12.

ИНТЕРНЕТ МАРКЕТИНГ

1. СТРАТЕГИЈА ИНТЕРНЕТ МАРКЕТИНГА

Стратешко маркетинг планирање је процес утврђивања циљева и избора маркетинг
стратегија на нивоу предузећа, усмерених ка одређеним тржиштима. Обухвата следеће
кораке:
1. Анализу фактора окружења.
2. Анализу снага и слабости предузећа.
3. Утврђивање визије, мисије и стратешких циљева.
4. Дефинисање и избор стратегије.
5. Спровођење стратегија.
6. Контролу и ревизију.
Стратешко маркетинг планирање обухвата четири организациона нивоа:
■ Пословни.
■ Функционални.
■ Ниво пословне јединице.
■ Микс производа.
2. ФАЗЕ У ИМПЛЕМЕНТАЦИЈИ МАРКЕТИНГ СТРАТЕГИЈА
Фазе у имплементацији маркетинг стратегија су:
1. Избор циљног тржишта. Разматрају се потребе купаца, прилике за стицање конкурентске
предности, структура производње и слично.
2. Дефинисање стратегије позиционирања. Подразумева комбинацију маркетинг
активности чији је циљ имплементација производа и позиционирање бренда тако да се
достигне посебна позиција код циљаних купаца.
3. Дефинисање маркетинг стратегија. Стратегије за тржишне лидере зависе од величине и
тржишног положаја предузећа. Постоје четири генеричке стратегије:
■ Стратегија диференцирања производа.
■ Стратегија ниских трошкова.
■ Стратегија фокусирана на одређена тржишта.
■ Стратегија вођства у цени и квалитету.
4. Стратешко маркетинг планирање промоције. Обухвата активности рекламирања,
персоналне продаје, промоције, продаје, такмичења, израде промотивних материјала,
директног маркетинга, директне поште, телепродаје, продаје путем магазина, каталога,
новина, дигиталног маркетинга и односа с јавношћу.
5. Имплементација тржишно оријентисаних стратегија. У циљу придобијања нових
потрошача треба да обухвати активности развоја нових производа, проширења постојећих
производних линија и производних капацитета, унапређења контроле производа,
изградње дистрибутивне мреже и анализе конкурената.
3. ИНТЕРНЕТ МАРКЕТИНГ ПЛАН
У стратешком планирању, Интернет маркетинг план треба да се усклади с пословном
стратегијом, маркетинг стратегијом и плановима комуникације, Интернет бизнис планом и
ИТ стратегијом. Интернет маркетинг план подразумева дефинисање седам елемената:
1. Ситуациона анализа.
2. Стратешко планирање Интернет маркетинга.
3. Дефинисање циљева Интернет маркетинга.
4. Стратегија Интернет маркетинга.
5. План имплементације.
6. Планирање буџета.
7. План евалуације успеха пословања

13. ДРУШТВЕНИ МЕДИЈИ

1. ФУНКЦИОНАЛНИ БЛОКОВИ ДРУШТВЕНИХ МЕДИЈА

■ Идентитет. Овај функционални блок се односи на меру у којој корисници откривају свој
реални идентитет у оквиру друштвених медија. Обухватају информације
као што су: име, година, пол, занимање, локација и слично.
■ Конверзације. Дефинише у којој мери корисници међусобно комуницирају. Највећи број
друштвених медија је креиран са циљем да унапреди и интензивира
комуникацију између појединаца и група.
■ Дељење. Одређује меру у којој корисници размењују, дистрибуирају и прихватају
садржај. Термин „друштвени” истиче да је размена између корисника кључни
елемент ових медија.
■ Присуство. Овај функционални блок одређује у којој мери један корисник има
информације о томе да ли је други корисник доступан. Обухвата информације
о месту на ком се корисници налазе у виртуелном или реалном свету и да ли су
доступни за комуникацију.
■ Везе. Описује меру у којој корисници могу бити повезани са осталим корисницима.
Везе које се успостављају у оквиру друштвених медија омогућавају конверзацију,
дељење објеката и слично.
■ Репутација. Односи се на меру поверења у корисника од стране других корисника
Медија
■ Групе. Односи се на степен у коме корисници могу да креирају заједнице и
подгрупе. С порастом броја корисника мреже, расте и број група, пријатеља,
контaкта итд.
2. ТИПОВИ КОРИСНИКА ДРУШТВЕНИХ МЕДИЈА
Издвајају се четири главна типа корисника друштвених медија:

