Nžeri

Bilo je to u Africi, u jednom afričkom plemenu.

Bješe sunce. Sunce je mnogo dana pržilo zemlju. Usjevi na njivama sasvim su se sasušili. Rijeke su
prestale teći, a jezera su oplićala.

Glad je prijetila da pomori svijet.

Sastale su se tad starješine sela i sazvale savjet. Pozvaše najmoćnije vračeve i gatare, a ovi im rekoše:

''Jezera će se napuniti vodom, rijeke će početi teći , a kiša će zemlji vratiti život kada vodi budete
žrtvovali prekrasnu Nžeri.“

Starješine onda odoše Nžerinom ocu i rekoše mu: „Samo ti možeš spasiti narod.“

I otac odvede svoju kćer na jezero.

„Oče“, upita ga Nžeri „jesi li ti stvarno kazao: Neka pogine moja Nžeri ako je to potrebno za spas
naroda?“

Otac odgovori: „Istina je“ i lice mu pozelenje.

„Onda dođi kišo, da spasiš ljude“, povika Nžeri.

Voda u jezeru se diže i okvasi joj noge.

„Majko“, reče Nžeri, „Jesi li zaista kazala: Neka pogine moja Nžeri ako je to potrebno za spas
naroda?“

Mati joj odgovori: „Istina je“ i pokri lice rukama da niko ne vidi njene suze.
„Dođi onda kišo! Spasi naš narod“, kazala je Nžeri.

I voda joj se diže do koljena.

„Djede moj“, upita ga Nžeri „jesi li ti stvarno kazao: Neka pogine Nžeri za spas naroda?“

„Tako je“ odgovori djed i uzdahne.

„Dođi onda kišo! Donesi život našoj zemlji“, reče Nžeri.

Voda joj dođe do struka.

„Sestro moje majke“, reče Nžeri, „Jesi li zaista kazala: Neka pogine moja Nžeri da ne bi izginuo
narod?“

„ Istina je“ odgovori najstarija majčina sestra i glas joj zadrhta.

„Nek dolazi životvorna kiša“, povika Nžeri i voda joj dođe do grudi.

„Brate mog oca“, reče Nžeri, „jesi li zaista kazao: Neka se udavi Nžeri da ne bi izginuo narod?“

„ Istina je“ odgovori najstariji očev brat i oči mu se napuniše suzama.

„Dođi onda žuđena kišo, spasi naš narod!“ povika Nžeri i voda joj dođe do grla.

„Zbogom svi“, poviče djevojka. „Nžeri će stradati u jezeru, a ti kišo dođi da spasiš ljude!“

I voda joj dođe preko glave. Na nebu zagrmje grom i na zemlju se spusti kiša.

Sutradan u selo dođe jedan mladić. To je bio zaručnik mlade Nžeri.

Očajan i nesretan, raspali bičem po vodi koja mu je otela vjerenicu.

„Nemoj da udaraš vodu, u njoj spava naša Nžeri“, rekoše mu seljani.

Tada se iz jezera začu glas:

„Vjereniče moj, zar ne bi i ti kazao: Neka pogine moja Nžeri ako je to potrebno za spas ljudi?“

S bolom u srcu mladić reče:

„I ja bih tako rekao.“

U tom času voda se otvori i iz nje izađe Nžeri. Sad bijaše ljepša nego ikada prije.

Mladić je uze za ruku i odvede kod svojih roditelja.

Nžeri i mladić su se uzeli i na čitavom svijetu nije bio sretniji od njih.

Pitanja:
1) Kakav problem je mučio svijet?
2) Šta su starješine odlučile?
3) Šta je otac tražio od Nžeri? Zašto je ona pristala?
4) Kako se Nžeri molila nebu da spusti kišu? Koje je žrtve morala obećati da se spusti kiša?
5) Šta se desilo kada je zagrmilo i kiša pala na zemlju?
6) Ko je bio mladić koji se pojavio na jezeru?
7) Zašto je bio ljut?
8) Kako je voda odlučila pomoći mladiću?
9) Šta misliš o ovoj priči? Da li je Nžeri ispravno postupila?
10) Da li je moguće da se ovakav događaj desi u našem svijetu? Vjeruješ li ti u čuda?