63 Naucno-Strucni Skup Psihologa Srbije - Knjiga Rezimea

Strukovni identitet psihologa i međuresorna saradnja
63. NAUČNO-STRUČNI SKUP

PSIHOLOGA SRBIJE
Zlatibor, 27-30.05.2015.
STRUKOVNI IDENTITET
PSIHOLOGA I MEĐURESORNA
SARADNJA
www.profesionalizacija.psi
Knjiga rezimea
1
63. Naučno-stručni skup psihologa Srbije
63. NAUČNO-STRUČNI SKUP PSIHOLOGA SRBIJE

KNJIGA REZIMEA
STRUKOVNI IDENTITET PSIHOLOGA I MEĐURESORNA

SARADNJA
www.profesionalizacija.psi
PROGRAMSKI ODBOR
kopredsednici:
dr Dragica Pavlović Babić
dr Veljko Jovanović
članovi:
prof. dr Tatjana Stefanović Stanojević
prof. dr Miroslav Krstić
dr Jelena Sladojević Matić
mr Tanja Ignjatović
sekretar:
Sonja Banjac
ORGANIZACIONI ODBOR
Duško Babić
Jelena Mitrašinović Brašanac
Vesna Čorto
Milica Erić
Izdavač publikacije i organizator skupa: Društvo psihologa Srbije

Đušina 7/3, 11000 Beograd;
Tel: 011/3232-961, 3035131 i tel-faks: 011/3239-685
E-mail: dpscpp@sezampro.rs; WEB: www.dps.org.rs
Štampa: Centar za primenjenu psihologiju

Tehničko uređenje: Aleksandra Mitrović
Tiraž: 300 primeraka
ISBN 978-86-89377-17-0
Beograd, 2015.
2
SREDA, 27.05.2015.
17:00 SVEČANO OTVARANJE I DODELA NAGRADA
18:30 KOKTEL
20:30 OKRUGLI STO
PROFESIONALNA KOMORA PSIHOLOGA
str.103
ČETVRTAK, 28.05.2015.
SALA 1 SALA 2 SALA 3 SALA 4 SALA 5
09:15 SIMPOZIJUM: SEKCIJA PSIHOLOGIJA INTERDISCIPLINARNE
AFEKTIVNA RADA: TEME:
VEZANOST IZ PREDIKTORI RADNE VOJNA I
ISTRAŽIVAČKOG I USPEŠNOSTI SAOBRAĆAJNA
TERAPIJSKOG UGLA PSIHOLOGIJA
str.11 str.115 str.121
11:30 SEKCIJA INTERDISCIPLINARNE SIMPOZIJUM: OKRUGLI STO: SIMPOZIJUM:
PSIHOLOGIJA TEME: DISPOZICIJE I PSIHOLOŠKE INTERDISCIPLINAR
OBRAZOVANJA: ULOGE I KONTEKST: OSOBINE PRIPREME ZA NA ISTRAŽIVANJA –
OPŠTA PITANЈA ODGOVORNOSTI LIČNOSTI KAO UČEŠĆE U MULTI - PSIHOLOGIJA U
PSIHOLOGIJE PSIHOLOGA KORELATI NACIONALNIM SARADNJI SA
OBRAZOVANЈA PONAŠANJA, OPERACIJAMA DRUGIM
INTERESOVANJA I STRUKAMA
ESTETSKIH
PREFERENCIJA
str.18 str.104 str.25
str.125 str.132
13:00 Ručak
14:30 SEKCIJA RAZVOJNA SIMPOZIJUM: SIMPOZIJUM: OKRUGLI STO: OKRUGLI STO:
PSIHOLOGIJA: PEDESET NIJANSI MALOLETNIČKA PROMOCIJA NOVI NORMATIVI
RANI RAZVOJ ODBRANE OD STRESA DELINKVENCIJA PROFESIJE I ULOGE U OBRAZOVANJU –
PSIHOLOGA U ŠKOLE BEZ
PRIMARNOJ I PSIHOLOGA
SEKUNDARNOJ
PREVENCIJI U
BEZBEDNOSTI
SAOBRAĆAJA
str.139 str.29 str.36 str.105 str.106
16:30 PLENARNO PREDAVANJE KOGNITIVNI PROCESI PRI OBRADI JEZIKA
Aleksandar Kostić
str.7
17:45 SEKCIJA SIMPOZIJUM: OKRUGLI STO: PREZENTACIJA RADIONICA:
PSIHOLOGIJA PSIHOLOGIJA - MOJE ODNOS AKADEMSKE STANDARDIZACIJA U POTRAZI ZA
OBRAZOVANJA: DRUGO JA: KAKO PSIHOLOGIJE I TESTA NEO PI-3 U MITSKIM
NASTAVA I STUDENTI PSIHOLOŠKE MAKEDONIJI PARTNEROM
NASTAVNICI PSIHOLOGIJE PROFESIJE
PERCIPIRAJU SVOJE
STUDIJE
str.145 str.41 str.107 str.197 str.187
19:15 Večera
20:30
PLENARNI RAZGOVOR: O STUDIJAMA PSIHOLOGIJE, PROFESIJI PSIHOLOGA I DRUGIM VAŽNIM TEMAMA
Žarko Korać
3
PETAK 29.5.2015.
SALA 1 SALA 2 SALA 3 SALA 4 SALA 5
09:15 OKRUGLI STO: SIMPOZIJUM: OKRUGLI STO: Sastanak podružnice Sastanak sekcije
ULOGA PSIHOLOGA HR KONSALTING I PSIHOLOGIJA I psihologa iz grada vojnih psihologa
U PREDŠKOLSKIM ORGANIZACIONO RELIGIJA – Smedereva
USTANOVAMA SAVETOVANJE KOMPLEMENTAR-
NOST ILI
MEĐUSOBNO
ISKLJUČIVANJE Str.108
Str.107 Str.48
11:00 HOL POSTER PREZENTACIJE
11:30 SIMPOZIJUM: OKRUGLI STO: SEKCIJA PSIHOLOGIJA OKRUGLI STO: SIMPOZIJUM:
MEHANIZMI ULOGE I RAD LIČNOSTI I PSIHOLOGIJA I KORISNE
PODRŠKE PSIHOLOGA I PSIHOMETRIJA: SEKTNO BELEŠKE TIMA
INKLUZIVNOM PRAVNIKA U LIČNOST I MERENJE DELOVANJE VRTIĆA I PODRŠKA
OBRAZOVANJU KONTEKSTU ZAŠTITE DECI I PORODICI
LJUDSKIH PRAVA
Str.51 Str.109 Str.150 Str.110 Str.58
13:00 Ručak
14:30 SIMPOZIJUM: SIMPOZIJUM: SEKCIJA SOCIJALNA SEKCIJA KLINIČKA SIMPOZIJUM:
IZAZOVI I ISTRAŽIVANJA PSIHOLOGIJA: PSIHOLOGIJA: PRIKAZ SISTEMA
SMERNICA ZA PSIHOLOGA U IZBORI, ODLUKE, STRESNI DOGAĐAJI STRUČNOG
UNAPREĐIVANJE ORGANIZACIJAMA KOJE VREDNOSTI I MEHANIZMI USAVRŠAVANJA
KVALITETA SE BAVE ZAŠTITOM PREVLADAVANJA NASTAVNIKA U
INKLUZIVNOG LJUDSKIH PRAVA SRBIJI
OBRAZOVANJA Str.66 Str.72 Str.157 Str.163 Str.77
15:30 BIBLIOTEKA ČAJETINA: PREZENTACIJA KNJIGA
16:30 SIMPOZIJUM: SIMPOZIJUM S

HIPERAKTIVNO PROJEKCIJOM FILMA:
DETE U ŠKOLI POPLAVE 2014.
Str.83 Str.88
18:00 HOL POSTER PREZENTACIJE
RAZGOVORI S AUTORIMA
18:30 SIMPOZIJUM: OKRUGLI STO: FORUM TEATAR:
USLOVI RADA U PSIHOLOZI U MALOLETNIČKA
OSNOVNIM MEDIJIMA DELINKVENCIJA
ŠKOLAMA –
MEĐUNARODNA
STUDIJA TALIS 2013
Str.91 Str.111 Str.187
21:00 PREDSTAVA – ERIKSONOVE FAZE NA NAŠ NAČIN

SVEČANA VEČERA
SUBOTA, 30.05.2015.
9:00 RADIONICA: RADIONICA: RADIONICA: RADIONICA: RADIONICA:
HOLISTIČKI ULOGA PSIHOLOGA U KAKO POBOLJŠATI JAČANJE PODRŠKA DETETU
PRISTUP U RADU SA PROCESU REFORME PREZENTACIJSKE KAPACITETA ZA U PROCESU
LJUDIMA U CILJU JAVNE UPRAVE VEŠTINE? RAD SA INTEGRACIJE U
POVEĆANJA RODITELJIMA DECE
VRŠNJAČKU
REZILIJENTNOSTI SA SMETNJAMA U
RAZVOJU GRUPU
Str.189 Str.190 Str.191 Str.192
Str.190
11:30 SVEČANO ZATVARANJE
4
PLENARNA PREDAVANJA
5
6
KOGNITIVNI PROCESI PRI OBRADI JEZIKA

Aleksandar Kostić
Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu
U svakodnevnoj jezičkoj komunikaciji razmišljamo o tome šta ćemo da kažemo

ili, sušajući sagovornika, nastojimo da razumemo i interpretiramo ono što nam
saopštava. Pri tom, nismo svesni da se u tim trenucima odvijaju verovatno najsloženiji
kognitivni procesi čija kompleksnost je skrivena od nas. Ne razmišljamo o tome kako da
konstruišemo sintaksičku stukturu rečenice, koji padež da upotrebimo, kako da složimo
gramatičke oblike različitih vrsta reči. Kad ne bi bilo tako, jezička komunikacija ne bi bila
moguća jer bi prevazilazila realne kapacitete našeg kognitivnog sistema.
Kognitivni procesi prisutni pri obradi jezika su već četiri decenije u fokusu
istraživanja koja se obavljaju u Laboratoriji za eksperimentalnu psihologiju Filozofskog
fakulteta u Beogradu. Istraživanja su pretežno usmerena na razumevanje načina na koji
naš kognitivni sistem obrađuje gramatiku, tačnije gramatičke oblike promenljivih reči, i
na efekte njihovog gramatičkog slaganja.
Rezultati istraživanja su pokazali da je pri obradi jezika kognitivni sistem
izuzetno osetljiv na količinu informacije koju nose gramatički oblici. Pri tom, količina
informacije nije izvedena samo iz verovatnoće gramatičkog oblika već je u njeno
izvođenje uključena i sintaksička komponenta. Drugim rečima, pri izgovaranju, čitanju ili
slušanju bilo koje imenice u rečeničnom kontekstu, naš kognitivni sistem aktivira
celokupan sintaksički potencijal koji je sadržan u njenom gramatičkom obliku. Tog
potencijala mi nismo svesni (ne bismo bili u stanju deklarativno da ga opišemo), ali je on
jedan od ključnih detrminanti kognitivne kompleksnosti gramatičkih oblika reči.
Istraživanja jezika izvedena u Laboratoriji ukazala su na do sada nepoznatu
karatkeristiku kognitivnog sistema. Pokazano je da kognitivni sistem operiše
promenljivom brzinom u zavisnosti od kompleksnosti konteksta. Ukoliko je kontekst
kompleksniji, kognitivni sistem obrađuje veću količinu informacije u jedinici vremena, i
obratno, ukoliko je kontekst manje kompleksan kognitivni sistem usporava obradu.
Ovim uvidom dobijene su prve naznake graničnih uslova funkcionisanja kognitivnog
sistema koje, verujemo, stoje u osnovi logike jezičkih struktura – od nivoa fonologije do
nivoa sintakse.
7
8
SIMPOZIJUMI
9
10
1. AFEKTIVNA VEZANOST IZ ISTRAŽIVAČKOG I TERAPIJSKOG

UGLA
Voditelj: Tatjana Stefanović Stanojević
Filozofski fakultet, Departman za psihologiju, Niš
Uvodno izlaganje
Teorija afektivne vezanosti sve je prihvaćeniji okvir u različitim domenima rada

psihologa. Psiholozi koji se bave istraživačkim radom oslanjaju se na instrumente
razvijene u ovoj oblasti, izbog dobrih metrijskih karakteristika i zbog modaliteta
prilagođenih gotovo svim razvojnim fazama, od najranijeg detinjstva do odraslog doba i
starosti. Na simpozijumu će biti predstavljeni radovi članova Sekcije za psihologiju
bliskih odnosa koji su istraživali fenomen afektivne vezanosti u odnosu na brojne
korelate (počev od različitog obrazovnog profila studenata, preko aspekata govorničkog
samopouzdanja, do modaliteta agresivnost i delinkvenata i nedelinkvenata).
Članovi sekcije za psihologiju bliskih odnosa predstaviće i neka od završenih istraživanja
u ovoj oblasti. Radovi su fokusirani na istraživanje dijada, bračnih ili partnerskih, a u
svetlu kompatibilnosti obrazaca vezanosti i ljubavnih stilova (eros, agape, mania, ludus,
storgei pragma). Takođe, biće predstavljeno istraživanje kvaliteta braka u odnosu na
bazičnu strukturu ličnosti.
Na kraju, psiholozi koji se bave terapijskim radom sve se češće oslanjaju na implikacije
teorije vezanosti važne za terapijski rad. Na simpozijumu će biti predstavljena uloga
afektivne vezanosti u play terapiji, kao i psihoterapijske intervencije namenjene
osobama koje pripadaju dezorganizovanom obrascu vezanosti, a oslonjene na koncept
sigurne baze.
AFEKTIVNA VEZANOST STUDENATA RAZLIČITOG PROFESIONALNOG IZBORA
Mila Dosković
student prve godine doktorskih studija na Filozofskom fakultetu u Nišu
Predmet istraživanja je ispitati razlike u stepenu izraženosti dimenzija afektivne

vezanosti, kao i razlike u učestalosti obrazaca vezanosti, između tri poduzorka ispitanika
– studenata različitog profesionalnog izbora (mašinstvo/elektronika, prava/ekonomija,
psihologija/pedagogija). Grupe su određene prema srodnosti zahteva profesije.
Pretpostavka je da se ljudi pretežno opredeljuju za profesiju za čije uspešno obavljanje
imaju sklonosti – potrebne osobine ličnosti. Uzorak od 333 ispitanika je prigodni.
Afektivna vezanost je određena preko skorova na dva upitnika: 1) Upitnik za procenu
iskustava u bliskim vezama (SM-ECR-R) (Hanak & Dimitrijevic, 2013) – daje mere na
dimenzijama Izbegavanje i Anksioznost; i 2) Upitnik za procenjivanje afektivne vezanosti
11
adolescenata i odraslih UPIPAV-R (Hanak, 2004; Vukosavljević-Gvozden & Hanak, 2007)

