Potrebno mi je veoma mnogo dobrog raspoloženja i

filozofije da se ovde ne bih izgubio.

Ludvig Vitgenštajn, 10. avgusta 1914.

POVRATAK U STARU,
DOBRU NEVOLJU
 ŽIVOT U SRBIJI

Posle dvadesetak godina provedenih u Švajcarskoj, u malom mestu Rajnfeldenu,

blizu Bazela, Dobrila i Gojko i njihov sin Mate vratili su se u domovinu, u Beograd.
Kupili su manji stan od četrdeset kvadrata na Konjarniku, uselili su se i tu mirno žive.
Jedna soba, kuhinja sa trpezarijom i kupatilo. Dobrila i Gojko primaju švajcarsku
penziju, ne rade ništa, ni Mate ne radi ništa, u Bazelu je završio srednju školu, nije
želeo da se odvaja od roditelja, nije bilo razloga, tek je napunio trideset godina. U
Rajnfeldenu su i Gojko i Dobrila radili, prvo se Dobrila zaposlila u jednoj školskoj
ustanovi kao spremačica, tu je radila desetak godina i jednoga dana se saplela o
gajtan usisivača i strovalila niz stepenice sa petog pa onda četvrtog i trećeg sprata.
Od tada prima invalidsku penziju. Gojko se zaposlio kao građevinski radnik, u
početku, a onda kao moler, radio je oko četiri godine a onda su se merdevine
zanjihale dok je farbao plafon, prozor je bio otvoren, i sa merdevina je pao pravo
kroz prozor sa drugog sprata zgrade u izgradnji. Od tada prima invalidsku penziju.
Jednoga jutra je otišao do Bazela i kad se vratio, rekao je Dobrili: „Promenio sam
ime, sad se zovem Fric, prezime mi je isto.“ Spustio je fasciklu sa papirima na sto.
„Što si promenio ime?“, pitala je Dobrila. „Nije skupo“, rekao je. „Što nisi i prezime
promenio?“, pitala je Dobrila. „To neću, moje staro srpsko prezime nije na prodaju“,
odgovorio je Gojko. „I sad treba da te zovem Fric?“, pitala je Dobrila. „Tako je“,
odgovorio je Gojko. „Dobro“, rekla je Dobrila i nastavila da radi ono što je do tada
radila, menjala je kanale na te-veu. „Što ne pitaš zašto Fric?“, pitao je Gojko. „Jebe
mi se, iskreno“, rekla je Dobrila. Gledali su u te-ve. Onda je došao Mate i rekao:
„Hteo bih da podelim nešto s vama, vraća mi se u Srbiju.“ „Što?“, pitali su Fric i
Dobrila. „Vaše dve invalidske tamo su kao šest dobrih plata, tu ja vidim svoju
šansu“, rekao je Mate. „Ti bi da nemaš nijedan radni dan u životu?“, pitali su Fric i
Dobrila. „Tako je“, rekao je Mate. I tako su se svi troje vratili u Srbiju, podigli kredit,

5
kupili stan i mirno žive na Konjarniku. Jednoga dana su sedeli ispred te-vea Fric i
Mate, Dobrila se obukla i rekla: „Idem napolje.“ Fric je pitao: „Je l’ imamo nešto za
večeru?“ Dobrila je rekla: „Kad, jebote, kad?! Ne mogu sve da stignem.“ I izašla je
napolje. Fric i Mate su nastavili da gledaju te-ve. Onda je Mate rekao: „Imam sve što
nam treba. Aj’mo u grad“. Onda su Fric i Mate otišli u grad, prošetali se malo, i onda
stali uz jedan zid zgrade da se odmore. Gledali su ljude kako prolaze. Fric je rekao:
„Daj.“ Mate je zavukao ruku u džep, izvadio džoint i zapalio ga. „Evo ga“, rekao je
Mate. Onda je Fric uzeo džoint i pušio. Odmarali su se tu neko vreme. Onda je Mate
rekao: „Evo su, stižu Ravni tabani.“ Onda je Fric rekao: „Daj još jedan, ne ide mi se
sad nigde.“ Mate je izvadio džoint i pripalio ga. Onda je Mate pitao: „Još nisam
shvatio zašto ih zoveš Ravni tabani?“ Tu se Fric okrenuo prema njemu i govorio mu
na uvo: „To ti je jedno pleme iz stripa o Indijancu Umpah Pahu. Ali nije to sad bitno,
nego što ne mogu ovde da shvatim ko su Krvave košulje?“ Onda je Mate rekao:
„Idem da nam kupim po šveps.“ Mate je otišao i vratio se sa dva švepsa, Fric je
pušio džoint i rekao: „Evo ti, vidiš, piše ’Stop krvavim košuljama’.“ Onda je Mate
rekao: „Nisu to plemena, nego su to demonstracije protiv vlasti koja je kriva što je
jednom političaru razbijena glava, pa mu je krv isflekala košulju. Daj mi džoint.“
Onda se Fric zamislio. Mate je pušio i pio šveps. Fric je otpio gutljaj biter lemona i
pitao: „Pa to je protiv ovog predsednika?“ Mate je rekao: „Tako je.“ Fric se onda
opet okrenuo ka Matinom uvetu: „Pa je l’ oni znaju da je taj čovek u totalnom
kurcu? Slušao sam ga jednom kad je pričao na te-veu kako prezire elitu i nekog
profesora sa filozofskog fakulteta, ali i Meril Strip.“ Onda je Mate pitao: „Što nju?“
Fric je rekao: „Gde znam.“ Onda je Mate izvadio još jedan džoint. Ali onda je rekao:
„Eno je Dobrila.“ Fric je pitao: „Gde?“ Mate je rekao: „Među Ravnim tabanima.“
Onda je Fric rekao: „Vidi je. Sirota Dobrila. I ona viče ostavka, ostavka... sirota
Dobrila.“ Mate je rekao: „Evo ti.“ Fric je uzeo džoint i rekao: „Pa je l’ ona stvarno
misli da će poglavica Krvavih košulja koji mrzi Meril Strip da ode tek tako sa
teritorije Ravnih tabana?“ Onda je Mate rekao: „Ne verujem da misli. Jutros sam
nam spremio tri džointa i malo belog da imamo.“ Tu je Fric pitao: „Kakve to veze
ima?“ Mate je rekao: „Nema mi belog.“ Fric je otpio gutljaj švepsa, zagledao se u
Dobrilu i rekao: „Srbijo, najebala si.“

6
 PRIPREMA ZA DOČEK

Bio je trideset prvi decembar, utorak, deset sati pre podne. Fric i Dobrila su se
izležavali u svojoj sobi. Dobrila je gledala te-ve, Fric je gledao nešto na mobilnom,
Mate se izležavao u trpezariji. Tamo je bio njegov krevet, odmah uz trpezarijski sto,
a oko stola stolice, šporet, frižider, set tiganja na zidu. Televizor je bio uključen i tu
kod njega, on je gledao i u televizor i u mobilni. Onda je iznenada grunula muzika,
najglasnije moguće. Dobrila je skočila iz kreveta i vrisnula: „Majkooo mojaaaaa!“,
Mate je u trpezariji skočio iz kreveta i vrisnuo: „Jeeeebeeem ti!“, Fric je leškario u
krevetu, držao je mobilni, muzika je prestala, samo je rekao: „Vaterlo. Aba. Tražim
pesmu da mi bude zvono na mobilnom.“ Dobrila se vratila u krevet, rekla je: „Jesi ti
budala“, pokrila se do brade i nastavila da gleda te-ve. I Mate se vratio u krevet,
rekao je: „Barem kad bi to utišao malo“, nastavio je da gleda u mobilni i u te-ve.
Dobrila je pitala: „Mate, šta ti gledaš?“ Mate je dobacio iz trpezarije: „Ništa
posebno, menjam kanale, gepardi jure neke krave, Ronaldo kupio sat od milion
evra, Srbi ne daju verske objekte u Crnoj Gori, Donald Tramp opet jede govna.“ Fric
je rekao: „Deset i pet, tačno.“ Dobrila je rekla: „Kad bi Mate bar nešto uzeo da čita.“
Fric je rekao: „Polako, nema ni trideset godina.“ Dobrila je rekla: „Nije njemu loše,
živi od naše švajcarske invalidske, ne radi ništa.“ Fric je rekao: „Bolje ne može. Nije
ni nama loše.“ Dobrila je nastavila da gleda te-ve. Opet je grunula muzika,
najglasnije moguće. Dobrila je skočila iz kreveta i vrisnula: „Božeeeeee!“ Mate je u
trpezariji skočio iz kreveta i vrisnuo: „’Leb ti jeeeebeeeem!“ Fric je rekao: „Triler.
Majkl Džekson. Možda ovo namestim.“ Dobrila se vratila u krevet i promrmljala:
„Jesi ti moron.“ Mate se vratio u svoj krevet u trpezariji i dobacio: „Utišaj to bar
malo.“ Leškarili su svi tako neko vreme. Dobrila je onda pitala: „Mate, šta ti gledaš?“
Mate je rekao: „Ništa posebno, menjam kanale, gepardi jedu krave, Mesi je

7
zadovoljan u Barseloni, predsednik Srbije ima čudesan plan za dve hiljade dvadeset i
petu godinu u Srbiji, Putin dogovorio razmenu zarobljenika sa Ukrajinom.“ Dobrila je
rekla: „Izgleda da se naš Mate ovde u Srbiji baš zainteresovao za politiku.“ Fric je
rekao: „Deset i dvadeset, tačno.“ Dobrila ga je samo pogledala, navukla jorgan i
nastavila da menja kanale na te-veu. Leškarili su svi tako još neko vreme. Onda je
opet grunula muzika, najglasnije moguće. Dobrila je skočila iz kreveta i viknula:
„Tataaaaa...!“ Mate je u trpezariji skočio iz kreveta i vrisnuo: „Bežiii!“ Fric je gledao
u svoj mobilni i rekao: „Raspućin. Boni Em. Ovo neću.“ Dobrila se vratila u krevet,
pokrila se, i promrmljala je: „Koja si ti budala.“ Mate se vratio u krevet i promrmljao:
„Što nam to radiš?!“ Leškarili su svi tako neko vreme. Dobrila je onda pitala: „Mate,
šta ti gledaš?“ Mate je rekao: „Ništa posebno, menjam kanale, hijene jedu ostatke
krava, Nejmar se ugojio pa su u Pari Sen Žermenu ljuti, premijerka Srbije kaže da je
njoj i njenoj ženi beba sve promenila u životu, Kim Džong Un uvodi vojne i
diplomatske kontramere.“ Dobrila je rekla Fricu: „Kim Džong Un? Otkud njemu Kim
Džong Un? Je l’ ti kažem, zagrejao se za politiku. Premijerka ima bebu, predsednik
ima plan, prati šta se dešava sa verskim objektima u Crnoj Gori, zna šta rade i Kim
Džong Un i Putin i Tramp, vidiš da pokriva sve.“ Fric je gledao u svoj mobilni i rekao:
„Petnaest do jedanaest, tačno.“ Onda su svi leškarili u svojim krevetima još neko
vreme. Onda je opet grunula muzika, najglasnije moguće. Dobrila je skočila iz
kreveta i vrisnula: „Dostaaaaaa!“ Mate je skočio iz kreveta i urliknuo:
„Aaaahhhhhhh!“ Fric je gledao u svoj mobilni i rekao: „Seks mašin. Džejms Braun.
To ću da stavim.“ Dobrila se vratila u krevet i ćutala je. Mate se vratio u krevet i
ćutao je. Fric je rekao Dobrili: „Pitaj Matu šta sad gleda?“ Dobrila je pitala: „Što?“
Fric je rekao: „Pitaj ga.“ Dobrila je pitala: „Mate, šta sad gledaš?“ Mate je rekao:
„Ništa. Isključio sam te-ve.“ Fric je rekao: „Jedanaest je tačno. Znao sam. Sat
vremena mu treba da ga izdrka.“

8
 VLASNIČKO LUDILO

Dobrila je sedela za stolom u trpezariji, pila je kafu, pušila i listala neki časopis. Mate
se izležavao na krevetu u trpezariji, pušio je i gledao fudbalsku utakmicu na
televiziji. Fric je stajao naslonjen na ram prozora i gledao na ulicu. Padala je kiša,
bilo je predveče, smrkavalo se. Fric je zavukao ruku u džep, izvadio paklu cigareta,
stavio jednu u usta, napravio dva-tri koraka do stola, uzeo upaljač, pripalio cigaretu,
spustio upaljač na šporet, opet se naslonio ramenom na ram prozora i nastavio da
gleda napolje. Dobrila je pitala: „Mate, je l’ ti ideš negde večeras?“ Mate je rekao:
„Ne znam.“ Fric je gledao na ulicu i pušio, onda je rekao: „Nema nikog napolju.“
Onda je Dobrila ustala od stola, uzela upaljač sa šporeta i vratila se za sto, zapalila
cigaretu i nastavila da lista časopis. Onda je Fric pitao: „Mate, šta gledaš?“ Mate je
rekao: „Njukasl − Vulverhempton nula nula.“ Onda je Mate ustao i prišao stolu kod
Dobrile, uzeo je upaljač, vratio se do kreveta, zapalio cigaretu, i izvalio se. Onda je
Fric pitao: „Dobrila, je l’ ideš negde sa Ravnim tabanima večeras?“ Dobrila je rekla:
„To je subotom, sredom nemam ništa.“ Onda je Mate pitao Frica: „Je l’ ti ideš na par
špricera večeras?“ Dobrila je rekla: „Ne ide.“ Fric je rekao: „Ne idem.“ Onda se Fric
opet zagledao kroz prozor na ulicu i rekao: „Ima jedna stvar koju ne mogu nikako da
razumem kod vas dvoje.“ Dobrila je pitala: „Koju stvar?“ i nastavila da lista časopis.
Mate je rekao: „Jedan nula za Njukasl. Koju stvar?“ Fric je prišao Mati i sa kreveta
uzeo upaljač, zapalio je cigaretu i rekao: „Zašto vas dvoje nikada nemate svoj
upaljač?“ Dobrila je zaklopila časopis i pogledala u Frica. Mate je uzeo daljinski i
utišao ton na te-veu. Fric je ponovio: „Zašto, ali zašto vas dvoje nikada nemate svoj
upaljač?!“ Dobrila je skočila od stola: „O, evo ga! Sad će monolog! Idem ja napolje
da prošetam!“ Mate je skočio iz kreveta, isključio te-ve i obuo patike: „Majko moja!

9
I ja moram napolje, da prošetam!“ Fric je stajao nasred trpezarije i gledao u zid:
„Zašto vam je to tako teško, zašto? Zašto vam je teško da imate svoje upaljače, ali
zašto? Zašto moram po ceo dan da idem od jednog do drugog po svoj upaljač? Zašto
moram da ga uzimam od vas kad je to moj upaljač? Zašto moram da ga tražim po
stanu? Zašto mi otimate moj upaljač? Zašto mi ga oduzimate? Zašto moram uvek da
brinem za svoj upaljač? Za svoju imovinu? Za svoje vlasništvo?“ Dobrila je oblačila
jaknu i otključavala vrata: „Idem, vidimo se!“ Mate je izgurao Dobrilu, stavio je kapu
na glavu i dobacio: „Nemojte da me čekate!“ Fric je i dalje govorio i gledao u zid:
„Zašto vi mislite da je moj upaljač zajednički upaljač? Zašto vi mislite da možete tek
tako da uzimate moj upaljač? Da ga prisvajate? Zašto mi ne ostavite na miru moj
upaljač koji sam kupio da bih sebi zapalio cigaretu?“ Dobrila i Mate su izleteli iz
zgrade u kojoj su stanovali i zastali na trotoaru. Mate je vezivao pertle na patikama.
Dobrila je proveravala u tašni da li je sve ponela. Mate je pitao: „Zašto je toliko
osetljiv na upaljač?“ Dobrila je rekla: „Dešava mu se. Celoga života ima taj neki
čudan odnos prema upaljačima. To mu je kao neka njegova svetinja, uvek mora da
se zna da je to njegovo vlasništvo. A i nije samo to, nego mu se pije špricer, a grize
ga savest ako popije puno, pa onda mora da pauzira i da gleda televiziju, i onda ga
hvata to ludilo.“ Mate je pitao: „A zašto je toliko zapeo za taj jebeni upaljač da je
njegovo vlasništvo?“ Dobrila je rekla: „Pa gde znam to?!“ Onda se Fric pojavio na
prozoru sa čašom špricera u ruci. Dobrila i Mate su pogledali gore ka njemu. Fric je
dobacio: „Dobrila! Mate! Živeli! Ja ne delim ni sa kim svoje svetinje! Ni sa kim! Živeli
vi meni!“

10
 FLAMBIRANA SRBIJA

Bilo je deset sati pre podne, Dobrila je sedela na stolici u trpezariji i vezivala pertle
na patikama koje je obula. Fric je sedeo za stolom u trpezariji i gledao te-ve. Mate se
izležavao na krevetu i gledao u svoj mobilni. Dobrila je rekla: „Nedelja je danas,
sportski dan.“ Fric je ćutao, Mate se nasmejao nečemu što je video na mobilnom.
Dobrila je rekla: „Ajde, idemo, dogovorili smo se da nam je ova nedelja sportski
dan.“ Fric je isključio te-ve i pitao: „Dokle idemo?“ Dobrila je rekla: „Kalemegdan,
sedam kilometara, to nam je dovoljno.“ Fric je pitao: „Koja je tačka sedmi
kilometar?“ Dobrila je rekla: „Sahat-kula.“ Fric je obuo levu patiku i vezivao pertlu:
„A posle?“ Dobrila je rekla: „Spustimo se do pristaništa pa prošetamo pored reke.“
Fric je rekao: „Pakao.“ Mate je pogledao u Frica: „Što?“ Fric je rekao: „Onako.“
Dobrila je pitala Matu: „Ajde s nama? Šta ti imaš danas?“ Mate je rekao: „Ne mogu
sa vama, evo čitam neke recepte, hoću da skuvam sebi ručak.“ Fric ga je pogledao,
pa je rekao: „Pakao.“ Dobrila je pogledala u Frica: „Što?“ Fric je rekao: „Onako.“
Onda je Dobrila pitala Matu: „Šta ćeš da skuvaš?“ Mate je rekao: „Ne znam još,
čitam recepte.“ Fric je onda obuo i desnu patiku i vezivao pertlu. Mate je onda
rekao: „Uau, palačinke u šatou, možda to spremim.“ Dobrila je oblačila gornji deo
trenerke, pogledala je u Frica i rekla: „Možda bi mogli da prošetamo i do Ušća
malo.“ Fric je vezivao čvor i pogledao prvo u Dobrilu, pa u Matu, pa se zagledao u
pertlu. Mate je onda rekao: „Uau, kaneloni sa piletinom, možda to ipak spremim.“
Dobrila je zakopčala gornji deo trenerke i rekla: „Čekaj da pogledam na mobilnom
koliko je kilometara odavde do Muzeja savremene umetnosti.“ Fric je vezao pertle i
sedeo je i gledao u patos. Mate je gledao u mobilni i rekao: „Uau, taljatele sa
pečurkama, to bih ipak mogao.“ Dobrila je gledala u mobilni i rekla: „Opa, do Ušća
ima tačno osam kilometara, to nije strašno, možda je to bolje.“ Fric je sedeo na

11
stolici i gledao u patos. Mate je zapalio cigaretu, gledao je u mobilni i kažiprstom
pipkao po ekranu. Dobrila je skinula gornji deo trenerke, zapalila je cigaretu, sela za
sto, uzela mobilni i kažiprstom prelazila po ekranu. Fric je sedeo na stolici, podigao
je glavu i pogledao kroz prozor. Onda je Mate povukao dim, istresao pepeo od
cigarete u pepeljaru i rekao: „Uau, vidi ovo, ovo bih mogao, musaka od karfiola.“
Onda je Dobrila gurala prstom po ekranu mobilnog, u drugoj ruci je držala cigaretu i
pušila, i onda je rekla: „A vidi ovo, do Ade devet kilometara, i tamo još malo, to je
deset.“ Onda je Fric ustao sa stolice, protegao noge, uzeo cigaretu, zapalio je i vratio
se na stolicu. Sedeo je i pušio i gledao kroz prozor. Fric je duboko uzdahnuo. Mate je
rekao: „Uau, piletina u sosu od senfa, to bih mogao.“ Dobrila je povukla dim
cigarete i onda je ugasila, pipnula je po mobilnom i rekla: „Do Zemuna tačno
dvanaest, sve lepo pored Dunava, to bi bila prava stvar.“ Fric je ustao, skinuo je i
pantalone i džemper, obukao gornji deo pidžame i izvalio se u krevet i uključio
te-ve. Gledao je Animal planet. Mate je rekao: „Uau, jagnjeći kotleti.“ Dobrila je
rekla: „A do tornja na Avali četrnaest kilometara, to bi bio rekord.“ Fric je isključio
te-ve, okrenuo se ka zidu i rekao: „Pakao majko moja, pakao, život u Srbiji, nikad se
ovde ništa neće promeniti.“ Mate je pogledao u Frica, pa u Dobrilu, pa je pitao: „Šta
mu je?“ Dobrila je rekla: „Gde znam.“ Mate je onda rekao: „Uau, flambirane
banane!“

12
 KAD USTANE KNJIŽEVNIK

Bila je nedelja, napolju oblačno ali suvo, osam i petnaest ujutru, Dobrila se
probudila, pogledala oko sebe i videla da nema Frica na njegovoj polovini kreveta.
Ustala je iz kreveta i iz sobe prešla u trpezariju. Tu je na krevetu spavao Mate,
okrenut ka zidu, a u kuhinji je Fric stajao naslonjen na prozorsko okno, pušio je i
gledao u daljinu ka Fruškoj gori. Dobrila je tiho pitala: „Šta radiš tu?“ Fric je rekao:
„Pušim i gledam u daljinu ka Fruškoj gori.“ Dobrila je pitala: „Jesi dobro?“ Fric je
odgovorio: „Ubi me nostalgija za Rajnfeldenom.“ Dobrila je rekla: „Ne lupetaj, mora
da je nešto drugo.“ Onda je Fric pogledao ka Dobrili pa je rekao: „Kakva ti je to
majica ’leba ti?“ Dobrila je bacila pogled niz sebe i pogledala u majicu: „Au vidi ovo,
nisam ni gledala, uzela je sinoć iz Matinog ormana.“ Majica koju je Dobrila nosila
bila je obična, bela, sa velikom fotografijom na kojoj je Ajnštajn bez ičega u
ljubavnom zagrljaju sa golom Dženifer Lopez koja ima cigaretu u ustima. Fric je
bledo pogledao u Dobrilu i rekao: „Je l’ nije bilo ništa gluplje?“ Onda je Dobrila
pogledala u njega pa je rekla: „Pa i ti briljiraš, pogledaj svoju.“ Onda je Fric pogledao
u svoju majicu, i ona je imala sliku. Na njoj je bio Betoven bez ičega i sa cigaretom u
ustima u ljubavnom zagrljaju sa Džulijom Roberts. Onda je Fric rekao: „Mate, budi
se!“ Mate je izvirio ispod jorgana, podigao glavu i pitao: „Šta je bilo?“ Fric je rekao:
„Kakve su ti ovo majice?“ Onda se Mate pridigao, spustio jorgan i videla se njegova
bela majica. Na njoj je bio Alfred Hičkok sa cigaretom u ustima u ljubavnom zagrljaju
sa Kristijanom Ronaldom bez ičega, sa cigaretom u ustima. Onda je Dobrila rekla:
„Au, majko moja, al’ je ta odvratna!“ Mate je rekao: „Znam, pobrkao sam ličnosti.“
Fric je rekao: „Šta ti je ovo? Jesi sve majice ovako naštampao?“ Mate je rekao: „One
bele jesam, sve, a i kupio sam nam još desetak.“ Onda je Fric pitao: „A koja je
ideja?“ Onda je Mate rekao: „Da izrazim protest protiv masovne zabrane pušenja i
poskupljenja cigareta.“ Onda je Dobrila sela za trpezarijski sto i zapalila cigaretu: „Ja

13
podržavam, samo da nas to ne košta previše.“ Fric je seo, zapalio cigaretu i rekao: „I
ja podržavam, ima samo jedna stvar koja je gluplja od te.“ Onda je Mate pitao:
„Koja?“ Fric je povukao dim i odgovorio: „Kad ustane srpski književnik.“ Dobrila je
povukla dim i rekla: „Crnje od toga ne može.“ Mate je pitao: „Što?“ Dobrila je pušila
i rekla: „Pekar može da se rokne.“ Mate je rekao: „Ne kapiram.“ Fric je rekao:
„Obućar da se obesi.“ Mate je rekao: „Ništa vas ne kapiram.“ Dobrila je rekla:
„Student da se zapali.“ Mate je rekao: „O čemu se radi?“ Fric je rekao: „Frizer da se
izbode.“ Dobrila je rekla: „Moler s mosta da skoči.“ Mate je rekao: „Bar kad bi mi
objasnili.“ Fric je rekao: „Krojač da se lekova naguta.“ Dobrila je rekla: „Poštar na
bombu da sedne.“ Mate je rekao: „Pa što je to problem kad srpski književnik
ustane?“ Fric je rekao: „Ma hirurg makaze da proguta.“ Dobrila je rekla: „Vozač
tramvaja pištoljem krajnike da pročisti.“ Fric je rekao: „Poslastičar na ruci nož da
naoštri.“ Dobrila je rekla: „Vaspitačica u obdaništu vratne žile srpskom sabljom da
počeše.“ Onda je Mate viknuo: „Dosta bre! Dosta! Ne kapiram vas ništa, što je
problem kad srpski književnik ustane?“ Onda je Dobrila mirno rekla: „Niko, ali nikad
niko, moj Mate, to nije ukapirao.“ Onda je Fric rekao: „Odoh ja napolje po senf.“
Onda je Mate bledo pogledao u Frica, pa je i Dobrila bledo pogledala u Frica. Onda
je Mate pitao Dobrilu: „Šta mu to znači?“ Onda je Dobrila rekla: „To mu znači da ga
neće biti ceo dan i da će da pije špricere.“ Onda je Mate rekao: „Pa zar on nije
prestao da pije?“ Dobrila je rekla: „Jeste, ali jednom do dvaput godišnje mu je muka
od svega.“ Onda se Fric uhvatio za kvaku na vratima i onda je Dobrila viknula ka
Fricu: „Nećeš me doma zateć!“ Onda se Fric trgnuo u hodniku i okrenuo se ka
Dobrili: „Šta ti to sad znači?“ Onda je Dobrila rekla: „Ništa, gledala sam neku srpsku
dramu na HRT-u.“

14
 DOMOVINSKI ZANOS

Bilo je oko tri sata posle ponoći, Fric i Dobrila su spavali, čulo se kako neko
otključava ulazna vrata od stana, to se Mate vratio kući iz provoda. Sapleo se o
jednu Fricovu patiku, pa se rukom pridržao za čiviluk, palac mu se zakačio za jedan
šraf, drugom rukom se uhvatio za dovratak, vrata su se pomerila i pričvrijila mu
prste na ruci, Mate je tiho jauknuo, udario je onda u padu glavom o kvaku na
kuhinjskim vratima, pao je preko stolice i u padu udario čelom u nogu od stola u
trpezariji. Dobrila se probudila i rekla: „Evo ga, vratio se nečujno.“ Fric se probudio i
rekao: „Nije to ništa.“ Onda se Mate pridigao u kuhinji pa je otišao do kupatila, umio
se, pa se ispišao, pa počeo da skida odeću i na kraju se izvalio u krevet, u trpezariji.
Dobrila i Fric su ležali pokriveni, svako na svojoj strani. Dobrila je gledala u plafon pa
je rekla: „Ovaj će da izgine jednom ovako.“ Fric je ležao na boku, gledao je u papuče,
nasmejao se pa je rekao: „Ma kakvi, ništa mu ne fali.“ Mate je ugasio svetlo i ležao
na leđima. Onda je Fric ustao iz svog kreveta i otišao kod Mate u trpezariju, upalio
svetlo, došao do njegovog kreveta, seo i naslonio se na zid. Mate je gledao u njega
ošamućen i prestravljen, bio je bled i oči su mu bile suzne. Fric ga je gledao i smejao
se pa je rekao: „Znam da ti sad treba topla reč i razumevanje, znam.“ Mate je rekao:
„Pusti me.“ Fric se smejao pa je pitao: „je l' ti se okreće plafon u glavi?“ Mate je
rekao: „Sve se vrti, pusti me.“ Onda je Fric rekao: „Pa gde sad da te pustim, pa sad
kad ti je najteže, kad ti se sve vrti, kad nemaš vazduha, muka ti je, imaš osećaj kao
da propadaš, i krevet ti se vrti, pa znam za to, pa sad ti treba topla reč, pa ja ću sad
da ti čitam kao pred spavanje...“ Onda je Mate pridigao glavu i rekao: „Nemoj molim
te, pusti me, čoveče.“ Onda je Fric uzeo mobilni, vrteo prstom po ekranu i rekao:
„Ma gde sad da te pustim, samo da vidim šta da ti čitam, evo
ovako, hoćemo biografije poznatih ličnosti?“ Mate ga je gledao plačnim očima i
mrmljao: „Nemoj molim te, samo me pusti na miru, nije mi dobro.“ Onda je Fric

15
rekao: „Ma kakvi, tu sam ja, biće ti bolje, evo da ti čitam biografije srpskih javnih
ličnosti, evo političara recimo, to bi mogli, to su bogate biografije, evo hoćeš
biografiju predsednika, to je avanturista, odličan student, radnik u gvožđari u
Londonu, huligan sa severa, čim izađe iz ulaza prebije minimum trojicu po pet puta,
to ti je bruto rast na godišnjem nivou...“ Mate je poskočio iz kreveta i otrčao do
kupatila. Glasno je povraćao. Onda je Dobrila izašla iz sobe i ušla u trpezariju i pitala:
„je l' mu bolje?“ Fric je rekao: „Pa kako nije, družimo se.“ Onda se Mate vratio u
krevet i pokrio se do brade pa je rekao: „Nemoj, kad te molim.“ Onda je Fric rekao:
„Pa je l' ti znaš da je i drug Tito isto tako, ode na primer na Brione, uzme pušku,
opali, padne medved u Sloveniji. Pa opet uzme pušku, opali, sruši se tigar u Indiji. Pa
opet uzme pušku, opali, sruši se slon u Keniji. Pa je l' ti znaš...“ Fric nije završio, Mate
je opet poskočio i otrčao u klozet. Čuli su se urlici. Glasno se ispovraćao. Dobrila je
rekla: „Pa je l' moraš?“ Fric se smejao pa je odgovorio: „Ovo da propustim? Pa kako
to misliš?!“ Onda se Mate vratio u krevet, ubledeo, pokrio se, tresao se i rekao:
„Beži više, pusti me, čoveče.“ Fric je gledao u mobilni i rekao: „Ne pada mi na
pamet. Neću više biografije, ali da završim, pa je l' ti znaš kako to funkcioniše, pa to
ti je čudesno, evo gledaj, ova] predsednik zabode ašov sa Kinezima, otvori se fabrika
Korejcima i hotel Arapima, pa zabode ašov sa Rusima, završi se
koridor i padne prva klapa filma o Nemanjićima...“ Fric nije završio, Mate je
poskočio i otrčao da se ispovraća. Dobrila je rekla: „Jesi sad zadovoljan?“ Fric je
rekao: „Možda.“ Onda se Mate vratio iz kupatila, jedva se uvukao u krevet. Nije
imao snage da se pokrije. Fric ga je pokrio i pitao: „Hoćeš još da ti čitam i
pričam?“ Mate je rekao: „Ne bih.“ Onda je Fric rekao: „Ne bih ni ja, al' još samo o
srpskim špijunima i gotovo.“ Onda je Dobrila rekla: „Nemoj, dosta mu je, vidiš da ne
zna gde je.“ Mate je ležao na boku, glava mu je visila sa kreveta ka patosu, sline i
bale su mu curile iz usta i nosa, rekao je: „Nemoj, dosta mi je.“ Onda
je Fric rekao: „Mate, dosta je i meni, al' otadžbina želi da budemo trezni!“ Mate je
rekao: „Biću, biću.“ Dobrila je pogledala u Frica pa je pitala: „Šta ti je značilo ovo sa
otadžbinom?“ Fric je odgovorio: „Pojma nemam, zaneo sam se, dirnulo me što
povraća.“

16
 UTORAK U SRBIJI

Bio je utorak, deset sati pre podne, televizor je bio uključen, Fric je sedeo za velikim
trpezarijskim stolom, pio je kafu, pušio i menjao televizijske kanale daljinskim.
Odmah pored tog velikog trpezarijskog stola nalazio se veliki krevet, tu je ležao
Mate pokriven jorganom i spavao. Dobrila je bila u sobi, i ona je spavala. Fric je brzo
menjao televizijske kanale, ton je bio isključen, samo je gledao slike. Onda se
sagnuo i sa poda pored Matinog kreveta uzeo Matin mobilni telefon. Onda je malo
pogledao šta ima u Matinom telefonu, pa je pušio, pio kafu i čitao Matine poruke.
Onda je pročitao poruke koje je Mate razmenio sa bivšom devojkom iz Rajnfeldena
u Švajcarskoj, pa je u jednoj poruci napisao kako mu je u Srbiji lepo, ali da mora
mnogo da radi. Onda je Fric izašao iz poruka pa je otvorio mali ekran na kojem piše
kontakti, pa je tu Fric tražio sebe. Onda je našao sebe pod imenom Otac Fric. Onda
je izbrisao to ime Otac Fric pa je upisao Srpska pravoslavna crkva. Onda je izašao iz
kontakata pa je otvorio mali ekran na kojem piše „podešavanja“ pa je promenio
melodiju zvona Matinog telefona i umesto muzike iz filma Lovac na jelene namestio
muziku iz filma Zlatno oko o Džemsu Bondu. Pa je onda u telefonu promenio zvuk za
obaveštenje o pristiglim porukama i umesto podešenog zvuka namestio je zvuk kao
kad pukne bomba. Onda je Fric spustio mobilni pored Matinog kreveta tamo gde je
ranije i bio, pa je nastavio da puši i da pije kafu i da menja kanale daljinskim. Onda je
Fric ugasio cigaretu, pa je uzeo svoj mobilni telefon i napisao poruku: „Narode,
probudi se! Muškarci stari do trideset godina da se odmah jave u najbližu
kasarnu!“ Onda je Fric poslao tu poruku na Matin telefon i odmah svoj mobilni
vratio u džep. Onda se glasno čula eksplozija bombe sa Matinog telefona. Mate se
probudio, trgnuo se, gledao je oko sebe i po trpezariji, pa je onda pogledao u svoj
telefon, sagnuo se, pročitao poruku, pa je opet gledao oko sebe, pa je video Frica,

17
pa je rekao: „Dobro jutro.“ Onda je i Fric rekao: „Dobro jutro.“ Onda je Mate u
bunilu gledao u telefon pa u Frica, pa je na kraju spustio telefon i vratio se pod
jorgan. Fric je i dalje menjao kanale, zapalio je još jednu cigaretu. Onda je sačekao
pet minuta, pa je rekao: „Mate, Mate“, ali se Mate nije budio. Onda je Fric izvadio
svoj mobilni iz džepa i napisao jednu poruku: „Budi se, srpski narode!“ pa je poslao
poruku na Matin broj i vratio svoj telefon u džep. Uskoro se ponovo čula eksplozija
bombe sa Matinog mobilnog. Onda je Mate poskočao iz kreveta, brzo se sagnuo i
dohvatio mobilni sa poda i pročitao poruku. Pogledao je u Frica. Fric je pušio i
gledao Al Džaziru, upravo je išao prilog kako na granici Grčke i Turske policija
vodenim topovima rasteruje migrante. Onda je u trpezariju ušla Dobrila u spavaćici i
pitala: „Kakve su se to eksplozije čule?“ Onda je Fric rekao: „Pojma nemam.“ Onda
je Mate i dalje držao svo] mobilni, pa je bunovan gledao malo u mobilni, malo u
Dobrilu, malo u Frica, malo u te-ve i u prilog na te-veu kako policija vodenim
topovima prska migrante, pa je rekao: „Ja pojma nemam šta se ovde dešava.“ Onda
je Dobrila pitala Frica: „Šta gledaš to?“ Onda je Fric odgovorio: „Gledam kako ove
ljude što beže iz svog pakla dočekuju ovi što brane ovaj naš
pakao.“ Onda se Dobrila vratila nazad u svoj krevet. Mate je i dalje ležao i zbunjeno
držao mobilni i gledao Al Džaziru iz kreveta. Onda je Fric pitao: „Šta ima
novo?“ Mate je odgovorio: „Nema ništa.“ Onda je Mate ponovo zaspao
držeći u ruci mobilni. Onda je Fric ponovo iz svog džepa izvadio svoj mobilni i
otkucao poruku: „Narod se opet događa! Svi na granice ili u Crnu Goru! Sačuvajmo
svetinje i slobodu!“ pa je poslao na Matin broj. Onda se opet čula
eksplozija na Matinom mobilnom, pa se Mate probudio, pa je Dobrila uletela u
trpezariju. Onda je Mate Pitao glasno: „Otkud crkvi moj broj?“ Onda je Fric izvukao
svoj mobilni iz džepa samo dopola i pipnuo je na poziv pa se
čula muzika iz filma Zlatno oko o Džejmsu Bondu. Onda je Mate pogledao u ekran
mobilnog pa u Dobrilu pa se javio na telefon: „Molim? Ko je to?“ Onda je Fric
prislonio svoj telefon uz lice, pa se okrenuo ka Mati i rekao: „Vulin. Aleksandar
Vulin.“

18
 GEPARDI U IZOLACIJI

Bila je nedelja, pola sedam uveče, televizor je bio uključen, na ekranu je gepard jurio
zebru po savani, za velikim trpezarijskim stolom je sedeo Mate, spavao je sa glavom
oborenom preko ruku koje su bile spuštene i prekrštene na tom stolu, Dobrila je
ležala na kauču pored, spavala je okrenuta ka zidu, Fric je sedeo na podu, naslonio
je leđa na radijator, i on je spavao. „Ovoga puta mlada zebra je imala sreće, ali naš
Čita se pritajio u senci krošnje...“, čuo se glas naratora sa te-vea. Mate je okrenuo
glavu ne drugu stranu, Dobrila je navukla donji deo trenerke koji joj je spao niz leđa,
Fric se trgnuo jer mu je glava naglo klonula i nastavio je da spava. Onda se čuo glas
naratora sa te-vea: „Mlada zebra se nakratko pridružila drugim zebrama, ali
radoznalost je bila jača, nešto joj je opet odvuklo pažnju na drugu stranu, ne znajući
da opasnost i dalje vreba.“ Mate je u snu pomerio stolicu unazad da bi mu bilo
udobnije, Dobrila je pokrila glavu kapuljačom od trenerke, Fric je u snu zabacio
glavu unazad i samo nakratko zahrkao, pa prestao. „Vetar je doneo miris mlade
zebre do geparda, našeg Čite koji je strpljivo vrebao čekajući pravi trenutak da
uhvati mladu zebru i da je tako iznenadi“, čuo se glas naratora sa te-vea. Mati je
desna šaka skliznula sa leve šake, lupio je blago glavom o sto, ali je nastavio da
spava, Dobrila je glasno uzdahnula u snu, Fric je u snu nakratko počeo da mljacka,
pa je prestao, malo pljuvačke mu je visilo sa donje usne. Onda su se na ekranu
pojavile još neke životinje. Čuo se glas naratora: „U prisustvu drugih stanovnika
savane odvijala se prava drama, tu je bilo i jedno manje krdo afričkih bivola,
poznatih po svojoj nepredvidivoj prirodi, kao i veličini, što ih čini samouverenim i
mirmim stanovnicima afričkih savana, kao i nekoliko zainteresovanih antilopa i
gazela, ali i uvek spreman primerak afričkog divljeg psa, poznatog po najjačem ujedu
od svih pripadnika porodica pasa i mačaka.“ Onda se glasno čulo zvono telefona iz

19
predsoblja. Mate je odmah podigao glavu i uspravio se na stolici, Dobrila se
trgla i pridigla se i tako stajala pored kauča, Fric se naglo probudio i gledao po
trpezariji kao da traži odgovor šta ga je to probudilo. Telefon je i
dalje zvonio u predsoblju. Čuo se glas naratora sa te-vea: „A onda, dok je sunce
polako već kretalo ka svom zalasku, naš Čita je osetio da je pravi trenutak.“ Mate se
zbunjen uhvatio za mobilni, Dobrila je stavila ruku preko usta jer je zevala, Fric se
podbočio rukama i teglio je leđa. Zvono u predsoblju je i dalje zvonilo. „I onda je naš
Čita jurnuo ka svom plenu“, čuo se glas naratora sa te-vea. Onda je Mate rekao: „Pa
to je fiksni telefon.“ Dobrila se zagledala u televizor. Fric isto tako, držao je ruke na
bokovima i gledao u televizor. Mate je otišao do predsoblja i javio se, onda je
rekao:„Dobrila, dođi na telefon, tvoja rođaka te zove.“ Onda je Dobrila rekla: „Pa to
je i tvoja rođaka, stavi je na spikerfon.“ Onda se čuo glas naratora sa te-vea: „Trka je
za mladu zebru bila iscrpljujuća, za našeg Čitu je to sad već bilo pitanje zrelosti.“ Fric
je rekao: „Ajde Čita više, ovaj narator te voli kao svoga.“ Onda se čuo glas Dobriline
rođake preko telefona: „Dobrila, jesi tu?“ Dobrila je rekla: „Jesam.“ Glas Dobriline
rođake je bio još glasniji: „Jesi u izolaciji?“ Dobrila je rekla: „Jesam.“ Narator sa te-
vea je rekao: „Afrički pas kao da je osetio ishod ove trke.“ Fric je rekao: „Ajde, Čita, i
afrički pas od tebe zavisi.“ Onda je Dobrilina rođaka viknula: „I ja sam u izolaciji, ali
sam dobro.“ Dobrila se sad već zagledala u te-ve i rekla: „Super.“ Mate je seo ispred
televizora i zagledao se, Fric je rekao: „Ajde više, Čita, majke ti.“ Onda je Dobrilina
rođaka rekla: „Da ti kažem, ko zna koliko će ovo da traje.“ Onda se čuo glas naratora
sa te-vea: „Naš Čita je ovog puta pokazao da je dostigao nivo pravog, lovca, život
mlade zebre je završen u čeljustima našeg Čite.“ Onda je Fric počeo da aplaudira,
onda je i Mate ustao i počeo da aplaudira, Dobrila je samo dva puta pljesnula,
ponelo ju je. Onda se čuo glas Dobriline rođake koja je viknula: „Je I' čuješ šta ti
kažem, ko zna koliko će ovo da traje, ja ću ovako skroz da odlepim! Kakav je to
aplauz kod vas?" Dobrila je rekla: „To je za tebe, rođako!“ Rođaka je rekla: „A
što?!“ Onda je Fric rekao: „Ma pametna si kao naš Čita, rođako, neverovatno si
pametna!“

20
 KAKO JE FRIC DOBIO IME

Bila je subota, deset sati pre podne, Dobrila i Mate su igrali jamb za stolom u
trpezariji, televizor je bio uključen, išla je emisija Amandino utočište za životinje na
kanalu Animal planet, napolju je bilo sunčano, Fric je u sobi još spavao. Dobrila je
bacila kockice i rekla: „Upisujem minimum.“ Mate je uzeo kockice, bacio ih po stolu i
rekao: „Najavljujem petice.“ Onda je Fric iznenada ušao u trpezariju i pitao: „Šta se
to čulo?“ Onda je Mate pitao: „Koje?“ Fric je rekao: „Čuo sam neke glasne
urlike?“ Onda je Mate rekao: „To se na televiziji ova Amanda juri sa životinjama po
kući.“ Onda se Fric vratio u krevet. Onda je Dobrila bacila kockice i rekla: „Upisujem
ful.“ Mate je uzeo kockice i bacio ih po stolu pa je pitao: „Jesi ti primetila kako se
ovaj moj otac često ovako probudi i pita kakvi su to urlici?" Dobrila je
rekla: „Primetila? Sine, ja sa tim živim.“ Mate je onda Pitao: „Je l' to oduvek
tako?“ Dobrila je rekla: „Oduvek.“ Mate je onda pitao: „Odakle mu to?“ Dobrila je
rekla: „Pojma nemam, njegova majka mi je pričala da je kao mlad provodio dane u
Kinoteci, na hiljade filmova je odgledao i onda mu se to pomešalo sa alkoholom
pošto je mnogo pio, i eto ti, odatle mu.“ Mate je onda rekao: „Evo ga! Četiri petice.
Poker.“ Onda je Dobrila uzela kockice pa ih je tresla u šaci. Fric je opet ušao u
trpezariju, nije ništa govorio, prišao je televizoru, pogledao šta se dešava na ekranu i
vratio se u sobu. Onda je Mate Pitao: „Pa je l' se njemu nešto dogodilo u
toj Kinoteci pa onda zato ima traume?“ Dobrila je rekla: „Koliko znam jedino mu se
tamo nije ništa dogodilo, ali on ti je ovako pun nekih trauma... opa! jamb!“ Onda je
Mate pitao: „A što je promenio ime u Fric?“ Onda je Dobrila uzela cigaretu, zapalila
je i rekla: „E, i to ti je u vezi sa filmom. Dok smo živeli u Rajnfeldenu, video je da se

21
u Bazelu prikazuje retrospektiva filmova Frica Langa i otišao je da gleda jedini film
tog reditelja koji nije gledao.“ Mate je onda uzeo cigaretu, zapalio je, spustio je
kockice na sto, pa je pitao: „I šta se desilo?“ Dobrila je rekla: „Nije ga bilo do ujutru,
izgubio se, pronašla ga je policija kod starog Srednjeg mosta, sedeo je na obali i
gledao u Rajnu.“ Mate je pitao: „I šta je rekao?“ Dobrila je odgovorila: „Remek-delo,
remek-delo! Samo je to ponavljao. Bio je istraumiran.“ Mate je pitao: „A koji film je
gledao.“ Dobrila je rekla: Hiljadu očiju doktora Mabuzea. Pa je Mate pitao: „I šta je
onda bilo?“ Onda je Dobrila odgovorila: „Posle nekog vremena je povadio sve
papire i promenio ime u Fric, ja sam ga pitala što si to uradio, on mi je rekao da je
bilo jeftino, a u stvari ga je proganjjao taj film, eto ti cela priča.“ Onda je Mate uzeo
daljinski pa je menjao kanale i pušio cigaretu, Dobrila je uzela makazice pa je vrhom
čistila nokte, a onda je Fric ušao u trpezariju i seo za sto: „Ništa nisam
spavao.“ Mate je pitao: „Je I' bilo urlika?“ Fric je ćutao. Dobrila je pitala: „Jesi imao
noćne more?“ Fric je ćutao. Onda je ustao, napravio nekoliko koraka do kuhinje,
tamo je zamutio dve kašike nes kafe i malo šećera, sipao je vodu, vratio se i seo za
sto, zapalio je cigaretu i otpio gutljaj kafe. Mate je pitao: „Jesi neki horor
sanjao?“ Fric je ćutao, pušio i pio kafu. Onda je Dobrila rekla:
„Upravo sam Mati ispričala kako si kao mlad puno vremena proveo u Kinoteci i
gledao filmove.“ Fric je ćutao, pušio i pio kafu, kosa mu je bila raščupana, sedeo je u
gaćama i potkošulji. Onda je Mate pitao: „Pa kaži šta je bilo?“ Onda je Dobrila pitala:
„Je I' ti se opet doktor Mabuze pojavio u snu?“ Onda je Fric i dalje pušio i pio kafu,
pa je uzeo daljinski i brzo menjao kanale, i rekao: „Ne možete vi to da razumete, sve
sam ja ovo već gledao, sve, sve je ovo već snimljeno.“ Nastavio je da menja kanale i
zaustavio se kada je ugledao predsednika i premijerku, i viknuo je: „Evo su! Frederik
i Redžinald! Znao sam da sam ih video! Evo su Frederik i Redžinald!“ Onda je Dobrila
pitala: „Ko su ti Frederik i Redžinald?“ Fric je rekao: „Osmatrači sa Titanika.“

