II.

ЗАВИСНИ ЧЛАНОВИ РЕЧЕНИЦЕ

4. ОБЈЕКАТ

 Об. = глаголски додатак којим се допуњује глаголска семантика

(значење); он означава шта је обухваћено глаголском радњом,
односно шта је предмет радње Þ[ Об. допуњује глаг. радњу.].
 Постоје 2 врсте Об.:
1) Прави (ближи, директни);
2) Неправи (даљи, индиректни).
 Одређивање врсте Об. врши се на основу:
а) семантичке вредности ГЛАГОЛА и његове допуне;
б) формалнограматичког критеријума (падежног облика у коме се
Об. налази);
- у семантичком погледу, Об. се одређују на основу процеса
говорења и разумевања (добрим делом и интроспективно, тј.
језичким осећајем);
- у формалнограматичком погледу, Об. се идентификују на основу
падежа у коме се налазе.
1. Прави (ближи, директни) об. [ближи су и семантички, и
формално]:
 Долазе уз прелазне глаг. и налазе се у Ак. без предлога. Пр.:
Весна чита књигу. / Купио сам свеске и оловке. / Ја волим Јасмину.
 Прави об. могу се одредити и питањима (Ак.): кога? шта?

2. Неправи (даљи, индиректни) објекти - јесу они објекти који, ®

у семантичком погледу, нису непосредно, блиско повезани са
глаголом који допуњују (= који нису у потпуности обухваћени
глаголском радњом, као прави Об.);
® у формалнограматичком погледу, налазе се у неком другом
зависном падежу (не у Ак без предлога).
Неправи објекти долазе уз (а) прелазне, (б) непрелазне и (в)
повратне (не све) глаголе. Пр.:
Купио је брату сат. (брату = Д);
 Иван се ослободио страха. (Г);
Клонио се рђавих другова. (Г);
Хајдук је вешто баратао сабљом. (И);
Напио се вина (Г)... итд.
 Неке посебности:
а) Случајеви када је неки Об. по значењу ближи, а са
формалнограмат. становишта даљи (тј., не налази се у Ак без
предлога). Такав је пример и тзв. словенски генитив:
- „Он нема мајке“ [потврда за то да је овај Об. ближи јесте и чињ.
што он може доћи, место Г, у Ак.: „Он нема мајку.“];
- „Јован воли сестру (Ак б.п.)1/, често мисли на њу (Ак с.п.)2/ и прича
о њој 3/(Л)“.
 Анализом може се установити:
® да су гл. уз које стоје такви Обј. прелазни;
® да су гл. семантички у непосредној повезаности са Об.;
® Об. су у потпуности обухваћени семантиком тих глаг.;
Þ истакнути Об. су семантички ближи, а само је један од њих
изражен формалнограматичким средством за ближе Об.; зато се
за друга два Об. може рећи да су семантички ближи, а
формалнограматички даљи;
- у традиционалним грам последња два Об. третирана су као
даљи Об. [јер семант. крит. није тако очигледан ни
једноставан као формалнограм. крит.: Ак б.п.];
б) Неки грам. разлик. 2 врсте правог (ближег) Об. :
 унутрашњи прави Об. ® онај који стоји уз глаголе изведене
од имена самог тог Об.: Град градила ... ; Збор зборила ... ; Век
је с њим вековала ... ; Писмо пише ... ; Ноћ ноћила... ; Зиму
зимовала ... ; Бол болује болани Дојчине ... ; Рано рани ... и др.;
 прави Об. у Генитиву ® уз прелазне глаголе кад ови показују
радњу која делимично (често уз одричне гл.) обухвата предмет
радње (= партитивни Г). Пр.:
 Дала му је мало хлеба.; Мајке нема да јој се пожали. ; Дође да
узме ватре.
в) има пр. који по служби и по значењу нису чисти Об., већ садрже у
себи и нијансу прилошкоодредбене службе и значења; такав је,
нпр., инструментал средства кад је уз глаг. (у тзв. адвербалној
позицији):
- Дошао сам пешице, а не аутомобилом [поред неправог, даљег
Об. изр. се и нијанса прилошке одр. начина].
г) У служби Об. налазе се: именице, имен. зам., придеви, прид. зам.,
бројеви (последње три са значењем именице). Пр.:
Чувам бебу (им.).; Често му говорим (им. зам.).; Сит гладном не
верује (прид.).; Поштуј старије (прид.).; Не интересујемо се
таквим (прид. пок. зам.).; Разговараћемо о једном (број)... итд.
д) Об. се често налази уз:
® глаголе
® именице, најчешће глаголске (у извесним ситуацијама), придеве и
прилоге. Пр.: печење хлеба; копање земље; берба винограда;
кићење сватова; жедан воде; сит свега; пажљив према жени;
мален растом; (трчати) боље од других Þ
 допуне уз именице ® треба третирати као именичке допуне;
 допуне уз придеве, прилоге ® треба третирати као придевске и
прилошке допуне;
е) Место Об. у реченици:
 иза глагола = обично, то је његово нормално место;
 иза других речи;
 када је испред речи коју допуњује = инверзија; уп.:
писати писмо – писмо писати; мален растом – растом мален.
ђ) У глаголскообјекатским синтагмама постоји двострука
семантичка повезаност (зависност):
® глагол семантички одређује Об., јер тражи смисаоно
заврашавање (допуњавање ®фр. complement „допуна“)
конкретним објектом [на пр.: добити ®поклон/ шамар/ позив ]
 Þ глагол (у семантичком погледу) захтева уза се одређену
именску лексему;
→ постоји и мишљење да Об. својом синтаксичком формом (=
одређеним падежом) испољава глагол у вези с његовом
семантичком групом→ уп.: најести се хлеба / радовати се хлебу
/ желети хлеб / трговати хлебом / разговарати о хлебу ...;
Þ Полазећи од горенаведеног, може се рећи, нпр., да су следећи
глаголи (дајемо само неке од њих) условљени падежом Об.:
 с Об. у Г могу се везивати следећи глаголи: ослободити се,
клонити се, оканити се, наситити се, стидети се, зажелети
се, прихватити се и сл.;
 с Об. у Д: радовати се, веселити се, надати се, поручити,
веровати, намигивати, пребацивати, жалити се, хвалити се ...;
 с Об. у Ак: видети, гледати, посматрати, очекивати, носити,
возити, купити, копати, оговарати, љутити, волети,
мрзети ...;
 с Об. у И: хранити се, управљати, владати, руководити,
манипулисати, командовати, занимати се, интересовати се,
орати (плугом)...;
 с Об. у Л: говорити, беседити, мислити, причати,
размишљати, доћи, спавати... итд.
 Напомена: поставља се питање да ли падежни облик Об.
условљава групацију глагола или семантика групе глагола
одређује/условља падеж Об ? → изгледа да између
семантичких подгрупа глагола и падежа објекта постоји у
вези са условљавањем однос кокплементарности!

