Malo dete nije najbolje."
Fric je i dalje ćutao. Onda je Dobrila nastavila: ,,I naš Mate se potpuno uklopio,
potonuo je odmah čim smo kročili u ovaj stan, ne ustaje sa kauča u trpezariji, i
uopšte mi nije jasno kako se završila njegova veza sa Tonkom sa Korčule, ja
pojma nemam ni da li su se oni razišli ili su još uvek zajedno?" Međutim, Fric
nije ništa rekao. Onda je Dobrila rekla: ,,A onda sam slušala u trpezariji kako
razgovaraju ova trojica, i kad je Profesor filozofije objašnjavao Kinezu Liju da je
Vidovdan osamdeset i devete početak propasti koja još traje, a Kinez Li mu je
rekao da to nije znao, a onda mu je Profesor rekao da je to njegovo viđenje, i
da je ta ostrašćenost proizvela mrzovolju, a da je ta mrzovolja proizvela teško
tupoumlje, i da se to sada ovde živi, a onda mu je Malo dete reklo: "A što vi to
pričate Kinezu Liju kad je on ovde samo u prolazu", pa mu je Profesor
odgovorio da nema kome drugom, i tu sam pogledala u Malo dete koje se posle
toga ućutalo, a onda sam pogledala u Matu, on je prebrojavao rebra na
radijatoru, i tu sam, to moram da ti priznam, pala u totalni očaj." Fric i dalje nije
ništa govorio, pa je Dobrila rekla: ,,Ne znam da li tebe to uopšte zanima, da li i
ti ovaj naš užas primećuješ?" Fric nije ništa rekao. Onda je Dobrila iskrenula
glavu koja je bila na jastuku i pogledala u Frica, kome je glava ležala takođe na
jastuku, ali zabačena unazad, obrve su mu bile nasred čela, oči sklopljene, a
usta širom otvorena, i na krajevima donje usne videlo se malo pljuvačke.

45
Drugim rečima, Fric je spavao kao da je u dubokoj komi. Onda je Dobrila
ispružila desnu ruku i uhvatila Frica za nos i jako stisnula obe nozdrve. Tu se
onda Fric, kad je ostao bez vazduha, naglo probudio. Onda je Dobrila rekla:
,,Zamalo da se ugušiš." Onda je Fric pogledao prvo u Dobrilu, pa u zid, pa je
rekao: ,,Neočekivano sam ostao bez vazduha." Tu je onda Dobrila rekla: ,,Nije
mi žao uopšte, sledeći put mi bar reci da te ne zanima to što pričam." Onda je
Fric rekao: ,,Ma kako me ne bi zanimalo, toliko me to interesuje da sam širom
otvorio usta i zabalavio od uzbuđenja." Onda ga je Dobrila pogledala iz blizine u
oči, pa se uverila da su otvorene, i onda je rekla: ,,Znaš šta je onda Kinez Li
rekao Profesoru?" Onda je Fric rekao: ,,Danas bi mogao da uzmeš teletinu sa
bambusom?" Tu je onda Dobrila rekla: ,Nije to, rekao mu je kako on ne želi da
se time bavi, da je on ovde dobro primljen, ali da mu nije jasno kako neko ko je
oboleo još pre trideset godina od teškog nacionalizma može tu bolest da
preskoči, i da je čak i ne vidi, a da mu smetaju druge stvari, i da veruje kako će
tek tako nešto da se promeni." Fric nije ništa rekao, pa je Dobrila nastavila: ,,A
onda se tu Malo dete uključilo, pa je rukom pokazalo na svoju majicu na kojoj
je pisalo ,,Mrzovolja je poslednji stadijum, onda kreće raspad", i moram da ti
priznam da sam onda pala još dublje u očaj." Fric nije ništa rekao, pa je onda
Dobrila nastavila: ,A na to se nadovezao naš Mate, koji je sad ušao u treću
nedelju kako ne diže dupe sa kauča, on je pozvao prisutne da prestanu da se
bave nevažnim stvarima, i pozvao ih da se okrenu suštinskim pitanjima, pa je
pokazao na svoju majicu, na kojoj je pisalo 'Sujeta je najjača kad se čovek dobro
naspava', i tu sam ja shvatila da je on potpuno odsutan, odnosno u nekom
svom svetu." Fric ništa nije rekao, pa se Dobrila opet okrenula ka njemu, i
videla je kako je Fricu glava klonula na desnu stranu, da su mu se usta opet
otvorila i donja vilica oklembesila, pa se opet na donjoj usni skupljala pljuvačka.
Dobrila je ispružila ruku i stisnula mu jako obe nozdrve, i Fric je otvorio oči i
podigao glavu kad je ostao bez vazduha, pa je rekao: ,,Uopšte mi nije dosadno."
Onda ga je Dobrila pitala: ,,Reci onda gde sam stala?" Onda je Fric rekao:
,,Zašto bih ja to znao?" Onda je Dobrila rekla: ,,Pa tebi sam pričala." Onda je
Fric rekao: ,,Pa neka si, to je jako dobro za tebe." Onda je Dobrila skinula
frotirski prekrivač sa Frica, i videla je njegovu majicu na kojoj je pisalo ,,Kada
izađete iz rutine, to prija, ali da bi se promenio život, iz rutine se mora izlaziti
svaki dan". Onda je Dobrila rekla: ,,Kakav ti je to natpis van konteksta, i ti si

46
potpuno odsutan?" Onda je Fric rekao: ,,Natpis je od životne važnosti." Tu je
onda Dobrila pogledala u svoju belu majicu, nije ništa pisalo na njoj, pa je onda
pogledala u plafon i ostala tako nepomično da leži. Onda je Fric pitao: ,,Dobrila,
je l' se ti još nadaš nekom boljem, sređenijem i mirnijem životu?" Onda je
Dobrila dodala: ,,Makar sređenijem, da." Onda je Fric rekao: ,,Dobrila, prestani
da se nadaš, videćeš, fenomenalno je."

47
 LJUBAV BEZ GRANICA

Bila je subota, sedam sati uveče, u spavaćoj sobi Fric je ležao na krevetu, bio je
obučen i pokriven ćebetom, imao je i čarape i papuče na nogama, i spavao je.
Onda se probudio. Ali ne odjednom, prvo je zatreptao na oba oka, pa je
nakratko progledao, pa je opet zažmurio. Onda je konačno otvorio oči. Pridigao
se i ostao je da sedi u krevetu. Onda je rekao: ,,A hteo sam samo da dremnem."
Onda je ustao, pa je dodao: ,,Kad već pričam sam sa sobom, onda i da se
dopunim: upravo sam se ubio od spavanja i ne znam gde se nalazim." Zatim se
Fric nakratko protegao, otvorio je vrata od spavaće sobe, pa se dohvatio za
dovratak i istezao se. Malo se i ljuljao, vrteo je dupetom levo i desno. A onda je
video. Za trpezarijskim stolom su sedeli Dobrila, komšije Profesor filozofije i
Kinez Li i Malo dete, i svi su buljili u Frica. Onda je Fric rekao: "Sad znam gde se
nalazim, znao sam da ste tu negde." Onda je Dobrila rekla ostalima: ,,Ne
brinite, taj u sebi uvek nađe sagovornika." Onda su se ostali, kao i Dobrila,
okrenuli na drugu stranu i nastavili da piju kafu, a Malo dete cedevitu. Tu se
Fric otkačio sa dovratka pa je ušao u trpezariju i video je Matu kako sedi na
svom kauču i u krilu drži laptop, i bio je zagledan u daljinu. Onda je Fric zastao i
pitao: ,,Je l' ti uspeva da pišeš iako svi bulje u tebe?" Mate nije ništa rekao.
Onda je Profesor rekao: ,,Osim što znam o čemu se radi, drugo me i ne zanima,
ovde sam mu kao podrška." Onda je Kinez Li rekao: ,,I ja." Onda je Malo dete
reklo: ,,I ja." Onda je Dobrila rekla: ,,I ja, mada ovde i živim." Tu je onda Fric
prošao pored njih, pa je u kuhinji sipao sebi kafu iz bokala pa je rekao: ,,I ja sam
onda tu, ali kad bi me neko uveo u radnju?" Onda je Malo dete reklo: ,,Koliko

48
sam ukačio, Mate je u žestokoj patnji za onom Tonkom sa Korčule, pa je jutros
odlučio da napiše knjigu o tome." Onda je Fric pitao: ,,I kako mu ide?" Onda je
Malo dete reklo: ,,Otkud ja znam." Onda je Profesor rekao: ,,Nije to laka tema."
Onda je Kinez Li rekao: ,,To i ja mislim." Onda je Dobrila rekla: ,,Treba biti
iskren, a opet, ne smeš biti dosadan, drugim rečima, užasno je zajebano." Tu se
onda Profesor nadovezao: ,,Inhibicije u nama su veliki problem, teško je
osloboditi ih se, ali jednom kad se otpuste, čovek se otvori i eksplodira, da
parafraziram jednog velikog pisca, zaboravio sam kojeg." Onda je Kinez Li
rekao: ,,Tu se slažem, treba pažljivo poslušati svoje srce, ono nam uvek nešto
šapuće, tako su nas učili u Kini." Onda je Dobrila rekla: ,,Evo, ja kao majka to
mogu da razumem, iako ne znam u čemu je problem, ali em su razdvojeni oko
šesto kilometara, em je Hrvatica sa Korčule, em ko zna šta ona misli o svemu
ovome, em su morali da se kriju po otoku, em ko zna šta je sve bilo između njih
dvoje." Onda je Malo dete pitalo: ,,Šta vam znači to 'em'?" Niko nije reagovao,
pa je onda Malo dete reklo: ,,Samo da dodam, ono što ja znam jeste da erotika
uvek ima svoju publiku." Tu je onda Fric zapalio cigaretu i otpio gutljaj kafe, i
pogledao ih je začuđeno. Mate je sve vreme sedeo na kauču, ruke su mu bile
iza glave, gledao je u daljinu i ćutao. Onda je Dobrila rekla: ,,Mogu samo da
nagađam, ali napisati nešto o ljubavnoj patnji, nije lako." Onda je Profesor
rekao: ,,Tako je sa svim sranjima, lakše je pričati o tome, ali nikad dok si u
tome." Onda je Kinez Li rekao: ,,I ja tako mislim, od svega se napravi tema, pa
se sve zakomplikuje." Tu je onda Fric izvadio mobilni iz džepa pa je pozvao
nekog, onda se taj neko javio: ,,Molin?" Onda je Fric rekao: ,,Prijatelju, jesi li
dobro?" Onda je glas iz telefona rekao: ,,A šta ja znan, jesan, a ti, kako si mi?"
Onda je Fric rekao: ,,Ja sam ti odlično, nego mi je sin u totalnom kurcu, odlučio
je da bude književnik, potpuno je potonuo zbog tvoje ćerke." Onda je glas iz
telefona rekao: ,,Nemoj mi ništa govorit, ova moja se ne može dignut iz kreveta
danima, ja ne znam što ću činit?" Onda je Fric rekao: ,,Pa šta ih toliko jebe, nije
mi jasno?" Onda je glas iz telefona rekao: ,,A šta ja znan, sve san joj reka, ako je
to što je Srbin, pa znaš li ti šta san ja Talijanki i Švabica, a bogme tek Srpkinja
ovdi na Korčuli opalija, pa ja ti to ne mogu izbrojat, a zamalo i u Kragujevcu da
završin, u Zastavi da se zaposlin." Onda je Fric rekao: ,,I ja gledam ovog mog
sina, pa se setim i Vinke iz Splita i Dore sa Brača, i da ne nabrajam dalje, ne
računam Italijanke i Švabice, a sad kad o tome progovoriš, to ima političku

49
konotaciju, je l' tako?" Onda je glas iz telefona rekao: ,,Skroz je tako, tačno,
nenormalna situacija, sad ja treba kćer da podržim da se slobodno jebe s kim
god hoće, kako to da učinim jebateisus?" Onda je Fric rekao: ,,Potpuno
nenormalno, a ja treba sina da podržim da bude književnik i da laže kao pas,
stavili su nas u šah-mat poziciju." Onda je glas iz telefona rekao: ,,Nisan te ovo
skužio, kakav šah-mat?" Onda je Fric rekao: ,,Pa ne ide mi nikako da im posle
svih naših sranja ti i ja sad govorimo da ljubav ne zna za granice."

50
 KAD TI JE NAJBLIŽI ONAJ NAJDALJI

Bila je nedelja, pola četiri ujutru, kada se čulo kako neko u kupatilu pušta vodu
iz vodokotlića, zatim otključava vrata i izlazi napolje. Bila je to Dobrila, na sebi
je imala dugačku belu spavaćicu, sa odštampanom slikom žene na njoj, takođe
u dugačkoj beloj spavaćici, i citatom ,,Kao oblaci koji lepršaju, kao neprestano
žuborenje potoka, čežnja duha nikada ne može biti utihnuta. Sveta Hildegarda
iz Bindena". Onda je Dobrila ušla u trpezariju, ali je brzo izašla iz nje, pa je ušla
u spavaću sobu i sela je na veliki bračni krevet pored Frica koji je čvrsto spavao.
Onda je Dobrila uhvatila rukom Frica za nos i stisnula mu je obe nozdrve da ne
može da diše, i tako je držala ruku sve dok Fric nije otvorio usta i počeo da
hvata vazduh, i na kraju se probudio i preplašeno otvorio oči. Onda je Dobrila
rekla: ,Treba da pođeš sa mnom." Tu se Fric pridigao, još uvek potpuno
zbunjen, gledao je u Dobrilu, a na sebi je imao dres fudbalskog kluba ,,Sinđelić"
na kojem je pisalo ,,Možda jesmo mali, ali ni Tito nije bio visok". Onda je Fric
pitao: ,,Gde da pođem?" Onda je Dobrila rekla: ,Za mnom." Onda je Fric ustao
pa je pošao za Dobrilom, pa kada su iz sobe izašli u predsoblje, Dobrila je
otvorila vrata od trpezarije i pokazala rukom ka unutra: ,,Ovo je direktna
posledica tvojih uticaja kojih nisi ni svestan." Onda je Fric ušao u trpezariju, pa
je video Matu kako sedi go, dakle, bez odeće, za velikim trpezarijskim stolom, i
spava sa glavom spuštenom na sto i sa obe ruke položene pored glave. A na
stolu se nalazio laptop i nekoliko konzervi piva i cigarete i tako dalje. Onda je
Fric rekao: ,,Nikakve veze ja nemam sa ovim." Onda je Dobrila rekla: ,,Imaš,

51
nego nisi ni svestan." Onda su oboje ušli u trpezariju, pa je Fric prišao Mati i
podigao mu je glavu sa stola, pa ga je tako držao za čelo, pa je okrenuo Matinu
glavu ka Dobrili i rekao: ,,Što se mene tiče, isti je majka." Onda je Dobrila rekla:
,,Nikakve sličnosti nemamo, osim nozdrva." Onda je Fric okrenuo Matinu glavu
ka sebi, pogledao je, pa je rekao: ,,Ovako ti spavaš kad popiješ." Onda je
Dobrila rekla: ,,To nije sad bitno, ti zaspiš ovako za stolom bez ičega na sebi."
Onda je Fric vratio nazad Matinu glavu i polako je spustio na sto, pa je rekao:
,,Ko zna o čemu piše kad je ovoliko u komi?" Tu je onda Dobrila pogledala u
Frica, pa je on uhvatio taj pogled i uzvratio joj jednim istim takvim, pa je uzeo
laptop i zaobišao je Matu, i onda su oboje seli na kauč. Dobrila je uzela
pepeljaru, zapalila je cigaretu, pa je rekla: ,,Malo me je sramota, ali ipak." Onda
je Fric rekao: ,,Mene je užasno sramota, ali šta da se radi." Onda je Fric uključio
laptop, pa je onda otvorio jedan folder, pa je rekao: ,,Imamo neku poeziju
ovde, piše da je posvećeno Tonki." Dobrila je jednu ruku stavila na usta od
uzbuđenja, i šapnula je: ,,Čitaj." Onda je Fric čitao: ,,Divan je dan bio / vetar
blag al' severni / hodao sam kilometrima i cigarete pušio / kad sam ih u izlogu
video / cipele braon al' vodootporne / ruku sam hitro u džep gurnuo / al' surov
ishod odmah sam znao / nisam dovoljno imao." Onda je Fric zaćutao, pa je
pogledao u Dobrilu, ali ona je prekrila oči rukom. I tako su oboje sedeli nemo
na kauču. Onda je Fric rekao: ,,Ima ovde i jedna cela pesma posvećena samo
Tonki." Onda je Dobrila uzdahnula, pa je Fric čitao: ,,Poslednji dani s tobom /
bili su mi najlepši / jer su mi bili poslednji / trajekt mi je onda / bio jedini
prijatelj." Onda je Dobrila rekla: ,,Majko moja, ovo sebi neću nikad oprostiti."
Onda je Fric rekao: ,,Mislim da mi je ovo nešto najgore što sam u životu sebi
uradio." Onda se nakratko Mate probudio, ali je samo okrenuo glavu i opet je
zaspao. Onda je Fric rekao: ,,Vidi ovo, autobiografski spisi sa političkim
zapažanjima i razmišljanjima." Onda je Dobrila rekla: ,,Ja ne znam da li ću ikada
više zaspati." Onda je Fric rekao: ,,Ovo mu je izgleda neka ispovest, odjednom
sam potpuno izgubio samopouzdanje." Onda je Dobrila rekla: ,,Je l' to on piše ili
to ti kažeš za sebe?" Onda je Fric rekao: ,,Ja kažem za sebe." Onda je Dobrila
rekla: ,,A šta on piše?" Onda je Fric čitao: ,,Za sebe mogu samo skromno da
kažem, rođen sam u Srbiji, pod srećnom zvezdom, od oca Frica, kojem je pravo
ime Gojko ali ga je pijan promenio, i od majke Dobrile, koja ništa, pa ni ime nije
u životu menjala, u Švajcarsku su me kao dete odveli, da bi oni tamo nesreće na

52
radu inscenirali, da bi pune dve invalidske penzije dobili, pa smo se onda svi u
domovinu vratili, da bi do smrti životarili." Onda je Dobrila rekla: "Sad bih više
volela da mi je sin narkoman." Onda je Fric rekao: ,,Nisam ni znao da je ovoliko
vezan za nas." Onda je Dobrila rekla: ,,A gde su mu ta politička zapažanja?" Tu
se onda Fric zagledao u laptop, pa se zagledao u Dobrilu, pa je rekao: ,,Ja bih
ipak ovde da stanemo." Onda je Dobrila pitala: ,,Što sad, posle svega što smo
izdržali?" Onda je Fric rekao: ,,Posle ovih uvodnih reči još da znam i politička
razmišljanja ovog Srbina rođenog pod srećnom zvezdom, veruj mi, Dobrila,
plašim se za sebe."

53
ROĐEN SI KAO ŠANSA,
A NE KAO POGODAK

54
 DOBRILINO DIVNO JUTRO

Bila je subota, deset sati pre podne, u stanu je bilo tiho iako su svi bili tu, čak i
komšije. Bila je potpuna tišina, ni frižider, kao ni instalacione cevi, nisu se čuli.
Dobrila je spavala u spavaćoj sobi, Mate je sedeo na kauču u trpezariji, držao je
laptop u krilu i nešto je pisao, u kuhinji je Kinez Li kuvao, a za trpezarijskim
stolom sedeo je komšija Profesor filozofije koji je, okrenut leđima stolu, gledao
kroz prozor u daljinu, a pored njega je sedelo Malo dete, koje je, takođe
okrenuto leđima stolu, gledalo kroz prozor u daljinu. Neobično. A u kupatilu na
klozetskoj šolji sedeo je Fric i obavljao veliku nuždu. Onda je Dobrila otvorila
oči, probudila se, pogledala je pored sebe i videla da Fric nije u krevetu, onda je
sasvim jasno čula da se ništa ne čuje, onda je pogledala u plafon i nasmešila se,
kao da je nešto u sebi lepo doživela, tako je izgledala, oči su joj odjednom širom
bile otvorene, a lice vedro i nasmejano. Protezala se još malo na krevetu pa je
ustala i izašla iz sobe. Na sebi je imala spavaćicu na kojoj je pisalo ,,Ti pripadaš
svemu i tebi pripada sve, više ništa ti se ne može desiti. Ludvig Ancengruber."
Prvo je krenula ka kupatilu, otvorila je vrata i videla Frica kako sedi na šolji,
glava mu je bila pognuta, na sebi je imao belu majicu na kojoj je pisalo
,,Pesimizam u proceni situacije i optimizam u aktivnosti. Gramši", pa je brzo
zatvorila vrata, onda je ušla u trpezariju i rekla: ,,Dobro jutro!" Onda je ušla u
kuhinju i obradovala se kada je videla Kineza Lija da kuva, pa je rekla: ,,Kakav
divan prizor! Otkud vi ovde danas?" Onda je Kinez Li rekao: ,,Rade mi
deratizaciju u restoranu." Inače, Kinez Li je Imao crvenu majicu na kojoj je belim
slovima pisalo ,,Uspeh je sposobnost kretanja od jednog neuspeha do drugog,

55
bez gubitka entuzijazma. Vinston Čerčil". Tu je Dobrila ponovo rekla: ,,Divno!"
Onda je sipala kafu iz bokala, pa je zastala kada je videla da Profesor i Malo
dete sede okrenuti leđima i gledaju kroz prozor, pa je rekla: ,,Ovo je odlično,
kakve majice, kakva scena!" A inače, Profesor je imao roze majicu i na leđima
mu je bio odštampan natpis ,,Čovek je mikrokosmos, ili mali svet, ekstrakt iz
svih zvezda i planeta čitavog nebeskog svoda, iz zemlje i elemenata, on je
njihova kvintesencija. Paracelzus", dok je Malo dete nosilo zelenu majicu na
kojoj je pisalo "Istina je: čovek je mikrokosmos: ja sam svoj svet. Vitgenštajn".
Tu je Dobrila sela za sto, onda je rekla: ,Kakva atmosfera, kakvi prizori, kakve
slike!" Otpila je gutljaj kafe i zapalila cigaretu, pa je dodala: ,,A tek reči, kakve
reči!" Tu je onda Mate sklonio pogled sa laptopa pa je pogledao u Dobrilu, koja
je dodala: ,,Ma ovo je sjajno!" Mate je vratio pogled na ekran i nastavio da piše,
on je na sebi imao majicu na kojoj je pisalo ,,Nažalost, svaki čovek ima želju da
pokaže kako je bolji od drugog, i protiv toga se mora boriti. Mate". Tu je onda
Dobrila pitala: "Izvini, je l' radiš na svom stvaralaštvu?" Onda je Mate rekao:
,,Pišem mejl Tonki." Onda je Dobrila rekla: ,,Nemam reči!" Tu je onda Dobrila
primetila da Kinez Li briše suze i da su mu oči uplakane, pa je pitala: ,,Šta kod
vas nije u redu?" Onda je Mate rekao: ,,Rekao mi je da se užasno vezao za
Tonku." Onda je Dobrila rekla: ,,Kako se vezao za nju kad je nikada nije video?"
Onda je Mate rekao: ,,Slušao nas je kako pričamo o njoj i zavoleo je, rekao je da
se Kinezi vezuju i za nevidljivo." Onda je Dobrila rekla: ,,O, kakva empatija,
kakva blagost!" Onda se glasno čuo Fric koji je iz kupatila viknuo: ,,Mate, nema
toalet-papira!" Onda je Mate rekao: ,,Dobro je da i to znam." Onda je Fric
ponovo viknuo: ,,Nije da znaš, nego da odeš i da kupiš, ti ga trošiš u tonama!"
Onda je Dobrila rekla: ,,Kakva akustika! Sjajno!" Onda je Mate rekao: ,,Što nisi
gledao kad si seo na šolju?" Onda je Fric rekao: ,Ubi me ovaj integralni keks
bogat vlaknima, jedva stignem do šolje!" Onda je Dobrila rekla: ,,Kakve replike!
Fenomenalno!" Tu je onda Kinez Li suznih očiju glasno rekao: "Toliko bih voleo
da je upoznam, da je zagrlim, da joj skuvam nešto!" Onda je Mate rekao:
,,Možda će i biti prilike, brižljivo radim na održavanju naše veze." Onda je Fric
viknuo: ,,Mate, završavaj taj mejl i idi po papir!" Onda je Kinez Li rekao: ,,Mate,
molim te, deset minuta promišljaj, deset sekundi piši, stara kineska mudrost!"
Onda je Dobrila rekla: ,,Ovo je sjajno, kakav sadržaj, kakva tenzija!" Onda je Fric
viknuo: ,,Dobrila, ne otkidaj na sve živo, sedim ovde tri sata!" I dok su se Fric i

56
Dobrila i Mate i Kinez Li tako dovikivali, u pozadini su sedeli Profesor i Malo
dete, okrenuti leđima, gledali su kroz prozor u daljinu, i Malo dete je tiho
pitalo: ,,Jelte, Profesore, a što vi dolazite ovde svaki dan?" Onda je Profesor
rekao: ,,Usamljenost je u mojim godinama zajebana stvar. A što ti dolaziš?"
Onda je Malo dete reklo: ,,Roditelji su u mojim godinama zajebana stvar." Onda
je Profesor rekao: ,,Čuvaj se, navikneš se lako na ovo ludilo, posle ne znaš kako
da bilo šta promeniš u životu."

57
 POČETAK SVEČANOG ISPRAĆAJA

Bila je nedelja, pola sedam ujutru, kada se Dobrila skvrčila na svojoj polovini
kreveta, ležala je pokrivena letnjim frotirskim prekrivačem, na sebi je imala
samo majicu na kojoj je pisalo ,,Kako godine prolaze, jedino za čime žalim je što
nisam više sanjala". Noge su joj u kolenima bile spojene i savijene kod stomaka,
ruke prekrštene na grudima, bilo je očigledno da se smrzava, otvorila je oči i
rekla: "Koliko samo mrzim ova nagla zahlađenja u jesen, legnem normalno a
sanjam kvarcnu peć." Onda se pridigla, pa je pogledala ka Fricu koji je spavao
na svojoj polovini kreveta, a na glavi je imao stari, filcani, gospodski šešir. Fric je
takođe ležao skvrčen i pokriven letnjim frotirskim prekrivačem, a na sebi je još
imao i majicu na kojoj je pisalo ,,Ako misliš da si na gluposti potrošio svoj život,
odmah pomisli kako za jedan dan sve možeš da popraviš". Tu ga je Dobrila
prodrmala po ramenu i pitala: ,,Gde si našao taj šešir?" Fric je otvorio oči,
probudio se i samo je rekao: ,,Koji šešir?" Onda je Dobrila ustala iz kreveta, pa
je Fric pitao: ,Gde ideš?", pa je Dobrila rekla: ,,Idem da prošetam po stanu da se
ugrejem." Onda je Dobrila ustala, izašla je iz sobe i ušla u trpezariju, i videla je
Matu kako spava na kauču i smrzava se umotan u čaršav, sa majicom na kojoj je
pisalo ,,Meni je svejedno da li na dimnjaku seoske kuće sedi roda ili slon". A kod
trpezarijskog stola su sedeli komšija Profesor filozofije i Malo dete, okrenuti
leđima, i obojica su gledali kroz prozor, negde u daljinu. Onda je Dobrila rekla:
,,Dobro jutro, od kada vi sedite ovde?" Onda je Profesor rekao: ,,Dobro jutro, ja
se i ne sećam kada sam došao, poneo me razgovor, pa sam mu se prepustio."
Onda je Malo dete reklo: ,,Ni ja se ne sećam." Onda je Dobrila rekla: ,,Jeste da

58
čudno izgledate, ali drago mi je da je bar vama dvojici toplo." Onda se Profesor
okrenuo prema Dobrili, nosio je crveni vuneni šal oko vrata i na sebi je imao
majicu na kojoj je pisalo ,,Jedna od glavnih veština filozofa jeste da se ne bavi
pitanjima koja ga se ne tiču". Onda je Profesor rekao: ,,Nije da me nije
iznenadila zima, ali brzo sam se snašao." Onda se i Malo dete okrenulo ka
Dobrili, na glavi je imalo crvenu vunenu kapu i majicu na kojoj je pisalo ,,Ako
smo u životu okruženi smrću, onda smo u zdravom razumu okruženi ludilom",
pa je onda Malo dete reklo: ,,Ja priznajem, mene je Profesor obukao." Tu je
onda Dobrila rekla: ,,To mi je jasno, mislim da je meni sad ipak bolje da se
vratim u krevet i da se dobro pokrijem." I onda je izašla iz trpezarije i vratila se
u spavaću sobu, a tamo je u krevetu ležao Fric sa gospodskim, filcanim šeširom
na glavi, ali sad je u ustima imao i lulu. Onda ga je Dobrila pogledala, pa je
rekla: ,,Meni je ipak najbolje da tebe više ništa ne pitam." Onda je iz ormana
izvadila jorgan, legla je na krevet i pokrila se. Onda je Fric rekao: ,,Neverovatno,
ja kad u snu tražim jorgan, pronađem i šešir i lulu." Onda se Dobrila pridigla,
raširila je jorgan, pa je pokrila i Frica, pa je Fric skinuo šešir sa glave i izvadio
lulu iz usta i spustio ih na pod, pa je rekao: ,,Čudan osećaj, kao da sam se
upravo vratio sa posla." I onda su i Dobrila i Fric zaspali skoro istog trenutka, a
baš u tom trenutku Profesor je pokrio Matu ćebetom jer se ovaj tresao od
hladnoće, pa se vratio na stolicu kod trpezarijskog stola, prineo je ustima šolju
sa čajem i otplo je gutljaj, pa je rekao: ,,Ponekad se čovek osvrne iza sebe u
životu, dobro se zapita da li je vredelo, otpije gutljaj čaja, i bude zadovoljan."
Onda je Malo dete prinelo ustima sladoled, liznulo je vanilu, pa je reklo: ,,Iako
ste vi puno stariji, i meni je isto tako, samo sa sladoledom." Onda je Profesor
rekao: ,,Između tebe i mene i nema neke razlike, samo jedan metar. To nije
mnogo. Ali i ceo jedan život. A ni to nije mnogo." Onda se Malo dete zagledalo
negde u daljinu, kroz prozor, pa je jasno i glasno reklo: ,,Profesore, imam nešto
važno da vam saopštim, mislim da ću uskoro početi da se pakujem i da onda
zbrišem odavde." Tu je onda Profesor ispustio svoju šolju sa čajem, a Mate je
svukao čaršav sa sebe i skočio sa kauča, a u spavaćoj sobi je Dobrila skočila na
noge, ai Fric je odmah ustao i stavio gospodski šešir na glavu i potrčao ka
trpezariji, onda se Profesor okrenuo prema Malom detetu, pa je rekao: ,,Ja se
samo nadam da je ovo čvrsta odluka?" Onda je Malo dete liznulo vanilu, pa je
reklo: ,,Iz dana u dan sve mi je jasnije da drugog izbora nemam." Tu su se svi

59
brzo okupili u trpezariji i posedali za sto, a Fric je jednom rukom svečano
podigao šešir iznad glave, a u drugoj je držao zlatnu trubu i glasno je rekao:
,,Svim srcem smo uz tebe, pomoći ćemo koliko možemo, možda jesmo
nenormalni, ali na nas možeš da računaš, ispraćaj može da počne!" Onda je
Dobrila gurnula Frica u rebra, pa ga je pitala: ,,Odakle ti sad ta truba?" Onda je
Fric rekao: ,,Pojma nemam, tražio sam lulu."

60
 VRHOVI TRPEZARIJE

Bila je nedelja, deset sati pre podne, kada je Fric, još uvek bunovan, ušao u
trpezariju, pogledao ka Mati koji je sedeo na svom kauču sa laptopom u krilu, i
rekao mu: ,,Je l' hoćeš molim te da pređeš za sto, a da mene pustiš da ležim na
tvom kauču?" Mate je odmah ustao, iako je bio vidno zbunjen, premestio se za
veliki trpezarijski sto, namestio je ispred sebe laptop i pitao: ,,Odakle ti tolika
želja da legneš na moj kauč?" Onda se Fric ispružio, spustio je glavu na jastuk,
pa je rekao: ,,Pojma nemam, čovek često misli da je drugome udobnije." Onda
je Mate rekao: ,,A gde je Dobrila?" Onda je Fric rekao: ,,Opet pojma nemam, ne
znam da li sam to sanjao, ali rano jutros sam je video kako u opremi izlazi iz
stana." Onda je Mate pitao: ,,Kakvoj opremi?" Onda je Fric rekao: ,,I opet
pojma nemam, znam da je nosila ranac, ali to je sve čega se sećam." Onda je
Mate nastavio sa pisanjem na laptopu, a Fric se izležavao na kauču, a onda se
čulo kako neko ulazi u stan, i uskoro se u trpezariji pojavio komšija Kinez Li u
beloj radnoj kecelji, pa je rekao: ,,Ako nemate ništa protiv, ja bih da kuvam kod
vas u kuhinji." Onda je Fric sa kauča dobacio: ,,Nikako, samo napred, ali moram
ipak da te pitam, šta fali tvojoj kuhinji?" Onda je Kinez Li rekao: ,,Ništa, spopalo
me neko čudno nezadovoljstvo nad sopstvenim životom, pa sam pomislio da je
možda bolje da ga posmatram iz tuđe kuhinje." Onda je Fric rekao: ,,Znači i
Kinezi imaju tu osobinu da misle da je kod drugoga bolje?" Onda je Kinez Li
rekao: ,,Imaju." Tu je onda Mate rekao: ,,Ako biste mogli samo malo tiše, ipak
sam u zanosu od jutros." Onda je Fric sa kauča dobacio: ,,Koliko su porodica i
okruženje uticali na vas?" Onda je Mate prvo pogledao u zid, pa je skrenuo
pogled sa ekrana i pogledao u Frica, pa je pitao: ,,Je l' mene pitaš?" Onda je Fric

61
rekao: ,,Tebe, zamišljam da si kao napisao popularnu knjigu pa te sad
intervjuišem." Mate nije ništa rekao, samo je nastavio sa pisanjem, a u kuhinji
je Kinez Li seckao pečurke i piletinu i razno povrće, a onda se ponovo čulo kako
je neko ušao u stan, pa se uskoro u trpezariji pojavio komšija Profesor filozofije,
svečano obučen, u crnom sakou i crnim pantalonama i u crvenim cipelama,
držao je u rukama dve flaše šampanjca, a na košulji je bio odštampan natpis
"Tačno sto godina Tractatusa Ludviga Vitgenštajna!". Onda je Fric pitao:
,,Komšija, je l' treba da ustanem i da čestitam?" Onda je Profesor spustio obe
flaše na sto i seo je prekoputa Mate, pa je rekao: ,,Nikako, nema potrebe,
ponekad je nečiji uticaj toliko veliki da nije tako lako uočljiv." Onda je Profesor
sipao šampanjac u čaše i podelio ih svima, pa je dodao: ,,Živeli!" Onda je Mate,
koji je na sebi imao majicu na kojoj je pisalo ,,Ispovest mora biti deo tvog novog
života", podigao čašu, pa je rekao: ,,Živeli!" Onda je Kinez Li, kojem je na kecelji
bilo odštampano ,,Kada ne možemo sami da razmišljamo, uvek možemo da
citiramo", podigao čašu pa je rekao: ,,Živeli!" A onda je i Fric, ležeći na kauču,
kojem je na majici bilo odštampano ,,Ništa nije tako teško kao ne obmanjivati
samoga sebe", podigao čašu i rekao: ,,Živeli!" Onda je Profesor pitao: ,,Gde je
Dobrila?" Onda je Mate rekao: ,,Jutros je napustila dom u čudnoj opremi."
Onda je Kinez Li rekao: ,,Ja sam je sreo jutros, nije bilo ničeg čudnog, pozdravili
smo se, rekla mi je da ide na planinarenje." Onda je Fric rekao: ,,Iako je
činjenica da mi je supruga, ja o tome ništa ne znam." Onda je Profesor rekao:
,,Možda da je pozoveš telefonom?" Tu je onda Fric iskapio šampanjac, uzeo je
mobilni pa je pozvao Dobrilu, ali je bila nedostupna. Onda se pridigao pa je
sipao sebi još šampanjca, pa je nazdravio sa Profesorom, vratio se na kauč i
opet pozvao Dobrilu i onda se javila: ,,Molim?" Onda je Fric pitao: ,Na koju
planinu se penješ?" Onda je Dobrila rekla: ,,Molim, ne čujem te?!" Onda je Fric
viknuo: ,,Čujem da si otišla na planinarenje, na kojoj si planini?" Onda je Dobrila
rekla: ,,Ništa ne čujem, penjem se gore, izgleda da je slab signal!" Onda je Fric
uzeo čašu pa je pružio Profesoru, pa je rekao: ,,Sipaj mi, Ludviga ti, osušila su mi
se usta." Onda je Dobrila rekla: ,,Slabo te čujem, upravo sam na usponu i
mešaju mi se glasovi!" Onda je Fric viknuo: ,,Čujem da si na planinarenju, a ja o
tome ništa ne znam!" Onda je Dobrila viknula: ,,Ma nemoj! I šta sad?" Tu se Fric
totalno zbunio, pa je rekao: ,,Ništa, a na kojoj si visini?" Onda je Dobrila pitala:
,,A ti?" Onda je Fric rekao: ,,Molim?" Onda je Dobrila rekla: ,,Pitam te na kojoj si

62
ti visini sa svojim proseravanjima dok ležiš na kauču?" Tu je Fric ponovo prvo
zaćutao, pa je rekao: ,,Ništa te ne čujem, možda si se zadihala od penjanja? Šta
si me pitala?" Onda se čulo kako neko ulazi u stan, pa se u trpezariji pojavila
zadihana Dobrila, pa je rekla: ,,A na kojoj visini svoj prazan život živi decenijama
sjeban čovek koji se premešta sa kreveta na kauč i samo komentariše druge
ljude i ne pada mu na pamet dupe da pomeri i da nešto promeni?"

