Dilpomski Master Rad Razvoj, Montaža I Održavanje Sistema Za Za Transport Prirodnog Gasa 29.10.2012.

Univerzitet u Novom Sadu
Tehnički fakultet
,,Mihajlo Pupin’’
Zrenjanin
RARVOJ, MONTAŽA I ODRŽAVANJE SISTEMA ZA

TRANSPORT PRIRODNOG GASA
DEVELOPMENT, INSTALLATION AND

MAINTENANCE OF THE SYSTEM FOR
TRANSPORTATION OF NATURAL GAS
Diplomski (master) rad
Student: Milinić Milan Br.indeksa: MII 1/11

Smer: Industrijsko inženjerstvo
Zrenjanin, 2012
1
Univerzitet u Novom Sadu
Tehnički fakultet
,,Mihajlo Pupin’’
Zrenjanin
RARVOJ, MONTAŽA I ODRŽAVANJE SISTEMA ZA

TRANSPORT PRIRODNOG GASA
DEVELOPMENT, INSTALLATION AND

MAINTENANCE OF THE SYSTEM FOR
TRANSPORTATION OF NATURAL GAS
Diplomski (master) rad
Predmetni nastavnik: Student: Milinić Milan Br.indeksa: MII 1/11

Prof.dr Prvulović Slavica Smer: Industrijsko inženjerstvo
Zrenjanin, 2012
2
1. UVOD............................................................................................................................6
2. SISTEMI ZA TRANSPORT GASOVITIH UGLJOVODONIKA
CEVOVODIMA (GASOVODI I PRODUKTOVODI)………………………………….8
2.1. Primopredajna mesta………………………………………………………………..9
2.1.1. Cevovodi…………………………………………………………………………..9
2.1.2. Kompresorske i pumpne stanice…………………………………………………10
2.1.3. Kompresorske stanice……………………………………………………………11
2.1.4. Pumpne stanice…………………………………………………………………..12
2.1.5. Merno-regulacione stanice………………………………………………………13
2.2. Glavne merno-regulacione stanice (GMRS)………………………………………13
2.2.1. Potrošačke merno-regulacione stanice (MRS)…………...……………………...14
2.2.2. Kućne merno-regulacione stanice (KMRS)……………………………………..16
2.3. Funkcionalne grupe – podsklopovi merno regulacionih stanica…………………..17
2.3.1. Ostali karakteristični objekti na gasovodnom sistemu…………………………..17
2.3.2. Gasne instalacije unutar objekta…………………………………………………20
2.3.3. Ostale instalacije, oprema i objekti na gasovodnom sistemu……………………20
2.3.4. Postupak puštanja novih i rekonstruisanih objekata u rad……………………….20
3. KARAKTERISTIČNI POSTUPCI NA GASOVODNOM SISTEMU……………...21
3.1. Postupci merenja i obračuna gasa………………………………………………….21
3.1.1. Postupci fizičkog nadzora na gasovodnim objektima…………………………...21
3.1.2. Mere zaštite………………………………………………………………………21
3.2. Zone ugrožene eksplozivnim smešama……………………………………………22
3.2.1. Odorizacija gasa…………………………………………………………………22
3.2.1.1. Granica primetnosti (prag mirisa)……………………………………………...22
3.2.1.2. Upozoravajući stepen mirisa…………………………………………………..22
3.2.1.3. Koncentracija sredstava za odorizaciju………………………………………..22
3.2.1.4. Vrednost K……………………………………………………………………..22
3.2.1.5. Tipovi sredstava za odorizaciju………………………………………………..23
3.3. Posebna svojstva sredstava za odorizaciju………………………………………...23
3.3.1. Dodavanje sredstava odorizacije – faktor K……………………………………..23
3.3.1.1. Primeri izračunavanja najmanje koncentracije………………………………...23
3.3.1.2. Detekcija gasa……………………………………………………………….....23
3.4. Opšte mere tehničke zaštite………………………………………………………..23
3.4.1. Zaštita životne sredine…………………………………………………………...24
3.4.2. Mere lične zaštite………………………………………………..……………….24
3.4.3. Nadzor nad sprovođenjem mera zaštite………………………………………….24
4. GASOVODI................................................................................................................25
4.1. Gasovodi u prošlosti.................................................................................................25
4.2. Gasovodi današnjice.................................................................................................27
4.2.1. Zašto svi treba da budemo zainteresovani za gasovode........................................29
5. SISTEM ISPORUKE TEČNOG NAFTNOG GASA.................................................30
5.1. Cevovodi za isporuku TNG-a...................................................................................30
5.1.2. Materijali za zaštitu površine cevovoda................................................................31
5.1.3. Kompresorske stanice............................................................................................32
5.2. Stanice za merenje....................................................................................................34
5.2.1. Gradske prijemne stanice.......................................................................................35
5.2.2. Ventili.....................................................................................................................36
5.3. Stanice za održavanje cevovoda...............................................................................36
5.4. Prilazni putevi...........................................................................................................38
6. IZGRADNJA GASOVODA........................................................................................40
3
6.1. Procedure pri izgradnji gasovoda.............................................................................40
6.1.1. Dozvole za izgradnju gasovoda.............................................................................40
6.1.2. Pripreme i planiranja pre početka radova………………………………………..41
6.1.3. Kopanje rova za postavljanje gasovoda.................................................................41
6.1.4. Postavljanje cevi, savijanje cevi i zavarivanje cevi...............................................42
6.1.5. Postavljanje cevovoda u rov i zakopavanje...........................................................45
6.2. Hidrostatički test ......................................................................................................47
6.3. Finalno priključivanje i inspekcija cevovoda...........................................................47
6.3.1. Finalno čišćenje i obeležavanje trase gasovoda....................................................47
6.3.2. Ljudstvo i posade potrebne pri izgradnji gasovoda...............................................48
7. SPECIJALNE PROCEDURE PRI IZGRADNJI GASOVODA.................................49
7.1. Prelaz preko autoputeva, puteva i železničkih pruga...............................................49
7.1.1. Prelaz preko strmog terena....................................................................................49
7.1.2. Prelaz preko vodenih tokova.................................................................................50
7.1.3. Prelazak cevovoda preko močvarnog i vlažnog zemljišta.....................................52
7.2. Upotreba eksploziva pri trasiranju rova cevovoda...................................................54
7.3. Prelaz cevovoda preko neravnog terena...................................................................54
7.4. Ograđivanje pašnjaka...............................................................................................55
7.5. Postavljanje cevovoda u blizini susednih već postavljenih cevovoda......................55
8. KONSTRUISANJE I INSTALACIJA KOMPONENETI GASOVODA IZNAD
POVRŠINE ZEMLJE......................................................................................................57
8.1. Kompresorske stanice...............................................................................................57
8.2. Merne stanice, ventili i oprema za održavanje.........................................................58
8.3. Tornjevi za komunikaciju.........................................................................................58
9. RUKOVANJE, ODŽAVANJE I UPRAVLJANJE GASOVODIMA...........................59
9.1. Održavanje instaliranog cevovoda............................................................................60
9.2. Zaštita od korozije....................................................................................................61
9.3. Vek trajanja gasovoda i vraćanje u prvobitno stanje................................................61
10. GRADSKA DISTRIBUTIVNA MREŽA GASOVODA..........................................62
10.1. Ciljevi standardizacije gradske distributivne mreže...............................................62
11. STANICE ZA ISPORUKU GASA U NASELJENOM PODRUČJU I
INSTALACIJA GASOVODA U NASELJENOM PODRUČJU....................................63
11.1. Stanice za regulaciju pritiska..................................................................................63
11.1.1. Linija za odušak...................................................................................................64
11.1.2. Cevovodi u distributivnoj mreži..........................................................................64
11.1.3. Ventili cevovoda distributivne mreže..................................................................65
11.2. Instalacije gasovoda ka potrošačima.......................................................................66
11.3. Pravila rutiranja gasovoda u distributivnom sistemu..............................................67
11.3.1. Označavanje gasovoda u naseljenim mestima.....................................................67
11.3.2. Blizina u odnosu na druge gasovode...................................................................68
11.4. Miris gasa oko gasovoda........................................................................................69
11.5. Uređaji zaštite od požara na instalacijama gasovoda..............................................69
11.5.1. Postavljanje gasovoda u naseljenom području....................................................70
11.5.2. Dubina postavljanja gasovoda u rov....................................................................72
11.5.3. Dodaci gasovoda i skretnice................................................................................73
11.5.4. Zatrpavanje rova sa gasovodom..........................................................................73
11.5.5. Servisna linija......................................................................................................73
11.6. Testiranje i puštanje u rad.......................................................................................73
11.6.1. Hidrostatički test..................................................................................................74
12. PRAĆENJE RADA GASOVODA I ODRŽAVANJE..............................................75
4
12.1. Modifikacije na gasovodima..................................................................................76
12.2. Plan u slučaju opasnosti i havarija..........................................................................77
12.3. Trening ekipa za intervenciju i održavanje gasovoda.............................................78
12.4. Dokumentacija o gasovodu....................................................................................78
13. ZAKLJUČAK............................................................................................................79
14. LITERATURA...........................................................................................................80
5
1. UVOD
Mnoge ljude cevi asociraju na toplu vodu koja se koristi u domaćinstvima za grejanje.
Mnogi od nas su videli raznovrsne cevi postavljene ispod naših ulica i puteva a radi
distribucije neke vrste energenta kroz njega.
Takođe mnogi ljudi ne znaju da postoje hiljade kilometara cevi velikog prečnika
položenih ispod površine zemlje, ispod površine vode, mora i okeana a radi distribucije
velike količine prirodnog gasa i drugih tečnih fosilnih goriva.
Sirova nafta se za razliku od prirodnog gasa češće prevozi Tankerima preko okeana
između kontinenata dok se prirodni gas u znatno većoj meri čak i između kontinenata
prenosi preko gasovoda .Ovi gasovodi su obično velikih prečnika (uzmimo kao primer
Ruskog prečnika cevovoda koji doseže i do 1422 mm) i mogu da sežu preko 1000 km
dužine. Cevovodi se postavljaju ispod nivoa površine zemlje ili vode (Slika 1.)
Slika 1: Cevovodi se sastoje iz više delova cevi koji su međusobno spojeni-zavareni I

postavljeni ispod površine zemlje ili vode (www.willbros.com/About/Photo-Archive)
Gasovodi predstavljaju glavne arterije u snabdevanju potrošača ovim energentom, u

pogonu su 24 časa dnevo, mnoge ekonomije pojedinih zemalja u znatnoj meri zavise od
snabdevanja ovom vrstom energenta.
Cevovodi imaju dugu istoriju uptrebe, koristili su se još pre 1000 godina u Kini kao
sredstvo tranasporta tečnosti i prirodnih gasova upotrebom bambusovih cevi.
Prirodni gas se cevima transportuje do rafinerija za dalju preradu a odatle potrošačima

koji ove energente upotrebljavaju za pretvaranje u druge oblike energije.
Izvori energije koji su iskorišćeni na svetskom nivou prikazana su procentualno:

(Phil Hopkins"Oil and gas pipelines" Yesterday and today 2006 stra.2)
 sirova nafta 34%,

 ugalj 24%,
 ečni naftni gas(TNG) 21% i
 nuklearna energija 7%
S obzirom na veliki udeo iskorišćenja energije iz fosilnih goriva uviđamo i značaj
pravovremene i sigurne isporuke ove vrste goriva cevovodima a sve radi sve većih
potreba tržišta za ovim energentima.
6
Treba obavezno napomenuti da su gasovodi znatno bezbedniji način transporta fosilnih
goriva u odnosu na druge vrste transporta.
Transport cevovodima je oko 40 puta bezbedniji način transporta istih energenata
prugom i preko 100 puta bezbedniji način transporta od drumskog transporta istih.
Stoga je transport energenata cevovodima danas jedan od najzastupljenijih načina
transporta tečnih energenata. Instalacija cevovoda dobija sve veći obim (Slika 2.)
Slika 2 : Cevovodi su jedan od osnovnih načina transporta tečnih energenata

(www.willbros.com/About/Photo-Archive)
Gasovodi prenose velike količine energenata, pri tom trpe visoke pritiske pri transportu
kao i prenos agresivnih materija, zbog toga oni se konstantno unapređuju i standardizuju
sa posebnim osvrtom na bezbednost pri transportu.
Oni moraju zadovoljiti visoke bezbednosne kriterijume i regulative. Standardizacijom
istih unapređuje se siguran transport fosilnih goriva.
7
2. SISTEMI ZA TRANSPORT GASOVITIH UGLJOVODONIKA
CEVOVODIMA (GASOVODI I PRODUKTOVODI)
U zavisnosti od agregatnog stanja, transport gasovitih goriva se može vršiti: u tečnom
stanju, prevoznim sredstvima i produktovodima (naprimer propan-butan mobilnim
cisternama i produktovodima, a tečni prirodni gas brodovima – tankerima); u gasovitom
stanju gasovodima.
Kod nas je razvijen cevovodni transport prirodnog gasa, a transport gasovodima i
produktovodima ostalih gasovitih ugljovodonika se može smatrati lokalnim pojavama
(u okviru proizvodnih polja, petrohemijskih, rafinerijskih i industrijskih kompleksa).
Transportne cevovodne sisteme možemo podeliti prema značaju i prostornoj nameni, i
prema pritiscima i lokacijama.
Prema značaju i prostornoj nameni sistemi se dele na :
 Međunarodne
 magistralne i
 lokalne.
Prema radnim pritiscima gasovodne sisteme delimo na:
 vrlo visokog pritiska preko 16 bara,
 visokog pritiska od 4-16 bara,
 srednjeg pritiska od 0,5-4 bara i
 niskog pritiska do 0,5 bara
Međunarodni transport. Ima značaj za najmanje dve države, bez obzira na tehničke
karakteristike (kapacitet, dužina, prečnik, radni pritisak). U većini slučajeva – značajni
infrastrukturni objekti.
Magistralni transport. Transport velikih količina gasa pod velikim pritiskom Granice se
prostiru od predajnih stanica na proizvodnim poljima ili gasovodu za međunarodni transport,
proizvodnih postrojenja gasa, terminala i podzemnih skladišta prirodnog gasa, do priključka
na lokalni gasovod ili produktovod koji služi za snabdevanje naseljenih mesta ili
industrijskih postrojenja. Njima pripadaju i merno-regulacione stanice (takozvane glavne
merno-regulacione stanice).
Lokalni transport. U gasovode i produktovode spadaju:

 priključni gasovodi za transport prirodnog gasa na naftno-gasnim poljima od
sabirno-otpremnih stanica za gas do lokalnih potrošača;
 spojni gasovodi za transport gasa na kompleksu gasifikacionog postrojenja
 spojni gasovodi za transport prirodnog gasa i gasovitih derivata nafte na
kompleksu rafinerijskog, petrohemijskog ili drugog industrijskog postrojenja;
 gasovodi za distribuciju prirodnog gasa ili gasa iz postrojenja gasifikaciju;
 sabirni i razvodni gasovodi i produktovodi gasovitih ugljovodonika između
proizvodnih bušotina i naftno-gasnih polja i njihovih sabirnih stanica i priključni
gasovodi ili produktovodi između sabirnih i otpremnih stanica.
Prema lokacijama gasovodi mogu biti:

 van naseljenih mesta,
 u naseljenim mestima,
 spoljni (podzemni i nadzemni) i
 unutrašnji (u objektima).
8
Po pravilu, van naseljenih mesta grade se međunarodni i magistralni gasovodi i
gasovodi vrlo visokih pritisaka. U naseljenim mestima grade se lokalni gasovodi
visokog pritiska, srednjih i niskih pritisaka. Unutrašnji gasovodi grade se za radne
pritiske do maksimalno 4 bara (u industriji).
Pod gasovodima i produktovodima podrazumevaju se cevovodi sa integrisanim
uređajima, postrojenjima i objektima koji služe za transport i distribuciju gasovitih
ugljovodonika.
Sastavni delovi gasovoda su:

 primopredajna mesta,
 cevovodi sa integrisanom armaturom i fitinzima,
 kompresorske stanice,
 transportne merno-regulacione stanice,
 distributivne merno-regulacione ili regulacione stanice,
 specifični objekti,
 kućni merno-regulacioni setovi,
 unutrašnje gasne instalacije,električne instalacije,
 instalisana antikoroziona zaštita,
 građevinski objekti i
 sistem nadzora nad procesom (telemetrija).
Po regasifikaciji tečnog naftnog gasa (TNG), sistem je gasovodne konstrukcije, sa

njemu pripadajućim i primerenim sastavnim delovima (merno-regulaciona stanica
MRS, regulacione stanice RS, unutrašnje gasne instalacije UGI, itd.). Primopredajno
mesto – skup cevovodne armature i uređaja za utvrđivanje količine i kvaliteta gasa. Gas
se obično preuzima između dve zemlje ili dva energetska subjekta.
2.1. Primopredajna mesta

Primopredajno mesto – skup cevovodne armature i uređaja za utvrđivanje količine i
kvaliteta gasa. Gas se obično preuzima između dve zemlje ili dva energetska subjekta.
Primopredajno mesto na me đunarodnom gasovodu obično predstavlja građevinski
objekat pod stalnom kontrolom posade, snabdeven meračima protoka, kontinualnim
analizatorima gasa, telemetrijskim sistemom, savremenim komunikacionim sistemom i
carinskim nadzorom.
Ako pritisci u sistemu variraju, onda se u sklopu primopredajnih stanica nalaze i uređaji
za regulaciju pritiska sa sigurnosnom opremom. Na međunarodnim primopredajnim
mestima, svaka strana ima svoj merač, dok je treći merač kontrolni – arbitražni.
Primopredajna mesta u zemlji između energetskih subjekata su obično merno
regulacione stanice.
2.1.1. Cevovodi
Cevovodi predstavljaju integrisane komponente cevi, fitinga i armature koji
predstavljaju celinu i služe da se njima bezbedno i neometano transportuje gas.
Materijal i konstrukcija cevovoda zavise od:
9
 njihove namene,
 predviđenog radnog pritiska i
 prostornih i mesnih uslova njegovog lociranja.
Kod nas, cevovodi za transport i distribuciju gasa isključivo se rade od čeličnih i

polietilenskih cevi
koje će se cevi koristiti, zavisi od:
 prečnika i
 načina proizvodnje.
Međunarodni, magistralni i lokalni gasovodi (bez spiralnih u naseljima) radnog pritiska

preko 4 bara (nadpritisak), rade se od čeličnih cevi, bešavnih, podužno varenih i
spiralno varenih. Produktovodi i gasovodi za tečni naftni gas svih pritisaka se rade od
bešavnih cevi.Ovi gasovodi se polažu podzemno na dubini od 1 m nadsloja, dok se
nadzemno po pravilu vode u krugu industrijskih potrošača i kao unutrašnje gasne
instalacije.
Konstrukcija gasovoda se određuje prema 4 klase lokacije definisane preko gustine
stambenih objekata na pojasu širine 200 m, sa jedne i druge strane ose gasovoda na
dužini od 1 km. Gustina stambenih objekata određuje klasu lokacije, a klasa lokacije
određuje koeficijent sigurnosti:
 za pojas I razreda: 1,4

 za pojas II razreda: 1,7
 za pojas III razreda: 2,0
 za pojas IV razreda: 2,5
 za zaštitni pojas naseljenih zgrada: 2,5
a izražava se kao:
minimalna granica razvlačenja

koeficijent = −−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−
maksimalno dozvoljeno obodno naprezanje
2.1.2. Kompresorske i pumpne stanice

U toku transporta gasa, u cevima dolazi do pada pritiska usled trenja i lokalnih otpora.
Veličina pada pritiska zavisi od:
 količine protoka,
 dužine puta,
 prečnika cevi,
 vrste fluida i
 kvaliteta cevi.
Uopšteno se pad pritiska može izraziti kao:
f, p, q ,l, d, g, k, bar
10
gde je:
q – količina fluida u odgovarajućim jedinicama,
l – dužina gasovoda u odgovarajućim jedinicama,
d – prečnik gasovoda u odgovarajućim jedinicama,
g – gustoća ili koeficijent vezan za gustoću fluida i
k – koeficijent vezan za kvalitet cevi i ostale uticaje.
Da bi se gas isporučio pod dovoljnim pritiskom na gasovodima se koriste kompresorske
stanice, a na produktovodima gasovitih ugljovodonika u tečnoj fazi koriste se pumpne
stanice.
Dijagram padova pritiska na jednom gasovodu sa kompresorskim stanicama
ilustrativno se prikazuje na slici 1.3.
Slika 1.3. Ilustracija padova pritiska sa kompresorskim stanicama K1 i K2
2.1.3. Kompresorske stanice