22
SADA KONAČNO ZNAMO:
CEO SVET JE BOLESTAN!

23
 POLICIJSKI ČAS

Bila je nedelja, jedanaest sati pre podne, Fric je sedeo u gaćama i majici za stolom u
trpezari]ji, pio je kafu, pušio i listao neke novine. Na majici je imao odštampanu
veliku sliku Johana Sebastijana Baha kako puši marihuanu. Televizor je bio uključen,
na kanalu Animal planet išla je emisija Divlja Kostarika. Dobrila je spavala u sobi,
Mate je spavao na kauču u trpezariji. Fric je dohvatio daljinski upravljač i
pojačao kad je čuo glas naratora sa te-vea: „U tropskim predelima južne Amerike
nalazi se Kostarika – zemlja koju mnogi zovu Pura vida ili čisti život.“ Mate se
probudio, podigao je glavu pa je pitao: „Šta to gledaš?“ Fric je odgovorio: „Emisiju
Divlja Kostarika.“ Onda je još malo pojačao ton, pa se glasnije čuo narator: „To i nije
daleko od istine jer Kostarika je dom velikom broju različitih životinja, od
maslinastih kornjača i majmuna kapucina pa do otrovnih žaba i ubojitih
mrava.“ Onda je Fric pogledao u Matu pa je rekao: „Jesi ga čuo?“ Onda je Mate
pitao: „Šta da čujem?“ Onda je Fric rekao: „Ja sam siguran da ovaj narator sve ovo
lupeta i izmišlja.“ Onda je Mate rekao: „Što misliš da izmišlja?“ Onda je Fric rekao:
„Pa kao da će neko ko sad ovo gleda i sluša odmah i da proverava koji se to majmuni
zovu kapucini i koje su to maslinaste kornjače i kakvi su to ubojiti mravi u
Kostariki.“ Onda je u trpezariju ušla Dobrila i pitala: „Što si pojačao toliko?“ Onda je
Mate rekao: „Fric ništa ne veruje ovom naratoru.“ Onda je Dobrila sela za sto u
trpezariji, još se nije sasvim razbudila, imala je belu majicu i na njoj odštampanu
sliku Šekspira kako puši nargilu. Onda je narator rekao: „Kostarika ima veliku
raznolikost biljnog i životinjskog sveta, velikim delom zbog svog geografskog
položaja između Severne i Južne Amerike, tropske klime i velike raznolikosti
staništa.“ Onda je Fric rekao: „Evo, jeste čuli?“ Onda je Dobrila rekla: „Pa nije ništa
24
posebno rekao.“ Onda je Fric rekao: „Pa ja to i pričam, pa ovo sam i ja mogao da
lupim.“ Mate se pridigao i seo na kauč, imao je na sebi majicu sa odštampanom
slikom Mikelanđela kako se dodiruje sa nekim mladićem. Onda je Dobrila rekla:
„Vidi ovoga sad? Kakve su ti ovo bolesne majice na svima nama?“ Onda je Mate
rekao: „Ove su sve iz ciklusa 'Stari majstori u provodu'.“ Fric je ustao i dohvatio tri
šolje i sipao u sve tri po dve kašičice nes kafe i stavio malo šećera u svaku i prelio ih
vodom. Onda se vratio za sto u trpezariji i spustio je šolje. Mate
je ustao sa kauča i seo za sto, onda su sve troje zapalili po cigaretu i pijuckali kafu.
Fric je ponovo krenuo da dohvati daljinski da bi pojačao još malo, ali su i Dobrila i
Mate skočili na daljinski pre Frica. Daljinski je odskočio i pao sa stola na stolicu i
odskočio sa stolice i tresnuo o pod u kuhinji i razbio se na komade. Dobrila je
vrisnula: „Ah! Ah!“ Onda je Mate viknuo: „Ah! Majko! Gotovi smo sad!“ Fric je samo
rekao: „Eto vam, uništen je.“ Onda je Dobrila rekla: „Ah! Ah! Pa kako ćemo
sad?!“ Mate je rekao: „I to sad baš kad je uveden policijski čas?!“ Fric je rekao: „Sad
kad je pandemija i kad se ne može napolje, vi sjebete daljinski.“ Onda su sve troje
ućutali, pušili i pili kafu. Dobrila i Mate su očajavali i uzdisali. U pozadini se čuo glas
naratora sa te-vea: „U staništima ima više od petsto hiljada vrsta životinja, što je
gotovo četiri posto procenjenog ukupnog broja vrsta u svetu, što čini Kostariku
jednom od dvadeset država sa najvećom bioraznolikošću u svetu. Od tih petsto
hiljada vrsta, nešto više od trista hiljada su kukci.“ Onda je Fric rekao: „Ma odakle je
meni poznat ovaj glas? Ko još ovako glumata i lupeta budalaštine?“ Dobrila i Mate
su se pogledali. Onda je Fric vrisnuo: „Ajao!“ Fric se brzo sagnuo i sa poda uzeo
daljinski upravljač, bio je neupotrebljiv pa ga je bacio, onda je otrčao do
predsoblja, otvorio gornja vrata plakara, izvadio veliku kutiju, iz koje je izvirivalo
nekoliko boksova cigareta i rolni toalet papira, zavukao je ruku unutra i izvadio
daljinski upravljač. Podigao ga je u vazduh. Onda je viknuo: „Opa! Evo ga! Rezervni!
Pa vas dvoje meni život da sjebete?! Pa ja da ne čujem glasno, svaki dan, bar
jednom, šta je naš Klaudije smislio? Pa šta bih radio?!“

25
 BORBA ZA SLOBODU

Prvi se probudio Fric, ali nije ustao nego je buljio u plafon. Onda se Dobrila
probudila, ali ni ona nije ustala iz kreveta, i ona je ležala na leđima i buljila u plafon.
Bila je subota, deset sati pre podne. Onda je Fric pitao: Je l' ti čuješ nešto?“ Onda je
Dobrila rekla: „Čujem, izgleda da se Mate probudio ranije.“ Onda je Fric rekao: „Ko
zna šta radi tamo?“ Onda je Dobrila rekla: „Cele nedelje je snabdevao penzionere iz
ulaza, mislila sam da će da se odmara preko vikenda.“ Onda je Fric rekao: „Idi vidi
šta radi, majka si mu.“ Onda je Dobrila rekla: „Ajde ti, otac si mu.“ Fric se nije
pomerao, buljio je u plafon. Dobrila se nije pomerala, buljila je u plafon. Onda se iz
trpezarije čulo kako Mate veselo zvižduće. Onda je Fric ustao iz kreveta, izašao je
iz sobe, otišao do trpezarije, provirio unutra, Mate je stajao nad trpezarijskim
stolom i peglao. Onda se Fric vratio u krevet i kad je spustio glavu na jastuk, samo je
rekao: „Isuse.“ Onda je Dobrila pitala: „Šta radi?“ Onda je Fric rekao: „Pegla
majice.“ Onda je Dobrila ustala iz kreveta i otišla do trpezarije. Mate je držao
peglu u ruci i veselo zviždukao. Na stolu se nalazila jedna bela majica koju je peglao,
preko stolice je bilo još nekoliko majica. Dobrila je pitala: „Kakve su ti to
majice?“ Mate je rekao: „Za naše penzionere iiz ulaza.“ Dobrila se vratila u krevet.
Fric je pitao: „Šta je bilo?“ Dobrila je rekla: „Pegla majice za naše penzionere iz
ulaza.“ Onda je Fric ustao iz kreveta i otišao do trpezarije. Mate je peglao i veselo
zviždukao. Fric je prišao stolici i uzeo jednu majicu, na njoj
je bila odštampana slika Nelsona Mandele u zatvoru. Mate je rekao: „To je za našeg
komšiju penzionera, advokata.“ Onda je Fric pogledao drugu majicu, na njoj je bila
slika Pamele Anderson u zatvoru. Mate je rekao: „To je za našu penzionerku
vaspitačicu.“ Onda je Fric pogledao treću ma]jjicu, na njoj je bila slika
Majka Tajsona u zatvoru. Mate je rekao: „To je za našeg penzionera taksistu.“ Onda

26
je Fric pogledao četvrtu majicu, na njoj je bila slika Paris Hilton u zatvoru. Mate je
rekao: „To je sa našu penzionerku frizerku.“ Onda je Fric pitao: „A ta što je sad
peglaš?“ Mate je podigao belu majicu i rekao: „Vidi je, remek-delo! Sokrat u
zatvoru pije vinjak, za našeg komšiju profesora filozofije u penziji.“ Onda je Fric
pitao: „I šta će ti to?“ Onda je Mate rekao: „Ovako motivišem naše
penzionere.“ Onda se Fric vratio u krevet i rekao: „Deli majice našim
penzionerima.“ Onda je Dobrila skočila iz kreveta, otišla je do trpezarije pa uzela
majice da pogleda slike. Onda je Dobrila pitala: „A što ti ovaj pije vinjak? Za koga je
to?“ Onda je Mate rekao: „Za našeg profesora filozofije u penziji, namestio sam da
Sokrat pije vinjak umesto otrova, bolje je tako, da ga oraspoloži, a i profesor voli
vinjak.“ Onda je Dobrila rekla: „Pa je l' ti znaš da je njegova ćerka dolazila i da se
žalila kako njen otac pije a ne sme da pije?“ Onda je Mate rekao: „Meni se on nije
ništa žalio, odneo sam mu par flaša, a uostalom, na njega najviše računam.“ Onda je
Dobrila pitala: „Na šta računaš?“ Onda je Mate rekao: „Deda je potpuno
nepredvidiv.“ Onda se Dobrila vratila u krevet i kad je spustila glavu na jastuk, rekla
je: „O, Bože.“ Onda je Mate pokupio ma]jice i izašao iz stana. Fric i Dobrila
su ležali na leđima i buljili u plafon. Onda se Mate vratio u stan, izvalio se na kauč,
uključio televizor i odmah je zadremao. Onda je i Fric zadremao. Onda je i Dobrila
zadremala. A onda ih je dva-tri sata kasnije probudila neka buka sa ulice, trgli su se i
odmah otrčali na terasu. I Mate se probudio i izleteo je na terasu. A dole na trotoaru
ispred zgrade... kakav prizor! Baba sa majicom Paris Hilton skakala je po krovu
automobila! Deda sa majicom Majka Tajsona polivao je benzinom kontejnere,
plamen je buktao! Baba sa majicom Pamele Anderson se popela na vrh bandere i
polako se spuštala mlatarajući nogama! A deda sa majicom Sokrata koji pije vinjjak...
eh, deda sa majicom Sokrata! U jednoj ruci je držao upaljenu baklju, u drugoj flašu
vinjaka, pored nogu mu se nalazio veliki prenosni stereo uređaj, i na maksimumu se
čula pesma Auto-put do pakla grupe AC/DC! A u pozadini... eh, u pozadini... tamo je
bio okačen veliki transparent na kojem je pisalo: „Moj je život moja pjesma!“

27
 PRAZNIČNA IZOLACIJA

Bila je subota pre podne, tačno deset sati i petnaest minuta, Fric je ležao na krevetu
i gledao u plafon, onda je ustao i izašao iz sobe, ušao je u trpezariju i tu
zastao,pogledao je ka Dobrili koja je ležala na kauču, čitala je knjigu Zapisi iz mrtvog
doma od Dostojevskog.. Zatim se Fric okrenuo i pošao ka kupatilu, vrata su bila
otvorena, svetlo je bilo upaljeno, Fric je prišao i tu je stao na dovratku, pogledao je
ka Mati koji je sedeo na ve-ce šolji spuštenih gaća i držao mobilni u rukama. Fric je
pitao: „Šta to radiš?“ Mate je odgovorio: „Igram bilijar na mobilnom.“ Onda je Fric
pitao: „Pa je l' vršiš nuždu?“ Mate je odgovorio: „A vršim i nuždu.“ Onda je Fric
stajao tu na vratima kupatila i gledao šta ima na maloj polici ispod ogledala. Onda
ga je Mate pogledao pa ga je pitao: „Je l' ti treba kupatilo?“ Onda je Fric odgovorio:
„Ne treba mi.“ Fric se onda vratio u sobu i pružio se preko kreveta. Leškario je deset
minuta, onda je opet ustao i izašao iz sobe, krenuo je ka trpezariji, zastao je, čulo se
kako Mate pušta vodu, onda se čuo mlaz vode nad umivaonikom, onda je Mate
izašao iz kupatila, prošao je pored Frica i ušao u trpezariju, spustio je mobilni na sto,
uzeo knjigu Dnevnik lopova od Žana Ženea, pa se izvalio na kauč pored Dobrile i
počeo da čita. Fric je stajao na vratima trpezarije, malo je gledao u Dobrilu, pa malo
u Matu, pa je onda podigao pogled ka lusteru, onda je pritisnuo prekidač, sijalica se
upalila, pa je opet pritisnuo prekidač, sijalica se ugasila. Onda je Fric prošao pored
njih dvoje, kroz trpezariju pa kroz kuhinju, i izašao na terasu. Napolju je bilo sunčano,
nebo je bilo plavo, krošnje drveća zelene, nije bilo nikoga na ulici. Fric je stajao neko
vreme na terasi, pa se vratio unutra, uzeo je jednu šolju i sipao dve
kašičice nes kafe i malo šećera, prelio je to vodom, onda je seo za veliki sto u
trpezariji i zapalio cigaretu. Otpio je gutljaj kafe i povukao dim cigarete. Onda je
pitao Dobrilu: „Je l' zanimljiva knjiga?“ Onda ga je Dobrila samo pogledala nakratko,

28
pa je nastavila da čita. Fric je duvao dim cigarete nagore, u pravcu lustera. Onda je
uključio televizor, na kanalu Animal planet išla je emisija o fokama u akvarijumu u
Džordžiji, pa je brzo stiskao daljinski i počeo da menja kanale, onda se zaustavio na
nekom filmu, pa je daljinskim potražio sadržaj, pa je počeo glasno da čita: „Agent 47,
produkt genetskog inženjeringa, stvoren je kako bi bio savršen stroj] za ubijanje, a
poznat je samo po zadnje dve brojke bar-koda koji mu je
istetoviran na zatiljku. Hitmen, agent 47, predstavlja vrhunac decenijskog
istraživanja i klon je pređašnjeg, agenta 46. Nepredvidive je snage i brzine te
natprosečne inteligencije. Njegova poslednja meta je...“ Tu se onda Dobrila glasno
nakašljala, pa je onda Fric pogledao ka Dobrili i Mati, oboje su buljili u
njega. Onda je Fric rekao: „Oh! Pardon!“ pa je isključio televizor. Dobrila i Mate su
nastavili sa čitanjem. Onda je Fric otpio poslednji gutljaj kafe i ugasio cigaretu, ustao
je od stola pa je ponovo izašao na terasu. Onda je Fric zapevao: „Iz centralnog
zatvora juri plava mečka, mila moja curice, nemaš više dečka...“. Dobrila je brzo
ustala sa kauča, prošla kroz kuhinju i zatvorila je, pa onda i zaključala vrata od terase.
Fric je ostao napolju, onda je uzeo neke stare novine pa ih je smotao i počeo prvo
da duva u njih kao u trubu, ali onda je video komšiju penzionera kako nosi pet
velikih kesa sa đubretom i ide ka kontejneru pa je brzo novinu namestio na usta:
„Deko, policijski je čas, a i Uskrs je, nema napolje!“ Onda je komšija penzioner
viknuo: „Jebo vas Uskrs, nema nikog đubre da mi baci!“ Onda je Fric viknuo: „Tako
je, deko! Možeš ti sam! Je l' može pesma?“ Onda je komšija penzioner viknuo:
„Uvek!“ Onda je Fric viknuo: „A kome pevamo?“ Onda je komšija penzioner viknuo:
„Kriznom štabu!“ Onda je Fric zapevao: „Idemo... Ako me ooostaviš, kad poželiš
kraaaj...“, pa mu se komšija penzioner pridružio: „... i nebo će plaaakati, izgubit' će
sjaaaj...“, pa su zajedno nastavili raširenih ruku: „... aaako me ooostaviš, ne ruši
drugo sve, pusti da veeerujem da volela si meee!“

29
 JUTRO U APRILU

Bila je subota, tačno petnaest do pet ujutru, Fric i Dobrila su spavali u svojoj sobi,
Mate je spavao na kauču u trpezariji, napolju je bio mrak kad se začulo zvono na
vratima. Dobrila se trgla i pridigla glavu. Fric ništa, nije se probudio. Mate u
trpezariji takođe ništa, nije se probudio. Dobrila je rekla: „Ma je I' sam ja sanjala
zvono?!“ Onda se ponovo čulo zvono na vratima, pa je Dobrila munula laktom Frica
u rebro i rekla: „Neko nam zvoni!“ Onda je Fric otvorio oči, pogledao ka zidu i rekao:
„Sanjala si, spavaj“, ali onda se zvono na vratima čulo ponovo, pa su se Fricu oči
širom otvorile, pridigao se pa je rekao: „Nema ni pet sati, ko nam to sad
zvoni?!“ Onda je Fric uzeo mobilni pa pozvao Matu, onda se iz trpezarije čula pesma
Nema zabave od Igi Popa pa se Mate javio na telefon: „Alo?“ Onda je Fric rekao: „Idi
otvori vrata, neko zvoni, mi nismo obučeni.“ Onda je Mate pitao: „Što?“ Onda je Fric
rekao: „Šta što?“ Onda je Mate rekao: „Što ja da otvaram vrata kad nisam čuo
zvono?“ Onda je Fric rekao: „Zato što smo mi čuli zvono, ali nismo obučeni.“ Onda
je Mate rekao: „Nije valjda da ste se pojebali?“ Onda se opet čulo zvono na vratima
pa je Fric rekao: „Evo ti zvono, sad si čuo, Idi otvori.“ Onda je Mate rekao: „Pa ko je
to sada, nema ni pet ujutru.“ Ali Fric je prekinuo vezu. Onda je Mate ustao, na sebi
je imao belu majjicu sa slikom Marlboro Mena kako jaše konja i puši a u pozadini se
vidi Hram Svetog Save i na nebu piše „Sto godina sa tobom, tvoj marlboro!“ Onda je
Mate otvorio vrata, ispred je stajao penzioner taksista, pa je Mate rekao: „Dobro
jutro, komšija, izvoli?“ Onda je penzioner taksista pitao: „Kad ja smem
napolje?“ Mate je rekao: „Otkud ja znam, još ti je rano.“ Onda je penzioner taksista
otišao. Onda se Mate vratio u krevet. Onda je Dobrila pitala: „Ko je to bio?“ Onda je
Mate rekao: „Penzioner taksista pita kad sme napolje.“ Onda je Dobrila rekla:
„Sinoma” penzioner, potpuno je prolupao.“ Onda je Dobrila spustila glavu na jastuk

30
i zažmurila, Fric je ležao na leđima i žmurio, Mate se pokrio i žmurio. Onda se
ponovo čulo zvono na vratima. Onda je Mate rekao: „Sad vi idete!“ Onda je Fric
rekao: „Ajde ti, Dobrila, nemam ni gaće na sebi.“ Onda je Dobrila ustala iz kreveta,
imala je na sebi belu majicu sa slikom Mariboro Mena kako leži u džakuziju i puši, a
iznad piše „Smrt koroni!“. Onda je Dobrila otvorila vrata, ispred je stajala
penzionerka vaspitačica. Onda je Dobrila rekla: „Dobro jutro, komšintice, šta
treba?“ Onda je penzionerka vaspitačica rekla: „Je I' vi znate možda kad ja smem
napolje?“ Onda je Dobrila rekla: „Nemam pojma stvarno, sad vam i ne radi
ništa, sačekajte još malo.“ Onda je penzionerka vaspitačica otišla. Dobrila se vratila
u krevet. Fric je zaspao, Mate je iz trpezarije pitao: „Ko je to bio?“ Onda je Dobrila
rekla: „Komšinica penzionerka vaspitačica, sirota žena je skroz pogubljena.“ Onda je
Mate pitao iz trpezarije: „A kako to da ti imaš majicu a Fric je nema?“ Onda je
Dobrila rekla: „Nemam pojma, on nema ni gaće.“ Onda je Dobrila legla i pokrila se, a
i Mate se pokrio u trpezariji. Nije prošlo mnogo, onda se začulo panično udaranje po
vratima i zvono koje se nije prekidalo. Fric je skočio iz kreveta, nije imao ništa na
sebi. Dobrila se trgla i uspravila u krevetu. U trpezariji se Mate probudio i zagledao u
plafon. Zvono se nije prekidalo. Onda je Fric viknuo: „Evo! Stižem!“ Obukao je donji
deo trenerke i uzeo belu majicu na kojoj je bila slika Marlboro Mena kako veselo
puca u nebo i puši cigaretu, a ispod piše: 100 godina zajedno! Živeli francuski
naučnici! Onda je Fric prvo pogledao kroz špijunku na vratima, pa je videozadihanog
profesora filozofije u penziji kako cupka ispred vrata. Onda je Fric rekao: „Vidi ga
ovaj, siroma profesor, ovaj je skroz skrenuo. A vidi mu majicu, ovo si mu ti,
Mate, uvalio!“ Onda je Mate rekao: „Nisam, to je on tražio.“ Onda je Dobrila pitala:
„Šta je na majici?“ Onda je Fric rekao: „Slika Franje Tuđmana na kojoj piše:
Aleksandar Vučić.“ Onda je Fric otvorio vrata ispred kojih je stajao zadihani profesor
filozofije u penziji. Onda je Fric rekao: „Dobro jutro, komšija, baš si me
iznenadio, šta ti treba?“ Onda je profesor filozofije u penziji rekao: „Ništa, komšija,
hteo sam da ti javim da ja mogu još da izdržim!“

31
 DOBRILA U TRANSU

Bio je petak, jedanaest sati pre podne, Dobrila je sedela za trpezarijskim stolom i
čitala knjigu Dženi Holcer koja se zove Dženi Holcer, Fric je ležao na kauču i gledao
na televiziji emisiju Kako to životinje rade? na kanalu Animal planet, Mate je u
kuhinji za pultom pakovao majice u kese i pravio pakete. Onda je Mate pitao Frica:
„Šta to gledaš?“ Onda mu je Fric odgovorio: „Nova naučna otkrića o životinjama i o
tome kako gušter može da hoda po vodi, kao i da li meduze mogu da žive
zauvek.“ Onda je Dobrila pitala Matu: „Što su ti te majice tako drečave?“ Onda je
Mate rekao: „Ove su za posebnu priliku.“ Onda je Fric pitao: „Kakvu posebnu
priliku?“ Onda je Mate rekao: „Ovo su paketi za naše komšije penzionere kao
poklon za prvomajske praznike.“ Onda je Dobrila pitala: „Šta si im to
spremio?“ Onda je Mate rekao: „Svašta ima, majice, knjige, upaljači, malo trave,
podmetači za čaše.“ Onda je Fric pitao: „Je l' im to naplaćuješ?“ Onda je Mate
odgovorio: „Samo knjige ali po nabavnoj ceni i ne uzimam od njih
novac nego kuvana jela.“ Onda je Dobrila zapalila cigaretu i nastavila da prelistava
knjigu. Onda je i Fric zapalio cigaretu i nastavio da gleda televiziju. Onda je Mate
rekao poluglasno za sebe: „Još jedan paket i da nosim.“ Onda se Dobrila okrenula ka
Mati pa je videla ljubičastu majicu na kojoj je pisalo „Đavo nosi Pradu“, pa ga je
pitala: „Za koga ti je to?“ Mate je onda rekao: „To je za našu komšinicu, penzionerku
vaspitačicu.“ Onda je Dobrila pitala: „A ona narandžasta tamo u kesi?“ Onda je
Mate uzeo narandžastu majicu iz kese i rekao: „Ta je za našeg komšiju taksistu,
pogledaj ga, Zli poručnik.“ A onda je Dobrila ugasila cigaretu, sklopila je knjigu koju
je čitala, pa je uzela daljinski od Frica i isključila televizor, pa je viknula: „E, pa muka
mi je više, dosta mi je vašeg lupetanja... pa nije sve samo zajebancija... pa ovde je
32
sve ogrezlo u zajedljivosti i ismevanju... sve neka silna nadrkanost u komentarima i
rečima i na društvenim mrežama... svuda zajebane fotografije i tetovažeii
svaštarenje i proseravanje... pa zajedijivost je, ljudi, ta učmalost duha i uma i svega...
i opozicija sad kao nema uslove za normalan rad i život... a onamo kulov iz Grocke
zapalio kuću novinaru... a tamo kulov iz Brusa zlostavljao ženu... a ovamo kulovi iz
Kikinde uhapse studentkinju i smeste je u zatvor... a tamo kulov vlasnik televizije leti
helikopterom gde god hoće sa ministrom odbrane i šire glupilo... a onamo kulov
prodavac vlasnik novina vređa i preti kome hoće... a tamo pevač udvorica sa splava
daje savete, i on preti... a ovamo lažni doktor određuje ekonomske mere... a onamo
šef policije a otac mu je trgovac oružjem... a tamo vetropark, premijerka objašnjava
kako je predsednik fenomenalan... a taj fenomenalac od radnog iskustva ima
kupovinu bureka onom klovnu četničkom vojvodi i skidanje tabli sa zgrada... a
ovamo neki lekar pulmolog deli savete o virusu a priča o tome kako je Tesla slao
predmete u budućnost pa ih vraćao nazad... a tamo dole cela zgrada opštine
prekrivena zastavama zahvalnosti Kini i Rusiji... a ovamo onaj priča o
protestantskojradnoj etici, a ne zna da je u uzdržavanjju od svojih ličnih
palamuđenja i proseravanja i nemešanju u tuđe stvari sve to o čemu sere... a onda
dođe ovaj virus pa zaključava ljude i brani im izlaske napolje... a ovamo ovi
beogradski imbecili, kao da je ovde u ovom gradu neka izuzetnost duha, a taj je
nacionalistički gradski šminkeraj iz klubova književnika i iz pozorišnih bifea i kultnih
noćnih klubova i studentskih centara kulture i stvorio ološ i ubio premijera i
nazdravljao posle i pozdravljao i krio ljude koji su ubijali naokolo... pa kad progovoriš
o tome, jao pa nemoj to pa gde je tu duša i umetnost... pa 'leb vam jebem da vam
jebem...“ I onda se Dobrila srušila na patos i onesvestila se. Fric je ležao na krevetu i
nije se ni pomerio. Mate je bio naslonjen na pult u kuhinji i nije se ni on pomerio.
Onda je Fric rekao Mati: „Pa ja sam šokiran, majka ti je pala u nesvest, donesi joj
vodu.“ Onda je Mate rekao: „Pa i ja sam šokiran, žena ti je, uradi ti nešto.“ Onda se
Dobrila pridigla i sela za sto pa je tiho rekla: „Bezumlje, totalno bezumlje, a ovde
niko ni vodu da mi ponudi.“

33
 BEKSTVO U POBEDU

Bila je subota, sedam sati ujutru, Mate se već probudio i oblačio se, Fric i Dobrila su
spavali u sobi. Onda se začula pištaljka sa ulice, pa je Mate izašao na terasu i viknuo:
„Stižem!“ Onda su se Dobrila i Fric probudili i pogledali se, pa je Fric pitao: „Šta se to
dešava?“ Pa mu je Dobrila rekla: „To je Mate obećao našim penzionerima iz ulaza da
će da ih vodi negde za Dan pobede nad fašizmom.“ Onda je Dobrila ustala i prišla
prozoru: „Pa oni su se već skupili dole.“ Sa ulice su se čule pištaljke. Onda je Fric
rekao: „Šta mu je ovo trebalo?“ Onda je Dobrila otvorila vrata od sobe i pitala Matu:
„A gde ih vodiš?“ Mate je bio vidno uznemiren: „Pojma nemam, penzionerka
vaspitačica je rekla da hoće da vidi neki Belgrejd voterfront i Promenadu, a
penzioner taksista da vidi Pobednika na Kalemegdanu.“ Onda je Fric pitao: „Pa kako
ćeš da ih vodiš?“ Onda je Mate rekao: „Uzeo sam rentakar.“ Onda je Dobrila rekla:
„Je l' ti to ovaj beli karavan što se komšinica frizerka popela na haubu i duva u
pištaljku?“ Onda je Mate izleteo na terasu i viknuo: „Pa siđite dole, molim
vas!“ Onda su se sa ulice čuli gromoglasni povici: „Pobeda! Pobeda!“ Pa je onda
Mate brzo pokupio nekoliko kesa i izašao iz stana. Dobrila je gledala kroz prozor i
rekla: „Svi su dole, njih petoro, i advokat, i frizerka, i taksista, i vaspitačica, i profesor
filozofije, i nose iste majice na kojima piše: Anonimne žrtve fašizma! Onda je Fric
rekao: „Taj i ne zna gde se uvalio.“ Onda su se napolju Mate i penzioneri spakovali u
karavan i otišli, a Dobrila se vratila u krevet pa su uskoro i ona i Fric zadremali. Onda
je posle pet minuta odjeknula pesma Marija od grupe Blondi, bio je to Dobrilin
telefon, pa je ona brzo reagovala i stisnula spikerfon pa se čuo Matin glas: „Evo nas
na Autokomandi, morao sam da se parkiram, pobiše mi se advokat i taksista
unutra.“ Onda je Dobrila pitala: „Šta radite sad tu?“ Onda je Mate rekao: „Tražili su
34
pauzu da popuše po cigaretu i da popiju rakijicu.“ Onda je Dobrila rekla: „Sine,
izdrži.“ Onda je Mate rekao: „Izludeću skroz, kunem ti se, majko.“ Onda je Dobrila
rekla: „Nemoj sad da odustaješ.“ Onda se veza prekinula pa se Dobrila vratila da
drema. Onda je prošlo pet minuta pa je odjeknula pesma Ostani živ od grupe Bi Džiz,
bio je to Fricov mobilni, pa je on pružio ruku iz kreveta i stisnuo mobilni i rekao:
„Reci, sine?“ Onda se čuo Matin glas: „Stigli smo do Slavije pa sam morao opet da
parkiram.“ Onda je Fric pitao: „Što sad?“ Onda je Mate rekao: „Komšinica frizerka
neće da ima istu majicu kao vaspitačica, hoće da se razlikuje, pa se presvlači.“ Onda
je Fric rekao: „Ne znam šta bih ti rekao.“ Onda je Mate rekao: „Ništa, najbolje
ništa.“ Onda se veza prekinula. Fric je spustio glavu na jastuk i zadremao. Posle pet
minuta je ponovo odjeknula pesma sa Dobrilinog telefona, pa je Dobrila pružila ruku
i javila se, pa se čuo Matin glas: „Evo me na Glavnoj autobuskoj stanici, morao sam
da stanem, hoće svi u klozet.“ Onda je Dobrila rekla: „Dobro, Mate, ipak kad
razmislim, lepo je od tebe to što radiš.“ Onda je Mate rekao: „Sad su izglasali da
hoće prvo da vide Belgrejd voterfront i Promenadu, pa onda dalje, ako bude dalje,
pošto flaša samo ide iz ruke u ruku i već su mrtvi pijani.“ Onda je Dobrila rekla:
„Neka ih, sine, izdrži, ipak su bili zaključani danima.“ Onda je Mate tiho rekao:
„Hvala ti, majko, zbogom!“ Onda se veza prekinula pa je Fric tiho dodao: „Oh, kakva
tuga u sinovljevom glasu.“ Onda je Dobrila rekla: „Ne zajebava]j.“ Onda je prošlo
pet minuta pa se čuo Fricov mobilni i onda je on pružio ruku i uključio spikerfon i
onda je odjeknuo Matin glas koji je urlao: „Javljam se uživo sa Promenade, kod
nečega što se zove Belgrejd voterfront i upravo u ovom trenutku penzioner advokat
povraća po šetalištu, a penzioner taksista drži sprej i ispisuje po Promenadi:
Šetalište fašizma, a penzionerka vaspitačica i penzionerka frizerka razvlače
transparent na kojem piše: Ni Hitler nas nije zaključavao!, a stari profesor je preko
natpisa Belgrejd voterfront napisao: "Je l' može nešto gluplje i ružnije od
ovoga!“ Onda je Fric pitao: „A šta ti radiš, sine?“ A onda je Mate rekao: „A ja ti
bežim ka rentakaru jer će ove neko drugi da vrati kući.“

35
 ŽIVOT SE VRATIO TAMO GDE TREBA

Bila je subota, pola jedanaest prepodne, Dobrila se tek probudila i još se izležavala u
krevetu, Mate je spavao na kauču u trpezariji, Fric je s glavom naslonjenom na
frižider čekao da dve kriške hleba iskoče iz tostera, a kad su kriške iskočile iz tostera,
uzeo je jednu krišku, premazao je puterom i pojeo, drugu je premazao puterom pa
odneo Dobrili, a onda je seo za veliki trpezarijski sto, zapalio cigaretu i počeo da pije
kafu. Onda je Fric pogledao ka Mati, ovaj je spavao na leđima, usta su mu bila
otvorena, jedna ruka mu je bila iznad glave, druga uz telo. Fric je ustao sa stolice i
prišao Mati, pa je jednom rukom polako počeo da svlači ćebe sa njega ali se Mate u
snu držao za rub ćebeta, pa je onda Fric vukao i svlačio ćebe, a ovaj je u snu vraćao
ćebe nazad. Onda se Fric nakratko vratio za sto, otpio malo kafe, povukao dim iz
cigarete, pa je opet ustao i prišao Mati, vukao je ćebe sa njega, ali sad je Mate
obema rukama u snu držao rub ćebeta i vukao ga nazad. Onda je Fric u jednom
trenutku naglo povukao ćebe i potpuno otkrio Matu, pa je ovaj počeo u snu da
mlatara rukama kroz vazduh, pa ga je Fric pustio malo da mlatara, a onda ga je
ponovo pokrio ćebetom i vratio se za sto da puši i pije kafu. Onda se Dobrila pojavila
na vratima trpezarije pa je tu stajala neko vreme pa je rekla: „Uopšte mi se ne
ustaje, šta ti radiš?“ Onda je Fric odgovorio: „Pijem kafu, i tvoja je gotova.“ Onda je
Dobrila ušla u kuhinju, njena šolja sa kafom je već bila na stolu, pa je Dobrila sela i
zapalila cigaretu. Onda je i ona pogledala Matu pa je rekla: „Vidi ga ovaj kako se
čvrsto uhvatio za ovo ćebe.“ Onda je Fric rekao: „Nemirno spava, malopre je
mlatarao rukama kroz vazduh.“ Onda je Fric dohvatio daljinski pa je uključio
televizor i pustio Fajt kanal, išao je meč Lineker protiv Dodsona u mešovitim
borilačkim veštinama, pa je otpio malo kafe i zapalio još jednu cigaretu, pa se onda
36
Dobrila nakašljala i zagledala se u Frica, pa je ovaj uzeo daljinski i isključio televizor.
Onda je stigla poruka na Dobrilin telefon, pa je ona otišla u sobu da ga
uzme, a Fric je brzo ustao, prišao Mati i svukao ćebe sa njega. Onda se Dobrila
vratila za sto u trpezariji, a Mate je mlatarao rukama kroz vazduh i vrpoljio se. Onda
ga je Dobrila pogledala, pa je pogledala u Frica, pa je pitala: „Pa šta se s njim dešava,
što ovako nemirno spava?“ Onda je Fric rekao: „Nemam pojma, i
mene brine, odjednom je samo bacio ovo ćebe.“ Onda je Dobrila ustala sa stolice i
pokrila Matu. Onda je opet uzela telefon pa je rekla: „O, evo nam je kuma Olja iz
Bazela, pita da li smo budni da se čujemo malo.“ Onda je Fric rekao: „Može, zovi
je.“ Onda je Dobrila pozvala njihovu kumu Olju pa je stavila na spikerfon pa se iz
telefona čulo: „Alo, gde ste, kumovi, kako ste mi, je l' ste živi?“ Pa je Dobrila rekla:
„Evo nas, pijemo kafu, kako si ti?“ Onda se iz telefona čulo: „Uzela sam
slobodan dan, da se odmorim malo, dve nedelje sam bila dežurna tamo na poslu, pa
sam čitala jutros neki tekst o Srbiji, i da vam kažem da je zabrinjavajuće, da se sad
ovde piše kako je tamo taj režim sve gori, da demokratije više nema, da
mere koje režim preduzima sad već jasno pokazuju da se radi o teškoj
autokratiji...“ Onda je Fric pogledao u Dobrilu pa je stavio kažiprst na usta i dao joj
znak da ćuti, pa je uzeo telefon i spustio ga Mati na grudi, pa se vratio za sto, iz
telefona se čuo glas koji nije prekidao: „... a da je sve još gore jer nikakav ozbiljan i
organizovan politički otpor autokratiji ne postoji..." Onda je Mate odjednom otvorio
oči i prestravljeno gledao u plafon, a sa telefona koji mu je stajao na grudima ženski
glas je urlao: „... i sad je zabrinjavajuće totalno, male su šanse da će se taj politički
ološ mirno skloniti sa vlasti jer se korupcija proširila svuda, i pravosuđe i policija i
vojska i sve je u tim istim rukama...“ Onda je Mate preplašenih očiju pogledao ka
Fricu i Dobrili koji su mirno pili kafu i pušili, pa je uzeo telefon i spustio ga na pod,
ustao je i prišao stolu, pa je pitao: „Šta se to dešava?“ Pa mu je onda Fric rekao:
„Sine, javlja ti kuma da je ovde u Srbiji kraj i da više nema ničeg i da se pakuješ i da
bežiš odavde.“ Onda je Mate pitao: „Otkud ona zna?“ Onda je Dobrila rekla: „Tamo
je već objavljeno, svi to sad znaju, opet smo ispali najgluplji. Dobro ti jutro.“

37
 KONJUH PLANINOM

Bila je nedelja pred zoru, pola četiri ujutru, Fric i Dobrila su spavali u svojoj sobi, čulo
se kako Mate otključava vrata stana, onda je ušao u stan, zaključao je vrata za
sobom, mrak je bio unutra, ali Mate nije upalio svetlo, ušao je u trpezariju, zatim se
sapleo o nešto pa se srušio preko jedne stolice i stolica se takođe srušila, pa je pao
na drugu stolicu, pa je jako udario glavom u nogu od stola, i jauknuo glasno, i srušio
se na patos. Dobrila se probudila i upalila je malo svetlo u sobi, iznad kreveta, Fric se
okrenuo na drugu stranu. Onda je Dobrila upotrebila lakat i udarila Frica u rebra, pa
se i ovaj probudio. Onda je Dobrila rekla: „Je l' ti čuješ njega? Izlomio setamo.“ Onda
je Fric pitao: „Je l' misliš da je pijan?“ Dobrila je rekla: „Nije, to znam, ali ovo je već
osma noć kako se vraća kući pred zoru.“ Onda je Fric rekao: „Pa on ima trideset
godina, vreme je da se jedne noći i ne vrati kući.“ Onda je Dobrila rekla: „On ti je
zaljubljen u neku devojku, ni prepreke u stanu ne vidi.“ Onda je Fric pitao: „Kakve
prepreke?“ Pa je Dobrila rekla: „To sam mu ja namestila usisivač kod vrata
trpezarije da znam u kakvom je stanju kad se vrati.“ Onda je Fric pitao: „I u kakvom
je stanju?“ Pa je Dobrila rekla: „Nenormalnom. Zaljubio se u neku odavde iz
naselja, a ja ti ne verujem da on zna šta radi, nemam ja poverenja u njegov
izbor.“ Onda je Fric rekao: „Ali ovako može da razbije glavu jednom?“ Pa je onda
Dobrila smireno rekla: „Da, ovako može da razbije glavu jednom.“ Pa je na kraju
Fric rekao: „Ispitaćemo sutra, laku noć.“ Pa je onda i Dobrila rekla: „Laku noć“ i
ugasila svetlo. Onda su Dobrila i Fric zaspali. Negde oko devet ujutru Fric se
probudio i otišao je u trpezariju, Mate je spavao. Fric je napravio dve kafe u kuhinji
pa je seo i spustio obe šolje na sto, uzeo je onda Matin telefon sa poda, zapalio
je cigaretu, gledao sadržaj u Matinom telefonu i pio kafu. Onda je u trpezariju ušla
38
Dobrila, sela je pored Frica i primakla šolju sa kafom, zapalila je cigaretu i rekla: „Je l'
ima slike?“ Onda je Fric rekao: „Ima milion slika, lepa devojka, evo su njih dvoje u
Knez Mihailovoj.“ Dobrila je pogledala i ćutala je. Onda je Fric rekao: „Evo su kod
Pobednika na Kalemegdanu.“ Dobrila je pogledala i ćutala je. Onda je Fric rekao:
„Evo su kod Hrama Svetog Save.“ Dobrila je pogledala i ćutala je. Onda je Fric rekao:
„Evo su u Beogradu na vodi.“ Dobrila je pogledala i ćutala je. Onda je Fric
rekao:„Evo su ispred tenka kod stadiona Crvene zvezde.“ Dobrila je pogledala i
ćutala. Onda je Fric rekao: „Evo su kako voze trotinete na Terazijama.“ Dobrila je
pogledala i ćutala je. Onda je Fric rekao: „Evo ih ispred Skupštine kako drže
transparent "Đilasu, lopove!“ Dobrila je pogledala i ćutala je. Onda je Fric rekao:
„Evo ih kod velike slike predsednika države, sa uzdignuta tri prsta.“ Dobrila više nije
gledala slike, preturala je nešto po torbi. Onda je Fric rekao: „Evo ih ispred zgrade
opštine kako pale crnogorsku i hrvatsku i albansku zastavu.“ Dobrila nije pogledala,
izvadila je neke kutije i ređala ih po stolu. Onda je Fric rekao: „Evo ih kod zgrade
Pinka umotane u kineske zastave kako drže transparent "Ljubimo te, brate
Si.“ Dobrila nije pogledala, vadila je iz kutija bočice sa lekovima i ređala ih po stolu.
Onda je Fric rekao: „Evo ih u kafani, pevaju sa nekim tetoviranim bilderima i drže
vezane Cigane.“ Dobrila nije pogledala, vadila je tablete iz bočica i ređala ih po stolu.
Onda je Fric rekao: „Evo ih u nekoj kancelariji a na zidu iznad stola slika predsednika
države.“ Dobrila nije pogledala, uzimala je tablete u šake. Onda je Fric rekao: „Evo
su sad svi na nekom krovu, i ćelavi tetovirani bilderi i navijači i vezani Cigani i
jošpuno mladih i Mate i njegova devojka i razvlače transparent "Za našu decu, brža i
jača i bolja Srbija“. Dobrila je napunila usta lekovima
i ispijala vodu iz čaše. Onda je Fric rekao: „Izgleda da se naš Mate stvarno
zaljubio.“ A onda je Dobrila već uveliko plakala i povraćala, a na kraju je pala u komu.
A onda se Mate probudio i pitao: „Šta radite to vas dvoje?“ Pa je
Fric pogledao u Dobrilu i rekao: „Kuliramo.“

39
 VEČERNJI ŽENMIN ŽIBAO

Bio je petak, sedam sati uveče. Mate je otključao vrata stana i ušao unutra, Dobrila
je sedela za velikim stolom u trpezariji, Mate je rekao: „Našao sam ga, dole je kod
Zelenog obada.“ Onda je Dobrila pitala: „Šta ti je to?“ Pa je Mate rekao: „Kineski
restoran dole kod mosta.“ Onda je Dobrila ustala, obula patike i navukla jaknu i
rekla: „Idemo!“ Onda su njih dvoje brzo istrčali iz stana, pa su se sjurili niz stepenice
u zgradi, pa su brzo izleteli na ulicu i otrčali prema kineskom restoranu. Pa kad su
stigli do restorana, Dobrila je uletela unutra. A unutra... na podu u restoranu, sedeli
su Fric i jedan Kinez, pili su vino svako iz svoje flaše, i Fric je vikao: „Reci Đ!“ Onda je
Kinez rekao: „Đ!“ Pa je onda Fric rekao: „Reci Ž!“ Onda je Kinez rekao: „Ž!“ Pa je
onda Fric rekao: „Ajde sad reci lepo 'umreću od žeđi' “ Onda je Kinez rekao:
„Umreću od žeđi.“ Onda je Dobrila rekla: „Šta radiš tu dva dana?“ Pa je onda Fric
rekao: „O! Da vas upoznam...“ Pa je onda Fric ustao sa poda, pa je i Kinez ustao sa
poda, pa je i jedna žena Kineskinja izašla iz kuhinje, pa je i jedno kinesko dete izašlo
iz šanka, pa su se svi onda rukovali. Kinez se zvao Li, njegova žena Čin, njihov sin
Heng. Pa su se onda Čin i Heng vratili nazad u šank i kuhinju, a Mate je pobegao
napolje, pa su se Fric i Li vratili na pod, pa je onda i Dobrila sela na pod. Onda je Li
pružio Dobrili čašu i sipao jo] vino pa su nazdravili. Onda je Fric rekao: „Neverovatno
kako se dobro razumemo.“ Onda je Li rekao: „Neverovatno.“ Onda je Dobrila pitala:
„A koliko dugo ste ovde sa porodicom?“ Pa je onda Li odgovorio: „Druga
godina, krenuli u Nemačku i završili ovde.“ Onda je Dobrila pitala: „Pa je l' vam se
sviđa ovde?“ Onda je Fric pitao: „Šta da im se sviđa?“ Onda je Dobrila viknula na

40
Frica: „Njega pitam!“ Onda je Li rekao: „Ajme!“ Pa je Dobrila rekla: „Otkud ti sad
pričaš dalmatinski?!“ Onda je Li pitao: „Šta ti je to dalmatinski?“ Onda je Dobrila
rekla: „Pa dijalekt?“ Onda je Li rekao: „Molim?“ Pa je Li pogledao u Frica, a Fric se
valjao po podu, držao je flašu vina i samo je kroz smeh rekao: „Živeli, Li!“ Onda je
Dobrila rekla: „Pa kako se vas dvojica sporazumevate?!“ Onda je Li rekao:
„Opušteno.“ Onda je Dobrila rekla: „Pa ovaj te naučio sve budalaštine da
govoriš?“ Pa je onda Li rekao: „Realno.“ Onda je Dobrila ispraznila čašu vina, pa je
uzela flašu. Fric se valjao po podu i smejao se sve vreme. Onda je Dobrila iskapila još
jednu čašu belog vina. Onda je Fric pitao: „Šta kažeš, Li, kakva je Dobrila?“ Onda je Li
rekao: „Predobra.“ Onda je Dobrila rekla: „Pa što ga učiš sve te glupe fraze?“ Pa je
onda Fric rekao: „A o čemu da pričam sa Kinezom u Srbiji?“ Onda je Dobrila rekla:
„Pusti neka on tebe pita nešto, možda ga nešto interesuje?“ Onda je Fric pogledao u
Lija i rekao: „Prijatelju, evo ti je Dobrila tu, pa je pitaj sve što te zanima.“ Onda je Li
pogledao u Dobrilu. Onda je Dobrila rekla: „Pitaj slobodno.“ Onda je Li rekao:
„Mnogo toga ne razumem, mnogo toga.“ Pa je onda Dobrila otpila vino i ponovila:
„Slobodno, samo pitaj.“ Onda je Li pitao: „Od čega ti živiš?“ Onda je Dobrila rekla:
„Mani me, čoveče, pitaj nešto normalno.“ Onda se Li zagledao u patos pa je rekao:
„A otkud vi ovde da volite baš Kinu?“ Onda je Dobrila rekla: „Otkud ja to znam, pitaj
nešto drugo.“ Onda je Li pitao: „A zašto ovaj vaš predsednik toliko lupeta o Kini a
nas puno odande beži?“ Onda je Dobrila rekla: „Ma gde ja znam to, daj nešto što
znam?“ Onda je Li pitao: „Zašto ti toliko govoriš o lošoj vlasti a ništa
pametno ne radiš da je promeniš?“ Onda je Dobrila pogledala u Frica, pa u Lija, pa je
rekla: „Ti si mnogo komplikovan, pitaj nešto mene, nešto što se tiče samo
mene.“ Onda se Li malo zbunio, pa je pogledao u Dobrilu i pitao: „Pa je l' ti znaš da
si u totalnom kurcu?“ Tu se Dobrila malo zbunila, pa je pitala: „A što?“ A onda je Li
otpio veliki gutljaj vina i pitao: „A što ti misliš da mene bilo šta zanima u vezi sa
Srbijom?“