– daje mere na sedam dimenzija afektivne vezanosti. Razmatrana je povezanost
dimenzija afektivne vezanosti merenih preko dva upitnika, u smislu ekonomičnosti i
saglasnosti rezultata. Upoređeni su i dimenzionalni i kategorijalni pristup afektivnoj
vezanosti.
Utvrđene su razlike između tri poduzorka ispitanika na dve dimenzije afektivne
vezanosti – studenti psihologije i pedagogije, u odnosu na druge dve grupe, imaju više
skorove na dimenziji Kapacitet za mentalizaciju, a niže na Negativnom modelu drugih.
Pripadnost obrascu afektivne vezanosti utvrđena je klaster analizom. Postoje razlike u
2
distribuciji obrazaca afektivne vezanosti na poduzorcima ispitanika (χ =48.35, p=0.00).
U grupama studenata mašinskog/elektronskog i pravnog/ekonomskog fakulteta
najzastupljeniji je izbegavajući obrazac afektivne vezanosti, a u grupi studenata
psihologije/pedagogije dominira sigurni obrazac a najmanje je zastupljen izbegavajući
obrazac. Utvrđene razlike su u skladu sa rezultatima istraživanja u našoj sredini
(Dimitrijević, Hanak i Milojević, 2011) u kome je utvrđeno da su studenti psihologije –
pomagači, u odnosu na studente nepomagače, češće sigurno vezani, empatičniji, imaju
razvijeniji kapacitet za mentalizaciju i pozitivniji model drugih.
Očekivana povezanost većine dimenzija afektivne vezanosti merenih preko dva upitnika
postoji. Najveće korelacije pozitivnog smera su između dimenzija Izbegavanja i
Anksioznosti, sa jedne strane i dimenzija Negativan model drugih i Negativan model
selfa, sa druge strane (r od 0.30 do 0.53). Najveća korelacija negativnog smera je
između Izbegavanja i Korišćenja spoljašnje baze sigurnosti (r = -0.61).
Ključne reči: afektivna vezanost, studenti, profesionalni izbor, analiza razlika,

korelativna analiza
POVEZANOST GOVORNIČKE ANKSIOZNOSTI I OBRAZACA PORODIČNE

AFEKTIVNE VEZANOSTI
Autor: Darko Hristov

Apsolvent na Departmanu za psihologiju Filozofskog fakulteta u Nisu i geštalt terapeut
pod supervizijom
Koautori: Lidija Stojanović i Nikola Mitić
Prema teoriji afektivnog vezivanja, u ranom detinjstvu, između deteta i roditelja se

uspostavljaju specifične afektivne veze. Na osnovu kvaliteta ovih veza, dete formira tzv.
unutrašnji radni model, odnosno sliku o sebi i sliku o drugima. Uopšteno se smatra da je
javni govor socijalna situacija koja se najčešće izbegava. Pod govorničkom anksioznošću
se podrazumevaju kognitivne i fiziološke reakcije koje pojedinac doživljava kad
priprema, očekuje, planira ili sprovodi bilo kakav formalan ili neformalan govor,
raspravu ili prezentaciju u grupi ljudi koji su mu kolege, profesori, nadređeni ili
autoriteti. Cilj ovog istaživanja bio je utvrditi da li postoji povezanost između skora na
dimenzijama izbegavanja i anksioznosti u okviru porodične afektivne vezanosti sa
12
govorničkom anksioznošću, kao i utvrditi da li postoje statistički značajne razlike u izraženosti

govorničke anksioznosti u zavisnosti od obrasca porodične afekivne vezanosti. Izbegavanje i
anksioznost u okviru porodične afektivne vezanosti su operacionalizovani preko skora
na subskalama „izbegavanje“ i „anksioznost“ kraće modifikovane verzije Brennanovog
Inventara za procenjivanje porodične afektivne vezanosti. Govornička anksioznost je
operacionalizovano preko skale govorničkog samopouzdanja, koja meri afektivne i
bihevioralne reakcije u situacijama javnog izlaganja. Uzorak je bio prigodan i činilo ga je
198 ispitanika, od toga 71 (36%) muškaraca i 127 (64%) žena, starosti od 17 do 41
godine. Rezultati istraživanja su pokazali da su izbegavanje i anksioznost statistički
značajni prediktori govorničke anksioznosti (R=0,29, p<0,01), da prediktori objašnjavaju
2
8,4% varijanse kriterijumske varijable (R =0,084) i da što je veći skor na izbegavanju
(Beta=-0,156) to će biti manji skor na skali govorničke anksioznosti, kao i da što je veći
skor na anksioznosti (Beta=-0,232) to će biti manji skor na skali govorničke anksioznosti.
Analiza varijanse je pokazala da postoje razlike između određenih obrazaca afektivne
vezanosti u pogledu govorničkog samopouzdanja (p<0,05), i to između sigurnog i
dezogranizovanog obrasca, kao i da osobe sa sigurnim obrascem porodične afektivne
vezanosti imaju veće skorove na skali govorničke anksioznosti (Post hoc LSD, MD=0,94).
Ključne reči: obrasci porodične afektivne vezanosti, dezorganizovani obrazac,

govornička anksioznost
OBRASCI AFEKTIVNE VEZANOSTI I MODALITETI AGRESIVNOSTI KOD

DELINKVENATA I NJIHOVIH VRŠNJAKA NEDELINKVENATA
Milica Zajić
Služba za psihijatriju Opšte bolnice u Kruševcu, student prve godine doktorskih studija
Na Filozofskom fakultetu u Nišu
Prema teoriji afektivnog vezivanja rana iskustva nastala u interakciji deteta i osobe koja
se o njemu stara reprezentuju se kroz sva ostala iskustva i relacije u životu individue.
Agresivnost kao skup oblika ponašanja i tendencija koji su relativno postojani, ispitivali
smo kao prateću karakteristiku delinkventnog ponašanja. Cilj našeg istraživanja odnosio
se na utvrđivanje razlika između modaliteta agresivnosti s obzirom na obrazac afektivne
vezanosti kome ispitanici pripadaju.
Uzorak čini 290 ispitanika, 145 štićenikaVaspitno – popravnog doma u Kruševcui 145
ispitanika kontrolne grupe, uzrasta od 14 do 23 godine. Za ispitivanje afektivnog
vezivanja korišćen je Upitnik za procenjivanje porodične afektivivne vezanosti – PAVb
(Brennan et al., 1995, Suvremena psihologija, 6, 2003, Zagreb), a za ispitivanje
agresivnosti korišćen je The Buss – Durkee inventory (Buss & Durkee, 1957). Za
ispitivanje i merenje kontrolnih varijabli za ovo istraživanje konstruisan je upitnik
sociodemografskih podataka.
Rezultati pokazuju da je 55.2% delinkvenata nesigurno vezano, dok je za 75.9%
adolescenata karakterističan sigurni obrazac. Sigurni obrazac zastupljeniji je kod
13
ispitanika koji nisu delinkventi, dok su preokupirani i bojažljivi obrazac zastupljeniji kod
delinkvenata, a dobijene razlike značajne su na nivou p<0.05. Podaci pokazuju da su
modaliteti agresivnosti izraženiji kod ispitanika koji pripadaju nesigurnim obrascima u
odnosu na ispitanike koji pripadaju sigurnom obrascu. Na poduzorku delinkvenata
dobijene su razlike kada su u pitanju modaliteti Indirektne agresije, Agresivne
razdražljivosti i Ljubomore, nepoverenja i mržnje (p<0.05). Najizraženiju Indirektnu
agresiju (M=6.00) imaju delinkventi koji pripadaju bojažljivom obrascu, dok su
modaliteti Agresivna razdražljivost (M=6.31) i Ljubomora, nepoverenje i mržnja
(M=5.31) najizraženiji kod delinkvenata koji pripadaju odbacujućem obrascu. Modaliteti
agresivnosti, na poduzorku nedelinkvenata, razlikuju se u odnosu na to kom obrascu
afektivne vezanosti ispitanici pripadaju u ispoljavanju Indirektne agresije, Agresivne
razdražljivosti, Agresivne sumnjičavosti i Ljubomore, nepoverenja i mržnje (p<0.05).
Ispitanici koji pripadaju bojažljivom obrascu ostvaruju najviše skorove na svim skalama
agresivnosti, u odnosu na ispitanike koji pripadaju svim ostalim obrascima afektivne
vezanosti. Između delinkvenata i nedelinkvenata postoje statistički značajne razlike i
kada su modaliteti agresivnosti u pitanju. Delinkventi su skloniji agresivnom reagovanju
od nedelinkvenata, a dobijene razlike su statistički značajne (p<0.05).
Ključne reči: afektivno vezivanje, obrasci afektivnog vezivanja, agresivnost,

delinkvencija
LJUBAVNI STILOVI I OBRASCI VEZANOSTI IZ UGLA PARTNERSKIH ODNOSA
Jelena Maksimović, Nevena Đorđević

Filozofski fakultet, Univerzitet u Nišu
Psihologija dugo nije pokazivala interesovanje prema ljubavi kao istraživačkom

problemu, iako ljubav i partnerski odnosi predstavljaju važan deo života svake
individue. Međutim, tokom poslednje dve decenije došlo je do ekspanzije istraživanja
na temu ljubavi, što i dokazuje broj radova, članaka, istraživanja i sl.
Cilj istraživanja bio je da se utvrdi izraženost stilova ljubavi i obrazaca afektivne
vezanosti, kao i povezanost između ljubavnih stilova po Lijevoj tipologiji i obrazaca
partnerske afektivne vezanosti, na uzorku mladih ljudi koji žive u partnerskoj vezi,
bračnoj ili nebračnoj.
Uzorak je činilo 19 nevenčanih parova i mladih bračnih parova bez dece. Koristili smo
LAS skalu stilova ljubavi, autora Suzan i Klajd Hendrik, kao i Upitnik za procenjivanje
partnerske afektivne vezanosti autora Bartolomeu i Šaver. Ispitanici se na osnovu
rezultata testa svrstavaju u šest stilova ljubavi: Eros, Mania, Ludus, Storge, Agape,
Pragma i četiri obrasca partnerske afektivne vezanosti: sigurni, izbegavajući,
preokupirani i bojažljivi.
Rezultati su pokazali da na ispitivanom uzorku kod većine ispitanika preovladavaju Eros
i Agape stilovi ljubavi (ljubav koja podrazumeva strast, ali i požrtvovanost), kao i siguran
obrazac afektivne vezanosti (koji podrazumeva pozitivn i unutrašnji radni model i sebe i
14
drugih). Naučnici tvrde da je najbolje ostvariti vezu sa istim tipom ljubavnika, ali i da
postoje kombinacije koje mogu biti skladne, što se i pokazalo tačnim u našem
istraživanju. Pregledom rezultata uočena je pravilnost da parovi pripadaju istim
stilovima ljubavi (13 parova) i kombinacijama podudarnih stilova (6 parova) koje su
ocenjene kod drugih istraživača kao najbolje za duge i skladne veze. Takođe, rezultati
pokazuju da je Eros u negativnoj korelaciji sa izbegavajućim obrascem afektivnog
vezivanja (r=-.429, p< .01), odnosno da osobe koje pripadaju ovom stilu ljubavi koji
podrazumeva shvatanje ljubavi kao strasti imaju manje izražen izbegavajući afektivni
obrazac. Navedeni rezutlat može da nas navede na zaključak da sudanašnji student vrlo
otvoreni za uspostavljanje kontakata pa i sa potencijanim seksualnim partnerima. Sa
druge strane, osobe koje pripadaju ljubavnom stilu Mania, koju karakterišu intenzivne
emocije, nestabilnost, idealizovanost, najčećše pripadaju anksioznom afektivnom
obrascu (r=.527 p< .01). Dominiranje Eros i Agape ljubavnih stilova i sigurnog obrasca
vezivanja odlika je zrelih ljubavi, a imajući u vidu medijsku ekspanziju predstavljanja
ljubavi kao avanture, prolazne i površne, možemo reći da su dobijeni rezultati
ohrabrujući.
Ključne reči: stilovi ljubavi, obrasci afektivne vezanosti, parovi
KVALITET BRAKA I BAZIČNA STRUKTURA LIČNOSTI BRAČNIH PARTNERA
Milica Tosić Radev

Filozofski fakultet Beograd, doktorske studije psihologije
Predmet istraživanja je ispitivanje povezanosti bazične strukture ličnosti bračnih

partnera i njihove procene kvaliteta bračnih odnosa, kao i mogućnosti predikcije
kvaliteta braka osobinama ličnosti bračnih partnera.
Skala uzajamne prilagođenosti bračnih partnera (Dyadic Adjusment scale – DAS;
Spanier, 1979) je namenjena proceni kvalitet braka ili sličnih dijada. Instrument sadrži
četiri subskale, a rezultati po subskalama govore o meri zadovoljstva u braku, koheziji
para, slaganju para i izražavanju emocija. Dimenzije i crte ličnosti partnera
operacionalizovane su Inventarom ličnosti NEO PI-R (Đurić-Jočić, Džamonja-Ignjatović &
Knežević, 2004), koji daje podatke o stepenu izraženosti pet bazičnih dimenzija ličnosti:
neuroticizma, ekstraverzije, otvorenosti, saradljivosti i savesnosti, kao i njima
obuhvaćenih crta ličnosti. Uzorak istraživanja je sastavljen od 200 bračnih parova.
Rezultati ukazuju na statistički značajnu i negativnu korelaciju neuroticizma pojedinca i
njegove procene svih aspekata i sveukupnog kvaliteta bračnih odnosa, kao i na
statistički pozitivnu korelaciju dimenzija ekstraverzije i savesnosti sa procenom bračnih
odnosa pojedinca i njegovih komponenti. Dimenzije saradljivost i otvorenost ne
koreliraju značajno sa pojedinčevom procenom kvaliteta bračnih odnosa ali su pojedine
crte u okviru ovih dimenzija: osećanja i vrednosti (iz domena otvorenosti) i altruizam (iz
domena saradljivosti), u statistički značajnoj i pozitivnoj korelaciji sa svim aspektima i
sveukupnom međusobnom prilagođenošću partnera. Štaviše, i sve dimenzije ličnosti
15
supružnika statistički značajno koreliraju sa procenom kvaliteta braka partnera. Pritom,

neuroticizam supružnika je negativno povezan sa procenom kvaliteta braka, dok su
njegova ekstraverzija, otvorenost, saradljivost i savesnost u pozitivnoj korelaciji sa
procenom bračnih odnosa.
Postupkom regresione analize nađeno je da se 29,5 % varijanse kvaliteta bračnih
odnosa može objasniti crtama ličnosti bračnih partnera. Pritom, značajni prediktori su
vlastita anksioznost, depresivnost i socijalna nelagodnost (iz domena neuroticizma) i
partnerova saradljivost, organizovanost i samodisciplina (iz domena saradljivosti i
savesnosti), kao i vulnerabilnost i pozitivne emocije oba partnera.
Mada nijedan odnos nikada nije u potpunosti predvidljiv pošto zavisi od samih ljudi koji
ga stvaraju i brojnih situacionih i razvojnih varijabli, ličnosti supružnika mogu objasniti
skoro trećinu procenjene prilagođenosti bračnih partnera i kvaliteta njihovog odnosa.
Ključne reči: Kvalitet bračnih odnosa, dimenzije i crte ličnosti bračnih partnera
TERAPIJA IGROM I AFEKTIVNA VEZANOST- kroz teoriju i praksu
Marija Živković
Centar za smeštaj i dnevni boravak za decu i omladinu ometenu u razvoju, Beograd
Voditelj dečje psihodrame i terapeut igrom u superviziji
Igra je detetov prirodni svet. Kancelarija Ujedinjenih nacija za ljudska prava