Lociraju se na gasovodu. Elementi koji određuju učestalost stanica na gasovodu su:
 početne investicije,
 troškovi održavanja.
Sve kompresorske stanice sadrže sledeću opremu i sisteme:

 glavni gasni sistem,
 gasni kompresori,
 pomoćni gasni sistemi,
 podsistem gasa kao pogonskog goriva,
 podsistem gasa za kontrolu i upravljanje ili instrumentalni gas,
 podsistem gasa za zagrevanje,
 recirkulacioni sistemi,
 ispusno-odušni sistemi.
Glavni gasni sistem čine:

 separatorsko filterska grupa,
 usisni krug,
 kompresor,
 potisni krug,
 merna grupa.
11
Usisni i potisni krug ili kolektor čine stanični razvod. Konfiguracijom tih krugova
kompresori se mogu povezivati u paralelan ili serijski rad.
Kompresori se klasifikuju na sledeći način:
 klipni: klipni sa kretanjem napred nazad rotaciono-klipni jednorotorski i
dvorotorski.
 dinamički: centrifugalni i aksijalni.
Slika 1.4. Sistem usisnog i potisnog kruga pri povezivanju kompresora
Slika 1.5. Shema povezivanja dva kompresora u paralelno/serijski rad
Pogon kompresora uobičajeno se vrši na sledeći način: gasnim turbinama pogone se

centrifugalni kompresori, klipnim gasnim motorima pogone se klipni kompresori,
električnom energijom pogone se klipni i centrifugalni kompresori.
2.1.4. Pumpne stanice

Pumpne stanice za cevovodni transport tečnih gasovodnih ugljovodonika postavljaju se
na produktovode. Građevinski objekti u koje se postavljaju pumpne stanice moraju
ispunjavati uslove u pogledu vatrootpornosti, načina manipulisanja, ostalih instalacija i
ventilacije, kao što je i kod gasa (ugasovitom stanju), imajući u vidu da je propan-butan
teži od vazduha.
Za transport tečne faze gasa obično se koriste centrifugalne, aksijalne i polu-aksijalne

pumpe. Daljinski transport tečnog naftnog gasa kod nas nije razvijen, a lokalni transport
prisutan je u okviru proizvodnih i skladišnih kompleksa.
12
2.1.5. Merno-regulacione stanice
Integrisani elementi i sklopovi potrebni za proces merenja količina i regulaciju pritiska

čine merno-regulacionu stanicu. Transportni pritisak iz gasovoda na određenom mestu
se svodi na potreban i dozvoljen pritisak u distributivnoj mreži ili kod potrošača. Na
tom mestu se vrši i kontrola protoka Svođenje pritiska na niže vrednosti tehničkim
uređajima naziva se redukcija pritiska, a uređaji kojima se to vrši nazivaju se reduktori
pritiska (oni su ujedno i regulatori pritiska).
Podela merno-regulacionih stanica

Prema broju linija merno-regulacione stanice se mogu deliti na:
 jednolinijske i
 dvolinijske.
Mogu se vršiti i druge podele: prema vrsti nadzora, broju redukcija i mernih linija i sl.,
ali one nisu relevantne.
2.2. Glavne merno-regulacione stanice (GMRS)

 glavne (GRMS),
 potrošačke (MRS) i
 kućne (KMRS).
Objekat merno-regulacione stanice obuhvata, prema tehnološkoj funkciji:
 filtersku i/ili separatorsku grupu,

 regulacionu grupu,
 mernu grupu,
 sigurnosnu grupu,
 kolektorsku ulazno-izlaznu grupu,
 zapornu grupu i opremu za zagrevanje,
 odorizaciju, ubacivanje metanola i
 rezervoara za odorans, metanol i kondenzat.
Građevinski deo stanice čine obično dva objekta ili dve prostorije za smeštaj opreme u
eksplozionoj i neeksplozionoj zaštiti i pristupna saobraćajnica. Sastavni deo stanice su:
građevinski objekat, telekomunikacioni sistem, elektroinstalacije i sistem protivpožarne
zaštite.
Granicu objekta GMRS čine protivpožarna (blokadna) slavina na ulaznom i izlaznom
vodu. Glavne tehničke karakteristike ovakvih stanica su:
 vrlo visoki ulazni pritisci i
 veliki protoci gasa.
13
Slika 1.6. Šema merno-regulacione stanice (GMRS)
2.2.1. Potrošačke merno-regulacione stanice (MRS)

Distributivne ili potrošačke merno-regulacione stanice imaju zadatak da prilagode parameter
gasa za transport u distributivnim gasovodima ili priključnim gasovodima industrijskih
potrošača. U odnosu na GMRS, merno-regulacione stanice se u našim uslovima obično ne
grade sa: zagrejačkom opremom, opremom za regulaciju (ograničavanje) protoka,
telemetrijom i metanolskom instalacijom. Ostali deo je kao kod GMRS. Kod široke
potrošnje gas mora biti odorisan.
Glavne tehničke karakteristike ovih stanica su:
 visoki ulazni pritisci (6-16 bar) i

 srednji časovni protoci.
14
15
Slika 1.7. Šema potrošačke merno-regulacione stanice
2.2.2. Kućne merno-regulacione stanice (KMRS)
Ove stanice služe za merenje i redukciju pritiska kod potrošača u sektoru široke potrošnje. U
našim uslovima kućni set nema klasičnu elektro instalacionu I protivpožarnu grupu i
rezervnu regulacionu liniju, dok se telekomunikacione stabilne instalacije, u nekim
sistemima široke potrošnje, planiraju preko optičkih kablova. U KMRS se dovodi odorisani
gas iz distributivne mreže. Glavne tehničke karakteristike ovih stanica su:
 srednji ulazni pritisci (o,5-4 bar) i
 mali časovni protoci (do 16 m /h).
Slika 1.8. Šema kućne merno-regulacione stanice
16
2.3. Funkcionalne grupe – podsklopovi merno regulacionih stanica
- Kolektorsko-konstrukciona grupa: cevi, fazonski komadi, zaptivači I spojni elementi,
kao i merni, ispitni i impulsni vodovi;
- Filtersko-separatorska grupa: odvajač tečnosti ili odvajač čestica postavlja se ispred
reduktorskih i mernih grupa – oni mogu biti integrisani; za razliku od ovih filtera
(odvajača), separatori su sudovi pod pritiskom;
- Regulaciona grupa: regulator pritiska sa elementima za spajanje i odgovarajućim
impulsnim vodovima; u okviru regulatora može biti integrisan sigurnosni blok ventil ili
prigušivač buke; regulaciona grupa se postavlja između dva zaporna organa;
- Sigurnosna grupa:
 sigurnosni zaporni ventil (SZV) – za osiguranje od previsokog pritiska, uređaj za
osiguranje od nestanka gasa i ventil sigurnosti kapaciteta najmanje 1%
kapaciteta linije;
 sigurnosni odušni ventil (SOV), podešen na puni kapacitet regulatora pri
najvišem mogućem radnom pritisku na ulaznoj strani regulatora pritiska;
 kombinacija monitor-regulator i blok ventila.
- Merna grupa: merači protoka, temperature i pritiska; u praksi postoji 10 vrsta merača
protoka, a primarnu primenu kod prirodnog gasa imaju: čistačke stanice (postavljaju se
uvek na početku i kraju transportnog cevovoda istog prečnika; iza otpremne i ispred
prijemne čistačke kutije blenda, turbinski merači, rotacioni merači, merači sa mehom i
ultrazvučni merači;
- Zaporna grupa: protivpožarne slavine ispred i iza GMRS i MRS, kuglaste slavine
ispred i iza regulacionih i mernih grupa i na obilaznim vodovima;
nepovratna klapna postavlja se ispred zapornog organa na izlaznom delu svake linije,
koja mora biti u zatvorenom položaju i onda kada su pritisci za i ispred nje izjednačeni
– štiti instalaciju od povratnih udara i omogućava automatsko uključivanje rezervne
linije u rad; na vodovima ventila sigurnosti ne postavlja se zaporni organ; uglavnom su
svi zaporni organi metalne kuglaste slavine punog otvora.
2.3.1. Ostali karakteristični objekti na gasovodnom sistemu

Na gasovodima i produktovodima gasa, grade se li se mogu graditi objekti:
- za odorizaciju (opremu za odorizaciju čini odorizator sa pompom (injektorski) ili
apsorpcioni i spojni vodovi);
- za injektiranje metanola (ugrađuje se radi neutralisanja formiranja hidrata i korozije u
cevima i instalacijama);
- za zagrevanje (opremu čine: kotlovska jedinica, pumpe za vodu, toplovodi sa
zapornom armaturom i termoizolacijom, ekspanzioni sud, termoregulaciona oprema za
grejni fluid, zaštitna oprema prema
propisima o kotlovima, pripadajuća gasna instalacija i izmenjivač toplote koji se na
GMRS nalazi između filterske i redukcione grupe; gas se zagreva na programiranu
temperaturu neposredno pre redukcije, tako da posle redukcije može biti primenljiv –
time se izbegava pojava hidrata i zaleđivanje opreme);
- blok stanice (za izdvajanje – sekcionisanje deonica gasovoda, kao mera usmerena na
obezbeđivanje sigurnosti snabdevanja potrošača, smanjenje štete i zaštitu životne
sredine, pri havarijskim situacijama na gasovodu; blok stanica predstavlja cevni zaporni
organ sa punim otvorom i bajpasni kolektor za lakšu manipulaciju i odvodom za
pražnjenje sekcije);
17
- postavljaju se pokazivači prolaska čistača – kracera; po nameni kraceri- čistači mogu
biti:
 gumene kugle (za uklanjanje vode i rastresite nečistoće),

 strugači taloga i nečistoće (pored zaptivnih gumenih manžetni mogu biti i u
obliku ploča i četki),
 kalibrirajući (kalibracione ploče za formiranje profila svetlog otvora cevovoda
na mestima koja su deformisana u toku izgradnje ili eksploatacije) i
 ’’inteligentni’’ (sa sopstvenim pogonom, sa opremom za snimanje stanja
unutrašnje površine cevi, otkrivanje defekata na cevi i sopstveno pozicioniranje).
- separatori i odvajači tečnosti (vrši se na temelju sledećih principa):
 smanjenje brzine protoka mešavine,

 promena smera protoka,
 tok gasa suprotan dejstvu gravitacije,
 dinamički udar mlaza u pregradu,
 uvećavanje finih kapljica magle i
 filtriranjem.
Na našem transportnom gasovodnom sistemu odvajanje tečnosti iz gasa vrši se

hvatanjem tečnosti u cevovodima i hvatanjem tečnosti ispred postrojenja na gasovodu
(KS, MRS, PPM); hvatanje tečnosti u cevovodima kod nas se vrši preko niže
postavljenih sifonskih sudova (nižih od cevovoda); separatori su posude vertikalne
izvedbe, složenije konstrukcije od sifonskih odvajača ašine i gasa; specifičnu vrstu
odvajač čine takozvani hvatači vodenih čepova (količine vode koju obični separatori ne
mogu prihvatiti, kao posledica – sastoje se iz dve ili tri komore namenjene za izdvajanje
tečnosti, pr kracovanja ili dvofaznog protoka);
Slika 1.9. Odvajač tečnosti na distributivnoj mreži
1. šaht 2. ispusni ventil, 3. slavina, 4. gasovod, 5. sonda, 6. telo odvajača
18
Slika 1.10. Skupljač kondenzata na transportnom gasovodu
- mešačke stanice (u cilju dobijanja gasa koji zadovoljava prethodno utvrđene zahteve
kvaliteta, pristupa se mešanju različitih gasova; takođe se može vršiti ispravka pritiska,
temperature i kvaliteta na merenim protocima)
19
Gas A
ka kupcu
QIT
FT
FrC
FT
podešena vrednost
Gas B
QIT – kontrola Wobea i gustine, FrC – kontrola protoka (podešena vrednost) i FT –

informacija o protoku
Slika 1.11. Mešačka stanica dva prirodna gasa različitih sastava
2.3.2. Gasne instalacije unutar objekta

Podrazumevaju se instalacije nizvodno od takozvanog glavnog zapornog cevnog
zatvarača na kućnom odnosno potrošačkom priključku do vrha dimovodnog kanala za
odvod produkata sagorevanja.
2.3.3. Ostale instalacije, oprema i objekti na gasovodnom sistemu

 električne instalacije,
 antikoroziona zaštita i oprema,
 telemetrijski i telekomunikacioni sistem za daljinski nadzor i upravljanje i
 građevinski objekti.
2.3.4. Postupak puštanja novih i rekonstruisanih objekata u rad

Novi cevovodi puštaju se u rad po dobijenoj upotrebnoj dozvoli i procedure propisanoj
zakonom i podzakonskim aktima. Za puštanje je najmanje potrebno:
 upotrebna dozvola,
 izveštaj stručne komisije operatera,
 izveštaj komisije za tehnički pregled,
 izveštaj o podešenosti opreme na gasovodu,
 uputstvo za rukovanje,
 izveštaj o oštećenosti gasovoda posle izgradnje ili rekonstrukcije i
 plan zaštite od požara.
20
3. KARAKTERISTIČNI POSTUPCI NA GASOVODNOM SISTEMU
3.1. Postupci merenja i obračuna gasa

Merenje protočnih količina vrši se za potrebe praćenja procesa transporta i obračun gasa
kod krajnjeg potrošača. Očitavanje količina vrši se daljinski kod telemetrisanih
primopredajnih mesta i fizički. Očitane količine se preračunavaju prema ugovorenim
parametrima i svode na ’’ugovoreni kubni metar’’ koji uključuje ugovorenu energetsku
vrednost i rezultate laboratorijskih ispitivanja kvaliteta gasa u akreditovanoj nezavisnoj
laboratoriji i meteorološke uslove. Na bazi takvih proračuna, uz prilog laboratorijskog
nalaza, vrši se fakturisanje potrošačima.
3.1.1. Postupci fizičkog nadzora na gasovodnim objektima

Fizički nadzor je uređen pravilnikom preduzeća koje se bavi transportom i distribucijom
gasa. Organizacija fizičkog nadzora je u sklopu dispečerskog centra. Poslove fizičkog
nadzora obavljaju lica na neposrednom rukovanju procesom cevovodnog transporta.
Kontrola se vrši vizuelno i priručnim sredstvima, a odnosi se na sve parametre i statuse,
kako tehnološke tako i fizičke (temperatura, pritisak, isticanje ali i stanje cevovoda,
trase, građevinskih i drugih objekata). O fizičkom nadzoru pravi se izveštaj koji se
arhivira.
3.1.2. Mere zaštite

Mere zaštite obuhvataju:
 tehničke mere,
 zaštitu životne sredine i
 ličnu zaštitu.
Ove mere se mogu okarakterisati i kao:

 organizacione,
 tehničke i
 zdravstvene.
Tehničke mere se sprovode od početka izgradnje gasovodnog sistema kroz izbor

opreme, povećanog stepena sigurnosti i kvalitetno izvođenje. Dodatne tehničke mere
sprovode se u eksploataciji kroz kvalitetno održavanje i sprovođenje odorizacije i
detekcije gasa. Pod merama zaštite životne sredine, pre svega se podrazumevaju mere
usmerene na sprečavanje požara, havarija i ispuštanja gasa.
Mere lične zaštite odnose se na zaštitu zdravlja i života u procesu eksploatacije,
korišćenja ličnih sredstava zaštite i edukacijom o opasnostima od požara, buke,
eksplozivnosti i tokčisnosti. U cilju sprovođenja mere zaštite od posebnog je interesa
upoznati se sa:
 zonama ugroženim od eksplozivnih smeša,

 detekcijom gasa i
 odorizacijom.
21
3.2. Zone ugrožene eksplozivnim smešama
Zone ugrožene od eksplozivnih smeša na gasovodnom sistemu su delovi postora u
kojima ne mogu
pojaviti zapaljive smeše pri transportu i uskladištenju zapaljivih gasova. Zavisno od
stepena opasnosti izbijanja i širenja požara i eksplozije, zone opasnosti se dele na:
 zonu opasnosti 0 (prostor u kome je trajno prisutna eksplozivna smeša
zapaljivog gasa i vazduha),
 zonu opasnosti 1 (prostor u kome se mogu pri normalnom radu pojaviti zapaljive
ili eksplozivne smeše vazduha i gasa),
 zonu opasnosti 2 (prostor u kome se mogu pojaviti zapaljive ili eksplozivne smeše
vazduha i gasa ali samo u nenormalnim uslovima rada).
Pod nenormalnim uslovima rada podrazumevaju se: propuštanje na zaptivačima
cevovoda, prskanje cevi ili elemenata cevi, posuda, elektromotora i drugih uređaja,
požar koji može ugroziti postrojenja i uređaje i ostali nepredviđeni događaji tokom
procesa transporta.
3.2.1. Odorizacija gasa

Suvi prirodni gas u mreži za transport i distribuciju je bez mirisa. Da bi se putem mirisa
moglo otkriti prisustvo gasa u atmosferi ili curenje iz gasovoda, on se odoriše.
Odorizacija je obavezna u sektoru široke potrošnje prirodnog i tečnog naftnog gasa i
drugih zapaljivih gasova.
3.2.1.1. Granica primetnosti (prag mirisa)

Najmanji intenzitet mirisa koji čovek može da oseti. Daljim smanjivanjem intenziteta
mirisa, on više ne može da se utvrdi.
3.2.1.2. Upozoravajući stepen mirisa

Intenzitet pri kom svaka osoba koja ima prosečnu sposobnost mirisanja i prosečnu
fiziološku kondiciju, oseća miris sa sigurnošću.
3.2.1.3. Koncentracija sredstava za odorizaciju

Koncentracija sredstava za odorizaciju u gasu, odnosno vazduhu, data je u [mg/m ], u
odnosu na normalno stanje.
3.2.1.4. Vrednost K
Pokazuje onu koncentraciju sredstava za odorizaciju u vazduhu, u [mg/m ], koja je
potrebna da bi se dostigao upozoravajući stepen mirisa. Vrednost K služi za
izračunavanje koncentracije sredstava za odorizaciju u gasu.
Opšte osobine sredstava za odorizaciju:
 miris mora biti takav da se ne sme zameniti mirisom koji se često javljaju;
 treba da bude neprijatan ali ne odvratan ne sme da bude u gasu otrovno ilištetno
22
 mora biti hemijski postojano;
 ne sme da stupa u reakciju sa elementima iz gasa i materijalima gasovoda;
 mora biti isparljivo u uslovima transporta gasa i ne sme stvarati kondenzat;
 da se može skladištiti bez promena duže vreme;
 da se može upotrebljavati pri niskim temperaturama;
3.2.1.5. Tipovi sredstava za odorizaciju

Sredstva za odorizaciju su organska jedinjenja koja sadrže sumpor i dele se na:
 sulfide i
 merkaptane.
Merkaptani nisu dovoljno hemijski otporni pa se sulfidi preporučuju, a od sulfida

najbolje performanse ima ’’tetrahidro-teofen’’.
3.3. Posebna svojstva sredstava za odorizaciju

Odoransi imaju svojstvo bubrenja i stupanja u reakciju sa drugim organskim
materijalima (zaptivke i PE cevi) i apsorpciju, naročito sa suvom zemljom.
3.3.1. Dodavanje sredstava odorizacije – faktor K
Izračunavanje potrebne koncentracije sredstava za odorizaciju vrši se preko faktora K,

koji iznosi za:
 tetrahidrotiofen: 0,075 mg/m3n
 markaptan: 0,04-0,09 mg/m3n
 dimetilsulfid:0,28 mg/m3n
3.3.1.1. Primeri izračunavanja najmanje koncentracije

Koncentracija odoransa treba da bude takva da se oseti u atmosferi već na 20% od donje
granice eksplozivnosti.
Donja granica – DGP = 4% za prirodni gas.
Sredstva odorizacije: tetrahidrotiofen K = 0,075 mg/m3n
Formula:
100 0, 075⋅100
C K⋅ -------------------- 9, 3 mg/ m3 n
0,2⋅ DGP 0, 2⋅4
3.3.1.2. Detekcija gasa