41
INERCIJA JE MAJKA BESMISLA

42
 STEPENICE KA NEBU

Bila je već subota, pola tri posle ponoći, Fric je morao da ustane iz kreveta i da ode
do klozeta, uradio je to pažljivo da ne probudi Dobrilu, izašao je tiho iz sobe i dok je
prolazio pored vrata od trpezarije, čuo je da ni Mate ne spava, otvorio je vrata, a
onda je video kako jedna gola žena sedi na Mati i pušta tihe uzdahe, i video je Matu
kako leži na kauču sa golom ženom na sebi i puštao je i on tihe uzdahe, pa je Fric
brzo zatvorio vrata i vratio se u sobu. I legao je pored Dobrile koja je spavala, ali čim
je legao, shvatio je da nije obavio ono zašto je ustao, pa je ponovo ustao, otišao je
do klozeta i ispišao se, pa kad se vraćao nazad u sobu, provirio je još jednom u
trpezariju, pa je video opet istu scenu, pa se vratio u krevet pored Dobrile. Dobrila
je mirno spavala. Fric nije mogao da spava, oči su mu bile širom otvorene. Onda je
posle deset minuta opet ustao, pa je izašao iiz sobe, otvorio je vrata od trpezarije pa
provirio unutra, ugledao je odmah golo dupe svog sina, koji se nalazio sada iza
tegole žene, znači otpozadi. Onda je Fric zatvorio vrata i vratio se u krevet. Onda je
posle deset minuta ponovo ustao i izašao iz sobe, pogledao je šta ima u predsoblju,
pa je video jednu žensku crnu torbu, pa je malo preturao po njoj, našao je novčanik,
otvorio ga i vadio dokumenta, bankovnu karticu, ličnu kartu, zdravstvenu knjižicu,
pa je onda gledao dalje, pa je našao trideset hiljada dinara, pa šest hiljada evra, pa
je našao fotografiju nekog deteta, pa je našao fotografiju crne mačke, pa je našao
člansku kartu političke partije na vlasti, pa je našao člansku kartu salona za masažu
Hends from heven, pa je našao člansku kartu solarijuma Bjutiful bejbi, pa je našao
člansku kartu salona za lepotu Medžik ledi, pa je onda sve vratio u novčanik i u torbu,
vratio se u sobu i legao pored Dobrile. Fric nije mogao da zaspi, opet je krenuo da
ustane iz kreveta, ali onda se Dobrila okrenula ka njemu i pitala: „Je l' si
dobro?“ Onda je Fric pogledao u Dobrilu pa je rekao: „Ma kako dobro, sin ti se
upravo jebe sa ženom iz vlasti.“ Onda ga je Dobrila opet pogledala, nije bila sasvim
budna, samo je pitala: „Gde?“ Onda je Fric rekao: „U trpezariji.“ Onda su se

43
Dobriline oči naglo širom otvorile pa je pitala: „Kako?“ Onda je Fric rekao: „Prvo je
ona bila na njemu, a sad je on iza nje, znači otpozadi.“ Tu se Dobrila razbudila, sela
je na krevet, Fric je sedeo naslonjen na zid i držao se za glavu, onda je Dobrila pitala:
„Otkud znaš da je iz vlasti?“ Onda je Fric rekao: „Preturio sam
njenu torbu u prolazu slučajno pa je ispao novčanik, video sam partijsku člansku
kartu.“ Onda je Dobrila rekla: „Pa šta tebe to brine, ti si i onako za bojkot
izbora.“ Onda je Fric rekao: „Pa je l' ti hoćeš da glasaš za nekog na izborima?“ Onda
je Dobrila rekla: „Glasala bih, ali nemam za koga.“ Onda je Fric rekao: „Pa je l' to
znači da ti ne smeta što se jebe sa ženom iz vlasti?“ Onda je Dobrila rekla: „Pa malo
me sramota, priznajem, niže od ovog ipak ne može.“ Pa je onda Fric rekao: „A on
stalno priča da je apolitičan, i eto ti, sad je politički aktivan.“ Onda je Dobrila pitala:
„A kako izgleda ta žena?“ Onda je Fric rekao: „Ima bronzani ten.“ Onda je Dobrila
ustala sa kreveta i otišla je do vrata od trpezarije pa je provirila, a onda se vratila u
sobu i rekla: „Pa ova ima veštačke sise i usta!“ Onda je i Fric ustao pa je ii on otišao
do vrata od trpezarije da proviri pa se vratio u sobu i rekao: „Uništiće nas. je I' se
tebi čini da je starija od njega?“ Onda je Dobrila rekla: „Ne znam, nisam to
primetila.“ Onda su oboje ustali i izašli iz sobe pa su otišli do vrata od trpezarije, pa
su provirili unutra, baš dok je Mate ležao na toj goloj ženi, i ona je njega stiskala
rukama oko leđa, ali u jednom trenutku je pogledala pored njegove glave i videla
Frica i Dobrilu kako gledaju kroz odškrinuta vrata, pa je vrisnula i Mate se
preplašeno okrenuo ka vratima, ali onda je Fric rekao: „Mi se zaista
izvinjavamo,samo da pitamo gospođu dokad traje
prijavljivanje za sto evra?“

44
 PITER BROJGEL I TRIJUMF SMRTI

Bio je petak, sedam sati uveče, Dobrila je sedela za stolom u trpezariji i listala neki
časopis, Mate se izležavao na kauču i gledao je u telefon, Fric je u sobi spavao. Onda
je Mate pitao: „Koliko ovaj već spava?“ Onda je Dobrila odgovorila: „Sinoć je oko
deset zaspao.“ Onda je Mate pitao: „Je l' mu nije bilo dobro?“ Onda je Dobrila rekla:
„Pojma nemam, bio je napolju, ušao u stan, otišao u sobu i zaspao.“ Onda je Mate
nastavio da gleda u telefon. Dobrila je i dalje listala časopis. Onda se na vratima
trpezarije iznenada pojavio Fric, samo je stajao i gledao u Dobrilu i Matu, bio je bled
i iscrpljen. Dobrila i Mate su pogledali u Frica, onda je Dobrila pitala: „Jesi
dobro?“ Pa je Fric pitao: „Molim?“ Onda je Dobrila opet pitala: „Pitam te da li si
dobro?“ Onda je Fric pitao: „Ko si ti?“ Onda je Mate rekao: „Pa ovaj hoda u
snu!“ Onda je Dobrila pogledala u Frica pa je ustala, uhvatila ga za ruku, dovukla ga
do stolice i rekla: „Sedi ovde.“ Fric je seo, bio je još bunovan. Onda je Dobrila pitala:
„Jesi sanjao nešto?“ Onda je Fric rekao: „Jesam.“ Onda je Mate pitao: „Šta?“ Onda
se Fric okrenuo ka prozoru, pogledao je u daljinu i počeo da priča: „Stvorio sam se
odjednom u jednoj velikoj uljanoj slici, ogromnoj, naslikao ju je neki Brojgel, slika se
zove Trijumf smrti, pa nisam mogao da izađem iz te slike, pa sam hodao naokolo, pa
sam naišao na neke ljude koji su išli u suprotnom pravcu, pa sam ih pitao šta se
ovde dešava a oni su mi rekli da su oni tim koji će da nas sve ovde dovede u red, a
glavni među njima je jedan čovek sa špicastim ušima koji mi je rekao da sve ljude
treba da pregledaju, da su neki već pokušali da pobegnu, ali da će svi biti pohvatani i
dobiće jak antipsihotik, a i da su uhvatili i neke glavne ljude...“ Onda je Dobrila pitala:
„Koje glavne ljude? Šta ti je još rekao taj čovek?“ Onda je Fric nastavio: „Pričao mi je
kako su lovili te ljude, jednog kojem je na rukavu pisalo da je ministar policije,
45
njegasu uhvatili dok je trčao i vikao: "Tata je, tata je prodavao oružje!”, pa su
uhvatili i jednog kojem je pisalo da je predsednik opštine koji je vikao: 'Ljudi, pa šta
ako sam mu zapalio kuću?!', pa su uhvatili i jednog malog koji je vikao: 'Ljudi, nisam
ja rušio a i bolje je na vodi!', pa mi je taj čovek sa špicastim ušima pričao dalje...“.
Onda je Dobrila prekinula Frica pa ga je pitala: „A jesi ti video kako love ove
druge?“ Onda je Fric rekao: „Jesam, jesam, neki timovi ljudi u belom, imaju u
rukama po veliki špric sa ogromnom iglom, a iza njih idu drugi sa belim spavaćicama
i samo jure naokolo.“ Onda je Mate prekinuo Frica pa ga je pitao: „A jesi video kad
su nekog uhvatili?“ Onda je Fric nastavio da priča i da gleda kroz prozor: „Jesam,
jesam, uhvatili su jednog kojem je pisalo na reveru da je ministar odbrane i koji je
vikao: 'Ljudi, ja sam tetka, ja sam tetka!', pa je vođa ekipe viknuo: 'Daj mu kilo
olanzapina u dupe!', pa su ga vezali i odveli, pa su onda uhvatili jednu ženu kojoj
pisalo na reveru da je premijerka i koja je vikala 'Ljudi, ja lažem za tuđe dobro, ja
sam sveža majka!', pa je vođa ekipe viknuo: 'Dajte joj kilo olanzapina u dupe!', pa su
je vezali i odveli, pa sam na kraju video jednog sa naočarima koji je trčao i vikao:
'Orbane i Donalde i brate Si, uzmite me, volim samo vas a imam i visok pritisak!', pa
je vođa ekipe rekao: 'Daj mu kilo olanzapina u dupe!' i onda su mu obukli spavaćicu i
odveli ga...“ Tu je onda Fric ućutao, pa je rekao: „Dajte mi čašu vode.“ Onda je
Mateustao, doneo je čašu vode i pružio je ka Fricu i pitao: „Šta je onda bilo?“ Onda
je Fric otpio gutljaj vode pa je nastavio: „Onda su ovi timovi sa iglama naleteli na
neke totalno izgubljene ljude pa su ih pitali ko su oni, a totalno izgubljeni su rekli da
se oni bore protiv ovih što su pohvatani, i onda je vođa ovih
timova pitao a šta su tačno radili protiv ovih pohvatanih, pa su ovi rekli da su
godinama hodali ulicama isključivo subotom, i to samo subotom, pa je onda vođa
ovih timova viknuo: 'Je l' samo subotom?', pa su totalno izgubljeni viknuli u glas:
'Tako je!', pa je onda ovaj vođa rekao: E ovima daj po kilo i po u dupe!

46
 JOŠ SAMO JEDNA BESMISLENA NOĆ

Bila je nedelja, pola četiri ujutru, Fric i Dobrila su spavali u svojo] sobi. Mate je
spavao na kauču u trpezariji. Onda su se sve troje probudili, čulo se zvono telefona
iz predsoblja, ali niko nije ustao iz kreveta da se javi. Telefon je zvonio neko vreme
pa je prestao da zvoni. Dok je telefon zvonio, Dobrila se pravila da spava, Fric se sa
boka okrenuo na leđa i nakratko pogledao u plafon, pa je ponovo zažmurio, Mate je
ležao na boku, oči su mu se otvorile, pogledao je negde kroz trpezariju i nastavio da
spava. Posle dvadesetak minuta telefon je ponovo zazvonio. Opet su se sve troje
probudili, ali opet niko nije ustao iz kreveta da se javi. Zvono je uporno zvonilo.
Dobrila se pravila da spava. Fric se pravio da spava. Mate je žmurio. Sve troje su bili
budni. Telefon je prestao da zvoni. Ali posle petnaestak minuta telefon je ponovo
počeo da zvoni. Sad je već bilo četiri i petnaest ujutru. Telefon je zvonio, ali
niko od njih troje nije želeo da ustane iz kreveta. Dobrila je žmurila. Fric je gledao u
plafon. Mate je žmurio. Telefon je prestao da zvoni. Onda je Fric dohvatio svo]
mobilni i kucao nešto po ekranu, onda je Mati stigla poruka pa se ovaj
sagnuo i dohvatio svoj telefon i pogledao, stigla mu je poruka od Frica: „Znam da ne
spavaš.“ Mate nije odgovorio, samo je spustio telefon pored kreveta. Zažmurio je. I
Dobrila je žmurila, ležala je na boku. Fric je ležao na leđima i nije žmurio. Oči su mu
bile otvorene. Onda je telefon ponovo počeo da zvoni. Niko se nije ni pomerio.
Niko ni reč nije rekao. Svako je samo ležao u krevetu i niko se nije ni pomerio niti se

47
oglasio. Telefon je uporno zvonio. Pa je onda prestao da zvoni. Onda je bila tišina u
stanu. Dobrila je ležala i gledala u zid. Fric je ležao i gledao u plafon. Mate je ležao i
gledao u zid trpezarije. Sad je već bilo pet sati ujutru, prošlo je tačno sat
i po od kako se zvono telefona u predsoblju prvi put začulo i sad je taj telefon
ponovo zazvonio. Dobrila je ležala i oči su joj bile otvorene, Fric je ležao i gledao u
plafon, Mate takođe. Niko se nije ni pomerio. Telefon je onda prestao da zvoni.
Ponovo je bila tišina. Onda je posle desetak minuta zapištao Dobrilin telefon, stigla
joj je poruka. Dobrila je pružila ruku i dohvatila telefon sa poda i pročitala je poruku.
Fric je pitao: „Ko ti je to?“ Dobrila je rekla: „Kuma Olja iz Bazela.“ Onda je Fric pitao:
„Šta ti piše?“ Dobrila je rekla: „Ne može se probuditi onaj koji se pravi da
spava.“ Onda je zapištao Fricov telefon pa ga je on dohvatio i pročitao poruku: „Ti bi
da ostaneš isti a da ti bude bolje. E to neće moći!“ Onda je Dobrila pitala: „Je I' ti to
ona piše?“ Fric je rekao: „Da.“ Onda je zapištao i Matin telefon, pa je Fric pitao iz
sobe: „Šta tebi piše u poruci?“ Onda je Mate glasno pročitao: „Žabokrečina je
proces, to u čemu ti živiš se stvaralo decenijama.“ Onda je ponovo zapištao Dobrilin
telefon pa ga je ona dohvatila i pročitala poruku: „Kad si u govnima do guše,
preostaje ti samo da pevaš!“ Onda je Fric pitao: „Je I' to opet ona?“ Onda je Dobrila
rekla: „Ne, nego Semjuel Beket.“ Onda je Mate pitao iz trpezarije: „Ko ti je
to?“ Onda je Dobrila rekla: „Kuma citira Beketa.“ Onda je Fricu stigla poruka pa ju je
glasno pročitao: „Njihov je život, kad se pobliže razmotri, samo dug zločin koji se
svakodnevno ponavlja, ali ti ljudi uživaju slavu, počasti i imaju moć, njihova su
nedela osveštana zakonima.“ Onda je Mate pitao iz kuhinje: „Ko je sad to?“ Onda je
Fric rekao: „Kuma citira Selina.“ Onda je Mati stigla poruka, pa je on uzeo telefon i
glasno pročitao: „Doći će mi glave ova dežurstva noću, celu sam flašu vina
popila.“ Onda je Mati brzo stigla još jedna poruka pa je nastavio glasno da čita:
„Mate, kuma se zajebala, nije to bila poruka za tebe, obriši je, molim te!“ Onda mu
je odmah stigla još jedna poruka pa je i nju glasno pročitao: „Mate, nemoj ovo
tvojima da pokazuješ, ljubim te!“ Onda je Dobrila rekla Mati: „Pitaj ti nju šta ona
hoće od nas?“ Onda je Mate to ukucao i poslao, pa mu je brzo stigao odgovor: „Ma
da podelim tugu što naš narod može na izbore, a ne može na more!“

48
 DOSADNI LJUDI

Bila je subota, sedam sati uveče, Fric se tuširao u kupatilu, Dobrila je sedela na
kauču u trpezariji i čitala biografiju Leonarda da Vinčija, Mate je sedeo pored nje, on
je čitao biografiju Alberta Ajnštajna. Onda je Fric počeo glasno da zviždi u kupatilu
melodiju iz filma Za šaku dolara i to je potrajalo desetak minuta, pa se onda čulo
kako završava sa tuširanjem i kako se prska dezodoransom, pa se onda čulo kako
izlazi iz kupatila i otvara vrata, pa je onda počeo da lupa papučama za plažu dok je
prolazio kroz predsoblje, i dalje je glasno zviždao istu melodiju, pa je onda otišao u
sobu i tresnuo vratima, pa je onda viknuo: „Promaja!“ Onda je izašao iz sobe, ušaoje
u trpezariju, i dalje je zviždao istu melodiju, pa je izašao na terasu i prebacio dva
peškira preko konopca, onda je sa terase viknuo: „Komšija, je l' ideš na otvaranje
tržnog centra?“ Onda se čuo glas komšije, profesora filozofije u penziji: „Ne pada mi
na pamet!“ Onda je Fric viknuo: „Da odemo zajedno da pogledamo kako izgleda
unutra?“ Onda je komšija glasno odgovorio: „Ne pada mi na pamet!“ Pa je onda Fric
ponovo viknuo: „Pa gde ideš onda po ovoj vrućini?“ Onda je komšija opet glasno
odgovorio: „Nigde!“ Onda je Fric opet viknuo sa terase: „Pa ti si već tamo! Nigde?!
Sa tom kombinacijom braon bermuda i crnih cipela bolje i da ne ideš nigde!“ Onda
je komšija penzioner viknuo sa ulice: „Pusti me na miru više!“ Onda je Fric ponovo
počeo da zviždi melodiju iz filma Za šaku dolara, pa je sa terase ušao u trpezariju,
imao je na sebi crvene bermude i klaparao je u japankama za plažu, onda je uzeo
daljinski pa je uključio televizor, pa se ne ekranu pojavio krizni štab za suzbijanje
virusa, pa je Fric rekao: „Gde ste, zli dusi!“, onda je promenio kanal pa je ugledao
predsednika i premijerku na ekranu pa je rekao: „Vidi ova dva demona, ne miruju!“,
onda je promenio kanal pa je video neku fudbalsku utakmicu, pa se nakratko
49
zadržao, pa je rekao: „Dosadno.“ Onda je isključio televizor pa je izvadio cigaretu iz
pakle koja je bila na trpezarijskom stolu, zapalio je i izašao na terasu i naslonio se na
ogradu. Onda je viknuo: „Sine, ne bulji u taj telefon, udariće te automobil.“ Onda se
sa ulice čuo dečji glas: „Jedi govna!“ Onda je Fric tako stajao naslonjen na ogradu
terase i pušio, gledao je naokolo, onda je glasno rekao: „Cure, je l' vi znate da vam
se odavde sa terase vide sise?“ Onda su se čuli ženski glasovi: „Pa ti onda
gledaj!“ Onda je Fric viknuo: „Naravno!“ Onda je ponovo počeo da zviždi melodiju iz
filma Za šaku dolara, pa je završio cigaretu ii bacio pikavac na ulicu, onda je opet sa
terase ušao u trpezariju, prišao je stolu i uzeo mobilni, pa je ponovo izašao na terasu
i tražio nešto u telefonu, pa se onda vratio u trpezariju i gurnuo mobilni u džep
bermuda, pa je uzeo daljinski i opet uključio televizor, onda se na
ekranu videla kolona stotine hiljada Srba sa bebama parkiranih ispred rampe na
bugarsko-grčkoj granici, pa je Fric uzdahnuo i promenio kanal, onda je video jednog,
vođu opozicije kako sedi u studiju i priča kako je država prevarena na izborima,
onda je Fric rekao za sebe: „Evo ga ovaj buntovnik-tačka-kom došao na
posao.“ Onda je Fric isključio televizor pa je opet izašao na terasu, pa je video
komšiju profesora filozofije u penziji kako se šeta ispred zgrade pa mu je mahnuo.
Profesor u penziji ga je pogledao, ali nije reagovao. Onda mu je Fric ponovo mahnuo.
Ništa. Komšija ga je ignorisao. Onda je Fric podigao obe ruke i mlatarao,
mahao je obema rukama. Ništa. Onda se Fric popeo na ogradu terase i počeo da
maše obema rukama, lagano se njišući. Ali onda je Dobrila skočila sa kauča i zaletela
se i zalupila vrata terase, onda ih je zaključala i vratila se na kauč, uzela je svoj
mobilni i počela da kucka nešto po njemu a onda je Fricu zapištao telefon, stigla
mu je poruka: „Ja te molim da uzmeš nešto da radiš!“ Onda je Fric odgovorio: „Ne
pada mi na pamet! Pa je l' ti znaš da se po evropskoj štampi piše da smo iritantan
narod? Ali zašto? Zašto? Oh zašto?! A uopšte nisam ni primetio da ste vas dvoje tu.“

50
 POČECI BORBE U SRBIJI

Bio je petak, pola sedam ujutru, iznenada su se začuli snažni udarci u ulazna vrata
stana, bili su to udarci nogama, rukama, glavama, buka je bila velika i neočekivana,
Fric i Dobrila su spavali u sobi, Mate je spavao na kauču u trpezariji, i sve troje su
prestravljeno poskočili iz kreveta i uplašeno dotrčali do vrata. Sa druge strane su se
čuli glasovi: „Otvaraj! Otvaraj!“, onda su se Fric i Dobrila i Mate zbunjeno pogledali,
pa je Fric pogledao kroz špijunku, pa je otključao bravu, pa su kroz vrata uleteli svi
penzioneri iz komšiluka, i profesor filozofije u penziji, i vaspitačica u penziji, i taksista
u penziji, i frizerka u penziji, i advokat u penziji, i jedna nepoznata žena u penziji.
Onda je taksista viknuo: „Evo su majice!“ i uneo u stan nekoliko kesa sa
majicama,pa je počeo da ih vadi i da ih deli, majice su bile bele i sa odštampanim
slikama i natpisima. Onda je komšinica vaspitačica u penziji viknula Mati: „Obili smo
ti sinoć podrum i zauzeli štampariju i štampali celu noć. Evo ti majica!“ Mate je bio
prestravljen, pogledao je majicu, napred je bila odštampana slika planete Zemlje u
plamenu. Onda je Fric rekao: „Pa vi smrdite na alkohol?“ Onda je komšija advokat
rekao: „Pili smo pivo.“ Onda je komšija taksista delio majice i rekao: „Ima majica za
sve!“ Onda je Dobrila uzela kesu i vadila majice i gledala slike i natpise, na jednoj je
bila odštampana mapa Evrope kako je proždire džinovski pacov, na drugoj mapa
Amerike u obliku balege koja izlazi iz dupeta velike bele krave koja ima glavu
Donalda Trampa, na trećoj mapa Srbije u obliku povraćke koja se sliva niz Balkansko
poluostrvo a koju povraća velika dvoglava aždaja sa licima predsednika i premijerke
Srbije, na četvrtoj mapa Rusije koja ima oblik velike crne spiralne rupe u koju skaču
pravo u smrt ljudi koji beže od besnih veprova. Na petoj je bila slika ženskih
usta, kao veliki crveni poljubac, i dole je pisalo: Hanka Paldum i Voljela sam voljela.
Onda je Dobrila pitala: „Šta vam je ovo?“ Onda je komšinica frizerka u penziji otela

51
Dobrili majicu i rekla: „Daj to ovamo, zanela sam se.“ Onda je profesor filozofije u
penziji izvadio jednu majicu i rekao: „Ova majica je suština!“ Na majici je bio neki
čovek kako stoji na bini, ispred mikrofona, sa uzdignutim pesnicama, i ispod
odštampani natpis: Pustite nas na miru! Onda je Fric pitao: „Ko ti je ovaj na
bini?“ Onda je komšija odgovorio: „Ja.“ Onda je Fric pitao: „Ko da te pusti na
miru?“ Onda je komšija ljutito odgovorio: „Svi, predsednik, premijerka, ministri, svi
da nas puste na miru.“ Onda je Fric rekao: „To ti se ne vidi jasno na ovoj slici, nije ti
ovo dobro.“ Onda je Dobrila rekla: „Pusti čoveka, molim te.“ Onda je komšija rekao:
„Kako se ne vidi? Pa valjda je to svima jasno?“ Onda je Fric rekao: „Ništa ti ovde nije
jasno, ovo može da se razume kao da se obraćaš svojoj porodici?“ Onda je komšija
rekao: „Što bih se ja tako obraćao svojo] porodici?“ Onda je Fric rekao: „Otkud ja
znam, možda hoće da te oteraju u dom i da ti uzmu stan.“ Onda je Dobrila rekla:
„Nemoj da gnjaviš čoveka.“ Onda je komšija oteo Fricu majicu iz ruke i pažljivo
posmatrao sliku. A za to vreme, na kauču u trpezariji je sedeo Mate, očajan što su
mu majice uništene, pored njega je sedela nepoznata žena u penziji koja je ušla u
stan sa komšijama. Onda je Mate nju pitao: „Ja se izvinjavam, a ko si ti?" Onda je
nepoznata žena rekla: „Ja sam iz komšiluka, videla sam žurku pa svratila da
popijem.“ Onda je Mate pitao: „A gde su tvoje majice?“ Onda je nepoznata žena
rekla: „Ma kakve majice, to ove budale iz opozicije štampaju, ja volim mog
predsednika i premijerku, a i volontiram za njih od srca.“ Onda je Mate rekao: „To
se odmah vidi, ti odlično izgledaš za svoje godine, nisi valjda blesava da se ovim
baviš.“ Onda je Mate prebacio ruku preko vrata nepoznate žene i nasmejao se, pa
se i ona nasmejala, pa je rekla: „Lepi moj, naravno da nisam blesava, samo sam bila
žedna, ni ti uopšte nisi loš.“ Pa je Mate njoj šapnuo nešto na uvo, pa se ova
nasmejala i nešto šapnula Mati, pa se on nasmejao pa nešto šapnuo njjoj, pa ona
njemu, pa su se smeškali sve glasnije i glasnije. Pa su ustali sa kauča i otišli u sobu.
Onda je Dobrila krenula za njima, ali je profesor filozofije uhvatio za ruku i šapnuo
joj: „Neka, komšinice, pustite, važno je jebati vlast pa makar i ovako seljački.“

52
 TOTO KUTUNJO U ŽARIŠTU

Bila je sreda, jedanaest sati uveče, u trpezariji je televizor bio uključen, u kuhinji je
svetlo gorelo, ali u stanu nije bilo nikoga. Soba u kojoj Fric i Dobrila spavaju bila je u
neredu, krevet nije bio namešten, zeleni i roze frotirski prekrivači su bili izgužvani.
Na podu jedan par papuča. U trpezariji na stolu velika metalna pepeljara puna
opušaka. Na kauču nekoliko jastuka i Matin crveni frotirski prekrivač. Vrata od
terase otvorena, ulazio je topao, ali prijatan vazduh. A onda je odjednom neko
gurnuo ključ u bravu, uhvatio se za kvaku, otvorio vrata i upao u stan. Bio je to Fric.
Napravio je nekoliko koraka i zateturao se, udario glavom u vrata trpezarije, zatim
se pridržavao za sto i na kraju se srušio na kauč. Pao je na stomak, licem ka jastuku. I
tako je ostao da leži nepomično. Nejasno je bilo šta mu se desilo. Nije prošlo mnogo,
opet se čuo ključ u bravi, neko je zgrabio kvaku, pa upao u stan, pa se odmah srušio
na patos. Bio je to Mate. Podigao se sa poda uz pomoć zida i vrata trpezarije, ali se
sapleo o stolicu pa se ponovo srušio na patos. Onda se podigao na noge,
napravio dva-tri koraka pa se strovalio pravo na Frica, koji je već ležao strovaljen na
kauču. Sad je Mate ležao licem zabijenim u Fricov potiljak. Nisu se pomerali.
Nejasno je bilo šta se Mati dogodilo. Televizor je i dalje bio uključen, ali oni se
uopšte nisu pomerali. Nije se znalo da li spavaju ili ne. Samo su ležali tako, jedan
preko drugog. A onda, nije prošlo mnogo, opet se čulo kako neko otključava i lupa
nogom o vrata, udara kolenom, utrčava unutra, trči u kupatilo i glasno povraća. Bila
je to Dobrila. Čuli su se urlici iz kupatila, i glasno uzdisanje. Pa opet urlici od
naprezanja grla i jednjaka, neprijatni glasni zvuci povraćanja. To se ponovilo više
puta. Zatim je Dobrila pustila vodu, onda se umila nad lavaboom, malo grgljala
vodom u ustima i glasno ispljunula nekoliko puta. A onda je ušla u trpezariju i sela za
sto. Pa je onda dohvatila pepeljaru, ustala, otišla da je isprazni, pa se vratila za sto i
zapalila cigaretu. Onda je pogledala ka kauču, videla je kako Mate leži na Fricu, pa je

53
duvala dim cigarete ka njima. Onda je primakla stolicu bliže pa je zapalila još jednu
cigaretu, i tako je sad pušila dve cigarete i izduvavala dim ka njima dvojici. Onda se
Mate zakašljao, pa je okrenuo glavu na drugu stranu. Fric nije reagovao. Onda se
Dobrila vratila za trpezarijski sto i dohvatila daljinski pa je menjala kanale na te-veu.
Onda je grunula pesma Tota Kutunja Italijan. Bio je to Dobrilin telefon koji se nalazio
na stolu, uzela ga je u ruku, pogledala u ekran, ali se nije javila, i pustila je da se
pesma ori. Onda je telefon zaćutao, pa se posle desetak sekundi ponovo
začula pesma: „Lašatemi kantare kon la kitara in mano...“, ali Dobrila nije reagovala.
Onda je Mate podigao glavu, onda se Fric promeškoljio, pa je Mate pao sa Frica na
patos, pa se Fric iznenadio kad je video Matu kako leži na patosu pored kauča, pa je
podigao glavu i video Dobrilu, pa je onda ponovo zazvonio Dobrilin telefon:
„Lašatemi kantare kon la kitara in mano...“, ali se Dobrila nije javljala, pesma se
orila. Onda se Mate podigao pa je seo za sto, pa se i Fric podigao, i on je seo za sto,
pa su obojica gledali u Dobrilu. Onda se ponovo začuo Dobrilin telefon, pa je Mate
rekao: „Javi se, ljubi te sin, ja, Mate, tvoje sve u životu!“ Dobrila se nije javljala na
telefon, pesma se orila. Onda je telefon zaćutao, ali se posle nekoliko sekundi opet
zaorila pesma, pa je Fric rekao: „Javi se, Dobrila, molim te, učini mi, spasi me!“ Onda
se Dobrila javila, uključila je sagovornika na zvučnik: „Molim?“ Onda se čuo glas:
„Kuma Olja ovde, iz Bazela!“ Onda je Dobrila rekla: „Znam, slepice, piše mi na
ekranu.“ Onda je kuma Olja pitala: „Pa što mi se ne javljaš, zovem satima?!“ Onda je
Dobrila rekla: „Pojma nemam šta bih ti rekla, ni odakle da počnem, ali najbolje
od kraja, nagutam se jebenog suzavca na protestu protiv ove autokratije ovde pa
jedva dođem do kuće i dušu ispovraćam od tog suzavca pa onda vidim da mi pijani
sin spava na pijanom mužu pa me ti zoveš iiz Bazela, ali meni nije ni do čega... je l'
me sad razumeš?“ Onda su Fric i Mate pogledali nakratko jedan u drugog. Onda je
kuma Olja rekla: „Ali ovde sad svi pišu da je kod vas hot spot, eto tako piše, hot spot,
tako je označeno, virusno žarište, i piše da nema demokratije, da je s tim gotovo, da
se ljudi brutalno prebijaju po ulici... Onda je Dobrila uzela pepeljaru i lupila po
telefonu. Onda je kuma Olja pitala: „Šta se to čulo?“ Onda je Dobrila pitala: „Ko to
piše?“ Onda je kuma Olja rekla: „Po švajcarskoj štampi, po nemačkoj štampi, svi
pišu.“ Onda je Dobrila rekla: „Sad ti je to kasno, oni su ove degenerike ovde doveli
na vlast, neka sada pišu malo o tome.“ Onda je kuma Olja pitala: „Kako to
misliš?“ Onda je Dobrila uzela pepeljaru i razlupala je o telefon, pa je onda rekla:
„Evo ti, ovako mislim.“

54
 DANAS NAM JE DIVAN DAN

Bio je četvrtak, osam sati ujutru, na polovini jula meseca, Dobrila je sedela za
velikim trpezarijskim stolom, pila je kafu i čitala neki časopis, Mate je spavao na
kauču odmah do prozora, u istoj prostoriji, Fric je spavao u sobi. Čulo se zvono na
vratima, ali Dobrila nije reagovala. Opet se čulo zvono, uporno i bez prekidanja je
zvonilo, pa je Mate otvorio oči i pogledao oko sebe, video je Dobrilu kako sedi i
ne pomera se, ali se ni Mate nije pomerao. Zvono nije prekidalo, sve vreme je
glasno zvonilo. I Fric se probudao u sobi, ali nije ustao iz kreveta, nastavio je da leži
u istoj pozi, dakle na leđima, samo su mu oči bile otvorene. Dobrila je pijuckala kafu
i pušila, na vratima je neko i dalje uporno zvonio. Onda je Mate rekao: „Daj,
čoveče?!“ Onda je Dobrila rekla: „Molim?“ Onda je Mate rekao: „Pa čuješ da neko
zvoni, što ne otvoriš vrata?“ Onda je Dobrila rekla: „Ja?!“ Onda je Mate ustao iz
kreveta, gunđao je nešto i prišao ulaznim vratima, pogledao je kroz špijunku, pa se
onda vratio u krevet. Taj neko je i dalje zvonio, bez prekidanja. Dobrila je mirno
pijuckala kafu, pušila i čitala časopis. Onda se iz sobe pojavio Fric, ušao je u
trpezariju, pogledao u Dobrilu i Matu, pa je onda prišao ulaznim vratima u stan i
pogledao kroz špijunku, pa se brzo odmakao od vrata i otišao je do kuhinje,
napravio jednu nes kafu i zatim seo za sto pored Dobrile, spustio šolju i zapalio
cigaretu. Zvono na vratima se i dalje čulo, uporno i bez prekidanja. Čak se
povremeno čulo i kucanje u vrata. Onda je Mate rekao: „Oni nikad neće otići.“ Onda
je Dobrila rekla: „To je ovaj magarac kriv.“ Pokazala je palcem na Frica. Onda je Fric
pitao: „Što sam ja kriv?“ Onda je Dobrila rekla: „Ti si se napio s njima i rekao im
da ti je danas rođendan.“ Onda je Fric rekao: „A ko je kriv što su već imali
odštampane nove majice na sebi?“ Onda je Dobrila pogledala u
Matu. Onda je Mate rekao: „A nove pamučne maske za lice, čija je to ideja bila?“ Pa

55
je Mate pogledao u Dobrilu. Onda je Dobrila pogledala u pravcu plafona. Pa je rekla:
„Pa da otvorim vrata onda.“ Onda je Dobrila ustala i otvorila vrata, pa je rekla:
„Dobro jutro!“ Onda je prvo ušao komšija profesor filozofije u penziji. Imao je na
sebi majicu na kojoj je pisalo: Tako je govorio Zaratustra i nosio je preko lica
pamučnu masku na kojoj su bile odštampane reči: Ćutim i trpim. Pa je komšijaprišao
Fricu, pružio mu kesu sa poklonom i onda je seo za sto. Pa su dalje ulazile komšije, i
advokat u penziji, i frizerka u penziji, i vaspitačica u penziji, i taksista u penziji, i na
kraju Kinez Li iz kineskog restorana, svi su redom čestitali Fricu rođendan, pa su
posedali za veliki trpezarijski sto. Svi su nosili maske preko lica. Onda je Fric uključio
televizor, pa je pustio kanal Animal planet, išla je emisija Poslednji stanovnici Aljaske,
onda je Fric pitao: „Je l' može ovo?“ Onda su sve komšije viknule: „Može!
Odlično!“ Onda se tiho čuo izdvojen glas Kineza Lija koji je rekao: „Šta vam je to?
Dajte bolje neke vesti da čujemo.“ Onda je komšija taksista rekao: „Vesti? Da l' si ti
normalan?!“ Onda je Fric spustio na sto flašu viskija, podelio je čaše i svima sipao
piće, pa su nazdravili, sklonili maske, otpili po gutljaj, pa vratili maske. Mate se
izvalio na kauč, Dobrila i Fric su sedeli zajedno sa komšijama, i gledali emisiju na
televiziji. Onda je Kinez Li pitao: „Šta gledamo ovo?“ Onda je komšinica frizerka
rekla: „To ti je emisija o četiri usamljene porodice, 650 kilometara daleko od
civilizacije, koje se moraju boriti sa surovim arktičkim uslovima i agresivnim divljim
životinjama bez ikakve pomoći modernih luksuznih pomagala.“ Onda je Kinez Li
rekao: „Ne razumem. Što ne gledamo vesti? Da vidimo šta ima novo?“ Onda ga je
komšija advokat pitao: „Gde?“ Onda je Kinez Li rekao: „Pa ovde, u Evropi, svetu, da
vidimo šta se dešava?“ Onda ga je komšinica vaspitačica pitala: „Kako to
misliš?“ Onda je Kinez Li rekao: „Pa da čujemo koliko je testiranih, koliko zaraženih,
koliko mrtvih, kako je u svetu, ili ovde u Srbiji, kako stoje stvari sa ekonomijom,
da bar znamo kakva je situacija?“ I onda je nastala potpuna tišina u trpezariji. Svi su
pognuli glave, gledali su u sto. A onda se prvo začuo u pozadini Matin smeh: „Hi, hi,
hi, ihihii...“, pa se začuo smeh komšije profesora filozofije u penziji: „Ihi, hi, hi,
ihihtii...“, pa onda dalje redom, čuo se samo smeh: „Ihi, ih, hi, a
ha, ha, ha...“, pa se to sve onda zaorilo, svi su smejali, pa je prvo komšija taksista
pao od smeha sa stolice, pa se onda komšinica vaspitačica zagrcnula i počela da
kašlje, pa se smeh onda glasno orio iz trpezarije! Pa su svi počeli da plaču od smeha!
Pa da padaju na pod! Pa da se prevrću po podu! Samo se u jednom
momentu čuo glas komšinice frizerke u penziiji: „Ahahahaaa!! Kinez hoće da čuje
šta se dešava u Srbiji?! Ihihiihiihi!!“

56
 PROMENE SU NEMINOVNE,
MAKAR I NA NEKOLIKO DANA

57
 PREKO NOĆI NA JADRANSKO MORE

Bila je subota, pola sedam ujutru, Fric je ustao iz kreveta i otišao do kupatila, nije ni
otvarao oči, podigao je dasku, pomokrio se, spustio je dasku, pustio vodu, ovlaš
oprao ruke, vratio se u sobu i pružio se preko svoje polovine kreveta, na leđa. I
Dobrila je ležala na leđima, oči su joj bile zatvorene. Onda je žmureći samo
promrmljala: „Šta se glupiraš s tom majicom?“ Onda je Fric otvorio oči i pogledao ka
svom stomaku pa je rekao: „Šta je ovo? Kad sam ovo obukao?“ Onda je Dobrila
rekla: „Skidaj to, ne glupiraj se.“ Onda je Fric rekao: „Skini onda i ti svoju.“ Onda je
Dobrila naglo otvorila oči pa je pogledala ka svom stomaku: „Šta je ovo? Otkud mi
ova majica?“ Onda je Fric i dalje ležao sa glavom na jastuku i rukama teglio svoju
belu majicu pokušavajući da prepozna šta je odštampano na njoj. I Dobrila je teglila
svoju, i na njoj je bilo nešto odštampano. Oboje su uporno ležali na krevetu, još
uvek bunovni, i gledali svako u svoju majicu, i onda Fric više nije mogao da
izdrži pa je pitao Dobrilu: „Šta mi je ovo na majici?“ Onda je Dobrila pogledala pa je
rekla: „Predsednik drži kosmonautsku kacigu ispod miške a dole piše: Moj je san da
budem kosmonaut!“ Onda je Fric pogledao u Dobrilinu majicu pa je rekao: „I tvoja je
dobra. Imaš premijerku kako kleči i širi ruke prema nebu a dole piše: Srebrenica je,
ljudi, nesporazum!“ Onda je Dobrila rekla: „Opet nas je Mate zaludeo tokom
noći.“ Onda je Fric uzeo mobilni pa je pozvao Matu, pa se u drugoj sobi začula
pesma Nije život jedna žena, ali se niko nije javljao na telefon. Pa je onda Fric opet
pozvao Matu, pa se opet zaorila pesma Nije život jedna
žena. Onda je Dobrila rekla: „Prestani da ga zoveš, molim te!“ Onda je Fric rekao:
„Da te obavestim, sin nam je postao debil.“ Onda je Dobrila rekla: „Tužno, ali
istinito.“ Onda je Fric rekao: „Ako smem otvoreno da kažem, totalna budala.“ Onda
58
je Dobrila rekla: „Jeste, teško mi je to da priznam, ali je degenerik.“ Onda je Fric
rekao: „Meni nije jasno zašto nam ovo radi.“ Onda je Dobrila rekla: „Ni meni.“ Onda
je Fric rekao: „Da nam uključi klimu tokom noći i da spusti ove majice pored kreveta
kad nam zahladni, nije mi jasno zašto to radi.“ Onda je Dobrila rekla: „Ni
meni.“ Onda je Fric rekao: „I to što spopada samo žene koje su članice partije
na vlasti, ni to mi nije jasno.“ Onda je Dobrila rekla: „Ni meni.“ Onda je Fric rekao:
„Ja se nadam da to nije neki mentalni poremećaj.“ Onda je Dobrila rekla: „I ja se
nadam.“ Onda je Fric rekao: „A i nadam se da je ono što mi je rekao kako se učlanio
u partiju samo zato jer ne vidi svrhu života u Srbiji ako nisi član partije koja je na
vlasti, ja se nadam da je to samo jedna prolazna faza u životu i da će ga proći
brzo.“ Onda je Dobrila rekla: „I ja se nadam.“ Onda je Fric rekao: „Mada ipak mislim
da je to poremećaj.“ Onda je Dobrila rekla: „I ja to mislim.“ Onda je Fric rekao: „Ipak
bi mi morali nekako da reagujemo.“ Onda je Dobrila rekla: „Morali bismo da
reagujemo.“ Onda je Fric rekao: „Možda da odemo svi troje negde na
more.“ Onda je Dobrila rekla: „Možda da odemo.“ Onda je Fric rekao: „Možda na
neki otok negde u Hrvatskoj, ali moramo prvo da se
testiramo.“ Onda je Dobrila rekla: „Možda na neki otok.“ Onda je Fric rekao: „A
možda ipak da popričamo s njim o tome?“ Onda je Dobrila pitala: „S kim da
popričamo?“ Onda je Fric bacio pogled na Dobrilu, malo se pridigao na laktove,
oboje su ležali na leđima i sa majicama na sebi, i onda je Fric rekao: „Pa sa našim
sinom da popričamo, da vidimo da li bi da ide u Hrvatsku na more.“ Onda je Dobrila
rekla: „Da popričamo sa našim sinom, članom partije na vlasti, da li mu se ide u
Hrvatsku na more?“ Onda je Fric rekao: „Da.“ Onda je Dobrila rekla: „Ako smem
otvoreno da kažem, ne pada mi na pamet.“ Onda je Fric rekao: „Ali moramo prvo i
te testove za virus da uradimo.“ Onda je Dobrila rekla: „E, to moramo.“ A onda se
zaorila pesma Glorije Gejnor i Ja ću preživeti, bio je to Dobrilin telefon, dohvatila ga
je, uključila spikerfon, javio se Mate, i zapevao je: „Voleo sam jednu malu iz kriznoga
štaba!“

59
 LETOVANJE U HRVATSKOJ 1

Bio je petak, sedam sati ujutru, Fric je sedeo na obali mora. Dobrila je ležala na
ležaljci, sa naočarima za sunce, takođe na obali mora. Mate se izležavao na
peškiru,između Dobrile i Frica, i on na obali mora. Fric je sedeo na malom molu za
čamce, noge su mu do kolena bile u moru, stopalima je lupkao po površini vode.
Dobrilin pogled je bio ustremljen ka pučini. Mate je ležao na stomaku i kažiprstom
dodirivao i gurkao nešto po steni na kojoj je ležao. Duvao je vetar. Bilo je oblačno.
Pa je bilo sunčano. Pa je opet duvao vetar. Pa je bilo oblačno. Pa je stao vetar. Pa je
počela kiša. Pa je opet počeo da duva vetar. Pa je prestala kiša. Pa je opet bilo
sunčano. Njih troje se nisu ni mrdnuli sa svojih mesta. Fric je sve vreme sedeo na
molu i držao noge u moru. Mate je sve vreme ležao na stomaku, sa jednom
rukom ispod brade a drugom je sklanjao nešto sa stene. Dobrila je sve vreme
gledala ka pučini, kroz naočare za sunce. Onda je Mate rekao: „Šta ćemo da
ručamo?“ Dobrila je i dalje gledala ka pučini, ništa nije rekla. Fric je pljeskao
stopalima po moru, ni on ništa nije rekao. Onda je Mate rekao: „Mogao bih posle do
Konzuma da nam uzmem jedno pečeno pile i krompir?“ Dobrila i Fric nisu reagovali.
Onda je Mate rekao: „Ili možda da odemo do konobe na lignje?“ Nije bilo reakcije
kod Dobrile i Frica. Onda je Mate rekao: „A šta ja znam, mogli bi posle do plaže onog
hotela, da igramo malo mini-golf?“ Onda je Fric pokušao stopalom da dohvati
papuču iz mora pa je upao u vodu. Onda je Dobrila skinula naočare i pogledala Frica.
Mate se pridigao sa peškira pa je i on pogledao ka Fricu. Onda je Fric izašao iz mora
okupan i vratio se na svoje mesto na molu. Onda je Dobrila rekla: „Ma jesi ti to meni
zapliva?!“ Onda je Fric rekao: „Jesan.“ Onda je Dobrila rekla: „Ma jesi ti moj nemirni
Dundo ili nisi?“ Onda je Fric rekao: „Jesan.“ Onda je Dobrila rekla: „E vala mi nije žal
60
što san se testirala na kovid i čekala dvi ure na red, ovdi san se skroz cila vratila u
normalu.“ Mate je stajao i nemo posmatrao situaciju, pa je onda rekao: „Zašto
tako razgovarate?“ Onda je Dobrila rekla: „Oli ti ni rič ne razumiš?“ Onda je Mate
rekao: „Razumem sve.“ Onda je Dobrila rekla: „E, a onda odjebi i ti i one tvoje
utvare iz partije na vlasti što mi šalju kletve što sam došla u Hrvatsku na more i
poruči im da ću uvik i zauvik dolazit u Hrvatsku na more.“ Onda je Mate rekao:
„Dobro.“ Onda je Dobrila rekla: „A i zapamti da se ja ovdi sad, nakon svega
razjebanog u životu u Srbiji, bolje osećam kao nacionalna manjina nego tamo u onoj
vukojebini kao pripadnica ubedljive većine, je l' me razumiš?“ Onda je Mate rekao:
„Razumin.“ Onda je Dobrila rekla: „A i da znaš da mi je puno bolje kad mi niko iz
jebenog Beograda ne govori šta da činim, jer oni koji su njih slušali jesu bogme
dobro najebali i ako ništa barem znam da ću živa ostat a i da ću se kupat i sunčat
koliko me je volja, je l' me razumiš?“ Onda je Mate rekao: „Razumin.“ Onda je
Dobrila rekla: „A i da znaš da kad god progovore one tvoje hulje i nitkovi iz partije na
vlasti o srpskim interesima i nenadjebivosti srpskoga naroda, da ću ja uvik popit
čašu vina u to ime jer iz iskustva znan da će sad svima drugima biti bolje jer ih
niko više izvan Srbije ne jebe ni dva posto, je l' me razumiš?“ Onda je Mate rekao:
„Razumin.“ Onda je Dobrila rekla: „E. A i drago mi je da me razumiš.“ A onda je Fricu
opet upala papuča u more, pa je pokušao da je dohvati nogom, pa je onda i on opet
upao u more. Onda je Dobrila rekla: „A vidi ga ovaj moj Dundo kako je nemiran ovde
na moru.“ Onda je Mate pitao: „A što ga zoveš Dundo?“ Onda je Dobrila rekla: „A
šta ja znan, Fric mi je previše nemački, a i izgleda da mu mnogo prija more, na razne
načine, noću posebno, ako me razumiš?“ Onda je Mate rekao: „Ne razumin.“ A
onda je Dobrila rekla: „A i ne razumio dabogda ništa u životu jer se jebeš samo sa
pripadnicama stranke na vlasti a i lipo vam je iako ste takvi tupavi.“