63
 PORODIČNI DOPRINOS DESTABILIZACIJI

Bila je subota, osam sati ujutru, Dobrila se probudila i odmah je ustala iz

kreveta, okrenula se ka Fricu koji je ležao na leđima i spavao, a na sebi je imao
crnu pidžamu sa kapuljačom koju je navukao preko glave. Onda je Dobrila izašla
iz sobe pa je ušla tiho u trpezariju i krenula je ka kuhinji, hodala je polako i
pažljivo, pazila je da ne probudi Matu, ali se onda okrenula ka kauču u trpezariji
i iznenada je poskočila i uplašeno rekla: ,,O, Bože!" Ugledala je Matu koji je
sedeo na kauču, sa svojim laptopom u krilu, ali preko celog lica je imao širom
razvučen osmeh, zubi su mu se beleli, obrazi pocrveneli, lice mu je bilo
ozareno. Onda je Dobrila pitala: ,,Kakav ti je to nenormalan osmeh na licu?"
Onda je Mate rekao: ,,Radim vežbu koja se zove "osmeh životu", dakle, lučim
serotonin." Dobrila je tako stajala neko vreme i posmatrala ga, onda je ušla u
kuhinju i popila čašu vode, pa je rekla: "Prilično ti nenormalno izgleda ta
vežba." Onda je Mate rekao: ,,Verujem, ovo mi je tek drugi dan da je vežbam."
Onda je Dobrila pitala: ,,Jesi li tu vežbu sam izmislio?" Onda je Mate rekao:
,,Nisam, ali ja sam joj dao ime, čitao sam da čim se probudiš, treba da razvučeš
osmeh, i na silu ako treba, i da tako stvaraš hormone sreće." Tu je Dobrila
sipala još jednu čašu vode i popila je, pa je rekla: ,,Koliko godina to treba da se
radi?" Onda je Mate rekao: ,,Pojma nemam." Onda je Dobrila rekla: ,,Osim što
ne izgledaš normalno, nemam ništa protiv." Tu je onda Mate, sa sve osmehom,
rekao: ,,Ne obećavaš ni ti puno u toj spavaćici." Onda je Dobrila pognula glavu
pa je razvukla spavaćicu i videla je veliki odštampani natpis: ,,Muve nigde ne
zuje toliko glasno kao u seoskoj kući, a tek u poljskom klozetu!" Onda je Dobrila
opet rekla: ,,O, Bože!", i vratila se u spavaću sobu da se presvuče, ali kad je ušla
unutra, krevet je bio prazan, prozor u sobi je bio otvoren, na simsu je stajao Fric

64
u svojoj crnoj pidžami sa kapuljačom, i mahao je uzdignutim rukama iznad
glave u pravcu krošnje blizu prozora. Tu je Dobrila prekrila usta rukom, i onda je
tako stajala u sobi i gledala Frica kako mlatara rukama dok stoji na prozoru.
Onda je Fric prestao da maše pa se polako vratio u sobu kroz prozor i ispružio
se preko kreveta, ugledao je Dobrilu, pa je rekao: ,,Ko zna šta je tebi u glavi kad
ti je to izbilo na spavaćicu?" Onda je Dobrila pitala: ,,Izvini, a šta si ti to radio na
prozoru?" Onda je Fric iz kreveta rekao: ,,Unosim dodatni nemir među vrane."
Tu je Dobrila odlučila da ne ulazi dalje u razgovor, ali onda se čulo kako neko
hvata kvaku na ulaznim vratima od stana i pokušava da ih otvori, a onda se
začulo i zvono, pa je Dobrila izašla iz sobe i otključala vrata i kad ih je otvorila,
videla je komšiju Profesora filozofije i pored njega Malo dete koji su već krenuli
da uđu u stan, ali je Dobrila podigla ruku i rekla: ,,Ja vam se obojici izvinjavam,
nije momenat, imamo određenih problema u porodici." Malo dete je bilo
potpuno šokirano, pa je reklo: ,,Potpuno sam šokiran, ovo mi se nikad nije
desilo!" Onda je Profesor filozofije rekao: ,,Pa ovo je sjajno! Porodična kriza!
Dobrila, da vam kažem, kod starih Grka kriza je označavala preporod..." Tu je
onda Dobrila zalupila vratima, i vratila se u sobu, a na krevetu je klečao Fric,
glava mu je bila pognuta, preko glave je imao kapuljaču, virio je kroz prozor i
gledao u krošnju drveta, kao da se spremao da poleti, onda je Dobrila svukla
svoju spavaćicu, iz ormana je izvadila majicu na kojoj je pisalo ,,Jedva čekam da
na sve oguglam" i obukla je, pa je izašla iz sobe, ali onda je čula kako je neko
opet uhvatio kvaku od ulaznih vrata i pokušao da uđe u stan, pa je Dobrila
otključala i otvorila, i videla je komšiju Kineza Lija, pa mu je rekla: ,,Komšija,
uopšte nije trenutak, porodica mi se mentalno rasipa." Onda je Kinez Li mirno
rekao: ,,Jeste da sam svaki dan ovde, ali možda vam dobro dođe pogled sa
strane, sa Dalekog istoka?" Onda je Dobrila rekla: ,,Možda, ali kasnije." I
zalupila je vratima. Onda je ušla u trpezariju, pogledala je u Matu koji je i dalje
sedeo na kauču sa osmehom razvučenim preko celog lica i gledao je negde u
daljinu. Onda je Dobrila popila još jednu čašu vode, pa je sela za veliki
trpezarijski sto, uzela je daljinski upravljač, uključila je televizor pa je menjala
kanale, na jednom je neki pop iskočio iz helikoptera i otrčao preko livade u
crkvu, na drugom je silovatelj dobio nanogicu i u pratnji supruge mahao narodu
i otišao kući, na trećem su borbeni avioni nadletali krave i ovce dok su se
kokoške rastrčale naokolo, na četvrtom su ljudi sa motkama jurili druge ljude i

65
vikali su kako će oni njima da uteraju hrišćansku pravdu. Onda je tu Dobrila
isključila televizor i ustala je od stola, sipala je vodu u jedan veliki bokal, prinela
ga je ustima i počela je da se naliva, onda je Mate pitao: ,,Što piješ toliko
vode?" Onda je Dobrila sklonila bokal od usta na pola gutljaja, pa je viknula:
,,Hoću da se upišam u gaće pa da budem i ja normalna kao vi!"

66
 PODGREJANA SEZONA

Bila je subota, osam sati ujutru, Fric se probudio na svojoj polovini kreveta, ali
ništa oko sebe nije video, bio je potpuni mrak. Zatvorio je oči, pa ih je ponovo
otvorio, ali i dalje je bio u mraku. Onda se okrenuo na drugu stranu, video je
Dobrilino lice, ali jedva, nazirao ga je, znao je da je to ona jer jedino je njena
glava mogla da bude tu pored njegove. I zato jer je njena glava bila tu i sinoć.
Kao i tokom noći. Dodirnuo je Dobrilu dlanom po licu, opipao ga je, prešao joj
je prstima preko čela pa preko oba obraza, opipao je njen nos i usta i bradu,
gurnuo joj prst u jednu nozdrvu, onda je Dobrila rekla: ,,Je l' ti ovo predigra ili
nemaš pojma gde se nalaziš?" Onda je Fric rekao: ,,Budan sam, a ništa ne vidim,
hteo sam da te pitam koliko je sati?" Onda je Dobrila rekla: ,,Tačno je osam."
Onda je Fric rekao: ,,Otkud znaš?" Onda mu je Dobrila u mraku pokazala
mobilni i tačno vreme. Onda je Fric rekao: ,,Zar tebi nije čudno da je potpuni
mrak u osam sati ujutru?" Onda je Dobrila rekla: ,,Meni je čudno da mi neko
drži prst u nozdrvi i još hoće da razgovara." Onda je Fric izvukao prst iz
Dobriline nozdrve, pa je rekao: ,,I ne samo da je mrak nego osećam kao da mi je
pritisak pao, ne mogu da ustanem iz kreveta." Onda je Dobrila rekla: ,,Je l'
osećaš kao da odozgo neka sila leži na tebi i pritiska te nadole?" Onda je Fric
rekao: ,,Upravo tako." Onda je Dobrila rekla: ,,A je l' osećaš kao da to što te
pritiska ima neverovatnu težinu, kao slon da je seo na tebe?" Onda je Fric
rekao: ,,Tačno, nisam baš na slona mislio, ali može." Onda je Dobrila rekla: ,I
meni je isto tako." Onda je Fric rekao: ,,Čudno mi je i to da je ovoliki mrak, a već
je osam sati ujutru?" Onda je Dobrila rekla: ,,Šta ja znam, meni je to manje
čudno." Onda je Fric rekao: ,,Kako ti to nije čudno kad bi već odavno trebalo da

67
je svanulo?" Onda je Dobrila rekla: ,,Ne znam kako, ali nije mi čudno." Tu se
onda Fric nakratko zamislio, pa je rekao: ,,Šta ti onda radiš ovde u mraku sve
vreme?" Onda je Dobrila rekla: ,,Živim." Onda je Fric pitao: ,,I kako ti ide?"
Onda je Dobrila rekla: ,,Nije mi loše." Onda je Fric pitao: ,,Je l' tebi ne smeta
ovaj pritisak odozgo?" Onda je Dobrila rekla: ,,Možda sam se navikla, bar znam
od čega mi je pritisak." Onda je Fric pitao: ,,Od čega?" Onda je Dobrila rekla:
,,Od cirade." Tu se onda Fric opet naglo okrenuo prema Dobrili, pa joj je opet
slučajno gurnuo prst u nozdrvu, i onda je pitao: ,,Kakve cirade?" Onda je
Dobrila rekla: ,,To sam nas ja pokrila ciradom tokom noći, pošto smo se oboje
smrzli, samo si ti spavao pa se ne sećaš." Onda je Fric pokušao da podigne
desnu ruku u vazduh, ali nije mogao da je podigne. Onda je rekao: ,,Pa mi smo
spljošteni!" Onda je Dobrila rekla: ,,Činjenica je da fali malo vazduha, ali bar
nam je toplo." Onda je Fric pokušao da podigne glavu, ali ni to nije mogao, pa je
rekao: ,,Šta ti znači ovo sa ciradom?" Onda je Dobrila rekla: "Početak srpske
grejne sezone." Onda je Fric pitao: ,,A gde si našla ciradu?" Onda je Dobrila
rekla: ,,Kod tebe u ormanu, ti i ne znaš šta sve imaš unutra." Tu se onda Fric
uzvrpoljio po krevetu, pokušao je da podigne noge, ali nije mogao, onda je
pokušao da se pridigne, ali je zapeo glavom, okrenuo se na jednu stranu, pa
onda na drugu, i na kraju je rekao: ,,Ne znam da li ću moći da se naviknem na
ovo?" Dobrila je mirno ležala na leđima, pa je rekla: ,,Ako hoćeš, možda mogu
da ti pomognem?" Fric je pitao: ,,Kako?" Onda je Dobrila rekla: ,,Pokušaj ovu
našu realnost da prihvatiš kao fikciju." Tu se onda Fric ućutao. I ćutao je tako
neko vreme. Pa je Dobrila pitala: ,,Je l' si me razumeo?" Onda je Fric rekao:
,,Ne." Onda je Dobrila rekla: ,,Je i možeš da zamisliš da ova Srbija ne postoji, da
ne postoji kosovski mit, da ne postoji nacionalni identitet, da ne postoji
svetosavlje, da ne postoji nacionalnost, da su to sve izmišljotine, a da ti ipak
živiš i stanuješ ovde?" Onda je Fric rekao: ,,Koji je tebi kurac od jutros?" Tu se
onda Dobrila ućutala, pa je Fric rekao: ,,A ja sam mislio da imam problema sa
pritiskom i da ne vidim." Onda je Dobrila rekla: ,,Samo sam htela da se
ugrejemo." Tu se onda Fric ponovo uznemirio, počeo je da se okreće po
krevetu, onda je ispuzao na drugu stranu, tamo gde su mu bile noge, i onda se
išunjao ispod cirade, pridigao se u sobi, pa je glasno udahnuo vazduh i rekao:
,,Jeste da je hladno, ali sam željan vazduha i slobode, odoh u trpezariju." Onda
je Fric otišao u trpezariju, ali i tamo je bilo mračno, jedino je nekoliko sveća

68
stajalo upaljeno na velikom trpezarijskom stolu, i tu je sedeo Mate, pisao je
potpuno zanesen na svom laptopu, na sebi je imao majicu na kojoj je pisalo
,,Da li si svetac ili danguba, isto je, postoji samo jedno delo, a to je spasenje.
Hamvaš". Onda je Fric zaobišao Matu, pogledao je u ekran i video naslov na
ekranu ,,Moja istina", pomazio je Matu po glavi, uzeo je jednu cigaretu, zapalio
je, izašao na terasu, duboko je udahnuo dim, onda ga je izduvao, pa je rekao:
,,Ona će nama da priča šta je fikcija."

69
 PREGOVORI NA VRATIMA

Bila je subota, sedam sati uveče, iako su svi bili u stanu, bilo je neobično mirno.
Dobrila je sedela za stolom u trpezariji i gledala je u svoj mobilni, pored nje je
sedeo komšija Profesor filozofije i takođe je gledao u mobilni, pored njega je
sedelo Malo dete koje je takođe gledalo u mobilni, na kauču pored stola sedeo
je Mate koji je u krilu držao laptop i nešto pisao na njemu, a pored njega se
izležavao Fric, i bio je zagledan kroz prozor. Jedino je u kuhinji komšija Kinez Li
stajao pored šporeta, spremao je večeru, seckao je razno povrće. I tačno tada,
u sedam sati uveče, iznenada, začulo se zvono na ulaznim vratima. I pošto se
niko nije ni pomerio, taj neko je ubrzo ponovo pozvonio. Tu je onda Dobrila
pogledala u Frica i rekla: ,,Jedino ti ne radiš ništa." Onda je Fric, koji je i dalje
gledao kroz prozor, rekao: ,,Ne mogu da verujem da sam čuo zvono." Onda je
Dobrila rekla: ,,Jeste neobično s obzirom na to da smo svi prisutni, ali svakako
se čulo zvono." A onda je taj neko na vratima pozvonio ponovo, ovaj put je
zvonio nešto duže. Fric je ustao sa kauča, otišao je do ulaznih vrata, pogledao je
kroz špijunku, pa se vratio u trpezariju, izvalio se na kauč i rekao: ,,Poštar."
Onda je Dobrila rekla: ,,Je l' si siguran?" Pa je Fric rekao: ,,Ovog sam već viđao."
Onda je komšija Profesor rekao: ,,I to u subotu, u sedam uveče, čudno." Onda
je Kinez Li iz kuhinje prokomentarisao: ,,Ako je važno, pozvoniće još jednom." I
upravo tad se zvono začulo ponovo. Fric je ustao i pogledao je kroz špijunku, ali
onda se čuo glas koji je viknuo: ,,Preporučena pošta!" Tu se onda Fric vratio u
trpezariju, pa je rekao: ,,Ništa ga nisam pitao, otkud zna da ima nekog?" Onda
je Mate rekao: ,,Video ti je oko." Onda je Profesor rekao: "Svejedno, subota je,

70
sedam sati uveče, to mi je i dalje čudno." Onda je Fric ponovo otišao do vrata,
opet je pogledao kroz špijunku, i ponovo se začuo glas: ,,Komšija, imam za tebe
preporučeno pismo." Onda je Fric rekao: ,,Odlično, zadrži ga za sebe." Onda je
poštar rekao: ,,Hvala, meni ne treba, moram da ti uručim." Onda je Fric rekao:
,,Otkud znaš da ima nekoga u stanu?" Onda je poštar rekao: ,,Osim što ti vidim
oko, osećam i piletinu sa kikirikijem." Onda je Fric pitao: ,,Jesi li vakcinisan?"
Onda je poštar rekao: ,,Jesam, dve kineske, pa sam treću primio fajzera." Onda
se u trpezariji čuo aplauz. Tu je Kinez Li rekao: ,,Nije piletina nego teletina sa
kikirikijem." Onda je Fric pitao: ,,A kakva je situacija u pošti, je l' ste svi
vakcinisani?" Onda je poštar rekao: ,,Mislim da je većina, ali neki rade od kuće."
Onda je Fric pitao: ,,A tvoja žena, je l' ona vakcinisana?" Onda je poštar rekao:
,Razveden sam." Onda je Malo dete dobacilo iz trpezarije: ,,Kako to poštari
rade od kuće?" Onda je Profesor rekao: ,,I dalje mi je ovo čudno, pitaj ga otkud
to da u subotu u sedam uveče donosi preporučenu pošiljku?" Onda je Fric
rekao: ,,Čuo si pitanje?" Onda je poštar rekao: ,,Je l' može komšija Profesor da
ponovi?" Onda je Profesor ponovio: ,,Rekao sam da mi je čudno što radiš
subotom u sedam uveče." Onda je Fric rekao: ,,Čuo si." Onda je poštar rekao:
,,Užasno ml je neprijatno, molim vas da ovo ostane među nama." Onda je Mate
dobacio iz trpezarije: ,,Nema nikakvih problema." Onda je Kinez Li dobacio iz
kuhinje: ,,Naši smo." Onda je Dobrila rekla: ,,Otvori čoveku vrata." Onda je Fric
rekao: ,,Još je rano." Onda je poštar rekao: ,,Ovo je stiglo juče preporučeno,
poneo sam ga, razdelio sam svu poštu pre vašeg ulaza, ali sam onda sreo
kolegu, otišli smo do prodavnice na pivo, i dalje znaš." Onda je Fric rekao: ,,Ne
znam." Onda je Malo dete dobacilo: ,,Ni ja." Onda je poštar rekao: ,,Napio sam
se sa kolegom, a potpisao sam da sam ti uručio pošiljku." Onda je Fric rekao:
,,Falsifikat? Pa što si to uradio?" Onda je poštar rekao: ,,Učini mi, molim te."
Onda je Fric rekao: ,,Je i te žena napustila zbog alkohola?" Onda je Dobrila
dobacila iz trpezarije: ,,Ostavi čoveka na miru." Onda je Fric rekao: ,,Ni moja
žena ne voli kad ja popijem." Onda je poštar rekao: ,,Ja ih razumem." Onda je
Fric rekao: ,,Pokaži mi prvo kovertu." Onda je poštar podigao kovertu u vazduh
i držao je u ruci, a Fric je gledao kroz špijunku, pa je rekao: ,,To meni liči na
tužbu?" Onda je poštar rekao: ,,I jeste, zatrpan sam tim kovertama." Onda je
Fric pitao: ,,Šta najčešće bude?" Poštar je rekao: ,,Razna dugovanja, ali i uvrede
i nanošenje duševnog bola, to uopšte ne razumem zašto ljudi rade." Onda je

71
Fric rekao: ,,Ni ja." Tu je onda poštar rekao: ,,Nisu mi jasni, zamisli da nazivaju
optuženog silovatelja majmunom?!" Onda je Fric rekao: ,,Majmunom?! Pa to
nije lepo od njih." Onda je poštar rekao: ,,Ili degenerikom, pa čak i zločincem?!"
Onda je Fric rekao: ,,Silovatelja?! Neverovatno." Onda je poštar rekao: ,,Užas
šta se radi. Daj, otvori da ti ovo uručim, pa da idem." Onda je Fric rekao:
,,Mislim da ipak nema šanse da sam kod kuće." Onda je poštar rekao: ,,Kako
kad upravo razgovaramo?" Onda je Fric rekao: ,,Kako to mi razgovaramo kad ti
upravo piješ pivo sa kolegom?"

72
 KINESKA REVOLUCIJA U KUHINJI

Bila je nedelja, deset i petnaest pre podne, kada se čulo zvono na vratima,
Dobrila je prišla i otvorila ih je, i u stan su ušli komšije Kinez Li i Malo dete,
nosili su u naručju gajbice sa voćem i povrćem, i još puno kesa sa raznim
namirnicama, pa je Kinez Li rekao: ,,Ne mogu više da gledam šta jedete, a kad
otvorim vaš frižider, život mi se smuči." Onda je Malo dete reklo: ,,Ja sam u
ovome samo pomoćnik, da ne kažem desna ruka." Onda je Kinez Li ušao u
kuhinju, spustio je sve na pod, otvorio je frižider i počeo je da vadi namirnice i
da ih baca u veliku kesu za đubre. Dohvatio je teglu sa majonezom i bacio je,
onda je izvadio kečap i bacio ga, onda je uzeo kutiju sa margarinom i bacio ga,
našao je kore za pitu i bacio ih, izvadio je teglu eurokrema i bacio je, našao je i
neke paštete i bacio ih, i nastavio je da izbacuje namirnice i uskoro je frižider
bio prazan. Onda je Kinez Li izvadio namirnice iz gajbica i kesa koje je doneo i
sve ih je smestio u frižider. Za velikim stolom u trpezariji sedeo je Mate nagnut
nad laptopom i nešto je pisao, glavom skroz zagnjurenom blizu ekrana i
tastature, a na sebi je imao majicu sa velikim odštampanim natpisom ,,Sve
odvratnosti sveta kriju se u lepim rečenicama. Mate" A pored njega je sedeo
Fric, koji je pio kafu i pušio i posmatrao šta radi Kinez Li, a na sebi je imao
majicu na kojoj je pisalo ,,Nekažnjena krivica je mnogo teža od nevine
okrivljenosti. Fric". Tu im se onda za stolom pridružila Dobrila, ona je na sebi
nosila majicu na kojoj je pisalo ,,Ne drži krivicu u sebi jer će biti još teža i veća,
izađi napolje s njom da se ispravi. Dobrila". A onda je u stan ušao i komšija
Profesor filozofije i rekao: ,,Dok sam čitao knjigu, video sam sa prozora da se

73
ovde nešto dešava, pa bih rado da prisustvujem." Tu je onda i Profesor seo za
sto, a na njegovoj majici je pisalo ,,Spoznati Boga značilo bi razoriti ga. John
Climatus ili Jovan Lestvičnik". Onda je Kinez Li pružio veliku kesu za đubre
Malom detetu, pa je rekao: ,,Ako ti nije teško, zamolio bih te." Onda je Malo
dete uzelo kesu i reklo: ,,Nije mi teško." I otrčalo je da baci kesu u kontejner.
Onda se Kinez Li presvukao, obukao je čistu majicu na kojoj je pisalo ,,Lenjost
duha ima na hiljade alibija i izgovora", i složio je namirnice na pult pored
šporeta, uzeo je nož i bacio se na posao. Onda je Fric rekao: ,,Ništa mi nije
jasno, ali ovoliku odlučnost odavno nisam video." Onda je Dobrila rekla: ,,Da
budem iskrena, još nisam razumela koji je cilj, ali deluje impresivno." Onda je
Profesor rekao: ,,Ja samo naslućujem, ali ne bih da donosim preuranjene
zaključke." Tu se onda Malo dete vratilo u stan, otišlo je u kupatilo da opere
ruke, onda je obukao dres fudbalske reprezentacije Urugvaja, pa je ušao u
kuhinju i pitao Kineza Lija: ,,Je l' sam sad slobodan?" Onda je Kinez Li rekao: ,,To
se još ne zna, videćemo." Tu je onda Mate podigao glavu sa laptopa, pogledao
je u ekran, udario još jednom po tastaturi i rekao je: ,,Tačka." Onda se osvrnuo
oko sebe, video je prisutne pa je pitao: ,,Ovde se izgleda nešto krupno dešava,
nisam ni video kad ste ušli?" Međutim, niko ništa nije odgovorio. Onda je Mate
rekao: ,,Pošto sam upravo pri kraju svojih ispovesti, nikako ne bih voleo da mi
sada neki krupan događaj promakne." Međutim, svi su i dalje ćutali. Tu je onda
Mate zapalio cigaretu, pa je bolje osmotrio sve prisutne u trpezariji i kuhinji, pa
je rekao: ,,U redu, da kažem i sledeće, ono što mogu da pročitam iz vaših očiju, i
što mogu da protumačim sa vaše odeće, jeste sledeće: nije da nismo za
promene, ali ne ovako naglo." Tu su i dalje svi ćutali. Onda je Mate rekao: ,,U
redu, da nastavim, jer vidim i da mi neke oči govore: ne smeta mi toliko što je
naglo, ali nisam siguran da bih menjao bilo šta." Međutim, i dalje su svi ćutali,
jedino se čulo seckanje nožem namirnica u kuhinji. Onda je Mate rekao: ,,Da
nastavim onda dalje, neke mi oči govore: uvek je uzbudljivo gledati promene,
ali samo ih gledati, jer uopšte ne verujem da su do kraja moguće." Međutim,
niko i dalje ništa nije rekao. Onda je Mate rekao: ,,U redu, vidim ja još toga,
nečije oči mi govore i sledeće, i to se vidi samo na jednom oku: jebeš mi sve ako
ja znam šta će ovo meni u životu." Tu se onda Fric naglo okrenuo ka Mati pa je
pitao: ,,Čije ti oko to govori?" Onda je Mate rekao: ,,Tvoje." Onda je Fric rekao:
,,Ma nemoj. Koje oko?" Onda je Mate rekao: ,,Desno." Onda je Fric rekao: ,,Ma

74
nemoj. A šta kaže levo?" Onda je Mate rekao: ,,Ono ti je baš konkretno: ako mi
ovaj mali debil provali i levo, zapaliću i njega i laptop."

75
 VELEGRADSKA HISTERIJA

Bila je subota, osam sati ujutru, Dobrila je ustala iz kreveta, otišla je do

trpezarije, videla je Matu kako sedi na svom kauču sa laptopom u krilu, za
stolom je sedelo Malo dete i gledalo je u mobilni, a u kuhinji je bio Kinez Li i
pripremao je hranu. Onda je Dobrila popila čašu vode, pogledala je u Kineza Lija
i rekla: ,,Komšija, da nije rano za kuvanje?" Onda je Kinez Li rekao: ,,Nikako,
pripremam povrće unapred." Onda je pogledala u Matu, a Mate je sedeo
zanesen nad laptopom, na sebi je imao majicu na kojoj je pisalo ,,Ako ćutiš, ćuti
iz ljubavi. Sveti Avgustin". Tu se onda Dobrila vratila u spavaću sobu, u kojoj je
Fric ležao na leđima i spavao, pa je legla pored njega i gurnula ga laktom. Onda
je Fric otvorio oči, pogledao je u plafon, pa je opet zatvorio oči, ali Dobrila ga je
šutnula nogom, pa je Fric opet pogledao u plafon, pa je rekao: ,,Bože, je l' ti
vežbaš na meni nešto?" Onda je Dobrila rekla: ,,Nema nam komšije Profesora
filozofije." Onda je Fric pitao: ,,Kako ga nema?" Onda je Dobrila rekla: ,,Već dva
dana samo nakratko svrati i ode, a danas uopšte nije došao." Tu se onda Fric
razbudio, ustao je iz kreveta, otišao je u trpezariju, pa je pitao: ,,Gde nam je
Profesor?" Tu su onda svi prestali da čine ono što su do tada činili, i pogledali su
u Frica. Onda se Fric zagledao u Malo dete, pa je ovo odmah ustalo od stola i
reklo: ,,Nije što sam najmlađi, ali ponekad mi je zadovoljstvo da poštujem
hijerarhiju." Malo dete je izašlo iz stana i otišlo da potraži Profesora. I onda se
ubrzo Malo dete vratilo i sa vrata je reklo: ,,Profesor je u svom stanu, leži u
krevetu, kaže da je iznemogao." I tu su onda svi posedali za trpezarijski sto.
Dobrila je rekla: ,,Ili idemo svi zajedno, ili da ode jedan od nas." Onda je Mate
ustao od stola i rekao: ,,Nisam ni znao da sam ovoliko vezan za komšiju
Profesora." Mate je izašao napolje, nije ga bilo neko vreme, a onda su se

76
uskoro vrata od stana otvorila, pa se konačno pojavio komšija Profesor
filozofije. Tu je Fric rekao: ,,Dobro je, mislio sam da izgleda mnogo gore." Onda
je Kinez Li rekao: ,,I ja." Onda je Dobrila rekla: ,,I ja, mada mu se umor vidi na
licu." Tu je onda Profesor ušao u trpezariju, pa se izvalio preko Matinog kauča,
pa je rekao: ,,Hvala vam što ste se zabrinuli, ali samo sam premoren." I odmah
je zaspao. Onda ga je Fric probudio pa ga je pitao: ,,Od čega si odjednom toliko
umoran?" Onda je Profesor rekao: ,,Pojma nemam." I Profesor je opet zaspao.
Onda je Dobrila rekla: ,,Meni je ovo sumnjivo, neki razlog sigurno postoji."
Onda je Kinez Li rekao: ,,I ja tako mislim." Onda je Fric ustao sa stolice, prišao je
Profesoru koji je spavao i izvukao mu je telefon iz džepa. Onda se vratio za sto i
gledao je u telefon, i onda je rekao: ,,Čudne fotografije, i još čudnije poruke od
nepoznatog ženskog lica." Tu su i dalje svi za stolom ćutali, i gledali su u Frica.
Onda je ovaj ustao i probudio je Profesora, pa je rekao: ,,Komšija, mislim da
ovo treba da se objasni." Tu je onda Profesor pocrveneo kad je video da Fric
drži njegov telefon, pa je rekao: ,,Pokušaću." Onda je Fric pitao: ,,Ko je
nepoznata ženska osoba?" Onda je Profesor stidljivo rekao: ,,Dugogodišnja
poznanica, puno mlađa od mene, nema ni šezdeset." Onda je Fric rekao: ,,A ove
fotografije?" Tu je Profesor još više pocrveneo, pa je rekao: ,,Znam,
provokativne su." Onda je Fric rekao: ,,Zašto sl slikao crkvu u Dušanovoj?"
Profesor je stidljivo rekao: ,,Tu je njena majka odlazila svake nedelje." Onda je
Fric rekao: ,,A ovu džamiju?" Onda je Profesor rekao: ,,Pored te džamije je moja
poznanica svaki dan prolazila kad je išla u školu." Onda je Fric rekao: ,,A kakva ti
je ovo česma?" Onda je Profesor rekao: ,,To je česma na Kalemegdanu koja
mojoj poznanici budi intimne uspomene." Onda je Fric pitao: ,,A zašto je česma
presušila?" Onda je Profesor rekao: ,,Otkud ja znam." Tu ga je onda Fric
sumnjičavo pogledao, pa je pitao: ,,A ovaj tanjir pun ćevapa?" Tu se Profesor
postideo i sklonio je pogled, onda je šapnuo: ,,Poznanica mi je napisala da se
toga najviše uželela, pa sam to ja poručio u kafani, fotografisao, i pojeo umesto
nje." Onda je Fric pitao: ,,Ako nije tajna, a gde je ta tvoja poznanica?" Pa je
Profesor rekao: ,,Leži kod kuće, operisala je žuč, pa ne sme ni da jede ni da izlazi
iz kuće, pa ja šetam po ceo dan i šaljem joj slike." Onda je Fric pitao: ,,A što joj
šalješ slike?" Onda je Profesor rekao: ,,Pravim joj društvo, a ona zamišlja da je
prošetala." Tu su onda Dobrila i Kinez Li zaplakali. Onda je Fric pitao: ,,A kakav ti
je ovo skup debila na slici?" Onda je Profesor rekao: ,,To sam slučajno naleteo

77
na njih i potpuno se zbunio, pa sam slikao za svoju dušu." Onda je Fric pitao:
,,Zašto?" Pa je profesor rekao: ,,Vikali su nekome da je Mengele, i da oni neće
da se vakcinišu, i da mrze pedere, i da ne daju reke, i da hoće čistiji vazduh, i da
ne daju Kosovo, i da hoće promene." Onda je Fric pitao: ,,Pa šta te je tu
zbunilo?" Onda je profesor rekao: ,,Kakve veze Mengele ima sa čistim
vazduhom?"

78
TAČNO JE DA SE OSEĆAM KAKO
SAM PROMAŠIO ŽIVOT,
ALI JE VELIKO PITANJE
DA LI SAM GA UOPŠTE GAĐAO

79
 JUTARNJA TV HRONIKA

Bio je petak, šest sati ujutru, bio je mrkli mrak napolju, a još više unutra u
stanu, kada je Dobrila ustala iz kreveta jer je morala do toaleta. Izašla je iz sobe,
nije ni otvarala oči, nije ni morala, znala je kuda treba da ide. Ušla je u
predsoblje, napravila je korak ka vratima od toaleta, i tada je jako tresnula
glavom o nešto, pa joj se zavrtelo, zaljuljala se, i samo je rekla: ,,O, Bože." Onda
se čuo Matin glas: ,,Nije on, mene si u glavu udarila." Onda je Dobrila rekla:
,,Šta radiš tu u mraku?" Onda je Mate rekao: ,,Krenuo sam u toalet." Onda je
Dobrila rekla, dok se masirala po čelu: ,,Što nisi upalio svetlo?" Onda je Mate
rekao, dok se masirao po slepoočnici: ,,Mislio sam da mi ne treba jer znam ovaj
put napamet, još mi se nikad nije desilo da me ovde neko udari." Onda je
Dobrila rekla: ,,Ni meni se nikada nije desilo da naletim na nečiju glavu dok
idem ovim putem po mraku." Tu se onda iznenada upalilo svetlo u predsoblju,
a na vratima od spavaće sobe se pojavio Fric, pričao je sam sa sobom, pa se
čulo kako je rekao: ,,Svake jeseni, kad sve požuti i kad lišće opada, sanjam da
jedem kajganu, i ustajem noću da pišam barem pet puta." Dobrila i Mate su
stajali u predsoblju, bili su zaslepljeni svetlom i šakama su pokrili oči, Fric je
prošao pored njih, nije ih ni primetio, ušao je u toalet i zatvorio vrata za sobom.
Onda se čulo kako obavlja nuždu, pustio je vodu i oprao ruke, pa je izašao iz
kupatila, a na sebi je imao majicu na kojoj je bio odštampan natpis ,,Rešenje za
sve međuljudske odnose jeste da glasno pričaš sam sa sobom. Fric". Dobrila i
Mate su i dalje stajali na svojim mestima u predsoblju i samo su otpratili Frica
pogledom, dok se ovaj vraćao nazad u spavaću sobu. Onda je Mate rekao:
,,Hoćeš ti prva?" Onda je Dobrila rekla: ,,Ti ćeš brže da obaviš, idi ti prvi." Ali
onda se začulo zvono na vratima, pa je Mate prišao i otvorio ih, ispred je stajao

80
komšija Kinez Li i rekao je: ,,Ja se izvinjavam, krenuo sam u nabavku, ali
odjednom mi se pripišalo, pa sam video da je kod vas upaljeno svetlo." Onda je
Kinez Li utrčao u stan, skinuo je jaknu i bacio je na pod, na sebi je imao majicu
na kojoj je pisalo ,,Osećanje pripadnosti je majka svih poremećaja". Brzo je
uleteo u toalet i zatvorio je vrata za sobom. Dobrila i Mate su i dalje stajali u
predsoblju, jednom rukom su se masirali po glavi, drugom pokrivali oči, pa je
onda Dobrila rekla: ,,Kad je čovek neodlučan, uvek mu se dešavaju
nepredviđene stvari." Onda je Mate rekao: ,,Odlično si to rekla, bolje da ti je to
izbilo na majicu nego ovo što nosiš." Onda je Dobrila rastegla svoju majicu,
pogledala nadole i pročitala: ,,Život je fudbalska utakmica, što znači: čovek je
tek obična lopta." Onda je Dobrila dodala: ,,Otkud na meni ovo, u životu me ta
glupost nije zanimala, niti sam ikada gledala fudbal?" Onda su se vrata od
toaleta otvorila, pa je komšija Kinez Li izašao vidno smireniji, pa je rekao: ,,Kad
bih samo mogao tokom celoga dana, a naročito na radnom mestu, da zadržim
ovaj osećaj olakšanja." Onda je Kinez Li podigao svoju jaknu sa poda, obukao je
i otvorio vrata da izađe napolje, međutim, u stan je utrčalo Malo dete iz
komšiluka, i ništa nije ni reklo, samo je uletelo u toalet i zalupilo vratima za
sobom. Dobrila i Mate su stajali na svojim mestima, i dalje zaslepljeni svetlom u
hodniku, i onda se Malo dete oglasilo iz toaleta: ,,Ja vam se iskreno izvinjavam,
nije mi nikako prijala ova kombinacija, ne ide fanta posle bureka." Međutim, ni
Dobrila ni Mate nisu ništa rekli na to, pa se Malo dete ponovo oglasilo: "Sigurno
ste šokirani mojom brzinom i, verujte mi, zaista mi je neprijatno, ali ono što
sam u ovoj brzini primetio jeste da ste potpuno zbunjeni i očajno organizovani,
to toliko izbija iz vas da izgledate kao da vam je dobro tu u predsoblju." Tu je
onda Dobrila pogledala u Matu, pa je zalupala rukom po vratima: ,,Ja te molim
da požuriš i da manje pričaš, da mi se ne popišaš po dasci, i okolo." Onda je
Malo dete reklo: ,,Ništa ne brinite, dotukla me fanta, a kad je proliv, ja ne
promašujem." Tu su onda Dobrila i Mate razmenili poglede, pa je Mate prestao
da se masira i jednom rukom se uhvatio za prednji deo gaća i počeo da se savija
u kolenima, Dobrila je takođe prestala da se masira po glavi, klatila se napred-
nazad, premeštala je svoju težinu sa nožnih prstiju na obe pete, drugim rečima,
pripišalo im se odjednom. Onda su se vrata od spavaće sobe otvorila, pa se u
predsoblju pojavio Fric, i dalje je pričao sam sa sobom, čulo se kad je
promrmljao: ,,Jer nema tu dileme, ako osrednjošću pobediš nešto što je loše,

81
uvek će ti biti loše, u to sam siguran." I otišao je u kuhinju. Tu je onda Mate
zalupao po vratima toaleta, pa se Malo dete oglasilo: ,,Moram nešto da vam
priznam, osećam se kao da sam na televiziji dok sedim na šolji, dok vi smušeni i
neodlučni cupkate u hodniku, mi ambiciozni i odlučni kenjamo koliko hoćemo."

82
 PISMENI IZ USMENOG

Bila je nedelja, pola pet ujutru, Fric je spavao na svojoj polovini kreveta,
pokriven jorganom preko glave. Dobrila je spavala na svojoj polovini, i ona
pokrivena jorganom, ali normalno, do brade. Onda je Fric osetio kako mu se
jorgan trese, probudio se, sklonio je jorgan sa lica i provirio, pa se prepao jer je
ugledao glavu svoga sina Mate na samo deset centimetara od svog oka. Mate
je držao kažiprst na ustima, i samo je rekao: ,,Je l' bi mogao da ustaneš?" Onda
je Fric pitao: ,,Zašto?" Onda je Mate rekao: ,,Treba mi tvoja pomoć." Onda je
Fric pitao: ,,Zašto?" Onda je Mate rekao: ,,Da razgovaramo." Onda je Fric pitao:
,,Zašto?" Onda je Mate rekao: ,,Moram da vežbam dijaloge." Onda je Fric pitao:
,,Zašto?" Onda je Mate rekao: ,,Treba mi za roman, sad sam u poglavlju kad
imam puno dijaloga." Onda je Fric rekao: ,,Ja sam u poglavlju u kojem puno
spavam." Onda je Mate rekao: ,,Najiskrenije te molim, ovo mi je mnogo važno."
Onda je Fric rekao: ,,I meni je ovo mnogo važno." Onda je Mate rekao: ,,Pri
kraju sam romana, ovo mi je uvod u epilog." Onda je Fric rekao: ,,Probudi
majku, vežbaj s njom." Onda je Mate rekao: ,,Ne mogu, nju bih da poštedim, ti
mi trebaš." Onda je Fric rekao: ,,U pola pet ujutru?!" Onda je Mate rekao: ,,U
ovo doba dana si spontan i prirodan." Onda je Fric rekao: ,,A u koje doba sam
onda neprirodan?" Onda je Mate rekao: ,,Kad te molim, i kafu sam napravio."
Tu je onda Fric uzdahnuo i ustao iz kreveta, na sebi je imao majicu na kojoj je
bio odštampan citat ,,Proživi svoj život skriveno. Epikur", ali nije imao gaće.
Onda mu je Mate na vratima dodao gaće i donji deo trenerke, pa je Fric rekao:
,,Divno, i opremu si mi spremio." Onda su obojica izašli iz sobe, ušli su u

83
trpezariju i seli za veliki sto. Mate je već spremio veliki bokal sa kafom, napunio
je jednu šolju i stavio je ispred Frica, a ispred sebe je imao otvoren laptop. Fric
se zavalio u stolicu, zapalio je cigaretu, otpio je gutljaj kafe i počeo da govori:
,,Postoje ljudi koji šutnu loptu ka golu, promaše, i onda ceo život gledaju tu
loptu kako leti, i leti, i leti, i dive se tome... pripazi da možda ti ne budeš taj
čovek." Mate ga je nakratko pogledao, ali nije ništa rekao, nešto je ukucavao u
laptop. Onda je Fric nastavio da priča: ,,Kada neki čovek kaže da nikako ne
može da nađe ženu svog života, beži od njega, otrovan je. Taj vidi sebe kao
rešenje za druge ljude, a ne kao problem." Tu ga je Mate opet pogledao, ali
ništa nije rekao. Onda je Fric nastavio: ,,A kada ti se neki čovek žali i kuka da je
usamljen, beži i od njega, taj za sebe misli da je poželjan." Onda je Mate rekao:
,,Izvini, trebaš mi da vežbam dijaloge." Onda je Fric nastavio: ,,Svaki je čovek
sam za sebe, s kim god da sedi." Tu je onda i Mate zapalio cigaretu i spremio se,
ali Fric je nastavio: ,,S kim god da je neko u vezi, ljubavnoj, prijateljskoj, u
braku, svejedno, to o njemu govori isto kao da li je poreklom iz Bugarske ili
Paragvaja, dakle, ništa. Samo ono što neko govori ili radi, samo to o njemu sve
govori." Onda je Mate pogledao u ekran laptopa i krenuo nešto da pita, ali je
Fric nastavio: ,,Evo, na primer, da uzmemo našeg komšiju Profesora filozofije,
pre neki dan nije prepoznao Dobrilu na ulici, on nju prepoznaje samo u ovom
stanu jer je on nju u ovom stanu i upoznao, on ljude vezuje za mesta na kojima
ih poznaje i gde ih stalno viđa. Ako bi, recimo, sreo komšiju Kineza Lija u
drugom delu grada, ne bi ga prepoznao, iako je Kinez." Onda je Mate rekao:
,,Pa ovo nije dijalog, ništa te nisam pitao." Međutim, Fric je nastavio: ,,Ili,
recimo, čovek uđe negde da popije kafu, sedne do prozora, i dok pije kafu,
ugleda napolju dva vrapca kako se kupaju u bari, ili još bolje, ugleda za
susednim stolom prelepu ženu i momentalno se, nakratko, zaljubi, i taj čovek
kad popije svoju kafu i kada izađe iz tog lokala, uopšte nema osećaj da je kafu
popio sam, već u predivnom društvu dva vrapca i jedne divne žene, i to ga onda
ispunjava ceo dan, taj osećaj." Tu je Mate naslonio glavu na dlan, pa je Fric
nastavio: ,,Svaki čovek nosi nešto u sebi, evo, na primer, ja predlažem da ko ne
veruje u život posle smrti, dođe u Srbiju. Ovde je društvo umrlo, a ljudi žive. Ali
moraš da se kloniš i od onih koji od te smrti društva žive, koji ga ubijaju, kao i
od onih koji to društvo proglašavaju bolesnim ili propalim ili mrtvim, to im je
samo izgovor za njihovu beživotnost." Onda je Mate uzdahnuo i krenuo nešto

84
da kaže, ali je Fric podigao prst i nastavio: ,Jer nikada ništa ne bi bilo
napravljeno da su se ljudi samo žalili na stanje u društvu, jer ono je oduvek
urušeno, bolesno, propalo, pa čak često i mrtvo, ali to nema nikakve veze s
tobom. Rođen si kao šansa, a ne kao pogodak, na tebi je da samog sebe
iskoristiš." Onda je Mate lupio rukom po stolu, pa je rekao: ,Čekaj malo, zvao
sam te da mi pomogneš da vežbam dijaloge?" Onda je Fric ugasio cigaretu i
ustao: ,,Ti sad samo ubaci svoj monolog između, i eto ti dijaloga. I što uopšte to
vežbaš, kome je još do dijaloga?!"