■ Утицајни корисници (Influencers). Појединци или групе које имају моћ да утичу на
доношење одлука других појединаца на основу њиховог ауторитета, знања, позиције или
веза у оквиру друштвених медија.
■ Заступници (Advocates). Oво су утицајни корисници који подржавају неки бренд или циљ.
Представљају промотере бренда, и предузећа треба да успостављају активне односе с
њима и да подстичу њихову ангажованост.
■ Активни корисници (Socializers). Корисници који су интензивно активни на друштвеним
мрежама и имају стабилну мрежу контаката.
■ Посматрачи (Observers). Корисници који су најмање активни на друштвеним медијима.
Користе информације и сервисе, али ретко учествују у генерисању и дистрибуцији садржаја.
Један од главних циљева маркетинг кампања на друштвеним медијима је да садржај и
активности утицајних корисника досегну до корисника посматрача

14. УПРАВЉАЊЕ ОДНОСИМА С КЛИЈЕНТИМА

1. ПРИДОБИЈАЊЕ КУПАЦА ПРИМЕНОМ АИДА ПОСТУПАКА

Придобијање купаца одвија се применом уобичајеног AIDA поступка:
■ Пажња (Attention). Циљ ове фазе је привлачење пажње клијената квалитетним
садржајем.
■ Интересовање (Interest). Купца треба заинтересовати новим могућностима или
функционалностима које пружа веб-сајт.
■ Жеља (Desire). Купцу се мора јасно ставити до знања какву ће корист имати од посете
сајту и евентуалне куповине производа или пружања услуге.
■ Акција (Action). У овој фази купцу треба пружити помоћ око куповине, плаћања и
испоруке производа путем веб-сајта.
2. ПРИДОБИЈАЉЊЕ ПОТПУНЕ ЛОЈАЛНОСТИ КЛИЈЕНТА
За потпуну лојалност, потребно је обезбедити виши ниво поверења клијената кроз:
■ Охрабривање клијената да слободно искажу своје ставове и мишљење о производу.
■ Ослушкивање потреба и примедби, и спровођење корективних акција на основу
препорука клијената.
■ Праћење искуства клијената везаних за производ.
■ Једноставну и повољну набавку и коришћење производа из понуде.
Привлачење клијената обухвата креирање поруке према интересовањима и потребама
купаца. С купцем се може комуницирати преко Интернета у вези с дизајном нових
производа, маркетинг стратегијом и иновацијом садржаја. Задобијање клијената
подразумева ефикасно позиционирање на претраживачима, ступање у контакт с
клијентима и понуду производа и услуга на начин који умањује примамљивост других
понуђача. Задржавање и лојалност клијената је главни покретач постизања дугорочне
профитабилности.
15. Е-БАНКАРСТВО