61
 LETOVANJE U HRVATSKOJ 2

Bio je utorak, devet sati ujutru, na molu odmah ispod hotela Port 9 sedela je Dobrila
i pušila. Onda je tu došao Mate, nosto je veliki kanister od pet litara pun vina. Seo je
na betonski zidić pored Dobrile i zapalio cigaretu. Posle petnaestak minuta stigao je
i Fric, i on je nosio veliki kanister od pet litara, takođe pun vina. I on je seo na
betonski zidić i zapalio cigaretu. A onda im je prišao jedan sedokosi muškarac sa
belim brkovima i rekao je samo: „E.“ Onda je Dobrila odgovorila: „E.“ Onda mu je i
Fric odgovorio: „E.“ Tu je Mate ćutao, pa su ga i Dobrila i Fric pogledali, pa je onda i
Mate rekao: „E.“ Onda je Dobrila rekla tom muškarcu sa belim brkovima: „A mi bi se
negde malo vozili brodskim taksijem?“ A onda je taj muškarac rekao: „A di biste
pošli?“ Onda je Dobrila rekla: „A na neki otok.“ Onda je taj muškarac rekao: „A na
koji otok? Ima ih dvadesetak ovdi oko Korčule?“ Onda je Dobrila rekla: „Ma na bilo
koji.“ A onda je taj muškarac rekao: „E, a na bilo koji će vas odvest Stipe, sa' će
doć.“ Onda su Fric i Dobrila i Mate sedeli i čekali na tom molu. Onaj muškarac sa
belim brkovima je otišao. Onda je Mate rekao: „Dokle ćemo da sedimo i
čekamo?“ Onda je Fric rekao: „Dok ne dođe Stipe.“ Onda su tako sedeli i gledali u
more i kad je bilo oko deset sati pre podne, naišao je jedan muškarac u mornarskoj
majici i bermudama koji im je rekao: „E.“ Onda je Dobrila rekla: „E.“ Onda je i Fric
rekao: „E.“ Mate se pravio blesav i gledao je ka pučini. Onda ga je Fric šutnuo
desnom nogom. Onda je Mate rekao: „E.“ Onda je Dobrila pitala: „Jeste li vi
Stipe?“ Onda je Stipe odgovorio: „Jesan.“ Onda je Dobrila pitala: „Je l' biste vi vozili
na neki otok da promenimo malo?“ Onda je Stipe pitao: „A je l'na bilo koji?“ Onda je
Fric viknuo: „Ma tako je!“ Onda je Stipe rekao: „Ma može. To van je sto pedeset
kuna.“ Onda je Stipe pokazao rukom na brodski taksi: „A evo, ukrcajte se na
62
barku.“ Onda je Mate glasno rekao: „E!“ Onda je Dobrila ugasila cigaretu i pokupila
veliki narandžasti ranac i ukrcala se u barku, pa se i Fric ukrcao sa velikim
kanisterom, a onda se i Mate ukrcao sa velikim kanisterom. Stipe je seo na betonski
zidić da popuši cigaretu. A ovamo u barci, Dobrila se izvalila preko klupe i stavila je
naočare za sunce, Fric je jeo sendvič i gledao ka pučini, Mate je seo na veliki kanister,
iz kojeg je pre toga sipao u čašu malo crnog vina. Onda je posle nekog vremena i
Stipe uskočio u barku i barka je krenula. I onda su oni tako plovili. Pa se u jednom
trenutku Stipe okrenuo i pitao: „A je li vama lipo ovdi na Korčuli?“ Onda je Fric
odgovorio: „A lipo je.“ Onda je Mate rekao: „E.“ Onda je Stipe ponovo Pitao: „A
kako je sad gori, kod vas u Srbiji?“ Onda je Fric rekao: „Katastrofa.“ Mate je rekao:
„E.“ Onda je Stipe pitao: „Ma ja san čuja da su van se oni isti od pri
vratili na vlast?“ Onda je Dobrila rekla: „E.“ Onda je Stipe rekao: „A nisan bija gori
trideset godina... ma oli ćete vi zauvik bit u kurcu?“ Onda je Dobrila šapnula:
„E.“ Onda je Fric rekao: „Verovatno. A oli vi nećete kad ste tu kraj nas?“ Onda je
Stipe pitao: „A je, imaš pravo, mada nešto uvik gori kod vas, a što van je sad
aktuelno?“ Onda je Dobrila ustala pa rekla: „Ako mogu govorit na vašem jeziku, sad
su tu nove stvari, Kosovo, mrtvi u Jasenovcu, metro u Beogradu.“ Onda je Stipe
rekao: „Ama to je isto ka i kad san ja bija u armiji pre pedeset godina?!“ Onda je Fric
viknuo: „A, barba, je l' bi ga ti konačno parkira negdi jer ja san ti ovdi uteka od tih
tema, je l' me razumiš?“ Onda je Stipe rekao: „Razumin. A evo van ga neki otok... a
je l' van odgovara?“ Onda je Dobrila skinula naočare i pogledala otok pa je rekla: „A
divan je.“ Pa je Mate rekao: „E. A ovaj je odličan. A kako se zove?“ Onda je Stipe
rekao: „Gubavac.“ Tu je onda Stipe bacio sidro pa su se svi iskrcali i posedali na
stene. Onda je Fric rekao: „A lipog li imena...“ Onda je Stipe rekao: „E.“ Onda je
Mate uzeo kanister i pitao Stipu: „A jeste li vi za malo vina?“ Stipe je rekao:
„E.“ Onda je Dobrila izvadila iz ranca plastične čaše i dodala ih Mati, pa je Mate
sipao vino i podelio svima čaše. Onda su svi nazdravili i počeli da piju. Onda je Stipe
pitao: „A je l' van se sviđa ovdi na Gubavcu?“ Dobrila je rekla: „Fenomenalno
je.“ Fric je rekao: „Ma biće sve u redu.“ Mate je rekao: „Ma nama ti je
svejedno.“ Onda je Stipe rekao: „A mnogo mi je drago.“ Pa su onda sedeli i pili vino,
a Stipe ih je posmatrao, pa je na kraju pitao: „A što ste vi došli baš na Korčulu?“ Pa
je Dobrila pogledala u Frica, pa je Fric pogledao ka pučini, pa je rekao: „A di znam,
ne sićam se...“ Onda je Mate svima sipao još vina... A onda posle nekih pet sati, a
tačno u šest posle podne, sa mola u blizini hotela Port 9, video se jedan
čovek u moru kako pliva. Na molu je stajao onaj muškarac sa belim brkovima i

63
gledao u čoveka koji je plivao ka njemu. I onda je taj čovek doplivao do mola. Bio je
to Stipe. Onda ga je muškarac sa brkovima pitao: „A di su ti Srbi?“ Onda je Stipe
rekao: „Ostavilja san ih na Gubavcu sve sa barkon.“ Onda je muškarac sa brkovima
pitao: „A što?“ Onda je Stipe rekao: „Ma ža' mi je, ovi su ti totalno izgubjeni. A i ko
da njima Srbima neko društvo pa triba...“

64
 LETOVANJE U HRVATSKOJ 3

Bio je petak, pola četiri ujutru, kad je Dobrila klepila Frica po potiljku dok je ovaj
ležao na boku i spavao. Fric se probudio, podigao je glavu i pitao: „Šta je
bilo?“ Onda je Dobrila rekla: „Kako možeš da spavaš? Pa je l' ne čuješ šta se dešava
kod Mate u sobi?“ Onda je Fric oslušnuo nakratko šta se čuje, pa je skočio iz
kreveta, obukao kratke pantalone i odmah uleteo u Matinu sobu. A u sobi su bili
Mate i jedna devojka. Pa je devojka brzo dohvatila beli prekrivač i pokrila se preko
glave, a Mate je ostao da leži bez ičega na sebi i zbunjeno je gledao u Frica. Onda je
Fric rekao: „Otkud to da se ti jebeš van Srbije, i to u Hrvatskoj?“ Mate je i dalje
nemo gledao u Frica. Pa je Fric rekao: „Mala, je I' si ti Hrvatica?“ Onda se čuo ženski
glas ispod čaršava: „Jesan.“ Onda je Fric rekao: „A jesi odavde sa Korčule?“ Onda se
čuo ženski glas ispod čaršava: „Jesan.“ Onda je Fric rekao: „Pa je I' ti znaš da se moj
sin jebe samo sa ženama članicama partije na vlasti u Srbiji?“ Onda se čuo ženski
glas ispod čaršava: „A nije mi reka jebate!“ Onda je Fric rekao: „E, pa eto ti. A koja si
ti onda?“ Onda se čuo ženski glas ispod čaršava: „Ja san Tonka.“ Onda je Fric rekao:
„E, a drago mi je.“ Onda je Tonka rekla: „A je, i meni je puno drago.“ Onda je Fric
pitao: „A jesi ti u ha-de-zeu?“ Onda je Tonka rekla: „A nisan, čoviče, jebate ha-de-
ze.“ Onda je Fric rekao: „Pa koja si ti onda?“ Onda je Tonka rekla: „Ma radin doli u
slastičarni pa san Matu zavolila kad je izija petnaest kugli sladoleda.“ Onda je Fric
rekao: „Ma oli moj Mate može pojest toliko kugli?“ Onda je Mate rekao: „A jesi
imao gluplje pitanje leba ti?“ Onda je Tonka rekla: „A baren je iz srca.“ Onda je Fric
rekao: „A možeš sad skinut taj čaršav kad smo se upoznali?“ Onda je Tonka rekla: „A
ne pada mi na pamet.“ Onda je Fric rekao: „A onda bi se i ti Mate moga pokrit
da ti ne gledam u patku dok ti pričan s curon?“ Onda je Mate rekao: „A što ti sad
65
pričaš na ovom njihovom jeziku?“ Onda je Fric rekao: „A zato što volin kad mi strani
jezik ide ka da mi je maternjji.“ Onda je Tonka rekla: „A i ja se dobro osićan ovdi
ispod plahte.“ Onda je Fric rekao: „E, a drago mi je.“ Onda je Tonka rekla: „E.“ Onda
je Fric rekao: „A moran ti priznat da san ti još u šoku jer mi je ovo prvi put da vidin
sina sa curon koja nije u partiji na vlasti.“ Onda je Tonka rekla: „A puno mi je drago
zbog vas.“ Onda je Fric rekao: „A jesi baren simpatizerka
ha-de-zea?“ Onda je Tonka rekla: „Ma ja san ti čoviče nihilistkinja.“ Tu je Fric
potpuno zanemeo. Onda je Mate rekao: „A je ti sad lakše?“ Onda je Fric prošaptao:
„Ma je l' Dobrila zna za ovo?“ Onda je Mate rekao: „A ti si prvi koji nas je video
zajedno.“ Onda je Fric rekao: „E, ali Dobrila je prva koja vas je čula zajedno.“ Onda
je Tonka rekla: „Ajme.“ Onda je Mate rekao: „A jebote ja ne razumem više šta znači
ova reč ajme”“ Onda je Fric rekao: „A to ti je lako, to ti je na srpskom 'kuku'.“ Onda
je Tonka rekla: „E, a hvala van puno, al' nemojte me vi prevodit.“ Onda je Fric rekao:
„E, a oprosti mi puno, ali nisan navika da pričan sa nihilistkinjom koja je ispod
plahte.“ Onda je Mate rekao: „A šta vam je plahta, jebote?“ Onda je Fric rekao:
„Tradicionalna nihilistička nošnja žena u Dalmaciji.“ Onda je Tonka rekla: „E. A
ova van je dobra.“ Onda je Fric rekao: „E. A iman ti ja puno odličnih.“ Onda je Mate
rekao: „A je l' tebi palo na pamet da se vratiš u svoj krevet?“ Onda je Fric rekao: „Ni
u jednom momentu.“ Onda je Tonka rekla: „A je li van puno boje ovdi?“ Onda je Fric
rekao: „E. A puno.“ Onda je Tonka rekla: „A tamo van je supruga?“ Onda je Fric
rekao: „E. A hvala ti puno, ali supruga mi je više sa mobilnim nego sa mnom.“ Onda
je Tonka rekla: „A što?“ Onda je Fric rekao: „A ona ti je politički opterećena osoba,
eto.“ Onda je Tonka rekla: „Ajme.“ Onda je Fric rekao: „Jeste, ajme, a evo je i ovde
prati situaciju oko spomenika Stefanu Nemanji koji se podiže u Beogradu.“ Onda je
Tonka rekla: „A ko van je to?“ Onda je Fric rekao: „A pojma nemam, koliko san
razumija biće da je neki Kusturicin rođak.“ Onda ga je Mate pogledao zbunjeno. Ali
onda je Dobrila iznenada upala u sobu i zatekla scenu u kojoj Fric u kratkim
pantalonama sedi na ivici kreveta, a na kojem leškari Mate potpuno go, a jedna
nepoznata devojka leži ispod čaršava. A onda je Dobrila rekla: „A puno mi je drago
što ste se raspričali vas troje!“ Onda je Tonka rekla: „A oprostite, vaš suprug je
upravo govorija kako ste politički opterećena osoba, a je l' vas ja mogu nešto
pitat?“ Onda je Dobrila rekla: „A pitaj.“ Onda je Tonka rekla: „A je li to
poremećaj?“ A onda je Dobrila sela pored Tonke i rekla: „A to ti je, dušo moja,
zajebano jer sad san ti ja Srpkinja u Hrvatskoj, a Srbi u Beogradu nisu zadovoljni
ponašanjem Srba u Hrvatskoj, je l' me razumiš?“ Onda je Tonka rekla: „Razumin.“

66
Onda je Dobrila rekla: „I onda ti meni to toliko ide na kurac da ne mogu oka sklopit
jer me muči to da su Srbi u Beogradu jedino bili zadovoljni Srbima u Hrvatskoj onda
kad su ovi bili u totalnom kurcu i u koloni bežali iz Hrvatske, je l' me razumiš?“ Onda
je Tonka rekla: „Razumin.“ Onda je Dobrila rekla: „A blago tebi. No san ti ja ovde
skontala da te Srbe u Beogradu treba odjebati pod hitno da bi nam svima bilo bolje,
i tamo u Beogradu ali i šire, je l' me razumiš?“ Onda je Tonka rekla: „A kako to
mislite?“ Onda je Dobrila rekla: „A tako što ćemo za početak skinut plahtu sa sebe i
pogledat se malo u oči.“

67
 KRAJ LETOVANJA U HRVATSKOJ

Bio je ponedeljak, pola šest ujutru, Dobrila se probudila i okrenula se na drugu

stranu, ispružila je ruku preko polovine kreveta na kojoj je trebalo da spava Fric, ali
njega nije bilo, pa se Dobrila trgla, pridigla se i viknula: „Mate, gde ti je otac!?“ Onda
se iz druge sobe apartmana začuo glas: „Negde je u Hrvatskoj.“ Onda je Dobrila brzo
ustala iz kreveta, u sobi su pored vrata već stajali spakovani dve putne torbe i jedan
kofer, pa je Dobrila to zaobišla i preskočila, onda je uletela u sobu kod Mate, koji je
u krevetu spavao zajedno sa Tonkom, pa je viknula: „Idi traži oca!“ Onda se Tonka
trgla i prepala i viknula: „Ajme meni!“ Onda je Dobrila rekla: „Oh, oprosti mi molim
te što mi je muž nestao u Hrvatskoj.“ Onda je Tonka rekla: „Ajme, a ova van je bila
surova.“ Onda je Dobrila rekla: „A izvini, ubi me ovaj povratak kući pa sam
negativna.“ Tu se onda Mate pridigao, navukao je bermude i košulju i izašao iz
apartmana. Onda je Tonka rekla: „A jeste li za espreso?“ Onda je Dobrila rekla: „A
jesan, produženi.“ Onda je Tonka ustala i otišla do kuhinje. Dobrila je izašla na
terasu i sela u stolicu i gledala je u more. Onda se Tonka pojavila iz kuhinje sa dva
espresa i mineralnom. Onda su obe zapalile po cigaretu, pa je Tonka rekla: „A je l'
ste se odmorili, je l' van bilo lipo?“ Onda je Dobrila rekla: „Je.“ Onda je Tonka
rekla: „A je ! van skupo kod nas?“ Onda je Dobrila otpila malo espresa i povukla dim
cigarete i dunula ga u pravcu mora pa je rekla: „A šta ja znam, kad se setim koliko
tamo gde živim plaćam i infostan i porez i sve drugo a po ceo dan sam u kurcu, onda
mi je ovde jako jeftino.“ Onda je Tonka rekla: „A nisam sigurna da vas
razumim.“ Onda je Dobrila rekla: „A i ne moraš ti baš sve razumit.“ Onda su njih dve
sedele na terasi i pušile i pile espreso. A onda je Mate utrčao u apartman pa je
viknuo: „Našao sam ga!“ Onda ga je Dobrila oštro pogledala, pa je Mate rekao: „Eno
68
ga gore u ono] konobi kod Crkve Svetog Antuna!“ Onda ga je Dobrila opet oštro
pogledala, onda je Mate rekao: „Jeste, pije vino, sedi za stolom sa gazdom konobe,
ima na nadlakticama one mišiće za plivanje i piše preporuke za tu konobu na
Tripadvajzeru.“ Onda su svi troje izašli napolje i otišli do konobe kod Crkve Svetog
Antuna i čim su stigli, posedali su za sto. Fric je sedeo zagledan u mobilni i kuckao je
po njemu, na stolu je bila gomila tanjira i čaša i flaša, a imao je na rukama mišiće za
plivanje, a pored njega je sedeo vlasnik konobe, u bermudama i potkošulji. Onda je
Mate rekao: „A mogao bih i ja da popijem malo bevande pred put.“ Onda je Dobrila
rekla: „A i ja bih mogla jednu travaricu.“ Onda je Tonka rekla: „A meni je rano, ja ću
limunadu.“ Onda su Fric i Dobrila i Mate i vlasnik konobe pogledali u Tonku pa je
Tonka rekla: „Travaricu.“ Tu je vlasnik konobe ustao i odmah ih poslužio, pa je Fricu i
sebi dolio još vina, pa su svi nazdravili. Fric je i dalje kuckao u mobilni, vlasnik je
sedeo pored njega, i čekao da završi. Onda je Dobrila pitala: „A koliko dugo
vas dvojica ovde sedite?“ Onda je vlasnik konobe rekao: „Od sinoć.“ Onda je Fric
rekao: „Pri kraju sam.“ Onda je Tonka rekla: „Ajme meni koje ludilo, a cilu noć se
ocenjujete na Tripadvajzeru?“ Onda je Fric rekao: „E.“ Onda je vlasnik konobe rekao:
„E.“ Onda je Mate rekao: „Pa šta tu ima toliko da se ocenjuje?“ Onda je Fric rekao:
„Sve.“ Onda je vlasnik konobe rekao: „Sve.“ Onda je Dobrila rekla: „A je l' ti znaš da
mi imamo katamaran za Split za nekoliko sati i onda tamo avion za Beograd?“ Onda
je Fric rekao: „E.“ Onda je vlasnik konobe rekao: „E.“ Onda je Tonka uzela mobilni
pa je pogledala u ekran pa je rekla: „Ajme meni, neko
mi je lupija keca na Tripadvajzeru za slastičarnu!“ Onda je Fric rekao: „E.“ Onda je
vlasnik konobe rekao: „E.“ Onda je Mate pitao: „Pa koga ste sve potkačili ako ste
celu noć ocenjivali?“ Onda su Fric i vlasnik konobe rekli uglas: „Cilu Jugoslaviju, od
Vardara pa do Triglava, jebali smo mater ciloj Jugoslaviji!“ Onda je Dobrila rekla: „A
šta ste ocenjivali?“ Onda su Fric i vlasnik konobe rekli uglas: „A sve, kvalitet usluge,
hranu, ambijent, cenovnik, sve.“ Onda je Tonka pitala: „A što je moja slastičarna
dobila keca?“ Onda su Fric i vlasnik konobe rekli: „A svi su dobili keca, svuda, svi
redom, i u Beogradu i Zagrebu i Ljubljani i Sarajevu, svi, jebali smo lepo mater ciloj
Jugoslaviji, i za ambijent i za kvalitet usluge, a za cenovnik posebno.“ Onda je
Dobrila pitala: „A ova konoba?“ Onda je Fric rekao: „A čistu peticu, jedini
ugostiteljski objekat u ciloj Jugoslaviji sa čistom peticom!“ Onda je vlasnik konobe
rekao: „E!“ A onda je Tonka rekla: „Ama nije valjda?! A što?“ Pa je onda Fric rekao:
„A da pokažemo da je Jugoslavija bila moguća i zato što jedini voze mene pijanog sa
porodicom na aerodrom u Split.“ A onda je vlasnik konobe rekao: „E!“

69
 STIŽE JESEN,
OSTRAŠĆENOST JE I DALJE
NAJKRAĆI PUT DO TUPOUMLJA

70
 INTERNACIONALA

Bio je petak, devet sati ujutru, Dobrila je sedela u trpezariji za velikim stolom,
gledala je francuski film Mržnja na te-veu, pila je kafu i pušila cigaretu. Fric je spavao
u sobi. Mate se izležavao na kauču u trpezariji i kuckao je nešto u svoj mobilni. Onda
je ustao sa kauča, otišao je do kuhinje, otvorio je vrata frižidera i zagledao se unutra.
Onda se čulo zvono na ulaznim vratima, pa je Mate zatvorio frižider i otišao da
pogleda ko zvoni, pa je rekao: „Komšija profesor filozofije u penziji.“ Onda je Dobrila
rekla: „Pusti ga da uđe.“ Onda je Mate otvorio vrata, komšija penzioner je ušao,
imao je na sebi majicu na kojoj je bila Sokratova slika i citat: Neistražen život nije
vredan življenja. Onda je Dobrila gurnula nogom jednu stolicu, pa je komšija seo
prekoputa nje i zagledao se u film Mržnja. Mate se vratio u kuhinju i nastavio da
gleda u frižider. Fric je i dalje spavao u sobi. Onda se ponovo čulo zvono na vratima,
pa je Mate otišao da pogleda kroz špijunku pa je rekao: „Kinez Li iz kineskog
restorana u komšiluku.“ Onda je Dobrila rekla: „Neka uđe.“ Onda je Mate otvorio
vrata, pa je Kinez Li ušao u stan. Imao je na sebi crnu ma]jicu na kojoj je pisalo:
Ortodoks braders. U rukama je nosio dve kese i spustio ih je na patos pa je seo
pored profesora filozofije u penziji. Onda je profesor pogledao u njegovu majicu pa
je pitao: „Oprostite, a šta vama kao Kinezu znači taj natpis na majici?“ Onda je Kinez
Li rekao: „Dok sam ovde sve, ljubi te brat.“ Dobrila je samo pušila cigarete i gledala
film Mržnja. Onda je počeo da svetli Matin telefon na kauču i da vibrira, pa se začula
pesma Ju te san se zajubija. Onda su se profesor filozofije i Kinez Li pogledali. Onda
je Mate tresnuo vratima od frižidera, držao je u ruci tubu majoneza, skočio je na
kauč i dohvatio telefon. Onda je Mate držao telefon i rekao: „Jesan, jesan, uželija

71
san te se jako! Cilo vrime samo na te mislin i patim!“ Onda je Kinez Li pogledao u
profesora pa je rekao: „A koji je ovo jezik sad?“ Onda je profesor filozofije rekao:
„Čekajte još malo, da čujem.“ Onda je Mate govorio u telefon: „A dešperacija mi je
totalna, jubavi, samo ste mi maestral i ti u glavi, po cilu noć sam plaka jebate
Isus!“ Onda je Kinez Li rekao: „Šta je ovo, naslućujem nešto ali ne razumem
ništa?“ Onda je profesor filozofije rekao: „O ljubavnoj patnji je reč.“ Onda je Kinez Li
rekao: „A što drži tubu majoneza u ruci?“ Onda je Mate pričao u telefon: „A ništa,
fjaka mi totalna, po cili dan ležin, oni tvoj roze šugaman mi je pod glavon, još je slan
od tebe pa mi to miriši, eto ti, tuga!“ Onda je Kinez Li pitao: „Zar nisu oni bili u
Hrvatskoj na moru?“ Onda je profesor filozofije rekao: „Jesu.“ Onda je Kinez Li rekao:
„Pa kako? Ja kad sam učio srpski, čitao sam da Hrvati u svojoj de-en-ka imaju mržnju
prema Srbima oduvek i da ih mi, iako dobrodušni, moramo mrzeti zbog toga?“ Onda
ga je profesor filozofije pogledao. Onda se nešto začulo u sobi u kojoj je spavao Fric.
Onda je Dobrila ustala od stola i otišla da vidi šta se to čulo, pa je otvorila vrata i
videla Frica golog kako drži telefon u ruci i prevrće se po krevetu i pravi selfije. Onda
je Dobrila zalupila vratima i vratila se za sto u trpezariji i nastavila da gleda film
Mržnja. Onda je Mate rekao u telefon: „Ne znan, Tonka, kako ću bez tebe, ne znan
jebate, pakao mi je sve ovo.“ Onda je Kinez Li pitao: „A zašto drži u ruci tubu
majoneza?“ Onda je profesor rekao: „Eh, ljubav, mladost, Trogir osamdesete, kao
da je juče bilo.“ Onda je Kinez Li rekao: „Pa kako sa Hrvaticom, pa mene niko nije
ovako učio kad sam učio srpski?“ Onda je profesor rekao: „To vam je mržnja po
starom gradivu, sada je naš fokus na Crnoj Gori.“ Onda je Kinez Li pitao: „Zar nisu
Albanci u starom gradivu?“ Onda je profesor rekao: „Jesu, sad se uči o Crnoj Gori, a
Albanci i Hrvati su vam sad u zakletvi kad postaneš đak prvak.“ Onda je Kinezu Liju
zapištao telefon, stigla mu je poruka. Onda je Kinez Li dohvatio telefon, pa je video
da je dobio poruku od Frica, i to fotografiju, pa je otvorio poruku, pa je video kurac
na ekranu, pa je ispustio telefon. Onda mu je stigla tekstualna poruka od Frica: „E
ovo ste svi vi dobili kad ste platili privatne časove srpskog u školi, jedan
pravi, srednjevekovni, otažbinski, i da ne zaboravim, pravoslavni u erekciji,
samouslikan majstorskom srpskom rukom.“

72
 DIVNI TRPEZARIJSKI ŽIVOT

Bio je petak, pre podne, tačno devet sati i četrdeset minuta, Dobrila i Fric su sedeli u
trpezariji, pili su kafe, pušili cigarete i gledali pravo u zid. Čak su i stolice okrenuli ka
zidu. Televizor je bio isključen. Na zidu nije bilo ničeg. Na kauču, odmah pored njih
dvoje, ležao je Mate i spavao. Na velikom stolu, za kojim su sedeli u trpezariji,
nalazili su se jedna pepeljara, dve kutije cigareta, jedan upaljač i dve šolje sa
kafom. Oboje su sedeli sa iste strane stola i gledali u zid. Onda se na kauču Mate
promeškoljio i izbacio noge ispod frotira kojim se pokrivao. Onda ga je Fric pogledao
pa je rekao: „Ajme kad se samo sitin kad je bija dite.“ Onda je Dobrila rekla: „A
prekini s tim dalmatinskim, počni malo normalno da govoriš.“ Onda je Fric rekao: „A
nešto me nije volja.“ Onda je Dobrila rekla: „A kako si govorio juče kad si bio u
kafani Srebrni kovčeg?“ Onda je Fric rekao: „Isto ovako, kombinovano, onaj me
Miomir iznervirao i tu san se opredilija da govorin kombinovano, pitao me kako nam
je bilo u Hrvatskoj, pa sam mu rekao da je bilo odlično, pa je on pitao da l' je bilo
problema sa Hrvatima, pa sam rekao da nije, pa je on rekao da nema šanse, da je ta
mržnja neizlečiva, da je on pre sedam godina bio sa sinom na Hvaru i da je jedna
devojčica od deset godina prišla njegovom sinu, takođe od deset godina, pa mu
rekla da se oni ne igraju sa decom iz Srbije, pa je taj Miomir rekao da on više nema
tamo šta da traži.“ Onda je Dobrila rekla: „I šta si mu rekao?“ Onda je Fric rekao:
„Rekao sam mu da mi da tog sina od deset godina na sat i po, i ima da napravim
Meksikanca od njega.“ Onda je Dobrila rekla: „E neka si mu rekao.“ Onda su oboje
nastavili da puše i da piju kafu i da gledaju u zid. Onda je Fric rekao: „A šta zna dite
od deset godina?“ Onda je Dobrila rekla: „A prekini više, molim te.“ Onda je Fric
rekao: „A ne može dite da ti bude argument, to sam ti samo htija kazat.“ Onda je
73
Dobrila rekla: „A prekini više s tim dalmatinskim.“ Onda je Fric ćutao desetak minuta.
Pa je rekao: „A jebate, dite od deset godina, pa to ne zna još ni šta je muško, a šta
žensko, a kamoli šta je Hrvat a šta Srbin.“ Onda je Dobrila rekla: „A razumela sam
te, prekini.“ Onda su opet zaćutali. Mate je u jednom momentu podigao glavu, malo
se uspravio, pa se vratio nazad i nastavio da spava. Onda je Fric rekao: „A naučija bi
ja tog njegovog malog, da mi piva Mama Huanita za po ure.“ Onda je Dobrila
viknula: „Aaaaaaaa, jebate Isus, dosta!“ Onda je Fric rekao: „A eto ti ga, nisi ga ni ti
još izbila iz glave!“ Onda se Mate probudio i podigao je glavu: „Ma dajte, ljudi, tiše
malo, molim vas, tiše!“ Onda je Dobrila rekla: „Oh! Vidi njega! Ma nema ni deset
sati! Ma nije valjda! Oh! Oh!“ Onda je Fric rekao: „E, jeste mi sin pravi
gospodin!“ Onda je Mate ponovo vratio glavu na jastuk i pokrio se frotirom. Fric i
Dobrila su zapalili još po jednu cigaretu i nastavili da ćute i da gledaju u zid. Bilo je
deset sati i petnaest minuta. Mate je provirio ispod frotira, nije ništa rekao, samo je
posmatrao majku i oca kako sede za stolom i bulje u zid. Onda je Mate ponovo
utonuo u san. Onda je Dobrila stavila u usta cigaretu pa je dohvatila sa
stola upaljač i nekoliko puta kresnula, ali upaljač više nije radio. Onda je Dobrila
rekla: „Ostali smo bez upaljača.“ Onda je Fric rekao: „To si ti ostala bez
upaljača.“ Onda ga je Dobrila pogledala, pa je Fric gurnuo ruku u džep pantalona pa
je izvadio drugi upaljač i tresnuo ga na sto. Onda je Dobrila rekla: „Dokle ćeš sa
tim seljačkim pričama da svako mora da ima svoj upaljač?“ Onda je Fric rekao: „A
dokle ćeš ti s tim hipijevskim budalaštinama dajte da delimo sve pa i
upaljače?“ Onda su Dobrila i Fric razmenili poglede u trajanju od desetak sekundi.
Onda je Fric rekao: „Ma je l' ovo bila bračna svađa?“ Onda je Dobrila rekla: „A
izgleda.“ Pa je onda Dobrila zapalila cigaretu. Pa su onda nastavili da sede i da puše i
da gledaju u zad. Sada je već bilo jedanaest sati i sedam minuta, Mate je otvorio oči.
Video je majku i oca kako sede za stolom u trpezarijIi, na metar i po od njega, kako
puše i gledaju u zid. Onda je Mate ustao, otišao do kupatila, umtio se, otišao je do
kuhinje, napravio kafu, vratio se u trpezariju, seo za sto pored Frica i Dobrile, i onda
su sve troje sedeli i gledali u zid. I to je tako trajalo. Bilo je pola dvanaest kad je
Mate zapalio još jednu cigaretu, otpio je gutljaj kafe, pogledao ka majci i ocu, i rekao:
„A zašto mi sedimo ovde i gledamo u zid?“ Onda je Dobrila rekla: „Ja ne gledam u
zid.“ Onda je Fric rekao: „Ni ja.“ Onda je Mate rekao: „Kako ne gledate u zid?“ Onda
je Dobrila rekla: „Ja vidim cveće.“ Onda je Fric rekao: „I ja.“

74
 BRZI MOZGOVI SRBIJE

Bila je subota, osam sati ujutru, Dobrila je prodrmala Frica, probudila ga, pa je rekla:
„Neko nam je u kuhinji.“ Onda je Fric otvorio oči pa je rekao: „To je tvoj sin Mate,
on tamo živi.“ Onda je Dobrila rekla: „Nema šanse, to nije on, neko drugi je tamo,
čula sam kako je oprao sudove i oribao šporet.“ Onda je Fric ustao iz kreveta i otišao
do kuhinje, pa se brzo vratio nazad u krevet i rekao: „To je Kinez Li iz restorana u
komšiluku.“ Onda je Dobrila zbunjeno ležala na leđima i gledala u plafon neko
vreme. Onda je rekla: „Jesi mogao bar da ga pitaš otkud on tu i kako je ušao u
stan?“ Onda je Fric rekao: „To ću kasnije da ga pitam.“ Onda je Dobrila ustala i otišla
je u kuhinju pa je pitala: „Dobro jutro, Li, otkud ti ovde ovako
rano i kako si ušao u stan?“ Onda je Kinez Li rekao: „Dobro jutro, tu sam ja od sinoć,
prespavao sam ispod stola, vi ste svi otišli na spavanje i zaboravili na mene.“ Onda
je Dobrila sela za veliki trpezarijski sto i Kinez Li je spustio šolju sa kafom ispred nje.
Onda je Kinez Li spustio još jednu šolju za sebe pa je seo za sto pa su oboje zapalili
po cigaretu. Pored stola, na kauču, spavao je Mate čvrstim snom. Na sebi je imao
majicu sa odštampanim likom Dositeja Obradovića i citatom: Samo je dobar čovek
srećan. Onda je Dobrila pogledala u Kineza Lija pa je rekla: „Ničeg se ne
sećam.“ Kinez Li je na sebi imao majicu sa likom Igija Popa i citatom:
Ja želim da budem tvoj pas. Onda je Dobrila rekla: „Izgleda da sam se napila sinoć a
to mi nije običa].“ Onda je Kinez Li rekao: „Jeste, to isto kaže i komšija, profesor
filozofije u penziji.“ Onda je Dobrila pogledala u Kineza Lija pa je pitala: „I on je bio
ovde?“ Onda je Kinez Li rekao: „On je još ovde, povraća u kupatilu.“ Onda se na
vratima trpezarije pojavio Fric, imao je na sebi majicu sa likom književnika Srđana
Valjarevića i citatom: Napisaću roman, ali jednog dana. Onda je Kinez Li ustao i
75
doneo još jednu šolju sa kafom za Frica, pa je Fric seo za sto i zapalio cigaretu. Onda
se na vratima trpezarije pojavio profesor filozofije u penziji, imao je na sebi majicu
sa slikom nadute mrtve krave koja pluta Dunavom i natpisom: Srbija stvara. Onda je
i profesor seo za sto, pa mu je Kinez Li doneo šolju sa kafom, pa je profesor rekao:
„Al' smo se dobro proveli, ničeg se ne sećam.“ Onda je Kinez Li pitao: „Hoćete da
vam dodam drugu majicu, tu ste ispovraćali?“ Onda je profesor filozofije rekao:
„Može.“ Onda je Kinez Li dohvatio jednu veliku torbu punu majica, koja je bila ispod
stola, pa je preturao po njoj. Onda je Fric pitao: „Odakle ti ta torba?“ Onda je Kinez
Li rekao: „To je Mate doneo juče, ali ste svi bili pijani pa se ne sećate.“ Onda je
Dobrila rekla: „Odavno nisam videla ovako glupe majice.“ Onda su svi za stolom
ućutali i pogledali u Dobrilu ispod obrva. Onda je Dobrila pogledala u sve za stolom,
pa je onda brzo spustila pogled na sopstvene sise i pogledala u svoju majicu koju je
rastegla i na kojoj je bila slika spomenika bivšem predsedniku Azerbejdžana Hajdaru
Alijevu kako peva i šora u Tašmajdanskom parku. Onda je Dobrila pogledala u
Kineza Lija pa je rekla: „Daj i meni jednu.“ Kinez Li je i dalje preturao po torbi sa
majicama. Na torbi je pisalo: Sportska oprema kreativnog savetnika Srbije. Onda je
Kinez Li počeo da vadi majice iz torbe, ali bilo je tu i skupe kozmetike i ženskih
torbica i crnog donjeg veša i policijskih lisica i najlon čarapa. Tu se onda Mate
probudio na kauču u trpezari]ji, protrljao je oči, pogledao oko sebe, pa je video kako
za trpezarijskim stolom sede Fric i Dobrila i profesor filozofije u penziji i Kinez Li i
kako svi bulje u njega. Onda je Mate rekao: „U čemu je sad problem?“ Svi su i dalje
buljili u njega. Onda je Mate rekao: „Pa je l' opet niste nečim zadovoljni?“ Svi su i
dalje buljili u njega. Onda je Mate rekao: „Pa je l' vam nešto ne valja?“ Svi
su i dalje buljili u njega. Onda je Mate rekao: „Ma je l' ste mi se vi to ujedinili u
mučnini i mamurluku?“ Svi su i dalje buljili u njega. Onda je Mate rekao: „Pa je l'
vama jasno da vam ja oblačim majice kakve god hoću!?“ Onda je Mate skočio na
noge, okrenuo se leđima prema stolu, popeo se na kauč, pokazivao je palčevima ka
poleđini svoje majice na kojoj se nalazila slika Mate Parlova i citat: Imao sam
strpljivost, znao sam čekati i udariti kad treba i onda je Mate počeo da skače i
skakao je i skakao po kauču, sa uzdignutim rukama, i skakao je od sreće, sve dok ovi
što su sedeli za trpezarijskim stolom nisu pojurili da se ispovraćaju, ali i dok su
povraćali, naš je Mate i dalje skakao i skakao i skakao od sreće.

76
 POTRAGA ZA NEPOZNATIM LICIMA

Negde oko podneva, padala je kiša, a bila je nedelja, Dobrila je sedela za

trpezarijskim stolom i gledala je film 2001. Odiseja u svemiru na te-veu, Mate je
spavao na kauču, Fric je popravljao vrata od terase, držao je u levoj ruci WD-40 i
prskao po šarkama, dok je desnom rukom pomerao vrata levo-desno i osluškivao
ih. Onda je Fric pitao: „Je l' škripe?“ Onda je Dobrila rekla: „Ne škripe već pola
sata.“ Onda je Fric rekao: „Meni škripe.“ Onda je Fric nastavio da prska sprejom po
šarkama i da klati vratima levo-desno i da ih osluškuje. Dobrila ga je pogledala, činilo
joj se da satima pomera vrata levo-desno. Onda se iznenada čula melodija Bahovog
Koncerta za violinu u A-molu, bio je to Matin telefon. Onda je Dobrila pogledala u
telefon, pa je pogledala u Frica, pa je zamislila sebe kako skače sa stolice i baca se
da dohvati Matin telefon, pa je onda zamišljala, dalje, kako se Fric zaleće i u trku se
baca iz kuhinje da prvi dohvati mobilni, pre nje, pa pada na patos, proklizava i udara
glavom o nogu od kauča, razbija čelo a krv počinje da mu šiklja iz nosa... Mate se
onda probudio, dohvatio je mobilni sa poda, isključio ga i nastavio da spava. Dobrila
je nastavila da gleda film, Fric je pomerao vrata terase levo-desno. Zatim se opet
čula Bahova muzika, Mate je držao telefon na stomaku, onda je Dobrila ustala i
prišla Mati i uzela telefon i uključila spikerfon i vratila telefon na Matin stomak, pa
se vratila za sto i rekla: „Zdravo, Tonka!“ Onda se čuo Tonkin glas: „Dobar dan, kako
ste?“ Onda je Dobrila rekla: „A nije loše, pada kiša napolju, gledam neki film na
televiziji. Kako si ti?“ Onda je Tonka rekla: „Nije loše, ovde puše bura, hladno je i
pada kiša, isto gledan film na te-veu. A gde je Mate?“ Onda je Dobrila rekla: „A tu ti
je, spava.“ Onda je Tonka rekla: „A kako ne čuje telefon, celo jutro ga zovem?“ Onda
je Dobrila rekla: „A neke stvari čovek ne želi da čuje. Telefon mu je na stomaku
77
dok ti i ja pričamo, i ništa, spava.“ Onda je Tonka rekla: „Pa je l' ga možete
probuditi?“ Onda je Dobrila rekla: „Pa sad ga i ti možeš probuditi, samo viči.“ Onda
je Fric rekao: „Sa kim to razgovaraš?“ Onda je Dobrila rekla: „Sa Tonkom, zove sa
Korčule.“ Onda je Fric prišao i približio se Matinom stomaku pa je rekao:
„Dobar dan, Tonka, kako je tamo kod tebe?“ Onda je Tonka rekla: „A nije loše,
ružno vreme kao kod vas, nego mi se Mate ne javlja pa sam se
zabrinula, eto.“ Onda je Fric rekao: „A on ti je sad na prekretnici, ne znam da li ti je
pričao o tome, u velikoj je dilemi.“ Onda se čuo Tonkin glas: „A nije mi ništa rekao,
kakvoj dilemi?“ Onda je Fric seo na kauč pored Mate koji je spavao, dok mu je
telefon i dalje bio na stomaku, pa se Fric primakao telefonu: „U ozbiljnoj dilemi,
velika je akcija ovde u Srbiji, velika potraga je u pitanju, pa tu Mate vidi svoju
šansu.“ Onda je Tonka rekla: „A ja vas ništa ne razumem?“ Onda je Fric rekao:
„Velika je stvar, traže se nova lica u Srbiji, do sada neviđena, pa ti je Mate u dilemi
da li da se politički aktivira.“ Onda je Tonka rekla: „Ma i ja san ovde čula
nešto o tome, ali nisan to ozbiljno shvatila. A koliko lica traže?“ Onda je Fric rekao:
„Po nekoj gruboj proceni, oko pet-šest miliona novih lica je potrebno.“ Onda je
Tonka rekla: „Ajme, pa to je dosta.“ Onda je Fric rekao: „A tako je, puno, ali ima
puno posla, velike promene treba da se naprave, pa bi pet-šest miliona novih
završilo posao.“ Onda je Tonka rekla: „A to meni nije baš sve jasno, je l' pet-šest
miliona novih koji su već tu ili pet-šest miliona da se uveze, kao jeftina radna
snaga?“ Onda je Fric rekao: „A to ni ja nisam razumeo, nisu mi ni uslovi jasni, ni koji
su kriterijumi, ali valjda pet-šest miliona novih lica koja su već tu, ali se dosad nisu
videla, tako nekako.“ Onda je Tonka rekla: „Pa je l' ima Mate neke šanse?“ Onda je
Fric rekao: „Pa ko tu nema šanse?“ Onda je Tonka rekla: „A što baš pet-šest
miliona?“ onda je Fric rekao: „Po nekoj gruboj proceni, toliko novih lica je najmanje
potrebno da uopšte shvate o čemu se u Srbiji radi i šta se menja.“ Onda je Tonka
rekla: „A ja van nešto nisam sigurna da je moj Mate za to.“ Onda je Fric rekao: „To
su te dileme, to ti i njega muči.“ A onda je Mate iznenada otvorio oči i probudio
se. Video je Frica kako sedi pored njega na kauču, sa glavom nagnutom ka njegovom
stomaku, pa je video telefon, pa je pitao: „S kim to pričaš?“ Onda je Fric rekao: „Sa
Tonkom.“ Onda je Mate rekao: „A gde je ona?“ Onda je Fric rekao: „Kod kuće, na
Korčuli.“ Onda je Mate rekao: „A dobro je, neka je tamo.“ I Mate je ponovo zaspao.
Onda je Fric rekao u telefon: „Tonka, jesi tu?“ Onda je Tonka rekla kroz suze:
„Jesan.“ Onda je Fric rekao: „Ja mislim da on ima šanse da prođe kao novo
lice.“ Onda je Tonka rekla kroz suze: „A ja van nešto i nisam sigurna. A šta misli

78
gospođa Dobrila?“ Onda je Fric rekao: „A ona je isključila televizor i sad bulji u
mene.“ Onda je Tonka pitala: „A što?“ Onda je Fric rekao: „A zamišlja kako udaram
glavom i razbijam čelo i kako mi krv šiklja iz nosa.“