85
 PORUKA IZ SNOVA

Bila je subota, tačno četiri ujutru, kada je Fric odjednom skočio iz kreveta jer je
tokom cele noći loše spavao, preznojavao se, budio se više puta, i onda je
konačno ustao i otišao u kupatilo da se umije. Prišao je lavabou, pogledao se u
ogledalu, i tada je video da mu je na majici tokom noći izbio natpis, krupnim
slovima je nešto bilo ispisano, pa je brzo skinuo majicu i držeći je u rukama
ispred sebe, glasno pročitao: ,,Što bi rekao moj pokojni deda: kad dohvatiš
lopatu da zatrpaš neku rupu, gledaj u lopatu, a ne u rupu." Tu se Fric zbunio,
umio se, pa je ponovo pročitao natpis na majici, i samo je rekao: ,,Pa ovo nema
blage veze sa životom." Obukao je majicu i izašao iz kupatila, i onda je ušao u
trpezariju. Stao je iznad Mate koji je mirno spavao na svom kauču, onda je brzo
svukao jorgan sa njega. Mate je na sebi imao čistu belu majicu i nikakav natpis
mu se još nije pojavio. Tu je Fric rekao poluglasno: ,,Ovaj čak ni ne sanja." Onda
je Mate u snu počeo nervozno da trepće, da se mršti, pa je počeo čak da dahće
i da balavi, i zatvorenih očiju je pronašao jorgan i navukao ga preko sebe. Onda
je Fric izašao iz trpezarije i vratio se u spavaću sobu, stao je iznad Dobrile koja
je mirno spavala na svojoj polovini bračnog kreveta, pogledao je u nju, pa je
dohvatio jorgan kojim je bila pokrivena i svukao ga sa nje. Dobrila je spavala u
dugačkoj beloj spavaćici i nikakav natpis nije bio ispisan na njoj. I tu je onda Fric
stajao i posmatrao Dobrilu, koja je počela u snu da priča nešto nerazumljivo, pa
je Fric rekao: ,,Ova ni u snu ne zatvara usta." Onda je Dobrila kružila rukama po
vazduhu, Fric je znao da ona traži jorgan, ali nije se ni pomerio. Onda je Dobrila
nekako napipala jorgan, pa ga je brzo navukla preko sebe i pokrila se. Tu je Fric

86
ostao da stoji u sobi pored Dobrile, pa je rekao: ,,Nemoguće da ovo dvoje ne
sanjaju ništa." Onda je ponovo otišao nazad u trpezariju, stao je iznad Mate, pa
je ponovo svukao jorgan sa njega. Pogledao mu je u majicu, i ništa, i dalje je bila
čista i bela. Mate se u snu ponovo borio da pronađe svoj jorgan. Onda je Fric
rekao: ,,Pojaviće ti se nešto kad-tad." Onda se vratio u sobu kod Dobrile, stao je
opet iznad nje, pogledao je, i brzo joj svukao jorgan. Ništa, spavaćica je i dalje
bila čista i bela. Dobrila je opet brzo u snu dohvatila jorgan i pokrila se. Onda je
Fric seo na krevet pored Dobrile, i rekao: ,,Nema veze, imam ja vremena." I
onda je doneo odluku da konačno vidi trenutak kada se pojavljuju natpisi i citati
koji izbijaju na njihovoj odeći tokom noći. I čim je doneo tu odluku, glava je
počela da mu pada i oči da se sklapaju. Glava mu je klonula na Dobrilin stomak,
i zaspao je. A onda, i dalje je bila ta ista subota, ali sad je bilo pola osam ujutru,
Dobrila je osetila težinu na stomaku, i to ju je probudilo, onda je na svom
stomaku ugledala nečiju glavu, vrisnula je, uhvatila je tu glavu za kosu i
odgurnula je od sebe. Onda se Fric prepao, pa je pitao: ,Zašto si vrisnula, a i
otkud ja u ovom čudnom položaju na tvom stomaku?" Onda ga je Dobrila
prepoznala, pa je rekla: ,,Pomislila sam da je krvava glava od mrtvog konja, kao
u Kumu." Tu se Fric pridigao, i brzo je svukao jorgan sa Dobrile, i na njenoj
spavaćici je pročitao natpis ,,Vetar koji duva svaki dan i najoštriji kamen
pretvori u izglačanu ploču". Onda je Fric rekao: ,,Šta si ovo sanjala?" Onda je
Dobrila pogledala u natpis na svojoj spavaćici, pa je rekla: ,,Pojma nemam, ne
sećam se." Tu je onda Fric ustao, pa je otrčao do trpezarije, probudio je Matu i
svukao jorgan sa njega, pa je pročitao natpis na Matinoj majici ,,Ko god da bilo
šta objavljuje, ima potrebu za celim svetom". Onda ga je Fric pitao: ,,Šta si to
sanjao?" Onda je Mate pročitao šta piše na majici, pa je rekao: ,,Sećam se da
sam sanjao kako upravo završavam svoju poslednju knjigu." Onda je Fric rekao:
,,Ti nisi završio nijednu knjigu." Onda je Mate rekao: ,,Znam, ali sanjao sam
kako pišem komplet mojih knjiga na akciji, a ko kupi ceo komplet, dobije
lubenicu." Onda je Fric rekao: ,,Kako ti se zove komplet?" Onda je Mate rekao:
,,Sanjao sam da je zajednički naslov za ceo komplet Priznajem." Onda je Fric
pitao: ,,Šta priznaješ?" Onda je Mate rekao: ,,Pojma nemam." Onda se Fric
pridigao, pa je stao pored prozora, zagledao se u daljinu, i ćutao je. Onda ga je
Dobrila pitala iz sobe: ,,A šta je tebi izbilo na majicu?" Onda je Fric rekao:
,,Poslao mi je deda poruku." Onda je Mate pitao: ,,Kakvu poruku?" Onda je Fric

87
rekao: ,,Proročansku." Onda je Dobrila rekla: ,,Daj da je vidimo." Tu je onda Fric
počeo da glumi manekena, njihao je dupetom, prošetao se kroz stan u majici sa
natpisom ,,Što bi rekao moj pokojni deda: kad dohvatiš lopatu da zatrpaš neku
rupu, gledaj u lopatu, a ne u rupu". Onda je Mate pitao: ,,Na kakvu je rupu
mislio?" Onda je Fric rekao: ,,Verovatno na bilo koju vrstu sranja koju napraviš
u životu." Onda je Dobrila pitala: ,,A šta ti je deda bio po struci?" Onda je Fric
rekao: ,,Alkoholičar iz Bosne."

88
 PLAVI FIĆA NA HORIZONTU

Bila je subota, sedam sati uveče, duvala je jaka košava i bilo je hladno, kada se
začulo zvono na vratima. U trpezariji niko nije reagovao, lako su svi bili prisutni:
i Fric koji se izležavao na kauču i gledao u prste na nogama kako se mrdaju, i
Dobrila koja je sedela za stolom i gledala u svoj mobilni, i Mate ispred kojeg se
nalazio laptop, ali je on gledao u plafon. Onda se zvono na vratima ponovo
čulo, i opet niko nije reagovao, iako su tu bili još i komšija Profesor filozofije koji
je sedeo za stolom i pio kafu, kao i komšija Kinez Li koji je kuvao nešto u kuhinji,
a pored njega je stajalo Malo dete koje je učilo kako se secka povrće. Onda se
zvono čulo i treći put, pa je Dobrila pogledala u Frica i rekla: ,,Znam, sve je isto
kao i pre neki dan, ali ti jedini gledaš u prste na nogama." Onda je Fric ustao sa
kauča, prišao je ulaznim vratima, i pre nego što je pogledao kroz špijunku,
začuo se glas: ,,Preporučena pošta!" Onda je Fric rekao: ,,Kako si znao da ima
nekog, nisam ni stavio oko na špijunku?" Onda je poštar rekao: ,,Čuo sam tvoja
stopala kako pucketaju." Onda je Fric rekao: ,,Je l' opet neka tužba za mene?"
Onda je poštar rekao: ,,Normalno." Onda je Fric pitao: ,,Što zvoniš kad znaš da
neću da ti otvorim?" Onda je poštar rekao: ,,Nisam ni insistirao, samo da znaš
da sam ovde." Onda je Fric pogledao kroz špijunku, video je poštara kako sedi u
stolici za pecanje, i viknuo je: ,,Ti sediš?!" Onda je poštar rekao: ,,Normalno,
jednostavna je za nošenje i lako se rasklapa, pa da odmorim." Onda je Fric
otišao do trpezarije i viknuo: ,,Poštar sedi u hodniku ispred vrata!" Onda su u
trpezariji svi uglas odgovorili: ,,Čuli smo." Fric se brzo vratio nazad i pogledao
kroz špijunku baš u trenutku kad je poštar napravio trzaj glavom unazad, pa je

89
viknuo: ,,Pa ti i piješ?!" Onda je poštar, dok je vraćao flašu sa vinjakom u torbu,
rekao: ,,Em sam se smrzao napolju, em mi je pun kurac svega." Onda je Fric
rekao: ,,Pa ti i psuješ?!" Onda je poštar rekao: ,,A ti jedi govna više." Fric je opet
otišao do trpezarije i rekao: ,,Poštar i pije i psuje u hodniku ispred vrata!" Onda
su opet svi u trpezariji uglas rekli: ,,Čuli smo." Fric se brzo vratio nazad i
pogledao kroz špijunku i rekao: ,,Ovo je meni prilično nenormalan prizor." Onda
je poštar pitao: ,,Je I' ti inače sve drugo normalno?" Onda je Fric pitao: ,,Je l' se
tebi desilo nešto?" Tu je onda poštar otplo gutljaj vinjaka, pa je rekao: ,,Kao što
rekoh, pun mi je kurac svega, a i došao sam do jednog zaključka." Onda je Fric
rekao: ,,Uzmil ipak još gutljaj vinjaka." Onda je poštar otpio gutljaj, pa je rekao:
,,Hvala ti... muka mi je od ovih ljudi sa privilegijama, provuku se šta god da
urade." Onda je iz trpezarije Profesor dobacio: ,,Kao da je to nešto novo, od
stare Grčke je tako." Onda je poštar rekao: ,,Ja nisam tada živeo." Onda je Fric
rekao: ,,Uzmi još malo vinjaka, slobodno." Onda je poštar otpio gutljaj, pa je
rekao: ,,Hvala ti... dakle, žena kaže čoveku, kojeg je prijavila da je silovao, ali joj
ne veruju, je l' tebi moje ne ništa ne znači, a on njoj kaže da stvari ne stoje tako,
nego ako on kaže da, onda je da, a ako on kaže ne, onda je ne... jebem ti ovaj
narod, da je to čuo u tv-seriji lizao bi ekran i urlao: gde je sad Kodžak, jebem ga
u dupe ćelavo!" Onda je Malo dete u kuhinji pitalo: ,,Ko je taj Kodžak?" Onda je
Profesor rekao: ,,Rođak od Prljavog Harija, samo je ćelav." Onda je Mate pitao:
,,I to je tebe dovelo do vinjaka?" Onda je poštar rekao: ,,To, i sećanje na
mladost." Onda je Malo dete pitalo: ,,A čega se prvog setite?" Tu se Fric
umešao: "Plavog fiće na horizontu, sa rotacionim svetlom." Onda je poštar
rekao: ,,Ja sam nešto mlađi, plavi stojadin na horizontu." Tu je onda Fric tiho
dodao: ,,Mene su zbog obijenog diskonta vezali za radijator na mesec dana."
Onda je Dobrila rekla: ,,Obavezno i ti uzmi vinjak." Onda je poštar rekao: ,,A
ovom našem Vuletu iz Učiteljskog naselja, da nađu tri grama suncokreta, dobio
bi tri godine kao povratnik." Onda je Fric rekao: ,,Tačno, za privilegovane je
uvek važilo pravilo tri bunde penal, a za mene nikad." Onda je Dobrila rekla:
,,Znala sam, sad će ovaj od sebe da napravi stradalnika i da se napije." Onda je
Fric rekao: ,,Iznosim činjenice." Onda je Malo dete pitalo: ,,Je l' su se nekad
bunde čuvale u diskontu?" Onda je Profesor filozofije rekao: ,,Kad ja kažem da,
onda je da, a kad kažem ne, onda je ne... znate kako, i fašizam se mrzi tek kad
se u njega poveruje." Onda je Kinez Li rekao: ,,Majko moja, koliko sam puta čuo

90
te reči od šefova u Kini." Onda je Malo dete reklo: ,,Meni je moja majka to juče
rekla." Onda je Kinez Li rekao: ,,Kod vas ovde se uvek umešaju i ovi što kad je
zajebano, citiraju Bibliju." Onda je Profesor rekao: ,,Tačno, a niko da citira
Simonu Vejl koja je lepo rekla: "Ne mešajte Boga sa vašom bedom." Onda je
poštar rekao Fricu: ,,Komšija, a da ipak primiš ovu pošiljku?" Onda je Dobrila
rekla: ,,Poštare, sklanjaj se odatle, sad je meni zaista pun kurac svega."

91
 KOŠMARI MATINOG OCA

Bila je subota, jedanaest sati uveče, napolju je bilo hladno, padala je kiša
pomešana sa snegom, a u trpezariji za stolom sedeo je Mate i pisao na svom
laptopu. Nije bilo nikoga osim njega. Fric i Dobrila su spavali u svojoj sobi,
komšije su ostale u svojim stanovima. Mate je zapalio cigaretu, pogledao je
koju je rečenicu poslednju napisao, pa je pogledao u luster. Onda je u trpezariju
iznenada ušao Fric, probudio se, bio je bunovan i raščupan, kao da nije znao
gde se nalazi, na sebi je imao narandžastu majicu sa drečavim zelenim
natpisom ,,Nemoj nikada, ali NIKADA, da oduzimaš samom sebi šansu za novi
početak. Otac Fric". Onda je Fric prišao prozoru, pogledao je kakvo je vreme
napolju, pa je prišao sudoperi, popio je čašu vode, pa je pogledao u Matu,
video je na njemu zelenu majicu sa crvenim slovima i pročitao je natpis ,,Onaj
koji je upoznao svoje grehe, zagospodario je svojim jezikom. Jovan Lestvičnik".
Fric je onda pogledao Mati u oči, a Mate mu je uzvratio buljenjem u njegove
oči, i Fric se zatim vratio u svoju sobu i nastavio je da spava. Nije to ništa
poremetilo Matu, nastavio je da piše i da puši, i tu i tamo da pogleda u luster. I
tako je to trajalo. Ali negde oko jedan posle ponoći ponovo su se otvorila vrata
od trpezarije i ušao je Fric, jednako bunovan kao i prošlog puta, samo je sad na
sebi imao tirkiznu majicu i sa crnim slovima je bilo ispisano ,,Postoje strasti koje
te vuku nadole, ka tlu, to su novac, pripadnost, moć, društvo i politika. I postoje
strasti koje te vuku nagore, ka nebu, to su igra, muzika, poezija, nepripadnost i
stvaranje. Ovom prvom odolevaj, ovom drugom se prepusti. Otac Fric". Mate je

92
pročitao taj natpis i gledao je u Frica, a ovaj je opet prišao prozoru, pogledao je
kako je napolju, onda je popio čašu vode, pogledao je u Matu koji je na sebi
imao onu istu majicu odranije, i vratio se u sobu na spavanje. Mate je nastavio
dalje da piše, nije podizao glavu, samo je ujednom trenutku ustao od stola i
napravio cedevitu. I negde oko pola četiri ujutru vrata od trpezarije su se opet
otvorila, i ponovo je Fric uleteo unutra, ovoga puta vidno iscrpljen i znojav od
nemirnog spavanja, na sebi je imao zelenu majicu na kojoj je plavim slovima
bilo ispisano ,,Višak reči je majka besmisla. Višak reči izaziva patnju. Zdravlje i
novac su majka i otac praznih priča. Ma, kakvi majka i otac, zdravlje i novac su
demonski vrhunci besmisla! Otac Fric". Ovog puta Fric nije prišao prozoru, ali je
zato došao do sudopere i umio se, pa je popio dve čaše vode. Onda je pogledao
u Matu, a Mate je pogledao u njega, i kao da je Mati bilo žao Frica jer mu je sad
bilo jasno da je ovo jedna prava košmarna noć za njega. Nisu ni reč prozborili, i
Fric se vratio na spavanje. Mate se vratio svom pisanju, i samo je u jednom
trenutku ustao od stola i napravio je sebi čaj od đumbira. I tako je nastavio da
sedi i da piše sve do šest sati ujutru, napolju je još uvek bio mrak, kad su se
vrata od trpezarije otvorila i ponovo je ušao Fric, potpuno iscrpljen od lošeg
spavanja i noćnih mora, sad je na sebi imao ljubičastu majicu sa belim slovima
kojima je bilo ispisano ,,Iza tebe stoji dve hiljade dvadeset i dve godine otpora
ljudskoj ograničenosti i gluposti i svemu onom lošem što i sam nosiš u sebi,
dakle, glupo je da sad odustaneš. Otac Fric". Tu se Mate zagledao u Frica, pa u
njegovu majicu, i može se reći da je bio prilično zbunjen, jer mu je sad bilo
očigledno da ovi natpisi koji su Fricu tokom noći izbijali na majicu imaju neke
veze s njim. Onda je Fric prvo otišao do sudopere i popio čašu vode, a onda se
zagledao u Matu, pa mu je prišao, zaobišao ga i pogledao je u ekran laptopa i
pročitao: ,,Ispovesti ili autobiografija ili Čudesni dani malog Mate (radni
naslov)." Tu je onda Fric potapšao Matu po ramenu, čak ga malo po glavi i
pomazio, i otišao je na spavanje. Mate jeste bio zbunjen onim što je upravo
video i doživeo, ali brzo se vratio svom poslu, i nastavio je da piše. Ništa ga nije
ometalo, gledao je u ekran, kuckao je po tastaturi, tu i tamo bi pogledao ka
prozoru jer je počelo da sviće, i nastavio je da piše. I tako sve do pola osam
ujutru kad su se vrata ponovo otvorila, ponovo je ušao Fric, ali ovog puta kao
da je vukao desnu nogu za sobom, pokreti tela su mu bili drugačiji, nervozni,
tresao se, podočnjaci su mu bili crni, otišao je pravo do sudopere da popije

93
malo vode, onda je pogledao kroz prozor, pa je seo za sto prekoputa Mate. Na
sebi je sad imao belu majicu na kojoj je plavim slovima pisalo ,,Samo jedno
parče mirnog sna bih želeo u svom životu. Fric". Onda mu je glava klonula na
prekrštene ruke na stolu, i na kraju je tiho izgovorio: ,,Mate, ne znam da li ću
izdržati, ubijaš me u pojam sa tom tvojom autobiografijom, ne mogu da
dočekam kraj, i zato, molim te, napiši da ti je otac bio osećajan i plemenit
čovek."

94
 POŠTAR NIJE ZVONIO SLUČAJNO

Bila je subota, i prilično neobična situacija u trpezariji, u pola sedam uveče,

kada se začulo zvono na ulaznim vratima. U stanu je bio potpuni mrak, kao i
napolju, uostalom, i svi su zadremali odmah posle ručka, još oko četiri po
podne. Za stolom su spavali i Fric i Dobrila i Mate, sa glavama pored tanjira i
čaša i viljuški i kineskih štapića, sedeli su na stolicama, ruke su im bile pored
tela, a glave spuštene na stolnjak, i sve troje su bili u dubokom snu. Na kauču
su, pokriveni velikim ćebetom, spavali zajedno komšije Profesor filozofije i
Kinez Li i Malo dete, takođe svi u sedećem položaju, jedino su gornji deo tela i
glava Malog deteta klonuli u krilo komšije Kineza Lija. Zvono na vratima je
uporno zvonilo u pola sedam uveče, pa je za stolom prvi podigao glavu Fric, a
onda i Dobrila, pa tek onda Mate, pa je Fric rekao: ,,Ovo je sigurno onaj ludi
poštar." Onda je Mate rekao: ,,Taj neće tek tako odustati." Tu je onda Dobrila
rekla: ,,Ja bez problema mogu da izdržim zvonjavu." Komšije na kauču se nisu ni
pomerile. Onda je Fric ustao od stola, prišao je vratima i pogledao kroz
špijunku, pa je rekao: ,,Znao sam da si ti." Onda je poštar pitao: ,,Zašto sedite u
potpunom mraku?" Onda je Fric rekao: ,,Volimo." Onda je Mate dobacio iz
trpezarije: ,,Otkud on zna da mi sedimo u mraku?" Onda je poštar rekao:
,,Video sam sa ulice kad sam dolazio, jedino u vašem stanu nije upaljeno svetlo,
a znam da ste kod kuće." Onda je Fric pitao: ,,Kako znaš da smo kod kuće?"
Onda je poštar rekao: ,,Cela zgrada smrdi na lignje sa pečurkama i bambusom."
Onda je Mate dobacio: ,,Ali ti si se sa mukom ipak probio do nas." Onda je
poštar rekao: ,,Ja kad ručam kinesku hranu, ogladnim posle pola sata." Onda je

95
Dobrila dobacila: ,,Otvori mu vrata, molim te." Onda je Fric rekao: ,,Ne pada mi
na pamet." Onda je poštar rekao: ,,Tvoj sin bi mogao tri knjige da napiše kada
bi znao kakvim sve likovima nosim tužbe, ali vi ste mi omiljeni, ovo vam je tek
treća u dva meseca." Onda je Fric pitao: ,,Šta uručuješ ove nedelje?" Onda je
poštar rekao: ,,Uobičajeno, parking, infostan, struja, banke, uvrede, klevete,
duševni bol, a sad imam i učestvovanje na demonstracijama ili manjim
protestima." Onda je Mate dobacio: ,,Ovaj kao da prodaje kikiriki." Onda je Fric
pitao: ,,Kako znaš koju tužbu nosiš?" Onda je poštar rekao: ,,Otvorim, pa
pogledam." Onda je Mate pitao: ,,A otkud poštar zna da ja pišem knjigu?" Onda
je Fric rekao: ,,I šta si nam danas doneo?" Onda je poštar rekao: ,,Vi imate dve
za demonstracije i proteste." Tu je onda Fric pogledao ka trpezariji, međutim,
Dobrila je otrčala na terasu da udahne svež vazduh i da zapali jedan pal mal.
Onda je poštar rekao: ,,Ne znam kako je to uspelo tvojoj gospođi." Onda je
Mate dobacio: ,,Nemoguće da to ne znaš." Onda je poštar rekao: ,,Ne bih da se
mešam, ali mi je čudno da ona jedina ide na proteste." Onda je Fric rekao:
,,Ona i ja nismo politički istomišljenici." Onda je Mate dobacio: ,,Ćuti, poštar ne
bi da se meša." Onda je poštar pitao: ,,Ako bi mogao to da mi pojasniš,
razmišljam o tome ceo dan?" Onda je Fric rekao: ,,Ne pada mi na pamet da sa
nacionalistima kukam na zagađenost vode i vazduha." Onda je Dobrila
dobacila: ,,Ja sam ipak za to da se kasnije pogledamo u oči." Onda je Fric rekao:
,,Da rušimo vlast, to može, ali sa četnicima zajedno ni u smrt ne idem." Onda je
Mate rekao: ,,Možda je ipak najbolje u neke razlike ne dirati." Tu se onda
odjednom ponovo začulo zvono na vratima, i to produženo. Onda je poštar
rekao: ,,To sam opet ja, izvinjavam se, bilo je slučajno, mislio sam da je prekidač
za svetlo." Ali tu su se probudile i komšije na kauču. Prvi se probudio komšija
Kinez Li: ,,Majko moja, sanjao sam rodnu Kinu i pirinač." Posle njega probudilo
se i Malo dete, ustalo je sa kauča, poklonilo se i izrecitovalo citat: ,,Ne žurim
nigde jer ne želim ništa i trudim se da zaboravim i ovo malo što znam. Fric."
Onda je Fric rekao: ,,Tačno sam tako rekao pre neki dan." Tu je onda Dobrila
rekla: ,,Jadno dete, ono tebe čak i sanja." Onda se probudio komšija Profesor
filozofije: ,,Shvatio sam nešto u snu: glavni problem našeg poštara, kao i velikog
broja ljudi, pogotovo kod nas, jeste što ne može da se odrekne svoje
neuračunljivosti, sitnih neuroza i aljkavosti, zarad uspešnosti u životu i u svom
poslu, o tome se radi." Onda je Mate pitao: ,,To je užasno zanimljivo, da li

96
možete da se setite šta ste još sanjali?" Onda je Fric iznenada i bez ikakve
najave otvorio vrata od stana i glasno rekao: ,,Daj mi tu poštu!" Međutim,
poštar se prestravio. Prvo se potpuno ukočio u mestu, buljio je u Frica neko
vreme, a onda je pobegao niz hodnik zgrade, pa niz stepenice, u prizemlje.
Onda je Fric viknuo za njim: ,,Odneo si mi moje prekršaje?!" Onda je poštar
glasno odgovorio: ,,Ništa ne brini, ja ću sve da platim, samo neka Mate završi
knjigu o vašoj porodici!"

97
 MEDIJSKA SABOTAŽA

Bila je subota, osam sati ujutru, Dobrila i Fric su spavali u svojoj sobi, ali iz
trpezarije se već neko vreme čuo žamor, nešto se tamo dešavalo. Dobrila se
probudila, podigla je glavu, i nije nikako mogla da zaključi šta se tamo dešava.
Onda je nogom šutnula Frica u butinu, pa se ovaj okrenuo prema njoj, otvorio
je oči i rekao: ,,Zašto uvek ti?" Onda je Dobrila rekla: ,,Je I' čuješ da se nešto
dešava u trpezariji?" Onda je Fric uspravio glavu, osluškivao je pažljivo, pa je
rekao: ,,Čujem, ali ne znam o čemu se radi." Dobrila je i dalje osluškivala, pa je
rekla: ,,Možda da odeš i da pogledaš?" Onda je Fric rekao: ,,Moram nešto da ti
priznam, oduvek me je to nerviralo, u filmovima naročito, zašto uvek jedan lik
ustaje da pogleda šta se dešava dok drugi ostane da leži u krevetu, i gleda u
plafon kao kreten i čeka?" Onda je Dobrila zakolutala očima, pa su oboje ustali
iz kreveta i otišli zajedno u trpezariju. Kada su otvorili vrata, videli su Matu kako
sedi za trpezarijskim stolom, na sebi je imao belu majicu na kojoj je bio
odštampan natpis ,,Opiši sudbinu jedne fudbalske lopte, i dobio si
autobiografiju", a na glavi je nosio beretku, pušio je lulu i klatio se na stolici.
Prekoputa njega sedeli su komšije Profesor filozofije i Kinez Li i Malo dete, i svi
su ispred sebe imali flašice sa vodom i plastične čaše sa kafom. Onda je Fric
rekao: ,,Šta ti glumiš sa tom lulom i beretkom na glavi?" Onda je Mate rekao:
,,Imam konferenciju za štampu." Onda je Dobrila pitala: ,,Zašto?" Onda je Mate
rekao: ,,Uskoro ću da završim knjigu." Onda je Fric pogledao u komšije: ,,A šta vi
predstavljate?" Onda je komšija Kinez Li rekao: ,,Izveštavam za Ženmin žibao."
Komšija Profesor filozofije je dodao: ,,Ja pišem za filozofski časopis Skeptični

98
istražitelj iz Amhersta, država Njujork." Onda je Malo dete reklo: ,,Kolumnista
Kekeca." Tu su onda Frici Dobrila razmenili poglede, privukli su dve stolice i
pridružili se, a onda je Dobrila rekla: ,,Mi smo tabloidi." Tu je onda Mate pitao:
,,A akreditacije?" Onda je Fric pitao: ,,A ti da platiš infostan?" Onda je Mate
rekao: ,,Da nastavimo sa pitanjima." Onda je Dobrila rekla: ,,A nama
posluženje?" Mate je prestao da se klati na stolici, ustao je od stola i doneo
flašice sa vodom i dve kafe u plastičnim čašama, spustio ih je na sto ispred Frica
i Dobrile i vratio se na svoje mesto, pa je rekao: ,,Sad možemo da nastavimo."
Onda je Malo dete podiglo ruku: ,,Molio bih vas da prokomentarišete naslov
vaše knjige, naime, insinuira dosta toga, i detinjstvo, ali ima i nekog religioznog
prizvuka, i zašto čak dva podnaslova?" Onda je Dobrila podigla ruku: "Mi
tabloidi ne znamo naslov." Onda im je Mate gurnuo papir na kojem je pisalo:
,,Čudesni dani malog Mate; hronologija spoznaje; ispovesti i autobiografija u
jednom." Onda je Fric pročitao, pa je rekao: ,,Klasično proseravanje." Tu je
Dobrila rekla: ,,Nemam reči kakva pretencioznost." Onda je Mate rekao: ,,Da
prvo odgovorim čitaocima mog omiljenog lista Kekec, dugo sam razmišljao o
naslovu, ali ovo mi se jednog jutra ukazalo." Onda je komšija Kinez Li podigao
ruku: ,,Naše čitaoce posebno zanima koliko je kineska filozofija uticala na vas?"
Onda je Mate rekao: ,,Izuzetno mnogo." Onda je komšija Profesor filozofije
podigao ruku: ,,Mene zanima taj natpis na vašoj majici, da li je on u vezi sa
vašom knjigom, da li je nadrealizam nešto što vam je blisko kao pristup pisanju,
ili je nešto drugo u pitanju?" Onda je Mate rekao: ,,Vidite, to je odlično pitanje,
to je nešto porodično, nešto što sam nasledio, naime, tokom noći meni izbijaju
natpisi i citati na majici, uvek u vezi sa onim što sanjam, nekad sam pokušavao
da se ovajdim pa sam to i štampao, ali nije mi išlo, pa sam prestao." Onda je
Dobrila rekla: ,,Nas tabloide zanima šta si to sanjao kad ti je izbio taj
skandalozni citat?" Onda je Mate rekao: ,,Ne mogu tačno da se setim, ali bilo je
u vezi sa onim što sam pročitao. Kada je jedan čuveni filozof prolazio pored
terena na kojem se igrala fudbalska utakmica, tad je shvatio da se u jeziku
igramo rečima isto kao što se ovi na terenu igraju loptom, i tu je nastala
centralna ideja njegove filozofije, pod pojmom jezičke igre." Onda je Profesor
filozofije rekao: ,,Predivno." Onda je Kinez Li rekao: ,,Meni je kao Kinezu ovo
veoma interesantno." Onda je Malo dete reklo: ,,Meni kao malom detetu nije
jasno šta tu tačno lopta predstavlja?" Onda je Fric rekao: ,,Nama tabloidima je

99
sve jasno, lopta predstavlja Srbina." Onda je Mate rekao: ,,Molim vas, ako može
bez tih vaših učitavanja." Onda je Dobrila rekla: ,,Nemoj ništa da nas moliš kad
je sve jasno." Onda je Mate rekao: ,,Ja vas molim, da li imate konkretno pitanje
vezano za knjigu?" Onda je Fric rekao: ,,Kako te nije sramota? Šta imam da
pitam čoveka kome je Srbin lopta?" Onda je Malo dete reklo: ,,Ne kapiram kako
ste došli do tog zaključka?" Onda je Dobrila rekla: ,,Dete, kod nas samo psihoze
i paranoja imaju tiraž, infostan mora da se plaća."

100
 NOVOGODIŠNJA ŠKOLJKA

Bio je petak, šest sati po podne, Mate je sedeo za stolom u trpezariji, pisao je
na svom laptopu potpuno zanesen, imao je čašu vode pored laptopa i na sebi
majicu na kojoj je pisalo ,,Ljutit čovek je dobrovoljni padavičar kome padavica
prelazi u naviku. Jovan Lestvičnik". U kuhinji za šporetom stajao je komšija
Kinez Li i pripremao hranu, bio je okružen sa svih strana raznim povrćem i na
sebi je imao majicu na kojoj je pisalo ,,Ako čovek koji hoda gleda dole u zemlju,
nije mu dobro, a ako gleda gore ka nebu, dobro mu je. Kinez Li". Njih dvojica su
sad već sate provodili zauzeti svako svojim poslom, nisu smetali jedan drugom,
nisu ni razgovarali, ali onda je u trpezariju prvo ušla Dobrila, bila je vidno
otečena od dremanja posle ručka, na sebi je imala majicu na kojoj je pisalo
,,Utabani život, ispeglani mozak. Dobrila". Primakla je jednu stolicu, sela je
prekoputa Mate, i nije ni reč progovorila. Onda je ustala i otišla u kuhinju,
napravila je sebi kafu pa se vratila za sto. Sve je i dalje bilo mirno, svako je radio
svoje. Ali onda je u trpezariju ušao Fric, lice mu je bilo izgužvano od dremanja,
ušao je odmah u kuhinju, pogledao šta radi Kinez Li, onda je i on napravio kafu,
pa je zapalio cigaretu i primakao stolicu i seo uz Matu, pogledao ga je u oči, a
na sebi je imao majicu na kojoj je pisalo ,,Teško je videti i prepoznati sopstvenu
izveštačenost i pretencioznost, a kad to prepoznaš, onda ti je još teže. Fric".
Mate je nakratko pogledao u Frica pa u njegovu majicu, ali je odmahnuo
glavom i vratio se pisanju. Niko ništa nije govorio, Dobrila i Fric su se
razbuđivali, a Kinez Li i Mate su zaneseno radili. Ali onda se čulo kako neko

101
zvoni, pa se hvata za kvaku i ulazi u stan, pa onda pravo u trpezariju, i ušli su
komšija Profesor filozofije i Malo dete, koje je nosilo veliku staklenu činiju punu
ruske salate, a na sebi je imalo majicu na kojoj je pisalo ,,Kad si u govnima, to ti
je onda sve što imaš. Malo dete". Profesor je seo pored Dobrile, on je na sebi
imao majicu na kojoj je pisalo ,,Samoća je najbolji lek protiv sujete, ali ni to ne
pomaže uvek: sujeta je rak duha. Profesor". I tako su svi i dalje ćutali, Kinez Li je
neumorno seckao i spremao hranu u kuhinji, za stolom u trpezariji niko ništa
nije govorio, ali onda se opet čulo zvono na vratima. Prvo dva puta kratko, pa
onda treći put dugačko. Međutim, niko za stolom nije reagovao, niko se nije ni
pomerio. Onda se ponovo čulo zvono na vratima, i to produženo. Onda su svi
pogledali u Frica, a ovaj je pogledao u vrh cigarete, pa je povukao jedan dim, pa
je opet pogledao u vrh cigarete, ali zvono nije prestajalo da zvoni. Onda je Fric
ugasio cigaretu, ustao je od stola, i kad je prišao vratima pogledao je kroz
špijunku. Video je poštara sa zlatnom novogodišnjom kapom na glavi, i ništa
mu nije rekao, samo ga je gledao kroz špijunku. Onda je poštar pitao: ,,Što ti je
oko tako crveno?" Onda je Fric rekao: ,,A je l' ti to službena kapa?" Onda je
poštar pitao: ,,A što svi sedite u potpunoj tišini i ništa ne pričate?" Onda je
Mate dobacio iz trpezarije: ,,Otkud on zna da mi sedimo u tišini?" Onda je
Dobrila rekla: ,,Taj zna i šta jedemo." Onda je poštar rekao: ,Kinez pravi teletinu
sa bambusom, a Profesor i Malo dete su napravili rusku." Onda je Profesor
rekao: ,,Naučio sam ga kako se sprema." Onda je poštar ponovio: ,,Pa što ćutite
za Novu godinu?" Onda je Kinez Li rekao: ,,Meni nije Nova godina, za njih ne
znam." Onda je Dobrila rekla: ,Kad je tebi?" Onda je Kinez Li rekao: ,Ove godine
prvog februara." Onda je Mate rekao: ,,Zato si ti jedini dobro raspoložen."
Onda je Kinez Li rekao: ,,Jesam, ali zato sam za vaš Božić istraumiran." Onda je
Malo dete pitalo: ,,Što?" Onda je Kinez Li rekao: ,,Zato što mi mušterije šalju
poruke: 'Hristos se rodi." Onda je Dobrila rekla: ,,Je l' možemo da znamo razlog
zašto je poštar zvonio?" Onda je Fric rekao: ,Čuo si pitanje?" Onda je poštar
rekao: ,,Imam paket za Matu." Tu je Mate naglo prekinuo sa pisanjem, širom je
otvorio oči, bio je zbunjen: ,,Je l' veliki?" Onda je poštar rekao: ,,Veliki,
romantičan, i predivan." Onda je Mate pitao: ,Odakle je stiglo?" Onda je poštar
tiho rekao: ,,Mislim da bi ovo morao da preuzmeš." Onda je Fric primetio da su
poštarove oči pune suza, pa je pitao: ,,Je l' ti to plačeš?" Onda je poštar rekao:
,,Dirnuo me paket, nije trebalo da ga otvaram." Onda je poštar podigao paket u

102
vazduh da Fric može da ga vidi kroz špijunku, pa je Fric rekao: ,,Tirkizni papir,
paket veličine lopte, sa Korčule!" Tu su onda Kinez Li i Dobrila skočili i viknuli:
,,Tonka!" Onda su svi poskakali sa stola i jurnuli ka vratima, oteli su paket od
poštara i zatvorili vrata, otpakovali su paket i izvadili veliku predivnu školjku
koja se presijavala. Mate je sedeo i ćutao. Onda je Dobrila rekla: ,,Imaš i poruku
unutra!" Izvadila je cedulju iz školjke pa je pročitala: ,,Ovo ću ti u dupe nabit
ako ne dođeš na letovanje! Sretna ti Nova!"