identifikovala je igru kao pravo svakog deteta kako bi se postigao optimum razvoja, a
američka Akademija pedijatara donela je odluku o važnosti igre za zdrav razvoj deteta.
Terapija igrom je pogodna za decu uzrasta od 3 do 12 godina, a može se prilagoditi i
adolescentima.
Cilj rada je ukazivanje na mogućnosti povezivanja terapije igrom i teorije afektivne
vezanosti, i to u dva domena: dijagnostičkom i psihoterapijskom. Najpre će biti
predstavljena uloga teorije vezanosti i instrumenata proisteklih iz ovog teorijskog okvira
za utvrđivanje problema deteta, a kroz dve studije slučaja. U jednoj će na mladjem
uzrastu biti predstavljena primena AQS tehnika (Waters, 1995), a u drugoj primena
AEED tehnike na starijem uzrastu (Koren-Karie, Oppenheim, Haimovich, &Etzion-
Carasso, 2000).
Drugi cilj saopštenja odnosi se na mogućnost povezivanja dečje psihoterapije i teorije
vezanosti na psihoterapjskom planu. U radu će biti predstavljeno korišćenje koncepta
sigurne baze u okviru dečje psihoterapije. Dečja psihoterapija na koju se rad odnosi
(Filial terapija) je integrativna forma terapije u kojoj terapeut supervizira i uči roditelja
ili staratelja tokom nedirektivnih seansi igre sa detetom. Kroz trening i superviziju
terapeuti daju roditeljima ili starateljima povratnu informaciju koja im pomaže da
razviju kapacitet sigurne baze za sopstveno dete.
Ključne reči: terapija igrom, afektivna vezanost, dečja psihoterapija - filial terapija
16
DEZORGANIZOVANI OBRAZAC VEZANOSTI U SOCIJALNOM RADU:

PROCENJIVANJE I INTERVENISANJE
Tatjana Stefanović Stanojević

Filozofski fakultet, Departman za psihologiju, Niš
Prema teoriji afektivne vezanosti, vezanost se formira u najranijem detinjstvu, a na

osnovu odgovora koje deca dobijaju na signale i potrebe koje iskazuju. Dezorganizovani
obrazac vezanosti određen je negativnim unutrašnjim modelom i sebe i drugih, i opisan
metaforom straha bez rešenja, odnosno odsustvom strategije za prevazilaženje životnih
teškoća.
Cilj rada je u ukazivanju na značaj procene kvaliteta dezorganizovane vezanosti u
socijalnom radu, kao i u predstavljanju nekih od dostupnih instrumenata za
procenjivanje. Naime, poslednjih godina brojna istraživanja u oblasti socijalnog rada
identifikuju dezorganizovani obrazac vezanosti roditelja kao najpouzdaniji indikator
traumatizovanosti deteta. Na osnovu meta analiza (Shemnigs and Shemings, 2011)
procenjuje se da je među roditeljima traumatizovane dece između 24% i 35% roditelja
sa uobičajenim faktorima rizika (psihijatrijska dijagnoza, bolesti zavistnosti ili nasilje), a
čak 75% dezorganizovano afektivno vezanih roditelja (dok ih je samo 15% među
roditeljima uopšte). Zbog toga se edukacija profesionalaca u socijalnom radu za
procenu dezorganizovane vezanosti smatra jednim od ključnih pomagala za
identifikovanje i tretiranje porodice sa problemom. U radu će biti predstavljeni
instrumenti koji omogućavaju ovu vrstu procene dece nakon jaslenog pa do
adolescentskog uzrasta, i odraslih: AQS (Attachment Question Set, Waters, 2002), AEED
(Autobiographical Emotional Events Dialogues, Koren-Karie, Oppenheim, 2005), PAV,
(Upitnik za procenjivanje roditeljske/ partnerske/ prijateljske afektivne vezanosti,
Brenan, Clark & Shaver, 1995).
Dodatno, rad ima za cilj i da predstavi psihoterapijsku tehniku namenjenu radu sa
roditeljima/starateljima/hraniteljima, proisteklu iz ADAM projekta (Assessment of
Disorganised attachment and maltreatment, Schemings and Schemnigs, 2011). Model
je zasnovan na značaju sigurne baze kao okvira za razvijanje kapaciteta za mentalizaciju.
Ključne reči: dezorganizovani obrazac, teorija afektivne vezanosti, traumatizovanost
17
2. DISPOZICIJE I KONTEKST: OSOBINE LIČNOSTI KAO

KORELATI PONAŠANJA, INTERESOVANJA I ESTETSKIH
PREFERENCIJA
Voditelj: Petar Čolović
Odsek za psihologiju, Filozofski fakultet, Univerzitet u Novom Sadu
Uvodno izlaganje
Važan aspekt istraživanja u psihologiji ličnosti predstavlja kriterijumska validacija

modela ličnosti i njihovih operacionalizacija. U konceptualnom smislu, to podrazumeva
istraživanja relacija osobina i manifestnih ponašanja, ali i tzv. karakterističnih adaptacija
- konstrukata koji predstavljaju produkt delovanja bazičnih dispozicija i faktora sredine.
Ujedno, poslednjih godina, interesovanja istraživača usmerena su na ispitivanje
interakcija između osobina i sredinskih činilaca u oblikovanju specifičnih ponašanja.
Imajući u vidu da je trend "kontekstualizacije" bazičnih osobina sve prisutniji u
psihologiji individualnih razlika, cilj radova koji će biti izloženi u okviru simpozijuma je, s
jedne strane, ispitivanje uloge dimenzija ličnosti različitih modela (HEXACO, revidiranog
Grejovog modela i Velikih pet plus dva) kao prediktora širokog spektra konstrukata
nižeg nivoa opštosti, a s druge strane istraživanje latentne strukture i načina
ispoljavanja nekih karakterističnih adaptacija. Najpre se razmatraju relacije između
osobina ličnosti, negativnih životnih događaja i nasilnog ponašanja u partnerskim
odnosima. Potom će biti prezentovan rad u čijem je fokusu povezanost dimenzija
HEXACO modela sa indikatorima proaktivnog socijalnog ponašanja u studentskoj
populaciji. Relacije dimenzija HEXACO modela sa profesionalnim interesovanjima
razmotreni su iz dimenzionalne perspektive, dok rad koji se bavi relacijama pola i
neprofesionalnih interesovanja zastupa tipološki, odnosno "pristup usmeren na osobu".
Dva rada u okviru simpozijuma bave se estetskim preferencijama, pri čemu je rad
posvećen muzičkim preferencijama usmeren na utvrđivanje njihovih relacija sa
dimenzijama revidiranog Grejovog modela, dok će u radu posvećenom literarnim
preferencijama biti predstavljena konstrukcija upitnika za procenu ovog konstrukta.
Pored značajnih konceptualnih implikacija, simpozijum predstavlja i priliku da se
prezentuju javno dostupne upitničke mere nekih karakterističnih adaptacija.
Ključne reči: HEXACO, revidirani Grejov model ličnosti, Velikih pet plus dva,
interesovanja, estetske preferencije, manifestna ponašanja
Radovi u okviru simpozijuma nastali su u okviru projekata "Nasledni, sredinski i

psihološki činioci mentalnog zdravlja" (br. 179006), koji finansira Ministarstvo prosvete,
nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije, i "Nasilje u savremenom društvu:
dispozicioni i kontekstualni činioci", koji finansira Pokrajinski sekretarijat za nauku i
tehnološki razvoj AP Vojvodine.
18
NASILNO PONAŠANJE PREMA PARTNERU: KONTEKSTUALNI I DISPOZICIONI

ČINIOCI
Milan Oljača , Filip Nenadić, Milan Jordanov , Petar Čolović

Predikcija nasilnog ponašanja u partnerskim odnosima predstavlja kompleksan problem

istraživanja, budući da je skupom prediktora neophodno obuhvatiti dispozicione
faktore, uticaje okruženja, ali i interakcije ovih činilaca. Cilj ovog rada je da ispita relacije
kontekstualnih (negativni životni događaji) i dispozicionih (osobine ličnosti) činilaca, kao
i njihovih interakcija, sa fizičkim i verbalnim nasilnim ponašanjem u partnerskim
relacijama. Za ispitivanje osobina ličnosti primenjen je upitnik Velikih pet plus dva
(VP+2). Negativnih životni događaji operacionalizovani su Upitnikom životnih događaja
(UŽD), pri čemu je u ovom istraživanju korišćen jedinstveni skor na skupu indikatora
negativnih životnih događaja. Manifestacije nasilja u partnerskim relacijama merene su
Upitnikom za procenu nasilnog ponašanja kod odraslih (UNP), pri čemu su fizičko i
verbalno nasilje prema partneru operacionalizovani kao binarne varijable, sa
kategorijama "nasilan" i "nenasilan".
Uzorak je činilo 443 ispitanika iz opšte populacije, muškog pola, starosti od 26 do 76
godina. Prosečna starost ispitanika je iznosila 43.23 godine (SD=11.66). Primenjene su
dve hijerarhijske binarne logističke regresione analize, u kojima su kriterijumske
varijable bili indikatori fizičkog, odnosno verbalnog nasilja. U obe analize, prediktorski
skup činili su negativni životni događaji (prvi korak analize), osobine ličnosti iz prostora
Velikih pet plus dva (drugi korak analize), i interakcije negativnih životnih događaja i
osobina ličnosti (treći korak analize). Rezultati ukazuju da značajne doprinose predikciji
fizičkog nasilja ostvaruju agresivnost, negativna valenca, i interakcija negativnih životnih
događaja i pozitivne valence, dok verbalno nasilje predviđaju agresivnost i interakcije
negativnih životnih događaja sa neuroticizmom i agresivnošću.
Zaključak da ono ostvaruje najsnažnije relacije sa interakcijom negativnih životnih
događaja i agresivnosti, ekstraverzije i pozitivne valence. Rezultati regresione analize,
kod koje kriterijumsku varijablu predstavlja psihološko nasilje, ukazuju na zaključak da
ono ostvaruje relaciju sa interakcijom negativnih životnih događaja i ekstraverzije.
Rezultati ukazuju na zaključak da je nasilno ponašanje važno posmatrati iz
interakcionističke perspektive kontekstualnih i dispozicionih činilaca, i u slučaju fizičkog
i u slučaju verbalnog nasilja u partnerskim relacijama.
Ključne reči: partnersko nasilje, fižičko nasilje, psihološko nasilje, negativni životni
događaji.
19
HEXACO U SOCIJALNOM KONTEKSTU
Bojan Branovački, Željka Nikolašević, Milana Jovanov i Bojana Dinić

Proaktivno socijalno ponašanje je česta socijalna strategija koju studenti koriste zarad
lakšeg prilagođavanja na studentski život. Takva strategija kod studenata često
podrazumeva i spremnost za upuštanje u rizične oblike ponašanja, ukoliko ona
doprinose prihvaćenosti u društvu. Pomenuta socijalna strategija je povezana sa
osobinama ličnosti, pre svega sa ekstraverzijom i savesnošću iz Petofaktorskog modela
ili modela Velikih pet. U ovom radu se ispituju relacije osobina ličnosti HEXACO modela i
socijalnog statusa i njemu bliskih ponašanja kao što su broj ljubavnih sastanaka,
učestalost pušenja i konzumacije alkohola, broj odlazaka na žurke i slično. Na uzorku od
400 studenata UNS-a (38,5% muških), starosti od 18 do 25 godina, primenjen je Upitnik
za procenu ponašanja (Behavior Report Form) i 100-ajtemska verzija HEXACO-PI-R-a.
Rezultati regresione analize pokazali su da se procena fizičke atraktivnosti i
popularnosti može predvideti na osnovu više Ekstraverzije i nižeg Poštenja. Sličan
rezultat je dobijen i u slučaju predikcije prosečnog broja posećenih žurki mesečno, s tim
što efekat ostvaruje i Savesnost, u negativnom smeru. Prosečan broj ljubavnih
sastanaka u poslednjih godinu dana može se predvideti na osnovu nižeg Poštenja i više
Savesnosti, ali na broj osoba sa kojima je ispitanik izašao, efekat ostvaruje Ekstraverzija,
u pozitivnom smeru, i pripadnost muškom polu. Kada su u pitanju zdravstveno rizična
ponašanja koja su u vezi sa socijalnim aktivnostima, dobijeno je da se veća učestalost
pušenja može predvideti na osnovu pripadnosti ženskom polu, nižih skorova na
Emocionalnosti i Prijatnosti, a višeg na Otvorenosti, dok se veća učestalost konzumacije
alkohola može predvideti na osnovu niskih skorova na Poštenju, Emocionalnosti,
Prijatnosti i Savesnosti. Rezultati ukazuju na to da poštenje ostvaruje najveći broj
doprinosa objašnjenu svih ispitivanih domena, a potom i savesnost u slučaju indikatora
traženja zabave. S druge strane, dok je ekstraverzija najviše povezana sa indikatorima
društvenog statusa i aktiviteta, emocionalnost i prijatnost imaju značajan udeo u
objašnjenju zdravstveno rizičnih ponašanja. Pored očekivanog efekta ekstraverzije i
savesnosti, rezultati ovog istraživanja ukazuju na važnu ulogu poštenja u oblikovanju
socijalnog ponašanja studenata.
Ključne reči: socijalni status, socijalna ponašanja, rizična ponašanja, HEXACO model
20
RELACIJE PROFESIONALNIH INTERESOVANJA MERENIH UPITNIKOM ORVIS SA

DIMENZIJAMA LIČNOSTI IZ HEXACO MODELA
Slobodan Golušin, Jelena Laketić i Bojan Ćuzović

Odsek za psihologiju, Filozofski fakultet u Novom Sadu
Cilj ovog istraživanja predstavlja utvrđivanje povezanosti dimenzija profesionalnih

interesovanja sa dimenzijama ličnosti iz HEXACO modela. U istraživanju je učestvovalo
305 ispitanika (153 osobe muškog i 154 osobe ženskog pola), starosti od 18 do 65
godina. Za ispitivanje profesoinalnih interesovanja korištena je skala ORVIS (Oregon
vocational interest scale) koja sadrži 8 dimenzija profesionalnih interesovanja: vođstvo,
organizaciju, altruizam, kreativnost, analizu, produkciju, avanturu i erudiciju. Osobine
ličnosti su procenjivane putem upitnika HEXACO (HEXACO Personality inventory
revised). Utvrđivanje povezanosti dimenzija ličnosti i dimenzija profesionalnih
interesovanja vršeno je putem multivarijatne analize kovarijanse, a kao kategorijalni
prediktori u analizu su uvršteni pol i stepen stručne spreme. Rezultati analize pokazuju
da su sve dimenzije profesionalnih interesovanja značajno objašnjene prediktorskim
skupom varijabli i procenti objašnjenje varijanse kriterijuma se kreću od R²=0,12 za
produkciju do R²=0,37 za kreativnost. Takođe, sve varijable iz skupa prediktora sem
prijatnosti i stepena stručne spreme su se pokazale kao značajni prediktori dimenzija
profesionalnih interesovanja. Kao značajni prediktori vođstva pokazali su se poštenje
(β=-0,42, p=0,00), ekstraverzija (β=0,20, p=0,00) i otvorenost (β=0,22, p=0,00); kao
značajni prediktori organizacije poštenje (β=-0,36, p=0,00), savesnost (β=0,20, p=0,00)
kao i stepen stručne spreme (β=-0,13, p=0,04); altruizma emocionalnost (β=0,25,
p=0,00), prijatnost (β=0,14, p=0,02) i otvorenost (β=0,17, p=0,00); kreativnosti
otvorenost (β=0,59, p=0,00) i pol (β=-0,18, p=0,05); analize otvorenost (β=0,35,
p=0,00); produkcije otvorenost (β=0,26, p=0,00) i pol (β=0,27, p=0,00); avanture
poštenje (β=-0,19, p=0,00), emocionalnost (β=-0,12, p=0,04), ekstraverzija (β=0,17,
p=0,00) i pol (β=0,23, p=0,02); erudicije emocionalnost (β=0,12, p=0,03) i otvorenost
(β=0,44, p=0,00). Rezultati generalno upućuju na visoku povezanost dimenzija ličnosti i
dimenzija profesionalnih interesovanja, a kao posebno dobar prediktor profesionalnih
interesovanja se pokazala otvorenost (F=21,47, p=0,00).
Ključne reči: Profesionalna interesovanja, ORVIS, HEXACO, multivarijatna analiza

kovarijanse
21
POL I INTERESOVANJA - TIPOLOŠKI PRISTUP
Ilija Milovanović, Dina Fesl, Selka Sadiković i Petar Čolović

Osnovni cilj ovog istraživanja je utvrđivanje razlika u različitim "neprofesionalnim" (engl.