Detekcija gasa se vrši:
 subjektivnim opažanjem odorisanog gasa čulom mirisa,
 prenosnim detektorima gasa i
 stabilnim instalacijama za detekciju.
3.4. Opšte mere tehničke zaštite
23
Opšte mere tehničke zaštite gasnih instalacija i njihovih sastavnih delova realizuju se kroz
konstrukciju instalacija. To se pre svega odnosi na pravilan izbor materijala i postupaka za
proizvodnju, izgradnju i eksploataciju. Fizičke mere tehničke zaštite objekata od posebnog
značaja, glavnih uređaja i postrojenja sprovode se kroz obezbeđenje neovlašćenog
pristupa – ogradama i zaključavanjem, te postavljanjem odgovarajućih tabli upozorenja o
opasnostima.
3.4.1. Zaštita životne sredine

U procesu transporta cevovodima i održavanja gasovoda mora se pridržavati Zakona o
zaštiti životne sredine i Zakona o cevovodnom transportu gasovitih ugljovodonika.
Objekti međunarodnogi magistralnog karaktera podležu obaveznoj analizi uticaja na
životnu sredinu pri njihovoj izgradnji, eksploataciji i rekonstrukciji.
Mere se preduzimaju za smanjenje buke i kontrolisanog i nekontrolisanogispuštanja
gasa. Otpadni materijali, sredstva koja se koriste ili sredstva koja se dobijaju pri
transportu gasa i održavanju gasovoda, moraju se na uredan način uništiti ili uskladištiti
na propisanom mestu u saradnji sa lokalnim ili nadležnim vlastima.
Protivpožarna zaštita je deo zaštite životne sredine. Fizički se protivpožarna zaštita na
gasovodnom sistemu obezbeđuje postavljanjem odgovarajućih aparata sa suvim prahom
i hidrantska mreža kada za to postoje lokacijski i ekonomski uslovi.
3.4.2. Mere lične zaštite

Mere lične zaštite obuhvataju primenu tehničkih sredstava zaštite, organizacione mere i
mere zaštite zdravlja.
3.4.3. Nadzor nad sprovođenjem mera zaštite

Nadzor nad sprovođenjem mere zaštite sprovode inspektori resornih ministarstava za:
 za zaštitu životne sredine,
 socijalnu i zdravstvenu zaštitu i
 MUP.
24
4. GASOVODI
4.1. Gasovodi u prošlosti

Mnogi cevovodi koji su napravljeni u prošlosti koriste se i dan danas, zaslugom
tadašnjih inžinjera kojima je i tada bila bitna bezbednost transporta energenata.
Vekovima unazad cevovodi su se postavljali prvenstveno radi obezbeđivanja transporta

vode do nepristupačnih predela a radi pića, navodnjavanja itd.
Cevovodi su stoga pravljeni od gline ili su upotrebljavana stabla bambusa kao npr u
Kini.
Postoje istraživanja i dokazi da su u Egipatskoj civilizaciji upotrebljavane cevi od gline
još pre 3000 godina pre Hrista.Grci su još pre 1500 godina pre Hrista upotrebljavali i
gvozdene cevi za transport vode.
Prva zapisana upotreba prirodnog gasa cevovodima je evidentirana pre 2500 godina pre
Hrista u Kini, naime Kinezi su sa izvorišta prirodnog gasa prirodni gas sprovodili
cevovodima od bambusa do mesta gde je gas sagorevao i time zagrevao morsku vodu
čijim isparavanjem dobijana morska so. Kasnije su u cevima banbusa izolovali voskom
spolja i iznutra, a radi prenosa prirodnog gasa do lampiona u razvijenim gradovima radi
osvetljavanja.
Današnja industrija cevovoda seže i duboke korene u prvobitnim postupcima transporta

sirove nafte. Početkom 19 veka pri bušenju bunara sa vodom dolazilo se do pronalazaka
prirodnih rezervoara sirove nafte, tada se sirova nafta kao energent nije imao široku
upotrebu kao danas. Prvobitno se koristila kao lubrikant ili kao gorivo za lampe.
Bušotine sirove nafte su postojale 1848 godine u Azerbejdžanu u gradu Baku, takođe i u
Poljskoj 1854. Međutim, prva velika eksploatacija sirove nafte i njen transport
cevovodima dešava se u Severnoj Americi.
1859 Pukovnik Edvin Drake je izveo dve velike bušotine u blizini grada Tutisvila, u
državi Pensilvaniji, Sjedinjene Američke Države.Ove dve bušotine su tada imale
vrednost od oko 40000 tadašnjih dolara i proizvodile su oko 2000 barela sirove nafte
dnevno.
1860 godine se pojavljuju i prve velike rafinerije za preradu sirove nafte,u ovim prvim
rafinerijama sirova nafta se kuvala na temperaturama ključanja pri čemu se iz njih
izdvajala garež i drugi „nus proizvodi“ koji tada nisu imali namenu. Krajnji proizvod
dobijen iz rafinerija je kerozin koji je boi jeftin i koristio se kao zamena za ulja koja su
se koristila za osvetljavanje.(http://en.wikipedia.org/wiki/Oil_refinery)
„Nusproizvodi“ dobijeni u tadašnjim rafinerijama su jednostavno odbacivani jer im

ljudi tada nisu nalazili upotrebnu vrednost.Pojavom motora sa unutrašnjim
sagorevanjem izdvojene materije pri preradi su pocele da se prilagođavaju kao
pogonsko sredstvo za njihov pogon.(http://en.wikipedia.org/wiki/Oil_refinery).
Sredinom 19 veka sirova nafta se transportovala u buradima rekom ili baržama

pogonjenim konjskom zapregom,ovakav način transporta je uvek bio rizičan zbog
velike mogućnosti prolivanja i zagadjenja okoline i vodenih tokova.Prevoz većih
25
količina je obavljan železnicom ali porastom zahteva za ovim energentima i sama
Železnica nije mogla da ispuni povećane zahteve tržišta. Tada se javlja potreba za
cevovodima većih kapaciteta transporta ovih energenata.
Stoga se 1865 godine cevovodi prečnika 152 mm postavljaju u blizini
bušotina,navedeni cevovodi su prvobitno postavljani na taj način što su bili pod
prirodnim padom pogonjeni bez pumpi.
Sličan razvoj ovakvog načina transporta je postojao u to vreme i u drugim delovima
sveta,jedan od primera je cevovod izgrađen od strane braće Nobel u Azerbejdžanu. Ovaj
cevovod je izgrađen u blizini grada Baku bio je prečnika 76 mm dužine 10 km.Na ovaj
način su znatno smanjeni troškovi transporta.
Cevovodi većih trasa počeli su da se montiraju početkom 20 veka. Na primer

1906 cevovodi prečnika 203 mm dužine 755 km u Sjedinjenim Američkim državama od
Države Oklahoma do države Teksas,
1912 godine cevovod prečnika 406 mm dužine 272 km koji je montiran za svega 86
dana u Kanadi na ostrvu Bow.
Krajem 1920 tih veće rafinerije su bile u mogućnosti da proizvode od 80 000-125 000
barela po danu raznih vrsta pogonskih goriva a sve radi povećanih potreba za ovim
energentima,u isto vreme razvojem rafinerija povećanjem prizvodnje javlja se potreba
za brzim i sigurnim transportom.Cevovodi se ubrzano izgradjuju tako da imamo u to
vreme instalisano oko 180 000 km cevovoda.(wikipedia.org/wiki/Pipeline_transport)
Neki od fotografija iz tog vremena početka izgradnje i razvoja transporta energenata
cevovodima su prikazani na (Slika 3.)
Slika 3: Povećana potreba za energentima inicirala je i razvoj sve bržeg transporta

energenata do potrošača izgradnjom prvih trasa cevovoda
(Phil Hopkins"Oil and gas pipelines" Yesterday and today 2006 str 5.)
Sledeća velika novina u konstrukciji i instalaciji cevovoda je postavljanje cevovoda

ispod površine mora i izgradnja trasa koje povezuju dve obale. Jedna od prvih trasa je
izgrađena tokom drugog svetskog rata na La Manš kanalu 1944 godine.Svrha izgradnje
ovog cevovoda je bila snabdevanje savezničkih trupa gorivom između Velike Britanije i
Francuske.Ovaj prvi cevovod ispod površine mora je dobio naziv „PLUTO“.
Bio je prečnika 75 mm u ukupnoj dužini od 800 Km i bio je kapaciteta 4 000 000.
Izgradnja cevovoda "PLUTO" prikazana je na (Slika 4.)
26
Slika 4: Instalacija Cevovoda "PLUTO"
(Phil Hopkins"Oil and gas pipelines" Yesterday and today 2006 str. 6)
4.2. Gasovodi današnjice
Poslovi distribucije fosilnih goriva su ogromni i imaju tendenciju rasta.Navešćemo

razloge
 Fosilna goriva će još u budućnosti ostati primarni izvor energije,zadovoljavajući

potrebe 90% tražnje za ovom vrstom energenta.
 Globalni zahtevi za fosilnim gorivima rastu i iznose 1,6% godišnje
 Potrebe za prirodnim gasom će porasti duplo više nego za drugim fosilnim
gorivom
Radi podrške ovom razvoju potražnje za fosilnim gorivom,infrastrukture cevovoda se u

tom pogledu kvantitativno i kvalitativno ubrzano razvija.Procenjuje se da će razvoj ove
infrastrukture rasti za oko 7% godišnje u narednih 15 godina.Na slici dole ispod (Slika
5.) prikazana je instalacija gasovoda sa cevima velikih prečnika.
Slika 5: Instalacija Gasovoda velikih prečnika je u sve većem zamahu

Globalno 32 000 Km novih cevovoda se konstruiše svake godine a oko 8000 km

cevovoda se polaže godišnje ispod površine vode.Ukupna dužina svih cevovoda na
svetu se procenjuje na oko 3500 000 km a od toga
64% prenose tečni naftni gas
27
-19% prenose proizvode rafinerija
-17% prenose sirovu naftu
Povećanjem zahteva tržišta za sve većim količinama tečnih energenata povećava se
potreba za instalacijom istih (Slika6.)
Slika 6: Sve veći zahtevi tržišta za tečnim energentima inicirali su povećane zahteve za
sve većom instalacijom cevovoda
Sistemi cevovoda su ogromni,navodimo primer cevovoda u Kanadi-naime kada bi se od
početka pa do kraja instalisanih cevovoda u navedenoj zemlji izmerila njihova ukupna
dužina moglo bi se 17 puta obmotati planeta Zemlja.
Danas postoji mnogo tipova cevovoda u svetu oni se mogu svrstati kao na slici dole
(Slika 7.)
Slika 7. Tipovi cevovoda

(Phil Hopkins"Oil and gas pipelines" Yesterday and today 2006)
Cevovodi se danas proizvode od kvalitetnih legura upotrebom već oprobanih metoda

koje su razvijane godinama.(slika 8.)
28
Slika 8. Danas se cevovodi prave od kvalitetnijih legura koje čine cevovod pouzdanijim
i dugotrajnijim u upotrebi
(Phil Hopkins"Oil and gas pipelines" Yesterday and today 2006 str 8.)
4.2.1. Zašto svi treba da budemo zainteresovani za gasovode
Svi se mi oslanjamo da će cevovodi isporučiti energent gde nam je to potrebno,svako od

nas u manipulaciji sa energentom predstavlja zainteresovanu stranu
 operateri na cevovodima žele sigurnu isporuku i zaradu od toga

 potrošači žele jeftiniji energent,sigurno isporučen i minimalno štetan po okolinu
 proizvođaći žele zdravu konkurenciju
 državna uprava takođe želi uredno snabdevanje energentima sa minimalnom
štetom po okolinu
Slika 9 Instalacija cevovoda je znatno brža upotrebom savremenih mašina

Navedene interesne strane često između sebe imaju suprostavljene zahteve i gledišta ali
glavni zahtev koji treba da se ispuni je sigurna i jeftinija isporuka energenata.
Budućnost transporta energenata cevovodima je sve izazovnija.Instalacija transprotnih
sistema cevovoda je sve brža (Slika 9:)Energenti koji se transportuju ovim načinom i
dalje čine primarne izvore energije u svetu .
Najveći izazov na koji treba da odgovore konstruktori je očuvanje životne sredine, stoga
i sve zemlje sveta uvode sve strožije standarde za zaštitu čovekove okoline a ovim
načinom transporta je to moguće ostvariti.
29
5. SISTEM ISPORUKE TEČNOG NAFTNOG GASA
Iporuka TNG-a od proizvođača do krajnjeg potrošača obavlja se danas u velikoj meri

cevovodima.Ovaj složeni sistem u svom sastavu pored cevovoda ima i druge
komponente ka što su kompresorske stanice ,gradske prijemne stanice kao i sistemi
skladištenja TNG-a.Šema proizvodnje prirodnog gasa,distribucije i skladištenja(Slika
10) Cirillo et.al 2003.
5.1. Cevovodi za isporuku TNG-a
Cevovodi za isporuku TNG-a se prave od čeličnih legura obzirom da distribuiraju TNG

pod odredjenim pritiskom pod kojim se on nalazi u tečnom stanju.
Pritisci u cevima dostižu od 200 do 800 kg po kvadratnom metru.Sami cevovodi su
prečnika u rasponu 150do 1200 mm a pojedine komponente sadrže i manje prečnike i to
od 12 mm.
Slika 10: Šema proizvodnje,transporta,skladištenja i distribucije prirodnog gasa

(S.M.Folga"Natural gas pipeline tehnology owerview" str 13.)
Cevi manjih prečnika se koriste na kraćim distancama i uglavnom za direktnu

distribuciju potrošačima,a koriste se i u mernim stanicama sistema ili u neke druge
svrhe.
Glavni cevovodi su prečnika od 400 mm do 1200 mm,a cevovodi za direktni
distribuciju su u rasponu od 150 mm do 400 mm.
Najustaljenija verzija glavnog cevovoda je u rasponu od 600 mm do 900 mm. Glavni
cevovodi su izrađeni od legura čelika koji moraju biti usaglašeni sa propisanim
standardima.
Cevovodi se obično direktno proizvode u Železarama koje su ponekad isključivo
namenjene za tu svrhu.
30
Postoje nekoliko načina izrade cevovoda ali najčešće su ustaljena dva načina i to
proizvodnja cevi manjeg prečnika do 300 mm i proizvodnja cevovoda većih prečnika
iznad 300mm.
Cevi većih prečnika se obično prave od limova različite debljine koji se vare po jednom
šavu dok se cevi manjih prečnika bez šavne i proizvode se tehnikom istiskivanja
zagrejane legure kroz već izvedene matrice koje oblikuju cevi a nakon istiskivanja i
dobijenog oblika se postepeno hlade.
Cevi manjeg prečnika su obično podložne većim pritiscima pri distribuciji TNG-a te se
stoga one obavezno testiraju pre puštanja u upotrebu.
Gasovodi se obično postavljaju ispod nivoa zemlje,dubina postavljanja zavisi od terena

na koji se gasovod instalira.
Dubina postavljanja je najčešće od 0,5 m do 1,2 m računajući od vrha postavljene cevi.
Na slici 11. Dole ispod ispod je prikazan jedan od primera postavljanja cevi ispod
površine zemlje
Slika 11: Dubina postavljanja cevovoda ispod površine zemlje

(S.M.Folga"Natural gas pipeline tehnology owerview"str.15)
5.1.2. Materijali za zaštitu površine cevovoda
Pošto se cevovodi postavljaju ispod površine zemlje kao i pod vodom bez odgovarajuće
zaštite sam cevovod bi ubrzo korodirao i znatno bi mu se smanjio vek trajanja.
Zbog toga se cevovodi oblažu materijalima koji ih štite od spoljinih uticaja i nastanka
korozije..Cevi odmah nakon izrade se zbog toga odmah šalju na dodatnu zaštitu.
Postoji nekoliko postupaka zaštite površine cevovoda, Najčešće upotrebljavani su
plastifikacija i cinkovanje površine cevovoda.
Plastifikacija cevi počinje prvo postupkom čišćenja površine cevovoda i njegovog
odmašćivanja a nakon toga se cevovod zagreva jer se preko njega posipa
polipropilenski prah koji se u dodiru sa površinom zagrejanog cevovoda topi i pravilno
se rasporedjuje po njegovoj površini.
Cinkovane je takođe postupak zaštite površine cevovoda upotrebom struje koja se
31
propusta kroz cevovod sa negativnim naelektrisanjem a na površinu se nanosi sloj cinka
pozitivno naelektrisanog i na taj način se vrši pravilan raspored sloja cinka po površini
cevovoda.
5.1.3. Kompresorske stanice
TNG se prenosi cevovodima u tečnom stanju i pod velikim pritiskom. Da bi gas ostao u
tečnom stanju mora se pritisak u cevi stalno kontrolisati i po otrebi povećavai ili
smanjiti.To se omogućava preko kompresorskih stanica koje se obično nalaze na trasi
cevovoda postavljenen na svakih 65 dso 165 km. TNG ulazi u kompresorsku stanicu
gde biva kompresovan turbinama ili motorima.
Kompresori sa turbinama pogon dobijaju od samog gasa koji pogone i
kompresuju.Turbine same po sebi su pogonjene centrifugalnim kompresorom koji
sadrži lopatice koje kompresuju gas i pumpe koje ga pogone.
Druge kompresorske stanice su pogonjene električnim motorom koji pogoni lopatice
koje stvaraju dodatni pritisakOvaj način kompresovanja za razliku od prethodnog ne
zahteva pumpu koja pogoni TNG radi iniciranja obrtanja lopatica kompresora ali
zahteva konstantan priliv električne energije za pogon elektromotora kompresora.
Takođe se upotrebljavaju i motori sa unutrašnjim sagorevanjem za pogon lopatica
kompresora, ovi motori kao pogon koriste TNG koji i kompresuju.To su često veliki
automobilski motori.
Kompresorske stanice u svom sastavu imaju i separatore koji se koriste za izdvajanje
nepoželjih delova ili sastojaka tečnog naftnog gasa. Pošto prirodhni gas u samom
cevovodu ne sadrži samo gas od sebe on u svom sastavu ima i odredjen procenat vode
zbog toga se postavljaju i separatori vode u sastavu kompresorsih stanica da bi se
obezbedilo da prirodni gas bude potpuno čist Kompresorske stanice su često pogonjene
kompresorima koji mogu da budu snage od nekoliko hiljada konjskih snaga.Ove
stasnice sadrže ventile , cevi i kontrolne sisteme kojima se izvršava monitoring
parametara celokupnog sistema. Mnoge kompresorske stanice su potpuno
automatizovane na slici 12 dole ispod vidimo prikaz jedne kompresorske stanice.
Slika 12: Kompresorska stanica

32
Kompresori su obično skladišteni u mtalnim kućištima iznad nivoa zemlje. Radi
sigurnosti i bezbednosti ta metalna kućišta su zaštićena od atmosferskih uticaja i
požara.Na slici 13 dole ispod je prikazan jedan kompresor koji se nalazi u metalnom
kućištu.
Slika 13. Kompresor u kompresorskim stanicama

Kompresorske stanice su kontrolisane i nadzirane sa SKADA sistemima Kompresorske

stanice su obično postavljene na zemljištu veličine od 15 do 20 ari i obavezno moraju da
imaju prilazne puteve prostorije u kome se nalaze kompresori, ventilatori za hladjenje
kao i kuća za nadzor aparature.Ovi objekti kao i celokupna oprema cevovoda su tako
dizajnirani da buka koju stvaraju pri radu svom je svedena na minimum , kao i njihova
konstrukcija je izvedena protiv zaštite od požara i električnih udara groma.
Tabela 1 dole ispod pokazuje nivo uticaja zvuka koje proizvode komponenate
kompresorskih stanica bez umanjivača buke i sa umanivačem buke a koje mogu
delovati na najbliže objekte u okolini.
Tabela 1 Veličina buke koju proizvode komponente kompresorskih stanica bez

umanjivača buke i sa umanjivačima buke
(www.hfpacoustical.comHFP_site/downloadsbalanced_noise_control_94.pdf)
33
Izvor zvuka u Bez umanjivača buke (db) Sa umanjivačima buke(db)
kompresorskim stanicama
Izduv gasne turbine 54 37
Cevovodi instalirani u 52 37
krugu stanice
Ventilacija objekata stanice 48 37
Vazdušno hlađeni 44 37
razmenjivači toplote
Hladnjaci tečnosti za 36 36
podmazivanje
Usisnici prljavštine 34 34
Strujanje vazduha na ulazu 30 30
generatora
Kompresorske stanice se obično nalaze na zemljištu koje je ogradjeno sa pletenom