103
NA HILJADE NEMIRA JE
POTREBNO ZA SPOKOJ

104
 ŠEST MUDRIH MAJMUNA

Bila je subota, sedam sati ujutru, Fric i Dobrila su spavali u spavaćoj sobi, kad je
iznenada Dobrilin mobilni telefon zapištao i zasvetleo. Stigla joj je poruka.
Dobrila se probudila, telefon je bio pored kreveta, pročitala je poruku, pa je
gurnula i probudila Frica, pa je rekla: ,,Komšija Profesor filozofije mil je poslao
poruku." Onda je Fric rekao: ,,Predivno od njega." Onda je Dobrila još jednom
gurnula Frica, pa mu je prinela telefon blizu očiju, pa je Fric pročitao: ,,Mnogo
me brine Mate, od Nove godine je odsutan i zatvoren u sebe, ne znam kako vas
dvoje ništa ne primećujete?" Onda je Dobrila pitala: ,,Šta da mu odgovorim?"
Onda je Fric rekao: ,,Ignoriši ga, nema ni dve nedelje od Nove godine." Tu je
onda zapištao Fricov telefon, pa se on okrenuo, dohvatio ga je i pročitao
poruku u sebi, onda je pružio telefon Dobrili i rekao: ,,Komšija Kinez Li." Dobrila
je uzela Fricov telefon pa je pročitala: ,,Nešto nije u redu sa Matom, nisam oka
sklopio." Onda je Dobrila rekla: ,.Ništa mi nije jasno." Onda je ponovo zapištao
Fricov telefon, pa je pogledao u ekran i rekao: ,.Vidi sad, i Malo dete mi se
javlja?!" Onda je Dobrila uzela Fricov telefon i pročitala poruku: ,.Moramo hitno
da se vidimo, mislim da znam o čemu se radi sa Matom." Tu su Fric i Dobrila
razmenili poglede, i buljili jedno u drugo neko vreme, ali onda su iznenada
uleteli u sobu komšije Profesor filozofije, Kinez Li i Malo dete, i svi su uskočili u
veliki bračni krevet i seli između Frica i Dobrile. Malo dete je reklo: ,,Bilo vam je
otključano." Onda je Profesor rekao: ,Mislim da je ipak bolje da svi odmah
pređemo u trpezariju." Onda je Fric rekao: ,,Meni je ovde odlično." Međutim,
svi su ustali, pa je i Fric morao da se digne iz kreveta, i otišli su u trpezariju.

105
Mate je sedeo za velikim trpezarijskim stolom, bio je nagnut nad laptopom i
pisao je. Onda je podigao glavu i ugledao je oca, majku i komšije koji su stajali
pored stola. Onda je Mate rekao: ,,Dobro jutro, o čemu se radi?" Onda je Fric
rekao: ,,Nisam siguran da znam odgovor." Tu su onda svi zauzeli svoja mesta,
posedali su oko stola, i okrenuli su se prema Mati. Profesor je na sebi imao
majicu na kojoj je pisalo ,,Nemoj da brineš da li ćeš nekog da razočaraš, to je
čak i poželjno. Profesor filozofije". Komšija Kinez Li je nosio majicu sa dugačkim
natpisom ,,Ne misli na reakcije ljudi, čitanje sa predumišljajem je problem
velike većine, ali niko ga ne priznaje. Kinez Li". Malo dete je nosilo malu majicu
na kojoj je pisalo ,,Niko me ovde ne jebe ni dva posto, i ja s tim živim, nije mi to
problem. Malo dete". Dobrila je nosila majicu na kojoj je bilo odštampano ,,Ako
pišeš beletristiku, jako je važno da što više sereš naokolo, to se zove marketing.
Dobrila". Fric je na sebi imao majicu na kojoj je pisalo ,,Vulgarnost je majka
opuštanja. Fric". Onda je Mate, nakon što je pročitao sve natpise i svakoga
pogledao u oči, rekao Fricu: ,,Mislim da ti jedini stvarno nemaš pojma zašto si
ovde." Tu je onda Fric oborio pogled i pročitao je natpis na svojoj majici, pa je
rekao: ,,Nemam, priznajem." Onda je Profesor podigao ruku, pa je rekao: ,,Da
pređemo na stvar, ovde smo se okupili jer smo se zabrinuli, prvenstveno mislim
na nas trojicu." I pokazao je rukom ka Kinezu Liju i ka Malom detetu, koji su
potvrdno klimnuli glavama. Dobrila je rekla: ,,Ja nisam ovde zbog brige, nego
zato što su me probudili porukama." Tu je onda Mate rekao: ,,Ako bi mi neko
nešto određenije rekao, bio bih vam zahvalan." Onda je Kinez Li podigao ruku,
pa je rekao: ,,Ja bih zamolio Malo dete da podigne ruku i da se ono obrati, jer
mislim da je njegovo mišljenje zanimljivo." Onda je Malo dete podiglo ruku pa
je reklo: ,,Ja mislim da si ti završio sa pisanjem svojih ispovesti i da si se usro od
straha da to neko pročita." Onda se Mate pridigao i uspravio na svojoj stolici,
istegao se, pa je stavio ruke iza glave, a onda se i na njegovoj majici lepo video
natpis ,,Opšteprihvaćeno parahrišćanstvo je teško podnositi, još teže ga je
pobediti, ali ne treba se sklanjati, i to je jedino što se može i mora. Mate".
Komšija Profesor je pročitao natpis, i odmah je stavio obe ruke na usta, Kinez Li
je stavio ruke na oči, a Malo dete je stavilo ruke na uši, i nisu se više ni pomerili.
Dobrila je pročitala natpis na majici, ruke su joj poletele u vazduh, ali nije znala
gde da ih smesti, i na kraju je rekla: ,,Nisi valjda opleo po nacionalnim
osećanjima i identitetu?" Tu se onda i Fric zagledao u Matu i njegovu majicu, pa

106
je rekao: ,,Nisi valjda pisao o našem rodnom gradu i nepopularnoj bliskoj
prošlosti?" Onda ih je Mate pogledao, pa je zapalio cigaretu. Tu su onda i
Dobrila i Fric skočili i otrčali u spavaću sobu, pa su se onda ubrzo vratili u
trpezariju, pa je Dobrila spustila na sto trista evra, pa je onda i Fric tresnuo još
petsto evra, pa su uglas rekli: ,,Piši da smo ti mi ujak i ujna, teški invalidi koji
žive u inostranstvu, i nikada nas u životu nisi video."

107
 HRIŠĆANSKI JERETIK

Bila je subota, jedanaest sati pre podne, napolju je bilo hladno, pet ispod nule,
duvao je jak severozapadni vetar kada se u stanu začuo snažan i jeziv vrisak.
Fric i Dobrila su spavali u spavaćoj sobi i pretrnuli su od straha, prepoznali su
glas komšije Kineza Lija. Brzo su izleteli iz sobe i odmah su shvatili šta se
dogodilo: komšija Kinez Li je krenuo da izbaci đubre, i kad je otvorio vrata,
naleteo je na poštara koji je sedeo u hodniku i dremao u svojoj stolici za
pecanje pokriven ćebetom. Kinez Li se tada uplašio, vrisnuo je, ispala mu je
kesa iz ruke i đubre se prosulo po hodniku. Onda je poštar ustao sa stolice i
skupljao ga, a Kinez Li je brzo pobegao nazad u kuhinju. U međuvremenu, iz
trpezarije su izašli i Mate i komšija Profesor filozofije. Onda je Kinez Li rekao:
,,Da je u mojoj domovini, ovaj poštar bi odavno sadio bambus u Cinčengu."
Onda je Mate pitao: ,,Šta ti je to Cinčeng?" Onda je Kinez Li rekao: ,,Nešto kao
vaša Zabela, samo puno zajebanije." Onda je poštar rekao: ,,Zaista vam se
izvinjavam, seo sam ovde malo da se odmorim." Onda je Fric rekao: ,,Što se
mene tiče, sve je u redu, samo ovakav vrisak nikada nisam čuo." Onda je
Dobrila rekla: ,,Ni ja, usrala sam se od straha." Onda je Profesor rekao: ,,Ni ja,
nisam se usrao, ali noga mi je utrnula." Onda je u međuvremenu poštar
pokupio đubre i vratio ga u kesu, i onda je rekao: ,,Odoh da bacim ovo dole u
kontejner, izgleda da imate teletinu sa kikirikijem i povrćem za ručak." Fric je
zatvorio vrata od stana i svi su se premestili iz predsoblja u trpezariju. Mate je
doneo bokal sa kafom i podelio je šolje, pa su onda svi posedali i zapalili

108
cigarete, dok je u kuhinji Kinez Li nastavio da priprema ručak. Onda je Fric, koji
je na sebi imao majicu sa natpisom ,,Kada krava maše repom da otera muvu,
smirena je", rekao: ,,Kakav vrisak imate vi Kinezi, svaka vam čast." Onda je
Dobrila, koja je na sebi imala majicu na kojoj je pisalo ,,Krava koja otera muvu
svojim repom, nije se ni bavila muvom", rekla: ,,Zaista bih volela da više nikad
ne čujem ponovo vrisak na kineskom." Tu je onda Mate, koji je na sebi imao
majicu sa natpisom ,,Čak ni kravu ne zanima nagrada na stočnoj pijaci, a kamoli
da je proslavlja", rekao: ,,Kakvi su nam ovo nenormalni porodični natpisi izbili
na majice?" Onda je Dobrila pogledala u natpise, pa je rekla: ,,Majko moja,
porodično ludilo nam je izbilo, ja bih tu temu najradije da preskočimo." Onda je
Kinez Li, koji je na sebi imao majicu na kojoj je pisalo ,,Zašto čovek ne može da
se zaustavi u gluposti, a može u pameti?", rekao: ,,Ipak, da kažem, sad mi je
malo i žao našeg poštara." Onda je Dobrila rekla: ,,Mogli bismo da ga
pozovemo da uđe unutra?" Onda se čuo poštarov glas koji se već vratio u svoju
stolicu ispred vrata: ,,Neka, hvala, meni je ovde odlično, navikao sam se, nego
bih da se nadovežem na Dobrilu: kada se neprijatne teme izbegavaju i
preskaču, onda se na kraju ostane bez sadržaja, a onda dominiraju glupiranje,
ismevanje, zajedljivost, pa agresija i histerija, a završava se u paranoji i psihozi."
Tu je onda Profesor potvrdno klimao glavom i ništa nije rekao, a na sebi je imao
dosta čudnu majicu na kojoj je pisalo ,,Potpuno prazan mozak danas, ne radi".
Onda je Dobrila rekla: ,,Poštare, je l' si to mislio na našu porodicu?" Onda je
poštar rekao: ,,Delimično." Onda je Kinez Li rekao: ,,Da li si ti uopšte poštar?"
Tu se ponovo poštar oglasio: ,,Apostol Pavle u prvoj poslanici Korinćanima lepo
kaže: Jer potrebno je i različitog mišljenja među vama, da se pokažu oni koji su
postojani." Onda je Mate rekao: ,,Da možda ipak uđeš i zagreješ se?" Onda je
Fric rekao: ,,A može Mate i do apoteke da skokne ako ti nešto treba?" Onda je
poštar rekao: ,,Nikako, kad sam bio mlad, bilo je ili na Bogosloviju ili u poštare, i
odabrao sam ovo drugo, da bih što manje vremena provodio sa što više ljudi, a
i da ne širim crkvene istine, već ono što mi je na srcu, jer kako lepo kaže Sveti
Avgustin, kad ne bi bilo jeretika, crkva bi zaspala na Svetom pismu kao na
jastuku: jeresi je prisiljavaju da se probudi." Onda je Fric rekao: ,,A možda ipak
da si zaobišao poštu u životu?" Tu je onda poštar rekao: ,,Zažalio bih, ovako
imam uvid u to šta rade sekte." Onda je Mate rekao: ,,Je l' nam zato stalno
otvaraš poštu?" Onda je poštar rekao: ,,Da, ali ne svu, uglavnom banke, sudove,

109
elektrodistribuciju, infostan, i ostale sekte." Onda je Dobrila rekla: ,,Izvini, a šta
ti je ono malopre značilo da 'delimično' misliš i na nas?" Onda je poštar rekao:
,,Mislio sam to 'delimično' na vaše porodično ludilo, ali i na ovaj mrak ovde koji
se naziva društvom, na sve nas zajedno, jer kad je nekome stalno i uvek i za sve
neko drugi kriv, taj i ne zna koji je njegov problem, i onda polako umire, a da ni
ne zna od čega je bolestan." Tu je onda Fric rekao: ,,Izvini, sad kad znam da si ti
čuknut, je l' ti uopšte imaš neku poštu za nas?" Onda je poštar rekao: ,,Bilo je
nešto, ali sad je kasno, pomešalo mi se sa đubretom, i sve je sad u kontejneru."

110
 GREH NJEGOVOG OCA

Bio je petak, pola pet ujutru, još nije svanulo, a nije ni bilo blizu svanuća, sunce
je tek za dva i po sata trebalo da se pojavi, tek negde oko sedam sati ujutru,
dakle, bio je mrkli mrak u beogradskom naselju Konjarnik, ali i ne samo tu, već i
u naselju Braće Jerković, na primer, ili na Miljakovcu, retko koja sijalica je
gorela, a isto je bilo i na celoj opštini Zvezdara, kao i na Paliluli, Vračaru,
Voždovcu, a i ne samo tu, bio je mrak širom Balkana, u Mostaru, kao i u Skoplju
i Sarajevu, ili u Novom sadu i Splitu, pa i dalje, u Sevilji ili Minhenu ili
Kopenhagenu, širom Evrope je bio mrak. A onda je jasno da je i u stanu bio
potpuni mrak, i u spavaćoj sobi u kojoj su spavali Fric i Dobrila. Ništa se nije
videlo, i ništa se nije ni čulo. Međutim, neko se ipak po stanu šunjao, otvorio je
vrata od spavaće sobe, prišao je polako krevetu, i to onoj polovini na kojoj je
spavao Fric, i onda je zasvetlela lampa sa mobilnog telefona, jako i usmereno
svetlo koje se nije rasipalo van svog cilja, a cilj je bio jasan, svetlost je bila
naciljana direktno u Fricovo desno oko. Taj koji se prišunjao krevetu i držao
telefon u ruci bio je Mate. I pomerao je lampu malo u desno, a malo u levo oko,
šarao je, kako se to lepo kaže. Fric je počeo da trepće, obrve su me se
pomerale, a onda je otvorio oči. Mate je usmerio lampu nadole, ka podu, i
rekao: ,,Je l' bi mogao da ustaneš, potreban si mi kao nikad do sad?" Tu je Fric
već progledao na oba oka, jedva, ali je ipak progledao, i onda je rekao: ,,Ovo liči
na jedan od ključnih momenata u tvom životu?" Onda je Mate rekao: ,,To je
možda i tačno." Fric je gledao u Matu, nazirao ga je, pa je rekao: ,,Kad bi mi

111
samo dao neki nagoveštaj?" Onda je Mate rekao: ,,Imam neke rupe u knjizi
koju pišem, a ova mi je najveća." Onda je Fric pitao: ,,Je l' bar znaš o čemu se
radi u toj rupi?" Onda je Mate rekao: ,Z,nam, tu se radi o tvojoj bolesti." Onda
je Fric nešto glasnije izgovorio: ,,Molim?!" I tu je Dobrila počela da se pomera, i
okrenula se ka Fricu, Mate je iskrenuo svetlo na telefonu i usmerio ga je ka
podu ispod kreveta, onda je Dobrila u polusnu pitala Frica: ,,S kim to
razgovaraš?" Onda je Fric rekao: ,,Sa Mir-Jam." Onda se Dobrila okrenula na
drugu stranu i ponovo zaspala. Onda je Mate pitao: ,,Ko ti je Mir-Jam?" Tu je
Fric rekao: ,,A o kojoj mojoj bolesti da pričamo?" Onda je Mate rekao: ,,O tvom
alkoholizmu, o tome najmanje znam." Onda je Fric rekao: ,,Što ne popunjavaš
rupu sa svojom bolešću?" Onda je Mate rekao: ,,Kojom mojom bolešću?" Tu je
onda Fric rekao: ,,Nekom od mentalnih." Onda je Mate rekao: ,,Ja bih te ipak
molio da ustaneš i da pređemo u trpezariju." Fric je ćutao neko vreme, nije se
ni pomerao, ali onda je polako ustao, da ne probudi Dobrilu, i onda su Fric i
Mate izašli iz sobe i ušli u trpezariju. Mate je upalio svetlo, uključio je laptop na
stolu, a onda je prineo veliki bokal sa kafom i dve šolje, i kad su se smestili u
stolice, Mate je rekao: ,,Hvala ti puno, ovo mi je jedno od važnijih poglavlja."
Onda je Fric otpio gutljaj kafe i zapalio cigaretu, pa je rekao: ,,Kako ti se zove
poglavlje?" Onda je Mate rekao: ,,Alkoholizam moga oca." Tu ga je Fric
pogledao, pa je rekao: ,,Očajan ti je naslov, ne pristajem na razgovor." Onda je
Mate rekao: ,,Evo ti laptop, ajde ti daj naslov." Onda se Fric premestio na
Matinu stolicu i napisao je naslov: ,,Život bez alkohola je isto kao da si pčeli
oduzeo cvet." Onda je Mate rekao: ,,Nema šanse, to nije moj književni stil."
Onda se Fric ljutito vratio na svoju stolicu, sedeo je i pušio i pio je kafu, i samo
je rekao: ,,Oduvek sam mrzeo jebenu književnost." Mate je buljio u ekran
laptopa, i nisu više razgovarali. Fric je, inače, na sebi imao majicu na kojoj je
pisalo ,,Nikad ne pružaj ono što se od tebe očekuje. Fric". Mate je sedeo vidno
nezadovoljan, a na njegovoj majici je pisalo ,,Nesklad je majka harmonije, kao
drvo koje je niklo u pustinji. Mate". Ćutali su nekih desetak minuta, onda je
Mate rekao: ,,Ako ostavim tvoj naslov, hoćeš onda hteti da pričaš?" Onda je
Fric rekao: ,,Možemo da probamo." Onda je Mate rekao: ,,Prvo pitanje glasi:
koliko dugo nisi popio alkohol, i drugo: smatraš li sebe izlečenim od
alkoholizma?" Tu je onda Fric odgovorio: ,,Petnaest godina, neizlečen." Onda je
Mate pitao: ,,Kako?" Onda je Fric rekao: ,,Eto tako." Tu su se onda otvorila

112
vrata od trpezarije i ušla je Dobrila, kosa joj je bila raščupana, oči jedva
otvorene, na sebi je imala majicu na kojoj je pisalo ,,Kad Fric lizne rakiju, kao
kravi da si dao detelinu, a svinji bilo šta. Dobrila". Onda je Dobrila rekla: ,,Imala
sam noćnu moru." Onda su se i Fric i Mate zagledali u Dobrilu, pa je Fric ugasio
cigaretu, ustao je i krenuo nazad u krevet, i na vratima je samo rekao: ,,Mate,
sad imaš sve što tebi treba, neka ti Dobrila popunjava tu crnu rupu u knjizi, ipak
ona zna mnogo više o tome."

113
 MLAĐA SESTRA

Bila je subota, jedanaest sati pre podne, prizor u trpezariji je bio uobičajen:
Mate je sedeo za stolom i pisao je na svom laptopu, Dobrila je sedela pored
njega i gledala je nešto u svom telefonu, komšija Profesor filozofije je sedeo
okrenut ka prozoru i gledao je u daljinu, komšija Kinez Li je seckao povrće u
kuhinji. Ali onda se Fric probudio i ušao je u trpezariju, nije ništa rekao, samo je
sipao kafu u šolju, a na sebi je imao majicu na kojoj je pisalo ,,Tačno je da se
osećam kako sam promašio život, ali je veliko pitanje da li sam ga uopšte i
gađao. Fric". To je primetio Profesor filozofije, i rekao je: "Predivno!" Dobrila je
na to rekla: ,,Možda vama, ali meni je uvredljivo." Međutim, Kinez Li je rekao:
,,Ima neke kineske mudrosti u ovom citatu." Mate je na sve to dodao: ,,Moj
otac briljira u snu." Onda je Fric popio kafu i izvalio se na kauč. I narednih sati
ništa se nije promenilo, sve dok se u podne nije začulo zvono na vratima. Tada
je Fric rekao: ,,Uopšte mi se ne druži sa poštarom." Međutim, tada se začulo i
snažno udaranje šakom u vrata. Onda je Fric morao da ustane, izašao je u
predsoblje, pogledao je kroz špljunku, i vratio se u trpezariju, pa je rekao:
,,Poštar je uplakan!" Tu su svi pogledali u Frica, čak je i Kinez Li prestao da secka
bambus. Onda je Fric pogledao ponovo kroz špijunku, i video je poštara kako
drži ruku na čelu i rida. Onda je Dobrila rekla: ,,Otvori mu vrata!" Tu je Fric
odgovorio: ,,Ne pada mi na pamet." Međutim, poštar je onda kroz suze rekao:
,,Bogami, moraćeš!" Svi su se u trpezariji skamenili. Onda je Fric pitao: ,,Zašto?"
Onda je poštar rekao: ,,Zato što imam pismo za sve vas, prisutne u stanu."
Onda je Mate rekao: ,,Otkud ti uvek znaš ko je sve u stanu prisutan?" I onda je

114
Fric otvorio vrata, pa mu je poštar pažljivo pružio kovertu, i šapnuo je: ,,Ovo
vam je od Malog deteta, spakovalo se i napustilo nas." Kinez Li se srušio u
trpezariji, onesvestio se. Dobrila je stavila ruku na usta. Mate je zinuo. Profesor
filozofije se zagledao u patos. Onda je poštar rasklopio svoju stolicu za pecanje i
seo u hodniku ispred vrata, i rekao je: ,,Potpuno sam iznemogao, ovo pismo me
je dotuklo." Onda je Fric gledao u kovertu, pa je rekao: ,,Nemam snage ovo da
čitam, šta ti znači napustilo nas?" Onda je poštar rekao: ,,Malo dete se
spakovalo i otišlo u grad koji se zove Jelounajf, jedini grad Severozapadnih
teritorija države Kanade, stanovnika oko dvadeset hiljada, severnije nije
moglo." Tu se Kinez Li podigao sa patosa, uzeo je šećer i vodu, nikome nije palo
na pamet da mu to ponudi, oporavio se, pa je rekao: ,,Nek nam samo Malo
dete bude srećno." Onda je Fric otvorio kovertu i pročitao je: ,,Pismo
zahvalnosti... ja nemam snage ovo da čitam." Onda su se u trpezariji čuli
glasovi: ,,Ni ja... ni ja... Onda je poštar rekao kroz suze: ,,Hoćete ja da vam
pročitam, pošto sam ga već čitao, pa mi je lakše?" Onda je Fric rekao: ,,Može."
Onda je poštar počeo: ,,Dragi prijatelji, nisam imao snage da se opraštam od
vas, zato sam odlučio da to uradim na ovaj način. Dobio sam posao u aj-ti
kompaniji u Kanadi, javio sam se na konkurs i primili su me odmah, avion mi
poleće za pet sati. O tome kako mi ide, javljaću vam, ali sad samo na brzinu da
vam se zahvalim. Ovako: hvala svima jednako, ali i svakom na poseban način.
Hvala Kinezu Liju što je jednom našao u mom džepu kesicu droge, progutao je,
traumirao se, povraćao danima, odvezli ga u bolnicu, a ni reč mi nije rekao, i
tako me naučio šta znači žrtvovati se za drugog; hvala Mati koji me je prihvatio
kao mlađeg brata i jednom mi objasnio da je mnogo teže lagati, jer od te težine
kad-tad najebeš; hvala Profesoru filozofije koji me je naučio mnogo čemu, čak
me je upoznao i sa apofatičkom teologijom koja me uopšte nije zanimala, ali mi
je tako objasnio da jedino vredi raditi ono što voliš i u šta veruješ; hvala Fricu
koji me nije prihvatio kao sina i tako me sačuvao od samog sebe, i naučio me da
je razborito ćutanje protivnik težnji da drugima soliš pamet (to je inače citat
Jovana Lestvičnika, ali nema veze); i veliko hvala Dobrili koja me jeste prihvatila
kao majka i jedina mi rekla da idem što pre odavde da vidim i nešto drugo..." Tu
je Dobrila rekla: ,,Uopšte nisam mislila ozbiljno." Onda je poštar nastavio: ,,... i
imam samo jednu molbu, ovih dana će vam pozvoniti moja mlađa sestra, i
jedina želja mi je da brinete o njoj kao što ste brinuli o meni. Vaše Malo dete."

115
U trpezariji je nastao potpuni tajac. Mate je rekao: ,Ja nisam ni znao da ima
sestru." Onda je poštar rekao: ,Ima i post skriptum: možda će vam pozvoniti i
moji baba i deda ovih dana, pa ako bi mogli i na njih da pripazite." Onda je Fric
pogledao u plafon i onesvestio se. Onda je poštar rekao: ,,U redu, ovo sam
izmislio za babu i dedu, to nije napisao, ali moraćete ipak brže da se oporavljate
od šoka." Onda je Dobrila pitala: ,,Zašto?" Onda je poštar rekao: ,,Zato što ćete
uskoro da se vežete i za tu mlađu sestru, a i ona će da ode odavde jednog
dana."

116
 LEKCIJA POD STOLOM

Bila je subota, pola šest ujutru, bio je mrak napolju kao i u stanu, Dobrila i Fric
su spavali u velikom bračnom krevetu kad su se vrata od njihove spavaće sobe
otvorila i Mate je na prstima i pognutih leđa ušao unutra, držao je u ruci
mobilni telefon sa uključenom lampom. Prišao je polako Dobrili, uperio je
svetlo ka njenom licu, ali Dobrila je odmah izvukla ruku koja je bila ispod
jorgana i upalila je svetlo na lampi pored kreveta, pa je rekla: ,,Da li ti planiraš
da u skorije vreme prestaneš sa tim šunjanjem po stanu?" Mate se prepao od
Dobriline brze reakcije, ali odmah je stavio prst na usta, i šapnuo joj: ,,Tiho,
imamo problem u trpezariji." Onda mu je Dobrila rekla: ,,Oduvek smo ga imali."
Tu je Mate seo na krevet pored Dobrile, pa je rekao: ,,Ovo je sad ozbiljno,
komšija Kinez Li već treću noć spava ispod trpezarijskog stola." Tu se Dobrila
uozbiljila, pridigla se i premestila u sedeći položaj, pa je rekla: ,,Ne razumem?"
Onda je Mate rekao: ,,Već treću noć čim zatvori restoran, on meni pošalje
poruku, ja mu otključam vrata, i on tiho uđe u stan sa ćebetom, pa uđe onda u
trpezariju, i ode pravo ispod stola, tu se izuje, i legne da spava." Onda je Dobrila
pitala: ,,Je l' ti rekao razlog?" Onda je Mate rekao: ,,Jeste, promenio je u
restoranu neka jela, neka je skroz izbacio, a uveo neka potpuno nova,
odštampao je i novi jelovnik, stavio ga je i u izlog, i onda su ga masovno
popljuvali i izvređali na Guglu." Tu se onda i Fric iznenada pridigao u krevetu, pa
se premestio u sedeći položaj: ,,Ovo mi je već zanimljivo da čujem." Onda je
Mate rekao: ,,Ja sam mislio da spavaš?" Onda je Fric rekao: ,,Zajebao si se kao i
uvek." Onda je Dobrila pitala: ,,Ko ga je izvređao i popljuvao?" Mate je
odgovorio: ,,Ima tu i nekoliko njegovih sunarodnika, ali uglavnom ovdašnji

117
ljubitelji kineske kuhinje." Onda je Fric pitao: ,,Kako znaš ko je ko?" Onda je
Mate rekao: ,,Sunarodnici pišu na kineskom." Onda je Dobrila rekla: ,,Moramo
odmah da reagujemo, zašto bih ja bila budna, a on i dalje da spava." I onda je
sklonila jorgan sa sebe i ustala je iz kreveta, ali se onda ukočila u mestu jer je
videla da na sebi ima čipkaste tange i majicu do pupka na kojoj je pisalo ,,Život
je borba, biješ sa i sa svojim i sa tuđim mozgom. Dobrila". Tu je i Mate bio
potpuno zbunjen, gledao je u Dobrilu, pa je rekao: ,,Nemam reči." Dobrila, koja
je bila skoro pa u šoku, držala je glavu pognutu i gledala nadole, ka tangama, i
samo je rekla: ,,Pojma nemam šta sam sanjala, ali ovo nisam sigurno,
jednostavno ne priznajem." Onda je Mate, koji je na sebi imao majicu na kojoj
je pisalo ,,U ovoj porodici apsolutno je sve diskutabilno. Mate", rekao: ,,Ni ja
nemam pojma šta sam sanjao, znam samo da je bilo konfuzno, ali ovo tvoje
moramo ignorisati." I dok su njih dvoje tako stajali u sobi pored kreveta, Fric se
mučio da se izvuče napolje ispod svog jorgana. Čulo se kako stenje i mrmlja i
psuje i samo je rekao: ,,Ja ni noge ne mogu da izvučem, ali bar znam šta sam
sanjao." Vukao je jorgan nadole, pokušavao je da se iskobelja, na kraju se
prevrnuo i ispao iz kreveta, pa se onda pridigao i na sebi je imao do poda
dugačku belu spavaćicu i na stotine ispisanih poruka, pa je rekao glasno: ,,Evo
me! Dominikanski fratar!" Onda je Dobrila rekla: ,,Majko moja. Ajmo u
trpezariju." I onda su sve troje izašli iz spavaće sobe i ušli u trpezariju, pa su
pogledali ispod stola, a tamo je komšija Kinez Li mirno spavao umotan u ćebe.
Onda je Mate rekao: ,,Možda da ga pustimo da spava još malo." Onda je Mate
prineo bokal sa kafom na sto, doneo je i šolje i tako su sve troje posedali,
zapalili su cigarete i mirno pili svoje kafe. Fric se mučio da prekrsti noge, na
kraju je i odustao od toga. Onda je Mate rekao: ,,Ako ću i ja da imam košmare
ceo život kao vas dvoje, i da se budim u sličnoj odeći, možda da se ipak javim
nekom doktoru." Onda je Dobrila gledala u Frica pa je rekla: ,,Ajde što si u
spavaćici, nego vidi koliko ti je reči ispisano, neverovatno." Onda je Fric
pogledao u Dobrilu pa je rekao: ,,Ajde što ti nosiš tange, nego još i spavaš
pored fratra. Neverovatno." Onda se iznenada čuo krik ispod stola, Kinez Li se
probudio i prepao se, pa je Mate rekao: ,,Ne brini, na sigurnom si." Onda je Fric
rekao: ,,Ja tebe ne razumem, došao sl iz Kine i otvorio restoran, i sad si već
godinama ovde, i jezik si naučio, i uveo si sada neke radikalne promene u
restoranu i hoćeš da te ljudi vole i da te ne pljuju? Pa da l' si ti normalan Kinez

118
ili si ti nenormalan Kinez?" Onda je Kinez Li rekao: ,,Kad vidim vas troje,
smatram sebe normalnim Kinezom." Onda je Fric podigao svoju spavaćicu da bi
se lakše sagnuo i sišao je ispod trpezarijskog stola, seo je pored Kineza Lija i
zagrlio ga, a onda mu je šapnuo na uvo: ,,Ti nisi ništa naučio ovde kod nas,
zapamti dobro, jednom zauvek..." A onda mu je viknuo na uvo: ,Mi ovde ne
menjamo ništa! Ni naše ludilo, ni jelovnike! Mi samo pljujemo!"

119
 KRIVICA I POKAJANJE

Bila je nedelja, tačno četiri ujutru, kad je Fric ustao iz kreveta zbog male nužde.
Hodao je na prstima da ne bi probudio Dobrilu, a na sebi je imao majicu na
kojoj je bilo ispisano ,,Razborito ćutanje je oslobođenje od ropstva". Izašao je iz
spavaće sobe, otvorio je vrata od kupatila, nije nikoga video unutra, nije ni
palio svetlo da se ne bi razbudio, ali onda je čuo Matin glas: ,,Dobro jutro." Tu
je Fric vrisnuo, prestravio se, i skočio je pravo u kadu na glavu, i razbio se. Mate
je sedeo u mraku, na spuštenoj dasci od ve-ce šolje. Fric se okrenuo na leđa,
ispružio se, i tako je ležao u kadi, a onda je rekao: ,,Ako ništa, bar sam se
ispišao." Onda ga je Mate pitao: ,,Jesi li ti ostao nekad bez vazduha zbog
osećanja krivice?" Onda je Fric, ležeći u kadi, pitao: "Sine, jesi li mnogo
zgrešio?" Onda je Mate rekao: ,,Ne mogu ni da dišem." Onda je Fric pitao:
,,Koliko si zgrešio?" Onda je Mate rekao: ,,Mnogo." Onda je Fric rekao: ,,Priznaj
šta je bilo ili daj bar neki detalj da znam o čemu se radi." Onda je Mate rekao:
,,Ne pada mi na pamet." Onda je Fric rekao: ,,Sine, ili ispovest ili samoubistvo,
nema trećeg." Onda je Mate pitao: ,,A pokajanje?" Onda je Fric rekao: ,,Tačno,
zajebao sam se, to sam zaboravio, em je rano em sam se upišao od straha. Idi u
trpezariju i sačekaj me da se presvučem." Onda je Mate ustao sa daske od šolje,
pustio je vodu i krenuo u trpezariju. Onda je Fric pitao: ,,Što si ti pustio vodu
kad si sedeo na spuštenoj dasci, a ja se upišao u kadi?" Onda je Mate rekao:
"Mahinalno." I tako je Mate iz kupatila prešao u trpezariju i legao na kauč, i
čekao je Frica koji je otišao u spavaću sobu da se presvuče. Posle desetak
minuta vrata su se otvorila i u trpezariju je ušao Fric, na sebi je imao tesan crni

120
svileni ogrtač, sa slikom žuto-zelene palme i nekoliko crvenih papagaja u
krošnji, a ispod miške je nosio Bibliju. Onda je Fric rekao: ,,,Dobrila mi je sakrila
mantiju." Onda je Mate rekao: ,,Onu tvoju?!" Onda je Fric rekao: ,,Onu crnu,
predivnu." Tu se onda Mate zagledao u Frica, pa je pitao: ,,Taj ogrtač ti očajno
stoji, nekako si naduven u njemu?" Tu je onda Fric prišao blizu kauča: ,,Sine, je
l' se ti kaješ ili ne?" Onda je Mate rekao: ,Još uvek sam samo u govnima, nisam
još počeo da se kajem." Onda je Fric rekao: ,,Je l' imaš osećaj krivice ili nemaš?"
Onda je Mate rekao: ,,Užasan." Tu je Fric napravio nagli pokret rukama i svukao
ogrtač sa sebe i udario se po majici, na kojoj je pisalo "Pokajanje je majka
smirenosti. Otac Fric". Mate je bledo gledao u natpis, pa je Fric svukao sa sebe
tu majicu, i pokazao drugu koja je bila ispod, i pisalo je ,,Sujeta ima svoju formu
i zove se grč. Na licu, telu ili u mišljenju. Grč koji može da se vidi ili da se čuje ili
da se oseti. Sine, sujeta je izvor tvog zla. Otac Fric". Onda je Mate rekao:
,,Odakle ti te budalaštine?" Onda je Fric rekao: "Sine, umukni." I skinuo je tu
majicu, pa je pokazao novu, na kojoj je pisalo ,,Nisi samim sobom zadovoljan,
to znači da ne radiš dovoljno na onome u šta veruješ. Otac Fric". Onda je Mate
rekao: ,,Znači zato izgledaš tako naduto, imaš gomilu majica na sebi?" Onda je
Fric skinuo majicu, pa je pokazao sledeću, sa natpisom ,,Postoji u mozgu jedan
deo za hvatanje krivine, i kad imaš razloga za to, ali i kad nemaš nijednog
razloga, i baš tad ili najebeš ili ispadneš mnogo glup u životu. Otac Fric". Tu se
Mate malo zamislio, a Fric je odmah pokazao novu majicu, na kojoj je pisalo
,,Dopuna prethodne majice: Deo mozga koji hvata krivinu traži svog Boga, tom
delu mozga je potreban smisao. Otac Fric". Mate je ćutao, a Fric je odmah
skinuo ovu i pokazao sledeću majicu, na kojoj je pisalo ,,Još samo jedna
dopuna: zbog tog dela mozga može da se ode u drogu, alkohol, u pitaj kurac
koju već nevolju. Otac Fric". Onda je Mate rekao: ,,Ta ti je prostačka." Onda je
Fric rekao: ,,Znam, žurio sam." Onda je pokazao novu majicu, lupio se po njoj,
isprsio se, i rekao: "Sine moj, ovo čitaj pažljivo." A na majici je pisalo ,U početku
vodiš monolog u sebi, tu ti niko nije potreban, samo ti govoriš. A onda se
sklizne u dijalog, u rasprave i objašnjavanja, razgovaraš sa drugima, sa celim
svetom. I s vremenom, iako izgleda da dođe iznenada, nametne ti se jedini
izlaz, kad počneš da razgovaraš sa svojom savešću i sa onim što radiš. I tu si
konačno smiren i poslušan. Otac Fric". Tu se Mate zamislio, pročitao je jednom,
pa još jednom, pa je rekao: ,,Odakle tebi sve te majice?" Onda je Fric rekao:

121
,,Skupljam ih godinama." A onda je, potpuno mokar od znoja, skinuo i tu majicu
i pokazao novu, na kojoj je pisalo ,,Osećanje krivice je izvor ogromne energije!
Otac Fric". Onda je Mate rekao: ,,E, to ti verujem, ali ja sam se sad skroz
privikao na krivicu, da ne moram ništa da priznajem." Onda je Fric kažiprstom
nacrtao krst u vazduhu i rekao: ,,Sine, bićeš ti još dugo u govnima, ali barem nisi
sam, dođi da te tata zagrli."