"avocational") interesovanjima između distinktnih grupa muškaraca i žena. Razlike će
biti razmotrene iz perspektive tipološkog pristupa, odnosno "pristupa usmerenog na
osobu", što podrazumeva utvrđivanje specifičnih obrazaca interesovanja u okviru grupa
muškaraca i žena. Uzorak je činio 401 ispitanik, prosečne starosti 36 godina, sa teritorije
Srbije, od kojih je 42% bilo muškog pola. U cilju procene interesovanja primenjen je
upitnik ORAIS. Rezultati komponentne analize ukazuju na postojanje 5 dimenzija
interesovanja u prostoru upitnika ORAIS: Hedonističko-zabavna interesovanja (29%
objašnjene varijanse), Inspirativna interesovanja (26% objašnjene varijanse),
Svakodnevna kućna interesovanja (15% objašnjene varijanse), Maskulina interesovanja
(15% objašnjene varijanse) i Feminina interesovanja (14% objašnjene varijanse). Na
matrici euklidskih distanci između ispitanika, zasnovanih na faktorskim skorovima na
pet izolovanih komponenti, primenjena je „cIValid“ procedura klaster analize, kojom se
optimalno klastersko rešenje bira na osnovu tri koeficijenta homogenosti i četiri indeksa
stabilnosti klastera. Rezultati ukazuju da je, na poduzorku muškaraca, optimalno
rešenje sa tri klastera ekstrahovano "k-means" metodom. Klasteri su interpretirani kao
liberalni tip (N=57; sa povišenim skorom na dimenziji Maskulina interesovanja i
ispodprosečnim skorom na dimenziji Svakodnevna kućna interesovanja),
tradicionalni/konvencionalni tip (N=79; sa ispodprosečnim skorovima na dimenzijama
Feminina interesovanja, Insprativna interesovanja i Hedonističko-zabavna
interesovanja) i adaptirani tip (N=32; sa iznadprosečnim skorovima na dimenzijama
Hedonističko-zabavna interesovanja, Inspirativna interesovanja i Svakodnevna kućna
interesovanja). U slučaju ženskog poduzorka, takođe je kao optimalno odabrano "k-
means" rešenje sa tri klastera, koji su imenovani kao adaptirani tip (N=74; sa
iznadprosečnim skorovima na dimenzijama Hedonističko-zabavna interesovanja,
Inspirativna interesovanja i Svakodnevna kućna interesovanja),
tradicionalni/konvencionalni tip (N=76; sa ispodprosečnim skorovima na dimenzijama
Hedonističko-zabavna interesovanja, Inspirativna interesovanja i Maskulina
interesovanja) i liberalni tip (N=84; sa iznadprosečnim skorom na dimenziji Feminina
interesovanja i ispodprosečnim skorom na dimenziji Svakodnevna kućna interesovanja).
Primenom jednosmerne analize varijanse utvrđena je statistički značajna razlika u
interesovanjima između liberalnog i tradicionalnog tipa, ali i između liberalnog i
adaptiranog tipa muškaraca (F = 26.00, p < .01). Istim postupkom utvrđena je statistički
značajna razlika u interesovanjima između sva tri klastera ženskog poduzorka (F =
75.97, p < .01). Rezultati ukazuju da se orijentisanost ka različitim interesovanjima kod
distinktnih grupa muškaraca i žena razlikuju, pri čemu doprinos njihovom razlikovanju
daju podjednako sve dimenzije interesovanja.
Ključne reči: interesovanja, polne razlike, ORAIS

22
DIMENZIJE REVIDIRANE TEORIJE OSETLJIVOSTI NA POTKREPLJENJE I

SOCIODEMOGRAFSKE KARAKTERISTIKE KAO PREDIKTORI MUZIČKIH
PREFERENCIJA
Biljana Otašević
U radu je prikazano istraživanje usmereno na ispitivanje relacija dimenzija

reformulisane Teorije osetljivosti na potkrepljenje i sociodemografskih varijabli sa
dimenzijama muzičkih preferencija. Na uzorku od 213 ispitanika oba pola, starosti
između 14 i 65 godina, primenjeni su Upitnik za procenu osetljivosti na potkrepljenje
(UOP) i Test muzičkih preferencija (TMP). Latentna struktura muzičkih preferencija
ispitana je analizom glavnih komponenti, a relacije su ispitane primenom multivarijatne
analize kovarijanse, u kojoj su prediktorske kontinuirane varijable bile skorovi na
dimenzijama reformulisanog Grejovog modela ličnosti, i starost ispitanika; prediktorske
kategorijalne varijable pol i stepen stručne spreme, a kriterijumi su faktorski skorovi na
dimenzijama upinika TMP. Analizom glavnih komponenti izolovano je pet značajnih
dimenzija muzičkih preferencija, a potom su im dodeljeni sledeći nazivi: Prefinjeni,
Lagani, Savremeni, Intenzivni i Buntovnički. MANCOVA je pokazala da su relacije skupa
prediktora sa svih pet glavnih komponenti značajne. Procenat objašnjene varijanse
glavnih komponenti je za faktor Prefinjeni R²=0.09, p<.05; za Lagani R²=0.08, p<.05; za
Savremeni R²=0.26, p<.001; za Intenzivni R²=0.11, p<.01; za Etno R²=0.28, p<.001.
Značajne multivarijatne efekte ostvarili su starost, Osetljivost na signale nagrade i
Borba. Statistički značajne parcijalne doprinose u predviđanju preferencija ka
Prefinjenoj muzici ostvaruju Osetljivost na signale nagrade i niža Borba. Statistički
značajne parcijalne doprinose u predikciji preferencije za Laganu muziku ostvaruju niži
nivo obrazovanja i starost. Prediktori koji imaju statistički značajan parcijalni doprinos
objašnjenju preferencije Savremene muzike jesu niža starost i Osetljivost na signale
nagrade. Statistički značajan parcijalni doprinos predikciji preferencije Intenzivne
muzike ima varijabla starost (negativno). Statistički značajan parcijalni doprinos
predviđanju preferencije ka Etno komponenti ostvaruju starost, muški pol i Borba.
Ključne reči: muzičke preferencije, dimenzije ličnosti, sociodemografske varijable,

reformulisani Grejov model ličnosti, multivarijatna analiza kovarijanse
23
KONSTRUKCIJA REVIDIRANE VERZIJE UPITNIKA ZA MERENJE PRIJEMČIVOSTI

ZA KNJIŽEVNA UMETNIČKA DELA (UPK-R)
Filip Nenadić, Milan Oljača i Petar Čolović

Odsek za psihologiju, Filozofski fakultet, Novi Sad
Dosadašnja istraživanja koja su se bavila individualnim razlikama među čitaocima

uglavnom su ih delila na eksperte i neeksperte. Međutim, postoje i operacionalizacije
(npr. Literary Response Questionnaire), koji razlike među čitaocima tretiraju kao
dimenziju, a ne kategoriju. Na našim prostorima i domaćem uzorku razvijan je upitnik za
merenje prijemčivosti za književna umetnička dela (UPK), sa tri dimenzije: Temeljno
čitanje, Nezainteresovanost i Prepuštanje tekstu. Cilj ovog rada je da ponudi revidiranu,
skraćenu verziju upitnika.
Uzorak je činilo 733 ispitanika oba pola (79% ženskog) starosti od 15 do 70 godina.
Ispitanici su upitnik UPK popunjavali putem interneta u okviru platforme Google Forms.
Eksplorativna faktorska analiza minimalnog ranga (minimum rank factor analysis)
sprovedena je u programu Factor. Kao kriterijum za odabir broja faktora korišćena je
optimalna implementacija paralelne analize, a faktori su rotirani upotrebom Promax
rotacije. U sedam iteracija, zbog ekstremnih proseka, skjunisa i kurtozisa ili nezasićenja
nijednog faktora, isključeno je 17 stavki, te konačna revidirana verzija sadrži 32 stavke.
Ekstrahovana su dva korelirana faktora (r = .55) koja objašnjavaju 57% varijanse stavki
(KMO = .93). Prvi faktor, nazvan Temeljno čitanje (α = .87), zasićuje 14 stavki. Svih 14
stavki pripadaju faktoru Temeljno čitanje izdvojenom u prvom uzorku. Ovaj faktor
obuhvata indikatore tendencije da se obraća pažnja na jezičke konstrukcije, razmišljanje
o pročitanom i emotivnu osetljivost na sadržaj teksta i osećanja likova. Drugi faktor,
nazvan Uživanje u čitanju (α = .92), zasićuje 18 stavki. Deo stavki pripada ranijem
faktoru Prepuštanja tekstu, a deo ranijem faktoru Nezainteresovanosti. Tipične stavke
odnose se na (ne)zamornost čitanja, uživanje u čitanju i „utonjavanje“ u tekst, tj.
zaboravljanje na okruženje tokom čitanja.
Ključne reči: UPK, UPK-R, čitanje, književnost, prijemčivost
24
3. PSIHOLOGIJA U SARADNJI SA DRUGIM STRUKAMA

Voditelj: Dobrinka Kuzmanović
Institut za psihologiju, Beograd
Savremena psihologija razvija se u pravcu proširivanja spektra fundamentalnih saznanja

i empirijski proverenih praksi ulazeći time u skoro sve sfere ljudske delatnosti. Ovaj
razvoj pre svega duguje izlasku iz svojih tradicionalnih okvira, interesovanjem za teme i
probleme koji su se nalazili izvan njenog polja ili su bile na granici, a pre svega
saradnjom s drugim naukama. Povezivanjem s drugim naukama, koje često nisu ni
srodne, psihologija kao nauka, postaje bogatija u pogledu istraživačke metodologije,
standarda profesionalnog rada, uslova i situacija za primenu istraživačkih nalaza.
Postoji evidencija (npr. repozitorijumi naučne građe, naučni i stručni časopisi,
sveobuhvatni istraživački projekti) koji jasno dokumentuju da je psihologija kao nauka
interdisciplinarna. Pitanje je u kojoj meri ova ocena važi za akademsku psihologiju i
istraživačke projekte koji se realizuju u Srbiji. U ovom simpozijumu biće prikazan deo
interdisciplinarnih istraživanja čiji naučni timovi broje i psihologe. Radovi dolaze iz
različitih oblasti, imaju različita područja primena i pokazuju da saradnja psihologa s
drugim strukama (tehničke nauke, matematika, ekonomija, zdravstvo) rezultira novim i
funkcionalnim saznanjima.
RAZVOJ ROBOTA KAO ASISTIVNE TEHNOLOGIJE U TERAPIJI DECE – PSIHOLOZI

KAO DEO INTERDISCIPLINARNOG TIMA
Marina Oros, Ivan Jerković

Cilj projekta Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja br. III44008 pod
nazivom “Razvoj robota kao sredstva za pomoć u prevazilaženju teškoća u razvoju
dece” je razvoj robota kao asistivne tehnologije u terapiji dece. Posao psihologa u
ovakvom timu je najznačajniji u početnim i završnim fazama projekta, kao i u njegovoj
evaluaciji kada robot bude zaista implementiran u rad sa decom. Neka od prvobitnih
pitanja koja su nam bila postavljena su sledeća: Kako robot treba da izgleda, ponaša se,
komunicira sa detetom, pa da ostvari najbolji mogući uticaj u terapiji dece? Kakve
osobine treba da poseduje i ispoljava tj. kakva treba da je ličnost robota? Koje emocije
treba da pokazuje? Kako povećati verovatnoću da dete doživi robota pozitivno i da
robot bude motivator? Ciljna grupa korisnika robota su deca sa blažim oblicima
cerebralne paralize, a robot bi se koristio u okviru rehabilitacione terapije – fizikalne i
radne terapije i logopedskog tretmana. U okviru projekta do sada je sprovedeno
nekoliko studija. Prva se odnosila na dečiju percepciju robota i preferenciju izgleda
robota. Deca su imala priliku da biraju od nekoliko skica robota jednu koja im se najviše
dopada i koju su trebali obojiti, opisati i odrediti pol robota. Rezultati su pokazali da
25
deca preferiraju robote oblijih ivica, kompaktnih i zdepastih sa više femininim crtama.
Polne razlike u dečijim preferecnijama ukazuju na veću polnu tipiziranost dečaka.
Dominantno birana boja je plava ili neka od varijanti koja uključuje plavu boju. Rezultati
su poslužili kao vodilja konstruktorima robota. Druga studija uključivala je roditelje i
procenu njihovih stavova i prihvaćenosti robota kao dela terapije dece. Rezultati su
pokazali da su žene skeptičnije u odnosu na očeve, kao i da imaju specifične strahove u
odnosu na to da će robot uplašiti dete ili dete oštetiti robota. Treća studija ispitivala je
stavove prema robotima i percepciju robota u opštoj populaciji. Rezultati su pokazali da
su u proseku stavovi pozitivni, a da postoje polne razlike i da muškarci imaju pozitivniji
stav. Takođe, dve trećine ispitanika bira sliku humanoidnog robota kao sliku koja najviše
odgovara njihovoj predstavi, ali najpozitivniji stav imaju oni koji biraju sliku industrijskog
robota. Dalji rad usmeren je na ispitivanje faktora prihvatanja robota prilikom prvog
kontakta deteta i robota, kao i razlike u predstavama robota na različitim uzrastima.
Ključne reči: robot, psiholog, interdisciplinarni pristup, deca sa teškoćama u razvoju
EFEKAT SOCIO-EKONOMSKOG STATUSA NA UČENIČKA POSTIGNUĆA U SRBIJI
Mladen Stamenković
Ekonomski fakultet, Univerzitet u Novom Sadu
Obrazovanje predstavlja jedan od osnovih mehanizama formiranja ljudskog kapitala i