79
 STANJE STVARI U
TRPEZARIJSKOM DRUŠTVU

Bila je nedelja, devet sati uveče, napolju je jako duvalo, u stanu se čulo hujanje
vetra, čulo se onda i otključavanje ulaznih vrata, to je bio Fric. Ušao je polako u stan,
tiho je pevušio pesmu Frenka Sinatre To je život, imao je na sebi plavo-beli dres OFK
Beograda. Zatvorio je onda vrata za sobom, izuo je cipele i obuo papuče i zaustavilo
se naglo na vratima trpezarije. Ukočio se. Zanemeo je. Pred prizorom. Na kauču su
sedeli, jedan pored drugog, Mate pa Kinez Li pa profesor filozofije u penzijii, i svi su
buljili u njega, koji se ukočio na vratima. Dobrila je sedela za velikim stolom u
trpezariji i u momentu kad se Fric pojavio, leva ruka joj se zaustavila u vazduhu
držeći daljinski upravljač, a onda se i ona zagledala u njega i pogled joj se potpuno
ukočaio. Ni zenice joj se nisu pomerale. Fric je onda prelazio pogledom, prvo preko
Mate, koji je sedeo i jeo domaćicu iz kutije koju je držao u krilu, pa preko Kineza Lija
čije su oči bile širom otvorene i koji je u ruci držao čašu špricera sa slamčicom, pa do
profesora filozofije u penziji koji je uzvratio buljenjem, a na sebi je imao majicu sa
slikom Ludviga Vitgenštajna i rečima: Dođeš s jedne strane i možeš da se snađeš,
dođeš s neke druge strane i više se ne snalaziš. Fric se nije ni pomerio, vratio je
pogled na Dobrilu, ona je i dalje buljila u njega i ruka joj je bila visoko podignuta, sa
daljinskim upravljačem usmerenim ka lusteru. Onda je Fric pogledao u luster, pa je
onda zbunjeno spustio pogled na Dobrilu. I tako su svi, nepomično, u svojim
pozicijama, disali bez treptanja, i to je trajalo, bogami, dugo. Minuti su prolazili.
Onda je Fric napravio jedan korak ka unutra, ali se zaustavio, svima su se obrve
podigle i oči razrogačile. Onda je Fric rekao: „Molim vas, ako bih mogao samo da
sednem?“ Onda je Dobrila rekla: „Ljudi, šta se ovo svima nama dešava? Kako nam
se ovo događa?“ Onda je Mate pitao, dok je jeo domaćicu: „Kome to nama?“ Onda
80
je Kinez Li rekao: „Je l' nama, kao društvu u celini?“ Onda je profesor filozofije rekao:
„Mislim da treba prvo razumeti značenje reči 'ovo', a ne kako nam se događa, jer
'ovo', to smo vam mi...“ Onda je Dobrila okrenula daljinski prema profesoru i
pogledala ga, pa je profesor rekao: „Teško je, mnogo je teško.“ Onda je Mate rekao:
„Ja sam ipak mnogo mlađi od vas.“ Onda je Kinez Li rekao: „Je I' se ja
računam?“ Onda je Dobrila rekla: „Svi smo uračunati.“ Onda je Fric napravio
nekoliko koraka i polako seo za trpezarijski sto. Svi su ga otpratili pogledom. Dobrila
nije ispuštala daljinski, samo je spustila ruku, i rekla: „Ovoliku pogubljenost da
dozvolimo, kako nam se to dogodilo?“ Onda je Kinez Li rekao: „Meni, koji sam toliki
put prešao?!“ Onda je profesor rekao: „Meni, koji sam tolike knjige
pročitao?!“ Onda je Mate rekao: „Meni, koji sam tolike majice naštampao?!“ Onda
je Dobrila rekla: „Meni, koja nemam dlake na jeziku?!“ Onda je Fric rekao: „Meni,
koji ne radim ništa a ništa mi ne fali?!“ Tu su se onda svi opet okrenuli ka Fricu i
ustremili poglede ka njemu. Onda je Mate rekao: „A ja, kojem ste život uništili
pričama iz devedestih i nedavne prošlosti?!“ Onda je profesor rekao: „A ja, koji sam
život posvetio mudrosti i obrazovanju?!“ Onda je Kinez Li rekao: „A ja, koji sam
svoje staro ognjište napustio da bih vam se u bolnim stratištima pridružio?!“ Onda
je Fric rekao: „Li, šta ti je ovo značilo?“ Onda je Kinez Li rekao: „Kunem ti se nemam
pojma, izlete mi.“ Onda je Fric rekao: „A dobro je zvučalo.“ Onda je Kinez Li rekao:
„Hvala ti.“ Onda je Dobrila usmerila daljinski ka televizoru, pa je rekla: „A da ga
uključim?“ Onda je Kinez Li vrisnuo: „Nemoj! Evo vraćamo se na temu. Zar našem
društvu da se ovo dešava?! Da budemo ovoliko, šta ja znam, razvaljeni?“ Onda
je Fric rekao: „Li, nema potrebe za tolikim preterivanjem.“ Onda je Kinez Li rekao:
„A kad dajem sve od sebe da gospođa ne uključi televizor.“ Onda je Mate rekao: „A
ja sad više ništa ne razumem o čemu se ovde radi?“ Onda je profesor rekao: „Ljudi,
ipak nismo dotakli suštinu problema.“ Onda je Dobrila rekla: „Tako
je, da mi kao društvo budemo ovoliko i potpuno pogubljeni? Da dozvolimo da nas
pregaze? Zašto? Kako?“ Onda je Fric rekao: „A, pa ja uopšte nisam to tako razumeo,
da se o tome radi.“ Onda je Kinez Li rekao: „Ni ja.“ Onda je Dobrila rekla: „A šta ste
vi razumeli?“ Onda je Fric rekao: „Pa valjda je suština da ne mrdam mnogo
dupetom, a da mi bude bolje.“ Onda je Kinez Li rekao: „I ja sam to mislio.“ Onda je
Mate rekao: „Mene i dalje najviše buni ko smo to mi? Koga to nas i ko su oni?“ Onda
je profesor rekao: „To smo ti sve mi, sine moj.“ A onda su Fric i Kinez Li viknuli uglas:
„A, zakucao si ga sad, svaka ti čast!“

81
 O ZAJEDNIČKOJ POSTELJI I PLAKANJU

Negde oko tri sata posle ponoći, a bio je petak, dok su ležali u krevetu, Dobrila je
udarila Frica laktom u rebra, pa se Fric probudio, okrenuo se ka njoj i rekao:
„Polomićeš mi rebra ako ovako nastaviš.“ Onda je Dobrila rekla: „A gde hoćeš da te
udarim kad mi je hitno?“ Onda je Fric rekao: „Možeš u dupe, slobodno.“ Onda ga je
Dobrila udarila kolenom u dupe, pa se Fric okrenuo: „Budan sam.“ Onda je Dobrila
rekla: „Onaj tamo plače, je I' ga čuješ?“ Fric je pitao: „Ko plače?“ Dobrila je onda
rekla: „Pa Mate, eno ga leži na kauču u trpezariji, čula sam ga kako plače.“ Pa je Fric
rekao: „A što plače?“ Onda je Dobrila rekla: „Izgleda da ga je Tonka sa Korčule
ostavila, javila mu je da neće više da bude u vezi.“ Onda je Fric rekao: „A šta da se
radi, tako je kako je.“ Onda je Dobrila rekla: „A na primer da odeš kod njega i da
popričate malo?“ Pa je Fric rekao: „O čemu?“ Pa je Dobrila rekla: „A na primer, da
pokažeš malo pažnje i da te to zanima, pa na primer, ako možda hoće da
razgovarate?“ Onda je Fric rekao: „A to što, na primer, mene uopšte ne zanima
raskid njegove veze?“ Onda ga je Dobrila dobro zategla kolenom u dupe, pa je Fric
rekao: „A mogu mu ja govorit dalmatinski ako mu to fali, a i ovo tebi da kažem, od
svih cura on je našao da bude u vezi sa nihilistkinjom sa Korčule koja radi u
slastičarni.“ Onda je Dobrila rekla: „A kakve to sad veze ima, šta ti tu smeta?“ Onda
je Fric rekao: „Slastičarna.“ Onda je Dobrila rekla: „A šta bi ti?“ Pa je Fric rekao:
„Konobu ili podrum vina.“ Onda ga je Dobrila drmnula kolenom u dupe, pa se Fric
pridigao, pa je rekao: „A jesi ti pričala s njim?“ Onda je Dobrila rekla: „Jesam,
sinoć, rekao mi je da je duševni bol samo jedan koncept i još je nešto
promumlao.“ Onda se Fric zagledao u plafon pa je rekao: „Majko moja.“
Onda je Dobrila rekla: „A i naštampao je novu seriju ma]ica, evo ti jedna da
82
vidiš.“ Pa se Dobrila pridigla i uspravila se i pokazala Fricu svoju majicu na kojoj je
pisalo: I Dunav bi nas zaobišao da može. Onda je Fric rekao: „A on nam je izgleda od
onih ljudi koji se, kad iim nešto nije po volji, odmah bace u teško proseravanje.“ Pa
je Dobrila rekla: „A to ti je tačno, ili o tome kako su ljudi upali u opštu apatiju ili kako
je kod ljudi iznenada nestala empatija.“ Onda se Fric nadovezao: „Ili kako ih
mnogo zanima pitanje klasnih razlika, ili je tu konzumerizam kao pojava.“ Onda je
Dobrila rekla: „A tu su nam i briga za svetinje, kao i borba protiv autošovinizma.“ Pa
je Fric rekao: „Ma prošarano je, ima tu puno novih šokantnih saznanja.“ Pa je
Dobrila rekla: „Ma raznoliko je, ima tu i puno novih ideja.“ Onda je Fric pitao:
„A je l' ovaj naš mladi srpski umetnik i meni uvalio majicu?“ Pa je onda Dobrila rekla:
„Naravno, dok si spavao obukao ti je.“ Onda se Fric pridigao na krevetu pa je
pogledao u svoju majicu i video natpis: Ljudski glasovi nisu muzika za moje uši. Onda
je Fric pogledao u Dobrilu i rekao: „Pa ovo mu je debilno, totalno!“ Pa je Dobrila
rekla: „Ta mu je ubedljivo najgluplja, tu se predao čistoj ekspresiji.“ Onda je Fric
rekao: „Pa sin nam je u totalnom ponoru, a još je smislio i da je sklon umetnosti, sad
kad krene da izražava osećanja, gotovi smo.“ Pa je Dobrila rekla: „Naštampao je još
puno majica, sve zbog te Tonke.“ Onda je Fric rekao: „Pa ja se nadam da će na kraju
uspešno izraziti svoj bol.“ Onda je Dobrila rekla: „Ma ja se nadam da će se
ona predomisliti i da će sve probleme zajedno rešiti.“ Onda je Fric rekao: „A i ja se
nadam da će oni naći zajednički jezik pomirenja.“ Onda je
Dobrila rekla: „Ma ja se nadam da će ih zajednički interes ponovo spojiti.“ Pa je Fric
dodao: „Tako je, treba pružiti ruku i prevazići razlike.“ Onda je Dobrila ćutala neko
vreme, pa je onda rekla: „A o čemu mi sada pričamo, nešto sam ti se pogubila?“ Pa
je Fric rekao: „Ma o proseravanju, ali ne znam kako smo došli dovde.“ Tu se onda
Dobrila opet ućutala, pa je onda malo gledala u plafon, pa je pitala: „A o čijem smo
mi ono proseravanju pričali?“ Onda je Fric rekao: „Ja mislim o Matinom, ako se
dobro sećam.“ Pa je onda Dobrila rekla: „Totalno sam se zbunila, meni su se sad
pojavili i neki drugi likovi u glavi.“ Onda je Fric rekao: „Ma i meni, ali nisam hteo da
te prekidam. A koji se likovi tebi pojavljuju?“ Pa je Dobrila rekla: „Ma iz sveta
politike uglavnom, predsednik, premijerka i još neki.“ Onda je Fric rekao: „Ma i meni
iz tog sveta, ali meni ovi iz opozicije uglavnom.“ Onda je Dobrila rekla: „Ma da ti
kažem iskreno, i ti si mi se pojavio u jednom trenutku.“ Onda se Fric zagledao u
plafon pa je rekao: „A zašto sam ti se ja pojavio?“ Pa se Dobrila okrenula prema
njemu i rekla: „A da ti kažem iskreno, zato što si još pre sat vremena odmah počeo
da se proseravaš umesto da si digao dupe i proverio zašto stvarno Mate plače.“

83
 EMOTIVNA PODRŠKA IZ TRPEZARIJE

Bio je petak, devet sati ujutru, Fric se naglo probudio, brzo je ustao iz kreveta,
otrčao je u gaćama do kupatila, ali je bilo zaključano, pa je pokucao na vrata i onda
čuo Matin glas koji mu je rekao: „Zauzeto.“ Onda je Fric pitao: „Koliko još
imaš?“ Onda je Mate rekao: „Čekaj da vidim... nema još mnogo, mislim da je više
odpola izašlo.“ Onda je Fric pitao: „A gde to gledaš?“ Onda se čuo Matin glas iz
kupatila: „U dno šolje, tu je rezultat.“ Onda je Fric rekao: „Valjda osećaš u sebi
koliko još imaš do kraja?“ Onda je Mate rekao: „Osećam, ali ovo ti je
pouzdanije.“ Onda se čuo Dobrilin glas iz trpezarije: „Je l' svi moramo da slušamo
vašu jutarnju polemiku?“ Onda je Fric, naslonjen na vrata kupatila, rekao: „A koji to
svi?“ Onda se Mate oglasio iz kupatila: „O, pa ti ne znaš? Pa mi imamo goste, samo
je Dobrila zaboravila da nam najavi.“ Onda je Fric ušao u trpezariju u gaćama, pa je
video Dobrilu kako sedi za stolom, a prekoputa nje kumu Veru iz Švajcarske, koja je
u krilu držala malog šarenog psa. Onda je kuma Vera rekla: „Dobro jutro!“ Onda se
njen pas isplazio Fricu sav srećan. Onda je Fric rekao: „Dobro jutro.“ Onda je Dobrila
rekla: „Sinoć su stigli iz Švajcarske, pa su sada svratili do nas, zaboravila sam da ti
kažem.“ Fric je stajao na vratima trpezarije, bio je zbunjen i cupkao je, pa je onda
pas skočio iz Verinog naručja, prišao je Fricu i pridigao se na
zadnje noge, pa je prednje šape stavio na Fricovo koleno. Onda je Dobrila rekla:
„Vidiš kako oseća, to te on poziva da sedneš.“ Onda je Fric pitao: „Ko me to poziva
da sednem?“ Onda je Dobrila rekla: „To je emoušnal saport dog, to su Veri
preporučili doktori, vidiš kako te lepo poziva da sedneš.“ Onda je Fric rekao: „A kako
da mu objasnim da moram prvo da obavim nuždu?“ Onda je kuma Vera rekla: „Ne

84
brini, on je sve već razumeo.“ Onda je pas polizao Frica po stopalu. Čulo se
otključavanje vrata kupatila, pa je Mate rekao: „Završio sam, izvoli.“ Onda je Fric
krenuo ka kupatilu, pa je i pas krenuo za njim, ali je zastao nakratko kad je osetio
miris, pa je onda pogledao u Frica, pa je ipak ušao za njim i seo pored njega, dok se
ovaj smestio na ve-ce šolju. Onda je Fric glasno pitao iz kupatila: „Je l' sve u redu sa
ovim psom?“ Onda je Mate rekao: „S njim jeste, za to je obučen.“ Onda je Fric rekao:
„Za šta je obučen?“ Onda je Dobrila rekla: „Da bude uz onog s kojim nešto
nije u redu.“ Onda je Fric rekao: „Sa mnom je sve u redu.“ Onda je kuma Vera rekla:
„Kume, tako sam i ja za sebe mislila.“ Onda je Fric rekao: „I šta ti se onda
dogodilo?“ Onda je kuma Vera rekla: „Ne pitaj.“ Onda je Fric i dalje sedeo na ve-ce
Šolji i gledao psa u oči, pa ga je pas pogledao, onda mu je prišao i naslonio glavu na
njegovu nogu. Onda je Fric viknuo iz kupatila: „Ne ide mi najbolje ono što bih da
obavim ovde dok je ovaj pas uz mene, ako me razumete.“ Onda je Dobrila rekla:
„Ne brini ništa, samo mu se prepusti.“ Onda je u kupatilu Fric i dalje gledao psa u oči,
i ovaj je gledao njega u oči i dodirivao ga šapom. Onda je Fric zakotrljao rolnu toalet
papira po podu kupatila, ali pas nije reagovao. Tužno je pogledao u Frica, propeo se
na zadnje noge i spustio glavu u Fricovo krilo. Onda se čuo glas kuma Vere: „Kako
ide vama dvojici tamo?“ Onda je Fric rekao: „Nikako, ovaj pas me zbunjuje.“ Onda
se iz trpezarije čulo kako se Dobrila i Mate kikoću. Onda je kuma Vera njima rekla:
„Uopšte nije smešno, je l' vama jasno da je ovo znak da sa Fricom nešto nije u
redu?“ Onda je Dobrila rekla: „ja to znam odavno, ne treba mi nikakav znak.“ Onda
je Mate rekao: „A ja vam baš ne kapiram kakav je ovo pas?“ Onda je kuma Vera
rekla: „Ja sam ti bila u totalnom mraku kad je doktor rekao da probamo prvo sa
lekovima, a onda mi je prepisao nekog emoušnal saport doga da bude stalno sa
mnom, i otkako sam našla ovog, preporodila sam se.“ Onda je Mate rekao: „Baš mi
je drago, samo nisam siguran da će to tako ići i sa Fricom.“ I onda su njih troje pili
kafu i pušili u trpezariji, Dobrila i kuma Vera i Mate, a Fric se, bogami, zadržao u
kupatilu. Pa je prošlo oko sat vremena kad se čulo puštanje vode pa onda pranje
ruku pa otključavanje vrata, pa se onda Fric pojavio u trpezariji, pa je uzeo šolju i
sipao kafu, i onda je i on seo za sto i zapalio cigaretu. Onda je kuma Vera pitala: „A
gde mi je pas?“ Onda je Fric rekao: „Ostao je u kupatilu.“ Onda je kuma Vera pitala:
„Što?“ Onda je Fric rekao: „Zaspao je.“ Onda je kuma Vera pitala: „Kako
zaspao?“ Onda je Fric rekao: „A mislim da nije prošao dobru obuku, jer mi u Srbiji i
kad smo u mraku, možemo da seremo decenijama.“

85
 VEČNA FILOZOFIJA

Bila je subota, pola devet ujutru, kad je Dobrila bučno uletela u stan, pa je prvo Fric
skočio iz kreveta u sobi, a onda je i Mate skočio sa kauča u trpezariji, pa je Dobrila
rekla: „Imamo problem!“ Onda je Mate odmah seo za sto pa je pitao: „Kakav
problem?“ Onda je Dobrila rekla: „Naš komšija Kinez Li nije došao danas na
posao.“ Onda je Fric pitao, dok je prelazio iiz sobu u trpezariju i usput navlačio donji
deo trenerke: „Kako nije došao?“ Onda je Dobrila rekla: „Nije došao u restoran, nije
ga ni otvorio danas.“ Onda je Mate rekao: „On tamo i ne dolazi, pošto odande i ne
izlazi.“ Pa je onda Fric rekao, nakon što je seo za veliki sto u trpezarijI: „Tako je, on
spava u sobi iza kuhinje.“ Onda je Dobrila bila nakratko zbunjena, pa je i ona sela za
sto i rekla: „Pa Kinez Li se onda zaključao unutra!“ Tu je onda Fric ustao, napravio
jednu nes kafu i vratio se za sto, pa je rekao: „To ne mora da bude problem, možda
je uzeo slobodan dan.“ Onda ga je Mate Pitao: „Kako to misliš da je Kinez Li uzeo
slobodan dan?“ Onda je Dobrila rekla: „Tačno, on i ne zna šta je to.“ Onda je Fric
rekao: „A možda se negde zadržao, pa će kasnije da otvori restoran.“ I kad je Fric to
izgovorio, neko im je prvo pozvonio na vrata, pa je odmah zgrabio kvaku, pa je ušao
u stan. Bio je to komšija, profesor filozofije u penziji, utrčao je u trpezariju i rekao:
„Imamo problem!“ Onda je Dobrila rekla: „Znamo, sedite.“ Onda je profesor
filozofije rekao: „Zabrinuo sam se, ovo se nikada nije dogodilo.“ Onda je Dobrila
rekla: „Ja vam se izvinjavam, ali nećemo moći ovde da sedimo dok se problem ne
reši.“ Onda je Fric rekao: „Znao sam.“ Onda je Mate pitao: „Je l' i ja moram da
idem?“ Onda ga je Dobrila pogledala i rekla: „Pa samo ti i ideš.“ Onda je Mate
pogledao u Frica, koji je zapalio cigaretu i pio je kafu, pa u profesora filozofije koji je
takođe zapalio cigaretu, pa u Dobrilu, koja je sebi sipala kajsijevaču u čašu, i Mate je
86
shvatio, ustao je, obukao se i otišao je napolje. Za stolom u trpezariji su ostali Fric,
Dobrila i komšija profesor filozofije u penziji, pušili su, ćutali i čekali. Posle sat i po
pojavio se Mate i odmah je ušao u trpezariju i izvalio se na kauč. Onda je polako za
njim ušao i Kinez Li. Imao je na sebi trenerku sa kapuljačom koju je navukao preko
glave, a nosio je i fantomku pa mu se lice nije ni videlo. I on je seo za sto u trpezarijji
i ništa nije izgovorio. Onda je Mate rekao: „jedva sam ga izvukao napolje.“ Profesor
filozofije, Dobrila i Fric su bili potpuno zbunjeni. Onda je Fric samo kratko pitao: „Pa
šta se desilo?“ Kinez Li je ćutao. Onda je Mate rekao: „Otvorio je svoju stranu na
Fejsbuku.“ Onda je profesor filozofije pitao: „Komšija, reci slobodno, šta ti se
dogodilo?“ Kinez Li je ćutao. Onda je Mate rekao: „Istraumrirao se.“ Kinez Li se nije
pomerio, sedeo je za stolom, nije skinuo ni kapuljaču ni fantomku. Onda je Dobrila
pitala: „Li, hoćeš da popiješ kafu ili kajsijevaču?“ Kinez Li je ćutao. Onda je profesor
filozofije rekao: „Komšija, čoveku je lakše kad podeli sa prijateljima ono što ga
muči.“ Kinez Li je ćutao. Onda je Dobrila rekla: „Ko zna šta su mu pisali. Je l' si dobio
neke pretnje?“ Kinez Li je ćutao. Onda je Fric rekao: „Li, skini bar tu fantomku,
situacija je ionako dovoljno debilna.“ Kinez Li je ćutao. Onda je Mate, dok se
izležavao na kauču, rekao: „Mogu da vam pročitam neke poruke ako hoćete?“ Onda
su se ovo troje okrenuli prema Mati, pa je Dobrila rekla: „Čitaj.“ Onda je Mate
vukao kažiprstom po ekranu telefona pa je rekao: „Evo ovako, neću sve ali idem
redom: "Sad bar znamo gde su psi iz parka; Možda sam ja glup ali ipak se držim
sarme; Je l' mu restoran osveštan?; Jebo te Mao Cedung; Kod ovih sam jednom
naručila rolnice i čekala sam pola sata, od muva nisam mogla da zinem; Idi kod
ustaša pa kuvaj; Nije Srbija NATO kolonija; Otpor okupacijji; U Srbiji se jede
viljuškom od petnaestog veka; Prijatelju, nije od petnaestog nego od dvanaestog
veka, preslišaj se malo; Majmune, preslišaj se ti, kašika ulazi u upotrebu od
četrnaestog, a viljuška je docrtana kasnije; Vrati se u Kinu, ionako bi najradije u
Nemačku...“ Onda je Dobrila rekla: „Nemoj više, dosta je, muka mi je.“ Pa je onda
Dobrila ustala i sipala još malo kajsijevače u čašu. Onda je profesor filozofije rekao:
„Komšija, pa nemojte da vas ovo brine, to je samo zajedljivost, to su prazne reči
nadahnute zlobom i samoljubljem, to su vam društvene mreže, toga tu ima
najviše.“ Onda je Fric rekao: „A da ti kažem iskreno, od ovih poruka i ja bih se sakrio
pod fantomku.“ Onda je Kinez Li uzdahnuo, pa je polako ustao sa stolice, pa je
skinuo fantomku, pa je skinuo trenerku sa kapuljačom, na potkošulji je imao
odštampanu sliku Lao Cea i citat: Onaj koji zna, ne priča, onaj koji priča, ne
zna, onda se nagnuo preko stola i ispio kajsijevaču iz Dobriline čaše, pa je rekao: „Ja

87
bih nešto da vam otpevam.“ Pa se onda Kinez Li popeo na stolicu, izvadio mobilni
telefon i pustio muziku u pozadini i počeo da peva staru pesmu Elvisa Prislija Ako
mogu da sanjam.

88
 KUĆNI RED I MIR

Bila je nedelja, pola pet ujutru, napolju je pljuštala kiša, Fric je ustao iz kreveta,
izašao je iz sobe, ušao je u trpezariju, prišao je Mati koji je spavao na kauču i
pljesnuo ga šakom po čelu. Mate se probudio, otvorio je oči i zbunjeno i uplašeno
pogledao u Frica, koji se sagnuo i samo je buljio u njega. Onda ga je Mate pitao: „Šta
je bilo?“ Onda je Fric rekao: „Sanjao sam te.“ Onda ga je Mate nemo gledao. Onda
je Fric rekao: „Nešto nije bilo dobro u vezi s tobom u mom snu.“ Onda je Mate
rekao: „Idi i produži da spavaš, možda mi se poboljša situacija.“ Onda je Fric rekao:
„Dobro.“ I otišao je. Mate se okrenuo na drugu stranu i nastavio je da spava. Prošlo
je onda nekih pola sata, ponovo je Fric ustao iz kreveta, ušao je u trpezariju, prišao
je Mati koji je spavao na kauču i lupio ga šakom po čelu. Mate je otvorio oči,
probudio se, zbunjeno je pogledao u Frica, koji ga je pitao: „Jesi ti dobro, ali
iskreno?“ Onda je Mate pitao: „A jesi ti lud, najiskrenije?“ Onda ga je Fric opet
pljesnuo šakom po čelu i rekao: „Ja te najozbiljnije pitam, opet sam te sanjao i bio si
mnogo loše.“ Onda je Mate pitao: „U kom smislu loše?“ Onda je Fric seo na kauč
pored Mate i rekao: „Nije ni meni najjasnije, ali u snu mi se pojaviš i nešto nije u
redu s tobom, uneseš neki nemir u mene.“ Onda je Mate rekao: „Kod mene ti je sve
u redu.“ Onda je Fric rekao: „Mnogo me to zabrinulo.“ Onda je Mate rekao: „A ne
brini ništa, idi spavaj.“ Tu se onda Fric zagledao u Matu još neko vreme, ali onda se
iz sobe pojavila Dobrila, kosa joj je bila raščupana, po hodu se videlo da se nije
sasvim razbudila jer je ramenom tresnula o vrata, i onda je tako u polusnu prišla
kauču na kojem je ležao Mate, a Fric sedeo pored njega. Onda je Dobrila udarila

89
Matu šakom po temenu i rekla: „Šta si ti umislio, dokle ćeš tako da se
ponašaš?“ Mate je sad gledao u Dobrilu zbunjeno. I Fric se zbunio, ali nakratko,
pogledao je u Dobrilu, pa se opet zagledao u Matu. Onda je Dobrila rekla: „Je l' čuješ
šta te pitam?“ Onda je Mate rekao: „Čujem, ali ne znam šta da ti odgovorim.“ Onda
je Dobrila rekla: „Istinu.“ Onda je Mate rekao: „Pa kako se to ponašam?“ Tu je onda
Dobrila rekla: „Unosiš mi nemir u san, tako se ponašaš.“ Onda je Fric rekao: „I meni,
upravo sam mu to rekao.“ Onda je Dobrila pogledala u Frica, pa ga je lupila šakom
po čelu i rekla: „Ne prekidaj me dok pričam.“ Onda je Mate rekao: „E bogami
jeste vas dvoje dobro čuknuti.“ Onda je Fric pitao: „Što si mene lupila?“ Onda je
Dobrila rekla: „Izvini, izletelo mi.“ Onda je Mate rekao: „A stvarno, što samo udarate
vas dvoje?“ Onda je Dobrila rekla: „A ja ti nemam pojma šta mi je, izvinjavam
se.“ Onda se Fric okrenuo ka Mati pa je rekao: „Nešto sigurno nije u redu, čim smo
te oboje sanjali, a i uneo si nam nemir u snove, nešto sigurno kriješ.“ Onda je Mate
rekao: „Ja uopšte ne znam o čemu se ovde radi.“ Onda je Dobrila stajala pored
kauča prilično zbunjena, Fric je sedeo na kauču, zbunjen i on, a onda se u kupatilu
čulo kako je neko pustio vodu u ve-ce šolji. A onda je iz kupatila izašla nepoznata
devojka, imala je na sebi samo gaćice i veliku belu majicu na kojoj je pisalo Sve što ti
treba je ljubav. Onda je ta devojka rekla: „Izvinite, slučajno sam se naslonila na zid
pa sam pustila vodu, a i nisam blesava da sedim u klozetu dva sata.“ Onda su
Dobrila i Fric pogledali u Matu. A onda je Mate rekao: „To mi je drugarica, ništa
ozbiljno, samo je svratila da prespava.“ Onda je Fric pitao Matu: „A je l' Tonka zna za
ovu?“ Onda je Mate ćutao. Onda je Fric rekao: „A znao sam da ima nešto!“ Onda je
Dobrila rekla: „Nećeš ti od nas ništa sakriti!“ Onda je Fric rekao: „Nije meni nemir u
snu slučajno!“ Onda je ova devojka pitala: „A je l' vama kao roditeljima ne smeta što
vam sin ima devojku Hrvaticu?“ Onda je Mate rekao: „A ova ti nije trebala.“ Onda je
Fric pokrio oči da ne gleda, a Dobrila se blago povila u desnom kuku, rame joj se
malo spustilo, ruka se savila u laktu, pa je onda Dobrila izvukla desni aperkat i
razvalila direktno u glavu tu devojku, koja je odletela dva-tri metra i srušila se na
patos raskrvavljenog lica. Onda je devojka pokušala da ustane, krv joj je curila iz
nosa, donja usna je bila napukla, i tiho je rekla: „Molim vas, pomozite mi.“ Onda je
Fric izgurao Dobrilu napolje iz trpezarije, pa je rekao devojci na patosu: „Čuvaj se,
devojko, Dobrila ti nikako ne trpi govor mržnje i nasilja.“

90
 KINESKI ROĐENDAN

Bila je subota, osam i petnaest ujutru, Dobrila je spavala u sobi, i u jednom trenutku
se trgla iz sna, podigla je glavu, pogledala oko sebe, videla je da Fric nije na drugoj
polovini kreveta, spustila je glavu nazad i nastavila da spava. Ali posle nekih pet
minuta ponovo se trgla iz sna, podigla je opet glavu, i onda joj je sve bilo jasno.
Onda je tek osetila. Probudao ju je snažan i neobičan i neprijatan miris koji je
dolazio iz kuhinje. Onda je Dobrila ustala iz kreveta i otišla u trpezariju, otvorila je
vrata i videla Matu kako se kao omamljen izležava na kauču. Mate je gledao u
televizor, a na sebi je imao majjicu sa velikim natpisom: Melanija, gou houm! U
kuhinji je bio Fric, koji je stajao ispred šporeta i vrteo velikom kutlačom po jednom
loncu iz kojeg je izbijala para i širio se smrad. U manjoj šerpi se takođe nešto kuvalo,
i iz nje je takođe izbijala para i širio se smrad. Onda je Dobrila pogledala Matu, usta
su mu bila otvorena, ali kao da nije mogao da dođe do vazduha, kao da se mučio sa
disanjem. Onda ga je Dobrila pitala: „Jesi li ti dobro?“ Onda je Mate jedva izgovorio:
„Odlično sam.“ Onda je Dobrila pitala: „O čemu se ovde radi?“ Onda je Mate rekao:
„Izgleda da će Melanija morati da se pakuje.“ Onda je Dobrila rekla: „Ne na televiziji,
nego ovde u kuhinji?“ Onda je Mate rekao: „Kinezu Liju je rođendan, pa mu Fric
sprema škembiće i kavurmu od jutros, ugušio me je.“ Onda je Dobrila ponovo
pogledala u Frica, ovaj je na sebi imao majicu sa velikom fotografijom Čarlija Čaplina
i citatom: Neuspeh nije važan, potrebna je hrabrost da biste napravili budalu od
sebe. Onda ga je Dobrila pitala: „Zašto to radiš?“ Onda je Fric rekao: „Hoću da
ugostim Kineza Lija i da ga počastim za rođendan.“ Onda je Dobrila sela na kauč
pored Mate, pa se zagledala u televizor, pa je rekla: „Očajna sam.“ Onda je
Mate rekao: „I ja.“ Onda je Dobrila rekla: „Nije mi ni do čega.“ Onda je Mate rekao:
91
„Ni meni.“ Onda je Dobrila rekla: „Izludeću više od ovoga.“ Onda je Mate rekao: „I ja
ću.“ Onda je Fric viknuo iz kuhinje: „A jeste ovaj bio genije, pogledajte!“ Pa se onda
okrenuo prema Dobrili i Mati pa im je okrenuo leđa pa im je pokazao palčevima na
poleđini majice naštampanu sliku Čarlija Čaplina i njegov citat: Šta će vam
smisao? Život je želja, a ne smisao! Onda se Fric okrenuo šporetu i zapevao pesmu
Tonka reci cvrčak i nastavio sa kuvanjem. Dobrila i Mate su gledali u televizor. Onda
je Dobrila pitala: „Zašto, ali zašto nam ovo radiš?“ Onda je Fric pitao: „Koje?“ Onda
je Dobrila rekla: „Zašto kuvaš iznutrice?“ Onda je Fric rekao: „Zato što je komšiji
Kinezu Liju rođendan, i zato što je zaslužio da ga ugostimo, i zato što je zahvalan i
skroman čovek, i zato što je došao čak iz rodne Kine, i zato što je zadovoljan životom
čak i kod nas ovde, i zato što nikad nije probao škembiće i kavurmu, a rekao mi je da
ima želju, i zato što mu se ne vraća u rodnu Kinu, i zato što bi najradije u Nemačku ili
Kanadu, ali šta da se radi, i zato što smo se napili sinoć pa sam mu obećao škembiće
za rođendan.“ Onda je Dobrila pitala: „A odakle tebi ideja da ga pitaš da li je probao
škembiće i kavurmu?“ Onda je Fric rekao: „Nije to moja ideja, nego komšije
profesora filozofije.“ Onda je Dobrila pitala: „Otkud on sad tu?“ Onda je Fric rekao:
„A njemu je neki rođak doneo škembiće i crevca na poklon, pa je on to pijan prodao
sinoć Kinezu Liju za pet porcija teletine sa kikirikijem, a ovaj ih pijan dao meni da mu
skuvam za rođendan, a zauzvrat da mi dobijemo pet porcija teletine u sosu od
ostriga.“ Onda je Mate rekao: „Meni se život smučio od ovoga.“ Onda je Dobrila
rekla: „I meni.“ Onda je Fric nastavio da peva pesmu Tonka reci cvrčak. Onda je
Dobrila pitala: „Pa ja ne razumem šta dobija Kinez Li od toga?“ Onda je Fric rekao:
„On dobija škembiće i kavurmu za rođendan.“ Onda je Mate pitao: „Pa šta vam je
smisao svega ovoga?“ Onda je Fric rekao: „A kad sam ja pa spominjao bilo kakav
smisao u životu.“ Onda je Dobrila zaplakala. Onda je i Mate zaplakao. Onda je Fric
rekao: „A nije vam lako, znam.“ Onda je Dobrila pitala: „A šta će ti Čarli Čaplin na
majici?“ Onda je Fric rekao: „Pa da vam skrenem pažnju sa suštine.“ I na kraju je
Mate pitao: „A šta si ti u svemu tome?“ Onda je Fric rekao: „A ja sam ti Vlada Srbije.
Pričam prazne priče i skrećem pažnju na sebe.“

92
KO NE OBOLI NIJE SVETSKI ČOVEK

93
 GENERALNA PROBA

Bila je subota, pola sedam ujutru, Mate je čvrsto spavao na svom kauču u trpezarijii,
a za velikim trpezarijskim stolom sedeo je Fric, pio je kafu i pušio, a pored njega je
sedela Dobrila i pila džin-tonik, a pored nje je sedeo komšija profesor filozofije u
penziji, koji je pio kajsijevaču, a pored njega je sedeo Kinez Li koji je pio pivo.
Televizor je bio uključen, ali ton je bio isključen. Onda je Dobrila ustala i sipala sebi
još jedno piće, pa je Fric rekao: „A da ti nije malo mnogo?“ Onda je Dobrila rekla:
„Meni nije.“ Onda je profesor filozofije sipao sebi još jednu kajsijevaču, pa mu je Fric
rekao: „A da ti nije malo rano?“ Onda je profesor filozofije rekao: „Rano za
šta?“ Onda je Kinez Li uzeo još jednu konzervu piva i otvorio je i pokupio penu
koja je izletela, Fric ga je gledao sve vreme pa je rekao: „A kako ti misliš da radiš
danas?“ Onda je Kinez Li rekao: „Ne mislim da radim danas.“ Onda je Fric pitao
Dobrilu: „A šta ćemo mi da ručamo?“ Onda je Dobrila rekla: „Pojma nemam, uopšte
mi nije do ručka.“ Tu se onda Fric zagledao u televizor ii onda ga je isključio, pa je
nastavio da bulji u tamni ekran, pa je uzeo daljinski i ponovo uključio televizor, pa je
menjao kanale i buljio neko vreme, pa ga je opet isključio. Onda je Fric pitao:
„Hoćemo li mi ceo dan ovako da sedimo ovde za stolom?“ Onda je Kinez Li rekao:
„Ja bih to jako voleo, da budem iskren.“ Onda je profesor filozofije rekao: „Da se ne
lažemo, i ja bih to jako voleo.“ Onda je Dobrila rekla: „Bogme, ja ću to sigurno, meni
ništa drugo ne pada na pamet za danas.“ Onda je Fric pogledao sve troje pa je rekao:
„A potpuno ste me zbunili, našli smo se ovde da pijemo kafu, otkud vam to da ste
počeli svi odjednom da se opijate od jutros?“ Onda je profesor filozofije rekao:
„Meni je jednostavno tako došlo. I uopšte mi se ne pije kafa.“ Onda je Dobrila rekla:
„I meni je takav dan, kafa mi je bila samo izgovor da sednem za sto.“ Onda je Kinez
94
Li rekao: „Ni meni nije sasvim jasno, ali i meni je iznenada tako došlo.“ Onda je Fric
rekao: „A lep je dan, možemo da se prošetamo malo?“ Tu je onda Dobrila rekla: „To
tek nema šanse, uopšte me to ne zanima, iako jeste lep dan.“ Onda je profesor
filozofije rekao: „Ni mene to uopšte ne zanima.“ Onda je Kinez Li rekao: „Ni mene
ne zanima.“ Onda je Fric ustao od stola, prošetao se malo po trpezarijii, pa je
pogledao ka kauču na kojem je Mate sve vreme čvrsto spavao, pa mu je onda prišao,
prodrmao ga je po ramenu, ali ništa, Mate se nije budio. Onda je Fric nastavio da
šeta po trpezariju, pa je onda ušao u kuhinju, pa je otvarao kuhinjske elemente i
preturao po njima, nešto je tražio. A u međuvremenu su ovo troje za trpezarijskim
stolom ispijali svoja pića i sipali nova, i ni reč nisu progovorili, samo su se opijali i
ćutali. Onda je Fric pronašao jednu veliku konzervu gotovog jela, tačnije pasulja sa
kobasicom, pa ju je podigao u vazduh i rekao: „Evo ga, to ćemo danas da
ručamo!“ Onda je Dobrila rekla: „To? To kad pojedeš, mozak ti utrne.“ Onda je
profesor filozofije rekao: „To? To kad podrigneš, bubašvaba se prevrne.“ Onda je
Kinez Li rekao: „To? To kad progutaš, nokat ti otpadne a oko se zatvori.“ Onda je
Fric ostao da stoji tako zatečen u kuhinji, samo je slušao i gledao u ovo troje koji su
eksirali svoja pića i uzimali nova, i samo su tako sedeli i opijali se. A onda se Mate
iznenada probudio na svom kauču, pa se protegao malo, pa je ustao, otišao je do
kupatila, umio se, onda se vratio u trpezariju, usput se obukao, pa je primakao
jednu stolicu, pa je seo za trpezarijski sto, uzeo jednu malu čašu i sipao sebi rakiju
od dunje, pa je zapalio cigaretu i onda eksirao rakiju. Onda je sipao još jednu, pa se
kucnuo sa Dobrilom, pa sa profesorom filozofije, pa sa Kinezom Lijem, pa su svi u
glas rekli „živeli“ i onda su ispijali svoja pića. E tu nam se Fric potpuno pogubio,
pratio je sve vreme pogledom Matu otkako je ustao, pa je onda pogledao u sve njih
za stolom, pa je rekao: „O čemu se ovde radi?! Izludećete me skroz, šta se sa svima
vama dešava?“ Onda je Mate rekao: „Nama?!“ Onda je Dobrila rekla: „Pa ti ne
znaš?!“ Onda je profesor filozofije rekao: „Pa ja sam mislio da ti znaš!?“ Onda je
Kinez Li rekao: „Ja sam mislio da si ti pametan čovek?!“ Tu se onda Fric skroz
zacrveneo u licu, oči su mu se u čudu širom otvorile, stajao je na prstima i
poskakivao, i onda je viknuo: „Izluđujete me! Zahtevam od vas da mi se ovo objasni!
Šta predstavljate vi ovde?“ Onda je Dobrila rekla: „A to te zanima! Pa mi smo ti
teorija zavere i vladamo situacijom.“ A tek onda je Fric bio potpuno zbunjen i
zatečen, pa ih je samo tako i gledao, pa je Mate rekao: „A ne brini ništa, ovo
nam je samo proba pred premijeru.“ Onda je Fric pitao: „A kad je premijera?“ Onda
je Dobrila rekla: „Kad stigne vakcina.“

95
 KOŠMAR DRAGOG KOMŠIJE

Bila je nedelja, blizu podneva, kada se iz kupatila začuo Fricov glas i tiho stenjanje:
„Auf, majko moja.“ Dobrila je sedela u trpezariji zajedno sa komšijom Kinezom Lijem
i gledali su televiziju, a na kauču se izležavao Mate i gledao je u svoj mobilni. Onda
se iz kupatila ponovo začuo glas: „Auf, samo ovo da preživim.“ Onda se čulo kako
Fric glasno stenje i uzdiše. Onda je Mate ustao sa kauča, nosto je belu majicu na
kojoj je bila odštampana slika porno-glumice Lili Lav, prošetao se do frižidera,
izvadio je flašu koka-kole, otpio gutljaj, i vratio se na kauč. Dobrila i Kinez Li su
gledali alpsko skijanje, disciplinu ženski slalom. Onda se iz kupatila opet začulo
stenjanje i Fricov glas: „Auf, majko, Bože, gde li ste?“ Onda je Kinez Li pitao: „A
otkad je komšija u ve-ceu?“ Mate je odgovorio: „Oduvek.“ Onda je Dobrila
rekla:„Od devet, to ti je tri sata skoro.“ Onda je Kinez Li pitao: „A je I' se zna šta je
pojeo?“ Mate je odgovorio: „Sve je pojeo.“ Onda je Dobrila rekla: „Isprobavao je
neku kombinaciju iz mladosti, tako je rekao, hteo je da vidi kako će stomak danas da
mu reaguje.“ Onda je Kinez Li pitao: „A što ne zatvori vrata, ipak se to i oseća, osim
što se čuje?“ Mate je rekao: „On to nikad ne radi, da mu nešto ne promakne.“ Onda
je Kinez Li pitao: „Gde i šta da mu ne promakne?“ Mate je rekao: „Ovde u trpezariji,
reakcije ljudi.“ Onda je Dobrila rekla: „I ja bih volela kad bi ponekad zatvorio
vrata.“ Onda je Fric doviknuo iz kupatila: „Ja sve volim da podelim sa mojim
narodom.“ Onda se ponovo čulo kako stenje i zapomaže: „Majko moja, preznojih
se.“ Tu je onda Kinez Li rekao: „A da ti skuvam jednu moju kiselo-ljutu supu, to ti je
dobro za stomak?“ Mate je rekao: „Skuvaj mu obavezno.“ Onda je Fric viknuo iz

96
kupatila: „Lako je tebi, ja sam onaj koji pati ovde, koji se muči i kome je
teško.“ Mate je rekao: „Ti meni i odatle krojiš sudbinu.“ Onda je Fric rekao: „A šta
da ti radim, ja sam onaj koji je odabran.“ Mate je pitao: „Za šta si ti odabran?“ Onda
je Dobrila rekla: „A on je izgleda sad počeo i da bunca.“ Onda je Fric ponovo počeo
glasno da stenje i da viče: „Auf, sudbino, oče moj.“ Tu se onda Kinez Li potpuno
zbunio, ustao je od stola i prišao vratima kupatila, stao je na prag i video Frica kako
sedi na šolji, pantalone su mu bile spuštene do članaka, na sebi je imao belu majicu
sa slikom Lava Tolstoja i natpisom Smrt Ivana Iljiča, oko vrata je držao umotan
peškir, kosa i lice su mu bili mokri od znoja. Onda je Fric rekao: „Ma je l' to meni
konačno neko svratio da me obiđe?“ Onda je Kinez Li rekao: „Ja sam šokiran.“ Tu je
Fric uvređeno pitao: „A je li? A što?“ Onda je Kinez Li pocrveneo i rekao: „Ja ne
pamtim da sam ikada osetio ovoliki smrad.“ Fric je onda pitao: „Ni u tvojoj rodnoj
Kini?“ Kinez Li je rekao: „Nigde, nikad.“ Onda je Fric pitao: „A što me gledaš
onda?“ Onda je Kinez Li pitao: „Ma sad me zanima koju si to kombinaciju iz mladosti
pojeo da ne probam nikad?“ Fric je onda rekao: „Ustaneš ujutru, i onda ovim
redom: vinjak, hleb, parizer, majonez, vinjak, hleb, jogurt, pivo, i evo ti.“ Tu se onda
Kinez Li sklonio sa vrata od kupatila i vratio se na svoje mesto za stolom u trpezariji.
Dobrila ga je pitala: „Kakvi su ti utisci?“ Kinez Li je rekao: „Život mi se zgadio.“ Onda
je Mate rekao: „A šta da se radi, moraćemo da izdržimo.“ Onda je Fric viknuo iz
kupatila: „Nema vam druge, ili da izdržite ili da se bolje organizujete.“ Onda je
Dobrila rekla: „A ovaj je stvarno počeo da bunca, ja sad nemam pojma o čemu
priča?“ Onda je Mate rekao: „Meni je jedino utešno što znam da ovo ne može da
potraje večno.“ Onda je Kinez Li rekao: „Ne može, tačno, ništa ne traje
večno, ali neke dodatne mere ipak moramo da preduzmemo.“ Onda je Mate rekao:
„Nema nam druge.“ A onda se Dobrila zbunila pa je rekla: „A o čemu vi sad pričate,
sad ni vas ne razumem?“ Onda je Fric viknuo iz kupatila: „Dobrila, ne daj se, oni su
umislili da su krizni štab!“ Onda je Dobrila skočila sa stolice i viknula: „Tačno!
Shvatila sam! Ali šta si onda ti u tom stanju?“ Tu je onda Fric viknuo: „A je l' moguće
da ne znaš?! Znojav?! Serem?!“ Tu je onda Dobrila vrisnula: „Predsedniče!“ Onda su
Kinez Li i Mate ustali i usledio je njihov gromoglasni aplauz... I tada se, na klupici
ispred zgrade, trgnuo iz sna naš komšija profesor filozofije, glasno je uzdahnuo, niko
ga nije čuo, skočio je na noge, pogledao u daljinu i rekao tiho: „Užas, kakav košmar,
a samo sam dremnuo.“ I onda je stavio masku na lice i otišao da vidi šta rade Fric
i Dobrila i Mate i Kinez Li.