122
JA SAM FIKCIJA NASTALA NA
NERVNOJ BAZI, KOJA NEMA
OSEĆAJA ZA HARMONIJU

123
 TUGA ZA PRIJATELJEM

Bila je subota, deset sati pre podne, kada je Dobrila pitala Matu: ,,Možda bi tebi
prijalo da budeš sam neko vreme?" Mate nije ništa odgovorio, ćutao je i gledao
je u plafon, ispred njega je stajao laptop, a na sebi je imao majicu na kojoj je
pisalo ,,Društvo nagrađuje ambiciozne ljude. Uskoro! Kraj će biti uskoro!" Fric je
mirno sedeo, pušio je i pio kafu i gledao kroz prozor, a na sebi je imao majicu
na kojoj je pisalo ,,Potrudi se i za sebe i za druge da hodaš odsutan po ovoj
zemlji". Onda je Dobrila ponovo pitala Matu: ,,Možda ti je potreban mir da
konačno završiš s tom knjigom?" Tu je onda Mate rekao: ,,Možda." Onda je Fric
rekao: ,,Koji to nemir njemu smeta da bi napisao svoje ispovesti?" Onda je
Dobrila rekla: ,,Možda ne može nešto da prizna pa mu prisustvo roditelja
smeta?" Onda je Fric rekao: ,,Što onda piše ispovesti ako ga još uvek jebu u
mozak mama i tata?" Onda je Dobrila rekla: ,,Što ti ne buljiš kroz neki drugi
prozor u toj kretenskoj majici, nego baš ovde u trpezariji?" Onda je Mate rekao:
,,Ja reč nisam rekao, zašto vas dvoje ne gledate svoja posla i pustite mene na
miru?" I tako su sve troje mirno sedeli i pili svoje kafe i pušili tog prepodneva u
trpezariji. Mate koji je radio na svojoj knjizi, Fric koji je gledao zamišljeno kroz
prozor, i Dobrila koja je gledala u Matu, a na sebi je imala majicu na kojoj je
pisalo ,,Zašto uopšte pitam Frica šta ima novo, kad je jedino što želim da čujem:
nema ništa". Onda je zapištao Dobrilin telefon, stigla joj je poruka, pogledala je
u ekran, pa je rekla: ,,Komšija Profesor filozofije, izgleda da je zabrinut zbog
Kineza Lija." Onda je ubrzo stigla poruka i na Fricov telefon, pa je pročitao:
,,Kinez Li, on je izgleda zabrinut zbog Profesora." Onda je Mate rekao: ,,Što im
nešto ne odgovorite na te poruke?" Onda su se posle desetak minuta naglo
otvorila vrata od stana i u trpezariju su ušli komšije Profesor filozofije i Kinez Li i

124
seli su za veliki sto u trpezariji. Obojica su izgledali očajno, umorno, zabrinuto,
čak pomalo i ljutito. Onda je Mate rekao: ,,Baš sam mislio da napravim pauzu."
Onda je Dobrila pitala: ,,Je I' ste vas dvojica sve vreme bili zajedno?" Onda je
Kinez Li rekao: ,,Jesmo." Onda je Fric pitao: ,,Je l' vi krijete jedan od drugog da
nam šaljete poruke?" Tu su se onda Kinez Li i Profesor pogledali u oči. Onda je
Mate rekao: ,,Krili su." Onda je Dobrila rekla: ,,Nije mi jasno, brinete se jedan za
drugog, i to krijete, ne razumem." Onda je Fric rekao: ,,Ni ja." I Mate je rekao:
,,Ni ja." Onda je Dobrila rekla: ,,Ajde prvo Kinez Li, da te čujemo?" Onda je
Kinez Li ustao sa stolice, poklonio se, i rekao: ,,Ja se brinem za njega jer otkako
je Malo dete otišlo u Kanadu, radikalno se povukao i zatvorio se u sebe. Toliko."
I Kinez Li je seo. Onda je Dobrila rekla: ,,Profesore?" Onda je Profesor ustao,
klimnuo je svima glavom, i rekao: ,,Otkako je Malo dete otišlo u Kanadu ovaj
me ubija svojim očajem i ogorčenošću zbog stanja u društvu, i samo mi o tome
priča, toliko." I Profesor je onda seo. Onda je Kinez Li ponovo ustao, poklonio
se, i rekao: ,,On ne prihvata da i mi Kinezi imamo pravo na agoniju. Toliko."
Onda je Kinez Li seo. Onda je Profesor ustao, klimnuo je glavom i rekao: ,,On ne
prihvata da sam ja, kad sam u govnima, sklon kontemplaciji, takav sam tip.
Toliko." Onda je Profesor seo. Onda je Mate pitao Kineza Lija: ,,Je l' si ti očajan
zbog stanja u društvu u Kini ili ovde, kod nas?" Onda je Kinez Li ustao, poklonio
se, ali ga je Fric povukao za ruku i rekao: ,,Ne moraš više da ustaješ, veruj mi."
Onda je Kinez Li rekao: ,,Ja već dugo nisam u Kini." Onda je Dobrila rekla: ,,Ako
smem samo nešto da primetim, ta majica ti je čudesna!" Onda je Kinez Li ipak
ustao, poklonio se, i stavio ruke na bokove, i pokazao svima majicu na kojoj je
pisalo ,,Imam strah od noćnih mora, a od dnevnih nemam, i danima ne spavam
jer mi je lakše da se mučim budan nego u snu". Onda je Dobrila rekla: ,,Ja
nemam reči koliko je divna ova majica!" Onda je Mate rekao: ,Ni ja." Onda je
Fric rekao: ,,Meni nije nešto." Tu je onda i Profesor ustao, stavio je ruke na
bokove i pokazao svoju majicu, na kojoj je pisalo ,,Kada si danima u agoniji i
kada jednom izađeš iz toga, videće ti se u očima i po osmehu, taj raj koji je u
tebi". Onda je Fric rekao: ,,Meni je ova fenomenalna! Što ne prošetate po
trpezariji vas dvojica, da vidimo bolje te majice?" Onda su Profesor i Kinez Li
odmah skočili na noge i hodali su ukrug oko stola i vrckali dupetima, i tako
nekoliko puta, i onda je Fric poslao poruku Dobrili, pa je ona uzela telefon i
pročitala: ,,Dobrila, šta ćemo da radimo, ova dvojica su skroz odlepili?" Onda je

125
Dobrila odgovorila: ,,A što ti od ovih jadnih ljudi što pate za prijateljem koji je
napustio zemlju praviš modnu reviju?" Onda je Fric napisao: ,,Došlo mi je
spontano." Onda je Dobrila napisala: ,,Onda ćemo s njihovim ludilom isto što i
ja radim s tvojim." Onda je Fric napisao: ,,Šta radiš?" Onda je Dobrila napisala:
,,Ignorišem te."

126
 DAN IZNENAĐENJA

Bila je subota, šest sati po podne, i na trenutak bi moglo da se učini kao da

nikada nije bilo ovako mirno u stanu, jer uprkos činjenici da su svi bili na okupu,
mir je trajao već satima. I dok je u kuhinji komšija Kinez Li sa uživanjem i uz
zviždukanje kineskih melodija pravio večeru, za stolom je sedeo Mate i marljivo
pisao svoje ispovesti na laptopu, a pored njega su sedeli Dobrila i komšija
Profesor filozofije, koji su ispijali svoje kafe i čitali nešto, svako na svom
telefonu. Jedino je Fric bio u spavaćoj sobi i tamo je čvrsto spavao. I, naravno,
baš tada, začulo se zvono na vratima. Niti je Mate prestao da piše, niti je Kinez
Li prekinuo sa pripremanjem hrane, niti su Dobrila i Profesor podigli pogled sa
svojih telefona. I onda se zvono na vratima ponovo čulo, ovog puta produženo.
I dalje nije bilo nikakve reakcije. Onda se sve to isto ponovilo, taj koji je zvonio
nije odustajao, a ni prisutni u trpezariji i kuhinji tome nisu pridavali pažnju.
Onda su se vrata od spavaće sobe otvorila i na vratima trpezarije se pojavio
Fric, na sebi je imao dugačku belu spavaćicu, i ono što je bilo čudesno,
spavaćica je bila dugačka nekoliko metara, vukla se po podu za njim, i na
stotine poruka je bilo ispisano na toj spavaćici. Iako se u pozadini i dalje čulo
zvono koje nikome nije privuklo pažnju, spavaćica jeste, apsolutno. Mate je
odmah prestao da piše, Kinez Li je prestao da kuva, Dobrila i Profesor su spustili
telefone. Svi su bili zaprepašćeni Fricovom spavaćicom i, posebno, količinom
ispisanih poruka koje su izašle iz njega tokom spavanja. Fric ništa nije rekao, oči
su mu bile otečene i zenice su se jedva nazirale, samo se okrenuo i prišao
vratima, pogledao je kroz špijunku, pa se vratio u trpezariju i uzeo jednu stolicu,

127
i promrmljao je: ,,Jebeni poštar, on još veruje da ću ga jednog dana zavoleti." I
kad je izlazio iz trpezarije, svi su pošli za njim čitajući natpise na spavaćici. Onda
je Kinez Li rekao: ,,Ove poruke su totalno nepovezane?!" Onda je Fric rekao:
,,Jebeni Kinez, kao da je moj život inače povezan." Onda je spustio stolicu
ispred vrata i seo, i tek onda je poštar prestao da zvoni, pa je rekao: ,,Komšija,
zašto spavaš ceo dan?" Tu je onda Mate rekao: ,,Otkud on zna da je ovaj
spavao ceo dan?!" Onda je poštar rekao: "Isto kao što znam i gde ti je zapelo sa
ispovestima, ali o tome ću drugi put." Tu je Mate zanemeo, pa je Fric rekao: ,,Je
l' sediš na svojoj stolici za pecanje?" Onda je poštar rekao: ,,Normalno, imam
čak tri isporuke za vas." Onda je Fric rekao: ,,Koje su tužbe ove nedelje?" Onda
je poštar rekao: ,,Nema tužbi, dva paketa i jedna divna isporuka." Onda je Fric
pitao: ,,Reci šta je u paketima, pošto si već pogledao." Onda je poštar rekao: ,,U
jednom je ogromna Biblija, to je za tebe." Onda je Fric rekao: ,,Jebeni popovi,
dobro su se setili da povećaju font, mogu da oslepim od onih malih slova."
Onda je poštar rekao: ,,U drugom je ventilator, to je za Profesora." Tu su onda
svi pogledali u Profesora koji je sedeo na patosu i čitao poruke na Fricovoj
spavaćici, pa je rekao: ,,Kad svi jure radijatore, ja kupim ventilator, tad su
najjeftiniji." Onda je Fric rekao: ,,Jebeni Profesor filozofije, svoja sranja krije, a
filozofira samo o tuđim." Onda je poštar rekao: ,,Treći paket je poseban." Onda
se čuo dečiji glas: ,,Poštare, ja nisam paket." Tu je onda Fric brzo ustao sa
stolice i naglo otvorio vrata, i video je poštara kako sedi u stolici, a pored njega
jednu devojčicu koja je u ruci držala cedulju. Onda je Fric uzeo taj papirić i
pročitao: ,,Ja sam Sestra malog deteta, ova cedulja je njegova preporuka." I
onda su i Dobrila i Mate i Kinez Li i Profesor ustali sa poda u trpezariji gde su
čitali poruke na spavaćici i zablenuli se u poštara i devojčicu. Onda je Sestra
malog deteta pitala: ,,Zašto imaš toliko poruka na spavaćici?" Onda je Fric
rekao: ,,Jebeni Mate, ubija me u pojam sa pisanjem svojih ispovesti, pa sam ja
sanjao da pišem svoje." Onda je Sestra malog deteta prišla Fricu i počela da čita
poruke sa spavaćice: ,,Prvo oprosti samom sebi i pusti prirodu da sve reši",
,,Ako znaš uzrok svog nemira, onda znaš i da je na hiljade nemira potrebno za
spokoj", ,,Osećanje krivice je lažni nemir, ako je vetar počeo iznenada jako da
duva, znaj da to nije iznenada", ,,Pronađi svoj mir u prihvatanju da iznenađenja
ne postoje", ,,Više si kriv što si učesnik u lažnom skladu, nego zato što si se
prepustio svojoj nevinoj želji"... Na kraju je Sestra malog deteta rekla: ,,Ne bih

128
dalje da čitam, muka mi je." Onda je Dobrila rekla: "Skloni tu stolicu i pusti
devojčicu da uđe unutra." Onda je Fric uzeo stolicu i promrmljao: ,,Jebena
Dobrila, da spavam pored drveta, bio bih čist kao suza." Onda je Sestra malog
deteta ušla u stan i rekla: ,,Brat mi je svašta ispričao, ali me ovaj lik u spavaćici
šokirao." Onda je Fric, dok je sebi pravio kafu u kuhinji, tiho rekao: ,,Jebena
deca, ja se ne hvalim ovom spavaćicom i porukama, ja sa tim živim."

129
 SEDAMNAEST SEKUNDI

Bila je nedelja, četiri po podne, veliki trpezarijski sto je bio prepun praznih i
umazanih tanjira na kojima su se nalazili ostavljeni kineski štapići, kao i viljuške
i kašike. Ručak je bio gotov, to je bilo očigledno: na jednoj stolici je sedeo Fric,
glava mu je bila zabačena unazad, a ruke spojene šakama na potiljku, noge su
mu bile ispružene, oči su mu bile sklopljene, i dremao je. Na drugoj stolici je
sedela Dobrila, pušila je cigaretu i gledala je u plafon, bila je vidno odsutna. Na
trećoj stolici je sedeo Mate, taj je samo buljio izgubljeno u svoj laptop. Pored
njega je sedela Sestra malog deteta, ona je čitala nešto na svom telefonu i nije
se ni pomerala, ukočila se. Na petoj je sedeo komšija Profesor filozofije, bio je
zagledan u donji desni ugao od prozora, jer samo tuda je mogao da provuče
pogled ka nebu, u daljinu, ali dremao je zapravo. A na šestoj stolici je sedeo
komšija Kinez Li, u skoro istoj pozi kao Fric, takođe je žmurio, ispruženih nogu, i
sa rukama spojenim na potiljku. I ono što je bilo zanimljivo, svima bi glave, u
nekom trenutku, klonule nadole, ili kljucnule, kao kokoške što rade. Toliko su se
svi prejeli, i kako se to lepo kaže: svi su se borili sa snom. I u jednom momentu
Mate jednostavno nije izdržao, glava mu je pala na tastaturu laptopa. I baš tad
je u Dobrilinoj ruci cigareta dogorevala, ali ona je mirno zaspala. Baš u istom
trenutku kad je Profesor nakrenuo glavu nadesno i otvorio usta, iz kojih je već
počela da curi skupljena pljuvačka, i zaspao. Sestra malog deteta se nije ni
pomerila više uopšte, oči su joj sad bile zatvorene, zaspala je i ona. I sve se to
dogodilo istog trena, one sekunde kad su i Fric i Kinez Li istovremeno, svako u
svojoj stolici, utonuli u dubok san. I nakon tačno sedamnaest sekundi, ni manje

130
ni više, prolomio se jeziv vrisak. Svi su poskočili i probudili se. Bila je to Dobrila,
ona je vrisnula, cigareta joj je spržila srednji prst. A već u sledećoj, osamnaestoj
sekundi, neko je pozvonio na vratima. Dobrila je munjevito gurnula svoj prst u
čašu vode, a zvono na vratima nije prestajalo da zvoni. Onda je Fric rekao: ,,Ja
sam izgleda zadremao." Onda je Sestra malog deteta rekla: ,,Je l' se vi uvek
ovoliko prejedete?" Onda je Dobrila rekla: ,,Izgleda da to ni tebi nije škodilo, a
mene je opekla cigareta u snu." Onda je Mate rekao: ,,Ja sam izgleda obrvom
stisnuo enter." Onda je Profesor rekao: ,,Ja sam se usro od vriska, a ovo zvono
me dokusurilo." Onda je Kinez Li rekao: "Ja sam se istraumirao i od vriska i od
zvona i još ne mogu da dođem k sebi." I sve vreme je odzvanjalo zvono na
vratima, ali tada je iznenada i Sestra malog deteta vrisnula, pogledala je nadole
u svoju majicu: ,,Meni je brat o ovome pričao, ko zaspi kod vas, izbiju mu reči
na majicu!" Onda su se svi zagledali u njenu majicu, na kojoj je pisalo ,,Prostor
je neograničen, smisao je na horizontu". Onda je Mate rekao: ,,Predivan ti je
citat." Onda je Sestra malog deteta pitala: ,,Je l' vama nešto izbilo?" Tu je Fric
rekao: ,,Meni je sedamnaest sekundi spavanja nedovoljno da mi nešto izbije."
Onda je Kinez Li rekao: ,,Meni je izgleda dovoljno." Pokazao je majicu i video se
natpis ,,Ego je čir duha, kad perforira, psuješ sve one zbog kojih si podrigivao".
Onda je Fric rekao: ,,Ti si u snu komplikovan čovek." Onda je Profesor pokazao
svoju majicu na kojoj je pisalo ,,Lenjost je majka naše zlovolje". Onda je Fric
rekao: ,,Ti nemoj s tim na ulicu, pomisliće neko da si izdajnik." Onda je Dobrila
izvadila prst iz čaše pa je rastegla svoju majicu i lepo se video natpis
,,Fantaziranje je majka tupljenja i prenemaganja". Onda je Fric rekao: ,,To je
živa istina, svaka čast." Onda je Mate ustao i rastegao svoju majicu pa se i na
njegovoj majici video natpis ,,Mrzovolja je majka umora, ali na sreću, zato
postoje jutra". Onda je Fric rekao: ,,Ovaj i u snu ima alibi i traži izlaz." Onda je
Dobrila rekla: ,,Što ti samo komentarišeš naše majice, je i ne čuješ zvono?" Tu
se Fric trgao, ustao je i izašao iz trpezarije, pogledao je kroz špijunku i video
poštara, pa je rekao: ,,Nedelja je, ručali smo, sad se odmaramo, zašto nam
donosiš poštu?" Onda je poštar rekao: ,,Nemam poštu, hteo sam nešto da ti
kažem." Onda je Fric rekao: ,,Izvoli." Onda je poštar rekao: ,,Ne znam da li si
primetio, all i tebi je izbio natpis na majici dok si komentarisao tuđe majice."
Onda je Fric pogledao nadole i video natpis ,,Učmalost duha je majka mentalne
robije i ignorancije". Onda je Fric rekao: ,,Izgleda da ja sanjam i kad sam

131
budan?!" Onda je poštar rekao: ,,Tebe je i inače najteže probuditi, jer i kad si
budan, ti dremaš, ali ako bih mogao da se nadovežem na tvoj citat, pošto je
ignorantsko prenemaganje dominiralo i kad je rat bio na dvesta kilometara
odavde, vrhunac tog istog prenemaganja je sad kad Rusi urnišu Ukrajinu, a ti
čuješ kako neko kaže: I moja baba je izbegla iz Krajine". Od toga je jedino
gluplje da se kaže kako te rat ne interesuje." I onda je poštar otišao.

132
 KONTRAŠPIJUNAŽA

Bila je subota, deset sati pre podne, Dobrila je mirno spavala na svojoj polovini
kreveta u spavaćoj sobi, Fric je ležao na leđima pored nje i buljio je u plafon.
Onda je Fric stopalom leve noge dodirnuo Dobrilino desno stopalo, i noktom od
palca počeo da je grebe po tabanima. Međutim, Dobrila nije reagovala. Onda je
Fric svojim levim stopalom pritiskao Dobrilino desno stopalo, i tad je Dobrila
povukla svoju nogu nagore, savila je u kolenu, i nije se ni budila. Fric je i dalje
mirno ležao na leđima, ali onda se malo nakrivio na stranu, prebacio je desnu
nogu preko leve, pa je počeo palcem desne noge da češe Dobrilu po dupetu.
Onda se Dobrila probudila, okrenula se prema Fricu i pitala: ,,Šta hoćeš od
mene?" Onda je Fric rekao: ,,Strašno me zanima o čemu ono dvoje razgovaraju
u trpezariji?" Onda je Dobrila pitala: ,,Koje dvoje?" Onda je Fric rekao: ,,Mate i
Sestra malog deteta." Onda se Dobrila odmah okrenula i nastavila da spava.
Međutim, Fric je posle nekoliko minuta prebacio desnu ruku preko glave, i
počeo da češka Dobrilu po kosi, i kad je ova otvorila oči, rekao je: ,,Ne znam
kako možeš mirno da spavaš dok tvoj sin piše svoje ispovesti?" Onda je Dobrila
ponovo zaspala. Međutim, tu je Fric zavukao ruku pod jastuk i izvukao mali
aparat, uključio ga, i čulo se krčanje. Dobrila se ponovo probudila i pogledala je
u Frica, pa je pitala: ,,Šta ti je to?" Fric je vrteo malim aparatom kroz vazduh, i
rekao: ,,Bebi-alarm." Onda je Dobrila šapnula: ,,Šta radiš s tim?" Onda je Fric
šapnuo: ,,Instalirao sam ga kod Mate u trpezariji, a sa ovim mogu da čujem šta
priča." Tu se Dobrila zbunjeno zagledala u Frica, ali tad se iz aparata čuo glas
Sestre malog deteta: ,,Ja ne razumem da neko piše ispovesti, a da ne sme sve

133
da napiše." Onda se čuo Matin glas: ,,Meni ne treba sagovornik dok prolazim
kroz ličnu agoniju." Onda se čuo glas Sestre malog deteta: ,,Koliko se ja
razumem u ispovesti, iz agonije se izlazi tek onda kada se sve prizna." Onda je
Fric šapnuo u aparat: ,,To uopšte nije tačno". Onda je Dobrila šapnula: ,,Kako te
nije sramota da prisluškuješ njihov razgovor?" Onda je Fric šapnuo Dobrili: ,,A
kako tebe nije sramota?" Međutim, u tom trenutku se iz aparata začuo glas
poštara: ,,Samo da znate da sam ispred vrata, i samo da dodam, ispovesti su
sve, samo ne agonija." Onda je Dobrila šapnula: ,,Otkud se sad poštar čuje?"
Onda je Fric šapnuo: ,,Pojma nemam, ozvučio sam samo trpezariju." Onda se
čuo glas Sestre malog deteta: ,,Ja mislim da je poštar potpuno u pravu, ako su
tebi ispovesti agonija, ko zna šta sve prećutkuješ." Onda se opet čuo poštarov
glas: ,,To nije nikakva tajna, prećutkuje sve ono što ne sme da prizna:
ekonomske teme, emotivne zaplete i razne druge sramote." Onda se čuo Matin
glas iz aparata: ,,Ja se ničega ne stidim." Onda se čuo poštarov glas: ,,Ako smem
samo da pitam, kako ti je Tonka sa Korčule inače?" Tu se čuo Matin tajac iz
aparata. Onda se opet čuo poštarov glas: ,,Je l' možeš lepo da živiš od Dobriline
i Fricove švajcarske invalidske penzije?" Opet se čuo Matin tajac iz aparata.
Ponovo se začuo poštarov glas: ,,Ako smem samo još jedno pitanje, taj citat što
ti je na majici, hoće li to da ti bude moto tvojih ispovesti?" Tu su se i Mate i
Sestra malog deteta zagledali u Matinu majicu na kojoj je pisalo ,,Komfor i
privilegije su otac i majka učmalosti". Onda je Dobrila šapnula: ,,Kako ovaj
poštar zna šta mu je izbilo na majicu?" Međutim, ono što je u tom trenutku bilo
posebno zanimljivo, jeste da su Fric i Dobrila ležali čvrsto zagrljeni na krevetu,
oboje zagledani u bebi-alarm. Na Dobrilinoj spavaćici se video natpis ,,Kada se
mrav i glista sretnu na putu, čovek bi rekao da tu nema ničeg posebnog". A na
Fricovoj majici je izbio natpis ,,Niko osim mene ne zna kako je meni u mom
životu". Onda se iz aparata čuo glas Sestre malog deteta, koja je rekla Mati:
,,Kad vidim taj tvoj citat na majici, potpuno mi je jasno zašto je tebi ovo
agonija." Onda se čuo poštarov glas: ,,Ja o tome sve vreme pričam, jedno misli,
drugo piše, a treće ga muči." Tu je onda Dobrila šapnula Fricu: ,,Ovi tamo
iscediše našeg Matu." Onda je Fric šapnuo: ,,Siroti naš Mate, laže kao pas, život
mu je katastrofa, a on ne sme o tome ni da piše." Tu se onda čuo poštarov glas:
,,Samo da napomenem, ako je onaj filozof mogao da napiše svoj Tractatus pre
sto godina kao vojnik u rovu, da li neko uopšte može da kaže da ga katastrofa

134
ne zanima?" Onda je Dobrila šapnula: ,,Da nije ovaj poštar ozvučio našu
spavaću sobu?" Tu je onda Fric šapnuo: ,,Čekaj da čujemo šta će Mate da kaže."
Onda se čuo Matin glas: ,,Ono što mene posebno zanima jeste kakvi li su vaši
životi ako za moj znate da je katastrofa, a još me i prisluškujete, i da jedino što
vas zanima jesu moje ispovesti?" Tu je Fric brzo sakrio aparat pod jastuk. I onda
je viknuo: ,,Nemam pojma o čemu pričaš, tek sam se probudio, ali meni je moj
život fenomenalan."

135
 RAJ NA ZEMLJI

Bila je nedelja, osam sati ujutru, Mate se probudio, ustao je sa kauča, krenuo je
ka kupatilu, udario je desnim ramenom vrata od trpezarije pa se od udarca
zateturao u hodniku, nije nikako mogao da otvori oči, i dalje su mu bile skoro
zatvorene, otvorio je vrata od kupatila, nije ni upalio svetlo, i u mraku je
zakoračio ka ve-ce šolji, ali tu je zakačio nogom o nešto tvrdo i veliko, sapleo se
i strovalio se na pod ispod lavaboa. Ono što je bilo zanimljivo jeste da Mate ni
reč nije izgovorio, niti je bilo kakav glas ispustio. Polako se pridizao sa poda,
jednom rukom se uhvatio za ivicu kade, drugom za ivicu lavaboa, i uspravljao
se, a onda se začuo Fricov glas iz mraka: ,,Dobro jutro, sine moj, ko baulja po
mraku, saplete se o Bibliju." Tu je Mate vrisnuo preplašeno, poskočio je i
napravio dva koraka unazad i upao je pravo u kadu, na glavu. Onda se čuo
Fricov glas: ,,Nadam se da si konačno progledao." Onda je Mate rekao: ,,Ne
samo što sam progledao, nego sam se i upišao." Tu je onda Fric rekao: ,,To
često ide zajedno." Onda je Mate iz kade rekao: ,,Je l' bi mogao bar da upališ
svetlo, molio bih te?" Onda se Fric podigao sa šolje, napravio dva-tri koraka,
upalio je svetlo, i vratio se nazad na šolju. I tada se sve lepo videlo: Matina leva
noga je bila prebačena preko ivice kade, ostatak tela je bio unutra, glava mu je
virila i oči su mu konačno bile širom otvorene, na sebi je imao majicu na kojoj je
pisalo ,,Svako može da bude dobar svakome. Mate". Fric je sedeo na šolji, pušio
je cigaretu i obavljao veliku nuždu, a na podu ispred njegovih nogu nalazila se
velika Biblija i pored nje pepeljara i čaša sa vodom. Na sebi je imao samo majicu
na kojoj je pisalo ,,Odreci se života po svojim nagonima, da bi živeo slobodno
po svome duhu. Fric". Onda je Mate rekao: ,,Zaista si se doterao za veliku

136
nuždu." Onda je Fric rekao: ,,Dajem sve od sebe, sine moj." Onda je Mate
rekao: ,,Kada bi mi samo objasnio zašto si poneo Bibliju sa sobom, a nisi ni
svetlo upalio?" Onda je Fric rekao: ,,Otac Fric ne objašnjava." Onda je Mate
rekao: ,,U redu, drugo pitanje, kada si se najviše osećao kao promašen čovek?"
Onda je Fric povukao dim, ugasio je cigaretu u pepeljaru, pa je proturio opušak
između nogu i bacio ga u šolju, pa je rekao: ,,Otac Fric ne želi da bude aktivan u
tvojim ispovestima, iako i dalje prepun mana, on je svoju promašenost odavno
izbrisao." Tu se onda iznenada začulo zvono na vratima, ali se ni Fric ni Mate
nisu ni pomerili, samo su nakratko pogledali jedan u drugog. Onda se zvono
čulo ponovo, pa je Mate rekao: ,,Ovo je sigurno onaj poštar." Onda je Fric
rekao: ,,Ili komšija Profesor filozofije." Onda je Mate rekao: ,A može da bude i
komšija Kinez Li." Onda je Fric rekao: ,,A možda je i Sestra malog deteta." Onda
se zvono na vratima opet začulo, pa je Mate rekao: ,,Možda će se Dobrila
probuditi i otvoriti vrata?" Onda je Fric rekao: ,,A možda se i neće probuditi."
Tu se onda Mate zagledao u plafon, pa se zamislio, pa je rekao: ,,Meni je
udobno ovde u kadi, ja ne ustajem." Onda je Fric zapalio još jednu cigaretu, pa
je rekao: ,,Ja ovde imam sve što mi treba, a nisam još završio sa nuždom." Onda
se ponovo začulo zvono na vratima, i to nekoliko puta skraćeno ijednom
produženo. Onda je Fric rekao: ,,Koliko je samo upornost često uzaludna i
besmislena, a da toga nismo svesni." Onda je Mate rekao: ,,Neverovatno je da
čovek u sebi nema meru kada treba da odustane." Tu se onda opet čulo zvono,
ali i nekoliko udaraca rukom o vrata, prvo kao kucanje savijenim prstom, a
onda i jako lupanje šakom i pesnicom. Onda je Mate rekao: ,,Šta god da je u
pitanju, i koliko god da je važno, ne treba biti navalentan i dosadan, a pogotovo
ne treba biti nametljiv, to je moje mišljenje." Onda se Fric ućutao, zacrveneo se
u licu i zgrčio se, pa se čulo kako je nešto glasno pljusnulo u vodu pod njegovim
dupetom, u ve-ce šolji. Onda je Fric radosno rekao: ,,Konačno!" Tu se onda na
vratima kupatila pojavila Dobrila, jela je jabuku, a na sebi je imala belu
spavaćicu na kojoj je pisalo ,,Kada ti se pridruži neko ko nije mudar, strpljivo
uživaj u zabludama koje slušaš, i odmaraj se od svojih". Onda je Dobrila
ugledala Matu kako upišan leži u kadi i odmara se, pa je videla Frica kako briše
dupe toalet papirom, pa je onda Dobrila čučnula i sela na prag od kupatila i
nastavila da jede jabuku, pa je rekla: ,,Je l' vas dvojica ne čujete kako neko zvoni
i lupa po vratima?" Tu je onda Mate rekao: ,,Ja jesam nešto načuo." Onda je

137
Fric rekao: ,,Ja ništa nisam čuo." Onda se iznenada čuo glas poštara koji je
ljutito viknuo: ,,A šta da sam imao nešto hitno i važno da vam uručim?!" Onda
je Fric rekao: ,,Stvarno, poštare, šta bi onda bilo?"

138
 KONFERENCIJA

Bila je nedelja, tačno pet sati ujutru, kada je Mate utrčao u spavaću sobu i
glasno rekao: ,,Počinjemo!" Dobrila se odmah probudila i brzo je iskočila iz
velikog kreveta. Fric se trgao iz sna i samo je nakratko podigao glavu i rekao:
,,Šta počinje?" Onda je Dobrila izjurila iz sobe i ušla u trpezariju, sela je odmah
za veliki sto, Mate joj je doneo šolju sa kafom, Dobrila je zapalila cigaretu i
uzela u ruku svoj telefon. Mate je seo i uključio je laptop, i onda se na ekranu
pojavilo lice Malog deteta iz Kanade, pa se onda pojavilo, u jednom
pravougaoniku na istom ekranu, Matino lice, pa onda i Dobrilino lice u još
jednom pravougaoniku. Tu je Malo dete viknulo radosno: ,,Dobro jutro!" Tu su
odmah i Dobrila i Mate viknuli radosno iz svojih pravougaonika: ,,Dobro jutro!"
Onda je Malo dete glasno reklo: ,,Gde su ostali?" Onda je Mate rekao: ,Nemam
pojma." Tu je iznenada iskočio još jedan pravougaonik i videlo se lice komšije
Profesora filozofije koji je rekao: ,,Dobro jutro, izvinjavam se što malo kasnim,
je l' smo svi tu?" Onda je Dobrila rekla: ,Osim nas, nema još nikoga." Onda je
Malo dete reklo: ,,Ajde onda mi da počnemo, a neka nam se ostali pridruže kad
se uključe." Onda je Profesor rekao: ,,Šta da počnemo?" Onda je Malo dete
reklo: ,,Da razgovaramo, nismo se nedeljama ni čuli ni videli." Onda je Profesor
rekao: ,,Ja tebe ne vidim ni sad, zaboravio sam naočare u sobi." Onda se videlo
kako je Profesor ustao i otrčao negde, pa se posle desetak sekundi videlo kako
se vraća nazad, sa naočarima na licu. Onda je Malo dete reklo: ,,Profesore, pa ti
si u pidžami?" Onda je Profesor rekao: ,,Normalno, kad sl zakazao ovaj video
miting na kompjuteru za pet sati ujutru." Onda je Malo dete reklo: ,,Sedam sati
je razlike, kod mene je već deset uveče, mislio sam da je ovako najbolje, hteo

139
sam da vas pitam kako ste, šta radite, da li glasate na izborima, i razne stvari."
Onda se na ekranu pojavio još jedan pravougaonik, i lepo se video Kinez Li sa
belom kuvarskom kapom na glavi: ,,Izvinjavam se što kasnim, dobro jutro
svima!" Onda je Mate rekao: ,,Nije valjda da spavaš sa tom kapom?" Onda je
Kinez Li rekao: ,,Sa kojom kapom?" Tu je onda Profesor rekao: ,,Pa pogledaj u
ekran, je l' vidiš da imaš kapu na glavi?" Onda je Kinez Li rekao: ,Vidim, izgleda
da sam je stavio kad sam ustao, mahinalno." Onda je Dobrila rekla: ,,Dobro, o
tome možete i posle, mene zanima kako je Malom detetu u Kanadi. Je l' ti
hladno tamo? Kod nas je ujutru jako hladno, a preko dana bude toplo." Onda je
Malo dete reklo: ,,Sad je oko minus dvadeset, a preko dana bude oko minus
deset, nekad bude i toplije." Onda je Mate rekao: ,,Znači, zadovoljan sl?" Onda
je Malo dete reklo: ,,Navikao sam se." Tu je onda iskočio još jedan
pravougaonik na ekranu, i videlo se lice Sestre malog deteta, koja nije mogla da
otvori oči, još je dremala, i ćutala je. Onda je Malo dete reklo: ,,Dobro jutro,
sestro!" Sestra malog deteta je i dalje žmurila i ćutala. Onda je Dobrila rekla:
,,Nema veze, treba joj malo vremena da se razbudi." Tu je onda Sestra malog
deteta tiho rekla: ,,I šta ću posle kad se razbudim, u pet sati ujutru?" Onda je
Profesor rekao: ,,Možemo onda svi da odemo kod Kineza Lija na doručak?"
Onda je Kinez Li rekao: ,,Nema šanse, danas neću da spremam doručak, tek ću
od podneva da radim." Onda je Profesor pitao: ,,Zašto?" Onda je Mate rekao:
,,Ljudi, o tome možete posle, mene zanima šta ovaj radi u gradu Jelounajfu, na
severu Kanade, po toj hladnoći, kako živi?" Onda je Dobrila rekla: ,,Kakve sad to
veze ima, je l' ti rekao da se navikao?" Tu se onda pojavio još jedan
pravougaonik na ekranu, i videlo se nasmejano lice poštara koji je rekao:
,,Dobro jutro svima, a posebno Malom detetu u Kanadi! Gde mi je Fric?" Onda
je Sestra malog deteta otvorila usta i počela da zeva, pa je tiho rekla: ,,Meni je
ovo previše, em mi je rano em sad još i u poštara moram da gledam, ja vam se
izvinjavam." I tu je nestao njen pravougaonik sa ekrana, isključila se. Onda je
Dobrila rekla: ,,Ipak je ovo prerano za nju." Onda je Malo dete reklo: ,,Nema
veze, s njom ću već da se čujem, ali moram da priznam da ako mi nešto ovde u
Jelounajtu nedostaje, to je onda ova naša topla i spontana komunikacija." I baš
tad se iznenada pojavio još jedan pravougaonik, ali bio je potpuno zatamnjen,
niko se nije video na ekranu, samo se čulo nekakvo nejasno šuštanje. I onda se
u tom mraku na ekranu nešto polako naziralo, tu i tamo poneka svetla tačka, ili

140
mrlja. A onda se iznenada pojavilo i jedno oko, u krupnom planu. Lepo se videla
nečija beonjača. I to veliko oko kako trepće. Onda je poštar rekao: ,,Pa ja bih
ovo oko prepoznao uvek, među milion očiju, uvek me ovako gleda kroz
špijunku." Tu se onda Čuo Fricov glas: ,,Poštare, mnogo mi je drago zbog tebe,
ali me zabrinulo Malo dete, jer ako mu ova naša konfuzija i totalni autizam
nedostaju, ja onda nisam siguran da se ono uopšte seća zašto je otišlo odavde."

141
 ZLATNO DOBA ZABLUDA

Bila je subota, deset sati pre podne, kada je Dobrila ušla u trpezariju, u kojoj je
Mate već sedeo za stolom i pisao na svom laptopu. Dobrila mu je prišla,
poljubila ga je u čelo, i pitala: ,,Je l' ti smetam?" Mate je rekao: ,Ne smetaš mi."
Onda je Dobrila nakratko pogledala u ekran Matinog laptopa, pa je rekla: ,Oh,
ispovesti! Jeste da to pišeš godinama, ali divan ti je naslov." Zatim je sipala kafu
u šolju, zapalila je cigaretu i sela prekoputa Mate, a na sebi je imala majicu na
kojoj je krupnim slovima pisalo ,,Ako te je sramota svojih sramota i njih bi da
preskočiš, koruptivan si i kvarljiv". Mate je nakratko podigao glavu, pogledao je
u Dobrilinu majicu, pročitao je natpis, i vratio se svom pisanju. Onda se čulo
kako je neko pokucao na ulazna vrata od stana i odmah ih otvorio i ušao
unutra. Bio je to komšija Profesor filozofije, ušao je u trpezariju i rekao: ,,Oh,
kakva divna slika, sin piše ispovesti, a majka mu pravi društvo! Je l' smetam?"
Onda je Mate rekao: ,,Nikako." Onda je Profesor sipao kafu u šolju, seo je
pored Dobrile, a na sebi je imao majicu na kojoj je krupnim slovima pisalo ,,Ako
kriješ svoje bruke i prevare, da se nadovežem na Dobrilu, koruptivan si i
kvarljiv". Mate je ponovo podigao glavu i pročitao natpis sa Profesorove majice,
malo se zamislio, i vratio se svom pisanju. Dobrila i Profesor nisu razgovarali,
nisu želeli da smetaju Mati, ali onda se čulo kako neko kuca na ulazna vrata i
zatim ih otvara i ulazi u stan. To je bio komšija Kinez Li, odmah je ušao u
trpezariju i rekao: ,,Oh, Mate se ispoveda, i to u društvu, to je veliki iskorak! Je
l' smetam?" Onda je Mate rekao: ,,Ne smetaš." Kinez Li je sipao kafu u šolju,
seo je pored Dobrile i Profesora, zapalio je cigaretu i glasno izduvao dim kroz
usta, a na sebi je imao majicu na kojoj je krupnim slovima pisalo ,,Ako hoćeš da

142
se pročistiš, dobro se obrukaj". Mate je pročitao natpis sa majice Kineza Lija, ali
je brzo spustio pogled i vratio se svom poslu, usredsredio se na pisanje. Dobrila
je prekrstila noge, pa ih je premeštala, klatila je stopalima, ali ništa nije rekla.
Onda je Profesor uzeo upaljač sa stola i prevrtao ga je u ruci. Onda je Mate
rekao: ,,Možete sobodno da razgovarate, meni ne smeta." Onda je Dobrila
rekla: ,,Nema potrebe, ja sam još ošamućena od spavanja." Tu se Profesor
nadovezao: ,,I meni je zaista samo do kafe, začitao sam se do kasno, još uvek
sam mislima vezan za ono što sam čitao." Kinez Li je zapalio još jednu cigaretu i
rekao: ,,I meni je ćutanje sada puno prijatnije, toliko sam se ispričao dok sam
kuvao, čistio sam i seckao i meso i ribu i pečurke i kupus, i pričao sam sa
sobom, nisam usta zatvarao." Onda je Dobrila pitala: ,,O čemu si toliko pričao
sam sa sobom dok si radio u kuhinji?" Onda je Kinez Li rekao: "Uobičajene
stvari, uzmem, na primer, piletinu pa govorim da nikad nisam video tako lepo
belo meso, ili uzmem bambus i hvalim ga kako divno izgleda." Onda je Profesor
rekao: ,,To je odlično, taj ritual ti sigurno prija dok pripremaš hranu. Je l' pričaš
ponekad o sebi dok se time baviš?" Onda je Kinez Li rekao: ,,Ne pada mi na
pamet, divim se obrocima koje pripremam da ne bih kukao o svom odvratnom
životu." Onda je Dobrila rekla: ,,Pa to je predivno!" Tu je onda Mate naglo
ustao od stola, prošetao se kroz trpezariju, sipao je sebi kafu u šolju, vratio se
nazad u stolicu i gledao je u ekran. Onda je Dobrila pitala: ,,Je l' ti smetamo?"
Onda je Mate rekao: ,,Pomalo." Međutim, tad je nešto protrčalo kroz
predsoblje i ušlo u kupatilo, video se samo kraj bele spavaćice kako se vuče po
patosu. Svi za stolom u trpezariji su se trgli i zagledali u predsoblje i čekali su.
Onda je iz kupatila izašao Fric, na sebi je imao dugačku belu spavaćicu, na kojoj
je bilo na desetine natpisa, oni krupniji su bili ,,Samo onaj ko se usudio da
otkači u životu, može da se usudi i da se ponovo za život zakači" ili ,,Merilo za
ljudsko biće je: koliko dugo i u kojoj meri može da podnese da bude samo,
lišeno razumevanja drugih". Međutim, to nije bilo sve, Fric je bio i našminkan, a
imao je čak i crveni karmin na usnama. Onda je Fric video da Mate sedi za
laptopom pa ga je pitao: ,Je l' ti smetam?" Onda je Mate rekao: ,,Ne smetaš
mi." I Fric je sipao kafu, zapalio je cigaretu i seo pored Mate. Onda ga je
pogledao i pitao: ,,Kako ti idu ispovesti?" Onda je Mate rekao: ,,Odlično." Onda
je Fric pitao: ,,Jesi li pri kraju?" Onda je Mate rekao: ,,Pojma nemam. Što si se ti
našminkao?" Onda je Fric rekao: ,,Nisam ja, ovo je prvi put da mi nešto izbije i

143
na licu dok spavam." Tu je onda Mate zaćutao, a ostali su začuđeno buljili u
Frica. Onda je Fric rekao: ,,Je l' ti znaš da ispovesti i nemaju kraj ako nemaju
smisla?" Onda je Mate pitao: ,,Kako to misliš?" Fric je uzeo salvetu, obrisao je
karmin i rekao: ,,Zato što sranja koja sam praviš, kao i ona koja ti se zbog toga i
dalje dešavaju, ne mogu ni da se opišu dok sve to ne prihvatiš i ne priznaš i sam
se ne promeniš."