jedna od glavnih determinanti privrednog rasta. Stoga, unapređenje obrazovanja na
svim nivoima predstavlja nužan uslov za dugoročno održiv privredni i društveni
napredak Srbije. Reforme kojima bi se unapredio kvalitet i dostupnost obrazovanja svim
socijalnim slojevima predstavljaju dugoročan proces čije trajanje znatno prevazilazi
dužinu mandata jedne vlade. Zbog toga reforme obrazovanja mogu da sprovedu samo
vlade koje vode računa o dugoročnim interesima društva, a ne samo o kratkoročnim
političkim interesima. Nekvalitetno obrazovanje, sa stanovništa ekonomije predstavlja
jedan od oblika neproduktivnog rasipanja resursa. Poboljšanje kvaliteta obrazovanja,
kojim podstiče na argumentovano kritičko mišljenje, nije važno samo sa stanovništa
produktivnosti nego i sa stanovništa uspešnog funkcionisanje demokratksogh društva.
U ovom radu analizirane su determinantne učeničkih postignuća, sa posebnim osvrtom
na uticaj socio-ekonomskog faktora. Ukazuje se na jasne razlike u uspehu učenika u
zavisnosti od različitog socio-ekonomskog statusa. Kada je reč o osnovnom i srednjem
obrazovanju, pravedniji obrazovni sistem, u kome svi đaci imaju podjednake šanse za
dalji napredak predstavljaće jedan od najvećih izazova obrazovnih reformi u 21. veku.
Srbija ima jasno izražene razlike u uspehu učenika u zavisnosti od njihovog ekonomsko-
socijalnog statusa. Razlika između 25% najbogatije i 25% najsiromašnije dece iznosi 77
poena na PISA skali. Ova razlika predstavlja razliku u znanju koje se postiže za oko dve
godine školovanja.
Instrumenti koji mogu uticati na smanjenje ovakve razlike moraju biti usmereni na
kreiranju jednakih šansi u smislu daljeg školovanja. Oslanjajući na primenu više-
26
kriterijumske analize, specifično ELECTRE metode, potvrđuje se kvalitet gimnazija kao

najboljeg obrazovnog profila. Strategija razvoja obrazovanja predviđa povećanje broja
učenika koji upisuju ovaj profil, kao najbolji način za uvećanje broja visokoobrazovanih.
Pored toga neophodno je omogućiti đacima iz nižih socio-ekonomskih grupa pristup
ovom obrazovnom profilu, verovatno stimulcijama u vidu stipendija i smanjenjem
potreba za privatnim časovima, koji siromašnim učenicima nisu dostupni kako slabiji
socio-ekonomski položaj ne bi uticao na dalje školovanje. Pravilno kreirana državna
intervencija, uz očekivani pozitivni vršnjački efekat može da dovede, kako do većih
postignuća naših đaka tako i do daleko kvalitetnijeg i pravednijeg obrazovnog sistema,
cilja koji će u bliskoj budućnosti zauzimati primat pri kreiranju obrazovne politike.
Ključne reči: PISA, ELECTRE, ekonomija obrazovanja, srednjoškolsko obrazovanje
ZDRAVLJE NA MENIJU: UPOTREBA INFORMATIČKE TEHNOLOGIJE U

SLUŽBI REGULACIJE TELESNE TEŽINE I PREHRAMBENOG PONAŠANJA1
Vesna Gavrilov-Jerković, Dragana Brdarić

Odsek za psihologiju, Filozofski fakultet Novi Sad
Rezultati ispitivanja efikasnosti tretmana prekomerne uhranjenosti ukazuju da je

regulacija telesne težine teško, retko i kratkoročno dostižan cilj sa značajnim
odustajanjima klijenata ili čestim recidivima. U novije vreme, sve je više nalaza da bi
onlajn psihološki programi redukcije telesne mase mogli biti efikasna alternativa
medicinskim programima zbog lake dostupnosti većem broju korisnika i zbog
mogućnosti da se sadržaj i tempo korišćenja programa prilagođava potrebama
klijenata, što je ukazalo na potrebu saradnje stručnjaka iz oblasti psiholoških modela
promene ponašanja i stručnjaka iz oblasti informatike.
U skladu sa navedenim nalazima i trendom razvoja oblasti, istraživački tim Odseka za
psihologiju u Novom Sadu je u saradnji sa timom programera pokrenuo istraživačko-
akcioni projekat konstrukcije prvog interaktivnog psihološkog onlajn programa za
usvajanje zdravih oblika prehrambenog ponašanja. U pitanju je program koji se
sprovodi kroz tri faze: prve, dijagnostičke u kojoj se procenjuje stadijum spremnosti
klijenta da menja ponašanje, druge, koja podrazumeva aktivno korišćenje programa i
treće, koja obuhvata analizu podataka prikupljenih od klijenata tokom korišćenja
programa.
Onlajn program, „Zdravlje na meniju“, rukovođen je teorijskim modelima promene
zdravstvenog ponašanja. Sačinjene su dve paralelne verzije programa. Svaka verzija ima
1
Rad je deo projekta finasiranog od Sekretarijata za nauku i tehnološki razvoj Autonomne Pokrajine
Vojvodine pod nazivom « Doprinos psiholoških faktora i interaktivnog onlajn programa promeni
prehrambenog ponašanja prekomerno uhranjenih i gojaznih osoba « broj : 114-451-4866/2013-03
27
po 60 zadataka. Sadržaji prve verzije programa su kreirani i organizovani u skladu sa

Transteorijskim modelom promene ponašanja tako da su intervencije usklađene sa
klijentovim stadijumom promene, dok se u drugoj verziji korisnicima ostavlja sloboda
da sami pristupaju zadacima po svom nahođenju.
Program je sačinjen tako da omogućava istraživačima da podatke o ispitanicima čuvaju
na zaštićenom serveru, kao i da na automatizovan način prikupljaju podatke o njihovoj
aktivnosti tokom korišćenja i promenama koje tokom tog korišćenja postižu. U sklopu
programa je takođe omogućeno randomizirano raspoređivanje korisnika u jednu od dve
navedene verzije programa.
Naslovna stranica programa se nalazi na url adresi: www.zdravljenameniju.com. U toku
je prijavljivanje korisnika i njihovo naizmenično, randomizirano uključivanje u korišćenje
jedne od dve verzije programa. U saopštenju će biti predstavljen sadržaj programa,
preliminarni rezultati njegovog korišćenja i diskutovane prednosti i ograničenja ovakvog
pristupa regulaciji zdravstvenog ponašanja.
Ključne reči: onlajn program, regulacija telesne težine, transteorijski model promene
ponašanja
VIŠEKRITERIJUMSKO DONOŠENJE ODLUKA U PROCENI EFIKASNOSTI

GIMNAZIJA U NASTAVI MATEMATIKE – METOD ELECTRA
Ivan Anić
Matematički fakultet, Beograd
Cilj ovog rada bio je utvrditi u kojoj meri je gimnazijski program u vezi sa matematičkim
postignućima učenika i koliko umanjuje anksiozonost u vezi sa nastavom matematike. U
istraživanju je učestvovalo 1165 učenika prvog i 1033 učenika četvrtog razreda iz 32
gimnazije u Srbiji. Svi učesnici su, bez obzira na uzrast, rešavali test koji se sastojao od
četiri subtesta, odnosno faktora. U prvom delu učenici su rešavali šest izabranih PISA
zadataka, odnosno matematičkih problema smeštenih u kontekst svakodnevnog života
s različitih nivoa, dok se drugi deo testa sastojao od relevantnih, klasičnih matematičkih
zadataka iz TIMSS istraživanja. U trećem subtestu učenici su procenjivali svoj odnos
prema nastavi matematike i matematici generalno, a u četvrtom delu svoju anksioznost
u pogledu matematike.
Za svaki od navedenih subtestova, odnosno faktora, kasnije su računata po dva
kriterijuma, što znači da je svaka škola dobijala ocene na osam kriterijuma. Prvi
kriterijum svakog faktora bila je razlika između učenika četvrtog i prvog razreda,
odnosno koliki je napredak u starijem razredu ostvaren, dok je drugi kriterijum bio
pozicija škole u uzorku na osnovu prosečnog postignuća njenih učenika. Ocena na
svakom od osam kriterijuma kretala se u rasponu od 1 do 5. Procena efikasnosti
gimnazije u pogledu nastave matematike vršena je na osnovu modifikacije metode
ELECTRE 1 za višekriterijumsko donošenje odluka sa pragom saglasnosti 0.6, odnosno
nesaglasnosti 0.4. Ovom analizom izdvojene su škole u kojima tokom školovanja rastu
28
postignuća učenika, a anksioznost u vezi s matematikom opada, kao i one u kojima je

ovaj trend obrnut.
Faktori koji izazivaju anksioznost u nastavnim situacijama mogu se relativno lako
registrovati i kontrolisati. Implikacija dobijenih rezultata jeste postojanje potreba za
kultivisanje sposobnosti nastavnika da prepoznaju i na odgovarajući način reaguju na
znake učeničke anksioznosti. Osim navedenog, značajan bi bio rad u školi na negovanju
saradničke atmosfere i poverenja između nastavnika i učenika.
Ključne reči: nastava matematike, ansioznost, učenička postignuća
4. PEDESET NIJANSI ODBRANE OD STRESA

Voditelji: Vesna Gavrilov-Jerković, Veljko Jovanović
Filozofski fakultet, Novi Sad
Uvodno izlaganje
Dugo vremena unazad, psiholozi u oblasti mentalnog zdravlja dominantno su izučavali

faktore i uslove koji doprinose razvoju psihopatoloških stanja. Poslednjih nekoliko
decenija sve veći broj teoretičara i istraživača prepoznaje da se značajni saznajni
potencijali nalaze upravo u proučavanju faktora koji doprinose da se ljudi razviju u
zadovoljna i funkcionalna bića. Kroz brojna istraživanja izdvojeni su psihološki
mehanizmi i procesi koji su povezani sa psihološkim blagostanjem osobe čije prisustvo
povećava verovatnoću ne samo da osoba ne razvije neke psihopatološke obrasce
ponašanja i doživljavanja nego i da učestalije doživljava sreću, prijatnost i zadovoljstvo
kao i da ostvaruje kvalitetnije relacije sa okolinom ili da bude aktivna i posvećena svojim
aktivnostima. Osim teorijskog, prepoznat je i praktičan značaj ovakvih saznanja pošto
uvid u mehanizme koji doprinose dobroj adaptaciji otvara prostor i daje smernice za
različite interventne i promotivne programe. Međutim, istraživanja u ovoj oblasti pate
od izvesnih manjkavosti koja usporavaju proces saznanja i ostavljaju neka pitanja
nerazjašnjena. Tako je najveći broj istraživanja kros-sekcionog tipa čime se
onemogućava da se istraži da li su ovi mehanizi samo korelati ili su suštinske
determinante mentalnog zdravlja kao i da li se može govoriti o dugoročnim efektima
protektivnih faktora. Takođe, prvenstveno se istražuju glavni efekti faktora psihološke
otpornosti a da se retko uzimaju u obzir faktori konteksta, odnosno njihovi eventualni
interaktivni efekti sa aktuelnim stresorima. U simpozijumu koji je organizovan kroz šest
saopštenja pokušali smo da prevaziđemo neka od ovih ograničenja i da kroz ponovljena
merenja i longitudinalnu perspektivu istražimo ulogu potencijalnih protektivnih
mehanizama i procesa i to upravo u kontekstu izloženosti osobe različitim negativnim
događajima. Obuhvaćeni su mehanizmi i procesi za koje postoje nalazi da predstavljaju
korelate mentalnog zdravlja, kao što su izloženost ranim averzivnim iskustvima,
pozitivna očekivanja, strategije prevladavanja, strategije afektivne regulacije i smisao
29
života. U svim saopštenjima autori se bave pitanjem kako ovi faktori doprinose
subjektivnom blagostanju i to specifično u kontekstu aktuelnog stresa. Biće diskutovane
teorijske i praktične implikacije dobijenih rezultata koji ukazuju na veoma kompleksnu
promotivnu i protektivnu ulogu istraživanih mehanizama relevantnih za prevazilaženje
stresa i unapređenje blagostanja.
PRVI I POSLEDNJI DANI STRESA: MODERACIONA ULOGA AVERZIVNIH

ISKUSTAVA U DETINJSTVU U RELACIJI IZMEĐU IZLOŽENOSTI AKTUELNIM
STRESORIMA I MERA PSIHOLOŠKE ADAPTACIJE2
Milica Lazić, Vesna Gavilov-Jerković

Cilj ovog istraživanja je da se utvrdi na koji način negativno iskustvo koje je osoba
doživela za vreme odrastanja utiče na spososbnost suočavanja sa stresorima u
odraslom dobu. Na osnovu dosadašnjih istraživanja je pokazano da su rezultati koji se
bave ovom temom nekonzistentni. Sa jedne strane, veliki broj istraživanja pokazuje da
negativno rano iskustvo predstavlja isključivo faktor rizika čineći osobu reaktivnijom
kada se aktuelno suočava sa stresorima (teorija o stres senzitizaciji). Izloženost
negativnim ranim iskustvima može dovesti do toga da osoba postane generalno
reaktivnija na aktuelne stresore, odnosno da bude više reaktivna na stresore niskog ili
visokog intenziteta. Sa druge strane, neka istraživanja pokazuju da umereni nivo
izloženosti ranom stresu može zaštiti osobu od aktuelno stresnih situacija, budući da su
te osobe mogle da nauče adaptivnije strategije suočavanja, ali i da steknu osećaj
kontrolabilnosti nad stresnom situacijom (teorija o stres imunizaciji). U poređenju sa
njima osobe bez ili sa preplavljujućim averzivnim iskustvima su reaktivnije na aktuelne
stresore. Budući da su neki od ovih nalaza u skladu sa kognitivnim i afektivnim dijateza-
stres modelima kao mera psihološke adaptacije su korišćene afektivna i kognitivna
komponenta subjektivnog blagostanja, ali i opšti uspeh studenata.
Istraživanje je sprovedeno na 283 studenta Univerziteta u Novom Sadu u tri kruga
istraživanja, na svakih šest meseci. Korišćeni su: subskala Nerazrešene porodične
traumatizacije, revidirane verzije Upitnika za procenu afektivnog vezivanje (UPIPAV-R)
(T1); Ček lista životnih događaja prilagođena studentskoj populaciji (CLLE) (T2); Srpski
inventar afekata baziran na PANAS-X (SIAB-PANAS), Skala zadovoljstva životom (SWLS) i
prosečna ocena u toku studiranja (T3).
Za proveru linearne i nelinearne moderacione uloge ranog averzivnog iskustva
primenjena je hijerarhijska regresiona analiza. Dobijeno je da rana izloženost
negativnim iskustvima koja je umerenog ili niskog intenziteta predstavlja protektivni
2
Rad je nastao kao deo projekta „Nasledni, sredinski i psihološki činioci mentalnog zdravlja" koji finansira
Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije (projekat broj 179006)
30
faktor u situaciiji kada je osoba aktuelno izložena različitom broju stresora, a kada se
kao mera koristi procena generalnog zadovoljstva životom. Izloženost stresorima
visokog intenziteta u detinjstvu dovodi do toga da će osoba kada se nađe u situaciji
učestalih aktuelnih stresora generalno život procenjivati kao manje zadovoljavajući.
Averzivna iskustva u detinjstvu ne menjaju način na koji osoba reaguje na aktuelne
stresore, ukoliko se kao mera psihološke adaptacije koristi afektivna komponenta
subjektivnog blagostanja i prosečna ocena u toku studiranja. Biće diskutovan značaj
ovih rezultata u kontekstu različitih teorija.
Ključne reči: subjektivno blagostanje, rana negativna iskustva, stress
DA LI OPTIMIZAM BOJI SVET U RUŽIČASTO I U SUSRETU SA NEGATIVNIM