1. ОСНОВНИ ЦИЉЕВИ И ПРЕДНОСТИ УВОЂЕЊА Е-БАНКАРСТВА

Основни циљеви и предности увођења е-банкарства су:
■ Могућност рационализације потенцијала банке. У реализацији процеса традиционалног
банкарског пословања потребан је већи број људи, више пословног простора и опреме. Е-
банкарство у односу на традиционално представља јефтинији облик обављања банкарских
трансакција.
■ Временска и просторна неограниченост. За разлику од класичног банкарства, где је
корисник везан за простор и радно време филијале банке у којој има рачуне, сервисе е-
банкарства могуће је користити у сваком тренутку и на сваком месту. Да би клијент
користио ове сервисе, потребно је да има отворен рачун у некој банци која пружа услуге
Интернет банкарства и да на месту из ког обавља пословање постоји уређај с приступом
Интернету.
■ Брзина обављања трансакција. У класичном банкарству за реализацију финансијских
трансакција клијент мора да утрошити време за: долазак и одлазак у филијалу банке,
чекање у реду, попуњавање образаца, чекова и осталих докумената, обављање самих
трансакција. Е-банкарство штеди време и скраћује поступак обављања банкарских
трансакција.
■ Стварање имиџа иновативног предузећа. Реализацијом пословања преко Интернета,
банка показује конкуренцији и клијентима да је способна да понуди најсавременија
технолошка решења.
■ Брже реаговање на промене у окружењу и боље интерактивне могућности. За банку која
се у тржишним условима бори за сваког комитента, најважнија је комуникација. У
класичним условима банка може да комуницира с комитентима само током радног
времена, или преко позивног центра који је доступан свакодненво 24 сата. Интерактивне
могућности комуницирања преко Интернета су неограничене и зависе од нивоа
ангажованости банке и њених доступних сервиса за е-банкарство.
2. СЕРВИСИ Е-БАНКАРСТВА
 16. Е-УПРАВА

1. СЕРВИСИ Е-УПРАВЕ ЗА ГРАЂАНЕ И ПРЕДУЗЕЋА

17. Е-ОБРАЗОВАЊЕ

1. ЕЛЕМЕНТИ Е-ОБРАЗОВАЊА
Електронско образовање се дефинише као достављање материјала, активности и
програма образовања путем електронских медија. Представља комплексан систем
који укључује следеће елементе:
■ Похађање и извођење наставе на даљину који могу да буду временски и просторно
раздвојени.
■ Наставне материјале у штампаним, аудио и видео-формама.
■ Процес учења који може да буде индивидуални и групни.
■ Туторски рад комбинацијом разноврсних облика комуникације.
■ Интерактивни рад групе студената.
■ Примену мултимедијалних технологија.
■ Инфраструктуру за електронско образовање.
2. СИСТЕМИ ЕЛЕКТРОНСКОГ ОБРАЗОВАЊА
Постоји велики број рачунарских апликација које се користе као подршка образовном
процесу. Често се као синоними употребљавају следећи термини:
■ Learning Management System (LMS), систем за управљање учењем.
■ Virtual Learning Environment (VLE), виртуелно образовно окружење.
■ Content Management System (CMS), систем за управљање садржајем.
■ Learning Content Management System (LCMS), систем за управљање образовним
садржајем.
■ Managed Leаrning Environment (MLE), вођено образовно окружење.
■ Learning Support System (LSS), систем за подршку учењу.
■ Learning Platform (LP), образовна платформа

18. Е-ЗДРАВСТВО

1. КОМПОНЕНТЕ Е-ЗДРАВСТВА (3.1 ДО 3.4)

3.1. Е-картон
Е-картон је здравствени картон приказан у дигиталној форми. Имплементацијом е-картона
реализује се складиште информација везаних за здравствени статус пацијента. Применом
е-картона убрзава се процес претраге података о пацијентима, архивирање, процес
комуникације и пренос података између физички удаљених локација.
3.2. Е-рецепт
Е-рецепт (Е-prescribing) је замена за традиционалне папирне рецепте које издају лекари.
Предности е-рецепта су смањени трошкови администрације око издавања рецепта,
једноставнија процедура праћења лекова које издају лекари, отклањање могућности
нечитко написаног рецепта или рецепта с неодговорајућом шифром лека, спречавају се
злоупотребе, онемогућава се дуплирање рецепата и избегава се могућност медицинске
грешке. Е-рецепт дозвољава лекарима, сестрама и другом особљу да електронски пошаљу
нови рецепт директно у апотеку или ажурирају постојећи.
3.3. Е-упути
Е-упути се електронским путем шаљу од лекара до лабораторије, са назначеним врстама
анализа. Након обраде попуњени упути се враћају лекару. Овиме се умањује могућност
појаве дуплираних анализа.
3.4. Е-здравствена картица
Е-здравствена картица је електронска картица која замењује традиционалне здравствене
књижице. Израђује се као мултифункционална паметна картица. Дизајн е-здравствене
књижице обично одређује здравствено осигурање државе која је издаје.