97
 VODOINSTALATER I UDOVICA

Bila je subota, sedam sati uveče, Dobrila je sedela za velikim stolom u trpezariji
zajedno sa profesorom filozofije, i oboje su nosili maske i čitali nešto, svako na svom
mobilnom. Na kauču je sedeo Mate sa maskom na licu, držao je laptop u krilu i pisao
na njemu. Pored šporeta je stajao Kinez Li, i on sa maskom na licu, kuvao je i seckao
nožem sušene pečurke i povrće i đumbir. Fric je bio zatvoren i izolovan u spavaćoj
sobi, zbog sumnje da je zaražen. Onda je Dobrili stigla poruka na mobilni pa je
Dobrila rekla: „Evo ga opet.“ Onda je profesor filozofije pitao: „Šta piše?“ Onda je
Dobrila rekla: „Mora u ve-ce.“ Pa je Dobrila ustala od stola, otišla da otvori vrata ve-
cea i vrata Fricove sobe, kako ovaj ne bi ništa dodirnuo, pa se onda vratila u
trpezariju i zatvorila je vrata za sobom. Onda se čulo kako Fric izlazi iz svoje sobe, pa
obavlja posao u ve-ceu, pa je onda u prolazu pokucao na vrata trpezarije i pitao: „Je
l' mogu samo da provirim da vas vidim nakratko?“ Onda je Dobrila rekla: „Svi smo i
dalje isti, idi u sobu i odmaraj se.“ Onda je Fric rekao: „Ma samo da vidim šta mi
Mate radi?“ Onda je Mate rekao: „Ne brini ništa za mene, evo me sedim i pišem
nešto na laptopu.“ Onda je Fric pitao: „A šta pišeš?“ Onda je Mate rekao:
„Roman.“ Onda je Fric rekao: „Ma nemoj. Izvini molim te, nešto mi se slošilo sad,
idem da legnem pa ću te možda pozvati kasnije.“ Onda je Fric otišao u svoju sobu.
Tu su se onda Dobrila i profesor filozofije pogledali, pa su pogledali u Matu, ali
nisu ništa rekli. Onda je Kinezu Liju stigla poruka na mobilni, pogledao je u ekran, pa
je pitao Matu: „Kako ti se zove roman?“ Onda je Mate rekao: Vodoinstalater i
udovica. Onda je Kinez Li pogledao nakratko u plafon, pa je ukucao nešto u telefon i

98
onda je nastavio da secka đumbir i sušene kineske pečurke. Onda je odjeknula
pesma Tine Tarner Kakve ljubav ima veze s tim, pa su svi poskočili, bio je to Matin
telefon, pa je Mate rekao: „Al' je ovome dosadno.“ Onda je pritisnuo mikrofon pa se
začuo Fricov glas: „Kakav ti je to nenormalan naslov za roman?“ Onda je Mate
pogledao u Kineza Lija, ali ovaj je samo slegnuo ramenima pa je nastavio da secka
đumbir. Onda je Mate rekao: „Meni se sviđa.“ Onda je Dobrila rekla: „I meni.“ Onda
je profesor filozofije rekao: „I meni.“ Onda se čuo Fricov glas na telefonu: „Pa to je
naslov za pornografski roman.“ Onda je Mate rekao: „Naravno.“ Pa je Dobrila rekla:
„Pa da, svakako.“ Onda je profesor filozofije rekao: „Pa hvala bogu.“ Onda se opet
čuo Fric: „A o čemu se radi, ali ukratko?“ Onda je Mate rekao: „Evo ovako,
vodoinstalater je dao oglas za onlajn popravke i jedna udovica mu se javila jer joj
slavina nije radila, pa joj je on onda govorio koji alat da uzme i kako i šta da radi, i
onda je ona sve uradila kako je on govorio, i na kraju je sve popravila, i zamenila
gumicu, i sve je sredila, i onda je bila prezadovoljna na kraju.“ Onda se čuo Fricov
glas: „A kako će on njoj to da naplati?“ Onda je Mate rekao: „A polako, to ti je
na kraju, nisam još dotle stigao.“ Onda je Fric rekao: „A mora da ti je zapetljan
kraj.“ Onda je Mate rekao: „Mnogo.“ Onda je Fric rekao: „Mogu misliti.“ Onda je
Dobrila rekla: „A pusti ga da završi, posle ćemo da čitamo.“ Onda je Fric rekao:
„Kako da ne, toliko je neizvesno da ne mogu da dočekam da on završi roman.“ Onda
je profesor filozofije rekao: „Ma samo da ga ne ponese ova atmosfera.“ Onda je
Kinez Li rekao: „I da ne upadne u paniku.“ Onda se čuo Fricov glas iz mobilnog: „O
čemu vi to pričate, samo treba vodoinstalater svoje da naplati.“ Onda je Dobrila
rekla: „Ali u ovim uslovima? To nije lako.“ Onda je Fric pitao iz sobe: „Pa je l' su oni
oboje zaraženi?“ Onda je Mate rekao: „Ne znam još, o tome sad
razmišljam.“ Profesor filozofije je rekao: „Ja mislim da je to ključno pitanje.“ Onda je
Dobrila rekla: „I ja tako mislim.“ Onda je Kinez Li rekao: „I ja tako mislim.“ Onda je
Fric viknuo u mobilni: „Ja tako ne mislim! Zaraženi ili ne, ključno je da se udovica i
vodoinstalater zavole, i da on uzme pare, jer će ionako svima nama ovi da naplate
porez i da proglase pobedu na kraju!“

99
 VODOINSTALATER I UDOVICA 2

Bila je subota, negde oko podneva, duvao je jak vetar napolju, ali je bilo sunčano,
Dobrila je sedela u trpezariji zajedno sa komšijom profesorom filozofije, oboje su
nosili maske i čitali nešto na svojim telefonima, a na kauču je sedeo Mate, držao je
laptop u krilu i pisao svoj roman Vodoinstalater i udovica. Pored šporeta je stajao
Kinez Li i spremao razna jela, seckao je povrće i pileće meso i đumbir. Onda je
profesor filozofije pitao: „Koji je ovo dan kako je komšija Fric zatvoren u
sobi?“ Onda je Dobrila rekla: „Deveti.“ Onda je Mate rekao: „A od kog dana mu se
broji?“ Onda je Dobrila rekla: „Od prvog.“ Onda je Mati stigla poruka na telefonu, pa
je Mate pročitao: „Fric kaže da mu je ovo deseti dan od kako je zaražen.“ Onda je
Dobrila pogledala čudno u Matu, pa je Mate spustio telefon i nastavio da piše svoj
roman. Posle desetak minuta začuo se telefon Kineza Lija, stigla mu je poruka, uzeo
ga je i pogledao, pa je rekao: „Komšija Fric mi je poslao svoj selfi.“ Onda ga je
Dobrila čudno pogledala, pa je Kinez Li rekao: „Slikao se u majici na kojo] je Lao Ce i
njegov citat: Ko želi slatko, treba da zna da podnese i gorko. Onda je Dobrila rekla:
„Nemoj ništa da mu odgovaraš, ignorišite ga.“ Pa je Kinez Li spustio svoj telefon.
Onda je i profesoru filozofije stigla poruka, pa je ovaj pogledao u telefon i rekao: „I
meni je sad poslao selfi, Ima majicu sa slikom Šopenhauera i citatom: Sudbina meša
karte, a mi igramo.“ Onda je Dobrila pogledala u Matu, pa je pitala: „A odakle
njemu majice kad nije izlazio iz sobe?“ Mate je rekao: „Nemam pojma, ni meni to
nije jasno.“ Onda su se svi ućutali nakratko, pa je Mati zapištao telefon, pa ga je on
uzeo i pogledao, pa je rekao: „I meni je poslao selfi, sad ima majicu sa slikom nekog

100
dede i citatom: Lolita, svetlost mog života, vatra mojih leđa, moj greh, moja
duša.“ Onda je profesor filozofije rekao: „Taj deda ti je Nabokov.“ Onda je Mate
rekao: „A to mi on sigurno šalje jer i ja pišem roman.“ Onda je Dobrila rekla: „A biće
da je zbog toga.“ Onda je profesor filozofije rekao: „To je lepo od njega što te
podržava.“ Onda su se i Mate i Dobrila zagledali u profesora filozofije, pa je profesor
rekao: „Osim ukoliko komšija nije ironičan, stvar je jasna.“ Onda su i Mate i Dobrila
spustili pogled i vratili se svojim aktivnostima. Pa je Dobrila pitala: „A kad smo već
kod tvog romana Vodoinstalater i udovica, je l' si pri kraju?“ Onda je Mate rekao:
„Jesam, ali sam se zapetljao.“ Onda je profesor filozofije pitao: „A gde je zapelo?“ Tu
se Mate zagledao kroz prozor, nebom iznad Beograda su letele lepljive kese, žute,
plave, bele, galebovi su se vraćali sa deponije, vrane su letele iznad Novog groblja,
Dobrila i profesor filozofije su gledali u Matu i čekali odgovor, a onda je zapištao
telefon, Mati je stigla poruka pa je pogledao i rekao: „Ovaj mi je opet poslao svoj
selfi.“ Dobrila je pitala: „Šta kaže?“ Mate je rekao: „Ima majicu na sebi sa svojom
slikom i citatom: Ideje nisu kese na nebu. Ili se hvataju u sekundi ili se ne
hvataju.“ Onda je Dobrila rekla: „Ignoriši ga, oboleo je, nego gde ti je zapelo?“ Onda
je Mate rekao: „Imam situaciju na kraju kad je vodinstalater stigao kod udovice da
naplati, upoznali su se, zbližili se koliko je to moguće, oboje nose maske i sede na
dva metra jedno od drugog, i razgovaraju, ljubav je očigledna, ali nemam pojma
kako dalje.“ Onda je Dobrila pitala: „Je l' su se barem dodirnuli?“ Onda je Mate
rekao: „Kako kad drže distancu?“ Onda je profesor filozofije rekao: „Pa odrasli su
ljudi, neka otvore tu temu za razgovor.“ Pa je Mate odgovorio: „Jesu, otvorili su, ali
tu mi je odmah zapelo.“ Onda je Dobrila pitala: „Šta je zapelo?“ pa je Mate
odgovorio: „Udovica neće da se vakciniše.“ Onda je Mati stigla poruka na
telefon od Frica, ali je Dobrila rekla: „Ne gledaj, ignoriši ga!“ Onda je profesor
filozofije rekao: „Ali nije u redu da se ignoriše bolestan čovek.“ Tu je Dobrila rekla:
„Skroz je u redu u ovom slučaju.“ Onda je Mate ipak uzeo telefon i rekao: „Poslao
mi je sliku sa majicom na kojoj piše: "Udovica je sklona zaverama, nema tu ljubavi,
vodoinstalater mora da naplati svoj rad, ljudi imaju svoje potrebe!“ Onda je Dobrila
rekla: „Ne slušaj ga, ima koronu.“ Onda je iz kuhinje Kinez Li rekao: „Ali mene ipak
oni zanimaju, vodoinstalater i udovica, treba dati šansu ljubavi.“ Onda su u nekoliko
sekundi svima zapištali telefoni, svako je dobio poruku od Frica iz zaražene sobe, pa
su se svi međusobno pogledali, pa su dohvatili telefone i svi su dobili istu sliku. Fric
je nosio majicu na kojoj je bila njegova fotografija u prirodnoj veličini, sa
vodoinstalaterskim kombinezonom na sebi, sa spuštenim pantalonama i sa

101
ukrućenim penisom, i na vrhu penisa je imao masku za lice a dole je pisalo: Mi smo
dečki što volimo stojećki!

102
 ČEKANJE DO SVITANJA

Bila je subota, deset sati pre podne, Dobrila je sedela u trpezariji zajedno sa
profesorom filozofije, oboje su gledali svako u svoj mobilni, u kuhinji je pored
šporeta stajao Kinez Li i seckao meso i povrće, a na kauču je sedeo Mate i pisao
nešto na svom laptopu. Onda su se vrata trpezarije naglo otvorila i na vratima se
pojavio Fric. Bio je raščupan i neobrijan, na sebi je imao gaće i majicu na kojoj je bio
odštampan njegov lik i pisalo je: Čovek se razvija i dok prolazi kroz agoniju. Fric.
Onda je komšija profesor filozofije rekao: „Jesu li stigli rezultati?“ Dobrila je rekla:
„Jesu, juče, zdrav je i nije više zarazan.“ Onda je profesor filozofije rekao: „A drago
mi je, iskreno. Je l' ste to citirali samog sebe na majici?“ Onda je Fric rekao:
„Normalno.“ Onda je profesor filozofije rekao: „Divan citat.“ Onda je Fric samo
klimnuo glavom, pa je kročio u trpezariju. Prošetao se, pažljivo je razgledao, zastao
je malo kad je prišao Mati, ovaj je pisao svoj roman na laptopu, onda je Fric
produžio do Kineza Lija, pa je zastao kod njega, Kinez Li je bio u poslu pognute glave,
seckao je namirnice, onda se Fric vratio i seo za sto pored Dobrile i
profesora filozofije. Onda je Fric uzeo daljinski i uključio je televizor, pa je video
nekog čoveka na respiratoru, pa je odmah isključio televizor. Onda je rekao: „A je l'
bi mogao neko da mi donese kafu, iscrpljen sam.“ Dobrila je ustala i otišla do
kuhinje i onda se vratila sa šoljom kafe, Fric je zapalio cigaretu, povukao je dim pa
ga je polako izduvao kroz nos i usta. Onda je pogledao u Dobrilu i profesora
filozofije pa je rekao: „A jeste mi se vas dvoje baš puno sprijateljili?" Onda je Dobrila
rekla: „A jesmo, profesor mi je pravio društvo i baš mi je bio od pomoći.“ Onda je
Fric rekao: „A drago mi je zbog vas dvoje, vidim da imate i Kineza u kuhinji koji vam
kuva.“ Onda je Dobrila rekla: „A nemoj tako, našem komšiji Kinezu Liju je
103
zatvoren restoran vikendom, pa ovde isprobava neka nova jela.“ Onda je Fric pitao:
„A je I' ste se vi uopšte pomerili odavde za ove dve nedelje?“ Onda su i Dobrila i
Mate i profesor filozofije i Kinez Li za trenutak prestali da rade ono što su do tada
radili, pa su neko vreme razmenjivali poglede i slegali ramenima, pa je Dobrila rekla:
„Vrlo malo.“ Onda je Fric pitao: „Koliko malo?“ Onda je komšija profesor filozofije
rekao: „Ja se i ne sećam da smo se uopšte pomerili.“ Onda je Mate rekao: „Ni
ja.“ Onda je Kinez Li rekao: „Ni ja.“ Onda je Fric pitao: „Pa to što sada radite, dokle
ste stigli?“ Onda je Mate rekao: „A ja kao da sam nedeljama pri kraju romana koji
pišem.“ Onda je Kinez Li rekao: „A ja kao da već nedeljama kuvam isto jelo.“ Onda je
profesor filozofije rekao: „A ja kao da nedeljama samo gledam u ovaj moj
mobilni.“ Dobrila je ćutala. Onda je Fric pitao Dobrilu: „A ti?“ Onda je Dobrila rekla:
„Molim?“ Fric je rekao: „Pa nadoveži se.“ Onda je Dobrila rekla: „Na šta?“ Onda je
Fric pitao: „Pa šta si ti radila sve vreme?“ Onda je Dobrila rekla: „Pojma nemam.
Čekala sam valjda?“ Onda je Fric pitao: „Šta si čekala?“ Onda je Dobrila rekla: „Da
vidim da li sam zaražena.“ Onda je Fric pitao: „Pa koliko dugo čekaš?“ Onda je
Dobrila rekla: „Pojma nemam, ja sam ti sad totalno zbunjena.“ Onda je profesor
filozofije rekao: „I ja.“ Onda je Mate rekao: „I ja.“ Onda je Kinez Li rekao: „I
ja.“ Onda je Fric ugasio cigaretu i ustao od stola, pa je otišao u sobu, tamo se
presvukao, obukao je pantalone i džemper i jaknu i izašao napolje iz stana, i nije
ništa rekao. Samo je izašao iz stana. Onda je Dobrila rekla: „Čudno.“ Onda je
profesor rekao: „Zanimljivo.“ Mate nije rekao ništa, gledao je u zid. Ali se zato Kinez
Li potpuno ukočio, prvo se zagledao u crvenu ringlu, pa se onda i zarumeneo u licu,
pa se onda zagledao kroz prozor u sivo decembarsko nebo, pa je onda rekao: „Ovi
zaraženi će da ozdrave, a kako će ovi nezaraženi da se izleče?“ I onda je i Kinez Li
izašao napolje.

104
 JUTARNJA PORODIČNA PRIČA

Bila je nedelja, šest sati ujutru, Fric se probudio na svojoj polovini kreveta, nije mu
se ustajalo, ali morao je. Dobrila je čvrsto spavala. Onda je Fric ustao i otišao do
kupatila, ali je u povratku, dok je prolazio pored vrata trpezarije, čuo da je
Mate budan, i naravno da je odmah zgrabio za kvaku i ušao u trpezariju. Mate se
trgao, laptop mu je skliznuo sa kolena, izvukao je jednu ruku koja je bila duboko
ispod jorgana i uspeo je nekako da uhvati laptop pre nego što je tresnuo o pod.
Onda je Mate rekao: „A što upadaš tako, namerno glasno i bučno da me
prepadneš?“ Onda je Fric rekao: „Navika.“ Onda se Mate ponovo udobno smestio
na kauč, sa jastukom iza leđa, i sa laptopom na savijenim kolenima. jednu stolicu je
primakao kauču, na njoj je bila šolja sa kafom i pepeljara. Onda je Fric ušao u
trpezariju, prošetao se, razgledao malo, onda je pitao: „Čime se to baviš ovako rano,
pred zoru?“ Onda je Mate rekao: „Rešio sam da završim roman.“ Onda je Fric seo za
sto u trpezariji, imao je na sebi samo gaće i majicu sa slikom
Džejmsa Kegnija iz filma Usijanje i citatom: Majko, uspeo sam, na vrhu sam sveta!
Onda se Mate zagledao u Fricovu majicu, pa je nastavio da gleda u ekran laptopa i
trudio se da ne obraća pažnju na Frica. Ali onda je Fric uzeo jednu Matinu cigaretu, i
zapalio je, pa je pitao: „Je I' ti ide?“ Onda je Mate rekao: „Ide mi.“ Onda je Fric rekao:
„A drago mi je.“ Pa je onda Fric ustao i otišao do kuhinje i napravio nes kafu na
brzinu, pa se vratio za sto, pa je pitao: „Je I' to isti onaj roman sa vodoinstalaterom i
udovicom?“ Onda je Mate rekao: „Isti.“ Onda je Fric pitao: „Je l' ima nečeg
autobiografskog u romanu?“ Onda je Mate rekao: „Nema.“ Onda je Fric pitao:
„Znači ja se ne pojavljujem?“ Onda ga je Mate pogledao, Fric je gledao kroz prozor
u mrkli mrak napolju i zamišljeno pušio cigaretu, pa je Mate rekao: „Ne pojavljuješ
105
se.“ Onda je Fric pitao: „A kog je žanra?“ Mate je rekao: „Još ne znam, nisam
završio.“ Onda su ćutali neko vreme, tu je i Mate uzeo jednu cigaretu, pa je zapalio i
nastavio da bulji u ekran, a Fric je polako ispijao svoju kafu i pušio, i sve vreme je bio
zagledan kroz prozor u mrkli mrak. Onda je Fric rekao: „A imam neki osećaj da je to
bio erotski roman do malopre, a sad nemaš pojma kako dalje.“ Onda je Mate pitao:
„Otkud ti sad to?“ Onda je Fric rekao: „A pre nego što sam ušao bio si srećan i jedna
ruka ti je bila u gaćama, a sad samo buljiš u ekran.“ Onda je Mate rekao: „A je l'
možeš da me pustiš na miru i da gledaš svoja posla?“ Onda je Fric rekao: „Ma ja
mogu, ali to nije dobro za tebe.“ Onda ga je Mate zbunjeno pogledao. A onda je
neko grubo zgrabio kvaku i grunuo je bučno u trpezariju. Mati je laptop opet
skliznuo niz kolena, ali je Fric brzo reagovao i dohvatio ga. Onda je Dobrila stala
pored trpezarijskog stola pa je pitala: „Šta to radite u ovo doba?“ Onda je Fric rekao:
„Mate piše roman, a ja ga savetujem.“ Dobrila je bila raščupana i na sebi je imala do
kolena dugačku belu majicu sa slikom Vladice Milosavljević iz filma Splav meduze i
citatom: Ja sam učiteljica, nisam šloser. Onda je i ona otišla do kuhinje, napravila je
brzo jednu nes kafu i sela za sto u trpezariji, pa je rekla: „I ja bih da
učestvujem.“ Mate je nastavio da bulji u ekran. Fric je pušio i gledao kroz
prozor.Onda je Dobrila pitala: „A gde se dešava radnja romana?“ Onda je Mate
rekao: „U nekom izmišljenom gradu.“ Onda je Fric rekao: „A, to nisam
znao.“ Ondaje Mate rekao: „Pa to nije ni važno.“ Onda je Dobrila rekla: „Pa je I' se
oni vole ili se ne vole?“ Onda je Fric pitao: „Ko?“ Onda je Mate rekao: „Otkud ja
znam.“ Onda je Dobrila rekla: „Pa stavi onda da je vodoinstalater duboko
nesrećan.“ Onda je Fric pitao: „A šta je udovica onda?“ Onda je Dobrila rekla: „Na
primer, psihijatar.“ Onda je Fric rekao: „A znao sam, sad će ovo da bude neka
porodična agonija.“ Mate je gledao potpuno zbunjeno, pa je pitao: „A šta da radim
sa nesrećnim vodoinstalaterom i udovicom koja je psihijatar?“ Dobrila je onda otpila
malo kafe pa je rekla: „Pa to ti je prosto, ona je usamljena a kaplje joj slavina, a on
sve zna da popravi, ali je duboko nesrećan jer ima mračnu prošlost.“ Onda je Mate
pitao: „A što je ona usamljena?“ Onda je Dobrila rekla: „Ubio joj se muž.“ Onda je
Fric pitao: „A kakvu on to mračnu prošlost ima?“ Tu je onda Dobrila rekla: „To niko
ne zna.“ Onda su se i Fric i Dobrila zagledali kroz prozor, pušili su i ispijali svoje kafe.
Onda je Mate rekao: „Pa o čemu sad da pišem?“ Onda je Fric pitao: „A koja ti je
poslednja rečenica?“ Onda je Mate rekao: „Udovica je ležala na
leđima, njena bujna zlatnosmeđa kosa se raširila po srebrnoj posteljini, dok je
vodoinstalater lagano rukom prelazio preko njenih grudi, pa sve niže, ka

106
međunožju.“ Onda su i Dobrila i Fric ugasili svoje cigarete i ustali od stola pa
promrmlijali zajedno: „Koje sranje od romana, onda slobodno napiši da se sve
dešava u gradu heroju na ušću dve reke.“

107
 NOVOGODIŠNJA ZAVERENIČKA ČESTITKA

Bio je petak, prvi januar, sedam sati uveče, na kauču u trpezariji ležao je i spavao
Mate, a glava mu je bila u krilu komšije Kineza Lija, koji je sedeo na tom istom kauču
i takođe čvrsto spavao zabačene glave i otvorenih usta, a dlan jedne ruke mu je bio
na Matinom temenu. Ispod nogu Kineza Lija nalazila se glava komšije profesora
filozofije u penziji, koji je tu ležao na patosu i takođe čvrsto spavao. Na podu u
kuhinji je ležao Fric, spavao je i on, čvrsto svakako, a za stolom u trpezariji, sa
glavom na rukama, spavala je Dobrila. Televizor je bio uključen, išla je repriza
novogodišnjeg programa od sinoć, ali ton je bio utišan, čuli su se glasovi koji su
šaputali. Oko Dobriline glave na trpezarijskom stolu nalazili su se prazne čaše i flaše,
pepeljara i nekoliko tanjira. Tačno u sedam sati uveče Dobrilino levo oko se otvorilo,
desno oko joj je bilo priljubljeno na rukav džempera kod lakta, pogledala je preko
ruke, ali pošto nije znala gde se nalazi, oko joj se odmah zatvorilo. Na nekoliko
sekundi. Pa se opet otvorilo. U daljini je videla Frica kako leži na podu u kuhinji i
jedno oko mu trepće, ali drugo ništa. Onda je Fric sa oba oka pogledao u plafon,
direktno u sijalicu, pa je napravio bolnu grimasu. Onda je Dobrila rekla: „Ja ne mogu
ni da mrdnem.“ Onda su se Fricove oči širom otvorile, pa je rekao: „Gde si?“ Onda je
Dobrila rekla: „Evo me ovde, za stolom.“ Onda je Fric podigao glavu pa je rekao: „Ne
brini ništa, tu ti je bezbedno.“ Onda su se Fricove oči zatvorile. Onda je Dobrila
pitala: „Šta nam se ovo dogodilo?“ Onda je Fric rekao: „Nemam pojma.“ Onda je
Fric polako ustao sa poda, pa je odmah uzeo dve šolje i brzo napravio dve nes kafe i
doneo ih za sto u trpezariju. Onda je laktom gurnuo Dobrilu, pa je i ona podigla

108
glavu i uspravila se. Onda je Fric viknuo: „Srećna Nova godina!“ Prvo se Kinez Li
trgao i uplašio pa je odmah rekao: „Svima sve najbolje!“ Onda se Mate podigao pa
je rekao: „Je l' već stigla?!“ Onda je profesor filozofije brzo ustao sa poda, uvukao je
majicu u pantalone i seo za sto, pa je pogledao oko sebe, pa je zbunjeno pitao:
„Jesmo li mi to opet u trpezariji?“ Onda ga je Fric samo pogledao, pa je profesor
rekao: „Na pamtim ovako napornu godinu.“ Onda su se pridigli i Mate i Kinez Li
ismestili se udobno na kauč jedan pored drugog i zbunjeno gledali u televizor. Onda
je Fric ustao i otišao do kuhinje, pa je posle svima podelio po šolju kafe, pa se opet
vratio za sto. Onda je Dobrila rekla: „Od kada mi sedimo ovde?“ Pa je Fric rekao:
„Od juče.“ Onda je Dobrila pogledala u televizor pa je rekla: „Čudno, odjednom sam
se napila i ničeg se ne sećam.“ Onda je profesor filozofije rekao: „Ni ja.“ Onda je
Mate rekao: „Ni ja.“ Onda je Kinez Li rekao: „Ni ja.“ Onda je Dobrila pitala profesora
filozofije: „A kad ste vi obukli taj kostim?“ Onda se profesor filozofije pogledao malo
bolje, pa je video da je obučen u crveni kostim kao Deda Mraz, pa je rekao: „Pojma
nemam odakle mi ovo.“ Onda je Fric pogledao u Dobrilu pa je pitao: „A odakle tebi
ta majica ispod džempera?“ Onda je Dobrila otkopčala džemper pa je pogledala u
majicu na kojoj je bila slika gole Sofije Loren sa citatom: Mislim da zavodljivost
dolazi iznutra, pa je rekla: „Pojma nemam.“ Onda je Mate rekao: „A jeste bila
stresna i naporna prošla godina.“ Onda je Kinez Li rekao: „A koja nije?“ Onda je
profesor filozofije pitao: „A je neko zna kad smo zaspali?“ Onda je Dobrila rekla: „Ja
pojma nemam.“ Onda je Mate rekao: „Ni ja.“ Onda je Kinez Li rekao: „Ni ja.“ Onda
je Fric rekao: „Izgleda da nismo svi u isto vreme, neki su duže
izdržali.“ Onda su svi pogledali u Frica pa je on ustao i pokazao svoju majicu sa
slikom Marlona Branda iz filma Apokalipsa danas i citatom: Horor... horor... horor... i
onda je Fric rekao: „Eto, ja na primer nemam pojma odakle mi ovo.“ Onda je Dobrila
pitala: „Šta hoćeš time da kažeš?“ Onda je Fric rekao: „Neko nam je sve ovo smestio,
neko nam je oblačio majice i profesoru kostim i napravio je da se ničeg ne
sećamo.“ Onda je Dobrila rekla: „A ima malo i do nas, ipak smo mi sve ovo popili i
ceo dan sedeli ovde i praznili ove čaše i flaše, kome ovo može da bude u
interesu?“ Onda se Fric zagonetno nasmejao, pogledao ispod obrve u Dobrilu i
rekao: „Kome?! Ovo?! Mi?! Nemoj da si naivna.“ I sipao je jednu rakijicu.

109
 ČOVEK ZVANI PROMENA

Bilo je devet sati ujutru, subota pre podne kad je neko zgrabio kvaku na ulaznim
vratima u stan, naglo ih otvorio i ušao unutra. Bio je to Kinez Li. Odmah je ušetao u
trpezariju i rekao: „Samo malo, samo malo.“ Dobrila je ustala od stola i sklonila se,
Mate je ustao sa kauča, Kinez Li se u hodu izuo i izvalio pravo na leđa, na istom tom
kauču gde je do malopre Mate spavao. Na sebi je imao belu majicu na kojoj je pisalo:
I japanski voz Iskače iz šina. Odmah za njim u stan je ušao i komšija profesor
filozofije, na sebi je imao belu majicu, sa slikom Žana Ženea, na kojoj je pisalo:
Jedno vreme sam živeo od krađe, ali je mojoj bezbrižnosti više odgovarala
prostitucija. Profesor je prišao trpezarijskom stolu, izvukao jednu stolicu i smestio se,
onda je rekao: „Ovo vam je jedno od onih čudesnih prepodneva kad se ptice čuju, a
čovek ćuti.“ Onda je Dobrila pogledala u Matu, ovaj je slegnuo ramenima. Onda je u
stan sporim hodom ušao i Fric, i on je prišao stolu u trpezarijji, skinuo je jaknu,
prebacio je preko naslona stolice i smestio se. Na sebi je imao belu majicu na kojoj
je pisalo: Odlučio sam: umesto da budem neuračunljiv, biću uspešan. Fric je zapalio
cigaretu, i pogledao u Dobrilu. Onda je pogledao u Matu. Onda je pogledao kroz
prozor u daljinu. Onda je Fric rekao: „Ima ovakvih dana, kada ti je nebo
najbolji prijatelj.“ Mate je stajao između stola i kauča, držao je u ruci telefon i
zbunjeno posmatrao šta se dešava, a pored njega je stajala Dobrila, držala je u ruci
naočare, i ona je zbunjeno posmatrala šta se dešava. Kinez Li je ležao na leđima i
držao nadlanicu na čelu i gledao u plafon. Profesor i Fric su sedeli za stolom,
zamišljeni. Onda je Dobrila pitala: „Kafa?“ Samo je Mate rekao: „ja bih mogao
jednu.“ Onda je Dobrila ušla u kuhinju, dohvatila je pet šolja i zamutila na brzinu pet
nes kafa pa ih je spustila na trpezarijjski sto. Onda su i ona i Mate seli za trpezarijski
sto. Onda se Dobrila zagledala u Frica pa ga je pitala: „A da li bi mi rekao šta se

110
dešava?“ Fric je rekao: „Pitaj Kineza Lija.“ Međutim, Kinez Li je izgledao toliko
očajno da je Dobrila onda pogledala u profesora filozofije i rekla: „Jeste da vam ta
majica ne pristaje, ali kad bi bar ovu situaciju objasnili?“ Profesor je pio kafu i gledao
kroz prozor pa je rekao: „Za nekog ko ne veruje u neobjašnjivo, ovo je veoma
neobično.“ Onda je Mate rekao: „Ako ovo potraje, moguće je da će mi se život
smučiti.“ Onda je Dobrila rekla: „Ja vas molim da mi se ovo objasni.“ Onda je
profesor filozofije uzdahnuo, pa su svi pogledali u njega, onda je on rekao: „A, ništa
nisam hteo, samo sam uzdahnuo.“ Onda je Fric rekao: „A da u mene pogledate
zbunjeno?“ Onda je Dobrila rekla: „Ti mi nikako nisi dorastao ovoj situaciji.“ Onda je
Fric rekao: „A hvala ti puno na iskrenosti.“ Onda je Mate rekao: „Profesore, od vas
se ipak više očekuje?“ A onda je profesor otpio gutljaj kafe pa je rekao: „Evo ovako,
hronološki. Našli smo se jutros, po dogovoru, kod komšije Kineza Lija da pijemo kafu,
zatekli smo ga u ovom istom položaju, dakle, ležao je na kauču, u prostoriji iza
kuhinje u restoranu, gledao je u plafon, na sebi je imao ovu istu majicu na kojoj piše:
I japanski voz iskače iz šina, pitao sam ga je l' sve u redu, ali onda je on ustao...“ Tu
se onda Kinez Li pridigao sa kauča u trpezariji pa je prekinuo profesora: „Molim vas,
sinoć kad sam se spremao za spavanje, obukao sam ovu čistu, belu majicu, i nije bilo
nikakvog natpisa na njoj.“ Onda je profesor filozofije rekao: „Tako je sve
počelo.“ Onda je Kinez Li rekao: „Tako je sve počelo.“ Onda je Mate pitao: „Pa šta je
onda bilo?“ Onda je Fric rekao: „Kinez, otvaraj dušu.“ Onda je Kinez Li rekao:
„Sanjao sam nešto, pa sam se jutros probudio sa ovim natpisom na majici.“ Tu je
onda Kinez Li napravio žalostan izraz lica i pognuo glavu. Opet je izgledao očajno.
Onda je profesor rekao: „Neka, ja ću. Sanjao je kako na onom njegovom kauču vara
ženu sa ćerkom mesara kod kojeg se snabdeva.“ Onda se Fric umešao: „I to vrlo
slikovito, ona je bila na njemu, nabila mu sise u nos, i dahtala je glasno na
srpskom.“ Onda je Kinez Li rekao: „Neka više, komšija, dosta je.“ Onda je Dobrila
rekla: „Pa to ti savest izbija kroz majicu?“ Onda je profesor rekao: „Ja se s tim
problemom još nisam susreo.“ Onda je Mate pitao: „A odakle onda vama dvojici te
majice?“ Onda je Fric rekao: „To smo na brzinu naštampali da ga utešimo.“ Onda ga
je Dobrila pogledala, pa je pogledala u njegovu majicu, pa je rekla: „Ja razumem da
je profesor sanjao čuvenog književnika, a koga si ti citirao?“ Onda se Fric isprsio,
istakao je belu majicu na kojoj je pisalo: Odlučio sam: umesto da budem
neuračunljiv, biću uspešan, pa je rekao: „Samog sebe u snu.“ Onda su ga svi
pogledali, pa je Fric rekao: „Imao sam noćnu moru, sanjao sam da želim da se
promenim. Ljudi, to vam je agonija.“

111
LJUDI SU POSLALI JASNU PORUKU:
SVE NAM JE SUMNJIVO!

112
 BUĐENJE NARODA

Bila je subota, sedam sati ujutru, Fric je bio budan, uzeo je mobilni koji je držao
pored kreveta, pogledao je nešto u telefonu pa se onda okrenuo prema Dobrili koja
je spavala. Pridigao se malo pa je onda Dobrilu uhvatio za rame i prodrmao je, pa je
onda učinio to još jednom, malo jače, pa se i ona probudila, okrenula je glavu ka
Fricu i jedno oko joj se širom otvorilo i gledalo je u Frica, drugo oko se nije otvorilo,
pa je on onda rekao: „Minus sedam, ubedljivo najhladniji dan u godini.“ Dobrila
ništa nije rekla, i dalje je samo to jedno oko bilo otvoreno i gledalo je u Frica. Onda
je Fric rekao: „Gde nestanu sve muve iz stana kad ovako zahladni?“ Dobrila je ležala
pokrivena jorganom do brade, i virila joj je samo glava dopola, i videlo se samo to
jedno oko koje je gledalo netremice u Frica, pa je onda on rekao: „Tačno znam šta
misliš dok buljiš u mene tim jednim okom.“ Dobrila ništa nije rekla. Onda je Fric
rekao: „Tačno znam, to oko kad bulji u mene ti misliš: Oh, majko, gde završih sa
ovom budalom na minus sedam u Srbiji, je tako?“ Dobrila ništa nije rekla, samo
je to oko buljilo. Onda je Fric rekao: „Pa ako ništa, boljeg od mene nisi mogla da
nađeš, i ako ništa, ladno bih priznao Kosovo, na primer, i pohapsto bih i isprebijao
sve koji bi se pobunili, i na primer, oduzeo bih imovinu svima koji su se obogatili u
poslednjih trideset godina, na primer, i poveo bih Srbijju...“, ali tu ga je Dobrila
uhvatila za rame i prodrmala ga snažno, pa je rekla: „Napusti krevet.“ Onda je Fric
ustao iz kreveta i progunđao: „Nikad se nećemo ujediniti, politički, nikad, nikad.“ I
izašao je iz sobe. Dobrilino oko se konačno zatvorilo i ona je navukla jorgan preko
glave. Onda je Fric ušao u trpezariju, na kauču je spavao Mate, bio je ceo pokriven
jorganom, samo mu je teme glave virilo. Onda je Fric otišao do kuhinje, uzeo
jednu šolju i napravio sebi kafu, vratio se u trpezariju, spustio šolju na sto, primakao
113
jednu stolicu da bude bliže kauču, zapalio je cigaretu, otpio gutljaj kafe, pa je blago
kažiprstom počešao Matu po kosi na temenu. Mate se nije ni pomerio. Onda je Fric
stavio na Matinu glavu i kažiprst i srednji prst i češkao ga tako po glavi. Uporno ga je
češkao. I puštio je i pio je kafu dok ga je češkao. Onda je Matina glava izvirila ispod
jorgana polako, polako, pa mu se onda i lice videlo, pa mu se onda samo jedno oko
otvorilo, i izbuljilo se u Frica. Onda je Fric rekao: „To si povukao na majku.“ Mate
nije ništa rekao, samo je to jedno oko netremice buljilo u Frica. Onda je Fric rekao:
„Minus sedam je napolju, subjektivni osećaj minus devet, ubedljivo najhladniji dan u
godini.“ Mate nije ništa rekao, nije se ni pomerio, samo je to jedno oko buljilo u
Frica. Onda je Fric rekao: „Tačno znam šta misliš dok buljiš u mene tim jednim okom,
kao i tvoja majka, tačno znam.“ Mate nije ništa rekao. Onda je Fric nastavio: „Tačno
znam, ti sad misliš: Majko moja, ovaj je sve luđi što je stariji, izgleda da ću morati da
bežim odavde, je l' tako? Znam, tako je.“ Mate nije ništa rekao, samo je oko buljilo.
Fric je duboko povukao dim iz cigarete pa je onda polako taj dim izduvao kroz
nozdrve, pa je otpio malo kafe, pa je rekao: „To što ti misliš da sam ja sve luđi što
sam stariji, to treba da ti bude motiv, da ti bude zvezda vodilja, da odatle crpiš
snagu, i da bežiš odavde u tri lepe pičke materine jer će ovde biti mrak narednih sto
godina.“ Onda je Mate blago dodirnuo jorgan, sa namerom da ga navuče preko
glave, ali je Fric to primetio, pa ga je sprečio, prvi je dohvatio jorgan i čvrsto ga
stegao, pa je rekao: „I to si povukao na majku, čim dođe do neslaganja, najradije bi
da se zavučeš pod jorgan.“ Mate ništa nije rekao, niti se pomerao, samo je i dalje
buljio jednim okom. Onda je Fric naglo povukao jorgan i Mate je ostao da leži na
kauču tako otkriven i sklupčan, i dalje se nije pomerao, samo je to jedno oko
buljilo. Onda je Fric video da Mate ima nešto odštampano na majici pa je ustao i
uhvatio Matu za ramena pa ga je okrenuo na leđa i video sliku Džona Kejdža i citat:
U mraku su sve mačke crne. Onda je Fric radosno pljesnuo šakama, pa je rekao: „Daj
tu majicu!“ Tu se onda Mate ponovo sklupčao od hladnoće, i dalje je gledao samo
jednim okom, ali sad prestravljeno. Onda je Fric rekao: „Daj tu majicu i ostavljam te
na miru!“ Tu se onda Mate na brzinu pridigao ii skinuo majicu sa sebe i zavrijačio je
ka Fricu, pa se vratio pod jorgan i prekrio se preko glave. Onda je Fric povukao dim
cigarete, otpio je gutljaj kafe, pa skinuo svoju majjicu na kojoj je bila njegova slika i
reči: Nemam nikoga s kime mogu da podelim odvratnost prema svakom obliku
ekspresije. Fric. Onda je obukao majicu koju je uzeo od Mate, a svoju je gurnuo Mati
pod jorgan. Onda je Mate izbacio Fricovu majicu ne provirivši ispod jorgana. Tu se
onda Fric malo šepurio po trpezariji u novoj majici, držao je cigaretu u ustima, pa je

114
onda nakratko prišao kauču i prodrmao Matu: „Samo ovo da pitam, je l' ti znaš gde
nestanu sve muve iz stana kad ovako zahladni?“

115
 TEŽAK OBLIK HISTERIJE

Bio je petak, devet sati ujutru, Dobrila je spavala, Mate je spavao kad je iznenada
profesor filozofije zalupao snažno po vratima stana, i Dobrila je odmah skočila iz
kreveta u sobi, a Mate je brzo skočio sa kauča u trpezariji, pa su oboje dotrčali do
vrata i pustili profesora filozofije da uđe u stan. Pa je profesor filozofije, inače
zadihan čovek, odmah s vrata rekao: „Čistili smo sneg i blato ispred restorana
Kineza Lija, Fric se okliznuo niz stepenice i udario glavom, izgleda da ima posledice,
ni reč nije umeo da izgovori.“ Dobrila je pitala: „Je I' ste zvali Hitnu?“ Pa je profesor
rekao: „Jesmo, brzo su došli, pogledali su ga i rekli da nije za bolnicu, tamo nema
mesta, brzo će se oporaviti kod kuće.“ Onda je opet neko zalupao na vrata pa su ušli
Kinez Li i dva bolničara sa maskama preko lica, koji su na nosilima držali Frica. Onda
je jedan bolničar rekao: „Molim vas, stavite maske.“ Onda je Mate rekao: „Ne pada
mi na pamet, kod kuće sam.“ Onda je Dobrila rekla: „Ni ja nisam oduševljena što ste
ga doveli ovde.“ Fric je ležao na nosilima i buljio u plafon predsoblja u kojem su svi
tako stajali. Onda je jedan bolničar rekao: „A gde ćemo sad sa pacijentom?“ Dobrila
je pitala: „A koja mu je dijagnoza?“ Onda je drugi bolničar rekao: „Mogući lakši oblik
potresa mozga.“ Dobrila je rekla: „Onda je moguć i teži oblik, i šta ćemo mi onda s
njim?“ Tu je prvi bolničar rekao: „Vodite ga kod doktora.“ Onda je Mate rekao: „A
što ga vi sad odmah ne odvedete, tu ste s kombijem?“ Onda je prvi bolničar rekao:
„Ali sad ga je doktor pogledao i rekao da ga donesemo kući i da će biti sve u
redu.“ Onda je Dobrila rekla: „A ako ne bude? Mi nemamo kombi.“ Onda je Kinez Li
rekao: „Dajte ga ovde na kauč, ako ga vi ne budete hteli, odneću ga kod mene u
restoran.“ Tu je onda Dobrila izvadila masku iz dekoltea spavaćice pa je rekla: „Ubi
me ovaj Kinez koliko je praktičan.“ Onda je Mate izvadio masku iz bokserica pa je
rekao: „Ja ne znam koliko godina njemu treba da živi u Srbiji da poprimi bar malo
našeg mentaliteta.“ Tu je onda jedan bolničar pogledao u Matu, pa se ovaj isprsio i
pokazao mu majicu na kojoj je pisalo: Čoveku je toplije dok sere. Onda su bolničari

116
doneli Frica do kauča u trpezariji i vešto ga premestili sa nosila. Fric je netremice
buljio u plafon. Onda je Dobrila pitala: „Je l' on uopšte progovorio?“ Tu je onda
profesor filozofije rekao: „Otkako je pao na glavu nije reč rekao.“ Onda je Dobrila
rekla: „To onda nije lakši oblik.“ Onda je jedan bolničar rekao: „Ovde vam je izveštaj
od doktora, mi smo naše obavili.“ Onda je Mate rekao: „Ja bih vam vrlo rado
napravio po cedevitu, ali kako ćete s maskama.“ Onda je Dobrila rekla: „Mogla bih i
ja kafu da vam ponudim, ali šta da se radi, pandemija je.“ Tu su se onda bolničari
zahvalili i pobegli napolje. I tako je Fric ležao na leđima, na Matinom kauču, i sve
vreme je buljio u plafon. Profesor filozofije i Kinez Li su se smestili za trpezarijski sto,
Dobrila je umutila svima po nes kafu pa je razdelila šolje, pa su i ona i Mate skinuli
maske i seli i primakli se Fricu. Dobrila je onda pogledala u Frica pa je rekla: „Možda
je izgubio pamćenje.“ Pa je Mate rekao: „Ili moć govora.“ Onda je Fric glasno
uzdahnuo. Tu je onda Kinez Li rekao: „Evo ga, izgleda da mu je bolje.“ Svi su sa stola
buljili u Frica koji je ležao na kauču. Tu je onda profesor filozofije rekao: „U mozgu
nam je sve, kad se potrese treba mu vremena.“ Onda je Mate pogledao u profesora
pa je rekao: „A ova vam je genijalna, je mogu to na majicu da stavim?“ Onda je
profesor filozofije rekao: „Naravno, samo me potpiši, molim te.“ Onda su i dalje
tako sedeli za trpezarijskim stolom, pili su kafe, pušili, gledali su u Frica i čekali.
Onda je posle nekog vremena Fric ponovo glasno uzdahnuo. Onda je iznenada
poluglasno izgovorio: „Sećam se.“ Tu su se svi za stolom još jače izbuljili u Frica
iščekujući nastavak. Pa je Fric dodao: „Sećam se. Tu je bila jedna žena pored mene u
krevetu.“ Onda je Dobrila rekla: „Pa ja, naravno.“ Onda je Fric rekao: „Tu je bilo i
neko dete u malom krevetu.“ Onda je Mate rekao: „Pa ja, ali nekada.“ Onda je Fric
nastavio: „Tu je bio i neki starac za stolom.“ Onda je profesor filozofije rekao:
„Komšija me se ipak setio.“ Onda je Fric rekao: „A tu je bio i neki čovek čudnog
izgleda.“ Onda je Kinez Li rekao: „Nikad me neće prihvatiti.“ Ali onda je Fric počeo
blago da se trese i lice da mu se mršti, pa je rekao: „I svuda naokolo gomila
nekih žaba, raznih gmizavaca, i puno ljudi, neko blato svuda naokolo, i galama i buka,
i histerija, jeziva histerija.“ Onda je Dobrila rekla: „Šta li mu ovo znači?“ Onda je
profesor filozofije rekao: „Možda misli na medije u Srbiji?“ Onda je Mate rekao: „A
možda na stanje u društvu?“ Onda je Kinez Li rekao: „A možda na političku
situaciju?“ Onda je Dobrila rekla: „A možda na ulogu crkve?“ Fric je onda ponovo
glasno uzdahnuo, pa je rekao: „A mnogo je teško oporaviti se dok ti neko sedi nad
glavom, ne zatvara usta i bulji u tebe sa pola metra.“