žicom i moraju takodje u svom sastavu da imaju sigurnosnu opremu kao i opremu za
nadzor i senzore pokreta.
Cevovodi prirodnog gasa su bez obzira da li se nalaze ispod nivoa zemlje ili iznad nivoa
zemlje zajedno sa svim svojim komponentama obavezno testirane pre upotrebe .
5.2. Stanice za merenje
Merne stanice se postavljaju periodično celom dužinom gasovoda.Glavna svrha mernih

stanica je monitoring datih vrednosti a koje se odnose na ukupno stanje gasovoda.
Osnova mernih stanica je merenje protoka TNG-a kroz gasovod i omogućavaju
kompanijama da stalno imaju uvid u količinu isporučenog gasa kao i kontrolu
parametara kojima se prati radno tsanje cevovoda.
Na slici 14.dole je prikazana jedna od mernih stanica.
34
Slika 14: Merna stanica gasovoda
(S.M.Folga"Natural gas pipeline tehnology owerview"str 18.)
5.2.1. Gradske prijemne stanice
TNG se sa cevovoda sprovodi preko gradskih prijemnih stanica do potrošača,ove

stanice se još nazivaju i granične stanice.Osnovna funkcija ovih stanica je da mere
zaprimljeni gas i da redukuju pritisak radi dalje isporuke.Redukcija pritiska se izvodi
radi prilagođavanja i usaglašavanja pritiska cevovoda distributivnog sistema TNG-
a.Snižavanje pritiska se obavlja od 34-96 bar na 1,7-20 bara.
Na slici 15.dole ispod je prikazana jedna od gradskih prijemnih stanica.
Slika 15: Gradska prijemna stanica

Snižavanje pritiska u ovim stanicam se obavlja preko regulatora pritiska,regulatori

imaju ulogu i da održavaju nastali pritisak na nivou pritiska potrebnog za sam
35
distributivni sistem.Gasu koji prelazi u distributivni sistem mogu se dodavati određene
komponente u zavisnosti gde se gas upotrebljava,dodavanjem komponenti gas dobija
specifičan miris.
5.2.2. Ventili
Celom dužinom cevovoda su postavljeni ventili,uloga vrntila na cevovodu je da

zatvaraju i propuštaju tok gasa,u otvorenom stanju propuštaju tok gas a u zastvorenom
ne dozvoljavaju prolaz gasa ili ga preusmeravaju u drugom pravcu.Ventili imaju i drugo
dejstvo u slučaju havarija ili održavanja u cevovodima se zatvara protok pomoću njih.
Na trasama cevovoda ventili se postavljaju u razmacima od 10km do 30 km i to je
određeno standardima u zavisnosti od prečnika samog cevovoda.
Na slici 16 . dole ispod je prikazan jedan od ventila na trasi cevovoda.
Slika 16: Ventil na trasi cevovoda

Mesto na kome se nalaze ventili je obično ograđeno pletenom žicom i veličine je oko
5mx5m.U prostoru gde se nalazi ventil na trasi cevovoda sam cevovod se izgrađuje tako
daprekid trase gde se instalira ventil bude iznad nivoa zemlje.
5.3. Stanice za održavanje cevovoda
Cevovodi se moraju konstantno odžavati i kontrolisati, stoga se na trasi gasovoda

postavljaju stanice sa uređajima za održavanje cevovoda.Uglavnom se na stanicama
nalaze uredjaji za unutrašnji i spoljašnji monitoring i čišćenje cevovoda.
Stanice za održavanje su manje od kompresorskih stanica,u svom sastavu imaju

prostorije za posadu koja odžava gasovod,skladišta rezervnih delova,nezavisne izvore
električne energije-agregate i obično imaju i heliodrom i helikoptere radi što brže
reakcije u slučaju havarija.Na slici 17 dole ispod je prikazano održavanje cevovoda
umetanjem inspekcijskog uređaja u cevovod.
36
Slika 17: Postavljanje inspekcijskog uređaja u cevovod
(S.M Folga 2007)
Inspekcijski uređaj ima višestruku ulogu u održavanju i nadzoru cevovoda na slici 18

dole ispod je prikazan jedan tip od inspekcijskih uređaja koji se postavljaju u cevovod.
Slika 18. Inspekcijski uređaj za održavanje i nadzor cevovoda

(Phil Hopkins Structural Integrity of Oil and Gas transmission pipelines 2002)
5.3. SCADA centri
Velike kompanije za distribuciju TNG-a imaju proizvođače na početku gasovoda

(rafinenerije za preradu TNG-a) i lokalne distributere i potrošače na kraju cevovoda.
Da bi TNG od početka do kraja bio sigurno i u dogovorenoj količini isporučen javlja se
potreba za instalisanjem posebnog sistema koji vrši monitoring i kontrolu isporuke gasa
kako na prijemu gasa u cevovod tako i na isporuci distributerima ili potrošačima.
Sistemi koji se postavljaju za praćenje navedenih podataka se nazivaju SCADA sistemi.

Oni predstavljaju posebne komunikacione sisteme koji vrše merenja i prikupljanja
podataka duž celog cevovoda i takve podatke obrađuju i šalju u centralnu kontrolnu
jedinicu.Podaci mogu biti raznovrsni neki od njih su protok,ukupan operativni
status,očitavanja temperatura itd.
Obrada podataka i se obavlja veoma brzo u zavisnosti od upotrebljene komunikacione
tehnologije.
Praćenje informacija koje se dobijaju od centralne kontrolne jedinice omogućavaju
posadi koja odžava i prati rad gasovoda da u svakom momentu raspolažu stanjem
37
kompletnog sistema i da mogu pravovremeno i preventivno dareaguju u slučaju bilo
koje vrste havarije.
Pojedini SCADA sistemi su napravljeni tako da mogu da upravljaju i radom pojedinih
komponenti sistema,uključujući i kompresorske stanice,time se omogućava i udaljeno
podešavanje rada komponenti na vrlo brz i jednostavan način.
Daljinska kontrola se obavlja preko jedinica za daljinsko upravljanje koje su postavljene
na intervalima duž celog gasovoda a u zavisnosti od toga čime upravljaju i šta nadziru.
Podaci prikupljeni preko ovih jedinica se preko izabrane komunikacione mreže
medjusobno se razmenjuju između komponenti sistema i u isto vreme se i obrađuju.
SCADA sistemi prate rad gasovoda 24 h, i omogućavaju uvid u status sistema kao i u
pravovremenu reakciju posade održavanja gasovoda na svakom delu njegove trase.
Slika 19 dole ispod prikazuje jedan od SCADA kontrolnih soba.
Slika 19: Kontrolna soba za nadzor rada gasovoda

(S.M.Folga"Natural gas pipeline tehnology owerview str 22)
Komunikacija izmedju komponenti SCADA sistema se obavljala pre žičanom

vezom,danas se to obavlja bežičnom konekcijom.
Mnoge kompanije koje su i vlasnici gasovoda poseduju u svom sastavu i posebne
jedinice čija je svrha obazbeđenje isključivo komunikacije između komponenti SCADA
sistema.
U tom pogledu se obezbeđuju i posebne frekvencije za uspostavljanje interne
komunikacije izmedju komponenti koje nose te informacije.
Komunikacija se obavlja ne nekoliko načina upotrebom ultra visokih frekvencija VHF i
UHF područja,zatim i preko prenosa radio signala a u zadnje vreme najviše se koristi
digitalna mobilna mreža.
5.4. Prilazni putevi
Kompanije vlasnici gasovoda gledaju da pri izgradnji gasovoda iskoriste postojeće

puteve.Međutim često zbog teške opreme koja se koristi pri konstukciji trasa cevovoda
već izgrađeni putevi često nisu konstruisani da mogu da podnesu teške mašine koje su
38
neophodne pri izgradnji gasovoda, u tom slučaju kompanije vlasnici gasovoda moraju
da postojeće puteve privedu svojoj nameni tj da ih ojačaju i instaliraju potrebne prilazne
puteve.
Mašine koje se uglavnom koriste pri izgradnji gasovodasu guseničari prilagođeni za rad
na nepristupačnim i teško prohodnim terenima.Ovakve mašine se do mesta rada prevoze
teškim kamionima.
Pri izgradnji gasovoda potebno je da duž cele trase gasovoda koji se postavlja bude
omogućen prilaz i za dovoz materijala i komponenti cevovoda koje se koriste pri
izgradnji.
Na slici 20. dole ispod je prikazana potreban prostor za prilaz mašina oko rova gde se
polaže cevovod pri instalaciji gasovoda.
Slika 20: Postavljanje gasovoda u rov

39
6. IZGRADNJA GASOVODA
6.1. Procedure pri izgradnji gasovoda
Pre početka bilo koje izgradnje gasovoda treba prvenstveno da se pravno reše pitanja
vlasništva zemlje na koje se gasovod i postavlja.U slu;aju da sam gasovod prelazi preko
zemljišta koje nije u vlasništvu kompanije za izgradnju gasovoda,sama kompanija mora
obeštetiti vlasnike zemljišta.Često je vlasnik zemlje država u kojoj se gasovod
gradi.Države radi poboljšanja svoje ekonomije često budi i sami inicijatori izgradnje
gasovoda i tada državni organi daju i mnoge subvencije pri izgradnji gasovoda koji
prolazi kroz njihovo zemljište.
Ostali vlasnici zemljišta dobijaju odštetu prema tržišnoj vrednosti zemlje koja je
iskorištena.U mnogim slučajevima vlasnici zemlje i dalje koriste zemljište kao svojinu
jer gasovod se nalazi ispod površine zemlje ali uz odgovarajuću nadoknadu, i
omogućavanje pristupa gasovodu u svako doba u slučaju nepredviđenih okolnosti ili
radi obezbeđivanje pristupa radi održavanja gasovoda.
Standardna instalacija gasovoda se sastoji od specifičnih aktivnosti, uključujući

iskopavanje rovova za postavljanje gasovoda ispod površine zemlje,čišćenja i
isušivanja rova,postavljanja cevovoda,savijanje cevovoda,zavarivanje
cevi,zakopavanja,hidrostatičkog testiranja,povezivanja trasa sa stanicama,čišćenja u
uklanjanja tragova postavljanja i puštanja u rad.
U zavisnosti os vrste terena gde se cevovod postavlja kontruktori se prilagođavaju
primenjuju specijalne tehnike pri instalaciji cevovoda na takvim terenima kao što mogu
biti močvarna zemlišta,kamenito tlo,popločano tlo,uređeno tlo ,autoputevi itd.
6.1.1. Dozvole za izgradnju gasovoda
Prepočetka same konstrukcije gasovoda osim zemljišta potrebno je prikupiti ipotrebne

dozvole za izgradnju celokupnog kompleksa.Dozvole koje se izdaju pri izgradnji se
odnose na sledeće prirodne resurse zemlju,vazduh vodu i biljni i životinjski svet kao i
opšti interesi društva.
Ovi zahtevi kojima sekompanije za izgradnju gasovoda obraćaju radi dobijanja potrbnih
dozvola se odnose na:
1. Lokalne
 Dozvole za izgradnju objekata koji pripadaju gasovodima
 Dozvole za izgradnju gasovoda preko već postojećih saobraćajnica
2. Državni
 Dozvole koje s eodnose na samo zemljište(erozija i sedimentacija zemljišta)
 Dozvole koje se odnose na prelazak preko vodenih tokova
 Očuvanje istorijskih i kulturnih resursa pri izgradnji
 Očuvanje ugroženih vrsta biljnog i životinjskog sveta
 Očuvanje kvaliteta vazduha
 Dozvole za prelazak trasa preko ameđunarodnih puteva
Sve navedene dozvole se predaju pre početka izgradnje gasovoda i njegovog odobrenja
organima državne uprave na razmatranje i izdavanje generalne dozvole za početak
izvođenja radova.
40
6.1.2. Pripreme i planiranja pre početka radova
Pre početka izvođenja radova potrebno je prvenstveno na osnovu izrađenog projekta

instalacije gasovoda obeležiti trasu gasovoda i označiti na samom zemljištu gde bi
trebalo da se nalazi gasovod i njegove pripadajuće komponente.Na posebno osetljivim i
područjima gde će se postavljati gasovod teren se ograničava i ogradama od žice kao
markiranje mogućih pristupnih puteva koji će se koristiti pri izgradnji gasovoda.
Na pojedinim mestima je potrebno i očistiti zemljište i pripremiti ga za postavljanje
gasovoda.To se odnosi na uklanjanje vegetacije koja može smetati pri kopanju rovova
za postavljanje cevovoda.
Na teško pristupačnom zemljištu se mora obezbediti prilaz potrebnim mašinama koje
služe za postavljanje cevovoda i iskopavanje rovova,ali pri izvođenju samog planiranja
uvek se postavljanje gasovoda na ovako teškim terenima svodi na najmanju moguću
meru jer po stavljanje po tom terenu znatno povećava troškove izgradnje cevovoda.Na
slici 21. dole ispod je prikazana priprema terena za izgradnju cevovoda buldožerom.
Slika 21: Priprema terena za iskopavanje rova i postavljanje gasovoda

6.1.3. Kopanje rova za postavljanje gasovoda
Rov u koji se postavlja gasovod je na dubini koja omogućava dovoljnu količinu zemlje
koja će prekrivati gasovod.Tipično za rov u koji se gasovod postavlja je da širina rova
bude između 1 i 2 m na stabilnom zemljištu i izmeđi 0,5 - 1,5m dubineod vrha cevi koja
je postavljena u rov u zavisnosti od prečnika cevovoda koji se postavlja.
Na ovaj način se omogućava da pokrivanje gasovoda zemljom se izvodi u rasponu od
0,5- 1 m zemlje preko cevi.Dodatno pokrivanje se vrši na mestima gde cevovodi prelaze
preko puteva i vodenih tokova, dok manji nivo prekrivanja cevovoda se vrši na
kamenitom tlu i to od 0,4 m.
Posada za iskopavanje rova koristi mašinu koja se naziva rovokopač,to je posebno
urađena mašina namenjena isključivo za kopanje rovova. Na slici 22. dole ispod je
prikazan jedan rovokopač pri izradi rova za postavljanje gasovoda.
41
Slika 22: Iskopavanje rova za postavljanje gasovoda
Pri instalaciji gasovoda na kamenitom tlu rovokopači imaju posebne dodatke-sekače

kojima mogu prosecati rovove i kroz kamenito tlo a na mestima gde to nije moguće
proći sa sekačima tada se upotrbljava i dinamit za rasturanje neprohodne kamene
konstrukcije.Upotreba dinamita se obavezno obavlja prema unapred regulisanim
standardima i dozvolama za vršenje takvog iskopavanja.
Iskopani kamen pri takvoj izradi rova za gasovod se posle koristi za zatrpavanje
gasovoda u rovu.
6.1.4. Postavljanje cevi, savijanje cevi i zavarivanje cevi
Nakon uređenja zemljišta,obeleževanja buduće trase cevovoda kao i iskopavanje rova

sledi postavljanje cevovoda u iskopani rov.
Postavljanje cevovoda se obavlja pomoću vozila specijalno namenjenih za instalaciju
delova cevovoda u rov.Mašine za postavljanje cevi se kreću duž trase rova i postavljaju
cevovode u delovima koji su dužine od oko 10 m u iskopani rov.
Nakon postavljanja u rov delovi cevovoda se spajaju zavarivanjem, ali pre zavarivanje
pojedini delovi cevovoda se moraju saviti u slučaju kad moraju da prate već načinjene
krivine rova za postavljanje cevovoda.Posada za postavljanje cevi unapred određuje
veličinu dela koji se savija kao i ugao savijanje obzirom na trasu cevovoda.
Savijanje cevi se obavlja pomoću posebnih mašina namenjenih za deformisanje i
savijanje cevi.Na slici 23. dole ispod vidimo jednu od mašina za savijanje delova
cevovoda.
42
Slika 23: Mašina za savijanje delova cevovoda
Najveći ugao savijanja cevi ne sme da bude prevelik i on je standardizovan u zavisnosti

od prečnika cevi kao i od zahtevanog kapaciteta koji će proticati kroz cevovod.Stoga je i
ugao savijanja standardizovan jer u slučaju prevelikog ugla savijanja cevovod može
nastati preopterećenje u cevovodu na trasi gde se cevovod savija i mogu nastati havarije.
Zavarivanje delova cevovoda je proces pri kojem se cevi spajaju jedna sa drugom i
obrazuje se neprekidni cevovod od početka do kraja isporuke TNG-a.
Nakon što su delovi cevi postavljeni u rov zajedno sa savijenim delovima cevi
privremeno se postavljaju na nosače u rovovima radi lakšeg pristupa posadi za
zavarivanje oko celog obima cevi.Ponekad se cevi zavaruju i iznutra a to se posebno
radi na pojedinim trasama cevovoda gde se očekuju veći napori cevovoda.
Na slici 24. dole ispod je prikazano zavarivanje sekcija cevovoda pri instalaciji.
Slika 24: Zavarivanje delova cevovoda

(Phil Hopkins Structural Integrity of Oil and Gas transmission pipelines,2002 str 40.)
Zavarivanje se može obavljati i pomoću automatskih mašina za zavarivanje,međutim i

pored brzine zavarivanja ipak je radi obezbeđenja sigurnosti instalisanog cevovoda iza
automatskih mašina za zavarivanje potrebno je da se varovo provere i dodatno zavare
43
ako je to potrebno pogotovo na mestima očekujućeg većeg napora cevovoda.
Zavarivanje cevovoda predstavlja jedan od najbitnijih postupaka u instalaciji cevovoda

stoga se za ovaj posao angažuju kopanije koje su ovlaštene isključivo za ovu vrstu posla
i za to poseduju odgovarajuće sertifikate odobrene od međunarodnih organizacija.
Ove posade su posebno kvalifikovane i opremljene za ovu vrstu posla i poseduju
odgovarajuće alate i pribor za zavarivanje.
Obavezno nakon izvršenog zavarivanja mora se proveriti količina i kvalitet vara,često
sami varovi cevi poseduju veći napor na istezanje nego i sam materijal cevovoda.
Provera Kvaliteta vara se obavlja pomoću rendgenskih uređaja (X zracima).
Rendgenskim uređajima se stiče uvid u kvalitet vara kao i da li je var usaglašen sa
tsandardima koji se zahtevaju od njega. Tehničari za priveru zavarenog spoja vrše test
na samom mestu zavarivanja na tasj način što na mestu spoja instaliraju tzv. "tamnu
sobu" i u njoj instaliraju rengenski uređaj čije zrake usmeravaju na spoj.Dobijeni
povratni podaci uređaja utvrđuju dali je var kompletan? Ima li prskotine kao i
nepravilne dislokacije pri varu.Ako se pokažu nestandardni varovi u tom slučaju se spoj
mora ponovo obnoviti novim varom.
Svaki var nakon dobijene oznake da je uredan mora da se premaže odgovarajućim

epoksidnim smolama da bi se smanjio uticaj vlage koja može da oslabi var usled
korozije i delovanja drugih agresivnih materija u zavisnosti kroz koji teren prolazi
cevovod.
Sam cevovod kao i varovi mora biti spolja dodatno zaštićen od korozije.
Zaštita od korozije se obavlja na taj način što se kao i zavareni spojevi spoljna površina
cevovoda premazuje posebnom zaštitom od vremenskih uticaja tj delovanja vode i
protiv nastanka korozije.
Za zaštitu cevovoda upotrebljavaju se raznovrsni materijali.To su najčešće postavljanje

slojeva epoksidnih smola,plastificiranje površine cevovoda.
Pre vršenja zaštite spoljašnjosti cevovoda,ekipe za zaštitu prvo očiste cevovod od
nastalih prljavština pomoću posebnih mašina za čišćenje spoljašnjosti cevovoda,zatim
čekaju da se cevovod osuši i nakon toga se započinje nanošenje sloja zaštite.
Nakon izvršene zaštite vrši se inspekcija zaštitnog sloja i u slučaju uočenih
nepravilnosti tj slabo nanešene zaštite postupak se ponavlja na deonici gde je uočen
nedostatak.
Na slici 25. dole ispod je prikazano nanošenje zaštitnog sloja na cavovod.
44
Slika 25: Nanošenje zaštitnog sloja na cevovod pre postavljanja
(Phil Hopkins Structural Integrity of Oil and Gas transmission pipelines,2002 str 53.)
6.1.5. Postavljanje cevovoda u rov i zakopavanje
Pre postavljanja cevovoda u rov inspektor zatite životne sredine mora izvšiti inspekciju
rova i utvrditi da li je narušena okolina ili ugrožen biljni i životinjski svet kao i postoji li
mogućnost nastanka opasnosti po instalisani cevovod od same okoline.
Nakon odobrenja cevovod se postalja u rov po svojoj trasi i krajnji završetci cevovoda
se privremeno zatvaraju dok se ne instaliraju ostali pomoćni objekti i stanice neophodne
za rad cevovoda.
Kod cevovoda koji se postavljaju na kamenitom tlu, cevovod koji se postavlja u takve
rovove mora se odozgo imati zaštitu, jer usled zatrpavanja kamenom može se oštetiti.
Zaštita podrazumeva postavljanje sitnijeg kamena do visine gornjeg nivoa cevi a
nakomn toga zatrpava se sa kamenom većeg obima.
Spuštanje cevovoda u rov zahteva i umešnost podsade koja taj posao

obavlja.Upotrebom dizalica za simultano spuštanje delova trase cevovoda,cevi se
pažljivo i polako spuštaju u rov pri čemu se obraća pažnja na ravnomerno odstojanje
cevovoda od ivica iskopanog rova.Na slici 26. dole je prikazan jedan od načina
spuštanja cevovoda u iskopani rov pomoću auto dizalica.
45
Slika 26:Postavljanje cevovoda u iskopani rov
Nakon spuštanja cevovoda u rov, rov se zakopava sa slojem zemle koja je prethodno
iskopana za isti rov.Posada koja vrši zatrpavanje rova vodi računa da celokupna
iskopana količina se vrati na mesto gde je iskopana i da ne ostanu praznine u zemljišti
nastale od iskopavanja.
Na slici 28.dole ispod je prikazano zatrpavanje rova sa postavljenim cevovodom.
Slika 28: Zatrpavanje instaliranog cevovoda