20. ТРЕНДОВИ У ТЕХНОЛОГИЈАМА ЕЛЕКТОРОНСКОГ ПОСЛОВАЊА

1. ИНТЕРНЕТ ИНТЕЛИГЕНТНИХ УРЕЂАЈА – ПРИМЕНЕ (1.1 ДО 1.5)

1.1. Паметне куће

Паметне куће (Smart homes) заснивају се на примени информационо-комуникационих
технологија у стамбеном или пословном простору. Увођење интелигентних уређаја у куће
назива се аутоматизација куће и подразумева интеграцију система за управљање
електричним уређајима у домаћинству, као што су: систем грејања, систем хлађења,
противпровални и противпожарни системи, систем кућне расвете, аудио-систем, видео-
систем и слично.
У складу са животним стилом, навикама и потребама корисника, паметном кућом се може
управљати помоћу: универзалног даљинског управљача, мобилног или фиксног телефона,
рачунара или екрана осетљивог на додир.
1.2. Паметне учионице
Паметне учионице (Smart classrooms) су учионице опремљене мултимедијалном опремом
и пројектоване тако да повећавају ефикасност наставног процеса. Паметне учионице
комбинују технологију, корисничке интерфејсе и традиционалне методе предавања са
циљем да створе окружење за учење које је иновативно, технолошки напредно и
флексибилно.
Паметне учионице се могу персонализовати од стране предавача. Није потребна додатна
техничка помоћ и сама подешавања система паметне учионице не трају дуже од неколико
минута. Највећи број паметних учионица садржи следеће основне уређаје: умрежен
рачунар с пратећом опремом, пројектор и платно, DVD плејер, контролне уређаје
(даљински управљачи за гласање, контролни панели и сл.), LAN/WLAN, микрофоне,
звучнике и осталу аудио-опрему, конзолу за управљање, камере, паметну интерактивну
таблу, интерактивне мониторе, системе за паметно гласање и друго.
1.3. Паметни градови
Паметни град (Smart city) је урбани простор који комбинује технологије и уређаје како би
својим грађанима, предузећима и владиним органима обезбедио различите услуге.
Паметни градови могу да обухвате друге концепте и системе као што су паметне мреже,
паметан саобраћај, паметна е-управа итд.
1.4. Паметне мреже
Паметне мреже (Smart grids) представљају мреже за пренос и дистрибуцију електричне
енергије. Оне могу да прикупљају информације о својим корисницима (добављачима и
потрошачима) у сврху побољшања ефикасности, повећања значаја, повећања поузданости
економије, одрживости пружања услуга снабдевања електричном енергијом, уштеде и
контроле потрошње електричне енергије.
1.5. Паметан саобраћај
Експлоатацијом путне инфраструктуре повећава се потреба за реконструкцијом и
редовним одржавањем. Константним повећањем броја возила на путевима долази до
застоја и повећања броја саобраћајних незгода. Паметан саобраћај (Smart transport) има за
циљ унапређење саобраћајне инфраструктуре и безбедности у саобраћају. Обухвата
интелигентне транспортне системе, аутоматизацију саобраћајне сигнализације и паметан
паркинг.
Интелигентни транспортни системи имају за циљ да пруже иновативне услуге у саобраћају
и омогуће корисницима бољу информисаност о стању на путевима и сигурније и
„паметније” коришћење транспортне мреже.
Аутоматизација саобраћајне сигнализације подразумева употребу бежичних сензорских
мрежа и других технологија Интернета интелигентних уређаја за унапређење саобраћајне
сигнализације.
Паметан паркинг ефикасно користи ограничен простор како би обезбедио највише паркинг
места. Услед недостатка паркинг места, постојање паметног паркинга смањује могућност
кршења саобраћајних прописа и стварања гужве у саобраћају. Представља најпоузданији
начин паркирања који је највише заступљен на аеродромима, у јавним гаражама,
пословним центрима и великим тржним центрима.