144
 SVETLOST TOPLOG DOMA

Bila je subota, devet sati ujutru, kada je Fricov telefon, koji se nalazio na podu
pored velikog bračnog kreveta, zatreperio i zapištao, pa se Fric probudio i
dohvatio ga, pročitao je poruku, pa je gurnuo ramenom Dobrilu. Onda se i
Dobrila naglo probudila, pa je Fric rekao: ,,Kinez Li se juče srušio u svom
restoranu." Onda je Dobrila zbunjeno pitala: ,,Zbog čega?" Onda je Fric rekao:
,,Skočio mu je naglo pritisak." Dobrila je opet pitala: ,,Je l' bio kod doktora?"
Onda je Fric odgovorio: ,,Jeste, ima visok pritisak, hipertenziju, dobio je dva
leka, jedan da pije ujutru čim se probudi, drugi da pije uveče." Onda je Dobrila
pitala: ,,I kako mu je sada?" Fric je rekao: ,,Bolje mu je, dali su mu odmah ceo
zorkaptil koji brzo spušta pritisak, pa onda još jedan, i više mu ne zuji u ušima i
ne boli ga glava." Dobrila je onda pitala: ,,Je I ti sve to piše u toj poruci koju si
sad dobio?" Fric je rekao: ,,Ovo? Ovo mi je sad poštar poslao poruku, napisao
mi je da sedi ispred naših vrata u hodniku i razmišlja da li da nam zvoni." Onda
je Dobrila pitala: ,,Otkud onda znaš sve to što se desilo Kinezu Liju?" Fric je
rekao: ,,Zato što se sad odmara kod nas u trpezariji i pravi društvo Mati dok
ovaj piše svoje ispovesti." Onda je Dobrila opet pitala: ,,Kakve sad to veze ima?
I otkud sad i to znaš?" Fric je odgovorio: ,,Sve mi je Mate lepo napisao i poslao
u imejlu." Onda je Dobrila rekla: ,,Totalno si me sad zbunio, mislim da mi je ovo
ubedljivo najgluplje buđenje ikad." Onda je Fric rekao: ,,Možda jeste malo
konfuzno, ali tako je, kako je." Onda je Dobrila rekla: ,,Iskreno, učinio bi mi
mnogo kad bi nestao iz sobe na neko vreme, da se odmorim." Onda je Fric
odmah ustao iz kreveta, na sebi je imao majicu na kojoj je pisalo ,,Moja
osetljivost je moje blago, ali i izvor moje neuračunljivosti. Fric". I izašao je iz

145
sobe i odmah je ušao u trpezariju. Unutra je Kinez Li ležao na kauču, dremao je,
na sebi je imao majicu na kojoj je pisalo ,,Jako je teško, a možda i najteže, rešiti
se svih svojih zabluda do kraja. Kinez Li". Za stolom je sedeo Mate i pisao je
ispovesti na svom laptopu, a na sebi je imao majicu na kojoj je pisalo ,,Ako
vidite Dostojevskog, recite mu da ga volim. Tolstoj". Prekoputa njega je sedeo
komšija Profesor filozofije, koji je bio okrenut leđima i gledao je zamišljeno kroz
prozor, a na sebi je imao majicu na kojoj je pisalo ,,Beži od ljudi koji se ili žale da
su zapostavljeni ili samo seru o svom životu, oni sebe doživljavaju kao važne i
neophodne". Fric je ušao u kuhinju i sipao kafu u šolju, pa je seo za sto pored
Mate i zapalio je cigaretu. Onda je Fric rekao: ,,Je l' vi znate da poštar sedi
ispred vrata, u hodniku?" Onda je Profesor rekao: ,,Znamo, poslao je svima
poruku." Onda je Fric pogledao u Kineza Lija i rekao: ,,Pogledajte ga kako samo
mirno leži sa rukama na grudima, ko bi rekao da je takav čovek ikada imao stres
u životu." Onda je Kinez Li rekao: ,,Ja te molim da me ne uznemiravaš." Onda je
Fric rekao: ,,Je l' to govoriš u snu?" Onda je Kinez Li rekao: ,,Ne, samo žmurim i
pokušavam da se smirim." Onda je Fric rekao: ,,Možda bi hteo da mi se poveriš
šta te je to toliko iznerviralo?" Onda je Kinez Li rekao: ,Ne pada mi na pamet, a i
ništa me posebno nije iznerviralo." Onda se čuo glas poštara koji je sedeo
ispred vrata: ,,To može da bude i genetski, iako ja mislim da je to od
akumuliranog stresa, mada, da budem iskren, prvi put čujem da i Kinezi imaju
hipertenziju." Onda je Fric potapšao Kineza Lija po ramenu i rekao: ,,Meni
izgledaš potpuno smiren, ja nikad tako ne bih mogao da izgledam." Onda je
Kinez Li rekao: ,,Ja te molim da me ne udaraš po ramenu." Onda se Fric
okrenuo prema Profesoru, koji je i dalje bio zagledan kroz prozor, pa je rekao:
,,Profesore, šta ti kažeš na celu ovu situaciju?" Onda je Profesor rekao:
,,Neverovatno mi je ovo bolno saznanje da je naš glupi poštar iznenađen da i
Kinezi imaju hipertenziju." Onda se opet čuo poštarov glas: "Samo da dodam,
na sve što se nakupilo Kinezu Liju u životu, sad je saznao i da živi u desničarskoj
državi, ako to nije stresno, onda ne znam šta jeste." Onda je Fric otplo gutljaj
kafe, pa je potapšao Matu po ramenu i rekao: ,,Tvoja posvećenost pisanju je
zadivljujuća, je l' tebi ova situacija ni malo ne smeta?" Onda je Mate pitao:
,,Koja situacija?" Onda je Fric rekao: ,,Kako koja situacija? Kinez Li se srušio od
hipertenzije i na lekovima je, Profesor je vidno utučen i odsutan, poštar je
vidno prisutan, živiš u desničarskoj državi, a majka ti je, po mom mišljenju, u

146
depresiji? I tebi ništa od toga ne smeta?" Onda je Mate podigao glavu i
pogledao u Frica, pa je pitao: ,,Šta si ti u svemu ovome?" Onda je Fric rekao:
,,Koordinator." Onda je Mate rekao: ,,I kakve veze moj život ima s vama?" Onda
je Fric rekao: ,,Možda nema tvoj život, ali imaju tvoje ispovesti, i kad ih jednom
završiš, da ih posvetiš nama, i da napomeneš kako bez svetlosti kojom si bio
okružen nikada ne bi imao snage da izneseš sopstveni mrak."

147
 GOSPODE, AKO SI VEĆ U MOM
SRCU, A JA VEČNO ŽIVIM U TVOM
DOMU, ZAŠTO MI JE ONDA
PLAFON SVE ŠTO IMAM?

148
 DVADESET HILJADA DANA NA ZEMLJI

Bio je ponedeljak, osam sati ujutru, u trpezariji su roletne bile spuštene,

napolju je bilo oblačno i hladno, duvao je jak i neprijatan severozapadni vetar,
kada je Mate ustao sa kauča i krenuo ka kupatilu, a onda je zastao pred vratima
jer je na njima bio zalepljen veliki natpis ,,Nije u funkciji". Mate je potpuno
zbunjeno buljio u taj natpis, nije se još uvek ni razbudio. Pokucao je, i nikakav
odgovor nije dobio. Onda je ipak dohvatio kvaku i otvorio je vrata, i video je
Frica kako leži na leđima i popravlja dasku od ve-ce šolje. Mate ništa nije rekao,
nije ga taj prizor toliko dodatno zbunio, koliko činjenica da je Fric bio obučen u
dugačku belu svešteničku mantiju, a na podu, pored njega, nalazila se i velika
Biblija, kao i šrafciger, komplet šarki i šrafova, i ceo set višenamenskih alata, sa
sve bušilicom i brusilicom, i pored svega toga jedna velika flaša šampanjca.
Mate je buljio u sve to što je video, ali čak ni to nije bilo ono što ga je
zaprepastilo, koliko prizor bele svešteničke mantije koju je Fric nosio, a na kojoj
je bilo ispisano na hiljade reči i rečenica, natpisa od kojih su neki bili čitljivi, ali
neki potpuno nečitljivi. Tu je Mate već počeo da cupka i uhvatio se sa obe šake
za onaj deo tela koji se tako lepo naziva mošnicama, i onda je pitao: ,,I gde sad
da se ispišam?" Onda je Fric odmah odgovorio: ,,Izdrži, ni ja nisam imao gde."
Onda je Mate rekao: ,,Mogao si prvo to da obaviš, pa onda da popravljaš šolju i
dasku?" Onda je Fric rekao: ,,Hteo sam, nije ni meni ovo bila namera da radim,
hteo sam da proslavim, i lepo sam seo, ali me šolja nije izdržala, rasklimatala se
i daska je pukla." Onda je Mate rekao: ,,Božja volja." Onda je Fric rekao: ,,I to na
današnji dan." Onda je Mate pitao: ,,Šta je to tako važno danas?" Onda je Fric
rekao: ,,Danas je dvadesethiljaditi dan kako sam se probudio na ovoj planeti,

149
takoreći moj rođendan." Onda je Mate rekao: ,,Čestitam. Je l' si se zato tako
obukao?" Tu je onda Fric rekao: ,,U ovome sam se probudio, sa sve natpisima i
sa Biblijom u ruci, a onda sam bosonog došao ovde i seo da obavim nuždu, šolja
se zaljulala, daska je pukla, i srušilo sam se na pod, a na podu se već nalazio
alat, koji se odjednom tu stvorio, pojma nemam odakle, i eto, sad znaš celu
istinu." Onda je Mate pitao: ,,A flaša šampanjca?" Fric je tiho odgovorio: ,,Sama
se stvorila, uz božju pomoć." Mate je ćutao, stajao je u mestu, držao se za
mošnice i čitao natpise na Fricovoj mantiji. Na grudima je pisalo krupnim
slovima ,,Ne hodaj ka onome što vidiš, nego hodaj strpljivo ka onome što ne
vidiš", a na stomaku se nalazio nešto sitniji natpis ,,Životno iskustvo je majka
nesnalažljivosti, već od juče se mnogo toga promenilo", a na desnoj preponi se
nalazio natpis ,,Komfor je otac lažnog predstavljanja i sladunjavosti". Onda je
Mate rekao: ,,Izuzetni su ovi natpisi, iako potpuno nadrealni i nepovezani, ali
svejedno moram da se ispišam." Onda je Fric rekao: ,,Nastavi da čitaš da bi
skrenuo misli ili se ispišaj u lavabo, nema trećeg." Onda je Mate rekao: ,,Uopšte
mi nije do pišanja u lavabo dok ti ležiš tu na podu." Onda se Fric okrenuo na
stranu, pa je Mate pročitao natpis na Fricovim leđima ,,Bolest služi čoveku da bi
se podsetio da uvek postoji nada". Tu je Mate počeo da skakuće u mestu: ,,Iako
čitam, ne znam da li mogu više da izdržim." Tu je onda Fric uzeo bušilicu iz alata
dremel 4300 i rekao: ,,Biće uskoro gotovo." Onda je Mate pročitao na mantiji u
predelu dupeta ,,Ako se preduzimaju teške vežbe samoodricanja, one treba da
budu neupadljive, netakmičarske i neškodljive po zdravlje". Tu je Mate rekao:
,,Je l' tebi palo na pamet da ustaneš i pustiš me da se ispišam?" Tu se Fric
nakratko podigao, kleknuo na jedno koleno i rekao: ,,Ni u jednom trenutku."
Onda je Mate pročitao na Fricovom dupetu još jedan natpis ,,Istinski
spasonosno zaprepašćenje jeste bol koju izaziva bolest". I tuje Mate prestao da
skakuće, i ruke su mu se oslobodile, pa je rekao: ,,Je l' bi mogao još malo da se
nagneš ka šolji, da vidim šta ti još piše ispod dupeta?" Onda se Fric nagnuo, pa
je Mate pročitao natpis ,,Samospoznaja je bolna, više volimo zadovoljstva
iluzije i zabluda". Onda je Mate rekao: ,,Očigledno je tebi bilo jako zajebano
živeti dvadeset hiljada dana na ovoj planeti." Onda je Fric pričvršćivao jedan
šraf pa je rekao: ,,Izuzetno, gospod me nije štedeo." Onda je Mate ugledao
jedan lavor u kadi i odmah ga dohvatio, počeo je da piša u njega i glasno je
čitao još jedan natpis na Fricovom dupetu: ,,Zdravlje je nevinost, mora se

150
izgubiti, kao i svaka nevinost, da bi saznanje bilo moguće." Onda je Fric rekao:
,,Jesi li to poslednje glasno čitao da ja ne bih čuo kako pišaš u lavor?" Onda je
Mate rekao: ,,Tačno, a je i se ti sećaš bar nečeg što si sanjao?" Onda je Fric
rekao: ,,Sećam se, sanjao sam da sam džinovska kokoška koja piše svoje
ispovesti na laptopu u trpezariji, pod naslovom "Moj život u Srbiji — dvadeset
hiljada dana devijacije".

151
 SUBOTNJI MATINE

Bila je subota, osam sati ujutru, kada se u stanu začulo kako neko zviždi. Čula se
prilično glasno, i u izuzetno veštom izvođenju, čudesna melodija za koju bi se
teško odmah pomislilo da je ljudski rod sposoban da tako nešto proizvede.
Međutim, jeste. Bila je to Dobrila, popela se na stolicu nasred trpezarije,
sklopila je oči, stajala je mirno i uspravno, na sebi je imala dugačku belu
spavaćicu do kolena, i predivno je zviždala. Mate je spavao na kauču na samo
metar i po od nje, ali to ga nije probudilo. U spavaćoj sobi je spavao Fric,
podigao je glavu u jednom momentu nakratko, i nastavio da spava. Ono što je
još bilo zanimljivo, ispod velikog stola u trpezariji, na pola metra od stolice na
kojoj je stajala Dobrila, spavao je u vreći za spavanje komšija Profesor filozofije,
i ni on se nije probudio. Dobrila je i dalje stajala na stolici, i divno zviždala tu
čarobnu kompoziciju. Iu jednom momentu Mate je otvorio oči. Ležao je na
boku, i odmah je ugledao Dobrilu na stolici. Nije se ni pomerio, samo je
nastavio da leži, da je gleda i da je sluša. Onda je spustio pogled, pa je ugledao
Profesora koji se takođe upravo probudio, i koji je buljio u nogu od stola. A u
spavaćoj sobi Fric se probudio zbunjen i začuđen, šarao je pogledom naokolo.
Podigao je glavu, video je da nema Dobrile u krevetu, onda je buljio malo u zid
a malo u plafon. Dobrilino zviždanje se nije prekidalo, a ni ona se nije pomerala,
stajala je mirno, i izvodila tu predivnu kompoziciju. Onda je Fric ustao iz
kreveta, izašao iz spavaće sobe i ušao u trpezariju. Ugledao je ono što je
ugledao, suprugu na stolici, i ukipio se. Tu su se i Mate na kauču i Profesor u
vreći pod stolom premestili u sedeći položaj. Onda je Fric i njih ugledao, pa je
pogledao u Profesora i pitao: ,,Šta ti radiš tu?" Onda je Profesor odgovorio:

152
,,Uhvatio me sinoć užasan nemir pa sam došao ovde da prespavam." Onda je
Fric pogledao ka Mati pa je pitao: ,,Koliko dugo Dobrila zviždi na ovoj stolici?"
Onda je Mate rekao: ,,Pojma nemam, sad sam se probudio. Je l' si ti znao da
ona ovako predivno zviždi?" Onda je Fric rekao: ,,Nisam, ne znam ni koja je ovo
muzika koju zviždi." Onda se čuo glas koji je dolazio iz hodnika ispred vrata od
stana, bio je to poštar koji je rekao: ,,To vam je iz Betovenovih poslednjih
komada za gudački kvartet, zaista čudesno." Onda je Fric pitao: ,,Od kada si ti
tu?" Onda je Poštar odgovorio: ,,Upravo sam se smestio, raznosio sam poštu,
čuo ovu divnu kompoziciju, rasklopio sam stolicu, i seo ispred vrata." Onda je
Mate pitao: ,,Je l' moguće da ona zviždi u snu?" Onda je Fric podigao ruku i
počeo da maše ispred Dobrilinog lica i očiju, onda je povukao za spavaćicu, pa
je čak i nogom šutnuo u stolicu, i pošto se Dobrila nije ni pomerila, rekao je:
,,Moguće je, spava i zviždi." Onda je Mate rekao: ,,A izbile su joj i neke reči na
spavaćici." Tu je Fric pročitao glasno jedan natpis: ,,Ne gledaj u drugoga, tamo
nećeš videti kakav si ti i da li si normalan." Onda je Profesor rekao: ,,A ja sam
mislio da ja patim od anksioznosti." Onda se začuo glas poštara: ,,Profesore,
kao što znamo, nema anksioznosti bez depresije." Onda je Profesor rekao:
,,Moja depresija je moja stvar, kao i anksioznost." Onda je poštar rekao: ,,Tako
cela Srbija misli za sebe." Tu je onda Mate rekao: ,,Ako je ovo neki oblik
mesečarenja, možda da je spustimo sa stolice neprimetno i onda će sama da
ode u sobu." Onda je Fric rekao: ,,Ajde, dođi ti i spusti je neprimetno, majka ti
je." Onda je Mate rekao: ,,A šta ćeš onda ti da radiš, žena ti je?" Onda je Fric
rekao: ,,Ja ću da je navodim i usmeravam ka sobi." Onda je poštar rekao: ,,Kad
čujem vas dvojicu, meni je sve jasnije šta je izvor Dobrilinog stresa, to jest
zviždanja u snu." Tu se onda Profesor umešao: ,,Najbolje je da je ne dirate, ako
je naglo prekinete i probudite, ko zna šta joj se može dogoditi." Onda je Fric
rekao: ,,Na primer?" Onda je Profesor rekao: ,,Napad panike ili nekontrolisani
strah, a može da dođe i do povređivanja drugog lica." Onda se Fric odmakao
unazad, pa je Mate rekao: ,,Na kraju krajeva, nikome ne smeta, neka odzviždi
svoje do kraja." A Dobrila je sve vreme, zaneseno i žmureći, zviždala, sve bolje i
bolje, sve prodornije i ubedljivije, ako tako može da se kaže. Onda je Profesor
rekao: ,,Ovo je zaista fantastično izvođenje, pravo uživanje." Onda je poštar
rekao: ,,To i jeste najveći problem sa vama, sve ste bolji i uporniji u svojim
strahovima i ludilima." Onda je Profesor pitao: ,,Na koga to misliš, na mene ili

153
na Dobrilu?" Onda je poštar rekao: ,,Na svakoga od nas, kad bismo poremećaje
spustili barem na ispod pedeset posto, možda bismo i imali neke šanse u
budućnosti." Tu je onda iznenada Dobrila prestala da zviždi, pa je rekla: ,,A na
kom je procentu tvoja poremećenost, pošto si ti poštar koji sedi pred vratima i
slušaš mene kako zviždim, a još daješ i dijagnoze svima nama, čisto da znamo?"

154
 SINE MOJ, LAŽNA AGONIJA JE NEŠTO
MNOGO LOŠE

Bila je nedelja, pola osam ujutru, početak maja meseca, proleće je već ušlo u
svoju drugu polovinu, napolju su se tamni oblaci spustili nisko, laste su letele
još niže u potrazi za mušicama bliže tlu, jer ih je nizak vazdušni pritisak na to
primorao. Ni laste ne vole da lete nisko. Fric je mirno spavao na desnom boku,
Dobrila još mirnije na levom, ali je Mate, na kauču u trpezariji, ležao na leđima,
vrteo je glavom i kao da je nekome odmahivao rukom, i tada je vrisnuo: ,,Sine,
sine, zauvek si izgubljen!" Tu su se i Dobrila i Fric dobro isprepadali. Dobrila je
otvorila oči svom silinom, da su joj se i obrve pomerile nekoliko centimetara od
mesta gde se inače nalaze. Fric se manje isprepadao, otvorio je i odmah
zatvorio oči, jedino se sa boka premestio na leđa. Ali onda je Mate još jednom
vrisnuo: ,,Sine, ne idi po šampon, ne po šampon! Ko ode da kupi šampon, taj se
kući nikad ne vrati!" Tu je Dobrila gurnula Frica i ovaj se pridigao u krevetu, sad
već i on potpuno budan. Onda je Dobrila rekla: ,,Ja ne bih u još dublju starost
pored ovog idiota, i ranije je intenzivno sanjao, ali bar nije urlao ove
nepovezane budalaštine." Fric je buljio u plafon, od straha se nije ni pomerio,
pa je Dobrila rekla: ,,I čijeg to on sina sanja, to mi nije jasno?" Tu je onda Fric
rekao: ,,Jebene ispovesti, piše ih već dve godine i nikad ih neće završiti jer laže,
oca i majku će svojom agonijom u snu rastrgnuti." Tu je onda Dobrila strogo
pogledala u Frica, pa je Fric odmah krenuo da ustaje iz kreveta, i samo je
dodao: ,,Znam, slikovito sam se izrazio, možda previše epski, ali jebe mi se, da ti
pravo kažem, imam i ja svoje noćne more i mrcvarenja." Onda je Fric konačno,
nakon borbe sa pokrivačem i spavaćicom koji su se uvezali i u koje se i on

155
upetljao, ustao iz kreveta, sagnuo se i sa poda uzeo Bibliju i stavio je ispod
miške, obuo je japanke i dodao: ,,Uostalom, vidi me, a legao sam samo u
potkošulji." Na Fricovoj spavaćici se video natpis ,,Ja sam fikcija nastala na
nervnoj bazi, koja nema osećaja za harmoniju, i lažna ispovedanja su mi
odvratna. Otac Fric". Onda je Dobrila rekla: ,,Šta ti piše tu dole, da ne kažem
kod međunožja?" Onda je Fric raširio spavaćicu i lepo se video još jedan natpis
na kojem je pisalo ,,I mir i nemir žive u tebi, zajedno, vekovima: tvoje je da ne
živiš s njima. Otac Fric". Onda je Dobrila rekla: ,,Dobro je da ti bar ćutiš dok
spavaš." A onda se ponovo čuo Matin vrisak: ,,Sine, vrati se, slobodan si
čovek... i idi, ne idi, i idi, ne idi, nisam pametan, ali zapamti, psihosomatika je
kao nauka stara tek sto godina, a uzrok je mnogo čega!" Tu je onda Dobrila
rekla: ,,Veruj mi, još jedna noć pored ove budale, i na meni će se videti
značajne promene." Onda je Fric krenuo da izađe iz sobe, ali spavaćica mu se
zakačila za kvaku od vrata i pocepala se, tu je Fric opsovao, a na leđima mu se
video natpis ,,U tebi ima nečega što je drugačije i bolje od tebe. Otac Fric", i
izašao je iz sobe. A onda je ušao u trpezariju, primakao je jednu stolicu bliže
kauču, i onda je Biblijom udario jako Matu po čelu. Tu se Mate, sav mokar od
znoja i namučen, probudio, ugledao je Frica u spavaćici i usplahireno pitao:
,,Šta je bilo?" Onda je Fric rekao: ,,Sine moj, urlao si u snu." Onda je Mate pitao:
,,Šta sam pričao?" Onda je Fric rekao: ,,Oče." Onda je Mate rekao: ,,Molim?"
Onda je Fric zamahnuo Biblijom, pa je Mate instinktivno sagnuo glavu i rekao:
,,Oče. Rastrzan sam, oče." Onda je Fric rekao: ,,Nastavi dalje, sine moj, nastavi
dalje." Onda je Mate pročitao natpise na Fricovoj spavaćici, pa je rekao: ,,Svašta
me muči, oče, ne mogu da završim svoje ispovesti, ne znam da li mi se ide ovog
leta da vidim Tonku jer mislim na drugu ženu, a i ide mi se da je vidim, ne znam
koliki mi je bruto prihod, a i jebe mi se iskreno za dugove, i tako dalje, i tako
dalje." Onda je Fric rekao: ,,Iskrenosti, sine moj, više iskrenosti." Onda je Mate
rekao: ,,U kom delu, oče?" Onda je Fric ustao, okrenuo se i pokazao mu natpis
na dupetu ,,Sine, dobro se i pažljivo zagledaj u svoju slabu tačku, ionako odatle
crpiš svu svoju snagu. Otac Fric". Onda je Mate rekao: ,,Nisam siguran da te
razumem, oče." Onda je Fric rekao: ,,Sine, ako nisi licem okrenut ka istini dok
pišeš te svoje ispovesti, i ako lažeš dok se ispovedaš, bilo javno ili ne, onda je to
kao kad se predsednik obraća naciji i plače kako mu je teško da donese odluku,
ili kad opozicionar ćuti o ubijanju u Ukrajini, a sere o čistom vazduhu, nešto što

156
ne mogu ni da izgovorim šta je." Onda je Mate rekao: ,,Je l' to pakleni greh,
oče?" Onda je Fric rekao: ,,Nešto mnogo gore, sine moj, nešto što mi je teško
preko usana da prevalim." Onda je Mate rekao: ,,Je l' đavolji dodir, oče?" Onda
je Fric rekao: ,,Ma kakvi, sine moj, od ovog grđe nema." Onda se Mate zagledao
u plafon i zamislio se, pa je pitao: ,,Molim te, oče, reci mi šta je?" Onda je Fric
rekao: ,,Sine moj, ono najgore: praznoslovlje, ili, da ne kažem, sviranje kurcu."

157
 FRICOVA JUTARNJA ISPOVEST

Bio je četvrtak, pet sati ujutru, napolju samo što nije svanulo, ali jarko
narandžasta boja na horizontu i sve plavlje nebo, kao i raspevanost vrabaca u
krošnjama, sve je jasno ukazivalo da će dan biti lep, da će biti toplo, da će biti
sunčano. I tačno u pet sati tog jutra Fric se u krevetu okrenuo na desni bok,
prebacio je levu nogu preko desne, onda je desnu nogu savio u kolenu, onda se
sa desnog boka okrenuo na leđa, pa je obe noge ispružio, stopala su mu se
uznemirila, i onda je širom otvorio oči, zagledao se u plafon i rekao: ,,Zašto, ali
zašto me, gospode, ovoliko maltretiraš? Zašto mi oblačiš ovu spavaćicu tokom
noći, već je osećam na sebi, i opet su mi se noge uplele u tu tkaninu, a legao
sam u gaćama i u potkošulji? I gde skloniš moju odeću kad je svučeš sa mene? I
zašto me ne pustiš da spavam bar do sedam? Zar ti mnogo tražim? Zar sam
toliki grešnik? Pa šta li radiš onima koji su gori od mene, a potpisujem da ih
ima? Sviće u pet i petnaest, a ti me budiš u pet. Šta još hoćeš od mene? Šta
nisam ispravio? Sad si od mene napravio i hipertoničara sa dijagnozom
nervoznog srca, fasovao sam i predinfarktno stanje, lekove si mi dao, meni, koji
sam se i sa alkohola skinuo i odrekao ga se, uz svu ljubav koju osećam prema
njemu, i one predivne kombinacije barbiturata i anksiolitika sam se oslobodio,
iz kliničke depresije sam izronio? Šta još hoćeš? Sve sam uradio, i
polineuropatiju si mi podario, a sad me jebeš i sa visokim pulsom i sa
insomnijom? Je l' hoćeš na Tai Či Čuan da idem, samo mi reci šta hoćeš, sve ću
da uradim samo da me pustiš na miru, i da mi ne oblačiš ovu spavaćicu više? U
pola jedan sam zaspao, sad je pet, pa je i imaš neku meru, gospode?" Tu je
onda Fric ućutao, bio je potpuno iscrpljen, ležao je na leđima, onda se dohvatio

158
za spavaćicu, pa je rekao: ,,Daj da vidim šta poručujem svetu danas, koje su mi
misli." Onda je razvlačio spavaćicu i čitao je izreke, na grudima je bilo ispisano
,,Sve tvoje znanje ima izvor u razmišljanjima o tvojim životnim promašajima.
Otac Fric", a odmah ispod toga, u predelu jetre, pisalo je ,,Budi miran i kad
mora i kad ne mora, i bićeš smiren i kad treba i kad ne treba. Otac Fric", a još
niže, tamo gde je bešika, pisalo je ,,Odakle bi moglo da dolazi čovekovo
samoporicanje, da u čoveku nema nečeg boljeg i drugačijeg od njega samog.
Otac Fric", a iznad, blizu čipkanog okovratnika, nalazio se još jedan natpis
,,Uzrok nemira je tvoja burna reakcija, a ne ono što je nemir izazvalo. Otac
Fric". Onda je Fric rekao: ,,A još si ml i čipkani okovratnik namestio, svaka ti
čast, gospode." I onda je ustao iz kreveta, sapleo se o kraj spavaćice kad je stao
nogom na pod, i srušio se na parket u sobi, onda se pridigao i pogledao u
Dobrilu koja je mirno spavala, pa je rekao: ,,Crna Dobrila, jebena pravednica,
nju ni moja agonija ne može da probudi." Onda je Fric zaobišao krevet, prišao je
Dobrili i stavio joj ruku na čelo, pa je rekao: ,,Dete moje, čime si zaslužila taj
miran san, a ležiš pored ove greške i mane na dve noge koja se zove Fric?" Tu je
Dobrila u snu rekla: ,,Oče, ima on i dobrih osobina duboko u sebi." Onda je Fric
pitao: ,,Dete moje, koliko duboko?" Onda je Dobrila rekla: ,,Oče, odjebi od
mene, ja pre osam ne ustajem." Onda je Fric izašao iz sobe, i ušao je u
trpezariju, tamo je Mate mirno spavao na svom kauču, a ispod stola su spavali,
svako u svojoj vreći, komšije Profesor filozofije i Kinez Li. Onda se Fric sagnuo,
pa je stavio šake na čelo i Profesoru i Kinezu Liju, i rekao: ,,Gejevi, nemam ništa
protiv da ljubav ozvaničite i da decu usvajate, ali moraćete malo više ljubavi i
prema Ruslji i Kosovskom boju i drugim srpskim fikcijama da pokažete, inače
kurac." Tu su se i Profesor i Kinez Li uznemirili, jezike su isplazili, glavama su
počeli nenormalno da vrte i očima da kovitlaju, pa je Fric rekao: ,,U redu je,
deco moja, otac se zajebavao." Onda je Fric prišao Mati, koji je mirno spavao,
ali neki jako neprijatan miris se osećao blizu njega, stavio mu je ruku na čelo i
rekao: ,,Sine, svoj nemir ne rešavaj unutra gde jeste, nego tamo gde nije, u
skladu sa tradicijom, i samo udahni duboko, izdahni polako, i zapitaj sebe: da li
sam ja normalan?" Tu se i Mate uznemirio, i on je jezik isplazio i očima
zakovitlao, pa je Fric rekao: ,,Znam, dete moje, znam, ljubavni problemi tebe
muče, ali zapamti, sopstveni mir ćeš teško naći u blizini druge osobe, to je uvek
dobro zamaskirani nemir, ukoliko ne otkloniš ovaj jeziv smrad koji širiš." Onda

159
se Fric uhvatio za nos i začepio nozdrve, pa je naglim pokretom svukao
prekrivač sa Mate, i bio je zaprepašćen prizorom. Mate je na sebi imao pelene.
I to usrane. I malu spavaćicu na kojoj je pisalo ,,Promašaji u životu ti na kraju
uvek skrenu pažnju na sam život. Sin Mate". Fric je onda podigao glavu i
pogledao u plafon, pa je rekao: ,,Hvala ti, gospode, dobra ti je ova, dostojnog
naslednika si mi podario, jer zašto bi naša deca bila bolja od nas."

160
 ELITNI ODRED

Bila je subota, devet sati ujutru, prozori u trpezariji su bili širom otvoreni,
prijatan vazduh je ulazio u stan, prvi dan vikenda je proredio saobraćaj na
ulicama i značajno utišao buku, i svako ko nije idiot mogao je jasno da čuje i da
se uveri da na ovoj planeti, pa i u ovom gradu, osim ljudi žive i ptice, kao i da su
prilično glasne i vesele kad im se pruži prilika. Nebo je bilo vedro, dan je bio
sunčan, sve je išlo naruku umornima da se odmore, a lenjima da uživaju. U
trpezariji je bilo mirno, iako prizor nikako nije bio uobičajen: komšija Profesor
filozofije je turpijao nokte na rukama, Kinez Li je trimerom koji je ugurao u
nozdrvu kratio dlake, Fric je jednu nogu podigao na stolicu i lakirao je palac na
stopalu, a Mate je, Bog ga blagoslovio, pisao svoje ispovesti na laptopu i
potpuno se blokirao u poglavlju koje je naslovio sa ,,Ljubav". I, iznenada, vrata
od trpezarije su se naglo otvorila, Kinez Li se prepao i trimer mu se zabio
duboko u nozdrvu, oči su mu u trenu zasuzile. Bila je to Dobrila, zakoračila je
jednom nogom u trpezariju i ukopala se u mestu. Na sebi je imala bokserice i
majicu sa nečitkim natpisom ,,Ncr jm klo... nough mdfg... op juggdhj... pefg
iiklon". Taj natpis je prisutnima privukao pažnju, i Fric je rekao: ,,Pokvario ti se
toner u snu." Onda je Mate rekao: ,,Meni ovo liči kao da joj je neko hakovao
mozak." Onda je Kinez Li rekao: ,,Curi ml krv iz nosa, izgleda da sam trimerom
ogulio sluzokožu u nozdrvi." Onda je Profesor rekao: ,,Što ti je navika, u poznim
sam godinama, ai dalje grickam nokte, pa moram da ih turpijam." Tu se onda
Dobrila već razbudila, ali je i dalje stajala u mestu, bez ikakve želje da se
pridruži prisutnima u trpezariji, a onda je upravo to i rekla: ,,Nemam ni grama
želje da vam se pridružim, eventualno bih samo kafu da popijem." Onda su joj

161
prisutni uputili poglede koji nisu imali nikakav sadržaj, dakle potpuno tupe i
prazne poglede, na šta se Dobrila nadovezala: ,,Kako to da ste toliko dovoljni
sami sebi, pa vam je i moja majica u kojoj sam spavala toliko zanimljiva?"
Pogledi prisutnih su ostali nepromenjeni. Onda je Dobrila rekla: ,,Kako vam ni u
jednom trenutku nešto drugo ne prođe kroz glavu, i to mesecima, a možda i
godinama, dok sedite zatvoreni u trpezariji, nešto mnogo važnije, na primer,
zbog čega nam više Sestra malog deteta ne dolazi u stan?" I pošto njene reči
nisu izazvale nikakvu reakciju, Dobrila je nastavila: ,,Kako to da ste tu devojku
zaboravili tako lako, iako je vidno utučena od kako joj se brat, da ne kažem
Malo dete, odselio u Kanadu? I na kraju, ako mogu da iznesem još nešto: vaši
tupoumni pogledi koje ste mi uputili bude očaj u meni." Onda je Dobrila
izvadila telefon, i pozvala je Sestru malog deteta. I onda se Sestra malog deteta
javila, pa je Dobrila rekla: ,,Izvini što te budim, ali važno je." Onda je Sestra
malog deteta pitala: ,,Kome je važno?" Dobrila je rekla: ,,Meni. Zašto više ne
dolaziš kod nas?" Onda je Sestra malog deteta rekla: ,,Iskreno, ne mogu više da
vas gledam." Potpuni muk je tada zavladao u trpezariji. Onda je Sestra malog
deteta nastavila: ,,Jasno mi je da ste zgranuti, ali muka ml je od vas, ubija me
taj odvratni ignorantski odnos prema svemu, i to što se ne pomerate od tog
stola... i ovaj lik koji se budi u spavaćici sa porukama i koji ne kapira da mu je
krajnje vreme da uradi nešto sa sobom, i ovo tridesetogodišnje nedonošče koje
piše svoje ispovesti, a nema petlje da prizna da je totalno sjeban i da promeni
nešto, i ovaj Kinez, mučenik koji po ceo dan priprema hranu, a nijednom ga
niste pozvali da ide s vama na more, iako ga nikada nije video u životu." Tu je
Fric spustio nogu sa stolice i rekao: ,,Imamo mi naše probleme". Kinez Li je
odgurnuo trimer od sebe, a Profesor je odbacio turpiju, i jedino se Mate nije ni
pomerio, i rekao je: ,,Jebeno poglavlje, čest je slučaj da osećam kako je sto
posto u pitanju ljubav, a posle vidim da nije." Onda je Profesor rekao: ,,Odmah
oduzmi barem trideset posto, jer je to procenat tvog učitavanja i fiksacije."
Onda je Kinez Li rekao: ,,Oduzmi ti ipak pedeset posto, jer se toliko ugrađuješ
fantaziranjem." Onda je Fric rekao: ,,Mate, pošto se tu ipak radi o tebi, oduzmi
sedamdeset posto najmanje, jer je sve to samoobmana i tvoja degenerisanost."
Onda je Dobrila sipala kafu u veliku šolju, sela je za sto, zapalila cigaretu i pitala
Matu: ,,O kakvoj ljubavi se radi u tom poglavlju?" Onda je Mate rekao: ,,U
ovom slučaju, prema ženama." Onda je Fric bio zgranut: ,,Ja moram da priznam

162
da sam se zajebao, bio sam ubeđen da priča o ljubavi prema Rusiji." Onda je
Profesor rekao: ,,I ja." Onda je Kinez Li rekao: ,,Ja sam se dvoumio, ipak sam
Kinez i svašta sam prošao, a mi i nemamo toliku potrebu da nas neko voli."
Onda je Fric pogledao u Kineza Lija, pa je pitao: ,,Je l' stvarno nikada nisi video
more?" Kinez Li je rekao: ,,Nikada." Onda je Fric rekao: ,,Moraćemo zajedno
ovog leta, uživaćeš, nema lepše stvari od te, kada na obali mora širiš
ignorantski odnos prema svemu i budiš očaj u ljudima."