Pri pokrivanju cevovoda na kamenitom tlu mora se kao što je prethodno navedeno
voditi računa o oštrim ivicama kamenja da ne oštete već postavljeni cevovod.Kada je u
pitanju kameniti teren u sastavu ekipa za zatrpavanje postoje i mašine koje usitnjavaju
46
kamen drobilice za srednje i fino mlevenje kamena upravo radi smanjenja obima
kamenja i smanjenja rizika oštećenja cevovoda pri zatrpavanju rova na kamenitom tlu.
6.2. Hidrostatički test
Hidrostatički test se obavlja da bi se utvrdilo da cevovod pre puštanja u rad nema bilo
kakvo curenje tj da su svi spojevi cevovoda pravilno zavareni i da same sekcije
cevovoda nemaju oštećenja nastala usled zatrpavanja rova sa cevovodom.
Hidrostatički postupak se obavlja tako što se kroz instalirani cevovod propušta voda
koja se obično dovodi iz obližnjih izvora vode a to mogu biti reke i jezera.
U slučaju da cevovod na pojedinim mestima loše zavaren ili sama cev ima šupljinu
voda na toj deonici cevovoda će se izliti i pokazaće mesto gde cevovod treba naknadno
popraviti i nanovo ga izolovati.
Voda koja je puštena kroz cevovod je pod pritiskom i curenje vode na oštećenim
deonicama se brzo može uočiti.
Kada cevovod prođe hidrostatički test,voda se prazni iz deonice cevovoda koji se testira
i premešta se u narednu deonicu gde će postupak biti ponovljen.
Taj postupak se izvodi celom dužinom cevovoda od početka do kraja cevovoda.
6.3. Finalno priključivanje i inspekcija cevovoda
Nakon obavljenog hidrostatičkog testa cevovod se priključuju na ostale stanice koje

upravljaju radom cevovoda kompresorske stanice,ventili na trasama cevovoda,merne
stanice i dr.
Cevovod se potom iznutra čisti i isušuje od vode zaostale usled hidrostatičkog
testa.Čišćenje unutrašnjosti i isušivanje cevovoda iznutra se obavlja pomoću mašina
specijalno namenjenih za tu svrhu.
U finalnom koraku kroz cevovod se pušta TNG i utvrđuje se i prati njegovo radno
stanje.
6.3.1. Finalno čišćenje i obeležavanje trase gasovoda
Finalno čišćenje gradilišta se obavlja čim vremenski uslovi to dozvole.Iskorišćeni i

nepotrebni materijali pri sakmoj konstrukciji cevovoda se uklanjaju na za to predviđena
mesta. Pored mernih instrumenata koji prate parametre rada gasovoda u sam sistem se
instaliraju i drugi uređaji koji prate stanje zemljišta na kojem se gasovod nalazi jer samo
zemljište može uticati na instalisani gasovod na primer praćenje erozije zemlišta kao i
izlivanje vodotokova u blizini gasovoda a koji mogu uticati na rad gasovoda.
Stoga se na mestima na kojima postoji mogućnost uticaja erozije pored gasovoda nanosi
dodatni sloj zemlje da bi u slučaju erozije bio sprecčen uticaj same erozije na gasovod.U
slučaju poplava pored cevovoda u zavisnosti od terena grade se nasipi ili kanali koji
mogu sprovesti nepoželjnu vodu dalje od trase cevovoda.
U nekim slučajevima flora obnavlja se i flora oko cevovoda ali ne u blizini gasovoda
zbog nepoželjnog uticaja korena flore na tradsu cevovoda.
47
Na celoj trasi gasovoda postavljaju se markeri kao obaveštenja da ispod zemlje se nalazi
cevovod,na markerima je obično označen i materijal koji se transportuje instaliranim
cevovodom kao i pritisak pod kojim se transport obavlja.
Markeri imaju i svhu upozorenja za prelazak teških vozila preko gasovoda ka i na kojoj
dubini cse oni nalaze a radi preventive i upoznavanja okoline o tome.
Takođe svrha markera može biti i kao uputstva patrolama koje vrše inspekciju trase
cevovoda na kojima može biti onačena dužina cevovoda, najbliži ventil kao i naredna
stanica na koju je gasovod priključen.
6.3.2. Ljudstvo i posade potrebne pri izgradnji gasovoda
Ekipe za konstruisanje i instalaciju gasovoda su obično podeljene po smenama na 6-12

nedelja.Obično svaka ekipa može dnevno da instalira po 1-2 km trase cevovoda dnevno
u zavisnosti od terena gde se cevovod postavlja.
Na tabeli 2. dole ispode je predstavljena procentualna podela ljudstva u jednoj smeni
kao i sastav jedne smene.
Tabela 2: Procentualno učešće po kategoriji zaposlenih u jednoj smeni pri instalaciji

gasovoda
(/www.bls.gov/oco/cg/cgs018.htm.)
KATEGORIJA ZAPOSLENIH Procenat(%)

Zavarivači i instalateri cevovoda 6
Operatori na opremi 27
Vozači pomoćnih mašina i kamiona 29
Fizički radnici 18
Supervizori 6
Ostali(konstrukcijski 13
inspektori,električari,radnici u kampu itd)
48
7. SPECIJALNE PROCEDURE PRI IZGRADNJI GASOVODA
Pored standardnih prethodno navedenih postupaka pri izgradnji gasovoda,postoje i

posebne procedure i postupci pri izgradnji istog a odnose se na uslove kad gasovod na
svojoj planiranoj trasi mora da pređe preko već uređenih puteva,auto puteva,železničkih
pruga,močvarnog zemljišta,vodenih tokova kao i postupci pravljenja prolaza tunela kroz
kamenitio tlo.
Pri izgradnji gasovoda kroz navedena područja koriste se i dodatni prostor za razliku od
normalnih uslova postavljanja cevovoda i izgradnje rova za postavljanje cevovoda.
Dodatni prostor se odnose na zemljište gde je potrebno smestiti posebne mašine kao i
dodatni materijal koji se koristi pri izgradnji cevovoda kroz navedene terene.
7.1. Prelaz preko autoputeva, puteva i železničkih pruga
Konstrukcija cevovoda preko uređenih puteva,autoputeva i železničkih prelaza se

obavezno prethodno planira i u skladu sa dozvolama od državnih uprava(ministarstava
saobraćaja) koja odobravaju prelazak gasovoda preko navedenih puteva.
Prelaz preko puteva se u većini slučajeva obavlja ispod navedenih saobraćajnica i to na
taj način što se prvo posebnim mašinama buši kanal prečnika malo većeg od prečnika
cevi koja treba da se postavi ispod saobraćanica koje treba da se premoste.
Nakon izrade kanala ispod saobraćajnice u tako ibušeni kanal se postavlja cev od
materijala velike tvdoće kroz koji će se provesti cevovod.
Prečnik cevi koja je nosač i u isto vreme i štitnik cevovoda od naprezanja koje podnose
same saobraćajnice.
Pri samoj izgradnji prelaza ispod saobraćajnica saobraćaj na tim deonicama se odvija
bez prekida.Postavljanje prolaza ispod saobraćajnica obično traje između 2-10 dana u
zavisnosti od dužine saobraćajnice tj njene širine.
Mnogi manji putni prelazi se obično prave na taj način što se kroz njih pravi rov radi što
bržeg prolaza cevovoda,obično na tim saobraćajnicama nije gust saobraćaj tako da je i
ovaj način prelaza ovih saobraćajnica moguć na taj način.Prelaz se na ovaj način obično
završava za jedan radni dan uz obavezan prekid saobraćaja na tom putu za vreme
instalacije cevovoda.
Za ovakav način konstrukcije prelaza dovija se dozvola državne uprave i postavljaju se
znaci obaveštenja za radove i konstrukcije na putu a nekoliko dana pre instalacije
obaveštava se javnost o predstojećim radovima i vremenu prekida saobraćaja koji
obično traje jedan dan.
7.1.1. Prelaz preko strmog terena
Trase cevovoda često prolaze kroz različite terene,neki od tih terena su strmine preko
kojih treba da prođe trasa cevovoda.Da bi cevovod bio pravilno postavljen i da bi bilo
moguće iskopati rov za postavljanje cevovoda strmina se prethodno ublažava na taj
način što se uklanja deo zemljišta i ravna se podloga koja je potrebna da bi mašine koje
kopaju rov i mašine koje postavljaju cevovoda mogle da manevrišu na tom prostoru.
49
Pri izradi ravnog dela na strminama u zavisnosti od terena na kome se radi delimično
ravnanje strmine radi postavljanja cevovoda postavlja se i podzida u dužini rova a iz
razloga da ne bi usled kopanja rova i postavljanja cevovoda došlo do odrona zemljišta
zbog kretanja mašina za instalaciju cevovoda.
7.1.2. Prelaz preko vodenih tokova
Postoji nekoliko metoda za prelaz cevovoda preko vodenih tokova.Najčešće

upotrebljavan metod je metod horizontalnog bušenja ispod nivoa vodenog toka(slično
kao prelaz preko autoputeva i saobraćajina velike gustine),Drugi metodi koji se
primenjuju su otvoren prelaz kroz vodeni tok i postavljanje privremenih brana na
vodenom toku.
Zadnja dva metoda se primenjuju na tokovima vode manjeg intenziteta i protoka vode.
Konstrukcija prelaza preko otvorenog prelaza vrši se na taj način što se rov u koji se
postavlja cevovod prolazi kroz vodeni tok.
Pri odabiru prelaza kroz vodeni tok bira se ako je to moguće najmanja širina vodenog
toka.
Kopanje rova za postavljanje cevovoda vrši pomoći mašina koje se nalaze na baržama
ili plovilima a koje se nalaze na vodenom toku koji treba da se premosti.
Mašine iskopavaju kanal preko vodenog poprečno preko vodenog toka,nekad se radi
pristupa mašina za iskopavanje postavlja se i privremeni most koji se uklanja nakon
izvršenog iskopavanja rova i postavljanja cevovoda.
Smer vodenog toka se usmerava u postavljenu cev a radi omogućavanja nesmetanog
postavljanja cevovoda u iskopani rov po dnu reke prikazano na slici 29. dole ispod.
Slika 29. Premošćavanje cevovoda preko vodenog toka pomoću privremene brane i
odvodnog kanala
(FERC, 2007, http://www.ferc.gov/ 2007)
Sledeći metod prelaska cevovoda je igradnja brane i privremeno prekidanje toka vode
na deonici gde treba da se postavi rov a radi nesmetanog iskopavanja rova i postavljanja
cevovoda u njega.U ovom slučaju brana prekida tok vode ali se na prekidu toka pre prve
brane instalira pumpa koja cevima prelazi preko brane i nastavlja tok preko deonice gde
50
se postavlja cevovod.
Na slici 30. dole ispod prikazan je metod premošćavanja deonice cevovoda kroz vodeni
tok pomoću privremene brane i pumpe za odvod vode.
Slika 30: Premošćavanje cevovoda preko vodenog toka pomoću privremene brane i
pumpe za odvod vode
Metod horizontalnog bušenja kanala za postavljanje cevovoda predstavlja jedan od

najefikasnijih ali i najskuplih metoda za postavljanje cevovoda ispod vodenih tokova.
Ovaj metod je i najbrži a usput se i ne menja vodeni tok i ne mora da se premošćava
postavljanjem brane,takođe ne postoji i mogućnost izlivanja vodenog toka jer se on ne
prekida,kao u prethodnim metodama.
Pre vršenja bušenja kanala moraju se uzeti uzorci tla ispod vodenog toka gde se
namerava bušiti kanal za postavljanje cevovoda.
Takođe se razmatra i postojanje podzemnog kamenja i planira se korišćenje na osnovu
51
toga i posebnih tipova bušilica u zavisnosti od očekivanog terena ispod vodenog toka.
Bušenje se vrši prvo sa bušilicom manjeg prečnika ia nakon toga se vrši postepeno
proširivanje kanala sa bušilicama većeg prečnika.
Na slici 31. dole ispod je prikazanao je kako izgleda pravac kanala koji se buši a u koji
treba da se postavi cevovod ispod vodenog toka.
Slika 31: postavljanje cevovoda ispod vodenog toka

Nakon izbušenog kanala postavlja se nosač cevovoda kroz koji će proći i sam cevovod
isto kako kod prelaza cevovoda ispod autoputeva.Nosač je većeg prečnika od cevovoda
i od materijala velike čvrstoće.
Na slici dole ispod vidi se postavljanje nosača cevovoda u iskopani kanal ispod vodenog
toka.
Slika 32: Postavljanje nosača cevovoda u iskopani kanal ispod vodenog toka
U zavisnosti koji metod za prelazak vodenih tokova se koristi,potreban preostor za
manipulaciju mašinama koje su potrebne za iskopavanje rova i kanala se određuju
unapred,takođe mora se i obezbediti prilaz mašina mestu iskopavanja kao i prostor za
postavljanje i dopremanje potrebnog materijala za nesmetano obavljanje posla.
7.1.3. Prelazak cevovoda preko močvarnog i vlažnog zemljišta
Konstrukcija gasovoda preko vlažnog i močvarnog zemljišta zahteva takođe posebne

metode postavljanja i kopanja rova na ovakvom tipu zemljišta.
S obzirom da uslovi rada mašina na ovakvom zemljištu su znatno umanjeni zbog
nemogućnosti manevrisanja istih na ovom zemljištu se stoga postavljaju velike postolja
52
od stabala drveta tzv mreže od istih jer se težina mašina raspoređuje po celoj dužini
postavljenih stabala.
S obzirom da su uslovi rada na ovakvoj vrsti zemljišta posebno teški i dugotrajni obično
gde je to moguće izvodi se horizontalno bušenje ispod nivoa ovog zemljišta kao što je i
navedeno u prethodnom primeru prelaska ispod vodenih tokova.
Prostor koji je potreban za izvođenje radova na ovakvoj vrsti zemljišta je veći nego
inače i stoga je potrebno dodatan prostor za manevrisanje i skladištenje materijala.
Na slici 33. dole ispod je prikazana postavka cevovoda na vlažnom i močvarnom
zemljištu sa dodatnim prostorom za manipulaciju potrebne opreme.
Slika 33: Postavljanje cevovoda na vlažnom i močvarnom zemljištu -potreban prostor

za rad
Prilaz u rejonu za postavljanje cevovoda je isključivo omogućeno mašinama koje su

specijalno namenjene za iskopavanje rovova na ovoj vrsti zemljišta.Ovim mašinama se
omogućuju prilazi rejonu za rad a kad je potrebno prilaz teših mašina postavlja se mreža
od stabala radi omogućavanja njihovog rada bez zastoja.
Često je pre radova za iskopavanje rova protrebno očistiti vegetaciju na deonicama trase
cevovoda gde je to nužno radi omogućavanja prilaza rejonu za rad,pored seče drveća
potrebno je ukloniti panj od sečenog drveta da ne bi korenje smetalo pri instalaciji
samog cevovoda a i naknadno kad isti bude postavljen u rov i zatrpan.
Tokom čišćenja prostora za postavljanje cevovoda u isto vreme gde je to potrebno
postavljaju se i barijere ili nasipi koji štite od prolaska mulja koji je specifičan za ovu
vrstu terena.Takođe se i gde je to potrebno prave odvodi za mulj.
Barijere ili nasipi koji se postavljaju oko terena gde se izvode radovi moraju na
pojedinim mestima da imaju prolaze za prilaz mašinama,stoga se na delovima nasipa
instaliraju i deo pokretnog nasipa koji može privremeno da se ukloni radi prolaza
materijala i mašina na mesto gde se vrše radovi.
Metod konstrukcije na ovom zemljištu umnogome zavisi od trenutnog zasićenja

zemljišta vodom i muljom.Obično se bira vreme instalacije u periodu godine kad je
zasićenje zemljišta vodom najmanjeradi što manje instalacije mreža od stabala za prilaz
mašina kaoi radi manjeg postavljanja nasipa a samim tim i smanjenja troškova izgradnje
cevovoda.
53
Na mestima gde je nemoguće prići teškim mašinama za izgradnju cevovoda metod
postavljanja iziskuje instalaciju cevovoda iz delova i postavljanje istih na bove koje
plutaju po povšini vode ili vlažnog zemljišta.instalacija cevovoda cs evrši na taj način
što se svaka deonica cevovoda postepeno dodaje na glavnu koja je postavljena na
plutajuće bove i vari se na mestu pre bova.Nakon što se postigne dovoljna dužina
prelaza bove se postepeno uklanjaju i cevovod se potapa na takvo tlo.
Na slici 34 .dole ispod je prikazano jedno takvo postavljanje cevovoda sa potapanjem.
Slika 34. Postavljanje cevovoda potapanjem

7.2. Upotreba eksploziva pri trasiranju rova cevovoda
Na mestima gde je nemoguć prilaz mašinama za iskopavanje terena ili gde je zemljište
nemoguće obraditi zbog njegovog sastava(kameniti tlo) upotrebljava se eksploziv.
Pri upotrebi eksploziva obavezno se preuzimaju sve mere bezbednosti kao i pribavljanje
dozvola za upotrebu istog.
Ekipe koje rade ovu vrstu posla su specijalno obučene za to.Obrada zemljišta
eksplozivom u nekim slučajevima znatno ubrzava proces instalacije cevovoda i
izgradnju rova za postavljanje cevovoda.
Pri obvljanju ove vrste posla često se dobojaju i dozvole od nadležnih ministarstava i
organa državne uprave.Pravovremeno se obaveštava i javnost koja se nalazi u blizini
izvođenja radova.
Ova vrsta radova se izvodi isključivo po dnevnoj svetlosti uz prethodno upozorenje
sirenama.
Nakon izvršenog miniranja mašine pristupaju čišćenju miniranog materijala.
Pri miniranju vodi se i proračun uticaja na okolinu a koji se onosi na nepoželjna
odronjavanja koja mogu prouzrokovana biti miniranjem.
7.3. Prelaz cevovoda preko neravnog terena
Cevovodi se na pojedinim deonicama postavljaju na neravnim i strmim terenima.U

ovim slučajevima se primenjuje metoda konstrikcije tzv"dve tone konstrukcija".
54
U tehnici dve tone konstrukcija gornja strana za potrebna za iskopavanje rova na
neravnom terenu se ravna pre izgradnje i kopanja rova za postavljanje cevovoda radi
nesmetanog prilaza mašina i skladištenja materijala.
Zemljište uklonjeno prilikom iskopavanja a radi prethodnog obezbeđenja prilaza
mašinama se koristi da se ispuni donji deo iskopanog rova a radi izravnjenja nivoa
zemljišta u visini iskopanog rova za smeštaj viška iskopanog zemljišta koje se koristi za
zatrpavanje rova nakon postavljanja cevovoda iu njega.
Na slici 35. dole ispod je prikazana tehnika konstrukcije "dve tone".
Slika 34. Tehnika konstrukcije "2 tone"