ŽIVOTNIM DOGAĐAJIMA? 3
Veljko Jovanović, Dragana Brdarić, Milica Lazić

Optimizam se u psihologiji najčešće određuje kao relativno stabilna dispozicija, koju

odlikuju generalna pozitivna očekivanja u vezi sa budućnošću. Teorijski modeli
pretpostavljaju da bi očekivanja koja osoba ima u vezi sa ishodima u budućnosti trebalo
da imaju opsežne efekte na ponašanje osobe, tj. da u značajnoj meri određuju načine
na koje osoba rešava probleme, stepen upornosti koji ulaže u ostvarenje svojih ciljeva,
kao i strategije suočavanja sa negativnim životnim događajima. Međutim, do sada je
sproveden mali broj longitudinalnih istraživanja koja su proveravala da li optimizam ima
generalno pozitivne efekte na blagostanje pojedinca i da li ima zaštitnu ulogu u
kontekstu stresnih iskustava. Ovo je za cilj imalo da odgovori na sledeća dva pitanja: a)
kakve efekte optimizam ima na zadovoljstvo životom i emocionalni distres tokom dve
godine?; b) da li visok optimizam predstavlja zaštitni činilac u susretu sa negativnim
životnim događajima?
U istraživanju je učestvovalo 316 studenata (85% devojaka) Univerziteta u Novom Sadu,
prosečne starosti 20 godina. Ispitanici su u prvom merenju (T1) popunili meru
dispozicionog optimizma, a u drugom (T2, nakon godinu dana) i trećem merenju (T3,
nakon dve godine) mere negativnih životnih događaja, zadovoljstva životom i
emocionalnog distresa. Rezultati su pokazali da je visok optimizam povezan sa većim
zadovoljstvom životom (za T2: β = .45, p < .01; za T3: β = .40, p < .01) i nižim
emocionalnim distresom (za T2: β = -.35, p < .01; za T3: β = -.26, p < .01) u oba merenja,
potvrđujući njegovu ulogu kao promotivnog faktora mentalnog zdravlja. Sa druge
strane, protektivna uloga optimizma u kontekstu negativnih životnih događaja je
3
31
potvrđena samo u slučaju zadovoljstva životom procenjivanog nakon dve godine (β =

.17, p < .01). Rezultati su pokazali da osobe sa višim optimizmom u slučaju većeg broja
negativnih događaja imaju više zadovoljstvo životom od osoba sa nižim optimizmom. Sa
druge strane, osobe sa različitim nivoom optimizma se u susretu sa negativnim životnim
događajima ne razlikuju u nivou emocionalnog distresa koji doživljavaju. Nalazi ovog
istraživanja podržavaju značaj optimizma za blagostanje pojedinca i ukazuju da se
njegovi pozitivni efekti ispoljavaju nezavisno od konteksta stresa.
Ključne reči: optimizam, zadovoljstvo životom, distres, negativni životni događaji
A ŠTA DA RADIM KADA ODU PRIJATELJI MOJI: ULOGA STRATEGIJA

PREVLADAVANJA STRESA U RELACIJI IZMEĐU IZLOŽENOSTI NEGATIVNIM
ŽIVOTNIM DOGAĐAJIMA I MERA PSIHOLOŠKE ADAPTACIJE4
Dragan Žuljević, Veljko Jovanović

Uloga strategija prevladavanja u izlaženju na kraj sa stresnim životnim događajima dugo

je godina tema psiholoških istraživanja. Međutim, dosledni nalazi o njihovoj preciznoj
ulozi u dostizanju i održavanju psihološkog blagostanja, naročito oni izvedeni iz
longitudinalnih studija predstavljaju pravu retkost. Cilj ovog istraživanja bila je detaljna
provera njihove dugoročne uloge u adaptaciji na neprijatne životne okolnosti kod
studenata u Srbiji.
U istraživanju je učestvovalo 554 studenata Univerziteta u Novom Sadu, dominantno
ženskog pola (85%), prosečne starosti 19 godina. Strategije prevladavanja procenjivane
su Indikatorom strategija prevladavanja (CSI) koji omogućuje nezavisne skorove za
strategije Rešavanje problema, Traženje socijalne podrške i Izbegavanje. Godinu dana
nakon toga, ispitanici su dali podatak o prosečnoj oceni na studijama, te su im zadati
Ček lista životnih događaja prilagođena studentskoj populaciji (CLLE), Srpski inventar
afekata baziran na PANAS-X (SIAB-PANAS), Skala zadovoljstva životom (SWLS) i Skala
depresivnosti, anksioznsti i stresa 21 (DASS-21).
Za proveru moderacione uloge strategija prevladavanja primenjena je linearna
hijerarhijska regresiona analiza. Rezultati sugerišu da intenzitet negativnih životnih
događaja značajno predviđa stepen distresa i intenzitet negativnog afekta, pozitivan
afekat predviđa graničnom značajnošću značajnosti, dok povodom kriterijuma
uspešnosti na studijama i zadovoljstva životom ne manifestuje značajni prediktivni
potencijal. Strategija Rešavanja problema značajno predviđa pozitivan (ß = .21; p < .01) i
negativan afekat (ß = -.10; p < .05), te zadovoljstvo životom (ß = .16; p < .01), dok
4
32
strategija Izbegavanja manifestuje glavni efekat na pozitivan (ß = -.18; p < .01) i

negativan afekat (ß = .26; p < .01), zadovoljstvo životom (ß = -.15; p < .01) i generalni
distres (ß = .28; p < .01). Strategija Traženje socijalne podrške nije manifestovala
značajan prediktivni potencijal na bilo kom kriterijumu. Takođe, uspešnost na studijama
ne može se predvideti nijednom od strategija prevladavanja stresa. S obzirom na
odsustvo interakcionih efekata bilo koje od strategija pevladavanja sa intenzitetom
doživljaja negativnih životnih događaja u predviđanju opisanih kriterijuma, možemo
zaključiti da strategije prevladavanja stresa u ovim relacijama nemaju moderacionu
ulogu, te da se manje oslanjanje na izbegavajuće strategije i veće oslanjanje na
strategije rešavanja problema mogu smatrati promotivnim, ali ne i protektivnim
faktorima u reakciji mladih odraslih osoba na negativne životne događaje. Biće
diskutovane teorijske i praktične implikacije ovih nalaza.
Ključne reči: Strategije prevladavanja stresa, psihološko blagostanje, životni događaji.
WELL, IT`S CRYING TIME AGAIN: ULOGA STRATEGIJA AFEKTIVNE

REGULACIJE U RELACIJI IZMEĐU IZLOŽENOSTI NEGATIVNIM ŽIVOTNIM
DOGAĐAJIMA I MERA PSIHOLOŠKE ADAPTACIJE5
Darja Radović, Dragan Žuljević

Strategije emocionalne regulacije predstavljaju konkretne načine kojima ljudi regulišu

svoje emocije i upravljaju njima. Cilj ovog istraživanja bio je detaljna provera njihve
uloge u psihološkoj adaptaciji na stres mladih odraslih ljudi u Srbiji u susretu sa
negativnim životnim događajima.
U istraživanju je učestvovalo 586 studenata Univerziteta u Novom Sadu, dominantno
ženskog pola (83%), prosečne starosti 19 godina. Strategije afektivne regulacije
procenjivane su Upitnikom afektivnih stilova (ASQ) koji omogućuje nezavisne skorove
za strategije Prikrivanje, Prilagođavanje i Tolerisanje. Godinu dana nakon toga,
ispitanicima su zadati Ček lista životnih događaja prilagođena studentskoj populaciji
(CLLE), Srpski inventar afekata baziran na PANAS-X (SIAB-PANAS), Skala zadovoljstva
životom (SWLS) i Skala depresivnosti, anksioznsti i stresa 21 (DASS-21), te im je zatražen
podatak o prosečnoj oceni tokom studiranja.
Za proveru moderacione uloge afektivnih stilova primenjena je linearna hijerarhijska
regresiona analiza. Rezultati sugerišu da intenzitet negativnih životnih događaja
značajno predviđa stepen distresa i intenzitet negativnog afekta, pozitivan afekat
predviđa graničnom značajnošću značajnosti, dok povodom kriterijuma uspešnosti na
5
Rad je nastao kao deo projetka „Nasledni, sredinski i psihološki činioci mentalnog zdravlja" koji finansira
33
studijama i zadovoljstva životom ne manifestuje značajni prediktivni potencijal. Osobe

koje se prilagođavaju emocionalno zahtevnim situacijama značajno će više doživljavati
pozitivni afekat i zadovoljstvo životom, a manje negatvni afekat i opštu uznemirenost,
dok je upravo sprotno sa osobama koje prikrivaju svoja emocionalna stanja. Stil
Tolerisanja emocionalnih stanja nije manifestovao značajnu povezanost sa bilo kojim
kriterijumom. Takođe, uspešnost na studijama ne može se predvideti nijednim od
strategija afektivnih stilova. S obzirom na odsustvo interakcionih efekata bilo kog stila
sa intenzitetom doživljaja negativnih životnih događaja u predviđanju opisanih
kriterijuma, možemo zaključiti da strategije afektivne regulacije u ovim relacijama
nemaju moderacionu ulogu, te da se manje oslanjanje na prikrivanje i veće oslanjanje
na prilagođavanje mogu smatrati promotivnim, ali ne i protektivnim faktorima u reakciji
mladih odraslih osoba na negativne životne događaje. Biće diskutovane teorijske i
praktične implikacije ovih nalaza.
Ključne reči: Emocionalna regulacija, psihološko blagostanje, životni događaji.
SELF-EFIKASNOST: PROMOTIVNA I/ILI PROTEKTIVNA ULOGA U KONTEKSTU

NEGATIVNIH ŽIVOTNIH DOGAĐAJA? 6
Nikolija Rakočević, Danica Marković

Self-efikasnost se najčešće definiše kao uverenje ljudi da su sposobni da preduzmu

određene akcije, odnosno da ostvare svoje ciljeve uprkos preprekama na koje nailaze,
što znači da su to uverenja koja determinišu način na koji će se osoba osećati, misliti,
ponašati i kako će se motivisati. Dosadašnja istraživanja nesumnjivo pokazuju da je self-
efikasnost povezana sa funkcionisanjem i zdravljem ljudi, pri čemu se visoka self-
efikasnost povezuje sa regulacijom stres procesa, izraženijim blagostanjem, boljom
adaptacijom i oporavkom na akutni i hronični distres, dok se niska self-efikasnost
povezuje sa mnoštvom simptoma anksioznosti i depresije, te nižim nivoima
subjektivnog blagostanja. S obzirom da je većina sprovedenih istraživanja, koja su se
bavila ovom tematikom, kros-sekcionog tipa, nedostaju podaci o dugoročnim efektima
self-efikasnosti. U tu svrhu, organizovali smo longitudinalno istraživanje sa ciljem da
proverimo na koji način self-efikasnost dugoročnije predviđa indikatore blagostanja u
kontekstu aktuelnog stresa. Specifičnije, zanimalo nas je da li self-efikasnost ima
promotivnu ili protektivnu ulogu u odnosu između negativnih životnih događaja i
indikatora blagostanja, konkretno, zadovoljstva životom, distresa i pozitivnog i
negativnog afekta.
6
34
U istraživanju je učestvovalo 314 studenata Univerziteta u Novom Sadu, od čega su

85.6% činile devojke, prosečne starosti 20 godina. U prvom merenju (T1) ispitanici su
popunili meru self-efikasnosti, a u drugom (T2, nakon godinu dana) i trećem merenju
(T3, nakon dve godine) mere negativnih životnih događaja, zadovoljstva životom,
distresa i pozitivnog i negativnog afekta. Rezultati su pokazali da je self-efikasnost imala
promotivnu ulogu i u drugoj i u trećoj tački merenja, u kontekstu negativnih životnih
događaja, dok protektivnu ulogu ima u T2, i to u odnosu između negativnih životnih
događaja i zadovoljstva životom (β = -.167, p< .05), kao i u T3, u odnosu između
negativnih životnih događaja i distresa (β = -.131, p< .05) i negativnog afekta (β = -.115,
p< .05). Dobijeni rezultati nam sugerišu da, nezavisno od toga da li self-efikasnost
ostvaruje promotivnu ili protektivnu ulogu, njen uticaj na blagostanje pojedinca je uvek
pozitivan.
Ključne reči: self-efikasnost, zadovoljstvo životom, distres, pozitivan i negativan afekat,

negativni životni događaji
TRAŽIM TE IZA OSMEHA ILI IMA LI SMISLA TRAGATI ZA SMISLOM ŽIVOTA:

PROMOTIVNA I PROTEKTIVNA ULOGA SMISLA ŽIVOTA U SITUACIJAMA
POVIŠENOG STRESA7
Vesna Gavrilov-Jerković, Milica Lazić, Dragan Žuljević