163
 OD ŠTUCANJA DO SVITANJA

Bio je petak, pet sati ujutru, vrapci su već uveliko grmeli u žbunju i po
krošnjama, čulo se i brujanje motora aviona iz Tirane koji je sleteo na Surčin, a
osim lasta, koje su se upravo zaletale ka nebu, čula se i buka aviona koji je
doleteo iz Soluna, kružio je nad gradom i čekao da avion iz Skoplja sleti na
pistu, jer je na njega bio red. I uz sve te poznate i pomešane jutarnje zvukove,
koji se javljaju u isto vreme i tokom godine se pomeraju u skladu sa okretanjem
Zemlje, ovog jutra se čulo i kako neko glasno štuca u stanu. Dovoljno glasno da
je Fric širom otvorio oči, a pogled mu se poput grudve blata zalepio na plafon.
Fric je ležao na leđima, za razliku od Dobrile, koja je čvrsto spavala na boku, i
ovi jutarnji zvuci je nisu mogli poremetiti. Onda je Fric, zagledan u plafon,
rekao: ,,Gospode, ako si me već ovim glasnim štucanjem koje dolazi iz
trpezarije probudio, spreman sam na još izazova, drugim rečima, ne postavljam
uopšte pitanje zašto me jebeš u mozak od rane zore, već imam samo jedno:
dokle?" Onda je Fric svukao pokrivač sa sebe i zakoračio desnom nogom iz
kreveta, a onda se začuo mučan i bolan ljudski jauk. Bio je to Mate, spavao je
na podu pored kreveta u kojem su spavali Fric i Dobrila, i Fric mu je upravo
svojim stopalom stao na glavu, zgnječio mu je i nos i usta. Onda je Mate rekao:
,,Kad te tvoj gospod bude pažljivije vodio putem i glavu moju izbegavao, zahvali
mu se i u moje ime." Onda je Fric pitao: ,,Zašto ne spavaš u trpezariji, na svom
kauču?" Onda je Mate rekao: ,,Zato što se tamo ispod stola uvalio komšija
Profesor filozofije vidno uznemiren, i istog momenta je počeo da štuca
nenormalno glasno." Tu je onda Fric zakoračio levom nogom i ugazio u Matino
međunožje, izvinio mu se, i onda je konačno sa obe noge stao na parket

164
spavaće sobe, pa je rekao: ,,Sine moj, ovo nije bilo do mene, čudni su putevi
gospodnji, i tako dalje, da te ne gnjavim." Tu je onda Mate bolno rekao: ,,Znam,
oče, do gospoda je da mi lice i mošnice zgnječiš, to je njemu sad najvažnije, ali
barem ti je podario u snu te odvratne bermude i natpise na laganoj letnjoj
odeći, bar to." I onda je Fric video odeću u kojoj se probudio, i prilično se
zbunio. Imao je na sebi veoma modernu, svetlosmeđu svešteničku odoru,
prilagođenu godišnjem dobu, dole je imao smeđe bermude, a gore smeđu
bluzu sa kratkim rukavima i na grudima se nalazio veliki natpis ,,Uvek ću moći
sve da vidim, ali, na sreću, neću morati sve i da razumem. Otac Fric". Onda je
Fric pogledao u plafon i rekao: ,,Gospode, da te ne znam, rekao bih da si pažljiv
prema meni, ali nisam blesav, strahujem od iskušenja, pa ćutim." Onda je video
da i na stomaku ima odštampan natpis ,,Odupiranje samom sebi i sopstvenim
nagonima teško je kao dizanje najtežeg tereta. Otac Fric". Tu je onda gurnuo
ruku u levi džep od bermuda i izvukao Bibliju, pa je gurnuo ruku u desni džep i
izvadio neotpakovanu paklu marlbora, poljubio je i jedno i drugo, i opet
pogledao u plafon i rekao: ,,Hvala ti, gospode, ti me jedini poznaješ, ali i ja
samo za tebe jednog znam." Sve to je Mate posmatrao sa poda, paje tiho
rekao: ,,Kad mi se otac ovako ispriča sa plafonom, userem se od straha, i san mi
je onda jedini prijatelj." I tako je Mate odmah zaspao. Onda je Fric izašao iz
sobe i ušao u trpezariju, prišao je stolu, komšija Profesor filozofije je spavao i
glasno štucao. Onda je Fric kleknuo, zapalio je cigaretu i udario Biblijom
Profesora filozofije u glavu. Profesor se prepao i probudio se odmah. Onda je
Fric rekao: ,,Sine moj, štucaš, i to štucaš nenormalno glasno, a ti znaš da ja
dobro znam šta to znači." Onda je Profesor rekao: ,,Znam, opet sam se
zaljubio." Onda je Fric podigao Bibliju u vazduh i rekao: ,,Zovi me, oče, iako sam
mlađi, da te ne kažnjavam bez veze." Onda je Profesor rekao: ,,Znam da znaš,
oče." Onda je Fric rekao: ,,Nastavi dalje, sine moj, u koga sad?" Onda je
Profesor rekao: ,,Oče, profesorka je istorije, a nije ni pred penzijom." Onda je
Fric rekao: ,,Nastavi dalje, sine moj, šta je sa tom istoričarkom, osim što je
mlađa od tebe?" Onda je Profesor rekao: ,,Oče, osetio sam sklad, osetio sam da
imam dobrog sagovornika." Onda je Fric rekao: ,,Nastavi dalje, sine moj, nastavi
dalje." Onda je Profesor rekao: ,,Oče, osetio sam slaganje, osetio sam se kao da
sam, na primer, jedan od dvoje zidara koji ređaju cigle, ona jednu, ja drugu, ona
jednu, ja drugu, ona jednu, ja drugu..." Onda ga je Fric udario Biblijom: ,,Sine,

165
razumeo sam, lepo se nadovezujete, ali šta je bilo sa onom biologičarkom?"
Onda je Profesor rekao: ,,Oče, štucao sam samo prvo veče, posle je došla u
majici sa slovom Z pa sam prestao da štucam." Onda je Fric pitao: ,,Sine moj,
gde nalaziš te idiote?" Onda je Profesor rekao: ,,Oče, nije lako odmah
prepoznati da su u nekome izmešani tenkovi, bombe i pravoslavlje." Onda je
Fric pitao: ,,A šta je bilo te prve večeri?" Onda je Profesor tiho rekao: ,,Udari me
marlborom, oče, zgrešio sam."

166
 JUTARNJI POZDRAV OD SRCA

Bila je nedelja, sedam sati ujutru, i iako su ovo bili tek prvi dani juna, iako
kalendarski leto još nije ni počelo, iako je ovo bio već treći dan zaredom kako je
sunce sijalo od ranog jutra, a toplota se uselila u naše domove, kako se to često
i glupo opisuje, Fricu je u krevetu curila pljuvačka iz usta jer je spavao na
leđima, a zapravo je izgledao kao da je u dubokoj komi. Dobrila je spavala
pored njega, mirno i u normalnom položaju, dakle, na levom boku. Mate je
spavao na kauču u trpezariji, ali on ipak nije mirno spavao, okretao se i
premeštao je glavu sa jastuka na čaršav pored jastuka, pa onda opet na jastuk.
Ali razlog njegovog nemira je bio poznat, celim se stanom, a pogotovo u
trpezariji, osećao jak miris iz kuhinje, u kojoj je komšija Kinez Li veselo i sa
radošću pripremao i kuvao na desetine različitih jela starih hiljade godina, što
je, kad se pomnoži, na stotine hiljada različitih mirisa, ako se uzme u obzir da je
svaki kuvar kroz istoriju uneo nešto svoje. No da ne lupetamo sad još i o tome,
iako je i to uobičajeno, mirisi su se iz kuhinje pa preko trpezarije provukli kroz
predsoblje i ušli u spavaću sobu, u kojoj je Fric balavio a Dobrila ubrzano
skupljala i širila nozdrve. I njima je san bio malo poremećen, ali se ipak nisu
probudili. U kuhinji se dešavalo nešto zaista predivno: Kinez Li je bio obučen u
zeleni kimono na kojem je pisalo ,,Ne brini gde i s kim provodiš svoje dane u
životu, već da li i kako radiš ono što zaista želiš". I plesao je po kuhinji, a bilo je
tu svega, od lignji do piletine, do komadića patke i teletine, kao i bambusa i
pirinča i puno raznog povrća. Seckao je hranu, pripremao je obroke, od kojih su
se neki već nalazili na usijanim ringlama na šporetu. A razlog ovoliko radosnog
kuvanja Kineza Lija je bio jednostavan: Fric i Dobrila su kupili avionske karte za
Split, pa čak i rezervacije za katamaran do Korčule, i to za četiri osobe, dakle,

167
odluku su doneli, Kinez Li će ići sa njima na more, i to su mu saopštili prethodne
noći. I onda je Kinez Li u zanosu zapevao čuvenu kinesku pesmu ,,Istok je
crven", ali Mate se odmah probudio i rekao: ,Nemoj da pevaš, molim te,
nemam ništa protiv kineskih komunističkih hitova, ali em je rano, em si me
ugušio kuvanjem, em mi je muka, a da ništa liznuo nisam, ali, evo, trpim i
istrpeću." Onda je Kinez Li rekao: ,,To je nekada bio veliki hit, ako ne i jedini u
vreme kada sam bio dete, ali mogu ja i bez pesme, izvini." I kad je Kinez Li
prestao da peva, čuo se glas poštara koji je sedeo ispred vrata od stana: ,,To je
predivna pesma, i divan je, iako nenormalan, taj stih: Komunistička partija nalik
je suncu, gde god da sija, vedro je". Onda je Kinez Li rekao: ,,Ja mrzim i taj stih, i
uopšte ceo tekst te pesme, ali melodija mi se duboko urezala u detinjstvu, pa
izleti iz mene kada sam srećan." Onda je Poštar rekao: ,,Srećan? Otkud znaš šta
te čeka na moru?" Onda je Kinez Li rekao: ,,Ne znam, zato se i radujem." Onda
je Mate rekao: ,,Ovo je ta misao kad se hiljadugodišnja kineska mudrost izmeša
sa teletinom i bambusom." Onda je poštar rekao: ,,A šta ako u Hrvatskoj naletiš
na nekog nacionalistu koji će pomisliti da si Srbin?" Onda je Kinez Li pitao:
,,Kako ja Srbin, pa zar nije očigledno da sam Kinez?" Onda je poštar rekao:
,,Zajebani su nacionalisti, i tamo kao i ovde, i prepredeni su, taj, na primer,
može da pomisli da ti je otac Srbin, a majka Kineskinja, i da si ti pravoslavac."
Onda je Mate rekao: ,,Ja ne znam da li sam ikada čuo gluplji razgovor od
ovoga." Onda je Kinez Li pitao: ,,Pa šta onda da kažem?" Onda je poštar rekao:
,,Jednostavno, da si poluEnglez." Onda je Kinez Li pitao: ,Kako sam sad polu-
Englez?" Onda je poštar rekao: ,,Tako lepo, pokojna baba ti je bila Kineskinja, ali
je neki engleski trgovac bio na proputovanju, a ti si povukao crte lica na babu,
majku svoje majke, i eto ti." Onda je Kinez Li pitao: ,,A ko mi je onda otac?"
Onda je poštar rekao: ,,Zavisi ko te pita." Onda je Kinez Li rekao: ,,A kako to da
mi se nešto slično još nije desilo u Srbiji, i da ovde još niko nije pomislio kako
sam Hrvat?" Onda je poštar rekao: ,,Jeste da su oni svuda isti, ali se ovde toga
još niko nije setio." Onda je Kinez Li pitao: ,,Pa gde onda ima više teških
nacionalista, ovde ili tamo?" Onda je poštar rekao: ,,Pa gde si ti video da oboleli
prebrojavaju sami sebe, a još i znaju da su u većini?" Tu su se onda iznenada
otvorila vrata od spavaće sobe, Fric je izašao vidno neraspoložen, na sebi je
imao majicu na kojoj je pisalo velikim slovima ,,Jebe mi se za sve, moj život je
ionako na nebu". Onda je otvorio vrata od stana, izašao je u hodnik, stao je

168
ispred poštara, i onda ga je iz sve snage pljunuo posred čela. Poštar je bio
potpuno zaprepašćen, samo je pitao: ,,Šta sad ovo znači?" Onda je Fric zatvorio
vrata za sobom i rekao: ,,Jebeni reakcionari koji tako stručno lažete, serete i
širite strah, celog života mi idete na kurac, ovo ti je bio moj iskreni pozdrav za
dobro jutro."

169
 ZATIŠJE PRED ZABORAV

Bila je nedelja, sedam sati uveče, i prvi put u ovoj godini bi se moglo reći da je
jedan zaista težak i vreo dan bio na zalasku. Laste, koje su tokom celoga dana
letele visoko, sada su se spustile do krovova zgrada, ispuštale su svoje
piskutave glasove i tako najavljivale smrkavanje, a zatim i veče. U trpezariji su
sedeli za stolom i Dobrila i komšije Profesor filozofije i Kinez Li, apsolutno ništa
ne radeći, buljili su u zid i pijuckali limunade sa ledom. Jedino je Mate imao svoj
laptop ispred sebe, ali nije pisao ništa. Jednom šakom se držao za čelo i tako
pokrio lice, drugom je uglačavao sto, dlanom i vrhovima prstiju je brisao mrlje
kojih nije ni bilo, drugim rečima, a da ne tupimo, izgledao je kao pravi primer
očajnika. Da li je to bilo zbog napornog dana, ili je zaista bio u lošem stanju, to
nije moglo da se zna, a ni prisutne u trpezariji nije zanimalo. Ispred vrata od
stana sedeo je poštar, i iako se nije oglašavao jer je dremao, svi su znali da je
tu. I ako bismo mogli da kažemo da je tokom dana i bilo neke zabrinutosti,
sparina je i tu učinila svoje, niko se nije pitao zbog čega se Fric uopšte nije
budio, nakon što je prethodnog dana bio na redovnoj kontroli kod kardiologa, a
kad se vratio samo je rekao: ,,Sve je u redu, srce i dalje radi isprekidano,
kardiolog je ipak zadovoljan." Nakon toga je ušao u spavaću sobu, svukao se i
zaspao. I više se nije budio. Zbog vrućine niko nije ni govorio, jedino se moglo
čuti kako Dobrila zubima lomi kockice leda u ustima. Ali onda su se vrata od
spavaće sobe otvorila, nešto je čudesno zasvetlelo i obasjalo ceo stan, i nakon
dan i po spavanja pojavio se Fric u šljaštećesrebrnoj svešteničkoj mantiji, sa
Biblijom ispod miške i sa ogromnim natpisom na grudima: ,,Gospode, ako si već
u mom srcu, a ja večno živim u tvom domu, zašto mi je onda plafon sve što

170
imam?" Fric je zastao na vratima od trpezarije, pogledao je svakog od prisutnih
u oči, izvadio iz džepa čudnu kutiju marlbora, koja je imala neki dodatak
oblepljen selotejpom, izvadio jednu cigaretu, zapalio je, i pošto su prisutni
buljili, obratio im se: ,,Prisutni, doktor je rekao najviše jednu kutiju dnevno, pa
sam dogradio još pet cigareta." Onda je Fric ustao od stola, prošetao je sa
Biblijom i cigaretom po trpezariji, a zatim je napravio nekoliko hitrih skokova,
naglo otvorio ulazna vrata i preplašio poštara koji se srušio sa stolice, a onda
mu stavio ruku na čelo i rekao: ,,Sine moj, tamo gde ti vidiš smisao, ja vidim
besmisao, vreme je da pokreneš svoj duh i odeš odavde." Poštar je ostao da leži
u strahu, Fric je povukao jedan dim cigarete i mirno se vratio u trpezariju, a
onda je prišao Mati, spustio je svoju ruku na njegovu glavu, i rekao: ,,Sine moj,
mogućnost izlečenja od bilo kog poremećaja, ukoliko lažeš, ne postoji." Tu ga je
Mate bledo pogledao, pa je Fric nastavio: ,,Sine moj, udavio si sebe samim
sobom, uzaludno je to što radiš ukoliko preskačeš sve ono loše za šta si sam
odgovoran." Onda je Mate pitao prisutne: ,,Je l' neko uopšte proverava kod
kojeg doktora se ovaj leči, i od čega?" Tu se onda Fric popeo na stolicu, ispružio
je marlboro i Bibliju ka nebu, i onda rekao: ,,Prisutni, raditi na sebi znači
posvetiti se nečemu dalekom od samoga sebe. Proučavajte oblake, ili pčele, ili
drveće, i koliko se tome posvetite, toliko bolje možete saznati od čega ste i
kakvi ste." I pošto su ga prisutni posmatrali zbunjeno, Fric je nastavio dalje:
,,Prisutni, da vam otac Fric kaže, sve drugo vam je uninija, i da vam taj termin
odmah prevedem i objasnim, jer vas pogled neznanja odaje: to je zlo osećanje,
tugovanka nad samim sobom, kuknjava nad sopstvenom sudbinom, čvrsto
držanje obema rukama za svoje nesreće, za svoj jad i mizeriju." Onda je Kinez Li
pitao: ,,Je l' ovo ono što vi nazivate transom?" Onda je Dobrila rekla: ,Nije, ovo
je ono što ni vi ne znate kako se zove." Onda je Fric viknuo: ,,Prisutni, zarobljeni
ste u traženju krivca i osuđivanju drugih, ali da vam odmah kažem, čovek
osuđuje drugog zato što mu je duh lenj, zato što je malodušan, i zato što živi u
samozadovoljstvu." I pošto su ga prisutni posmatrali u čudu, Fric je mirno
nastavio: ,,Prisutni, svako ima prava na svoje mišljenje, koliko god da je ono
glupo ili pogrešno, ali niko nema prava na osuđivanje. Osuđivanje je močvara iz
koje nema izlaza i u kojoj nema života, osim za nekoliko žaba koje vole da prde
u komforu svoje žabokrečine." Tu se onda Dobrila ispružila, šutnula je nogu od
stolice na kojoj je Fric stajao, i onda je rekla: ,,Na kakvoj si ti to terapiji? I kome

171
se to sad obraćaš?" Onda je Fric, dok je padao sa stolice, bacio Bibliju na Matu, i
rekao: ,,Ovome ovde odsutnom, omađijanom i začaranom lažima, isti je kao i
ova država u kojoj živimo, ne može da ispovedi svojih trideset godina, jer ne
zna kako da sakrije ono loše, a dobro da istakne, i gleda kako da svoje fikcije i
izmišljotine uvali kao iskrenu ispovest, da ne kažem zvaničnu istoriju."

172
DA LI SMO MI BROD KOJI PLOVI,
ILI ONAJ KOJI TONE?

173
 ŽIVOT NA NISKOJ NOZI

Bila je subota, pola četiri ujutru, napolju je bio mrkli mrak, uostalom, baš kao i
u stanu, kada se komšija Kinez Li izvukao iz vreće za spavanje, u kojoj je spavao
ispod stola u trpezariji, i brzo ustao i stao na noge, obuo je japanke i napravio
nekoliko koraka ka predsoblju, ali pošto je naglo ustao, zavrtelo mu se u glavi,
pridržao se jednom rukom za sto, i sve to mu se desilo baš u istom trenutku
kada se, u spavaćoj sobi, Fric probudio i naglo ustao iz kreveta, obuo je japanke
čim je stao na noge, ali i njemu se odmah zavrtelo u glavi, pa se rukama
pridržao za orman, i onda je iz spavaće sobe izašao u predsoblje, u koje je Kinez
Li već zakoračio, i nikako nisu mogli da se izbegnu tako ošamućeni i po mraku, i
toliko su se jako glavama sudarili da su obojici spale japanke s nogu, i onda su
se obojica prvo srušili, a zatim nakratko pridigli i ostali tako da sede na patosu u
predsoblju. Kinez Li se naslonio na zid, a Fric se naslonio odmah pored njega.
Onda je Fric rekao: ,,Ja pretpostavljam da se i tebi pripišalo?" Onda je Kinez Li
rekao: ,,Jeste, ali sam naglo ustao, i zavrtelo mi se u glavi od toga, uostalom,
rekao bih da se i tebi nešto slično desilo?" Onda je Fric rekao: ,,Apsolutno,
potpuno isto, i kad sam tresnuo glavom u tvoju glavu, uopšte nisam znao da si
to ti." Onda je Kinez Li rekao: ,,Ja sam znao da si to ti, jer nema šanse da se iz
pravca spavaće sobe ovako nenormalno pojavi Dobrila, u mraku, njoj se ovo
ipak ne dešava." Onda je Fric rekao: ,,To je toliko proizvoljno, a bogme i po
mene uvredljivo mišljenje, da ne bih o tome ni da govorim, ali jeste činjenica da
iz ove naše trpezarije bilo ko može da se zaleti kao ti, jer nikad i ne znamo ko je
sve unutra." Onda je Kinez Li rekao: ,,Trenutno sam ja ispod stola, tu sam
spavao jer me mrzelo da idem kući, a Mate je na svom kauču." Onda je Fric

174
rekao: ,,Je l' u redu da se prvi ispišam, opšte je poznato da sa nervima slabije
stojim?" Onda je Kinez Li rekao: ,,Ako ovo nije proizvoljno mišljenje, onda ne
znam šta je, jer niko ne zna za drugog kako sa nervima stoji, zna samo za sebe,
ali u redu, pišaj prvi, nemam ništa protiv." Onda se Fric pridigao sa poda,
navukao je japanke i napravio nekoliko koraka prema kupatilu, i tu se odmah
spopleo i opet se strovalio, jer je obuo pogrešne japanke, udario je glavom u
vrata od kupatila i onda sa poda rekao: ,,Neverovatno, kao da su mi se japanke
smanjile, zamalo da poginem." Onda je Kinez Li rekao: ,,Obuo si moje japanke,
a opšte je poznato da mi Kinezi imamo manja stopala." Onda je Fric rekao:
,,Koliko je tek ovo proizvoljno, to uopšte nije opštepoznato, ceo svet zna da vi
igrate pingpong, a ne da imate mala stopala." Onda je Kinez Li rekao: ,,Ako bi
mogao da požuriš, možemo o tome drugi put da pričamo, ne bih da se upišam
u predsoblju." Onda je Fric ponovo ustao i obuo male japanke Kineza Lija,
napravio nekoliko koraka na prstima, ušao je u kupatilo, ispišao se, pustio vodu
i izašao iz kupatila, a za njim je odmah, poput patke, šljapkajući u velikim
japankama, ušao Kinez Li, ispišao se, pustio vodu, izašao napolje, i seo na isto
mesto gde je već sedeo, odmah pored Frica, koji se takođe vratio na staro
mesto. Onda je Kinez Li rekao: ,,Neverovatno koliko me je sve ovo zamorilo."
Onda je i Fric uzdahnuo pa je rekao: ,,Slučaj je tako hteo, da se u isto vreme i
probudimo i naglo ustanemo i opalimo glavama i ošamutimo." Onda je Kinez Li
rekao: ,,Ako bi samo hteo da mi vratiš moje japanke, ove tvoje i ne osećam da
su mi na nogama koliko su mi velike." Onda je Fric rekao: ,,Meni tvoje odavno i
nisu na nogama, pojma nemam gde sam ih izgubio, a kolicne su, ne pada mi na
pamet da ih tražim po mraku." Onda je Kinez Li rekao: ,,Možda bi nekome ove
tvoje reči i bile uvredljive, ali ne i meni, navikao sam se na tebe, moje japanke
su meni odlične, čak su mi i jedan broj veće, ali me mrzi da ustajem i da palim
svetlo." Tu su se onda otvorila vrata spavaće sobe, Dobrila je izašla u
predsoblje, upalila je svetlo, videla je Frica i Kineza Lija kako sede na patosu,
otišla je u kupatilo, ispišala se, pustila vodu, izašla je iz kupatila i nakratko
zastala, pogledala je prvo u Frica, koji je na majici imao natpis ,,Bez smisla sam
za sklad, netalentovan za harmoniju, sposoban sam samo za rastrzanost i nemir
u kontinuitetu". Onda je pogledala u Kineza Lija i na majici njegov natpis ,,Ne
sklanjaj pogled sa pojave koja te uznemirava, umiri tu pojavu u sebi, makar se
radilo i o ljudskom biću, i zapamti: pojave su uvek nevine". Onda je Dobrila

175
produžila ka spavaćoj sobi, nije rekla ni reč, ugasila je svetlo u predsoblju i
zalupila vratima za sobom. Onda je Kinez Li rekao: ,,Kao da sam u trenutku
osetio da život opet ima smisla, ali to je toliko kratko trajalo da ne znam više šta
da mislim o tome." Onda je Fric zagrlio Kineza Lija na patosu, pa je rekao:
,,Znaš, neverovatno je koliko neki ljudi zavole da žive u mraku, kao mi ovde, sve
dok im neko drugi ne upali svetlo."

176
 SITNA KIŠA KOŠMARA

Bio je četvrtak, sedam sati ujutru, napolju je padala kiša koja je, uz glasnu
grmljavinu, počela da pada oko dva sata posle ponoći, i to ona sitna, kako se to
često kaže, dosadna letnja kiša. Vlažnost vazduha je bila devedeset i dva
procenta, pritisak je bio hiljadu i trinaest milibara, upravo onaj koji se, na nivou
mora, naziva normalnim pritiskom. Ali je zato prizor u kuhinji bio više nego
neobičan. Za šporetom je, u stanju polusna, stajao Mate, imao je kecelju na
kojoj se nalazio natpis ,,Angažuj se društvenim pitanjima da bi prikrio svoje
jedine žudnje: eksponiranje i komfor", i kuvao je, pripremao je hranu. Šta se
nalazilo u posudama na šporetu, iz kojih su izbijali jaki mirisi, to nije moglo da
se prepozna. I nije samo to bilo ono što je bilo neobično, već i prizor u
trpezariji, gde je za stolom sedela Dobrila, takođe u stanju polusna, na sebi je
imala spavaćicu na kojoj je pisalo ,,Zauvek prihvati i u sebe duboko usadi da je
sve prihvatljivo na ovom svetu, ali sve. Dobrila", i pisala je nešto na Matinom
laptopu. Na ekranu se video u krupnom fontu napisan naslov ,,Ispovesti Matine
majke". A na kauču pored stola spavao je komšija Profesor filozofije, koji je
ležao na leđima, jedna velika knjiga mu je prekrivala lice, i na majici mu je
pisalo ,,Slepa vera u udžbenike je zagađenje uma, majka beživotnosti i mrtvila.
Anonimni profesor". A ispod velikog trpezarijskog stola, sa obe noge u vreći za
spavanje, spavao je Fric, koji je na sebi imao majicu na kojoj je pisalo ,,Kad se
uznemireni duh umiri, to je kosmički mir. Fric". I tad se začulo zvono na
vratima, a u jednom ovakvom ambijentu malo je reći da je odjeknulo, bilo je
mnogo više od toga. Pogotovo što se taj neko na vratima naslonio rukom na
zvono. Fric je iskočio iz vreće za spavanje i udario glavom u sto, Profesor je

177
skočio sa kauča, a knjiga mu se s lica skotrljala na pod, Mati je ispala kutlača iz
ruke, a Dobrila je samo otvorila očl i zbunjeno pogledala oko sebe. Tu je onda
Fric prišao vratima, pogledao je kroz špijunku i rekao tiho: ,,Ima li ovome
košmaru kraja?" Ispred vrata je stajao poštar koji nije prestajao da zvoni, a na
sebi je imao zeleni kombinezon radnika Gradskog zelenila, na kojem je pisalo
,,Dijalog je često moguć jedino sa drvetom. Poštar". Onda je Fric rekao:
,,Poštare, skloni ruku sa zvona, a i zajebao si se sa uniformom." Tu je onda
poštar rekao: ,,Pojma nemam odakle ovo na meni, sklonio sam se od kiše ovde
kod vas, zaspao sam u stolici i probudio se u ovome, i sad ne znam gde mi je
moja poštarska uniforma." Onda je Fric pitao: ,,A zašto nam zvoniš?" Onda je
poštar rekao: ,,Mahinalno." Onda se Fric vratio u trpezariju i seo, i pogledao je
prisutne: svi su bili totalno zbunjeni, niko nije znao kako im se desilo ono što im
se desilo. Dobrila je rekla: ,,Nikada nisam imala želju za pisanjem ispovesti,
pogotovu ne kao Matina majka, taj sadržaj bih najradije da zaboravim." Onda je
Mate rekao: ,,Ja uopšte ne znam kako sam se našao za šporetom, meni su
tiganj i kutlača strana tela, nimalo dragi predmeti." Onda je Profesor rekao: ,,Ja
se iskreno ne sećam odakle ja na kauču sa knjigom na licu." I tako su onda svi
posedali za sto, da se priberu i razbude, uz kafu i cigarete, kada je neko izašao iz
spavaće sobe, i onda se pojavio na vratima trpezarije. Bio je to Kinez Li, koji je
na sebi imao ljubičastu svešteničku mantiju koja mu je bila nekoliko brojeva
veća, ako mantije imaju brojeve, i koja se vukla po podu, a na njoj je bilo puno
sitnih poruka, ali ona najkrupnija se nalazila na grudima, pa su prisutni u
trpezariji mogli da pročitaju ,,Onaj ko često i dugo gleda u zid, na kraju ugleda
horizont. Otac Kinez Li". Onda je Fric rekao: ,,Ti si izgleda najgore prošao tokom
noći, u snu." Onda je Kinez Li rekao: ,,Uopšte ne znam šta da kažem." Onda je
poštar, koji se vratio u stolicu ispred vrata, rekao: ,,Ono što mene nervira jeste
što ovde svako može da bude šta mu padne na pamet, ali i ono što mu ne
padne." Onda je Mate rekao: ,,Meni nikad nije palo na pamet da kuvam." Tu je
onda Kinez Li, koji je teglio svoju mantiju i čitao sitne poruke, rekao: ,,Odakle
meni želja da budem hrišćanski sveštenik u ljubičastoj mantiji? To je
neobjašnjivo." Tu je onda Dobrila rekla: ,,Kao što sam već rekla, da pišem i da
se ispovedam, jebe mi se iskreno, iako vidim da sam napisala jednu rečenicu iza
koje stojim: Drago mi je što sam neke ljude poznavala, ali mi je još draže što ih
više ne poznajem." Onda je Fric rekao: ,,Dirljivo." Onda je Kinez Li rekao: ,,Imam

178
i ja na mantiji nešto dirljivo, jedan citat: 'Velika je razlika između krize i bolesti, i
nije ih uvek lako razlikovati, jer kriza je dobrodošla i prolazna, ponekad potraje
duže, ali plod zato može da bude neprocenjiv, za razliku od bolesti.'" Onda je
Fric rekao: ,,I šta ti je tu dirljivo?" Onda je Kinez Li pocrveneo, pa je rekao: ,,To
što i u snu mislim o našoj zajednici, da li smo mi brod koji plovi, ili onaj koji
tone?"

179
 OMAMLJENI I PREGREJANI

Bila je subota, pola tri posle ponoći, napolju je i dalje bilo veoma toplo, vazduh
je bio težak, vetra nije bilo uopšte, i bitno je napomenuti da je i ceo petak,
dakle, prethodni dan, bio nesnosno vreo, od ranoga jutra sunce je pržilo, ulice i
zgrade su se na četrdeset stepeni dobro ugrejale, i svi su čekali veče, a onda i
noć, barem neko blago zahlađenje. Ali to se nije dogodilo. Tridesetak stepeni i
tokom noći, od toga je i mozak premoren, i radi drugačije, isprekidano. A za
stolom u trpezariji svi prisutni su bili omamljeni od vrućine. Kao prvo, Dobrila,
glava joj je povremeno padala od umora, san bije savladao, ali onda bi se trgla,
na sebi je imala majicu na kojoj je pisalo ,,Kako da objasnim ljudima koji su
nepodnošljivo dosadni da jedino ljubav i nemešanje u tuđa posla imaju smisla,
osim da ih zamolim da legnu u krevet i da bulje u zid, dok plafon ne progovori".
Pored nje je sedeo komšija Kinez Li, držao je jednu cigaretu u ruci, ali nije je
zapalio, samo je sedeo, gledao je u nezapaljenu cigaretu, i to u majici na kojoj je
pisalo ,,Ako ne znaš šta ćeš sa sobom, onda ne treba da brineš. Brini onda kada
budeš znao šta ćeš sa sobom". Pored njega je sedeo komšija Profesor filozofije,
koji je ovaj udar vreline najbolje podnosio, čitao je knjigu, i jeste da se dešavalo
da mu ispadne iz ruku, ali bi se sagnuo, podigao je i nastavio da čita, a na sebi je
imao majicu na kojoj je pisalo ,,Samoporicanje je vrhunska odgovornost, otpor
čemeru pripadnosti, i svim bolesnim strastima". A na kauču su sedeli jedan
pored drugog Fric i Mate, tu su se smestili prethodnog dana, i nisu se uopšte
pomerali, osim što bi ih san, na smenu, povremeno savladao. Na Fricovoj majici
je pisalo ,,Ne prođe ni dan da ne zgrešim, i tako već preko dvadeset hiljada
dana", dok je na Matinoj majici pisalo ,,Zahvalan sam gospodu što nemam

180
formalno obrazovanje". Onda je u jednom momentu Dobrila pogledala u Matu i
njegovu majicu, pa je rekla: ,,Dobro je da i ti imaš na nečemu da mu budeš
zahvalan." Onda je Mate pogledao ljutito u Dobrilu, pa je rekao: ,,Kada smo
glasali da li ćemo klimu ili promaju za večeras, sve si nas zajebala, insistirala si
na promaji." Onda je Dobrila rekla: ,,Šta fali promaji? Uostalom, od klime su mi
se noge ukočile." Onda je Fric rekao: ,,Ni muve u Srbiji ne vole promaju, to sam
primetio." Tu se onda Kinez Li umešao: ,,A gde to muve vole promaju?" Onda je
Dobrila rekla: ,,Majko moja, istopiću se, ode ovaj razgovor u kosmičkom
pravcu." Onda je Profesor rekao: ,,I inače, kao društvo, možemo se nazvati
halucinirajućim." Onda je Mate rekao: ,,Iscureću niz kauč." Tu se oglasio i
poštar, koji je sedeo ispred ulaznih vrata od stana, koja su zbog promaje takođe
bila otvorena: ,,Potpuno se slažem sa Profesorom, tokom cele godine se krade i
laže i vara, ali se krajem juna svi usredsredimo ka carstvu nebeskom i
spasavanju ćirilice od neprijatelja." Tu je onda Mate rekao: ,,Da nam je klima
uključena, poštar bi ostao kod kuće, a ova noć bi mi bila podnošljivija." Onda je
Kinez Li koji je, uostalom, kao i svi, u međuvremenu potpuno odlutao u
mislima, rekao: ,,Moram nešto da vam priznam, što sam stariji, sve mi je jasnije
da otkako sam spoznao maslinovo ulje, manje mi nedostaje Kina." Onda je
Mate pitao: ,,Kakve to sad veze ima?" Tu su se svi okrenuli prema Kinezu Liju,
osim Frica, njemu je glava klonula i zadremao je. Onda je Profesor rekao: ,,I ja
bih nešto da priznam, što sam stariji, sve mi je jasnije da mi ništa nije važno u
životu kao što je dobar sagovornik, jer sat-dva sa nekim dobrim sagovornikom
dovoljno je za dobro raspoloženje, i vrati mi se vera u život." Onda je Mate
rekao: ,,A meni od promaje krenu sline." Onda je Dobrila rekla: ,,Živi primer
očajnog sagovornika, ne može da se usredsredi, niti da se nadoveže." Tu se Fric
trgao iz sna, pogledao je u Matu, zagrlio ga i rekao: ,,Sine, ne hvataj se za svoj
jad i bedu, drugi imaju ono, a ja nemam ovo, jer ako već nemaš muda, onda bar
imaj stila, a ako nemaš stila, onda bar imaj muda, pa možda jednog dana budeš
imao i jedno i drugo. I samo da dodam, ništa ti ne pomaže kod tačke do koje si
stigao u životu, jer ako ne možeš bolje, onda bar možeš hrabrije i poštenije."
Onda je Mate rekao: ,,Priznaj da si sanjao da si sveštenik?" Tu se onda Fric
zbunio, ustao je sa kauča, pogledao u svoje noge, pa je rekao: ,,Bio sam ubeđen
da imam mantiju na sebi." Onda je Dobrila rekla: ,,E, jebiga, šteta, i šta ćeš
sad?" Tu je onda Fric pogledao u Dobrilu, pa je rekao: ,,Jebeš mantiju po ovoj

181
vrućini, mogu ja i bez nje." Onda je stao na koleno Kineza Lija, pa se tako popeo
na sto, podigao je ruke visoko, i viknuo ka Mati: ,,Ti si isti kao ova država! Znam
gde si zapeo sa svojim ispovestima! Ljubav, Mate, jedini izlaz i napuštanje svih
neprijatnih misli u odnosu na drugog! Ljubav, Mate, i nikada ti niko drugi nije
bio, i neće ti ni biti kriv! Besciljnost se, sine, nikada ne može pretvoriti u
smisao!"

182
 ŽIVEO REGION!

Bio je petak, četiri ujutru, i konačno je to bila jedna mirna noć. Nakon
višednevne teške sparine stigli su prijatni letnji dani, sa blagim noćima. I u
stanu je bilo tako, ali da pređemo na stvar: Fric je mirno spavao pored Dobrile,
sa obe šake ispod obraza, kada je osetio kako ga nešto dodiruje po čelu,
probudio se i namrštio, ali nije otvarao oči, samo je šakom prešao preko čela,
da skloni, mislio je, tu dlaku. Ali onda se to ponovilo, pa je Fric otvorio oči, i
video dva oka uperena ka njegovim očima. To je Mate vukao vrh kažiprsta po
Fricovom čelu. Onda je Fric rekao: ,,O čemu se radi?" Onda je Mate rekao:
,,Potreban mi je jedan ozbiljan razgovor." Onda je Fric pitao: ,,Kakav ti je ovo
priglup način da me probudiš, da me pipkaš po čelu?" Onda je Mate rekao:
,,Pojma nemam kako mi je ovo palo na pamet." Onda je Fric pitao: ,,Kakav
razgovor ti treba?" Onda je Mate rekao: ,,Lep razgovor, kao čovek sa čovekom."
Onda je Fric pitao: ,,Da porazgovaramo kao ljudi?" Onda je Mate rekao: ,,Tako
je, kao ljudi." Onda je Fric rekao: ,,Ja ti to ne praktikujem, to Dobrila radi." Onda
je Mate rekao: ,,U vezi je sa ovim što pišem, mojim ispovestima." Onda je Fric
rekao: ,,Praktikujem." Onda je Mate pitao: ,,Otkud ti znaš da su mi ljubavne
teme problem i da ne mogu da mrdnem dalje?" Onda je Fric rekao: ,,To je tebi
nerešiva oblast." Onda je Mate pitao: ,,Je l' to znaš iz svog iskustva?" Onda je
Fric rekao: ,,Ne, nego sam pročitao tvoje ispovesti." Tu je Mate zanemeo. Onda
je Fric rekao: ,,Da li ti stvarno misliš da ja imam pametnija posla u životu?"
Onda je Mate rekao: ,,Ovo mi je toliko odvratno da nemam reči." Onda je Fric
rekao: ,,Šteta što ja ne pišem svoje ispovesti." Onda je Mate rekao: ,,I nisi
mogao da se uzdržiš, odvratno." Onda je Fric pitao: ,,A kakva ti je to masnica na
oku?" Onda je Mate rekao: ,,Sapleo sam se o noge Kineza Lija i udario glavom o

183
sto." Onda je Fric rekao: ,,Kako se već nisi navikao, taj nedeljama spava u
trpezariji ispod stola?" Onda je Mate rekao: ,,Ispod stola je sada Profesor
filozofije, i to u svešteničkoj mantiji, a Kinez Li je pored stola, tu ima više
vazduha, ali onda sam se zagledao u njegovu majicu, potpuno me zbunio natpis
na njoj, on je u potpunom ludilu, sprema se za more i uzbuđen je što putuje u
Hrvatsku." Tu je Fric munjevito skočio iz kreveta, pa se i Dobrila probudila, i ona
je ustala, ušli su u trpezariju, i videli su Kineza Lija kako spava na podu, a na sebi
je imao majicu sa velikim natpisom ,,Živeo region!". A onda su videli Profesora
filozofije, i to u svešteničkoj mantiji, ležao je pod stolom i buljio u plafon. Onda
je Fric pogledao u Profesora i pitao: ,,Je l' ti se ukazalo nešto na plafonu?" Onda
je Profesor rekao: ,,Nema tamo ničeg, ja ne znam kako ti uopšte hodaš u
ovome?" Onda je Fric rekao: ,,Zadigni malo donji deo, kao kad nosiš suknju."
Onda je Profesor rekao: ,,Ja ne nosim suknje." Onda ga je Fric pitao: ,,Je l'
možeš da ustaneš?" Onda je Profesor rekao: ,,Ne mogu ni da mrdnem u ovome,
i nije mi jasno otkud meni ovo, nit sam vernik, nit imam snove?" Tu je onda Fric
rekao: ,,Kao da te neko pita u snu ko si i šta si." Onda je Dobrila rekla: ,,Tačno,
koliko sam se ja samo puta ljubila sa ženom u snu." Onda je Fric rekao: ,,I ja."
Onda je Mate rekao: ,,Pa i ne samo ljubio." Onda je Dobrila rekla: ,,Ni ja se
nisam samo ljubila." Tu su se svi okrenuli prema Dobrili, pa je ona rekla: ,,Kao
da te neko pita u snu ko si i šta si." Onda je Fric šutnuo u stopalo Kineza Lija, pa
se ovaj probudio i počeo unezvereno i uplašeno da gleda oko sebe, i gledao je u
prisutne kao da ih ne prepoznaje, onda ga je Mate pitao: ,,Je l' ti znaš gde si?"
Onda je Kinez Li rekao: ,,Pojma nemam." Onda je Fric rekao: ,,Kakav ti je to
sumanuti natpis na majici?" Tu je onda Kinez Li pogledao u svoju majicu, i
vrisnuo je. Onda je Profesor rekao: ,,Izgleda da si sanjao da si politički
aktivista?" Onda je Kinez Li rekao: ,,Jeste, i ne samo to, nego sam još i oženjen,
a muž mi je predsednik pokreta 'Živeo region!', i uhapšen je, pa ga ja
posećujem u zatvoru." Tu su svi posedali za sto, sipali su kafe i pripalili cigarete,
i onda je Dobrila pitala: ,,A što ti je muž uhapšen?" Onda je Kinez Li rekao:
,,Vodio je teške bitke protiv ksenofobije i stalno protestovao protiv nacionalista
na vlasti, i u opoziciji, i u crkvi, i svuda, i osuđen je na deset godina, pa ga ja
posećujem jednom nedeljno, u zasebnoj sobi." Onda je Mate pitao: ,,Je l' to u
Kini ili u regionu?" Onda je Kinez Li rekao: ,,U snu." Onda je Dobrila rekla:
,,Tačno, kao da je u snu bitno gde mu je muž u zatvoru." Onda je Fric rekao:

184
,,Ali ako je u Kini, to je trauma iz mladosti, ali ako je ovde, onda može da bude
proročanstvo." Onda se tek tada Kinez Li razbudio, pa je tek onda bio zbunjen,
pa je rekao: ,,Ali ja nisam homoseksualac!" Tu je onda Mate rekao: ,,Kao da te u
snu neko pita gde ćeš i kako da se jebeš protiv ksenofobije i nacionalizma."