7.4. Ograđivanje pašnjaka
Cevovodi u svojoj trasi u mnogimdelovima prelaze preko pašnjaka stoke.Pri izgradnji

cevovoda na mestima gde trasa cevovoda prelazi preko navedenog područja,cevovod i
prodstor za rad se ograđuje sa pletenom žicom radi nesmetanog obavljanja radova.
Prethodno se dobijaju dozvole od vlasnika pašnjaka i odšteta za vreme koje se izvode
radovi na tom zemljištu.
Nakon završetka radova i zatrpavanja rova sa postavljenim cevovodom ograda se
uklanja i zemljište se obnavlja i vraća u prvobitno stanje.
7.5. Postavljanje cevovoda u blizini susednih već postavljenih cevovoda
Pri postavljanju cevovoda u blizini postojećih cevovoda kompanija koja je vlasnik već
instaliranog cevovoda mora biti obaveštena o izvođenju radova u blizini njihovog
cevovoda.Pored obaveštenja o instalaciji novog cevovoda potrebno je i dobiti dozvolu
za izgradnju novog gde se preciziraju koja udaljenost treba da bude u odnosu na već
postavljeni cevovoda kao i mesto instalacije dodatnih sekcija novog cevovoda.
Radovi bilo koje vrste koji se izvode u blizini već postojećeg cevovoda moraju biti
praćeni i od strane kompanije koja je vlasnik već postavljenog cevovoda.
Specificni radovi koji se odnose na miniranje i rad na neravnim terenima moraju biti
usaglašeni i od strane kompanija vlasnika prethodno instaliranog cevovoda.
Prelazak teških mašina preko već instaliranog rova sa postavljenim cevovodom mora se
obezbediti i ojačanjima na delu gde se postavljeni cevovod postavlja.To zahteva takođe
saglasnost kompanije vlasnika postavljenog cevovoda a ponekad i prisustvo i mašina
55
vlasnika cevovoda a radi zaštite svog cevovoda.Na slici 35. dole ispod je prikazan rov
koji je paralelan sa već postavljenim cevovodomi udaljenost od istog.
Slika 35. Postavljanje cevovoda paralelno sa već postojećim

(FERC, 2007, http://www.ferc.gov/)
Bilo koja vrsta planiranog miniranja za izgradnju rova za postavljanje novog cevovoda
mora biti udaljena najmanje 150 m od postavljenog cevovoda,
Pre izvšenog miniranja mora se trati saglasnost kompanije prethodno postavljenog
cevovoda.
Ekipe za miniranje moraju proračunati uticaj seizmičkog potresa koji može delovati na
postavljeni cevovod i snose odgovornost u slučaju lošeg proračuna kao i odgovornost za
nadoknadu štete koja može nastati pri miniranju.
Takođe bilo koja vrsta bušenja zemljišta mora biti odobrena od strane kompanija
prehodno montiranog cevovoda jer usled vibracija zemljišta pri bušenju istog mogu
nastati oštećenja postavljenog cevovoda i njegovih komponenti.
56
8. KONSTRUISANJEI INSTALACIJA KOMPONENETI
GASOVODA IZNAD POVRŠINE ZEMLJE
Komponenete gasovoda koje se konstruišu iznad površine postavljanja gasovoda

zahtevaju posebne procedure kao i posebnu opremu i ekipu koja instalira navedena
postrojenja.Generalno instalacija cevovoda i postrojenja na zemlji se rade u isto vreme a
duž planirane trase cevovoda koji se konstruiše.
8.1. Kompresorske stanice
Konstrukcija kompresorskih stanica podrazumeva pre izvođenja radova procenu

zemljišta gde treba da se obavi postavljanje stanica,plan postavljanja temelja za izradu
postrojenja kao i da to bude sve usaglašeno sa planiranom trasom cevovoda.
Delovi i komponente se postavljaju unutar stanice pre nego što cevovod dođe do
njih,ostavlja se priključak na ulasku cevovoda u kompresorsku stanicu kao i priključak
na odvodu cevovoda dalje u sledeću deonicu cevovoda.
Kod kompresorskih stanica se postavlja i posebna oprema koja redukuje vibracije
kompresora pri radu,takođe i oprema koja umanjuje buku koju stvara kompresor pri
svom radu.Smanjenje buke može da bude od velikog značaja ako je kompresorska
stanica se nalazi u blizini naseljenog mesta.Smanjenje buke se uglavnom odnosi na
postavljanje okiva oko izvora zvuka tj oko kompresorskih turbina,zatim postavljanje tzv
utišavača zvuka na izduvima radnih mašina kao i utišavača na ulazima vazduha u
mašine.
Takođe se oko kompresorske stanice postavljaju i kontrolori emmisija štetnih gasova
kao i njihovi reduktori.
Potrebno je takođe i u okviru kompresorskih stanica postavljati i nužne električne
vodove kao i uređaje za komunikaciju,priključke vode za piće i seprtičke jame ako
nema u blizini stanice kanalizacija.
Cevovodi unutar stanice kao ispod zemlje tako i iznad zemlje se takođe instaliraju i vrši
se hidrostatičko ispitivanje pre nego što bude odobrena njihova upotreba.Takođe se pri
vršenju hidrostatičkog testa vrši i provera sigurnosne opreme koja se odnosi na ventile
za zatvaranje protoka,merne uređaje instalirane u sam sistem cevi kao i uređaje za
zaštitu od požara.Nakon završetka celokupnih radova sve instalacije koje treba da se
nalaze ispod zemlje pokrivaju se zemljom a u nekim slučajevima i šljunkom gde je to
zahtevano.
Putna infrastruktura unutar stanice je obavezno uređena i obeležena kako pravci
kretanja vozila tako i svaki objekat posebno.Celokupna površina gde se nalazi
kompresorska stanica je ograđena i obezbeđena video nadzorom.
Za izgradnju kompletne kompresorske stanice potrebno je oko 100 radnika 5 inspektora

koji vode računa o pravilnoj konstrukciji stanice.Priprema terena za izgradnju stanice
traje u proseku oko 16-20 nedelja dok izgradnja objekata i instalacija traje u proseku
oko 6 meseci.
Emisija štetnih gasova koji se emituju prilikom rada kompresora se svode na minimum
jer se ugrađuju posebni uređaji za prečišćavanje vazduha.Štetne gasove emituju i vozila
koja manipulišu pri konstrukciji kompresorske stanice ona takođe imaju dodatke na
57
izduvnim sistemima koji prečišćavaju štertne gasove.
Na tabeli 2. dole ispod je prikazana količina emisije štetnih gasova u atmosferu
pojedinih mašina i opreme u radu pri izgradnji stanice.
Tabela 2: Količina emisije štetnih gasova u atmosferu mašina i opreme pri izgradnji
stanice
8.2. Merne stanice, ventili i oprema za održavanje
Konstrukcija postrojenja gde se nalaze merne stanice,delovi zemljišta gde se nalaze

ventili za regulisanje toka gasa kroz cevovod kao i skladište opreme za održavanje
cevovoda spoljai iznutra se generalno ne razlikuje od početne izgradnje kompresorskih
postrojenja.
Teren se takođe mora pre početka radova pripremiti,postavljaju se potrebne komponente
stanica,instaliraju se cevovodi u samim stanicama kao i svi ostali prateći objekti koje
služe prvenstveno za život i rad ekipa koje manipulišu opremom.
Takođe se stanice ograđuju i izvode se završni radovi i konstruišu prilazni putevi.
Pre početka upotrebe cevi takođe se izvodi hidrostatički test a u nekim slučajevima se
umesto vode izvodi test sa gasom nitrogen.
8.3. Tornjevi za komunikaciju
Tornjevi za komunikaciju se obavezno montiraju u večim stanicama(kompresorskim i

mernim stanicama) a iz razloga praćenja stanja i razmene informacija na celoj trasi
cevovoda.Tornjevi za komunikaciju pored opreme za komunikaciju obavezno moraju da
58
imaju i nezavisni izvor napajanja pored strujne mreže,u slučaju nepredviđenih okolnosti
nestanka električne energije na mreži.
9. RUKOVANJE, ODŽAVANJE I UPRAVLJANJE GASOVODIMA
Kada se gas pusti u cevovod i počne transport istog,istovremeno se počinje sa

praćenjem radnog stanja kompletne instalacije cevovoda i to 24 h dnevno 365 dana
godišnje.
Programi i oprema za upravljanje radom su stalno u pogonu,prate rad gasovoda i
održavaju ga u radnom stanju.
Kompresorske stanice pri svom radu emituju aero zagađivače a kao rezultat
kompresovanja i pogonjenja gasa u gasovodima.
Emisija zagađivača koji se emituju tokom rada kompresorskih stanica se primenom
tehnologija za smanjenje zagađivanja vazduha a jedna od njih je čisto sagorevanje
prirodnog gasa koji odlazi u atmosferu prilikom rada kompresorskih stanica.
Emitovanje zagađenja kao i njihovo smanjenje na meru koja je bezopasna po okolinu je
regulisano i nadzirano od organa državne uprave za zaštitu životne sredine.
Na tabeli 3.dole ispod je prikazano emisija zagađivača vazduha od kompresorskih

stanica u zavisnosti od zagađivača na godišnjem niovou kao i moguća prevencija od
zagađenja.
Tabela 3. Emisija zagađivača na godišnjem nivou i prevencija od zagađenja

Kompresorske stanice u svom sastavu imaju sisteme za hitno isključivanje rada

celokupnog
sistema ili dela sistema.Neki od tih sistema su ESD (emergency shutdown system) koji
su unapred određeni pod kojim uslovima vrše prekid rada celokupnog sistema ili dela
sistema.
Obično u slučaju ispuštanja gasa u atmosferu ovi sistemi su posebno podešeni da ako
nivo zagađenja vazduha pređe dozvoljenu kolicinu sistem automatski vrši isključivanje
protoka gasa kroz cevovod i to na taj način što se šalje signal prvom ventilu na deonici
59
cevovoda gde je uočeno zagađenje da prekine dovod gasa.
Otpad koji može nastati od manipulacije i transporta gasa kroz gasovod kao i kod
održavanja gasovoda je mulj,abrazivni pesak koji se koristi ponekad za čišćenje
cevovoda spolja i iznutra kao i ostaci iskorišćenog ulja.
Nastali otpad se mora uklanjati nakon svake izvršene operacije održavanja na gasovodu
a radi zaštite čovekove okoline.
Pre vršenja bilo kakvih operacija servisiranja opreme gasovoda kao i čišćenja samog
cevovoda postavljaju se posebno namenjeni prekrivači na tlo gde se vrše navedene
operacije.
Za čišćenje unutar cevovoda koriste se posebne naprave za uklanjanje nečistoća.Na
posebno napravljenim mestima na gasovodima se instalira poseban otvor za prilaz ovih
mašina koje su oblog oblika i imaju točkove na sebi a mogu se kretati unutar cevovoda i
čistiti unutrašnje zidove cevovoda od nastalih naslaga nećistoća.
Ekipe koje se bave održavanjem gasovoda rade u 24 h smenama na dežurstvima i u
slučaju havarija angažovani su danonoćno ne bi li nastalu havariju doveli u ispravno
stanje.
9.1. Održavanje instaliranog cevovoda
Havarije koje mogu nastati kod instaliranog gasovoda koji je u funkciji jesu
nepredviđena curenja TNG-a.
Curenja gasovoda mogu biti direktno vidljiva i kada je curenje nevidljivo tj kad odlazi
pod tlo a koje se može utvrditi smanjenom količinom isporučenog gasa od predviđene.
Inspekcija cevovoda se vrši duž cele trase cevovoda patroliranjem ekipa za održavanje
cevovoda.Patroliranje može biti terensko i iz vazduha.
Prilikom patriliranja sve promene se evidentiraju i pristupa se popravci nastale havaraije
ili se preventivno deluje u slučaju koji je uočen kao mogući izvor nastanka havarije.
Ekipe za patroliranje posmatraju cevovod duž svoje trase i uočavaju nastale promene po
površini zemlje gde je cevovod postavljen u rov,takođe ako se cevovod nalazi ispod
vodene površine posmatra se voda i kvalitet vode koji ne sme da bude pomešan sa
gasom.
Takođe se tokom inspekcije cevovoda uočavaju moguća neželjena delovanja
vegetacije(drveće i korenje) i po potrebi se vegetacija u blizini cevovoda uklanja.
U slučaju erozije zemljišta preduzima se postavljanje nasipa koji onemogućavaju dalje
kretanje zemlje koje može svojim nekontrolisanim kretanjem prekinuti cevovod.
Sistem zaštite cevovoda od korozije se periodično proverava,moguće je u cevovod
postaviti uređaje na otvorima u cevovodu koji su namenjeni za prolaz navedenih uređaja
koji se kreću kroz unutrašnjost cevovoda i daju podatke na površini o stepenu delovanja
korozije na cevovod.
Na tabeli4. dole ispod je predstavljena periodična provera stanja cevovoda .
Tabela 4. Periodična provera stanja cevovoda
Maksimalni interval između patrola

KARAKTERISTIKE Na putnim prelazima kao i Na svim ostalim mestima
LOKACIJE KOJA SE na pružnim prelazima
OBILAZI
Svaka lokacija sa manje Na svakih 6 meseci ili 2 Na svakih 12 meseci ili bar
godišnje
jednom
od 46 objekata puta godišnje

Svaka lokacija sa više od Na svakih 3 meseca ili 4 Na svakih 6 meseci
60
46 objekata ili koja je 100 puta godišnje
metara udaljena od
cevovoda
Provera funkcionalnosti,praćenje rada i održavanje svi stanica za upravljanje radom
cevovoda kao što su kompresorske stanice,merne stanice,ventili,sigurnosna oprema itd
se sprovodi periodično i u zavisnosti od opreme vrši se preventivna zamena pojedinih
delova sistema.Pogotovo se to odnosi na ispravnost ventila za zatvaranjem i otvaranjem
protoka gasa kao i za druge namene.
9.2. Zaštita od korozije
Korozija na cevovodima je ustaljen fenomen i nikada se nemože potpuno sprečiti već se

može preventivno delovati i pratiti rast korozije i na osnovu toga smanjiti uticaj
vremenskih prilika i vlage na sam cevovod.
Iako se današnji cevovodi prave od kvalitetnijih materijala ipak tokom vremena uvek
nastaje korozija.
Jedan od načina zaštite od korozije je da se površina cevi cevovoda zaštiti u samom
procesu prizvodnje cevi ili naknadno pre nego što se cevi postavljaju.
Često pri transportu dolazi do oštećenja površinskog sloja cevi,stoga se treba pre
postavljanja cevi u rov za cevovod proveriti površinu cevi i po potrebi popraviti
oštećenu površinu pre polaganja.
Radi zaštite od korozije cevi se ponekad postavljaju u rovove u koje se prethodno
stavljaju izolatori od vlage tj prekrivači specijalno napravljeni da štite od uticaja vlage
ispod zemlje.
9.3. Vek trajanja gasovoda i vraćanje u prvobitno stanje
Gasovodi generalno imaju vek trajanja oko 50 godina mada se taj vek trajanja može i
produžiti.
Kada istekne vek trajanja gasovoda obično se instalacije koje se nalaze iznad zemlje
uklanjaju a instalacije u zemlji se tako i ostavljaju ali prethodno ispražnjene i prekinutog
dotoka na ulazima i izlazima zatvorene .
Nekad se u tako napuštene cevovode kojima je istekao vek trajanja ubacije neutralni gas
nitrogen da bi se cevovod duže održao u takvom stanju u slučaju mogućeg iskorišćenja
u budućnosti.
Stanice koje se nalaze na površini zemlje se kompletno uklanjaju i zemljište se obnavlja.
Nakon napuštanja cevovoda zemljište na kome se on nalazio vraća se vlasniku zemljišta

i u zavisnosti od prethodnog ugovora cevovod može ostati ispod zemlje ili treba da se
rov kompletno očisti i zemljište mora da se vrati u prvobitno stanje.
61
10. GRADSKA DISTRIBUTIVNA MREŽA GASOVODA
Korišćenje TNG-a u domaćinstvima,industriji i u komercijalne svrhe postao je jedan od

bitnih alternativnih izvora energije.TNG se koristi širom naše planete u svim većim
naseljima kao i u manjim i udaljenijim mestima
Gradska distributivna mreža gasovoda se sastoji od stanica kojima se upravlja

isporukom TNG-a krajnjim potrošačima.Stanice za isporuku gasa su centralne prijemne
stanice,glavni odvodi,regulatori pritiska gradskog cevovoda,sistem direktnog
snabdevanja porošača i merenje protoka upotrebljenog gasa.
S obzirom da se gasovodi direktno nalaze u gradkoj mreži tj u naseljenom području

preduzimaju se posebne mere zaštite u slučaju nepredviđenih havarija koje mogu nastati
na sistemu pri isporuci gasa.Gas je jako zapaljiv stoga gasovod ne sme biti u blizini
izvora varničenja kao i na mestima kod kojih postoji visok rizik od požara.
Posebnim standardima se obezbeđuje instalacija gasovoda,propisuju se uslovi kako i
gde sme da se instalira gasovod u naseljennim mestima i izdaju se potrebne dozvole pre
vršenja bilo koje aktivnosti postavljanja i priključivanja gasovoda krajnjim potrošačima.
Standardi su posebno uređeni da se njima i precizira snabdevanje domaćinstava i
industrije.
10.1. Ciljevi standardizacije gradske distributivne mreže
Osnovni ciljevi standardizacije kao što je prethodno navedeno je da obezbede sigurnu

isporuku gasa krajnjim potrošačima ali isto tako stadardima se obezbeđuje i pravilna i
brza instalacija gasovoda u naseljenim mestima uz poštovanje pravila za instalaciju
gasovoda kao i za korišćenje unapred određene i standardizovane opreme koja se koristi
pri distribuciji gasa potrošačima.
Standardizacija opreme obuhvata upotrebu specifične opreme i postupaka kao što su
-Merni instrumenti za merenje protoka isporučenog gasa potrošačima
-Upotreba istih ventila koji se koriste na mestu između gasovoda i dela gde se nalazi
merni instrument potrošača.
-Priključivanje potrošača na mrežu snabdevanja gasom.
62
11. STANICE ZA ISPORUKU GASA U NASELJENOM PODRUČJU
I INSTALACIJA GASOVODA U NASELJENOM PODRUČJU
11.1. Stanice za regulaciju pritiska
Stanice za regulisanje pritiska na gradskoj mreži se postavljaju na lako pristupnim

mestima s obzirom da se moraju redovno kontrolisati i održavati.
Na slici 36 .dole ispod je prikazana šema jedne od stanica za regulaciju pritiska
gasovoda na distributivnoj mreži.
Slika 36. Šema jedne od stanica za regulaciju pritiska gasovoda na distributivnoj mreži
(OISD Standard 226 anexure I)
Udaljenost stanica za regulaciju pritiska od ostale opreme na gasovodu mora biti

najmanje 6 metara.
Regulator pritiska mora se nalaziti u metalnom kućištu sa dovoljno ventilacije,u samom
kućištu se nalaze ventili za prekid dotoka gasa u slučaju prevelikog pritiska u cevovodu.
Pored vetntila nalaze se i merni instrumenti koji prate veličinu pritiska u gasovodu i u
slučaju povećanja pritiska daju signal ventilima da zatvaraju dotok gasa.
U samom kućištu su instalirani i filteri za prikupljanje vlage koja može da se stvori u

kućištu i da svojim prisustvom ošteti opremu unutar kućišta regulatora pritiska.
Obično se stanice za regulaciju pritiska postavljaju van naseljenih mesta a u blizini
distributivne mreže.
Na slici 37 .dole prikazana je šema regulatora pritiska sa mernim instrumentom
63
Slika 37. Šema regulatora pritiska sa mernim instrumentom
(OISD Standard 226 anexure I)
11.1.1. Linija za odušak
Na instalacijama distributivne mreže postavljaju se ventili za odušak.Osnovna uloga

ventila za odušak je da usled povećanog pritiska u cevovodu višak gasa odvede u
atmosferu.Odušak se nalazi na 3 metra iznad nivoa ostale opreme.
Odušak se postavlja na mestima gde ispuštanje viška gasa radi regulacije pritiska neće
škoditi okolini.
Na pojedinim odušcima postavljaju se prečistači gasa koji se ispušta u atmosferu i
manje škodi okolini.
Na slici 38. dole prikazani su odušci na distributivnom sistemu.
Slika 38. Odušci koji se postavljaju na distributivnu mreži