5.ПРИЛОШКЕ ОДРЕДБЕ (ПО)

(Priloške oznake/ Адвербијали)

 Спадају, такође, у глаг. додатке;

 Њима се ближе одређује глаг. радња /стање, збивање/ по времену,
месту, начину, намери, количини, узроку и другом.
 Основна употребна одлика ПО, за разл. од ОБ, састоји се у томе што
оне имају релативну самосталност у односу на управну реч
(глагол). То се може видети у могућности њихове самосталне
 употребе ван реченице, нпр. у насловима текстова, часописа, књига
→ као у примерима типа: Данас, Овде, Низ планину, На реци, На
липару ...
 Већина ПО није ни семантички, ни облички условљена глаголом Þ
зато се и каже да су ПО факултативни реченични чланови (за разл.
од Објекта).
 Врсте ПО:
1) За ВРЕМЕ (одг. на питања: када? откада? докада? и сл.);
2) За МЕСТО (где? куда? одакле? и сл.);
3) За НАЧИН (како? на који начин?);
4) За КОЛИЧИНУ (колико?);
5) За УЗРОК (због чега?);
6) За НАМЕРУ (с којом намером? ради чега?);
7) За ДРУШТВО (с ким?) итд.
 Језичка средства у служби ПО:
1) Прилози: много, мало, доста, данас, сутра, јуче, јесенас, тамо,
овамо ...;
2) Зависни падежи именица и именичких заменица: изнад куће,
испод планине, на обали, у парку, по улици, усред лета, после
тебе, над вама, због врућине, недељом, пушком, ножем ...;
3) Глаголски прилози (садашњи и прошли):
Ходајући, размишљао је о овогодишњој суши.
Тражећи брата, нисам стигао на представу.
Уставши, отишао је.
4) У служби ПО може се јавити и читава реченица: → то су тзв.
прилошкоодредбене зависне реченице. Пр.:
Кад стигнем кући,1/ написаћу писмо.2/
Нисам био на предавању,1/ јер сам био болестан .2/
 Место и кога одређују ПО у реченици:
→ обично се ПО, у реченици, налазе уз глагол, испред или иза
њега;
→ изузетно, могу се наћи и даље од глагола, и то, најчешће, на
крају или на почетку речен. Тада се њима истиче оно што
означавају, а такав распоред је, у ствари, инверзија.
Напомене:
1. Има речен. чланова који само делимично имају значење и
функцију ПО, а једним делом су или објекти, или
атрибути;
2. Треба разликовати ПО од прилошкоодредбених атрибута
(то су неконгруентни атрибути типа: колиба на језеру /→на
језеру одређује именицу колиба).