185
 PODGREJANO SRCE

Bio je petak, pola tri posle ponoći, svetla u stanu su bila pogašena, prozori su
bili otvoreni, i neobični zvuci su se čuli, kao da je neko nešto pevušio, a na
momente i recitovao. Čuli su se i uzdasi, i neko nejasno šaputanje. U spavaćoj
sobi, u kojoj su Fric i Dobrila mirno spavali, u ćošku su stajali, u mraku, Mate i
komšija Kinez Li, koji je i dalje na sebi imao majicu sa natpisom ,,Živeo region!".
I zbog nečeg su se njih dvojica uskomešali, kada je Mate šapnuo: "Probudi ga ti,
ja sam ga prošle nedelje probudio." Onda je Kinez Li šapnuo: ,,Ja sam ipak ovde
gost, šta ako dohvati Bibliju?" Onda je Mate šapnuo: ,,Sto puta si rekao da se
jedino ovde osećaš kao kod kuće." Onda je Kinez Li šapnuo: ,,Kad bih bar znao
kako je obučen, ai razlog što ga budim je glup, ne znam kako da mu to
saopštim?" Onda je Mate šapnuo: ,,Na srpskom, a i kakve veze ima kako je
obučen?" Onda je Kinez Li šapnuo: ,,Ako sanja da je sveštenik, onda sigurno ima
na sebi mantiju sa porukama, uzeće Bibliju i onda sam ga najebao." Tu se onda
Dobrila probudila, upalila je svetlo i ugledala je Matu i Kineza Lija kako stoje u
ćošku sobe, pa je pitala: ,,Je l' se vi krijete od nekoga?" Onda je Mate šapnuo:
,,Ne." Onda je Dobrila pitala: ,,Što stojite tu u mraku?" Onda je Mate šapnuo:
,,Tako je kako je." Onda je Dobrila pogledala u Kineza Lija, pa je šapnula: ,,Ti bar
nikad nisi lagao?" Onda je Kinez Li šapnuo: ,,Mate me nagovara da probudim
Frica." Onda je Dobrila pitala: ,,Zašto?" Onda je Kinez Li šapnuo: ,,Ne možemo
da spavamo od Profesora, sve vreme peva u snu." Onda je Mate šapnuo:
,,Video se pre neki dan sa onom istoričarkom u koju je zaljubljen, ljubav mu se
obnovila, sad je mnogo jača." Onda je Kinez Li šapnuo: ,,I smeška se." Onda je
Dobrila pitala: ,,Ko se smeška?" Onda je Kinez Li šapnuo: ,,Profesor, kad ga

186
vidim u mraku nasmejanog, ukenjam se." Onda je Dobrila pitala: ,,A šta peva?"
Onda je Mate šapnuo: ,,Pesmu 'Podgrejano srce'." Onda je Dobrila pitala:
,,Kakva je to pesma?" Onda je Kinez Li šapnuo: ,,Tužna." Onda je Mate šapnuo:
,,To je njegova pesma, peva je samo u snu, a kad se probudi, ne seća se ni
teksta ni da je pevao." Tu se onda probudio Fric, stavio je ruke pod glavu i
rekao: ,,Sram ga bilo, meni se žali na penziju, a ta žena je udata." Tu se onda
Dobrila išunjala iz kreveta i izašla je iz sobe, a Mate je pitao: ,,Kakve veze ima
kolika mu je penzija s tim što je ta žena udata?" Onda je Kinez Li pitao Frica: ,,Je
l' imaš mantiju na sebi?" Onda je Fric rekao: ,,Nemam mantiju, tek sam zaspao,
nisam još ništa sanjao." U međuvremenu se Dobrila smestila na kauč u
trpezariji, ostavila je vrata otvorena i pažljivo je slušala Profesora filozofije, koji
je spavao ispod stola i pevušio nepovezano: ,,Moje podgrejano srce, kad se
tuga i radost spoje u jedno... desilo nam se u sekundi, i neka traje sve do smrti,
podgrejano je srce moje, hvala tebi zauvek na tome, sad je konačno dobro u
životu mome... podgrejano sad je srce, samo jedan zagrljaj, i svako ide ka životu
svome..." Onda je Fric rekao: ,,Ništa nisam razumeo. Ko mu je podgrejao srce?"
Onda se opet čuo Profesor kako peva: ,,Podgrejano srce moje, kako slatko
krvari, a ja mirno gledam kako kaplje, moju radost to ne kvari, već naprotiv,
naprotiv... Podgrejano srce moje, dajem ti ga pola, a od pola je moje, iako je
iskreno, to celo srce tvoje." Onda je Fric glasno dobacio: ,,Kako je ovo
izračunao? Kad bi mi neko objasnio o čemu se radi u pesmi?" Profesor je
nakratko zastao, pa je nastavio: ,,Podgrejano srce moje, ono kad se u jedno
radost i tuga spoje, tad u životu smisla opet ima, tad jasno vidim kako ima
nečeg, od mene puno većeg... oh, taj osećaj, kada ni tebe ne čekam, pa ipak bih
samo da te zagrlim, još jednom, dvaput, sedam ili osam puta..." Onda je Fric
dobacio: ,,Traži odmah sto pedeset... majko moja, moramo da spasimo ovog
čoveka." Ali Profesor je nastavio: ,,...samo da te zagrlim, i zauvek ti se zahvalim,
što si mi srce podgrejala i od sebe pustila, da mirno više ni na šta u životu ne
čekam, da budem srećan do kraja i tužan do beskraja, taj osećaj je čaroban,
kada su to dvoje spojeni u jedno, taj osećaj radosti i tuge, koji se tako prosto
zove: podgrejano srce moje." Tu je onda Dobrila ušla u spavaću sobu, uplakana,
ali i nasmejana: ,,Moramo i njega da vodimo na Korčulu." Onda je Mate rekao:
,,A šta ako nam tamo zapeva?" Onda je Dobrila rekla: ,,Bar neće ovu tužbalicu,
pevaće o moru i suncu." Onda je Kinez Li rekao: ,,Na kom jeziku?" Tu su onda

187
Dobrila i Fric i Mate pogledali u Kineza Lija, pa je Fric pitao: ,,Je l' ti planiraš u toj
majici da letuješ?" Onda je Kinez Li rekao: ,,Šta da radim kad mi samo ovaj
poklič 'Živeo region!' izbija u snu?" Onda je Fric rekao: ,,Sanjali su to i neki pre
tebe, ali džaba, ne prima se." Onda je Kinez Li rekao: ,,Ja ovo ne sanjam zbog
drugih ljudi." Onda je Dobrila rekla: ,,Sanjaj ti i dalje, ali nije nama Profesor
problem, ako ti zapevaš, mi smo ga najebali, i ovde i na moru."

188
 BROD KOJI JE ZAPLOVIO KROZ MAGLU

Bila je nedelja, četiri ujutru, Mate je ležao na kauču u trpezariji, i sve vreme je
bio zagledan u roletne na trpezarijskim prozorima. To da ga je nešto mučilo bilo
je jasno i muvama, zaobilazile su ga. Nije mogao da spava, u istom položaju je
bio još od ponoći. Onda je ustao, preskočio je noge komšije Profesora filozofije,
koji je spavao ispod trpezarijskog stola i na glavi imao naočare za plivanje, a na
sebi takozvanu mornarsku majicu sa poprečnim štraftama i natpisom ,,Ako mi
do jutra na majici izbiju poprečne štrafte, i bela majica mi se pretvori u
mornarsku, nije do mene, radujem se moru, ali jebe mi se za uniforme". Onda
je Mate morao da preskoči i Kineza Lija, koji je na nogama imao peraja za
ronjenje, a na sebi je nosio majicu na kojoj je pisalo ,,Ako mi se i ove noći na
majici pojavi poklič 'Živeo region!', onda stojim iza toga iako sam Kinez. Tako
mislim i tako se osećam!". Onda je Mate izašao iz trpezarije i stao nasred
hodnika, i mogao je da bira pravac: klozet, spavaća soba ili izlazna vrata iz
stana. Mate je onda ušao u spavaću sobu i posmatrao je Frica i Dobrilu koji su
mirno spavali. Onda je prišao Dobrili, seo je na patos i kucnuo je prstom po
čelu. Dobrila je otvorila oči, pa je Mate rekao: ,,Ja sam." Onda je Dobrila rekla:
,,Nisam se ni pitala ko je." Onda je Mate rekao: ,,Imam nešto važno da ti
saopštim, završio sam ispovesti, i samo još da smislim naslov." Onda je Dobrila
rekla: ,,Ako su ispovesti, onda ti ne treba naslov." Onda je Mate rekao: ,,Treba
mi, nisu prave ispovesti, mnogo sam lagao i izmišljao." Onda je Dobrila rekla:
,,Ako nisu ispovesti, šta si napisao?" Onda je Mate rekao: ,,Kratke i istinite priče
o našoj porodici, ali sam ipak i izmišljao, i sve sam izmešao, ali likovi su stvarni."
Onda je Dobrila pitala: ,,Koji su likovi?" Onda je Mate rekao: ,Ti, Fric, ja, komšije

189
Kinez Li i Profesor, i tako dalje." Onda je Dobrila rekla: ,,Svejedno je onda kako
će to sranje da ti se zove." Onda je Mate rekao: ,,Planiram da epilog napišem
na moru." Onda je Dobrila rekla: ,,I Profesor i Kinez Li idu sa nama, to znaš."
Onda je Mate rekao: ,,Znam, ali to me muči, šta ćemo mi da radimo sa Kinezom
Lijem i Profesorom filozofije na moru?" Onda je Dobrila rekla: ,,A da li ti inače
znaš šta ćemo mi njima u životu?" Onda je Mate rekao: ,,To mi sad nije bitno,
ipak ne bih da mi naslov bude glup." Onda je Dobrila rekla: ,,Veruj mi, svaki će
da bude glup." Onda je Mate pitao: ,,Je l' se sećaš kad je Kinez Li nedavno pitao
da li smo mi brod koji plovi, ili onaj koji tone?" Onda je Dobrila rekla: ,,Kroz
maglu." Onda je Mate rekao: ,,To ti je odlično, radni naslov će da bude 'Brod
koji je zaplovio kroz maglu'." Onda je Dobrila pitala: ,,A odakle tebi ideja da
pišeš ispovesti?" Onda je Mate rekao: ,,Ovaj pored tebe me ubijao u pojam sa
svojim porukama na mantiji i majicama." I tad je baš Fric progovorio i citirao
samog sebe u snu: ,,Drugačija iskustva, drugačija razmišljanja, drugačiji životi,
možda o nekim stvarima i ne možemo da razgovaramo. Otac Fric." Onda je
Dobrila rekla: ,,Kloni se njega, kada bi on napisao svoje ispovesti, ubila bih se."
Onda je Mate pitao: ,,Što bi se ti ubila zbog njegovih sranja u životu?" Onda je
Dobrila rekla: ,,Ne zbog sranja, nego zbog njegove verzije tog života." Onda je
Mate pitao: ,,Šta je tu problem?" Onda je Dobrila rekla: ,,Lakše mu je da priča
kako je bilo teško dok je bio u govnima nego o onome što dođe posle, kad se iz
toga izađe." Onda je Mate rekao: ,,Zašto se i inače ne priča kako nam je bilo
posle?" Onda je Dobrila rekla: ,,Zato što mi iz sranja ne izlazimo, i tradicionalno
o tome lažemo, i sve naše verzije su laž, jer nisu greške problem, nego naše
verzije, zato i nemamo priču o tome kako je bilo posle." Onda je Fric opet
progovorio u snu: ,,Nema sramote koja ne može da se prizna, nema većeg
neukusa od naplaćivanja tog priznanja. Otac Fric." Onda je Mate pitao: ,,Ima još
jedna stvar koja me muči, kako ste vas dvoje uopšte i počeli da živite zajedno?"
Onda je Dobrila rekla: ,,Našla sam ga jedne noći u hitnoj pomoći, pao je pravo
na glavu i imao potres mozga, zatekla sam ga na trećoj infuziji i odvela ga kući
nesposobnog." Onda je Mate pitao: ,,Zbog čega je pao?" Onda je Dobrila rekla:
,,Zbog čega? Aritmija, neurosis cordis, anksioznost, napad panike u trajanju,
klinička depresija, špriceri, tuborg, karslberg, kajsijevača, kruškovača,
klonazepami, trodoni, fenobarbitoni, nije tim redom, ali to mu je život, tu
negde treba tražiti razlog." Tu je onda Mate zaćutao, pa je Dobrila rekla: ,,Idi

190
sad pitaj njega i neka ti on kaže, onda ćeš odlično razumeti sve što sam ti
rekla." Onda je Mate ustao, zaobišao je krevet, prišao je Fricu i kucnuo ga po
čelu, i ovaj je odmah otvorio oči, pa je Mate pitao: ,,Izvini što te budim, imam
jedno pitanje, važno mi je zbog mojih ispovesti koje pišem." Onda je Fric rekao:
,,Pitaj." Onda je Mate pitao: ,,Kako ste ti i Dobrila počeli da živite zajedno?"
Onda je Fric kratko odgovorio: ,,Preklinjala me je."

191
 PIPUN, POMIDOR I MALI INCIDENT

Bio je utorak, pola devet ujutru, tačno deveti dan kako su se na Korčulu sa
katamarana iskrcali Fric i Dobrila i Mate, a ovog leta i Kinez Li i Profesor
filozofije, i odmah su se smestili u kuću koju im je Tonka rezervisala, u naselju
Soline, na tri kilometra od starog grada, na putu za Lumbardu. Od kuće do mora
nije bilo više od trideset metara, a sa terase se video deo malog korčulanskog
arhipelaga, nekoliko ostrva, Badija, Planjak, Vrnik, Kamenjak, Baretica, i u daljini
Gubavac i Sutvara. Ono što je na početku obeležilo njihov dolazak na ostrvo bio
je susret sa Tonkom i doček koji im je priredila: sa Dobrilom se izgrlila i izljubila
kao sa sestrom, sa Fricom je razmenila kruti zagrljaj, ali nakratko su ipak jedno
drugom spustili glavu na rame i pogladili se po leđima, sa Profesorom filozofije
se rukovala, i Tonka je tad rekla: ,,O vama sam puno lipoga čula." Onda je
Profesor iskreno i opširno uzvratio: ,,I o vama se puno pričalo, ali samo neko
vreme, a onda, s vremenom, sve ređe i ređe, da bi na kraju potpuno prestali da
pričaju o vama, sve dok proleće nije došlo do svog kraja, i tada je naglo otoplilo,
vrućine su bile nesnosne..." Ali tada je Kinez Li skočio i zaleteo se, prekinuo je
Profesora i gurnuo ga u stranu, i čvrsto je zagrlio Tonku, i rekao: ,,Ja lepšu ženu
u životu nisam video!" Onda je Tonka uzvratila: ,,A ja sam o vama čula da ste
majstor kuhanja." Tu je Kinez Li, i dalje je grleći, rekao: ,,Ne znam šta ti znači ta
reč, ali i meni je drago da te vidim." Ali onda kad je Mate pružio ruku Tonki da
se pozdrave, ona je rekla: ,,Ti si mi samo poznanik odnegde, ali ne mogu se sitit
odakle te znan." Onda je Mate pognuo glavu, pa je Fric rekao: ,,Nemoj tako,
Tonka, pokušaj ga razumit, kao što mi cili život pokušavamo, on ti je pune dvi
godine pisa svoje ispovesti, i sad je na samome kraju, ovdi će napisat epilog."

192
Onda je Tonka rekla: ,,A je l' mene pominje?" Onda je Fric rekao: ,,Koliko se
mogu sitit, nijednom." Onda je Kinez Li pitao: ,,Na kojem to jeziku pričate?"
Onda je Tonka rekla: ,,E, a ni ja njega više odavno ne pominjem, sad mi je samo
poznanik, ali ne znan odakle." I onda su svi pošli za njom i tako su stigli u tu
malu kuću, u naselju Soline. I kako su se raspakovali i razmestili, odmah su
prvog dana otišli u tržni centar blizu starog groblja i pokupovali suncobrane. I
već drugog dana na obali se videlo pet suncobrana, različitih boja, raspoređenih
po stenama, dovoljno udaljenih jedan od drugog da nikome nije zaklonjen
pogled na more, ali i da svi mogu ipak jasno da se čuju. I tako je prošlo osam
dana, a onda je došao ovaj deveti, u pola devet ujutru, prvi dan nakon
toplotnog talasa koji je trajao tri dana, kada je vetar stao, a sunce nesnosno
pržilo, dan kada su tri suncobrana na obali bila zauzeta, i tu su prenoćili Dobrila
i Mate i Profesor filozofije, jer u kući nije moglo da se spava od vrućine, ali
ispod dva nije bilo nikoga, jer su Fric i Kinez Li bili odsutni, bio je to dan kada su
njih dvojica bili zaduženi za odlazak u kupovinu i nabavku namirnica. I onda, u
pola devet ujutru, na putu iznad kuće, čula se vika i galama, a bogami i
povremeno urlanje, i bilo je jasno da se neko teško posvađao. I prva se
probudila Dobrila ispod svog suncobrana, na sebi je imala majicu na kojoj je
pisalo ,,Ako dugo gledaš u more, zaboraviš kako se zoveš", posle nje se
probudio Mate ispod svog suncobrana, koji je na sebi imao majicu na kojoj je
pisalo ,,Moj život postoji jedino u mojim ispovestima, inače ne postoji", a na
kraju se probudio i Profesor filozofije, i to u majici na kojoj je pisalo ,,Kada
zaroniš u moru, nisi u svom prostoru, ali osećaš dobrodošlicu". I tako su sve
troje stajali na obali, svako ispod svog suncobrana, a onda su i oni bučni glasovi
sa puta na kraju utihnuli, kada su se iz žbunja pojavili Fric i Kinez Li, sa kesama
punim namirnica. To su se njih dvojica posvađali u povratku iz kupovine.
Spustili su kese pod jedan veliki bor, i svako je otišao ispod svog suncobrana, i
legao na svoju stenu, i nisu ni reč progovorili. Onda je Dobrila pitala: ,,Je l' bi
podelili s nama šta se dogodilo?" Nije bilo reakcije. I onda su svi posedali i niko
nije govorio, samo su se čuli zrikavci. Onda je Dobrila ponovo pitala: ,,Barem da
znam zašto će nam sada svima biti mučno?" Tu je onda Kinez Li ustao, popeo se
na stenu i pred svima rekao: ,,Bili smo u kupovini, obavili smo sve u
supermaketu, i onda je ovaj ovde rekao da idemo kod nekog Albanca, po imenu
Rama, da uzmemo voće i povrće, i kad smo došli, izgrlio se s njim i počeo je

193
namerno da priča na jeziku koji ne razumem." Onda je Fric rekao: ,,To je moj
stari prijatelj, tražio sam mu dva pipuna i pet kila pomidora, a Kinez Li me pitao
je l' to pričam nešto o njemu." Onda je Kinez Li rekao: ,,Bio sam ubeđen." Onda
je Fric rekao: ,,Onda me pitao otkud znam albanski." Onda je Kinez Li rekao:
,,Nisi mi rekao da se tako ovde kaže dinja i paradajz." Onda je Fric rekao:
,,Video si gde pokazujem rukom." Onda je Kinez Li rekao: ,,A što si mu rekao da
ne znam da plivam?" Onda je Fric rekao: ,,A što si ti mene optužio da ti radim
iza leđa i pravim te magarcem?" Onda je Dobrila pitala: ,,Ko ne zna da pliva?"
Tu je onda Kinez Li pognuo glavu. Onda je iznenada Profesor ustao, napravio
nekoliko koraka i popeo se na jednu visoku stenu, i pogledao ka ostrvima Badija
i Planjak, i u zanosu glasno progovorio: ,,Muka mi je od vas dvojice. Nažalost,
nama očigledno treba vremena da se opustimo. Mi ne znamo zašto smo došli
ovde, jer ne znamo ni šta radimo tamo odakle smo došli. Jer plivanje i mišljenje
su u tesnoj vezi, sve je u disanju. Mlataranje rukama i grčevi, kojih u mozgu ima
najviše, zbog toga se i davimo, i u vodi, ali naročito među sobom. Jer dobro
zapamtite: teško je prihvatiti činjenicu koliko je malo potrebno da se ne udaviš
u moru, i privrženost tom malom čini te slobodnim. Kako u moru, tako i u
životu. Ne znam zašto, ali to je teško prihvatiti, ili nama to ne ide." Onda se Fric
okrenuo ka Kinezu Liju i rekao mu: ,,To je sve zbog tvoje kuknjave, sad kad znaš
da se dinja kaže pipun, opusti se, pa možda i zaplivaš." Onda je Kinez Li rekao:
,,A na kojem to jeziku da se opustim i zaplivam, kad se svi razumete, a
posvađani ste?"

194
 RASPAD U AVGUSTU

Nakon incidenta na obali i svađe i raskola između Frica i Kineza Lija, i nakon što
se Profesor filozofije popeo na jednu stenu i održao kraći govor, svi su se
ućutali, a onda i zadremali, svako ispod svog suncobrana. I negde oko pet sati
posle podne prvo se probudila Dobrila, ustala je i protegla se, videla je da ima
na sebi majicu sa natpisom ,,Kada otplivam dalje od obale, i legnem na
površinu mora, raširim i ruke i noge i tako plutam, zagledam se u nebo, onda
snažno osetim da ja zapravo nisam nigde". I kada je Dobrila, sagnuvši glavu,
glasno pročitala šta Joj piše na majici, još glasnije je rekla: ,,Jeste da je iz mene
ovo izbilo, ali em je činjenica, em je poražavajuće." Te su reči onda probudile
Matu, podigao je glavu i pogledao u Dobrilinu majicu, pa je onda pogledao u
svoju na kojoj je pisalo ,,Nismo svi isti, ali svi volimo jednu istu stvar: kad
pobedimo sami sebe", i onda je rekao: ,,Ja ću ovo što je izbilo iz mene da
shvatim kao neki znak, jer inače nemam pojma šta znači." Onda je Dobrila
rekla: ,,Tako ti je najbolje, a ja odoh kod Tonke da pijem kafu, jer trenutno ne
mogu da gledam u ovog negativca ovde, kojem, kad god napravi neko sranje,
na majici izbije citat iz jevanđelja." I pošto je pokazala glavom ka Fricu, koji se u
tom trenutku probudio, Mate je pročitao natpis na njegovoj majici ,,Jedino
smirenjem možeš da se podigneš. Jevanđelje po Mateju". Ali Fric nije ustao,
ostao je da sedi ispod suncobrana i da gleda u ostrvo prekoputa. I onda se i
Kinez Li probudio, na njegovoj majici je pisalo ,,Meni je lako, cela planeta mi je
region", i rekao je: ,,Odoh u more da naučim da plivam." Onda je Fric rekao:
,,Ako hoćeš, mogu da idem s tobom, da budem pored tebe za svaki slučaj, iako
me mrzi." Onda je Kinez Li odgovorio: ,,Ti se ne mešaj, radije bih sam da to

195
naučim, a i ako vidiš da se davim, molim te, poštuj moju sudbinu i pusti me da
potonem." Tu se onda i Profesor filozofije probudio, na njegovoj majici je pisalo
,,Karakter jednog čoveka leži u odupiranju samom sebi i celom svetu", pa se
onda i Profesor zagledao u ostrvo koje se nalazilo prekoputa, i rekao je: ,,Sve
vreme mislim o tome kako li je živeo i šta je radio u 14. veku na onom tamo
ostrvu, koje se zove Badija, eremit, ili pustinjak, San Dijego Ivanović, za kojeg
kažu da je tu živeo." Onda je Fric rekao: ,,A je i kažu zašto onda šest vekova
posle njega nije živeo više nijedan pustinjak na tom ostrvu?" Tu je onda Dobrila
rekla: ,,E, dosta mi je, odoh kod Tonke, ne mogu ovog ovde više da slušam." I
onda je Dobrila sklopila suncobran, pokupila stvari i otišla sa obale. Tu je onda
Kinez Li uhvatio zalet i rekao: ,,Ni ja, odoh u more, sad ili nikad." Onda je Fric
doviknuo: ,,Najvažnije je da se opustiš i da ne brineš, telo će uraditi svoje." Ali
Kinez Li je već uskočio u vodu, mlatio je rukama po površini i zaplivao kako je
umeo, iako je zapravo sve vreme stajao u mestu. Onda mu je Fric doviknuo:
,,To ti je isto kao tai-či, samo u moru, disanje i mirnoća, valjda to znaš, ipak si
poreklom mudri drevni Kinez!" i tu,je Kinez Li zaplivao kraul od muke i otišao
desno, prema pučini. Onda je Mate rekao: ,,Ja se ipak moram posvetiti svojoj
obavezi, odoh odavde." Profesor je pogledao u Kineza Lija, koji je sad već
otplivao od obale, i rekao je: ,,Kinez Li se neće udaviti, to je sad sigurno, idem i
ja sa tobom, ako ti ne smetam, a možda mogu i da ti pomognem oko epiloga,
jer mislim da se o tome radi i u tom natpisu na tvojoj majici." Tu je Mate kratko
odgovorio: ,,Može, i ja mislim da se o tome radi, a ionako nisam siguran u kom
pravcu da krenem." I onda su obojica sklopili svoje suncobrane i otišli sa stena,
u pravcu grada. Onda je Fric rekao: ,,Neverovatno je da kad god me svi napuste
i ostave na cedilu, ja odmah znam svoj put." I onda je i Fric sklopio svoj
suncobran, pokupio stvari i otišao sa obale, i to pravo u konobu Malta, ispod
Crkve Svetog Antuna. I dok je hodao, pričao je sam sa sobom: ,,A ako imam
sreće, možda su spremali pašticadu, a ako ne, vina i ribe imaju, pa ovi što su me
napustili, od kojih mi je inače muka, ako me jednom budu tražili, biće im draže
da me ne pronađu, jer ja kad se sad opustim, svima će sve da se smuči." I tako
se obala ispraznila, suncobrani su ostali sklopljeni na stenama, Dobrila je već
bila kod Tonke i pile su kafu, Kinez Li je plivao ka horizontu, Fric je bio na putu
ka konobi, a Mate i Profesor su polako hodali putem ka gradu. I onda je Mate
rekao: "Ponekad je raspad koristan, ali nisam mislio da se može dogoditi ovako

196
brzo, i to ovde, na Korčuli." Onda je Profesor rekao: ,,Svi smo mi toliko loši da je
raspad uvek iza ćoška." Onda se Mate zamislio, pa je pitao: ,,Je l' tebi ovaj naš
raspad liči na nešto privremeno ili nešto konačno?" Onda je Profesor rekao:
,,Taj deo mi je nepoznat, to je tajna kod svih kriza, možda se posle dva dana sve
vrati na staro, a možda je ovo početak nečeg većeg, raspada koji je ujedno i kraj
vašeg zajedničkog života, to ne može da se zna. Na kraju krajeva, tako se
raspala i država, tako se raspadaju porodice i sve zajednice, tako se raspalo i
društvo u celini". Onda je Mate pitao: ,,Je l' to tako oduvek?" Tu je onda
Profesor nakratko zaćutao, pa je rekao: ,,Da budem iskren, mislim da je to
jedino u šta sam siguran. Da nije tako oduvek i stalno, ne bi ni bilo nikakvih
promena. Nekima su krize od koristi, iako ih neki drugi čak i ne prežive." I hodali
su polako, šetalištem oko velikog parka Hober, obraslog u gustu borovu šumu, i
onda se spuštali i približavali starom gradu, kada je Mate pitao: ,,Je l' to sad
misliš na nas?" Onda je Profesor rekao: ,,Da budem opet iskren, mislim na tebe
i tvoj život. Ako si mislio da će ti tuđe budalaštine biti dovoljne za epilog, ili to
što ćeš biti na ostrvu punom zrikavaca i uživati u moru, potcenio si svoju
promašenost." I tako su došli do grada, popeli se uz široke stepenice, prošetali
kroz nekoliko uzanih ulica, prošli pored katedrale Sveti Marko, spustili se na
obalu, napravili krug i završili tamo gde su i ušli, kod velikih stepenica, pa je
Mate rekao: ,,Ako ništa, promene uvek prijaju, i kad dođem ovde, na ovo
ostrvo i u ovaj grad, gde volim da budem, barem jasnije sagledam svu lepotu
toga što sam promašen, a i nisam sam u svemu tome, već su tu sa mnom i moji
najbliži, a mi u našem ludilu ne posustajemo ni ovde."

197
 HELOU I GUDBAJ

Polako se smrkavalo na Korčuli, maestral koji se, kako se to lepo kaže, digao
oko tri po podne, još uvek je duvao, ali sada znatno slabije, sunce je već zalazilo
čak tamo iza Hvara, a Mate i Profesor filozofije su šetali gradom i ćutali su. Bilo
je oko pola osam uveče kada su sa Plokate, glavnog trga, skrenuli desno, prošli
preko Trga Svete Justine, kada je Profesor rekao: ,,Koliko samo zvuk vetra ima
više sadržaja od svake brige." Mate nije ništa rekao, bio je zamišljen, hodao je i
gledao oko sebe, pa je Profesor rekao: ,,Vidim da si zamišljen, verovatno te
brinu tvoje ispovesti, i ipak bih da podelim nešto s tobom, iako sam siguran da
te to ne zanima, ali priča se da je ovde na ovom trgu, upravo ispred ove Crkve
Svete Justine, osamdesetih godina prošlog veka, živela jedna prošarana žuto-
crna mačka, koja je napadala ljude." Tu je Mate zbunjeno pogledao u
Profesora, pa je rekao: ,,Da budem iskren, naravno da me to uopšte ne zanima,
ali mislim da je fer da na kraju epiloga mojih lažnih ispovesti napišem barem
jednu istinu: lenjost će mi doći glave." Onda je Profesor rekao: ,,Podsetiću te na
reči jednog mog velikog austrijskog kolege: "Jedna od glavnih veština filozofa je
da se ne bavi pitanjima koja ga se ne tiču", drugim rečima, mislim da ćeš uskoro
da završiš sa svojim epilogom a da toga nećeš biti svestan, i da je krajnje vreme
da se odvojiš, da se otisneš, da zaploviš..." Tu je Mate prekinuo Profesora: ,,U
redu je, shvatio sam, iako nemam pojma gde da idem i šta da radim." Tu se
Profesor nadovezao: ,,Zašto si onda i dolazio ovde, osim da bi prošao kroz krizu
zbog svog života kojim živiš tamo odakle si došao, da bi se preporodio i da bi
nastavio dalje, i bolje?" Onda je Mate pitao: ,,A je l' ti ovde ne misliš na onu
tvoju Profesorku istorije koja ima još do penzije?" Onda je Profesor rekao:

198
,,Prošla mi je kroz glavu nekoliko puta, ali dugo sam mislio o tome, apstinencija
i uzdržavanje su divne stvari, pretvoriš se u rastresitu crnu zemlju iz koje
iznenada može da nikne zelena travka." Tu ga je Mate pogledao bledo, pa je
Profesor nastavio: ,,Kenjam, naravno, došao sam ovde da plivam i da gledam u
more i da vas ne slušam, jer kuknjava i gnjavaža žive na kopnu, umoran sam od
toga, u mojim godinama to povređuje, teško se podnosi i sporije se oporavlja, a
u moru mi je pritisak 120 sa 80, kao dečak sam." Onda je Mate rekao: ,,Kad smo
već kod plivanja, mene ipak sada brine gde je i kako je završio Kinez Li." I tu su
se obojica uputili pravo ka konobi Malta, jer ako za Kineza Lija nisu mogli da
znaju gde se nalazi, i ako su za Dobrilu znali da je sa Tonkom i da je bolje da joj
ne smetaju, za Frica su bili sigurni gde bi mogao da bude. I onda su izašli iz
grada, popeli se uzanim stepenicama do uzvišice sa koje se ceo stari grad lepo
vidi, skrenuli kod starog groblja prema Lumbardi, i posle nekih pola sata stigli
do konobe. A tamo, za jednim velikim stolom, na drvenoj klupi, sedeo je Fric,
večerao je pašticadu, ispred sebe je imao flašu mineralne vode, i pored njega je
sedeo jedan petogodišnji dečak i jeo špagete. Povremeno bi mu Fric pogurao
kašikom špagetu prema viljušci, da mu bude lakše da je strpa u usta. Tu je Mate
pogledao u Profesora i rekao: ,,Ovo ispred njega je mineralna voda?" Onda je
Profesor rekao: ,,Neverovatno. A čije je ovo dete?" Onda je Mate rekao:
,,Nemam pojma." Tad se čulo kako neko uparkirava automobil ispred konobe, i
sa suvozačevog mesta izašao je Kinez Li, celo telo mu je bilo umotano u
ogromni peškir, a sa vozačevog mesta je izašao poznati Profesor istorije iz
Lumbarde, i rekao je: ,,Pokupija san ovog vašeg prijatelja u moru, prošao je
otok Vrnik i bio nadomak Lumbarde kad sam ga digao iz mora smrznutog i
smestio ga u barku." Kinez Li je stajao pored i tresao se. Onda je Mate rekao:
,,Pa on ne zna da pliva." Onda je Profesor istorije iz Lumbarde rekao: ,,E, a biće
da zna, pliva je kraul, biće nekih skoro pet kilometara." Onda je Mate pitao: ,,Je
l' može da govori?" Onda je Profesor istorije iz Lumbarde rekao: ,,Može, reka
mi je samo da ga dobacin do Malte i ostavin ga, i zahvalija mi se, ali nije više
bija puno pričljiv." Onda je Kinez Li rekao: ,,Kad te pola ne razumem." Mate i
Profesor filozofije su mu se zahvalili i Profesor istorije otišao, i onda su svi
posedali za sto za kojim je sedeo Fric i večerao sa nepoznatim detetom, koje se
svima pristojno javilo na engleskom i reklo: ,,Helou!" Onda je Profesor filozofije
pitao: ,,Čije je ovo dete?" Onda je Fric rekao: ,,Zove se Frančesko, nadimak mu

199
je Fraće, praunuk je od Brace koji je u sobi i sluša kviz na radiju, unuk je od
Tamare koja sprema hranu u kuhinji, sin je od Tine koja je frizerka ali radi i
ovde, otac mu je kuvar na brodu, ujak mu je Drago, onaj tamo za roštiljem, a
tetka mu je Ivana, odmara se, radi kao šankerica dole u gradu. A inače, Fraće
priča samo na engleskom, naučio ga je gledajući crtane filmove na televiziji, i to
mu je prvi jezik koji je progovorio." Onda je Kinez Li rekao: ,,Majko moja, nikog
ništa ne razumem na ovom ostrvu, a sad još i ovo dete priča na engleskom."
Onda je Fraće pogledao u Frica pa je rekao: ,,Dis is jur frends?" Onda je Fric
rekao: ,,Jeste, o njima sam ti pričao. Kada smo stigli ovde, i kada sam se prvog
jutra probudio u šest i popio kafu pored mora, i kada sam drugog jutra to isto
uradio, i kada sam trećeg jutra sve to ponovio, konačno sam osetio mir, spokoj,
gledao sam u more, osetio sam kao da sam se renovirao i obnovio, i to me je
potpuno zbunilo i ošamutilo, unervozio sam se i shvatio sam da sam
nesposoban da budem miran, i onda sam shvatio da nemam pojma šta ću sa
sobom, pa sam onda odmah Dobrilu i ove ovde okrivio, jer nekog moram."
Onda je Mate pitao: ,,A gde je Dobrila?" Tu je Fric prestao da večera, i rekao je:
,,Poslala je glasovnu poruku." I onda je uključio mobilni, i čuo se Dobrilin glas: ,,I
u ovom trenutku, dok sedim sa Tonkom, čujem vaše glasove, iako nisam sa
vama, dakle, muka mi je, i pošto se uskoro vraćamo kući, to jest tamo gde ne
prestaje cinkarenje, žalopojke, prozivanje i najjeftinije potkusurivanje
ubijenima i izbeglima, ja i ne znam gde se vraćam kad odem odavde, dakle, i od
toga mi je muka, ostaću ovde još neko vreme, ako treba radiću kod Tonke kao
konobarica, da sebi poklonim dane odmora bez vas." Onda je Fraće rekao: ,,Dis
is jur vajf." Onda je Fric rekao: ,,Aj nou." Onda je Profesor rekao: ,,Iako će Mate
da se otisne i da zaplovi, a Dobrila da ostane i da se odmori, iako Kinez Li sad
bar zna da pliva, mislim da je raspad ipak privremen, teško da će se bilo šta
promeniti, ali ja ne pamtim kad sam se ovako predivno odmorio." Onda je
Mate rekao: ,,Ni ja." Onda je Kinez Li rekao: ,,Ni ja." Onda je Fric rekao: ,Ni ja." I
onda je Fraće strpao viljušku punu makarona u usta, sve ih je dobro pogledao, i
rekao: ,,Gudbaj."

200
 O piscu

Srđan Valjarević (Beograd, 1967), pisac, piše prozu i poeziju.

Objavio romane List na korici hleba (1990), Ljudi za stolom (1994),

Dnevnik druge zime (2006) i Komo (2007), prozne zapise Zimski dnevnik (1995),
mozaički roman Fric i Dobrila (2021) i zbirku pesama Džo Frejzer i 49 (+24)
pesama (prošireno izdanje) 1996.

Knjige su mu prevođene na engleski, španski, nemački, francuski,

italijanski, švedski, ukrajinski, bugarski, albanski, makedonski, slovenački i
kineski jezik.

Dobitnik je nagrade ,,Biljana Jovanović" za Dnevnik druge zime 2006; za

roman Komo nagrade ,,Kulturkontakt Austria" 2006, ,,Stevan Sremac" 2006,
,,Gorki list Award" 2007. i ,,Prix des lecteurs du Var — Toulon" 2011.

Član je Srpskog književnog društva.

Živi u Beogradu.

201