(http://www.oxy-arc.com/uploads/supers.jpg)
11.1.2. Cevovodi u distributivnoj mreži
Cevovodi u distributivnom sistemu treba da budu projektovani da mogu da podnesu

pritisak od 19 bara pri temperaturama od -29 do +65 stepeni celuijusovih.
Za cevovode koji se postavljaju pod zemljom potrebno ih je zaštititi od korozije i to se
najčešće čini katodnom protekcijom ili oblaganjem cevovoda izolatorom od uticaja
64
vlage.
Sam cevovod instaliran u naseljenim područjima treba da bude propisno označen da se

nalazi ispod zemlje a radi upozorenja u slučaju radova oko naznačenog zemljišta.
Boja kojom se označava postojanje cevovoda je žuta i postavljeni su znakovi
upozorenja na celoj trasi cevovoda kroz naseljeno područje.
Postavljanje cevi kao i njihovo spajanje i povezivanje sa ostalim komponentama se

izvodi na isti način duž celog cevovoda u naseljenom području radi lakšeg
održavanja.Kada su sve komponente cevovoda identične ekipe za održavanje uvek
mogu intervenisati brzo u slučaju havarija ili ako je potrebno neku komponentu
cevovoda zameniti sa istim tipom komponente.Ekipe za održavanje se uvek upoznate sa
vrstom cevovoda koja se održava kao i sa kojim cevima je napajanje sprovedeno.
Na Tabeli 4. dole ispod je prikazane debljine cevovoda u odnosu na prečnik cevovoda.
Tabela 4.Debljina zida cevovoda u odnosu na prečnik cevovoda

(OISD Standard 226 str 48.)
11.1.3. Ventili cevovoda distributivne mreže
Ventili na cevovodima u distributivnoj mreži prvenstveno služe za prekid dotoka gasa iz

jednog dela cevovoda u drugi.
Koristese za brzo zatvaranje dela trase cevovoda,postavljaju se kao preventiva usled
havarija da se prekine dotok gasa ili usled održavanja dela cevovoda da se omogući
65
vršenje operacija održavanja dok je prekinut tok gasa kroz cevovod.
Lokacije ovih ventila se unapred određuju a ponekad se i dodatno postavljaju ako se za
to ukaže potreba uglavnom zbog proširenja distributivne mreže ili dodavanja novih
potrošača.
Udaljenost između ventila se unapred određuje i to obično za cevovode prečnika do 63
mm udaljenost između ventila je 3 km a za cevovode prečnika iznad 63 mm udaljenost
između ventila može biti najviše do 1 km.
Međutim često se za cevovode prečnika do 63 mm udaljenost postavljanja ventila se
smanjuje u zavisnosti od povećanja rizika i njegove analize pri isporuci gasa.
Ventili se obavezno postavljaju pri svakom prelazu gasovoda u naseljenom mestu preko
saobraćajnica (puteva i železničkih koloseka) i to na oba kraja saobraćajnica a iz razloga
mogućeg nastanka havarija na samim saobraćajnicama.
Na slici 39. dole je prikazan ventil instaliran u gradsku mrežu snabdevanja gasom
Slika 39. Ventil na gradskoj mreži gasovoda

(http://gdb.rferl.org/388A800A-D3A4-4845-92BC-69619F8D773A_w640_r1_s.jpg)
11.2. Instalacije gasovoda ka potrošačima
Direktna isporuka gasa potrošačima se vrši prethodnim smanjenjem pritiska gasa u

cevovodu.Regulatori pritiska prethodno regulišu-smanjuju pritisak u cevovodu pre nego
se gas isporuči domaćinstvima ili industrijskim postrojenjima.
Instalacije za direktnu isporuku potrošaču u svom sastavu imaju pored regulatora
pritiska i tyv izolacione ventile tj ventile za puštanje i zatvaranje toka gasa
potrošaču,zatim merne instrumente itd.
Pristup navedenim komponentama treba da bude lako dostupan i ograđen,obično se
postavljaju u posebno napravljena kućišta i označeno je na samom kućištu šta se nalazi
66
u njemu.Merni instrumenti su obavezno baždareni i oznaka baždarenja stoji na samom
mernom instrumentu.
Pritisak na cevovodu prema potrošaču treba da bude u rasponu od 9 mbara do 28
mbara.Pritisak gasa prema industrijskim potrošačima može da bude i viši od
postavljenog raspona jer zahtev industrijskog potrošača može da bude različit od drugih
potrošača.
U zavisnosti od potrošača i količine isporučenog gasa postavljaju se i cevovodi
različitih dimenzija.Na Tabeli 5. dole ispod je prikazana debljine cevovoda , gradacija
klase cevovoda
Kao i težina cevovoda po metru dužine.
Tabela 5. Dimenzije cevovoda i klasa pripadnosti za cevovode ka potrošačima

(OISD Standard 226 Anexure IV)
Debljina zida 15 mm 25 mm 50 mm 80 mm
cevovoda
Klasa Teška c klasa Teška c klasa Teška c klasa Teška c klasa
cevovoda
Prečnik cevi 21,8/21,0 34,2/33,3 60,8/59,7 89,5/88,0
(mm)
max/min
Debljina zida 3,2 4,0 4,5 4,8
cevi (mm)
Nominalna 1,44 2,93 6,19 9,90
težina
Kg/m
11.3. Pravila rutiranja gasovoda u distributivnom sistemu
Rutiranje gasovoda unutar distributivne mreže u naseljenim mestima je određeno

pravilima koje moraju da se prilagođavaju specifičnim uslovima u mestima gde pored
gasovoda postoje još mnogo drugih instalacija
Rute gasovoda pri projektovanju u distributivnoj mreži treba da izbegnu
-Mesta na kojima se ukrštaju sa drugim instalacijama kao što su napajanja električnom
energijom,instalacije sa vodom,telekomunikacione instalacije itd.
-Mesta na kojima građevinske konstrukcije mogu da oštete cevovod i izazovu havariju
-Mesta na kojima se nalazevisoko naseljena i frekventna područja kao što su mesta
javnih okupljanja, škole i druge ustanove.
-mesta na kojima postoje opasnosti od poplava,odronjavanja itd.
-mesta na kojima se nalaze saobraćajnice preko kojih prelaze teška vozila i mašine
-mesta na kojima postoji mogućnost izlivanja opasnih materija
-mestima koja se povremeno plave
-mesta koja se nalaze blizu visokonaponskih vodova
11.3.1. Označavanje gasovoda u naseljenim mestima
Markeri za označavanje postavljene instalacije za isporuku gasa domaćinstvima i

industriji u naseljenim mestima moraju biti postavljeni duž cele trase gasovoda obzirom
67
da se navedena instalacija nalazi sa drugom gradskom instalacijom.
Dodatne oznake moraju biti instalirane ako se gasovodi postavljaju u blizini
puteva,železničkih pruga i na bilo kom mestu na kom postoji mogućnost narušavanja
funkcionisanja gasovoda.
Markeri moraju biti lako uočljivi i lako čitljivi,najčešće su označeni žutom bojom a
komponente sistema (ventili,regulatori,odušci ) su označeni crvenom bojom.
Na samim gasovodima postavljaju se sledeće oznake
-Ime distributivne kompanije TNG-a
-Kontakt telefon u slučaju nastanka havarije
-Mesto na kom se nalazi gasovod,kao i na kojoj dubini
-Znakovi upozorenja linija visokog pritiska kao i potreba obaveštavanja da u slučaju
izvođenja bilo koje vrste radova u blizini gasovoda potrebno je tražiti dozvolu od
distributivne kompanije
Na slici 40. dole prikazane su markiranje i označavanje trase cevovoda
Slika 40: Označena trasa cevovoda

(ABOUT.COMhttp://0.tqn.com/d/energy/1/0/Y/0/-/-/
gas_pipeline_warnings_in_neighborhood.JPG)
Na slici 41 dole je prikazana oznaka gasovoda sa nazivom kompanije i kontakt
telefonom u slučaju opasnosti
Slika 41: Označavanje gasovoda sa imenom kompanije vlasnika gasovoda i kontakt

telefonom
68
(http://img1.etsystatic.com/il_fullxfull.228655297.jpg)
11.3.2. Blizina u odnosu na druge gasovode
Zbog blizine i gustine naseljenosti domaćinstava u urbanim sredinama mora se voditi

računa o udaljenosti između dva gasovoda.
Propisuje se da udaljenost između dva gasovoda u normalno naseljenim područjima
bude 2 metra udaljenosti između njih.
Ponekad je teško izvodljivo zbog prisustva drugih instalacija da se utvrđena udaljenost
ispoštuje u tom slučaju gasovodi mogu biti i postavljeni i jedan iznad drugog.
11.4. Miris gasa oko gasovoda
TNG ima specifičan miris koji je dovoljno jak da se u blizini gasovoda može osetiti
njegovo prisustvo.Obzirom da se gasovodi nalaze u naseljenim mestima miris gasa koji
se može pojaviti oko gasovoda suzbija se filterima specijalno napravljenim za to.
Filteri se obično postavljaju na odušcima gasovoda kao i na mestima ispuštanja gasa iz
gasovoda i ograđeni su pletenom žicom,Veličina ograđenog prostora gde se nalazi filter
je oko 1,5 m x 1,5 m a radi lakšeg pristupa ekipa za održavanje.
Filteri se obično prave od karbon prašine,suvog peska i neutralizatora mirisa sodium
hlora.
Da bi se sprečilo rasipanje mase za filtriranje filter se nalazi u kućištu na kojem je
označeno za šta je uoprebljen filter.
Pri zameni filtera obavezno se preduzimaju mere zaštite jer u slučaju dodira sa
komponentama iskorištenog filtera može biti opasno po zdravlje stoga se upotrebljva
zaštitna oprema.
11.5. Uređaji zaštite od požara na instalacijama gasovoda
Obzirom da je TNG veoma zapaljiv ,Svaka komponenta gasovoda mora da ima uređaje
zaštite od požara na gasovodu.
U zavisnosti koji deo sitema gasovoda ,prema tome je specificirana i oprema zaštite od
požara.
-Gradske prijemne stanice
Kompletna oprema koja se nalazi na gradskim prijemnim stanicam potrebno je da bude

zaštićena od požara.Jedna od sistema zaštite od požara je i instalacija vodenih prskalica
koje se automatski aktiviraju dobijanjem signala od davača tj od signalizatora povišene
toplote ili prisustva dima.
Takođe se u okviru stanice postavljaju i rezervoari sa vodom namenjenom za gašenje
požara
Sa pumpnom stanicom koja treba da bude na dovoljnoj udaljenosti od gasne stanice radi
pravovremene reakcije u slučaju pojave požara.Pumpna stanica se postavlja i tako da ne
onemogućava pristup ostalim komponentama i uređajima gasne stanice.
69
-Gasovod
Pri projektovanju gasovoda u naseljenim područjima unapred se proračunava

ugroženost od požara samog gasovoda i shodno tome u blizini samog gasovoda
postavljaja se oprema za zaštitu od požara kao i uređaji za zaštitu od požara,.Na celoj
dužini trase gasovoda postoje već uređene ili se naknadno postavljaju hidratanske mreže
vode sa priručnom opremom.
Takođe se na samom gasovodu postavljaju uređaji za praćenje temperature gasovoda
kao i signalizatori prisustva dima u vazduhu koji su povezani u već postavljeni sistem
dojave požara.
Na slici 42. dole ispod je prikazan jedan od daljinskih sistema dojave požara.
Slika 42. Daljinski sistem dojave

požara(ETEL)http://www.etelcn.com/chanpin/11/e5c0c1cd-3843-4cae-8de5-
72a0b4a77875.html)
11.5.1. Postavljanje gasovoda u naseljenom području
Pri postavljanju gasovoda u naseljenim područjima mora se prvenstveno voditi računa o

već postavljenim instalacijama(instalacije za napajanje električnom
energijom,instalacije za napajanje domaćinstavai industrije vodom,kanalizacione
cevi,itd).
Zato se pre projektovanja tras egasovoda mora uzeti u obzir već postavljene instalacije
da se ne bi prilikom postavljanja postojeće prekinule ili oštetile
Pri samom postavljanju obavezno naznačava se da se vrše radovi postavljanja gasovoda.
Mora se voditi računa o podzemnim objetima jer u naseljenim mestima pod zemljom se
nalazi dosta izvedenih objekata različite namene sa svojim instalacijama,stoga se pre
samog postavljanja mora tražiti odobrenje od vlasnika podzemnih objekata za
instalaciju i postavljanje gasovoda iznad njihovog objekta.
Svi električni kablovi koji se nalaze u blizini postavljanja gasovoda moraju se tretirati
70
kao kablovi koji su u funkciji obzirom da postoje i dosta električnih instalacija pod
zemljom koji više i nemaju upotrebu.Od kompanije za distribuciju električnom
energijom traži se takođe odobrenje za postavljanje gasovodne instalacije.
Šema postavljanja gasovodne instalacije u odnosu na druge instalacije u naseljenim

područjima je prikazana na slici 43. dole ispod.
Slika 43: Šema postavljanja gasovodne instalacije u odnosu na druge postojeće

instalacije
(OISD Standard 226,str 51)
Rov u koji se postavlja gasovod u naseljenim mestima je širine 300 mm a postavlja se

na dubinu od 500 mm.Dno rova treba da bude ravno bez oštrih ivica celom dužinom
postavljanja cevovoda, na samo dno rova postavlja se pesak u visini od 100 mm a preko
peska se postavlja sam cevovod.
Po površini rova potavlja se celom dužinom trase cevovoda poklopac od čvrstog
materijala,najčešće betona ili nekog drugog čvrstog materijala kao na slici 44 dole.
Slika 44: Obeležavanje trase gasovoda u naseljenom mestu

Po površini zaštitnog poklpca gasovoda se postavlja oznaka žute boje sa naznakom da

se na toj lokaciji ispod površine nalazi gasovod.
71
Pojedini gasovodi se postavljaju u rovove sa ojačanim zidovima,svrha ojačanja zidova
rovova u koje se postavljaju gasovodi je sprečavanje oštećenja mašina za iskopavanje
ukoliko nastupe radovi u blizini mesta gde je već postavljen gasovod.
Rovovi sa ojačanim zidovima su prikazani na slici 45 . Dole ispod.
Slika 45: Rov za postavljanje cevovoda u naseljenim područjima sa ojačanjima

Pri postavljanju gasovoda u ovako ojačane rovove vrh cevovoda treba da bude na
odstojanju od zaštitnog poklopca udaljenosti od 250 mm.
11.5.2. Dubina postavljanja gasovoda u rov
Minimalna dubina postavljanja gasovoda u rov je prikazana u tabeli 6. dole ispod
Tabela 6: Minimalna dubina postavljanjanja cevovoda po lokacijama

LOKACIJA MINIMALNA DUBINA

CEVOVODA U (M)
Industrijska,komercijalna i naseljena 1,0
područja
Kanali i vodeni prelazi 1,5
Rovovi pored puteva i pruga 1,0
Stenovito tlo 1,0
Putni prelazi 1,2
Železnički prelazi 1,7
U unutrašnjosti zgrada i stambenih 1,0
objekata
U slučaju da je nemoguće postaviti gasovode na gore određenu dubinu na pojedinim

mestima trase cevovoda zbog već postojeće postavljene instalacije na lice mesta tada
izlaze procenitelji rizika koji mogu i odobriti postavljanje gasovoda na manje dubine ali
uz dodatne mere zaštite postavljenog gasovoda kao što mogu biti dodatna ojačavanja
rova kao i poklopca rova u kom se nalazi gasovod.
72
Dubina postavljanja se meri od vrha postavljenog gasovoda do vrha postavljenog
poklopca gasovoda.
Na mestima gde postoji mogućnost erozije tla takođe se postavljaju cevovodi sa
ojačanim zidovima rova zbog mogućnosti oštećenja dela cevovoda koji se nalazi na
erozivnom tlu.
Obavezno se na takvim trasama cevovoda postavljaju i dodatni ventili u slučaju havarija
da se na tim delovima može brzo isključiti dotok gasa.
11.5.3. Dodaci gasovoda i skretnice
Cevovodi se sastoje iz delova cevi koji se međusobno spajaju zavarivanjem i nakon

zavarivanja vrši se test varova sa posebnim uređajima kao i kod postavljanja cevovoda
van naseljenih mesta.
Na pojedinim trasama cevovoda sam cevovod mora da se račva na više strana radi
isporuke gasa potrošačima u tom slučaju na cevovod se dodaju skretnice koje cevovoda
račvaju na nekoliko strana.
Na same skretnice ce delovi cevovoda spajaju zavarivanjem i takođe se vrši provera
vara na skretnicama.Na delu gde se nalazi skretnica postavlja se dodatnao ojačavanje
poklopca rova u kojem se skretnica postavlja i omogućava se lak i brz pristup samoj
skretnici.
Na trasi cevovoda gde se nalazi skretnica postavlja se oznaka smera gasovoda.
11.5.4. Zatrpavanje rova sa gasovodom
Materijal koji se koristi za zatrpavanje rova u kom se nalazi postavljen gasovod treba da
bude od bez komponenti koje mogu da oštete sam gasovod(kamenje sa oštrim
ivicama,delovi pločnika ili nekog drugog materijala).
Prekrivanje cevovoda treba da bude od rastesitog materijala koji se neće grudvati i na taj
način omogućiti lak pristup gasovodu u slučaju održavanja ili havarije.
11.5.5. Servisna linija
Servisna linija na trasi postavljenog gasovoda podrazumeva mesta na kojima se gasovod

proverava,prati se njegovo stanje kao i potrebno pročišćavanje.
Servisne linije se postavljaju na pristupnim mestima i one se obično nalaze iznad
površine zemlje.
Uvek se postavljaju na mestima gde je lak pristup kao i na mestima koja obično su
ograđena i postoji mogućnost provetravanja.Delovi gasovoda koji se nalaze iznad
površine zemlje su posebno zaštićena od korozije kao i komponente koje se tu nalaze.
Servisne linije su posebno označene i na oznakama stoji ime kompanije vlasnika
gasovoda kao i kontakt telefon servisne službe nadležne za održavanje trase gasovoda.
11.6. Testiranje i puštanje u rad
 Sledeće aktivnosti moraju biti sprovedene pre testiranja i puštanja u rad

gasovoda
 Dostupnost i ispravnost protiv požarne opreme
 Ispravnost opreme za komunikaciju
73
 Ispravnost i baždarenost opreme za merenje i nadzor gasovoda
 Postaavljene oznake upozorenja i obeležavanje gasovoda duž cele trase
 Obezbeđenje mesta gde se vrši testiranje
Pri testiranju instalacija vodi se računa na koje vrednosti pritiska i koje vreme
postavljeni gasovod može da se testira Na tabeli 7. dole ispod su prikazane neke od njih.
Tabela7: Testovi izdržljivosti na povišeni pritisak gasovoda