Istraživanje smisla života je dugo vremena u psihologiji bilo van fokusa interesovanja
istraživača. Ozbiljna istraživanja ovog konstrukta i njegove veze sa mentalnim zdravljem
se poklapaju sa porastom popularnosti pozitivne psihologije. Po Stegeru i saradnicima
potrebno je razlikovati dimenziju Postojanja smisla i dimenziju Traganja za smislom.
Dosadašnja istraživanja pokazuju da ove dimenzije uglavnom jesu povezane sa različitim
merama adaptacije. Međutim, i dalje nije dovoljno jasna njihova uloga u situaciji
aktuelnog stresa. Cilj ovog istraživanja je da odgovori na pitanje da li Postojanje smisla
života i Traganje za smislom jednako doprinose adaptaciji na stres i da li u tom
kontekstu imaju promotivnu ili protektivnu ulogu.
Ispitano je 776 studenata Univerziteta u Novom Sadu (75% ženskog pola), prosečne
starosti 21,7 godina. Postojanje smisla života i Traganje za smislom života su procenjeni
preko Upitnika o smislu života (MLQ), aktuelni stres preko broja negativnih događaja
koje je osoba doživela u poslednjih šest meseci (CLLE), adaptacija preko nivoa distresa
(DASS-21), pozitivnog i negativnog afekta (SIAB-PANAS), zadovoljstva životom (SWLS) i
prosečne ocene u toku studiranja.
7
35
Dobijeni su rezultati koji pokazuju da dve dimenzije nisu jednako povezane sa merama
adaptacije. Dok će osobe koje svoj život procenjuju kao smislen imati visok pozitivan
afekat (β=.45, p<.00) i nizak negativan afekat (β=-.33, p<.00), osećati nizak distres (β=-
.35, p<.00) i biti generalno zadovoljnije životom (β=.51, p<.00), dotle će osobe koje
tragaju za smislom češće doživljavati negativan afekat (β=.09, p<.01 ). Ni jedna od
dimenzija ne ostvaruje glavni efekat na uspeh u studiranju nego interaktivan (β=-.08,
p<.05). Postojanje smisla ima i protektivnu ulogu, odnosno moderira efekte stresa na
nivo distresa (β=-.09, p<.01). Obe dimenzije ostvaruju trostruku interakciju u uslovima
aktuelnog stresa u odnosu na nivo negativnog afekta (β=.08, p<.05): sa porastom stresa
raste i negativan afekat kod osoba koje su niske na obe dimenzije smisla, za razliku od
osoba koje su visoke na dimenziji Postojanja smisla kod kojih, nezavisno od nivoa
Traženja smisla ne dolazi do porasta negativnog afekta.
Rezultati ukazuju da je Postojanje smisla i promotivan i protektivan faktor, dok Traženje
smisla, kada je udruženo sa niskim Postojanjem smisla, ima potencijal da funkcioniše
kao faktor vulnerabilnosti i obrnuto, udrženo sa visokim Postojanjem smisla ima
protektivni potencijal.
Ključne reči: Postojanje smisla života, traganje za smislom, aktuelni stres, nivo
adaptacije
5. MALOLETNIČKA DELINKVENCIJA U SRBIJI – GDE SMO I

KUDA IDEMO?
Voditelj: Tijana Karić
Uvodno izlaganje
Prema podacima Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu, u periodu od 2009. do 2013.

godine Centri za socijalni rad su evidentirali smanjenje broja dece sa problemima u
ponašanju za 36%. Međutim, u periodu 2011-2013, uočava se trend porasta broja dece
sa problemima u ponašanju. Osim toga, upadljiv je porast broja prijavljenih krivičnih
dela čiji su počinioci mlađi od 14 godina (deca kojoj se ne mogu izreći krivične sankcije
ni primeniti druge mere predviđene Zakonom o maloletnim počiniocima krivičnih dela i
krivično-pravnoj zaštiti maloletnih lica), ali se broj dece mlađe od 14 godina koja su
učestvovala u izvršenju krivičnih dela smanjuje. Ovo ukazuje na povišenu stopu
recidivizma i opadanje uzrasne granice dece koja čine krivična dela. Još jedan od
problema koji se javlja kada su u pitanju deca i mladi u sukobu sa zakonom i sa
problemima u ponašanju, jeste isključenost iz obrazovnog sistema usled neadekvatnog
ponašanja, što sa sobom nosi višestruke posledice koje imaju odjeka na profesionalno
osnaživanje i, uopšte, resocijalizaciju mladih u ovoj grupi. Ono što se čini pohvalno u
ovom trenutku jeste da iz godine u godinu raste broj izrečenih mera posebne obaveze
36
koje uključuju redovno pohađanje škole, osposobljavanje za zanimanje ili pohađanje

kurseva za stručno osposobljavanje, iako poslednje navedeno čini svega 3,5% izrečenih
mera. Alarmantan podatak jeste da u periodu od 2011. do 2013. godine nije izrečena
nijedna mera posebne obaveze uključivanja u pojedinačni ili grupni tretman u
odgovarajućoj zdravstvenoj ustanovi ili savetovalištu, što može ukazati na to da bi
trebalo staviti više fokusa na psihološki rad sa pojedincem, uzevši u obzir da je
mentalno zdravlje maloletnih počinilaca krivičnih dela ugroženo. Kada se posmatra širi
društveni kontekst, problem maloletničke delinkvencije se još više usložnjava. Smanjuje
se broj korisnih članova društva i povećava opšta društvena nesigurnost. Takođe,
povećava se rizik od modelovanja neadekvatnih oblika ponašanja kao ustaljenih, što
može dovesti do povećanja broja krivičnih dela, kao i broja maloletnih prestupnika.
Naučno-istraživački aspekt ovog fenomena nije izolovan od problema. Mali broj
adekvatnih instrumenata za procenu različitih aspekata maloletničke delinkvencije i
mali broj naučnika koji se bave ovom problematikom dodatno doprinosi održavanju
problematike, te je potrebno uložiti dodatni napor u istraživački i interventni rad sa
ovom grupom dece i mladih.
MEĐUNARODNA ANKETA SAMOPRIJAVLJIVANJEM MALOLETNIČKE

DELINKVENCIJE: ZNAČAJ SARADNJE SA PSIHOLOGOM PRILIKOM
ANKETIRANJA UČENIKA U NJIHOVOJ VIKTIMIZACIJI I DELINKVENTNOM
PONAŠANJU8
Ljiljana Stevković, Vesna Nikolić-Ristanović

Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju i Viktimološko društvo Srbije, Beograd
Ankete samoprijavljivanjem maloletničke delinkvencije predstavljaju jednu od tehnika

za saznavanje tamne brojke kriminaliteta koja je naišla na široku primenu u savremenim
kriminološkim istraživanjima. Zbog značaja za dolaženje do saznanja o svim onim
oblicima delinkventnog ponašanja maloletnika koji su nedostupni zvaničnim
statistikama, anketa samoprijavljivanjem delinkventnog ponašanja, kao dodatak
zvaničnim evidencijama, danas se primenjuje u brojnim državama sveta. Pored toga,
anketa samprijavljivanjem maloletničke delinkvencije je prema identičnoj metodologiji
primenjuje na međunarodnom nivou, čime se postiže mogućnost kako istraživanja
maloletničke delinkvencije u pojedinačnim država, tako i komparacija rezultata između
svih država učesnica projekta. U toku je treći talas Međunarodne ankete
samoprijavljivanjem maloletničke delinkvencije u kojem Srbija po prvi put učestvuje.
Ovaj rad ima za cilj da kroz prikaz metodoloških karakteristika Međunarodne ankete
8
Rad je nastao u okviru projekta Razvoj metodologije evidentiranja kriminaliteta kao osnova efikasnih mera
za njegovo suzbijanje i prevenciju. Projekat finansira Minitarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja pod
evidencionim brojem 179044
37
samoprijavljivanjem maloletničke delinkvencije u Srbiji ukaže na značaj saradnje sa

psihološkom službom u osnovnim i srednjim školama u anketiranju učeničke populacije
o osetljivim pitanjima njihovog delinkventnog ponašanja i iskustva viktimizacije.
Istraživanje je sprovedeno u osnovnim i srednjim školama u Beogradu i Novom Sadu na
uzorku 1344 učenika VII i VIII razreda osnovne, i sva četiri razreda srednje škole. Nakon
kratkog predstavljanja Međunarodne ankete samoprijavljivanjem maloletničke
delinkvencije prikazaćemo osnovne metodološke aspekte i etičke dileme ove studije u
Srbiji. Pri tome, poseban akcenat će biti na značaju saradnje sa psihološkom službom u
školama u kojima je sprovedeno anketiranje, kako sa aspekta uspostavljanja
komunikacije sa učenicima, tako i sa aspekta rešavanja eventualnih problema tokom
anketiranja i daljeg rada sa anketiranim učenicama. Izlaganje ćemo zaključiti
preporukama za dalju saradnju i primenljivost dobijenih rezultata istraživanjem
samoprijavljene maloletničke delinkvencije u planiranju preventivnih aktivnosti za
učeničku populaciju, u smislu sprečavanja njihovog delinkventnog ponašanja i
ublažavanja posledica njihove viktimizacije.
Ključne reči: Međunarodna anketa samoprijavljivanjem maloletničke delinkvencije,

istraživanje, saradnja sa psihološkom službom, učenici, osnovna škola, srednja škola
INSTRUMENTI ZA PROCENU RIZIKA I SNAGA DECE I MLADIH U SUKOBU SA

ZAKONOM9
Gordana Marčetić Radulović

Gradski centar za socijalni rad u Beogradu
Jasna Hrnčić
Fakultet političkih nauka Univerziteta u Beogradu
U radu se prikazuje istraživanje koje se bavi ispitivanjem psihometrijskih karakteristika i

mogućnostima primene dve skale za procenu mladih u sukobu sa zakonom i njihovih
porodica: Skale za procenu rizika za sukob sa zakonom kod dece i mladih (Skale rizika) i
Liste snaga dece i mladih u sukobu sa zakonom (Liste snaga). Istraživanje je obuhvatalo
65 ispitanika uzrasta od 11 - 20 godina, koje je na Skali rizika i Listi snaga procenjivalo
32 stručnjaka iz devet opštinskih centara za socijalni rad (CSR) u Srbiji. Skala rizika ima
72 ponderisana ajtema, organizovana u devet subskala. Lista snaga ima 57 ajtema,
organizovanih u šest subskala. Skala rizika u celini i pet njenih subskala imaju dobru
pouzdanost (od r=0,83 do r=0,95). Na obe skale se daju dihotomni odgovori.
Ektrahovana su dva faktora drugog reda: Rizici vezani za karakteristike deteta/mlade
9
Rad je nastao u okviru projekta „Kriminal u Srbiji: fenomenologija, rizici i mogućnosti socijalne intervencije"
koji finansira Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije, pod evidencionim brojem
47011
38
osobe i Rizici u okruženju, od kojih prvi ima dobru pouzdanost (r=0,89), a oba imaju
dobru kriterijumsku valjanost u odnosu na Skalu hroniciteta antisocijalnog ponašanja
(r=0,73 i r=0,49 retrospektivno). Lista snaga u celini i pet njenih subskala imaju visoku
pouzdanost (od r=0,89 do r=0,95). Faktorska analiza pokazuje jedan faktor drugog reda,
što ukazuje da je skala jednodimenzionalna mera resursa deteta/mlade osobe sa
podkategorijama koje ukazuju na oblasti gde su resursi najizraženiji. Skala ima dobru
kriterijumsku valjanost u odnosu na Skalu hroniciteta antisocijalnog ponašanja (r=-
0,44), mada znatno slabiju od faktora Rizici vezani za karakteristike deteta/mlade
osobe, koji se pokazuje najprediktivnija za hronicitet antisocijalnog ponašanja. Većina
stručnih radnika CSR je procenila da su skale korisne u praksi jer omogućavaju
prikupljanje sveobuhvatnijih podataka i sticanje jasnijeg uvida u snage deteta/mlade
osobe i njegove neposredne okoline, kao i da nije imala teškoće u primeni skala.
Kvalitativna analiza rezultata daje smernice za dalje unapređenje skala i za obuhvatniju
edukaciju stručnjaka u ovoj oblasti.
Ključne reči: antisocijalno ponašanje, pouzdanost, faktori drugog reda, kriterijumska

valjanost, primenljivost
OTPISANI? STAVOVI OPŠTE POPULACIJE PREMA MALOLETNIM UČINIOCIMA

KRIVIČNIH DELA10
Tijana Karić, Vladimir Mihić

Ne tako brojne svetske studije pokazuju da su stavovi prema maloletnim počiniocima

krivičnih dela (MPKD) veoma značajni za uspeh socijalne rehabilitacije mladih koji
pripadaju ovoj kategoriji. U Srbiji skoro da i nema istraživanja na ovu temu, a problem
delinkventnog ponašanja kod mladih je sve više prisutan. U ovom istraživanju, bavili
smo se razlikama u stavovima opšte populacije prema MPKD u zavisnosti od pola,
uzrasta, obrazovanja i roditeljskog statusa. Uzorak je činilo 1265 ispitanika sa teritorije
Vojvodine, prosečnog uzrasta oko 34 godine, od toga 40,5% muškog pola. Od ukupnog
broja ispitanika, najviše njih ima visoko obrazovanje (38,8%), dok ih je sa srednjom
školom 34,3%. Jednu petinu ispitanika čine studenti. Decu ima 57,9% ispitanika. U
prostoru skale konstruisane za potrebe ovog istraživanja izdvajaju se tri faktora:
Fatalističko viđenje (primer ajtema: Nema svrhe raditi sa maloletnim delinkventima,
njih treba samo izmestiti iz društva), Kazna (Za krivično delo nema opravdanja, bez
obzira kog je uzrasta počinilac) i Spoljašnji uticaji (Da su imali funkcionalnije porodice,
10
Rad je nastao u okviru projekta "Efekti egzistencijalne nesigurnosti na pojedinca i porodicu u Srbiji" koji
finansira Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije pod evidencionim brojem
ON179002
39
ne bi bili skloni kriminalu). Rezultati su pokazali da postoje značajne razlike u odnosu na

pol i obrazovanje na sva tri faktora skale i to tako da muškarci imaju izraženije
fatalističko viđenje i u skladu s tim pozitivnije stavove prema kažnjavanju, dok su osobe
nižeg obrazovanja značajno sklonije fatalističkom viđenju MPKD od osoba višeg
obrazovanja, kao i kažnjavanju. Dalje razlike ukazuju da ispitanici koji imaju decu imaju
izraženije fatalističko viđenje MPKD od osoba bez dece; međutim prosečni skorovi su
veoma niski, kao i da su roditelji skloniji da delinkventno ponašanje vide kao zavisno od
uticaja sredine. Postoje i značajne pozitivne, ali izrazito niske, korelacije uzrasta
ispitanika sa faktorima Fatalističko viđenje i Spoljašnji uticaji. Rezultati će biti
interpretirani u svetlu dosadašnjih saznanja i biće date implikacije za praksu.
Ključne reči: delinkventno ponašanje, maloletni počinoci krivičnih dela, stavovi prema
maloletničkoj delinkvenciji
PRIMER DOBRE PRAKSE: DNEVNI BORAVAK ZA DECU I MLADE SA