117
 ŽIVOT U PREDSOBLJU

Bila je nedelja, osam sati ujutru, Dobrila se probudila, otvorila je oči, pogledala je u
stranu i videla da Fric nije u krevetu, onda se protegla pa se raširila preko kreveta, i
ponovo je zaspala. Onda je bilo devet sati, opet se probudila, otvorila je oči,
pogledala u stranu i videla da Fric i dalje nije u krevetu, pa je ustala i otvorila vrata i
izašla u predsoblje, ali se odmah saplela i srušila preko Frica koji je ležao na patosu.
Onda je tako ležeći na njemu rekla: „Zašto tu ležiš?“ Onda je Fric rekao: „Imam
simptome postkovida.“ Tu ga je Dobrila zapitano pogledala, pa je Fric rekao: „Bio
sam u kupatilu, obavio nuždu, istuširao se, oprao zube, ali bilo je to previše,
premorio sam se pa sam odmah ovde prilegao.“ Onda se Dobrila pridigla pa je ušla u
trpezariju, Mate je spavao na kauču, onda je izašla iz trpezarije, pa je ušla u kupatilo
i zaključala se. Pa se vrlo brzo otključala i izletela iz kupatila pa je rekla: „Slagao si
me za redosled radnji u kupatilu, sto puta sam te zamolila da ne obavljaš nuždu na
kraju.“ Onda je Fric rekao: „Tako sam naučio.“ Onda ga je Dobrila preskočila i vratila
se u krevet, i zaspala je ponovo. Fric je ostao da leži na patosu i gledao je u plafon.
Nije prošlo mnogo, Mate se probudio u trpezarijji, protegao se pa je onda ustao,
prošetao se i otvorio vrata, ali se odmah sapleo o Frica čim je zakoračio iz trpezarije,
srušio se preko njega i udario glavom o patos. Onda je Fric rekao: „Izgleda da ovde
svi putevi vode preko mene.“ Mate je ležao pored Frica i držao se za glavu, pa je
pitao: „Zašto ne odeš u krevet kad već imaš te simptome?“ Onda je Fric rekao:
„Odlično mi je ovde.“ Onda je Mate rekao: „Ovako će neko da nastrada
jednom.“ Onda je Fric pitao: „A gde si požurio?“ Onda je Mate rekao: „Da se
istuširam.“ Pa je Fric rekao: „Još ti je rano, lezi ovde slobodno.“ Onda su Mate i Fric
ležali na patosu u predsoblju jedan pored drugog i obojica su gledali u plafon. Onda
118
je Mate pitao: „I o čemu razmišljaš dok ležiš ovde na dnu?“ Onda je Fric rekao: „O
gasovodu i spomenicima.“ Posle nekih pola sata vrata sobe su se otvorila, Dobrila je
zakoračila, Mate je viknuo: „Pazi!“, ali bilo je kasno. Saplela se i srušila se preko Frica
i udarila vrhom brade o pod, prevrnula se i ostala da leži tako na patosu. Onda je
Fric pitao: „Jesi se jako udarila?“ Onda je Dobrila rekla: „A jako, ne pitaj me
ništa.“ Onda je Fric rekao: „Mnogo mi je žao, evo i Mate se jako udario.“ Onda je
Mate rekao: „Nema veze, samo nam se ti odmaraj tu na patosu.“ Onda je Dobrila
rekla: „To je tačno, neka si ti nama bolje, pa makar poginuli jednom zbog
tebe.“ Onda je Fric rekao: „Dirnuli ste me, priznajem, ovoliko pažnje i nežnosti
nisam očekivao.“ Onda je Dobrila rekla: „A drago mi je što si osetio i doživeo našu
porodičnu vrednost.“ Onda je Mate rekao: „Ma meni je ovo prvi put
da je doživim.“ Onda je Dobrila rekla: „A posebno mi je drago zbog tebe, i što mi
oblačiš ove idiotske majice tokom noći da me svako jutro izbezumiš.“ Dobrila je,
inače, na sebi imala belu majicu na kojoj je pisalo: Dole Šopenhauer, živela njegova
majka! Onda je Mate rekao: „To ti je moje veliko zadovoljstvo.“ Onda je Fric rekao:
„A koja mi je milina da ležim ovde i da vas tako slušam, osećam se kao Srbija u
malom.“ Fric je na sebi imao ma]jicu na kojoj je pisalo: Živele neuroze! I tako su njih
troje ležali na leđima, na patosu u predsoblju, Dobrila se držala za bradu, Fric je
držao ruke ispod glave, a Mate, koji je nosio majicu na kojoj je pisalo:
Kontemplacija je majka, držao je šaku na bolnom mestu na glavi. A onda je neko
zazvonio na ulaznim vratima, Dobrila je pitala: „Ko je?“, pa se čuo glas: „Komšija,
profesor filozofije u penziji.“ Onda je Fric rekao: „Slobodno.“ Onda je profesor
otvorio vrata i zakoračio unutra, i odmah se sapleo i strovalio preko ovo troje i
udario glavom o patos i ostao tako da leži nepomično. Onda je Mate rekao: „A mogli
smo da ga upozorimo.“ Onda je Fric rekao: „Meni nije palo na pamet.“ Onda je
Dobrila rekla: „Ni meni, izgleda da sam i zaboravila na to gde smo.“ Onda je Fric
rekao: „Potpuno sam se izgleda navikao na ovaj život na dnu
predsoblja.“ Onda je Mate rekao: „I ja.“ Onda je Dobrila rekla: „I ja.“ Onda je
profesor filozofije rekao: „I ja, već decenijama.“ Onda se profesor, koji je bio vidno
ošamućen, jedva malo pridigao, skinuo je kaput, videla se majica na kojoj je pisalo:
Đubre mora da se iznosi svaki dan, inače se usmrdi, položio je kaput na patos i
pružio se preko njega. Onda je Fric rekao: „Ako smem da primetim, izuzetna
majica.“ Onda je Dobrila rekla: „Izuzetna, zaista.“ Onda je Mate rekao: „Nemam
reči.“ Onda je profesor rekao: „Hvala puno, hvala svima. Slažem se, malo remek-
delo, a velika istina.“ Onda je Mate rekao: „Plašim se samo da neko može da pomisli

119
da se to odnosi na Život u Srbiji.“ A onda je profesor rekao: „Ja u to ne
verujem.“ Onda je Fric rekao: „Ni ja.“ Onda je Dobrila rekla: „Ni ja.“ Onda je Mate
rekao: „Onda ni ja, izgleda da sam malo jače udario glavom.“

120
 TAJNE I MISTERIJE

Bila je subota, osam sati ujutru, Dobrila je spavala kad je osetila da je neko drma za
rame, pogledala je i videla Matu kako drži kažiprst na ustima i kleči pored nje. Na
drugoj strani kreveta spavao je Fric. Onda je Dobrila podigla obe obrve pa joj je
Mate pokazao list papira na kojem je pisalo: „Dođi hitno, važno je.“ Onda je Dobrila
polako ustala iz kreveta i zajedno su izašli iz sobe. Ušli su u trpezariju, Dobrila je sela
za veliki sto, pa je Mate rekao: „Moram nešto da ti pokažem, sinoć sam u prolazu
oborio Fricovu jaknu u predsoblju, i onda je ovo ispalo iz džepa.“ Tu je Mate ispružio
ruku i na sto spustio kompas, perorez i konopac za preskakanje. Dobrila je sanjičavo
gledala u te predmete na stolu, pa je onda pogledala u Matu, pa je rekla: „Je l' ovo
nije moglo da sačeka?“ Tu je onda i Mate seo za sto pa je rekao: „A je l' ti nisi
primetila da se čudno ponaša otkako je imao virus a onda i pao na glavu pre par
nedelja?“ Onda je Dobrila ustala i otišla u kuhinju i tamo napravila veliku nes kafu,
pa je rekla: „On se čudno ponaša oduvek, meni ne trebaju dokazi.“ Tu je onda Mate
rekao: „Kako onda objašnjavaš ove predmete?“ Onda je Dobrila zapalila cigaretu,
otpila malo kafe i rekla: „Rekao je da mora više da pešači, da ga je ovaj virus
potpuno iscedio.“ Onda je Mate rekao: „Dobro, a konopac? I kompas?“ Onda je
Dobrila rekla: „Ako se izgubi, da zna gde je.“ Onda je Mate rekao: „A
perorez?“ Onda je Dobrila rekla: „Da usput pojede jabuku.“ Onda je Mate pitao: „A
s obzirom da znaš o kome pričamo, je l' tebi to normalno?“ Onda je Dobrila rekla:
„Nimalo.“ Tu se onda čulo zvono na vratima, pa je Mate otišao da ih otvori, pa su
ubrzo ušli u trpezariju komšije profesor filozofije i Kinez Li i posedali za sto. Onda je
Mate rekao: „Ja sam ih pozvao da podelimo brigu.“ Onda je Dobrila rekla: „Je l' ste
vi upoznati sa ovom misterijom?“ Onda je profesor filozofije rekao:
„Nažalost.“ Onda je Dobrila pitala: „Je l' to vama normalno?“ Onda je Kinez Li rekao:
„Da vam kažem, kad neko dugo pešači, svašta na zemlji pronađe.“ Onda je Mate
uzeo papir i olovku pa je to zapisao. Tu je onda Dobrila zapitano pogledala u Matu,

121
pa je Mate rekao: „Ume Kinez ovako da bljesne ujutru, treba mi ovaj citat za
majicu.“ Onda je Dobrila pogledala u profesora filozofije, pa je ovaj rekao: „Kad je
rano za zaključke, stvari treba shvatiti još ozbiljnije.“ Onda je Dobrila pogledala u
Matu i pitala: „Hoćeš i ovo da zapišeš?“ Onda je Mate rekao: „Ovo neću, nije mi
ostavilo utisak.“ Onda je Dobrila rekla: „Ja ne vidim ovde mnogo razloga za brigu,
Fric je odlučio da pešači preko dana, moguće je da je sve ovo pokupio negde usput i
stavio u džep.“ Onda je profesor filozofije otpio gutljaj kafe pa je rekao: „Osim ako
ovo nije uradio namerno.“ Onda se Kinez Li zagrcnuo i ispljunuo kafu na sto. Onda je
Dobrila rekla: „Ne razumem.“ Onda je i Mate rekao: „Ni ja.“ Onda je profesor
filozofije rekao: „Ne bih da prejudiciram, ali mnogi su tako, na primer još u
Jugoslaviji, odlazili na tajne sastanke na tajna mesta, krili tajne političke ili seksualne
aktivnosti, a vraćali se kući sa kartom iz bioskopa u džepu.“ Onda se Dobrila
zagrcnula i ispljunula kafu u pepeljaru. Onda se i Mate zagrcnuo i ispljunuo kafu po
kolenima. Onda je profesor rekao: „Znate, poturanje lažnih tragova je drevni način
da se prikriju prave aktivnosti.“ Onda je Dobrila rekla: „Teško mogu i da zamislim da
Fric ima aktivnosti.“ Onda je Kinez Li pitao: „Kakve veze ima Jugoslavija sa
ovim?“ Onda je profesor rekao: „Nikakve, ima veze sa mojim godinama.“ Onda je
Dobrila pogledala u profesora pa je pitala: „Je l' ovo sad neko prejudiciranje da se
Fric, recimo, tajno politički angažovao, ili da me vara?“ Tu je onda profesor filozofije
pogledao u sto: „Biću iskren i precizan, pojma nemam.“ Tu se Dobrila naglo
zacrvenela u licu, slošilo joj se odjednom i nije mogla da dođe do vazduha. Onda se i
Kinezu Liju naglo slošilo, ubledeo je u licu i otežano je disao. Onda je Mate rekao:
„Izgleda da Kineza Lija proganjaju tajne aktivnosti.“ Onda je profesor rekao: „Molim
vas, ovo su samo pretpostavke.“ Onda je Mate rekao: „Jesu, ali su ubitačne.“ A onda
se čulo zvono na vratima, pa je Mate ustao i otišao do vrata, pogledao kroz špijunku,
pa se vratio u trpezariju: „Neko malo dete zvoni.“ Onda ga je Dobrila pogledala pa je
rekla: „Meni je muka više od tvojih misterija.“ Onda je Mate otišao i otvorio vrata,
malo dete je ušlo unutra, prišlo stolu i pokupilo kompas, perorez i konopac, i
krenulo je napolje, ali ga je Dobrila uhvatila za kragnu i pitala: „Šta ti radiš
ovde?“ Onda je malo dete reklo: „Ja sam tu iz komšiluka, juče je počela kiša pa sam
zaboravio ove igračke, čika Fric mi je poslao poruku da su kod njega.“ Onda je
Dobrila pitala: „A kad ti je poslao poruku?“ Onda je malo dete reklo: „Malopre, čika
Fric je i vama poslao poruku.“ Onda je malo dete ispružilo ruku i pokazalo telefon, i
na ekranu je pisalo: „Građani, gledajte svoja posla, greške nisu kod njih, nego kod
vas.“

122
 OKO KOJE VIDI SVE

Bila je noć, tri sata posle ponoći, petak na subotu, mrkli mrak, neko se šunjao po
stanu, ušao u trpezariju, pa u kuhinju, pa je otvorio frižider, pa se upalilo svetlo u
frižideru, i onda se videlo da je taj neko Dobrila, pa se videlo kako otvara veliku
kutiju sa sladoledom od vanile i kašikom grabi veliku količinu, gurnula je glavu iza
vrata frižidera i počela da liže kašiku i da pušta čudne glasove i uzdahe uživanja.
Onda je zagrabila još jednom, zatvorila vrata, naslonila glavu na frižider i nastavila
da liže kašiku punu sladoleda u mraku, kada se iza njenih leđa začuo glas:
„Pssss!“ Tu je Dobrila poskočila i udarila glavom u frižider, okrenula se i videla lice
obasjano svetlom sa mobilnog telefona kako bulji u nju, i takođe liže kašiku punu
sladoleda. Bio je to Fric koji je sedeo na patosu ispod trpezarijskog, stola. Onda se
Dobrila došunjala do njega i prošaputala: „Prestravio si me, šta radiš tu pod
stolom?“ Onda je Fric šapnuo: „Isto što i ti, jedem sladoled.“ Onda je Dobrila sela
pored njega pa je šapnula: „Ugasi tu lampu, probudićeš Matu.“ Pa je Fric šapnuo:
„Onda ne vidim sladoled.“ Pa je Dobrila šapnula: „Gde si našao tu kutlaču?“ Pa je
Fric šapnuo: „Tamo gde si je i ti tražila.“ Onda je Dobrila šapnula: „Daj malo lampu
da vidim koliko mi je ostalo.“ Pa je Fric okrenuo mobilni ka njoj, al onda je Dobrila
šapnula: „Ne osvetljavaj mi sise.“ Onda je Fric šapnuo: „Hteo sam da ti vidim
majicu.“ I onda su njih dvoje sedeli ispod velikog stola u trpezariji i krišom jeli
sladoled, dok je na kauču spavao Mate prekriven jorganom, i u jednom trenutku se
Mate uznemirio, okretao se u snu, pa je Fric isključio svetlo na mobilnom, onda je
Mate navukao jorgan i čvrsto se umotao, i nastavio je da spava. Onda je Dobrila
šapnula: „Daj svetlo.“ Onda je Fric opet upalio svetlo na mobilnom, pa je šapnuo:
„Koji si sladoled uzela?“ Pa je Dobrila šapnula: „Vanilu. A ti?“ Onda je Fric šapnuo:
123
„Čokoladu i mango i vanilu.“ Onda je Dobrila šapnula: „Nisam znala da imamo i
čokoladu i mango.“ Onda je Kinez Li šapnuo: „Ni ja.“ Tu se Dobrila prepala i
poskočila i udarila jako glavom o trpezarijski sto, pa je nervozno šapnula: „Osvetli
ga!“ Onda je Fric okrenuo mobilni ka Kinezu Liju, pa se tu ukazalo i bledo lice
profesora filozofije kako liže sladoled. Opet se Dobrila prepala, opet je lupila glavom
o sto, pa je šapnula: „I vi ste tu?!“ Onda je profesor šapnuo: „Meni niste rekli da ima
tri vrste sladoleda.“ Onda je Fric rekao: „Kad vanile ima najviše.“ Onda je Dobrila
gurnula Frica i šapnula: „Osvetli mi put do frižidera.“ Onda je Fric okrenuo mobilni i
Dobrila se pridigla, tiho je prišla frižideru i izvadila sve tri kutije sa sladoledom, i
onda se vratila ispod trpezarijskog, stola, pa je šapnula: „Daj svetlo.“ Onda je Fric
usmerio mobilni ka kutijama sladoleda koje se se nalazile na patosu, pa je Dobrila
gurnula ka Fricu kutiju sa vanilom i šapnula: „Ti jedi odavde, mi ćemo mango i
čokoladu.“ Onda je Fric prigrabio kutiju sladoleda od vanile, pa je zahvatio kutlačom,
a onda je malo dete šapnulo: „Nema više jagode.“ Tu su se Dobrila i Kinez Li i
profesor filozofije prestravili i izudarali glavama o sto, Mate se umalo probudio, Fric
je isključio svetlo na mobilnom dok se Mate nije umirio. Onda je Dobrila prodorno
šaputala: „Otkud ti to, malo dete, tu?!“ Onda je Fric šapnuo: „Zamolili me njegovi
roditelji da ga pričuvam večeras.“ Onda je Dobrila šapnula: „Zašto?“ Onda je Fric
šapnuo: „Ne mogu sad pred njim o tome.“ Onda je malo dete šapnulo: „Meni je
ovde odlično sa vama.“ Onda je Dobrila šapnula: „Ne sumnjam, sad je i tvojim
roditeljima odlično.“ Onda je profesor šapnuo malom detetu: „Sine, koliko ti imaš
godina?“ Onda je Kinez Li šapnuo: „Kakve to sad veze ima?“ Onda je Dobrila šapnula:
„Otkud njemu sladoled od jagode?“ Onda je Fric šapnuo: „Dobrila, ti si ovde
ubedljivo najnervoznija.“ Onda je profesor šapnuo: „I ja sam primetio.“ Onda je
Kinez Li šapnuo: „I ja.“ Onda je malo dete šapnulo: „I ja.“ Onda je Dobrila šapnula:
„Jesam, grize me savest, priznajem.“ Onda je malo dete šapnulo: „Je I' zato što se
krijemo?“ Onda je Dobrila šapnula: „Jeste, i zato što krademo, i to od Mate.“ Onda
je Fric ponovo osvetlio Dobrilu, pa je ona šapnula: „Opet mi osvetljavaš sise.“ Onda
je Fric šapnuo: „Ne osvetljavam ti sise nego majicu, imaš nešto na njoj.“ Onda je
Dobrila spustila pogled i rastegla majicu, i onda se videlo veliko krvavo ljudsko oko i
citat Majstora Ekharta: Oko kojim vidim Boga, isto je oko kojim Bog vidi mene. Tu je
onda Dobrila vrisnula i izletela napolje iznad stola, Mate se probudio, ustao je iz
kreveta i upalio svetlo, pa je onda video usplahirenu Dobrilu kako beži u sobu. Onda
je Mate rekao: „A je I' ste vi stvarno mislili da se nikad neće saznati kako kradete
sladoled noću?“ Ponovo je pogasiio svetla, sagnuo se i seo ispod stola pored Frica i

124
ostalih, pa je rekao: „Dajte mi sladoled.“ Onda je malo dete pitalo: „Šta joj je to
savest?“ Onda je Fric uperio svetlo u malo dete pa je rekao: „Kad ti je žao što je
neko pojeo vanilu.“

125
 DOBRO JUTRO, DOVIĐENJA

Bila je subota, osam sati ujutru, kad je neko na vratima zazvonio jednom, pa onda
još jednom, a onda više nije prestao da zvoni, ali u stanu se niko nije ni pomerio, ni
Mate na kauču u trpezariji, a ni Fric i Dobrila u krevetu u spavaćoj sobi. Pravili su se
da spavaju sve troje. Zvono nije prestalo da zvoni, minuti su prolazili. I prolazili. Sve
vreme je zvonilo. Onda se Dobrila javila iz kreveta: „Mate, ovo je izgleda nešto
hitno.“ Onda se Mate javio iz trpezarije: „Ne verujem.“ Onda se Dobrila ponovo
javila: „A da ipak pogledaš?“ Pa je Mate rekao: „Em je subota, em je osam ujutru,
em je kiša napolju.“ Onda je Dobrila rekla: „Možda je požar?“ Onda je Mate rekao:
„Gde nema dima, nema ni vatre.“ Onda je Dobrila gurnula Frica, ali je ovaj rekao: „Ja
nikog ne očekujem i ništa me ne zanima.“ Zvono je i dalje zvonilo na vratima i
Dobrila više nije mogla da izdrži. Ustala je iz kreveta, izašla iz sobe i otvorila
vrata.Ispred je stajalo malo dete i brzo je sklonilo ruku sa zvona, pa je reklo: „Moji
kreče stan pa su mi rekli da dođem kod vas.“ Onda je malo dete ušlo unutra, prošlo
je pored Dobrile, pa je ušlo u trpezariju, izvuklo jednu stolicu i selo za sto. Onda se
Dobrila vratila u sobu, legla je na svoju polovinu kreveta i pokrila se, pa je gurnula
Frica: „Došao ti je drug.“ Onda je Fric rekao: „Neka sačeka.“ I opet su se sve troje
pravili da spavaju. Konačno je bilo tiho u stanu. Onda je malo dete počelo da pevuši
nešto za sebe, ali se ipak čulo. Onda je Dobrila gurnula Frica pa je rekla: „Drug ti je
tamo zapevao.“ Onda je Fric rekao: „Čujem, samo ne mogu da prepoznam
pesmu.“ Onda je Dobrila rekla: „Ni ja.“ Onda se Mate javio iz trpezarije: „Ovo malo
dete ovde pevuši neku pesmu.“ Pa je Dobrila rekla: „Čujemo, ali ne prepoznajemo
koju.“ Onda je malo dete prestalo da pevuši, pa je reklo: „Je l' se svako jutro ovako
družite?“ Onda je Mate pitao: „Kako se družimo?“ Onda je malo dete reklo: „Pravite
126
se da spavate, a govorite.“ Onda mu niko nije odgovorio. Onda je malo dete reklo:
„Je l' istina da ste se vi pre godinu dana vratili u Srbiju iz inostranstva?“ Niko mu ni
na ovo nije odgovorio, pa je malo dete reklo: „Ja nešto ne verujem da ste se u
inostranstvu pravili da spavate, a govorili.“ Opet su sve troje ćutali. Onda je malo
dete nastavilo: „Pretpostavljam da ste se zato i vratili, mora da ste tamo morali da
ustanete i da budete budni i da radite.“ I dalje su sve troje ćutali i nisu se pomerali u
krevetu. Pa je malo dete nastavilo: „A ima i ona poslovica koja kaže: "'Ne možete
probuditi čoveka koji je se pravi da spava', ali ja nešto ne verujem da je to ovde
problem.“ I dalje su sve troje ćutali i ležali, pa je onda malo dete reklo: „Ja mislim da
je poenta te poslovice da je ipak bolje da čovek ustane i suoči se sa svojim
problemima.“ Onda se javio Mate u trpezariji: „Ovo malo dete mi je
nepodnošljivo.“ Onda je Dobrila rekla: „I meni.“ Onda je Fric rekao: „I meni.“ Onda
je malo dete reklo: „Ali meni nije to bila namera, šta da radim kad su me poslali
ovde, ali samo ako mogu da primetim da vama ipak nešto lošije ide suočavanje sa
istinom, a to sam vam ja od jutros, imate malo dete u trpezariji.“ Tu se Dobrila
zagledala u plafon, Fric je kopao zanokticu, Mate je cedio bubuljicu na vratu. Onda
je malo dete reklo: „Ja verujem da vama nije lako, i da bi najradije da vaš problem
reši neko drugi ili da me gurnete pod tepih.“ Onda se Mate opet javio: „Meni je
muka od ovog malog.“ Dobrila i Fric su ćutali. Onda je malo dete nastavilo: „Tačno
znam, ja vam dođem kao neki problem iz prošlosti, vi biste najradije da me
nema.“ Onda je Mate stavio ruke na uši, Dobrila je pokrila glavu jastukom, a Fric se
prekrio jorganom. Onda je malo dete nastavilo: „Tačno znam, prvo sam pomislio da
me moji šalju kod vas jer nemaju da me nahrane, ali sam shvatio da nije to, onda
sam pomislio da hoće da imaju seks pa da im ne smetam, ali sam shvatio da nije ni
to, pa sam pomislio da možda stvarno hoće da okreče stan, ali bilo mi je jasno da to
tek nema šanse da bude, da bih tek na kraju shvatio da i oni samo hoće da spavaju i
da ne ustaju iz kreveta.“ Onda se Dobrila javila iz kreveta: „Majke ti, kako si to
shvatio?“ Onda je malo dete reklo: „Tako što sam čuo kad je tata rekao: 'Vidi ove šta
nam rade”, a mama je rekla: "Je l' misliš na vakcine”, a tata je rekao ”Ne, nego na
Džoa Bajdena'.“ I tu je malo dete zaćutalo. Onda je Dobrila rekla: „Pa šta si tu
shvatio?“ Pa je onda malo dete reklo: „Da je možda i bolje da se neki ljudi ne
bude.“ Tu je onda Dobrila gurnula Frica pa je rekla: „Je I' tebi ovo poznato?“ Onda je
Fric rekao: „Jeste, mali će da završi ili na Islandu ili u Kanadi.“ Tu je onda Dobrila
naglo ustala iz kreveta, pa je Fric pitao: „Gde ćeš?“, pa je onda Dobrila rekla: „Da mu
pravim sendviče.“

127
 ŽIVOT U NISKOM LETU

„Majko moja!“, viknula je Dobrila. Bio je petak, devet sati ujutru, kad je Dobrila
istrčala iz sobe i raščupana uletela u trpezariju. Za stolom je već sedeo Fric i pio kafu
i pušio, i on raščupan i umornog lica, a bogme i izmučenog pogleda. Pa je Dobrila
rekla: „Pogledaj ovo! Pa ja više nemam snage za ovo ludilo!“ Onda je Dobrila
rastegla svoju belu majicu u kojoj je spavala, na kojoj je bila odštampana slika laste
u letu, a ispod je pisalo: Gradska lasta. Onda je Fric pogledao u Dobrilinu majicu, pa
je ustao i rastegao svoju majicu, stavio je prst na grudi i rekao: „Ne pričaj mi
ništa.“ Na njegovoj majici je bila odštampana slika ptice kako kljuca stablo i pored je
pisalo: Troprsti detlić. Onda je Dobrila rekla: „Moja majica je bila potpuno bela kad
sam sinoć legla u krevet.“ Pa je Fric dodao: „I moja je bila bela.“ Onda su oboje seli
za sto, šolja sa kafom je čekala Dobrilu. Onda su oboje pogledali u Matu koji je
mirno spavao, pa je Dobrila povukla dim i spustila cigaretu u pepeljaru, pa je ustala i
napunila čašu vodom i iz zaleta je prosula po Mati. Onda je Mate preplašen i mokar
skočio iz kreveta i stresao jorgan sa sebe pa je stajao tako zbunjen, a na sebi je imao
belu majicu na kojoj je bilo odštampana slika beloglavog supa i citat Džona Kejdža:
Spasavajte sebe iz bilo kog kaveza u kojem ste se našli. Onda je Dobrila rekla: „Znala
sam da je on umešan u ovo.“ Fric je gledao u Matu, ali ovaj je stajao zbunjen i buljio
u svoju majicu, pa je rekao: „Ali i ja sam sinoć obukao potpuno čistu belu
majicu.“ Onda je i on seo za sto, pre toga napravio jednu nes kafu, pa je zapalio
cigaretu. I tako su sve troje sedeli u trpezariji i pili kafu i pušili. Onda je Fric pitao:
„Jesi li siguran da nas ne presvlačiš u snu?“ Pa je Mate rekao: „Siguran sam, a i prvi
put vidim ove majice sa pticama.“ Onda je Dobrila rekla: „Ako nisi ti ovo uradio,
onda imamo zajebanu situaciju.“ Onda je Mate pitao: „Je l' moguće da nam
porodično izbijaju isti ružni snovi?“ Onda je Dobrila rekla: „Ima i ružnijih stvari od

128
ptica, nego kako baš da nam iste noći izbiju?“ Onda je Fric rekao: „Ja gluplji dijalog
od ovog vašeg još nisam čuo.“ Tu su onda Mate i Dobrila pogledali u Frica, pa je ovaj
mudro pogledao u vrh cigarete dok je uvlačio dim. Onda je Dobrila pitala: „A kad si
tako genijalan, onda nam objasni ovo?“ Tu je onda Fric otpio gutljaj kafe pa je rekao:
„Meni nije jasno dokle ću morati sve da vam crtam.“ Tu su se i Dobrila i Mate naglo
zacrveneli u licu pa je Mate rekao: „Pa podeli tu tajnu s nama.“ Onda je Dobrila
rekla: „Budeš li spomenuo svetske moćnike, pljunuću te.“ Onda je Fric rekao:„Plašim
se da vam istina neće biti prijatna kad je čujete.“ Onda je Dobrila rekla: „Ja mogu da
je podnesem.“ Onda je Mate rekao: „I ja.“ Ali onda se čulo zvono na vratima, pa je
Mate otvorio, pa je u stan ušao zadihani komšija profesor filozofije i rekao:
„Potpuno sam skrhan, slomljen, zgažen, znojav i isceđen, potpuno.“ Profesor je
nasebi imao belu majicu na kojoj je bio odštampan natpis: Neke ptice vole da žive u
kavezu. Onda je profesor rekao: „Ja, kojeg je radoznalost vukla kroz život, koji
smisao bića vidim u znanju, zar iz mene ovaj natpis da izbije na majicu?!“ Onda je i
Profesor seo za sto, Dobrila mu je napravila jednu nes kafu, pa je onda Mate rekao:
„To stvarno nije fer prema vama.“ Onda je Fric rekao: „Nije fer, ali mnogo toga
objašnjava.“ Onda je Dobrila rekla: „Ne znam uopšte šta bih rekla.“ Onda je
profesor rekao: „Koliko god da se čovek trudi, nešto mu u grlu stoji, uvek tu nešto
nije dobro.“ Onda je Fric rekao: „Ako bi mogli samo malo preciznije?“ Onda je
profesor rekao: „Da meni ovo izbije na majicu tokom noći, zašto?“ Onda je opet Fric
rekao: „Jako je sada bitno da se svega setite i da budete precizni.“ A onda se Dobrila
okrenula ka Fricu pa je pitala: „A koga ti glumiš ovde?“ Ali onda se ponovo čulo
zvono na vratima, pa je Mate otvorio, pa je u stan ušao očajan komšija Kinez Li,
prišao je stolu u trpezariji pa je pokazao majicu na kojoj je bio crtež penisa i veliki
natpis: Ko ga digne, njegov je. Pa je Kinez Li rekao: „A bila mi je to nova bela kineska
smol majica sinoć.“ Onda je i Kinez Li seo pored profesora, pa je i on dobio nes kafu
pa je rekao: „Daj i cigaretu.“ Pa mu je Fric dao cigaretu i rekao: „Jeste ti prostačka ta
majica, ali ruku na srce, da se ne lažemo, ti i jesi seksualno opterećen čovek.“ Onda
je profesor rekao: „Komšije, dajte da se uzdržimo.“ Onda je Dobrila rekla: „ja samo
znam da ovo nema nikakve veza sa našim majicama.“ Onda je Fric rekao: „Pa ja i
nisam siguran u to, sve vreme vam pričam.“ Tu se onda Dobrila okrenula ka Fricu pa
je rekla: „Stvarno, koga ti glumiš ovde?!“ Onda je Fric rekao: „Pa ja ne znam kako
vam nije jasno?“ Onda su se svi okrenuli ka Fricu i čekali, ali ovaj je ćutao. I ćutao je
tako pet, deset, petnaest minuta, pa je rekao: „Nemamo više tema pa nam izbijaju
snovi, jedino je Kinez Li pobegao iz svog kaveza pa bi on i da mu se digne.“

129
 LEKCIJA IZ ČISTE REGIONALNE LJUBAVI

Bila je subota, tri sata posle ponoći, Dobrila je izašla iz kupatila, ušla je u sobu i legla
na svoju polovinu kreveta. Fric je spavao. Onda je Dobrila spustila glavu na jastuk,
pa je poturila obe šake ispod obraza, ali odjednom su joj se oči širom otvorile pa se
okrenula prema Fricu i gurnula ga. Fric je spavao. Onda ga je Dobrila gurnula još
jednom, ali jače. Onda se Fric probudio pa je rekao: „Imala si ceo dan na
raspolaganju za guranje.“ Pa je Dobrila rekla: „Mate ne spava već noćima.“ Onda je
Fric pitao: „Otkud znaš?“ Onda je Dobrila rekla: „Znam, majka sam. A i gori mu
lampa svake noći kad izađem iz kupatila.“ Onda je Fric pitao: „Je I' po celu
noć?“ Onda je Dobrila rekla: „Po celu noć.“ Onda je Fric rekao: „Je l' znaš o čemu se
radi?“ Onda je Dobrila rekla: „Znam, odjednom ga je spopala velika ljubav prema
onoj maloj Tonki sa Korčule.“ Pa je Fric rekao: „Mnogo lepo. Šta hoćeš sad od
mene?“ Onda je Dobrila rekla: „Da popričaš s njim.“ Onda je Fric pitao: „O
čemu?“ Pa je Dobrila rekla: „Da proveriš da li je to, i koliko je ozbiljno, nešto se tu
dešava, ali ne znam šta.“ Onda je Fric rekao: „Saznaćeš od nedelje, majka si.“ Onda
je Fric odjednom zaspao, a i Dobrila je zatvorila oči. Bilo je četiri sata ujutru kad je
Dobrila otvorila oči i opet gurnula Frica, pa je i ovaj otvorio oči. Onda je Dobrila rekla:
„Kad bi mogao to da mi učiniš, da malo popričate?“ Onda je Fric rekao: „Šta
dobijem?“ Pa je Dobrila rekla: „Pet godina ne uzimaš usisivač.“ Onda je Fric rekao:
„Sedam i po.“ Pa je Dobrila rekla: „Sedam.“ Onda je Fric ustao iz kreveta, obukao je
donji deo trenerke, na sebi je imao majicu sa natpisom: Ostavi samog sebe na
nekom ćošku i Bog će ti doći u susret, a ispod je pisalo: Otac Fric. Onda je Dobrila
videla majicu pa je rekla: „Vrati se u krevet odmah, molim te.“ Ali Fric je već uvukao
majicu u trenerku, obuo papuče pa je rekao: „Ne pada mi na pamet, otac sam, kao
130
što se može videti.“ Onda je izašao iz sobe, ušao je u trpezariju, prošao pored
velikog stola u trpezariji, ušao u kuhinju i napravio jednu nes kafu, onda je seo za sto,
zapalio cigaretu i pušio. Mate je ležao na kauču, ruke su mu bile ispod glave, gledao
je u plafon dok je lampa gorela, na sebi je imao majicu sa slikom Gordane Stojićević i
natpisom: Pusti me da nađem srcu lek. Onda je Fric sedeo i pio kafu i gledao u
Matinu majicu, a Mate je ležao na kauču sa rukama ispod glave i gledao u Fricovu
majicu, i nisu ni reč progovorili. Samo su gledali jedan drugom u majicu. Ali onda je
Fric progovorio: „Sine, poslušaj moju majicu, budi ponizan i ne očajavaj.“ A onda je
Mate rekao: „Oče, poslušaj ti moju, i pusti me na miru.“ Onda su opet ćutali neko
vreme pa je Fric rekao: „Sine, olakšaj sebi, otvori mi dušu, je l' te Tonka stavila na
muke zauvek ili do avgusta?“ Mate je ćutao. Onda je Fric rekao: „Sine, ako smem da
primetim, izgorećeš tako u plamenu a da nisi ispovedio svoju muku.“ Mate je ćutao.
Onda je Fric rekao: „Sine moj, ispovedi se, mnogima je to pomoglo.“ Onda je Mate
rekao: „Odakle ti taj citat na majici?“ Pa je Fric rekao: „Moja misao, ali pod
uticajem nemačkih mistika iz četrnaestog veka.“ Onda je Mate nastavio da bulji u
Frica i njegovu majicu. Ali i Fric je sve vreme buljio u Matinu majicu, pa je rekao:
„Olakšaj i sebi i meni, reci mi šta se dešava?“ Onda je Mate rekao: „Zakuni
se da moje reči neće završiti na majici.“ Onda je Fric rekao: „Oltara mi.“ Onda je
Mate rekao: „Zakuni se u nešto drugo.“ Onda je Fric rekao: „Svega mi na svetu, znaš
šta je sedam godina bez usisivača.“ Onda je Mate rekao: „Ne mogu da prestanem da
mislim na onu Tonku, možda je i volim.“ Onda je Fric rekao: „Oče.“ Pa je Mate rekao:
„Molim?“ Onda je Fric rekao: „Dodaj samo ovo 'oče' u rečenicu, molim te?“ Onda je
Mate rekao: „Zašto?“ Onda je Fric rekao: „Kad te molim, učini mi?“ Onda je Mate
uzdahnuo pa je rekao: „Oče, ne prestajem da mislim na Tonku, moguće je i da je
volim.“ Onda je Fric rekao: „E hvala ti puno na ovome.“ Onda je Mate ćutao i gledao
u Frica, a ovaj je samo sedeo i pušio i pio kafu, ali izgledao je zadovoljno. Onda je
Mate pitao: „I šta je sad?“ Onda je Fric rekao: „Sad ništa, tako je kako je.“ Onda je
Mate rekao: „Pa što si me maltretirao da tebi otvaram dušu?“ Onda je Fric rekao:
„Pa je l' ti nije lakše?“ Onda je Mate rekao: „Nimalo, teže mi je.“ Pa je onda Fric
rekao: „Pa teško da ja mogu da ti pomognem, mislim da sve to ipak treba da kažeš
Tonki, a ne meni.“ Onda je Mate rekao: „Zašto si me onda navukao da se tebi
otvaram?“ Pa je onda Fric rekao: „Oltara mi, sine, meni je samo da se oslobodim
Dobrile i usisivača na neko vreme.“ Pa se onda Mate zagledao u plafon i rekao: „Šta
da kažem Tonki sada?“ Onda je Fric rekao: „A šta te tu muči?“ Onda je Mate rekao:
„Pa ona je na Korčuli, u Hrvatskoj, pojma nemam da li su i tamo ljudi

131
odlepili kao i mi ovde?“ Onda je Fric rekao: „Mate, u poverenju, svako nosi teret
svoje majice, pusti propagandu, samo zovi Tonku i sve joj reci, i izbaci ono 'oče', to ti
više neće trebati.“

132
 BELE POTKOŠULJE SU SVETINJA

Bila je subota, deset sati pre podne, Mate se okrenuo na kauču na kojem je spavao,
ugledao je Dobrilu koja je u turskom sedu sedela na velikom trpezarijskom stolu, na
sebi je imala majicu sa natpisom: Najlepše su jutarnje tišine, ruke su joj bile na
kolenima, držala je oči zatvorene i Mate se odjednom razbudio pa je rekao: „Hoću li
se ikad probuditi normalan?“ Dobrila ništa nije rekla, nije ni oči otvorila, pa je Mate
pitao: „Je l' ti to meditiraš?“ Dobrila je ćutala, nije se ni pomerila. Onda je Mate
pitao: „Gde je Fric?“ Dobrila je i dalje ćutala, sedela je na stolu i žmurila. Onda je
Mate ustao, otišao je do spavaće sobe, otvorio vrata i video Frica i Kineza Lija kako
spavaju zajedno u velikom krevetu. Onda se Mate vratio u trpezariju pa je pitao: „Je
l' ovde imamo nekakav zaplet?“ Dobrila nije ništa rekla, žmurila je. Onda je Mate
ponovo stao na vrata spavaće sobe pa je gledao u Frica i Kineza Lija, koji su spavali
na leđima, pokriveni dopola, i obojica su nosili bele majice, ali na Fricovoj je bio
njegov portret i natpis: Ja sam lopta koja je promašila gol pre više od pedeset
godina i otišla nebu pod oblake, a na majici Kineza Lija je bila fotografija njegovog
kineskog restorana i natpis: Ubedjivo najposećeniji kineski restoran u Evropi i sa
najvećim bruto prihodom u regionu. Onda se Mate vratio u trpezariju, pa je
pogledao Dobrilu, pa je rekao za sebe: „Ko zna koliko ti dugo sediš ovde na
stolu.“ Onda je Mate napravio dve nes kafe, pa je seo za sto, spustio je šolje i
zapalio dve cigarete, i jednu je uglavio u Dobriline prste. Onda je Dobrila pružila
drugu ruku, pa je Mate uglavio dršku šolje u tu drugu ruku. Dobrila nije otvarala
oči,samo je pušila i pila kafu tu na stolu. Onda je Mate tako sedeo pored nje, pušio
je i pio kafu, pa je rekao: „Možda tebi ovo prija, ali još kao dete sam se plašio
mirnog jutra sa vama u društvu.“ Dobrila je pružila ruku, istresla pepeo u pepeljaru i
nastavila da sedi u turskom sedu. I tako su njih dvoje sedeli u trpezariji, ali onda se

133
začulo zvono na ulaznim vratima, pa je Mate ustao i otvorio ih, pa je u stan ušao
komšija profesor filozofije, ugledao je Dobrilu, pa je rekao: „Oh, pobogu, pa zašto
sedite na stolu?!“ Onda ga je Mate uhvatio za lakat pa ga je doveo do vrata spavaće
sobe pa mu je pokazao ka krevetu, pa je profesor rekao: „Oh, pobogu, pa nije valjda
došlo do nekog kontakta?!“ Onda su se i Mate i profesor vratili
u trpezariju pa su seli za sto, Dobrila je mirno sedela i žmurećki pušila i pila kafu.
Onda je Mate rekao: „Profesore, ovo sam vam ja zatekao jutros kad sam se
probudio.“ Onda je Profesor rekao: „Nimalo prijatna slika.“ Onda je Mate rekao:
„Otac mi spava sa Kinezom u bračnom krevetu, majka na stolu meditira, a još
svratite i vi sa tom depresivnom majicom, o čemu se ovde radi?“ Onda je Profesor
brzo prekrstio ruke na grudima i prekrio odštampanu sliku samog sebe kako puši
džoint, sa natpisom: Ja sam trijumf nad zdravim razumom, i rekao stidljivo: „To mi
je još jedini ventil u životu koji imam.“ Onda je Mate rekao: „Vas mogu da razumem,
ali ako budem i ovo troje razumeo, onda ne verujem da od mene može nešto da se
očekuje u budućnosti.“ Onda je profesor rekao: „Tu se slažem, jutra zaista mogu da
budu neplanirana.“ Onda je Mate rekao: „Pravo da vam kažem, meni najčešće nije
ni do čega.“ Tu je onda profesor uzdahnuo i rekao: „Razumem vas, ali verujte mi,
odupiranje je majka dobrog života.“ Tu se onda Mate zamislio, pa je profesor dodao:
„Mate, da vam kažem, odupiranjje, sagledavanje i biti dobre volje, u tome vam je
cela tajna.“ Onda se čuo Dobrilin glas: „I tu i tamo poneki džoint.“ Pa se onda čuo i
Fricov glas iz sobe: „Ume taj i pivo da potegne, kao sinoć na primer.“ Onda se iz
sobe čuo i glas Kineza Lija: „Ja ne znam da li sam ikada u životu imao lepšu majicu
od ove.“ Ali onda se čulo zvono na ulaznim vratima, pa je Mate prišao i pogledao
kroz špijunku i onda je rekao: „Opet ono malo dete zvoni.“ Onda je Fric rekao: „Kako
izgleda?“ Onda je Mate rekao: „Majko moja, ima na sebi havajsku košulju!“ Onda je
Fric skočio iz kreveta i viknuo: „Presvlačenje!“ I onda su se svi razleteli po stanu,
Dobrila je sišla sa trpezarijskog stola i počela da deli trenerke i bademantile, i Kinez
Li je skočio iz kreveta, Mate i profesor su se brzo doveli u red i pospremili trpezariju,
i onda kad je sve bilo sređeno, kad su se svi presvukli, Fric je otvorio vrata stana i
malo dete je ušlo unutra. Imalo je na sebi plavo-žuto-zelenu havajsku košulju i
nosilo je neku kesu sa sobom, pa je ušlo u trpezariju i selo za sto. Pa su onda svi
posedali oko njega. Onda je malo dete reklo: „Nikad vas još nisam video ovako
ozbiljne i lepo obučene.“ Onda je Dobrila rekla: „Ovo ti je naše
uobičajeno jutro kad pijemo kaflu i zrelo diskutujemo, ali ti si nam se baš lepo
obukao, šta ti predstavlja ta košulja?“ Onda je malo dete reklo: „Totalni

134
eskapizam.“ Onda je Fric pitao: „A koji je razlog?“ Pa je onda malo dete reklo: „Kad
svi oko mene lažu i foliraju se, hoću da imam i ja svoj dres.“

135
 SVEČANI RUČAK

Bila je nedelja, pola sedam ujutru, Fric je spavao na svojo] polovini kreveta, ali je
osetio da se neko prevrće na drugoj polovini, pa se probudio i okrenuo se, ugledao
je Matu, pa je pitao: „Otkud ti?“ Onda je Mate rekao: „Rekla mi je Dobrila da
napustim trpezariju.“ Onda je Fric pitao: „Zašto?“ Pa je Mate rekao: „Nemam pojma,
rekla je da pređem ovde da spavam i da ne izlazimo iz sobe dok nas ne
pozove.“ Onda je Fric pitao: „A u ve-ce?“ Pa je Mate rekao: „Ni u ve-ce ne
možemo.“ Onda je Fric ćutao neko vreme pa je zaspao. Mate je gledao u plafon
neko vreme pa je i on zaspao. Onda je bilo oko osam sati ujutru kad se Mate
probudio, odjednom su mu se otvorile oči, pogledao je oko sebe, video je da Fric
mirno spava, pa se onda uznemirio i gurnuo Frica. Onda se Fric probudio pa je
pogledao u Matu, pa je Mate rekao: „Ja moram u ve-ce.“ Onda je Fric zavukao ruku
ispod kreveta i dodao Mati pelene. Onda je Mate rekao: „Ne pada mi na pamet da
ovo oblačim.“ Onda je Fric podigao jorgan i rekao: „Da ti se pohvalim.“ Tu je Mate
video da Fric na sebi ima pelene, na kojima je bilo napisano: Skupština Srbije. Onda
je Mate rekao: „Daj i meni flomaster.“ Onda mu je Fric dodao flomaster, pa je Mate
na peleni napisao Andrićgrad pa se zavukao ispod jorgana, skinuo gaće i obukao
pelene. Onda je Fric pitao: „Je l' udobno?“ Pa je Mate zažmurio i rekao: „Čekaj
malo.“ U našeg Mate lice se zgužvalo i zacrvenelo, pa je posle nekog vremena došlo
do olakšanja i opuštanja. Onda je Mate uzdahnuo pa je rekao: „Sad je jako udobno i
prijatno.“ Onda je Fric pitao: „Kakve su ti prve impresije?“ Pa je Mate rekao: „U
početku malo čudno, ali prezadovoljan sam.“ Onda je Fric pitao: „Je l' si koristio
imaginaciju?“ Onda je Mate rekao: „Jesam, naravno, zamislio sam da sam krava. A
ti?“ Onda je Fric rekao: „Slon.“ Onda su se pokrili jorganom i zaspali. Bilo je deset
136
sati pre podne, Mate je otvorio oči i ugledao Frica, koji je bio budan i gledao je u
plafon, pa ga je pitao: „Šta radiš?“ Onda je Fric rekao: „Slapovi Krke.“ Onda se Mate
okrenuo na leđa i pogledao u plafon, pa ga je Fric pitao: „A ti?“ Onda je Mate rekao:
„Ja ću uz drvo.“ I onda su tako obojica ležali na leđima, sa rukama ispod glave, i
gledali u plafon. Ali polako, polako i obojici su oči počele ponovo da se sklapaju, i
onda su opet obojica zaspali. I tako sve do podneva, kad je Dobrila uletela u sobu i
viknula: „Gotovo!“ Onda su se i Fric i Mate naglo probudili, pogledali su u Dobrilu iz
kreveta i nisu se ni pomerili. Onda je Dobrila, vidno razdragana, rekla: „Nedeljni
ručak je spreman, gosti su već stigli!!“ Mate i Fric su i dalje ležali na leđima, ruke su
im bile ispod glave, pa je Mate rekao: „Evo još malo.“ Onda je Fric pitao: „Jesi pored
drveta?“ Onda je Mate rekao: „Ne, nego na aerodromu.“ Onda je Fric rekao: „Pa
prošli put si pišao uz drvo?“ Pa je Mate rekao: „Sad ponovo serem.“ Onda je Fric
pitao: „Što na aerodromu?“ Pa je Mate rekao: „Imam avion za Buenos Ajres.“ Onda
je Fric rekao: „To ti je pametno.“ Onda se Fricu lice zgrčilo, zacrveneo se, čak je
počeo i da stenje, Mate je video da je u problemu, pa ga je pitao: „Gde je
zapelo?“ Onda je Fric rekao: „Ne daju mi kartu.“ Pa je Mate pitao: „Za gde?“ Onda je
Fric rekao: „Za Frankfurt.“ Pa je Mate pitao: „Što za Frankfurt?“ Onda je Fric rekao:
„Nema direktan let za Buenos Ajres.“ Pa je Mate rekao: „Uzmi za Cirih.“ Tu se onda
Fric ponovo zgrčio u licu, zacrveneo se, ali je onda s olakšanjem glasno izdahnuo, pa
je rekao: „Cirih. Dobio sam kartu.“ Onda je Dobrila ponovo uletela u sobu pa je rekla:
„Ajde u trpezariju, gosti čekaju.“ A u trpezariji, sve je bilo spremno za svečani
nedeljni ručak, na velikom stolu su stajali nekoliko flaša vina, veliki komad telećeg
buta, nekoliko činija sa salatom i razni prilozi. Za stolom su već sedeli gosti, profesor
filozofije je obukao crno odelo i stavio crvenu kravatu, Kinez Li je bio u smokingu,
malo dete je nosilo havajsku košulju, Dobrila je nosila crnu elegantnu haljinu do
poda, a onda su se pojavili na vratima Fric i Mate u pelenama. Tu je onda Dobrila
rekla: „To nije u redu, ipak je našem Kinezu Liju rođendan.“ Onda su se Fric i Mate
povukli u spavaću sobu, pa su se presvukli i nakon desetak minuta pojavili su se na
vratima. Fric je imao na sebi majicu sa slikom dalaj lame i natpisom: Slobodni Tibet!,
a Mate je imao majicu sa slikom žene sa detetom u naručju i natpisom: Stop
genocidu nad Ujgurima!, ali onda je Dobrila rekla: „Pa to nije lepo, i naš Kinez Li je u
bekstvu.“ Onda su Fric i Mate razmenili poglede, ponovo se povukli u sobu, pa su se
posle desetak minuta pojavili na vratima, ali sa novim čistim belim pelenama na sebi,
a gore su obojica nosili bele majice sa slikama panorame grada Beograda u smogu,
na Fricovoj je bio natpis: Mentalna deponija, a na Matinoj majci je pisalo: Samo