NOMINALNE TEST IZDRŽLJIVOSTI DUŽINA TRAJANJA

VREDNOSTI PRITISKA (bar) TESTA (h)
GASOVODA (bar)
Do 0,1 0,3 30 min
Od 0,1 do 1,0 2,0 30 min
Od 1,0 do 2,0 3,0 4h
Od 2,0 do 7,0 4h
Trajanje testiranja treba da bude do vremena stabilizacije pritiska i prihvata se kao

stabilno stanje period kada nema gubitka pritiska u unapred određenom periodu a u
zavisnosti od prečnika cevovoda.Obično testiranje traje oko 30 min.
11.6.1. Hidrostatički test
Kao i kod postavljanja instalacija gasovoda na udaljenim područjima tako i kod

postavljanja instalacija gasovoda u naseljenim područjim pre puštanja u rad gasovoda
vrši se hidrostatički test na delovima trase gaovoda a da bi se uvidelo ispravnost
celokupne gasovodne instalacije kao i komponenti gasovoda.
Pri testiranju instalacije gasovoda hidrostatičkim postupkom kao što je i objašnjeno u

prethodnom poglavlju maksimalni pritisak koji instalacija treba da podnese pri
testiranju ne treba da bude veći od 1,5 puta od dozvoljenog pritiska na delu trase
gasovoda koji se ispituje.
Takođe ostale komponente kao npr ventili na cevovodu treba da podnesu pritiske za 5 %
veće od dozvoljenih da bi test bio uspešan.
Prilikom tesstiranja gasovoda uočavaju se nedostaci koji se otklanjaju zatim ponovo
testiraju i ako prođu ponovni test dobijaju dozvolu za puštanje u rad.
74
12. PRAĆENJE RADA GASOVODA I ODRŽAVANJE
Procedure pri održavanju gasovoda u radu i praćenju rada su unapred propisane kao i
postupci koji ekipe za održavanje primenjuju u slučaju havarija koje mogu nastati na
gasovodu u gusto naseljenom području.
Takođe se na trasama cevovoda procenjuje rizik nastanka havarija i u odnosu na to se
pojačavaju mere sigurnosti u okviru tog dela gasovoda.
Propisuje se oprema kojom se može gasovod održavati obzirom na visoku zapaljivost

gasa oprema za održavanje ne sme da ima komponente koje varniče.
Takođe ekipe za održavanje nose zaštitnu odeću kao i maske za zaštitu respiratornih
organa obzirom da gas u većem prisustvu može da bude toksičan.
Svaka deonica gasovoda mora biti označena na planu postavljanja gasovoda(koji

prečnik cevi je instaliran kao i koje vrste komponenti su postavljene,vreme baždarenja
mernih instrumenata itd.)
Ekipe za održavanje treba konstantno da se usavršavaju i da se na osnovu toga i

primenjuju znanja stečena usavršavanjem. Ekipe koje prate rad gasovoda treba da
poseduju znanje i iskustvo u rukovanju transporta gasa kao i praćenju isporuke gasa
potrošačima.
Periodične inspekcije se sprovode unapred postavljenim planom kao mera preventivnog

delovanja.Pod periodičnim inspekcijama podrazumeva se kontrola komponenti
gasovoda,njihova funkcija.U slučaju da neka komponenta ne obavlja svoju funkciju ili
delimično je obavlja ista se menja.
Prilikom svakog održavanja gasovoda beleži se svaka aktivnost koja je učinjena na

gasovodu počev od kontrole pa do zamene komponenti gasovoda.Prilikom zamene
komponenti gasovoda navodi se razlog zamena i na kom delu trase gasovoda je zamena
urađena.
Održavanje i zamena delova se obavezno sprovodi uz nalog i nadzor supervizora tj od
inžinjera konstruktora koji i prate rad gasovoda kao i isporuku gasa potrošačima.
Granice operativnih parametara tj radnog stanja gasovoda su unapred određene i shodno

tome se prati transport TNG kroz cevovod.
Prati se i kontroliše pritisak gasa u sistemu,nivo gasa u sistemu itd.U slučaju pojave
bilo koje abnormalnosti deo trase gasovoda se isključuje i proverava se uzrok nastanka
anomalije.
Od ekipa za održavanje gasovoda se stalno zahteva budnost i brza reakcija u slučaju

pojave nepredviđenih havarija.Obzitom da u naseljenim mestima postoji visok stepen
naseljenosti posao ekipa za praćenje rada gasovoda i održavanje sistema je tim
75
odgovorniji i zbog toga se i naglašava njihova budnost.
Same ekipe za praćenje rada gasovoda i održavanje istog su kontrolisane od strane

nadležnih organa,vrši se kontrola njihovog rada kroz uvid u dnevnike održavanja
gasovoda i kroz količinu isporučeniog gasa potrošačima.U slučaju uvida u neke
nepravilnosti nadležni organi su u mogućnosti da kompaniji vlasniku gasovoda daju
nalog da se uočene neispravnosti u radu ili na instalaciji isprave u najkraćem roku.
Na kon izvršene kontrole izdaju se certifikati o izvršenoj kontroli.
Vršenje inspekcija gasovoda se sprovode kao na tabeli 8. prikazanoj dole ispod.
Tabela 8: Ekipe za nadzor i vršenje inspekcije rada gasovoda

TIP INSPEKCIJE VREME SLUŽBA KOJA

KONTROLISANJA KONTROLIŠE
Generalni pregled Dnevno Ekipe za upravljanje radom
sistema gasovoda
Generalni pregled Dnevno Inžinjeri nadležni za rad
sistema gasovoda
Bezbednosni pregled Jednom godišnje Ovlašćene agencije za
bezbednost na radu
Pregled elektroinstalacije Jednom godišnje Ovlašćene agencije za
kontrolu snabdevanja
električnom energijom
Pri svakom skidanju delova sa instalacije ili pri uklanjanju delova trase gasovoda
potrebno je obavezno prekinuti dotok gasa u instalaciju koja se menja ili uklanja.
Oprema koja se menja ili instalira nova oprema mora biti sertifikovana tj da ima
certifikat o kvalitetu proizvođača,a merni instrumenti koji se postavljaju moraju da budu
baždareni.
Preventivna zamena instrumenata se vrši i po preporuci proizvođača instrumenata koji
su za zamenu.O tome se obavezno vodi radna beleška a na instrumentima se još dodatno
postavljaju oznake datuma proizvodnje i baždarenosti.
Testiranje ispravnosti ventila mora se sprovesti barem jednom godišnje.

Na mestima gde je postavljen gasovod moraju biti postavljeni znakovi upozorenja kao
što su znakovi "Zabranjenog pušenja","Upotreba otvorenog plamena","zabrana upotrebe
Mobilnih telefona", u slučaju da nedostaju znakovi upozorenja moraju se obavezno
ponovo postaviti a na pojedinim mestima i dodatno označiti.
Na mestima isporuke gasa potrošaču obavezno mora postojati oznaka šta je dozvoljeno
raditi pri manipulaciji gasa potrošaču a koje su izričite zabrane.Takođe na tim mestima
radi informacije potrošaču moraju biti označeni brojevi telefona kompanije vlasnika ili
isporučioca gasa potrošaču kao i broj telefona u slučaju kvarova.
Mere opreza pri izvođenju radova na gasovodu moraju obavezno biti sprovedene a one
podrazumevaju označavanje rejona u kom se radovi izvode kao i oznaka kompanije koja
izvodi radove i brojevi telefona kompanije koja izvodi radove.
76
12.1. Modifikacije na gasovodima
Sve modifikacije ili rešenja koja se nakanadno primenjuju na već postavljenoj instalaciji
gasovoda se unapred odobravaju i sprovode se po dobijanju dozvole kompanije koja je
vlasnik gasovoda a u saglasnosti sa nadležnim organima uprave i drugim zavisnim
jedinkama.
Kao što je prethodno naglašeno prilikom izvođenja bilo koje vrste radova koji se
obavljaju na gasovodu prethodno je potrebno prekinuti dotok gasa na deonicama
gasovoda na kojima se vrši modifikacija instalacije.
Modifikacija instalacije se izvode iz različitih razloga neke od njih mogu biti i
priključivanje novih potrošača na gasovod ili instaliranje opreme za poboljšanje rada
samog gasovoda.
Sve konekcije naknadne koje se vrše na gasovodu moraju biti pravilno sprovedene i pre
puštanja u rad moraju biti ispitane na ispravnost, kako instalacije gasovoda tako i
mernih instrumenata koji se naknadno priključuju.
12.2. Plan u slučaju opasnosti i havarija
Kompanija koja je isporučilac gasa potrošačima mora obavezno da ima plan rada i
procedura u slučaju pojave nepredviđenih okolnosti.Plan se odobrava pre puštanja
gasovoda u rad.
Na planu mora biti označeni glavni ventili za prekid dotoka gasa na pojedinim
deonicama gasovoda i procedire isključivanja gasovoda u slučaju nastalih havarija i
nepredviđenih okolnosti.
Rizici pri isporuci gasa se unapred procenjuju a sve radi mogućeg uticaja na širu
okolinu u naseljenim područjima.Kompanija za isporuku gasa predviđa sledeće moguće
scenarije i postupke u slučaju nastalih havarija:
 Gubitak isporuke gasa potrošačima u slučaju curenja gasa na nekoj prethodnoj

deonici
 Veći kvarovi na instalacijama
 Događaji koji mogu uticati na rad i ispravnost gasovoda
 Načini upozorenja građanstva na nastalu havariju i preocedure pri otklanjanu
havarija
Ekipe koje rade na rukovanju i održavanju gasovoda moraju dobro da poznaju

procedure i postupke pri nastanku gore navedenih rizika.Moraju dobro znati svoje uloge
u slučaju njihovog nastanka te se stoga ekipe redovno uvežbavaju simuliranjem havarija
na gasovodima u rukovanju opremom za sprečavanje i umanjivanje nastaljih havarija.
Osoblje koje radi na održavanj gasovoda i rukovanju radom sa njim mora biti u uskoj
vezi sa organima uprave koji su nadležni za vanredne situacije kao što su
Policija,Vatrogasna služba i hitna pomoć.Pri svakoj nastaloj havariji moraju da i ovi
organi budu obavešteni a radi opšte zaštite naseljene populacije oko gasovoda.
77
Sredstva komunikacije moraju biti u besprekornom stanju radi što brže reakcije i
obaveštavanja timova za reakciju na celoj dužini gasovoda.
Sve ekipe za održavanje moraju da imaju opremu koja im omogućava brzu reakciju a
ona se ogleda u neophodni vozilima,plovilima i letelicama sa opremom i alatom koji
omogućava smanjenje nastale havarije.
12.3. Trening ekipa za intervenciju i održavanje gasovoda
Svrha treninga ekipa za održavanje i intervenciju na gasovodima je da obezbedi

ekipama razumevanje rada samog gasovoda kao i njihove uloge u sistemu isporuke gasa
potrošačima.
Trening obuhvata i česte kurseve već obučenog osoblja na upoznavanju novih
tehnologija koje su upotrebi i koje će se primenjivati pri transportu gasa.
Neke od aspekata na kojima se osoblje obučava su sledeći:
 Karakteristike havarija koje mogu nastati pri isporuci gasa

 Upoznavanje sa uvođenjem novih procedura
 Instaliranje novih objekata i opreme
 Praktično savladavanje novih procedura kroz sprovođenje treninga
 Procedure u rutinskim proverama objekata i opreme
 Poznavanje brzog isključivanja sistema u slučaju pojave havarija
 Izolovanje pojave curenja na deonicama gasovoda
 Prevencija pojave nesreća i sigurnosne procedure
 Obuka od zaštite od požara i zaštita ljudstva i objekata od požara
 Prva pomoć u slučaju nesreća
O sprovedenom treningu se vodi obavezno zapisnik i on se prikazuje u dosijeima

osoblja i ekipa.
12.4. Dokumentacija o gasovodu
Kompanija za isporuku gasa mora da u svojoj dokumentaciji obavezno da ima sledeća

dokumenta:
 Dokumenta o celokupnoj trasi cevovoda i njenom prostiranju

 Dnevnik postavljanja gasovoda i dodataka kao i povezivanje sa stanicama
gasovoda
 Nazivi izvođača radova na pojedinim instalacijama gasovoda kao i podizvođača
 Izveštaji o sprovedenim kontrolama i nadzoru gasovoda
 Certifikati postavljenog materijala i opreme od proizvođača uključujući i
dimenzije cevovoda,certifikate od materijala cevi cevovoda na
istezanje,sabijanje,sastav materijala
 Oznake zavarivanja cevovoda kao i ko je izvođač radova
 Test izveštaji
78
13. ZAKLJUČAK
Sistem distribucije prirodnog gasa predstavlja danas jedan od vitalnih elemenata

snabdevanja potrošača ovim energentom.Ovi sistemi su već dugo u upotrebi i veoma su
pouzdani u odnosu na druge sisteme transporta istog energenta.
Obzirom da se transport prirodnog gasa stalno unapređuje,danas je cilj i da se pored
unapređene sigurnosti isporuke dostigne i količina isporuke s obzirom da je ona sve
veća i zahtevnija.
Sve prepreke koje su se pojavljivale tokom godina upotrebe gasovoda su uspešno
savladane sa minornim uticajem na okolinu i stanovništvo.tokom godina su takođe
razvijeni i sistemi za umanjivanje zagađivanja vazduha a koji su već odavno u upotrebi.
Prirodni gas će imati sve važniju ulogu u obezbeđivanju energije tokom vremena,zbog
svoje cene i relativno povoljnog uticaja na životnu okolinu u odnosu na druge
energente.
U budućnosti glavni ciljevi u razvoju gasnog sektora će biti:
 Revitalizacija i modernizacija starih gasnih sistema transporta gasa,

 Proširenje postojećih kapaciteta gasovoda.
Danas sistemimi za transport gasa predstavljaju jedan od benefita celokupnog društva

koji vodi u razvoj samog društva kao i ekonomskom razvoju zemalja koji ga poseduju.
79
14. LITERATURA:
 Phil Hopkins "Structural Integrity of Oil and Gas transmission

pipelines",Penspen LTD.UK 2002
 Phil Hopkins"Oil and gas pipelines Yesterday and today" 2006.Pipeline Systems
Division (PSD), International Petroleum Technology Institute,American
Society of Mechanical
 Engineers (ASME)
 Robert Goodland"Oil and gas pipeline social enviromental impact

assesment"2005;IAIA 2005 Conference.
 S.M. Folga"Natural gas and pipeline technology overview" 2007,Decision and

enviromentalsciences division;Argoone National Laboratory.
 OISD Standard 226"Natural gas transmission pipeline and city gas distribution
networks"
 Oil Industry safety directorate.Goverment of India 2007
 FERC, 2007, “Student’s Corner: Energy We Regulate.” Available at

http://www.ferc.gov/
 students/energyweregulate/gas.htm. Accessed February 7, 2007
 BLS (Bureau of Labor Statistics), 2006, Utilities, U.S. Department of Labor,

Washington,
 D.C. Available at http://www.bls.gov/oco/cg/cgs018.htm.
 WIKIPEDIA:"Colonel Edvin Drake" http://en.wikipedia.org/wiki/Edwin_Drake
 WILBROS USA:www.willbros.com/About/Photo-Archive
 PENSPEN LTD UK:www.penspen.com/Downloads/Papers/Pages/Home.aspx
 WIKIPEDIA "Oil Rafinery"http://en.wikipedia.org/wiki/Oil_refinery
 WIKIPEDIA"Pipeline transport".wikipedia.org/wiki/Pipeline_transport
80
 ETEL -http://www.etelcn.com/chanpin/11/e5c0c1cd-3843-4cae-8de5-
72a0b4a77875.html
 ACOUSTICAL:"Balanced noise control"
 OXYARC http://www.oxy-arc.com/uploads/supers.jpg
 www.pge.com/microsite/safety_esw_ngsw/ngsw/more/history.html
 RFERL:ORG http://gdb.rferl.org/388A800A-D3A4-4845-92BC-
69619F8D773A_w640_r1_s.jpg
 ETSY.COM http://img1.etsystatic.com/il_fullxfull.228655297.jpg
 ABOUT.COM-ENERGY
http://0.tqn.com/d/energy/1/0/Y/0/-/-/gas_pipeline_warnings_in_neighborhood.J
PG
 NATURAL GAS.org"Transportation of Natural gas"
 www.naturalgas.org/naturalgas/transport.asp
81

Dilpomski Master Rad Razvoj, Montaža I Održavanje Sistema Za Za Transport Prirodnog Gasa 29.10.2012.

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Dilpomski Master Rad Razvoj, Montaža I Održavanje Sistema Za Za Transport Prirodnog Gasa 29.10.2012.

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Univerzitet u Novom Sadu

RARVOJ, MONTAŽA I ODRŽAVANJE SISTEMA ZA

DEVELOPMENT, INSTALLATION AND

Student: Milinić Milan Br.indeksa: MII 1/11

RARVOJ, MONTAŽA I ODRŽAVANJE SISTEMA ZA

DEVELOPMENT, INSTALLATION AND

Predmetni nastavnik: Student: Milinić Milan Br.indeksa: MII 1/11

Slika 1: Cevovodi se sastoje iz više delova cevi koji su međusobno spojeni-zavareni I

Gasovodi predstavljaju glavne arterije u snabdevanju potrošača ovim energentom, u

Prirodni gas se cevima transportuje do rafinerija za dalju preradu a odatle potrošačima

Izvori energije koji su iskorišćeni na svetskom nivou prikazana su procentualno:

 sirova nafta 34%,

Slika 2 : Cevovodi su jedan od osnovnih načina transporta tečnih energenata

Lokalni transport. U gasovode i produktovode spadaju:

Prema lokacijama gasovodi mogu biti:

Sastavni delovi gasovoda su:

Po regasifikaciji tečnog naftnog gasa (TNG), sistem je gasovodne konstrukcije, sa

2.1. Primopredajna mesta

Kod nas, cevovodi za transport i distribuciju gasa isključivo se rade od čeličnih i

Međunarodni, magistralni i lokalni gasovodi (bez spiralnih u naseljima) radnog pritiska

 za pojas I razreda: 1,4

minimalna granica razvlačenja

2.1.2. Kompresorske i pumpne stanice

Uopšteno se pad pritiska može izraziti kao:

Slika 1.3. Ilustracija padova pritiska sa kompresorskim stanicama K1 i K2

2.1.3. Kompresorske stanice

Sve kompresorske stanice sadrže sledeću opremu i sisteme:

Glavni gasni sistem čine:

Slika 1.4. Sistem usisnog i potisnog kruga pri povezivanju kompresora

Slika 1.5. Shema povezivanja dva kompresora u paralelno/serijski rad

Pogon kompresora uobičajeno se vrši na sledeći način: gasnim turbinama pogone se

2.1.4. Pumpne stanice

Za transport tečne faze gasa obično se koriste centrifugalne, aksijalne i polu-aksijalne

Integrisani elementi i sklopovi potrebni za proces merenja količina i regulaciju pritiska

Podela merno-regulacionih stanica

2.2. Glavne merno-regulacione stanice (GMRS)

Objekat merno-regulacione stanice obuhvata, prema tehnološkoj funkciji:

 filtersku i/ili separatorsku grupu,

2.2.1. Potrošačke merno-regulacione stanice (MRS)

 visoki ulazni pritisci (6-16 bar) i

Slika 1.8. Šema kućne merno-regulacione stanice

2.3.1. Ostali karakteristični objekti na gasovodnom sistemu

 gumene kugle (za uklanjanje vode i rastresite nečistoće),

- separatori i odvajači tečnosti (vrši se na temelju sledećih principa):

 smanjenje brzine protoka mešavine,

Na našem transportnom gasovodnom sistemu odvajanje tečnosti iz gasa vrši se

Slika 1.9. Odvajač tečnosti na distributivnoj mreži

1. šaht 2. ispusni ventil, 3. slavina, 4. gasovod, 5. sonda, 6. telo odvajača

QIT – kontrola Wobea i gustine, FrC – kontrola protoka (podešena vrednost) i FT –

Slika 1.11. Mešačka stanica dva prirodna gasa različitih sastava

2.3.2. Gasne instalacije unutar objekta

2.3.3. Ostale instalacije, oprema i objekti na gasovodnom sistemu

2.3.4. Postupak puštanja novih i rekonstruisanih objekata u rad

3.1. Postupci merenja i obračuna gasa

3.1.1. Postupci fizičkog nadzora na gasovodnim objektima

3.1.2. Mere zaštite

Ove mere se mogu okarakterisati i kao:

Tehničke mere se sprovode od početka izgradnje gasovodnog sistema kroz izbor

 zonama ugroženim od eksplozivnih smeša,

3.2.1. Odorizacija gasa

3.2.1.1. Granica primetnosti (prag mirisa)

3.2.1.2. Upozoravajući stepen mirisa

3.2.1.3. Koncentracija sredstava za odorizaciju