137
deponija, pa je Dobrila rekla: „A je l' mora u pelenama?“ Pa je onda Fric rekao:
„Mora, ipak ne bismo da nam propadnu karte za Buenos Ajres.“

138
 VREME ĆUTANJA I TIŠINE

Bio je petak, sedam sati uveče, u stanu je bio mrak i nije bilo nikoga. Onda se začulo
kako neko otključava vrata, ulazi unutra, i pali svetlo. Bio je to Mate. Skinuo je jaknu,
ušao je u trpezariju, pogledao oko sebe, uzeo čašu vode i seo za sto. Nije ništa radio.
Nije uključio televizor, nije izvadio mobilni iz džepa, samo je sedeo za stolom, pio
vodu i gledao u pepeljaru. Onda se opet čulo kako neko otvara vrata i ulazi u stan,
zatim skida jaknu i izuva se pa ulazi u trpezariju, bila je to Dobrila. Uzela je čašu vode
i sela za sto, nije ništa rekla, vrtela je upaljač i gledala u svoje prste kako vrte upaljač.
Nije prošlo mnogo, čulo se kako neko ulazi u stan, skida jaknu i izuva se, zatim ulazi
u trpezariju, bio je to Fric. Pogledao je u Dobrilu i Matu, pa je seo za sto. Nije ni on
ništa rekao, samo je izvadio cigarete i sklopio šake, i gledao je u sto. Onda je, posle
nekog vremena tišine i ćutanja, Dobrila rekla: „Mislim da je vreme da se
pogledamo u oči i ozbiljno porazgovaramo.“ Onda je Mate rekao: „To i ja
mislim.“ Onda je Fric rekao: „I ja.“ Onda je opet nastalo vreme ćutanja i tišine. Posle
nekog vremena Dobrila je rekla: „Ja imam pet tačaka za razgovor.“ Onda je Mate
rekao: „Pet? Ja imam devet.“ Onda je Fric rekao: „To vam je mnogo, ja znam za
jednu.“ Onda je Dobrila pogledala u Frica pa je rekla: „Kako samo jednu?“ Onda je
Fric rekao: „Mnogo je veći problem što ovaj ima devet.“ Pa je Mate rekao: „Pa ti
vidiš koje je ovo ludilo u kojem živimo, i devet je malo.“ Onda je Dobrila rekla:
„Tačno, jedva sam smanjila na pet.“ Tu je onda Fric ućutao, pognuo je glavu i gledao
u sto, pa je tiho rekao: „Ja ipak mislim da je sve to jedna tačka.“ Onda je opet
nastalo vreme ćutanja i tišine. Onda je Dobrila rekla: „Pa onda ti počni, da krenemo
od te tvoje jedne tačke.“ Onda je Mate rekao: „Tako je, slažem se.“ Onda je Fric
rekao: „Stvar je u tome da se meni i ne ide dalje od te jedne tačke.“ Onda je Dobrila
139
rekla: „Prvo da je čujemo pa ćemo da vidimo.“ Onda je Mate rekao: „I ja tako
mislim.“ Onda je Fric rekao: „Samo momenat.“ Ustao je od stola, uzeo čašu vode, i
vratio se za sto. Onda je otpio gutljaj vode pa je rekao: „U redu, da počnemo, prva i
jedina tačka: depresija, život bez ikakvog, rešenja, potpuna neizvesnost, totalni
besmisao, apsolutni poraz svesti, gubljenje tla pod nogama, nemoć u traženju izlaza,
posrtanje u susretu sa okolinom...“ Onda ga je Dobrila prekinula: „Dobro je, možeš
tako do sutra.“ Onda je Mate rekao: „Tako je, to nije jedna
tačka, koja je poenta tog nabrajanja?“ Onda je Fric rekao: „To je sve jedna tačka
života u SrbijjI, samo slikovito rečena.“ Onda su Dobrila i Mate gledali u sto pa je
opet došlo vreme ćutanja i tišine. Onda je Mate rekao: „Ja bih onda imao
pedeset tačaka kad bi ih slikovito izneo.“ Onda je Dobrila rekla: „Pa odakle onda da
krenemo?“ Onda je Fric otpio gutljaj vode pa je otkopčao košulju, na beloj majici
koju je nosio ispod video se odštampan natpis: Kad ti se u snu diže, a preko dana
ništa, pa je onda zakopčao košulju. Onda je Dobrila rekla: „I meni su izbile neke
idiotske reči na majicu.“ Onda je Dobrila otkopčala svoju košulju pa se video natpis:
Kad je napolju sneg, a ti sanjaš lignje i ligeštul, pa je rekla: „Uopšte nisam ovo
shvatila ozbiljno.“ Onda je Fric rekao: „O tome se radi, besmisao izbija na sve strane,
daj da vidimo tvoju?“ Pa je Fric pogledao u Matu, ali Mate je rekao: „Ja ovaj
razgovor nikako ne mogu da prihvatim.“ Onda je Dobrila rekla: „Pokaži majicu, mi
ćemo da prihvatimo.“ Onda je Mate ćutao. Onda su i Dobrila i Fric buljili u Matu, pa
je on klimnuo glavom i rekao: „U redu, evo vam, samo da se zna da ja ovome ne
pridajem značaja i da mi ovoliko teksta nikada nije izbilo na majicu.“ Onda je Dobrila
rekla: „Da vidimo, možda je došlo do nekog poremećaja.“ Onda je Fric
rekao: „Nije sramota podeliti svoju sramotu.“ Onda je Mate otkopčao košulju, pa se
na majici video tekst odštampan sitnim crnim slovima, i to ispisano nervoznom,
reklo bi se bolesnom rukom: Iznenada, zgadio sam se samom sebi zbog svoje
nemoći i nesposobnosti, a napolju su lepi i sunčani dani, ali meni to više ništa ne
znači, samo sedim u trpezariji i prebrojavam letvice na roletnama. Tu je Mate
zakopčao košulju. Onda je Dobrila rekla: „Majko moja, pa ti si u totalnim
govnima.“ Onda je Fric rekao: „Meni je jako zanimljivo koliko si opširan.“ Onda je
Dobrila rekla: „Koga ti foliraš sa devet tačaka?“ Onda je Fric rekao: „Pa ti ne da si u
govnima, nego ti ni glava više ne viri!“ Onda je Dobrila rekla: „Jesi se bogme
ispovedio, nisam ni slutila.“ Onda je Fric rekao: „Meni je jako zanimljivo kako neko
ko je u totalnim govnima ima devet tačaka, a može i pedeset ako krene
slikovito.“ Onda je Mate sagnuo glavu skroz do stola, bio je očajan, ćutao je. Onda je

140
Fric rekao: „Samo ti bulji u te mrve na stolu, dobro ih prebroj, to ti je isto kao i ovo
ludilo u kojem živimo, pa kad završiš, počisti sto i izađi napolje i udahni malo
vazduha.“

141
 KONAČNO JE DOKAZANO:
NE POSTOJI ISPRAVAN NAČIN
ŽIVLJENJA, SPAVANJA, HODANJA

142
 PAKLENI VIKEND

Bila je subota, oko četiri sata ujutru, kad je Dobrila prodrmala Frica u krevetu i
probudila ga, Fric se zbunjeno zagledao u nju, pa mu je Dobrila šapnula: „Slušaj
ga.“ Onda je Fric oslušnuo, čulo se kako Mate ulazi u stan, kako se sapliće pa se
pretura i valja po podu, kako udara glavom o vrata, pa jauče i stenje i pada preko
kauča u trpezariji. Onda je Dobrila rekla: „Jesi li ga čuo?“ Onda je Fric rekao:
„Jesam.“ Pa je Dobrila rekla: „Pijan je.“ Onda je Fric rekao: „Očigledno.“ Pa se
okrenuo na drugu stranu i zažmurio, ali ga je Dobrila ponovo prodrmala: „Da li ćeš
stvarno moći sad da zaspiš?“ Onda je Fric rekao: „Normalno.“ Onda ga je Dobrila
opet prodrmala: „Mate se opija danima i noćima, reaguj nekako.“ Onda je Fric opet
otvorio oči i rekao: „Često je to nemoguće.“ Pa je Dobrila rekla tiho i sa puno tuge:
„Možda još ima neke šanse za njega.“ Tu je Fricu bilo žao Dobrile i rekao je: „E, ovog
puta daću svoj maksimum.“ Ustao je iz kreveta, izvadio torbu iz ormana i izašao iz
sobe. Onda ga nije bilo neko vreme, nije se ništa čulo. Možda je bio u kupatilu. A
možda i nije. Nestao je. Onda se odjednom kao duh pojavio na stolici u trpezariji,
odmah pored kauča na kojem je spavao Mate. Fric je pušio i pio kafu i duvao je dim
u pravcu Matine glave, a ovaj se gušio i kašljao je. Ali Fric nije prestao sa duvanjem
dima. Onda se Mate probudio, podigao je glavu, bio je vidno ošamućen. Ugledao je
Frica, pa se prestravio. Fric je imao japanke na nogama, nosio je šarene bermude i
imao je belu majicu na kojoj je bio odštampan veliki Fricov portret i pisalo je: I
stranputica je put, ako sebe spoznaš na vreme. Otac Fric. Onda se Mati blago
zaljuljala glava pa je ponovo pala na kauč. Onesvestio se. Fric je mirno nastavio da
pije kafu i da puši. I dalje mu je duvao dim u lice. Onda je posle nekog
vremena Mate opet počeo da se guši i da kašlje, pa je opet podigao glavu i otvorio
143
oči i ugledao je Frica kako sedi na stolici, a na sebi je imao belu majicu sa svojom
slikom na kojoj je pisalo: Ne mogu da ispravim prošlost, ali možda mogu da
popravim budućnost. Otac Fric. Onda je Mate rekao: „Malopre nisi imao taj
citat?“ Pa je Fric rekao: „Sine moj, priviđa ti se.“ Onda je Mate rekao: „Zašto uopšte
sediš tu?“ Onda je Fric rekao: „Sine, da li ti uopšte mene vidiš?“ Onda se Mate
totalno zbunio, bila mu je muka i zavrtelo mu se u glavi, pa mu se glava ponovo
srušila na jastuk i onesvestio se. Onda je posle nekih sat vremena Mate ponovo
počeo da se guši i da kašlje, pa se pridigao na kauču i ugledao Frica u oblaku dima
kako puši dve cigarete istovremeno i duva mu dim u lice, a na sebi ima majicu sa
svojom slikom i natpisom: Loš si tačno onoliko koliko ti je drugi loš, i još malo preko
toga. Otac Fric. Onda je Mate rekao: „Opet si promenio citat?“ Onda je Fric rekao:
„Sine, iz pakla se ništa ne vidi dobro.“ Tu se Mate zagledao u Frica pa ga je pitao:
„Što mi ovo radiš?“ Pa je Fric rekao: „Sine, neka ispari otrov iz tebe, neka izađe tvoja
oholost napolje.“ Onda je Mate rekao: „Proveo sam se malo sinoć, dao sam sebi
oduška.“ Pa je Fric rekao: „Sine, ovo ti je moj provod i odušak, a evo ti telefon, imaš
poruku od Tonke sa Korčule.“ Tu se Mate razbudio, pa je uzeo telefon i pogledao u
poruke, pa je rekao: „Pa ti si njoj pisao?!“ Onda je Fric rekao: „Normalno.“ Onda je
Mate rekao: „Ona je mislila da sam ja?!“ Onda je Fric rekao: „Normalno, to je tvoj
telefon.“ Tu je Matu oblio znoj i bledilo u licu pa je čitao poruke. Onda je pročitao:
„Ajme, Mate, kako se leto primiče, koliko samo mislim na tebe.“ Onda se Mate
zaljuljao i onesvestio. Ali Fric je brzo reagovao, pljusnuo ga je preko obraza dlanom
pa je rekao: „Sine, nemoj sad da kloneš, suoči se sa životom.“ Onda se Mate
razbudio, držao je telefon u ruci pa je rekao: „Ja ovo dalje ne smem ni da
čitam.“ Onda je Fric rekao: „Sine, pridigni se, uzmi svoju Bibliju.“ Onda je Mate vrteo
kažiprstom po ekranu i čitao: „Tonka, spasi me, ovde ti je mračno doba, srednji vek,
totalno ludilo, plašim se za moje starce, antivakseri idu po zgradama i sukobljavaju
se sa medicinskim radnicima, koji takođe idu po zgradama i odvode ljude, mojistarci
su se cepili, ali se kriju, a ja osećam kako se sve više gubim ii propadam.“ Tu je Mate
podigao glavu i uzdahnuo pa je nastavio da čita: „Mate, nemoj mi se gubit, nije
ti ni ovdi mnogo bolje, ali je otok, svi se znamo, izdrži još malo pa dođite svi.“ Onda
je Mate uzdahnuo pa je nastavio: „Tonka, mi smo ti se kineskom cepili, valjda neće
biti problem, samo mi je tebe da vidim.“ Onda je opet uzdahnuo pa je nastavio:
„Mate moj, kakav problem, kad su vaše kune u pitanju, mogli ste i bilo koju, samo ti
meni dođi, učinit ću vam cenu.“ Onda je Mate opet uzdahnuo pa je nastavio: „Tonka
moja jedina, računaj me onda na barem dva-tri meseca, ljubavi moja.“ Onda je

144
Mate spustio telefon pa je pogledao u Frica, a ovaj je pušio i duvao dim u plafon pa
je podigao ruke ka nebu i rekao: „Bože, što mi je drago zbog ove dice, hvala ti ka' i
uvik što mi daješ snage da nastavim dalje!“

145
 FRIZIRANJE BUDUĆNOSTI

Bio je petak, pola osam uveče, Mate je izašao iz kupatila i zakopčavao je šlic, onda je
ušao u trpezariju i video Frica kako sedi za stolom i gleda u zid. Pa je Mate prolazio
pored Frica, krenuo je ka kuhinji, ali je na trenutak zastao, zagledao se u Fricovu
glavu, tačnije buljio mu je u teme, gledao je pažljivo neko vreme, pa je produžio
dalje. Onda je u kuhinji napravio dve kafe, poneo ih je nazad sa sobom, ali opet je
zastao dok je prolazio pored Frica i gledao mu još malo u vrh glave, čak se i
primakao da bi bolje video, pa je na kraju seo za veliki trpezarijski sto i spustio šolje.
I onda su tako u tišini Fric i Mate sedeli, pušili i pili svoje kafe i ćutali. Onda je tačno
u osam neko prvo pozvonio, ali se odmah uhvatio za kvaku i ušao u stan. Bile su to
komšije Kinez Li i profesor filozofije, i smestili su se za sto u trpezariji. Mate je onda
ustao pa je otišao u kuhinju da napravi komšijama kafe, ali je opet zastao dok je
prolazio pored Frica, tačnije iza njegovih leđa, zagledao se u Fricovo teme, pa je
napravio grimasu i uzrikavio je očima i isplazio se, pokazivao je prstom ka Fricovom
temenu, kreveljio se i gledao ka Kinezu Liju i profesoru filozofije, koji su ga videli, ali
su se pravili da nisu. Onda se Mate vratio za sto sa šoljama i spustio ih. I onda su u
tišini njih četvorica sedeli, pušili i pili svako svoju kafu. Bilo je tačno pola devet
uveče kad je neko pozvonio i odmah ušao u stan, i to pravo u trpezariju. Bilo je to
malo dete, koje je prišlo stolu i izvuklo jednu stolicu, pa je i ono selo za sto, dok su
ga ova četvorica posmatrala, u početku malo zbunjeni, ali nisu ni reč izgovorili. Malo
dete je na sebi imalo majicu sa slikom Roberta Valzera i citatom: Kraj mi je poznat: u
životu ću biti slatka, okruglasta nula. Onda je Mate ustao i rekao: „Tebi mogu mleko
da donesem.“ Pa je opet, dok je prolazio iza Fricovih leđa, napravio
grimasu i plazio se i pokazivao prstom ka Fricovom temenu. Profesor filozofije i
146
Kinez Li i malo dete su ga videli, ali su se pravili da nisu. A Fric je mirno sedeo, pio je
svoju kafu i pušio cigaretu. Mate se onda vratio za sto sa šoljom mleka. Onda se Fric
okrenuo ka malom detetu i rekao: „Izvini, alt moram nešto da te pitam, šta tebe
toliko tera da izađeš iz kuće i odeš od svojih roditelja i da dođeš kod nas?“ Malo
dete je ćutalo. Onda je Fric rekao: „Nemoj samo da misliš da nisi dobrodošao,
naprotiv, ali me ovo mnogo zanima.“ Malo dete je i dalje ćutalo. Onda je profesor
filozofije rekao: „To je jako zanimljivo pitanje.“ Onda je Kinez Li rekao: „Da nije neko
nezadovoljstvo u pitanju?“ Onda je profesor filozofije rekao: „Ili je samo
radoznalost, ili možda želja za promenom?“ Malo dete je pilo mleko i uporno ćutalo.
Onda je Fric pitao: „Mene više plaši mogućnost da ti je ovde, sa nama, lepo i
prijatno?“ Onda je profesor filozofije rekao: „Ne bih da filozofiram, ali ako je to
činjenica, a u mom slučaju jeste, onda postoji razlog, jer u mom slučaju to je
samoća.“ Onda je Kinez Li rekao: „Ne bih ni ja da filozofiram, ali u mom slučaju je
odmor od posla u kineskom restoranu.“ Malo dete je i dalje pilo mleko i ćutalo.
Onda je Fric rekao: „Ne bih da zvučim negativno, ali ako u tim godinama iskazuješ
nezadovoljstvo bekstvom od stvarnosti, plašim se da to neće izaći na dobro.“ Onda
je profesor filozofije rekao: „Tačno, slažem se, ponekad je bolje istrpeti i u sebi
savladati tegobe, i tu biti bolji.“ Onda je Kinez Li rekao: „Ja se tu delimično slažem,
ponekad je ipak jedino rešenje pobeći, nakon što istrpiš dovoljno.“ Onda je profesor
filozofije rekao: „Ja ne mislim tako, ponekad je važno prearanžirati ono što se nauči
trpljenjem sredine u kojoj si, pa iz toga izvući nešto pozitivno i novo.“ Onda je Kinez
Li rekao: „Pa zar nije bolje ipak videti i upoznati nešto drugačije?“ Onda je profesor
filozofije rekao: „Da, ali prvo se ipak mora steći neko znanje.“ Onda je Fric rekao: „A
da vas dvojica ipak malo prestanete sa tupljenjem, pošto ovde na delu imamo dva
konkretna slučaja.“ Onda je Kinez Li rekao: „Koja dva?“ Onda je Fric pokazao rukom
ka Mati pa je rekao: „Ovaj magarac je prvi slučaj, on se tako razvijao kao dete
bežanjem, ali je negde stao i sad se oduševljava time što sam ja počeo da ćelavim na
temenu.“ Pa je onda Fric pokazao rukom na malo dete: „A ovaj mali ovde vam je
drugi slučaj, taj je zagledan u svoju nevolju, ne vidi budućnost jer možda je realno i
nema, ne može ni glavu da digne zbog toga.“ Tu je onda Mate rekao: „Ja se ne
stidim, priznajem, oduševljava me ta tvoja nova frizura.“ Onda je Fric rekao: „Ma i
mene, da budem iskren, preko noći sam počeo da furam ovu frizuru, takozvanu
vatikanku, kaži kako mi stoji?“ Onda je profesor rekao: „Fenomenalno, ja to nikad
ne bih menjao.“ Onda je Kinez Li rekao: „Ni ja, zaista, predivno.“ Onda je malo dete
reklo: „Kako vam je tako odjednom nestala briga za moju sudbinu i

147
budućnost?“ Onda je Kinez Li rekao: „Meni odmah, čim mi neko skrene pažnju na
neku budalaštinu, i koga je onda briga za budućnost dece kad ovaj fura vatikanku.“

148
 GROZNICA SUBOTNJE VEČERI

Bila je subota, sedam sati uveče, Fric je sedeo u trpezariji, obe ruke su mu ležale
ukrštene na stolu, a glava mu je bila spuštena preko njih, i tako je spavao. Nije bilo
nikoga u stanu osim njega, Dobrila i Mate nisu bili kod kuće. Onda se Fric iznenada
probudio, podigao je glavu, gledao po trpezariji, pa je proveo tako neko vreme
zbunjeno posmatrajući oko sebe. Kao da je nešto tražio, kao da mu nešto nije bilo
jasno, tako je izgledao. Na sebi je imao majicu sa svojom fotografijom i natpisom: I
minimalizam je ekspresija. Na stolu pored njega su se nalazili mobilni telefon,
pepeljara, upaljač i cigarete. Onda je uzeo mobilni telefon pa je poslao poruku
Dobrili: „Gde si?“ Onda je sačekao malo, pa mu je stigao odgovor: „Izašla sam da
prošetam, vraćam se uskoro.“ Onda je Fric sedeo i čekao, pa je opet uzeo mobilni i
poslao poruku Mati: „Gde si?“ Sačekao je malo, pa mu je stigao odgovor: „Napolju,
izašao sam u šetnju.“ Onda je Fric zapalio cigaretu, uspravio se na stolici, podigao je
ruke u vazduh da se protegne, pa je opet uzeo mobilni i poslao poruku Kinezu Liju:
„Komšija, šta se radi?“ Onda je sačekao pa mu je stigao odgovor: „Ništa
posebno, zatvorio sam restoran pa sam izašao da prošetam.“ Tu je Fric spustio
telefon na sto, pušio je i zabacio glavu unazad, gledao je u plafon, ali se onda opet
brzo nagnuo napred i uzeo telefon pa je poslao poruku profesoru filozofije:
„Komšija, šta ima novo?“ Onda je čekao nešto duže, pa mu je stigao odgovor:
„Ništa naročito, izašao sam malo na vazduh, da se prošetam.“ Tu je onda Fric počeo
da cupka desnom nogom dok je sedeo, pa se vrpoljio na stolici, onda je ustao i iz
kuhinje doneo čašu vode pa je opet seo, uzeo je telefon, pa je poslao poruku Dobrili:
„Gde se šetaš?“ Onda je sačekao malo pa mu je stigao odgovor: „Napolju.“ Onda
je Fric popio malo vode, pa je poslao poruku Mati: „Je I' šetaš ovde po kraju ili si
149
otišao negde?“ Onda nije dugo čekao, brzo mu je stigao odgovor: „Po kraju.“ Onda
je Fric ustao sa stolice, protegao je noge pa se ponovo vratio za sto, uzeo je telefon i
poslao poruku Kinezu Liju: „Komšija, kako si mi inače, jesi li imao posla
danas?“ Onda je malo sačekao pa mu je stigao odgovor: „Uobičajeno.“ Tu je onda
Fric prestao da ispušta telefon, gledao je u ekran i onda je poslao poruku profesoru
filozofije: „Komšija, je l' to neka od tvojih filozofskih šetnji ili neki vid
rekreacije?“ Onda je i dalje gledao u ekran pa je tako sačekao odgovor: „Kojih to
mojih filozofskih šetnji?“ Onda je Fric napisao: „Šta ja znam, kad razmišljaš o nekoj
ideji ili tako nešto?“ Onda mu je stigao odgovor: „Rekreacija.“ Onda je Fric opet
ustao sa stolice pa se šetao po trpezariji sa telefonom u jednoj ruci a cigaretom u
drugoj, i hodao je sporo, kao u usporenom filmu, pružajući nogu za nogom, pravio je
dugačke korake pa je onda stao i poslao poruku Dobrili: „Jesi bila u prodavnici ili
samo da prošetaš?“ Onda je tako stajao u trpezariji, gledao je u ekran, pa mu je
stigao odgovor: „Da prošetam.“ Onda je Fric nastavio da pravi dugačke i vrlo
usporene korake od jednog metra, pa je onda opet stao i poslao poruku Mati: „Je l'
ima ljudi napolju?“ Onda je malo sačekao pa mu je stigao odgovor: „Nema mnogo,
tu i tamo neko prođe.“ Onda je Fric nastavio da pravi duge i spore korake, ali je
počeo i da se zanosi, i podigao je ruke, i počeo je lagano da se njiše, da pleše, kao da
igra sam sa sobom neki valcer, pa se onda naglo zaustavio i poslao poruku Kinezu
Liju: „Nešto si mi sumnjiv u poslednje vreme, ako ti je potreban prijatelj za razgovor,
tu sam.“ Onda je stajao u mestu i čekao odgovor, i stigao je: „Sve je u redu
kod mene, hvala ti.“ Onda je Fric nastavio da pleše po trpezariji, zanoslio se, pravio
je spore pokrete i dugačkim koracima plesao sam sa sobom držeći telefon u ruci, i u
jednom trenutku se čak popeo na stolicu, tu se uspravio, pružio ruke ka plafonu, pa
je sišao sa stolice, stavio cigaretu u usta, povukao jedan dim duboko i nastavio da
pleše, pa je opet naglo stao, propeo se na prste, pogledao u ekran telefona i poslao
poruku profesoru filozofije: „Komšija, ako si usamljen, svrati, tu sam.“ Onda je tako
stajao i čekao pa mu je stigao odgovor: „Hvala, možda kasnije.“ Onda je Fric
nastavio da pleše sam sa sobom, žmureći, tu i tamo bi se zavrteo ukrug sa
telefonom u ruci i sa zabačenom glavom unazad, pa je malo i poskočio plešući, sa
sve podignutim rukama, pa je onda stao iznad stola, ugasio cigaretu i spustio je u
pepeljaru, pa je onda otkucao poruku: „Morali bismo da popričamo ozbiljno, nešto
mora da se učini, ovde je situacija sve gora i gora, ja mislim da se ne može niže od
ovoga.“ I onda je tu poruku poslao i Dobrili i Mati i Kinezu Liju i profesoru filozofije. I
onda je nastavio da pleše po trpezariji, zatvorio je oči i rukama mahao kroz vazduh,

150
noge su ga nosile, ponovo se popeo na jednu stolicu, uspravio se pa je elegantno
sišao, pa se zavrteo u krug, pa se opet zaustavio kod trpezarijskog stola. Pogledao je
u telefon. Samo mu je Dobrila odgovorila: „Važi, ako ti tako kažeš.“

151
 RAĐANJE SVEGA ISTOG KAO ŠTO JE BILO

Bila je subota, devet sati ujutru, u stanu je bilo neobično tiho, Mate je spavao na
kauču u trpezariji, bio je licem okrenut ka zidu, onda se u snu okrenuo na drugu
stranu, nakratko otvorio oči i prepao se. Ugledao je Dobrilino lice na pola metra od
svog, sa kažiprstom na ustima. Podigao je glavu, Dobrila je još malo primakla stolicu
pa mu je rekla: „Nisam imala izbora, morala sam da te prepadnem.“ Onda je Mate
rekao: „Odavno sam to već shvatio, nikada se više u ovom društvu neću probuditi
normalan.“ Onda je Dobrila rekla: „Na koje društvo misliš?“ Onda je Mate rekao:
„Na tebe i Frica.“ Tu se Dobrila zamislila pa je rekla: „U momentu sam pomislila da
misliš na širi pojam, to jest na Srbiju.“ Onda je Mate rekao: „Jesi li me probudila
prepadom da bi filozofirala?“ Onda je Dobrila rekla: „Nikako, morala sam da te
prepadnem jer si tad najiskreniji.“ Onda je Mate pitao: „Zašto me uopšte
budiš?“ Onda je Dobrila rekla: „Da podelim jednu brigu i zapažanje.“ Tu se onda
Mate malo pridigao, na sebi je imao belu majicu sa natpisom: Samouverenost je
majka gluposti, pa je rekao: „Reci.“ Onda je Dobrila pitala: „Jesi li primetio da je Fric
u poslednje vreme odsutan i čudan?“ Onda je Mate rekao: „Otkad sam se rodio to
primećujem.“ Onda je Dobrila rekla: „Mislila sam na poslednjih nedelju dana.“ Onda
je Mate rekao: „Objasni mi to čudan.“ Onda je Dobrila rekla: „Potpuno odsutan.“ Tu
se onda Mate zagledao u plafon. Dobro se zamislio. Onda je to potrajalo. Onda je
Dobrila rekla: „Hoćeš li mi ikada odgovoriti?“ Onda je Mate spustio pogled pa je
rekao: „Mislim da nisam primetio.“ Onda je Dobrila rekla: „Pa jesi li primetio da nije
ni reč progovorio poslednjih tačno šest dana?“ Onda se Mate opet zagledao u

152
plafon. Dobrila je sedela na stolici i buljila u Matu pa je rekla: „Majko moja, koliko si
spor.“ Onda je Mate posle nekoliko minuta rekao: „Ne sećam se.“ Onda je Dobrila
rekla: „A je l' bi mogao da obratiš pažnju na to danas?“ Onda je Mate rekao:
„Mogao bih.“ Onda je Dobrila napravila sebi kafu i sela za sto, zapalila je cigaretu, na
sebi je imala belu majicu sa natpisom: Šta ja tražim sa ovim čovekom? i izgledala je
prilično zabrinuto. Onda joj se Mate pridružio, zapalio je cigaretu i zagledao se u
plafon. I onda su tako sedeli i ispijjali svoje kafe u tišini, ali onda se začulo zvono na
vratima, i pošto nije bilo zaključano, u stan su odmah ušle komšije profesor filozofije
i Kinez Li i odmah su otišli pravo u kuhinju i poslužili se kafom, pa su se onda smestili
za veliki trpezarijski sto. Dobrila je i dalje sedela vidno zabrinuta, za razliku od
Mate koji je bio zagledan u plafon. Onda je profesor filozofije, koji je na sebi imao
majjicu sa slikom Ludviga Vitgenštajna i citatom: Ne znam zašto smo ovde, ali
prilično sam siguran da to nije zato da bismo uživali, pogledao ka Dobrili i rekao:
„Ovde izgleda vlada velika pogubljenost?“ Onda je Kinez Li, koji je na sebi imao
majicu sa svojom slikom i natpisom: Najbolje je kad si u bekstvu, rekao: „I meni tako
izgleda.“ Onda je Dobrila pitala: „Na gde ovde mislite?“ Onda je profesor filozofije
rekao: „Ovde kod vas u trpezariji.“ Onda je Dobrila rekla: „U momentu sam
pomislila da mislite na neki širi pojam, to jest na Srbiju.“ Onda je profesor rekao:
„Ako ste za filozofiranje, tu sam.“ Onda je Kinez Li rekao: „I ja isto.“ Onda ih je
Dobrila pogledala pa je rekla: „Nikako, prisutna je uobičajena zabrinutost, sad već
svakodnevna.“ Onda je profesor filozofije rekao: „Tačno, takvo je vreme, svaki dom
ima svoju tajnu.“ Onda je Kinez Li rekao: „Potpuno tačno.“ Onda je Dobrila rekla:
„Plašim se da će neki od nas mentalno biti dobro protreseni.“ Onda je Kinez Li rekao:
„I ja se plašim.“ Onda je profesor rekao: „To se mora prihvatiti, nikako se ne treba
plašiti.“ Onda je Kinez Li rekao: „To je istina.“ Onda je profesor filozofije pitao: „A
gde je Fric?“ Tu je onda Mate rekao: „Totalno odsutan spava u sobi.“ Onda je
Dobrila rekla: „Danima.“ Onda je profesor filozofije rekao: „Svi imamo neke svoje
mehanizme.“ Onda je Kinez Li rekao: „Definitivno.“ A onda su se iznenada čula vrata
spavaće sobe pa se onda vrlo brzo u trpezariji pojavio Fric, stao je na vrata, ćutao i
posmatrao prisutne za stolom, na sebi je imao japanke i veliku, dugačku do poda
belu spavaćicu, na kojoj je pisalo: I odjednom znaš, vreme je da započneš nešto novo
i da poveruješ u čaroliju početka. Tu su se onda svi prisutni za stolom zagledali u
Frica, pa su onda sklonili pogled i zagledali se u plafon, i ćutali. Onda je Fric trepnuo
pospanim očima nekoliko puta, pa je onda ušao unutra i napravilo sebi kafu, seo je
za sto i rekao:„Tako je, u plafon, svoja posla gledajte, nad sobom se zamislite.“ Onda

153
je Kinez Li rekao: „Tako je, nad sobom se zamislite.“ Onda je profesor filozofije
pogledao u Kineza Lija i pitao: „Komšija, koji je vama kurac?“ Onda je Kinez Li rekao:
„Na koji tačno kurac mislite?“ Onda su svi pogledali u Kineza Lija, pa je on rekao: „Pa
kad ne znam da li možda misli na širi pojam, to jest na Srbiju.“

154
 LOVAC NA DVA JELENA

Bio je četvrtak ujutru kad je Dobrila vrisnula: „Šest je sati! Moramo da bežimo!“ Fric
je preplašeno skočio iz kreveta, a Mate je u trpezariji skočio sa kauča pa je brzo
pobegao na terasu. Dobrila je ležala na krevetu, bila je budna, čvrsto je zategla svoj
pokrivač i držala se za njega, oči su jo] bile širom otvorene i zurila je u plafon. Onda
se Mate polako vratio sa terase, ušao je u spavaću sobu, pa je rekao: „Ovo je treći
put ove nedelje da urla noću i da me istraumira ujutru.“ Fric je i dalje stajao pored
kreveta i tresao se, gledao je u patos pa je odgovorio: „Znam, a meni tokom noći
nešto preteći šapuće.“ Onda je Mate rekao: „Pa odakle joj ove pojave u snu?“ Fric
se tresao pored kreveta: „Otkud ja znam, nije ih pre bilo.“ Onda su obojica tako
stajali u sobi i gledali u Dobrilu, koja je drhtala i nepomično ležala na leđima i zurila
u plafon. Onda je Mate rekao: „Porazgovaraj malo s njom, žena ti je.“ Onda je Fric
rekao: „Porazgovaraj malo ti, majka ti je.“ Onda je Mate rekao: „Ti je duže
poznaješ.“ Onda je Fric rekao: „Ali ti si više vezan za nju.“ Onda je Mate rekao: „Ali
ja imam manje životnog, iskustva.“ Onda je Fric rekao: „To nam sad nije od pomoći,
kod tebe je svežina mladosti.“ Onda je Mate ćutao i gledao u majku, to jest u
Dobrilu, koja je ležala nepomično na krevetu. Onda je Mate rekao: „Uopšte ne znam
kako da joj se obratim.“ Tu ga je Fric pogledao pa je rekao: „Probaj sa 'majko, kako
si' i pitaj je još nešto.“ Onda je Mate rekao: „Majko, da li me čuješ?“ Tu je onda Fric
zakolutao očima: „Je l' nisi mogao ništa gluplje?" Onda je Mate rekao: „Pa pitaj je ti
onda.“ Onda je Fric rekao: „Ne pada mi na pamet, ti si joj sin i naša si
budućnost.“ Tu se onda Mate zamislio, Fric je čekao, Dobrila je zurila u plafon. Onda
je Mate rekao: „Majko, jesi nešto ružno sanjala?“ Onda je Fric rekao: „Jok, lepo je
sanjala.“ Onda je Mate rekao: „Kunem se, ništa drugo mi ne pada na pamet.“ Onda
155
je Fric rekao: „Pa pitaj je nešto u vezi trauma, noćnih mora ili košmara, tako
nešto.“ Onda je Mate rekao: „A što je ti ne pitaš kad znaš šta ja treba da je
pitam?“ Onda je Fric rekao: „Prema tebi gaji posebna osećanja.“ Onda je Mate
rekao: „A možda je imala nervni slom, vidiš da gleda i ne trepće?“ Onda je Fric rekao:
„Pitaj nju, ona valjda zna.“ Onda se Mate netremice zagledao u majku, usredsredio
se, ali je onda rekao: „A da mi ipak popijemo kafu pre toga, neka nje ovde, neka zuri
u plafon?“ Onda je Fric rekao: „Daj prvo bar malo da porazgovaraš sa majkom.“ Tu
se onda Mate ponovo usredsredio na majku, to jest na Dobrilu, pa je pitao: „Majko,
je l' mogu da sednem ovde pored tebe?“ Onda je Fric rekao: „Naježio sam se, ovo je
kao u teškoj epskoj poeziji.“ Onda je Mate seo pored Dobrile i stavio joj ruku na
glavu. Onda je Fric rekao: „Ja ću onda da budem narator iz ofa.“ Onda je Mate
pitao: „Majko, jesi li nešto ružno sanjala?“ Onda je Dobrila rekla: „Jesam.“ Onda je
Fric rekao u pozadini: „Majka je progovorila, sinu je glas zadrhtao.“ Onda je Mate
rekao: „Je l' se sećaš, majko, šta si ružno sanjala?“ Onda je Dobrila rekla: „Sećam
se.“ Onda se čuo Fricov glas u pozadini: „Srpski sin treperi dok se majka iz košmara
budi.“ Onda je Mate rekao: „Hoćeš li da podeliš to sa nama?“ Onda je Dobrila rekla:
„Ne pada mi na pamet.“ Onda se čuo Fricov glas: „Majka se strogim glasom oglasila,
sinovijeva ljubav naglo je zgasnula.“ Tu su se onda Fric i Mate pogledali pa je Mate
rekao: „Koga ti sad glumiš ovde?“ Onda je Fric rekao: „Bunjuela.“ Onda su i Dobrila i
Mate pogledali u Frica, pa je on dodao: „Kad bi ovu radnju smestio u neku srpsku
porodicu koja ga najeba ko zna gde, RTS bi nam platio i sad bi jurili Oskara, a ovako
ništa, sad možemo da pijemo kafu, i da ne maltretiramo više ovu jadnu i namučenu
ženu i majku.“ Tu je onda poletela Dobrilina papuča, ali se Fric sagnuo. Onda su Fric
i Mate izašli iz sobe i smestili su se za sto u trpezariji, Mate je napravio dve nes kafe,
za obojicu, pa su seli i zapalili po cigaretu. Onda je Fric rekao: „Neverovatno mi je
kako lako odustaješ kad je nekome potrebna pomoć.“ Mate ga je pogledao pa je
povukao dim, i ćutao je. Onda je Fric rekao: „Uopšte se nisi proslavio.“ Onda su
ćutali i pili kafe, obojica su sedeli u gaćama i japankama, nosili su bele majice i na
Fricovoj je bilo odštampano: Lažna briga je kraljica zla i pokvarenosti, a na Matinoj
je pisalo: Lažni izgovori su vojska manipulacije i obmane, pa je Mate rekao: „Možda
smo mogli i njoj da napravimo kafu?“ Fric je otpio gutljaj pa je rekao: „Neka je tamo,
neka gleda u plafon i odmara se.“ Onda je Mate pitao: „Je l' tebe uopšte zanimalo
šta se njoj dešava u snu?“ Onda je Fric rekao: „U početku jeste, ali posle
nimalo.“ Onda je Mate rekao: „Pa što si onda glumio zabrinutost?“ Tu je onda Fric
rekao: „Nisam, naprotiv, ali kome treba briga ako ne može da se proda?“

156
 ŽIVOT PREPUN SUNCA

Bila je subota, tačno u osam i petnaest uveče, kada je Mate provlačio špenadlu kroz
mrtvu muvu, za trpezarijskim stolom. Za stolom je sedeo i Fric, držao je u ruci
olovku i ispisivao nešto u veliku školsku svesku. Dobrila je takođe sedela za stolom,
jela je keks koji je umakala u čaj. Televizor je bio uključen, ali to niko nije gledao.
Ono što je bilo zanimljivo jeste da su sve troje držali isplažen jezik, oblizujući gornju
usnu: Mate dok je provlačio špenadlu kroz muvu, Fric dok je pisao nagnut nad
sveskom, Dobrila dok je odmeravala koliko je keks upio čaja. Onda je Mate, nakon
što je provukao špenadlu, spustio mrtvu muvu na sto, na kojem su se već nalazile
još tri probušene muve i jedna osa, zatim se sagnuo i sa patosa uzeo još jednu muvu,
prineo je licu, zažmurio na jedno oko, izbacio jezik i naciljao špenadlu. Onda je
Dobrila iznenada i tiho podrignula, pocrvenela je u licu, brzo je stavila ruku preko
usta i rekla: „Ja se zaista izvinjavam.“ Onda su i Fric i Mate rekli: „Ništa
strašno.“ Zatim je Dobrila gurnula od sebe kutiju sa keksom i šolju sa čajem,
naslonila se u stolici i pružila je noge ispod stola celom dužinom, a desnu ruku je
stavila na stomak i rekla: „Pući ću jednog dana od ovoga.“ Onda je Fric, kada mu je
ruka stigla do donjeg ruba stranice, podigao hemijsku olovku visoko iznad stola i
zatim je brzo spustio i jako lupio vrhom po svesci, glasno rekavši: „Tačka!“ Onda ga
je Dobrila pogledala pa je pitala: „Ako nije tajna, šta pišeš to po ceo dan?“ Fric je
zaklopio svesku, stavio ruke iza glave, naslonio se i rekao: „Ispovesti.“ Onda ga je
Mate pitao: „O čemu se radi?“ Tu su se onda i Dobrila i Fric zagledali u Matu, pa je
ovaj brzo rekao: „Oh, pardon, ako bih mogao da preformulišem, koja je tema toga

157
što pišeš?“ Onda je Fric rekao: „Kako sam sebi ovo dozvolio i kako sam došao dovde
dokle sam došao, sa predgovorom: ako bi mogao neko drugi da radi umesto
mene.“ Onda je Mate pitao: „I jesi li objasnio?“ Onda je Fric rekao: „Tek sam na
prvom poglavlju prvog toma, ali objasniću.“ Onda je Dobrila rekla: „Lepo od tebe,
hoćeš li sve svoje greške da priznaš?“ Onda je Fric rekao: „Svaku koje se
setim.“ Onda je Dobrila rekla: „Ako ti zatreba pomoć, znaš gde sam.“ Onda je Fric
odgovorio: „Znam.“ Onda je Mate pitao: „Koliko tomova planiraš da napišeš?“ Onda
je Fric odgovorio: „Nekoliko.“ Onda je Mate provukao špenadlu kroz novu
mrtvu muvu pa je spustio na sto, i poređao ih je, pet muva i jedna osa. Onda je
Dobrila pitala: „Odakle ti sve te muve?“ Onda je Mate rekao: „Ja ne znam da li ste vi
primetili, ali kad god ručamo musaku, u kuhinji bude na hiljade muva.“ Onda je Fric
rekao: „Ja sam primetio kad jedemo pileću supu.“ Onda je Dobrila rekla: „A što ih
skupljaš tu na stolu?“ Onda je Mate rekao: „Hoću da napravim insektarijum, biće to
moj umetnički, konceptualni rad, ulovim sve muve koje se okupe kad ručamo
musaku, sve ih zakačim na tablu i taj rad se zove Musaka za hiljade duša, i onda
tako isto napravim table za supu, kajganu, palačinke, pečeno pile.“ I Dobrila i Fric su
zinuli i slušali pažljivo. Onda je Dobrila rekla: „Ja ne znam šta bih rekla.“ Fric je samo
uzdahnuo, onda se nagnuo i otvorio je svesku. Onda je Dobrila rekla: „Je l'
započinješ drugo poglavlje?“ Onda je Fric rekao: „Ne još, nego da ispravim nešto u
prvom.“ Onda je Dobrila rekla: „Hoće li to da ti se zove: Kako sam pobedio zlo u
sebi?“ Onda je Fric rekao: „Neće, ovo su ispovesti, nema drugog naslova.“ Onda je
Dobrila rekla: „A možeš i Kako sam konačno shvatio da ne shvatam?“ Onda je Fric
rekao: „Hvala ti, ne treba mi tvoja pomoć.“ Onda je Dobrila rekla: „Znaš kako bi još
moglo: Svetlosti nije bilo, ali nisam ni tragao.“ Onda je Fric zaklopio svesku i stavio
olovku iza uveta. Onda je Dobrila glasno štucnula pa je rekla: „Ja se opet izvinjavam,
ne mogu da ustanem koliko sam se prejela.“ Onda je Mate sa poda podigao još
jednu muvu, zažmurio je na jedno oko i naciljao je špenadlu. Tu je onda Fric
pogledao ka podu, sagnuo se i video malu gomilu muva, pa se pridigao i pitao: „Kad
si nalovio ovoliko muva?“ Onda je Mate rekao: „Danas posle podne, kad sam pojeo
musaku.“ Onda je Dobrila, dok je i dalje sedela na ivici stolice i sa ispruženim
nogama ispod stola, sa obema rukama na stomaku, okrenula glavu ka Fricu i
pitala: „Izvini, moram još nešto da te pitam, u vezi sa tim tvojim rukopisom Kako
sam otkrio podrum u samome sebi?“ Onda je Fric uzeo jednu cigaretu i zapalio je, pa
je rekao: „Pitaj.“ Onda je Dobrila pitala: „Hoćeš li ti da pišeš i o nama? Je l' to tvoja
ispovest ili smo i mi porodično uključeni?“ Onda je Fric rekao: „Tek sam na prvom

158
poglavlju, do toga treba da stignem.“ Tu se onda Dobrila zagledala u Frica pa je
pitala: „A šta ti je onda značilo ono 'kako sam sebi ovo dozvolio'? Je l' to neko
nezadovljstvo?“ I tu je Dobrila opet štucnula. A Mate je provukao špenadlu kroz
mrtvu muvu. A onda je Fric povukao dim cigarete pa je rekao: „Dobrila, da ti kažem,
ja sam presrećan kako smo mi prošli.“

159
 O PISCU

Srđan Valjarević (Beograd, 1967), pisac, piše prozu i poeziju.

Objavio romane: List na korici hleba (1990), Ljudi za stolom (1994), Dnevnik
druge zime (2006) i Komo (2007), prozne zapise Zimski dnevnik (1995) i zbirku
pesama Džo Frejzer i 49 (+24) pesama (prošreno izdanje) 1996.

Knjige su mu prevođene na engleski, španski, nemački, francuski, italijanski,

švedski, ukrajinski, bugarski, albanski, makedonski, slovenački i kineski jezik.

Dobitnik je Nagrade „Biljana Jovanović“ za Dnevnik druge zime 2006; za

roman Komo nagrada „Kulturkontakt Austria“ 2006, „Stevan Sremac“ 2006, „Gorki
list Award“ 2007. i „Prix des lecteurs du Var — Toulon“ 2011.

Član je Srpskog književnog društva.

Živi u Beogradu.

160