PROBLEMIMA U PONAŠANJU
Ljiljana Marković, Tijana Karić, Ivan Stojilović

Međunarodna mreža pomoći I.A.N.
Od januara 2006. godine, u Srbiji je na snazi Zakon o maloletnim učiniocima krivičnih

dela i krivično-pravnoj zaštiti maloletnih lica. Odredbama materijalno-krivičnog prava,
predviđeni su vaspitni nalozi i vaspitne mere – posebne obaveze. I.A.N. je u saradnji sa
CSR Grada Beograda 2007. godine pilotirao sprovođenje alternativnih sankcija za MPKD
i uzevši u obzir uspešnost tadašnjeg programa, nastavljen je rad na socijalnoj
rehabilitaciji maloletnih prestupnika i omladine sa problemima u ponašanju. I.A.N. je
prva i jedina organizacija civilnog sektora u Srbiji koja je licencirana za dnevni boravak
dece i mladih sa problemima u ponašanju, počev od marta 2014. godine. U dnevnom
boravku se istovremeno vrši primena vaspitnih naloga, vaspitnih mera posebnih
obaveza i realizacija vaspitnih mera pojačanog nadzora po proceni organa starateljstva,
i pružaju usluge mladima sa problemima u ponašanju koji nisu u sukobu sa zakonom. U
periodu od 2012. do aprila 2015. godine, 248 dece je uzelo učešće u aktivnostima
dnevnog boravka, pri čemu je stopa recidivizma manja od 5%. I.A.N. svoj rad bazira na
kontinuiranom i sveobuhvatnom radu koji obuhvata tri grupe aktivnosti: a)
profesionalno osnaživanje polaznika kroz edukativne programe koji uključuju
računarsku obuku, kurseve socijalnih veština i sl., b) psihološko osnaživanje polaznika
kroz treninge socijalnih veština, individualno i grupno savetovanje, psiho-edukativne
radionice i c) održavanja Kluba za mlade kroz aktivnosti usmerene na resocijalizaciju,
poput jednodnevnih izleta, pomoći u učenju zbog ostanja ili vraćanja mladih u
obrazovni proces, pomoći u traženju posla, podrške deci koja su napustila domski
smeštaj itd. Osim navedenih aktivnosti, sprovodi se i individualno i porodično
savetovanje za roditelje polaznika dnevnog boravka. Sve navedene aktivnosti sprovode
se sa ciljem prevencije i smanjenja antisocijalnog ponašanja dece i mladih sa
40
problemima u ponašanju i maloletničke delinkvencije. Ostvarena je bliska saradnja

organizacije sa relevantnim ustanovama javnog sektora (CZSR, Odeljenje za maloletnike
Višeg suda u Beogradu, Više javno tužilaštvo za maloletnike, domovi za decu bez
roditeljskog staranja...), što dodatno pospešuje efikasnost programa. I.A.N. je prepoznat
i od strane evropskih fondacija kao organizacija sa izrazito visokim kapacitetima za rad
sa pomenutom grupom dece i mladih, a licenca za dnevni boravak ovog tipa je siguran
pokazatelj poverenja javnog sektora u rad sa navedenom populacijom.
Ključne reči: maloletni počinioci krivičnih dela, resocijalizacija, dobra praksa
6. PSIHOLOGIJA – MOJE DRUGO JA: KAKO STUDENTI

PSIHOLOGIJE PERCIPIRAJU SVOJE STUDIJE?
Voditelj: Oliver Tošković
Laboratorija za eksperimentalnu psihologiju, Beograd
Uvodno izlaganje
Radovi predstavljeni na ovom simpozijumu imaju zajednički cilj: da doprinesu sticanju

uvida u studije psihologije iz perspektive studenata, te na koji način studenti psihologije
različitih fakulteta u Srbiji procenjuju različite aspekte studiranja. Izabrani su sledeći
konstrukti: vrste znanja i umenja koja se stiču tokom studija, nastavničke kompetencije,
klima i uslovi studiranja, kao i sam sadržaj studija i njihova društvena relevantost. Za
izabrane konstrukte konstruisani su upitnici ili su adaptirani već postojeći instrumenti sa
čijom primenom postoje neka iskustva, uključujući iskustva u Srbiji. Svi instumenti su
zadati u on line formi. Istraživanje je realizovano tokom marta 2015. godine. Uzorak čini
ukupno 288 studenata psihologije sa privatnih i državnih univerziteta širom zemlje (74
sa Univerziteta u Beogradu, 59 sa Univerziteta u Novom Sadu, 50 sa Univerziteta u Nišu,
34 sa Univerziteta u Kosovskoj Mitrovici, 25 sa Univerziteta u Novom Pazaru, 31 sa
Univerziteta Singidunum i 14 sa Fakulteta za pravne i poslovne studije dr Lazar Vrkatić).
Od ukupnog broja ispitanika, 247 je ženskog a 41 muškog pola. Prosečna starost
studenata koji su učestvovali u istraživanju iznosi 23.44 godine (SD=2.781), a prosečna
ocena na studijama u trenutku ispitivanja je 8.50 (SD=.764). Osnovni motiv za ovo
istraživanje je potreba da saznamo u kojoj meri su studije usaglašene sa očekivanjima
studenata, kao i kakva su njihova razmišljanja i iskustva u vezi sa studijama, sa idejom
da bi studentske percepcije mogle da doprinesu unapređenju kvaliteta studija, ili bar da
pokrenu diskusije koje se tiču kvaliteta studiranja.
Teme u okviru simpozijuma:
1. Šta sanjam a šta mi se događa – percepcija stečenih i očekivanih akademskih
kompetencija i njihova diskrepanca, Milica Erić, Filozofski fakultet, Univerzitet
u Beogradu; Institut za psihologiju, Beograd
41
2. Another brick in the wall – ocene nastavničkih kompetencija i vrsta znanja koje
se stiču na studijama, Dragica Pavlović Babić i Milica Erić, Institut za
psihologiju, Beograd; Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu
3. Ledeno doba, napolju je vruće - klima studiranja psihologije u Srbiji, Senka
Kostić i Oliver Tošković, Filozofski fakultet, Kosovska Mitrovica; Laboratorija za
eksperimentalnu psihologiju,Beograd
4. Should I stay or should I go - uslovi studiranja psihologije u Srbiji, Oliver
Tošković i Senka Kostić, Laboratorija za eksperimentalnu psihologiju,Beograd;
Filozofski fakultet, Kosovska Mitrovica
5. Da li veruješ meni, ili misliš svojom glavom? – Društvena relevantnost
psihologije i kritičko mišljenje studenata psihologije u Srbiji, Dragana Jelić,
6. (Ne) zovi mama doktora - Percepcija kompetentnosti psihologa od strane
studenata psihologije, Veljko Jovanović i Dragana Jelić, Odsek za psihologiju,
Filozofski fakultet u Novom Sadu
ŠTA SANJAM A ŠTA MI SE DOGAĐA – PERCEPCIJA STEČENIH I OČEKIVANIH

AKADEMSKIH KOMPETENCIJA I NJIHOVA DISKREPANCA
Milica Erić
Za potrebe ovog istraživanja definisana je lista od 11 akademskih kompetencija

karakterističnih za društvene nauke. Faktorska analiza je pokazala da ih je moguće
grupisati u dve kategorije. Prvu kategoriju čine opšte akademske kompetencije
(Komunikacijske veštine, Rešavanje problema i donošenje odluka, Planiranje vremena i
dobra organizacija obaveza, Uvažavanje različitosti, Saradnja u timu i Praktična primena
znanja). U drugoj grupi nalaze se uže akademske kompetencije: Istraživačke veštine,
Kritička analiza informacija, Poznavanje i poštovanje etičkih principa u nauci, Opšte
znanje iz psihologije i Preispitivanje i procena sopstvenih znanja). Kompetencije iz obe
grupe procenjene su kao relevantne za profesionalnu praksu psihologa, nezavisno od
oblasti psihologije u kojoj se primenjuju. Ispitanici su svaku kompetenciju procenjivali
dva puta: prvo, u kojoj meri su studije psihologije doprinele razvoju određene
kompetencije, i drugo, u kojoj meri bi studije psihologije trebalo da doprinesu razvoju
određene kompetencije. Obe procene su vršene na petostepenoj skali Likertovog tipa.
Rezultati pokazuju da u pogledu svake od 11 kompetencija postoji statistički značajna
razlika između procena očekivanih i stečenih kompetencija koje ukazuju da su
očekivanja uvek viša od onoga što se procenjuje da je stečeno tokom studija. Najveća
razlika registrovane su za sledeće kompetencije: Praktična primena znanja (Mdf=1.816;
t=23.799, df=287, p<.01), Kritička analiza informacija (Mdf=.941; t=14. 141, df=287,
p<.01), Istraživačke veštine Mdf=.833; t=12.226, df=287, p<.01). Diskrepanca između
očekivanih i stečenih kompetencija veća je kod studenata na starijim godinama studija,
kako u pogledu opštih, tako i u pogledu užih akademskih kompetecija. Tako su razlike
42
između očekivanja i procenjenog realnog stanja najmanje kod studenata II godine

(Mdf=.557 za opšte i Mdf=.0.462 za uže kompetencije), nešto veće kod studenata III
godine (Mdf= .738 za opšte i Mdf=.0 .572 za uže kompetencije) i najveće kod studenata
IV godine (Mdf= .849 za opšte i Mdf= .739 za uže kompetencije).
Ključne reči: akademske kompetencije, studentske percepcije, očekivanja
ANOTHER BRICK IN THE WALL – OCENE NASTAVNIČKIH KOMPETENCIJA I

VRSTA ZNANJA KOJE SE STIČU NA STUDIJAMA
Dragica Pavlović Babić i Milica Erić

Institut za psihologiju, Beograd; Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu
Studenti su procenjivali 10 pojedinačnih kompetencija koje su karakteristične za

nastavničku profesiju, a odnose se na stručnost u oblasti, kvalitet odnosa nastavnik-
student i podsticanje motivacije kod studenata, pedagoške veštine koje se odnose na
predavačke veštine i pravednost u ocenjivanju. Na petostepenoj skali studenti su
procenjivali na koliko njihovih nastavnika poseduje svaku od kompetencija (1=nijedan ili
skoro nijedan nastavnik; 2=mali broj nastavnika; 3=oko polovine nastavnika; 4=većina
nastavnika; 5=svi ili skoro svi nastavnici). Karakteristike koje su pripisane najvećem
broju nastavnika su Ekspertsko znanje u oblastima koje predaju (M= 3.94, SD= .946) i
Korektan odnos prema studentima (M= 3.87, SD= .988), dok su osobine koje su
prepoznate kod najmanjeg broja nastavnika Dinamičnost i interesantnost predavanja
(M= 3.01, SD= .968) i Ohrabrivanje interesovanja studenata za različite psihološke teme
(M= 3.08, SD= 1.167). Karakteristično je da su studenti starijih godina strožiji prema
svojim nastavnicima - godina studija negativno korelira sa svakom od nastavničkih
kompetencija. Posebno se izdvajaju Pravednost pri ocenjivanju (r=-.319, p<.01), Dobre
komunikacijske veštine (r=-.266, p<.01) i Korektan odnos prema studentima (r=-.265,
p<.01). U istraživanju se od studenata tražilo da procene i koju vrstu znanja nastavnici
od njih očekuju na ispitima. Definisana su tri nivoa znanja koja se mogu ocenjivati:
znanje reproduktivnog tipa (činjenično znanje), razumevanje i objašnjavanje i Mišljenje
višeg reda (analiza, sinteza, kritička ocena/evaluacija), a ispitanici su u procentima
iskazali zastupljenost svake od tri kategorije znanja. Na nivou uzorka u celini pokazalo se
da na ispitima ubedljivo dominiraju reproduktivna znanja (54.2%), dok su zadaci sa viših
nivoa znanja više izuzetak nego pravilo (Razmevanje i objašnjavanje – 29.4%; Mišljenje
višeg reda – 16.5%). I u ovom slučaju važi pravilo da sa godinom studija raste pesimizam
procene. Tako, sa godinom studija raste i prosečna procena zastupljenosti
reproduktivnih znanja (r=.252, p<.01), a opada prosečna procena zastupljenosti
razumevanja i objašnjavanja (r=-.288, p<.01).
Ključne reči: nastavničke kompetencije, nivoi znanja, godina studija
43
LEDENO DOBA, NAPOLJU JE VRUĆE – KLIMA STUDIRANJA PSIHOLOGIJE U

SRBIJI
Senka Kostić i Oliver Tošković

Filozofski fakultet, Kosovska Mitrovica; Laboratorija za eksperimentalnu psihologiju,
Beograd
Klima studiranja je u ovom radu određena kao opšta atmosfera i kvalitet odnosa koji se
uspostavljaju na fakultetu. Ovako definisana klima može biti važan indikator
zadovoljstva studijama i načinom funkcionisanja studijskih programa, te je važno ispitati
šta je čini i koji su njeni eventualni korelati. U skladu sa tim, ciljevi ovog rada su bili da
se utvrde osnovne dimenzije klime studiranja, eventualne razlike u izraženosti tih
dimenzija, kao i njihove veze sa intenzitetom neispunjenosti očekivanja studenata,
godinom studija i opštim uspehom tokom studija. Skala kojom je merena klima
studiranja se sastojala od 8 stavki, od kojih su faktorskom analizom uz varimax rotaciju
izdvojene dve glavne ose koje su identifikovane kao odnos student-student i odnos
student-profesor. Izraženost dve dimenzije klime je podjednaka (AS1=3.64; AS2=3.67;
t(287)=0.62 p>0.05), a između njih postoji značajna pozitivna korelacija (r=0.373;
p<0.01) koja pokazuje da se zadovoljstvo odnosom između studenata reflektuje na
zadovoljstvo odnosom sa profesorima i obratno. Klima studiranja uspešno predviđa
15.8% neispunjenosti očekivanja u pogledu nekognitivnih kompetenci (F(2;285)=26.76;
p<0.01; odnos student-student (β=-0.14), odnos student-profesor (β=-0.32)) i 27.2%
neispunjenosti očekivanja u pogledu kognitivnih kompetenci (F(2;285)=53.27; p<0.01;
odnos student-student (β=-0.14), odnos student-profesor (β=-0. 45)). Odnos student-
profesor je negativno povezan sa godinom studija (r=-0.17; p<0.01), a pozitivno sa
uspehom na studijama (r=0.13; p<0.05), dok je odnos student-student povezan
pozitivno samo sa uspehom na studijama (r=0.13; p<0.05). Dakle, studenti koji imaju
bolji uspeh su zadovoljniji odnosom sa profesorima, ali i sa ostalim studentima, dok su
studenti starijih godina manje zadovoljni odnosom sa profesorima. Takođe, značajan
korelat klime jeste intenzitet neispunjenosti očekivanja u pogledu nekognitivnih i
kognitivnih kompetencija, tako da je manje zadovoljstvo klimom povezano sa većom
neispunjenošću očekivanja. Vidimo da je klima studiranja povezana sa različitim
indikatorima kvaliteta studija, te bi mogla biti, ili značajna meta za poboljšanje kvaliteta
studija ili bar dobar indikator kvaliteta i uspešnosti eventualnih promena.
Ključne reči: klima studiranja, odnos student-student, odnos student-profesor,

nesipunjenost očekivanja
44
SHOULD I STAY OR SHOULD I GO – USLOVI STUDIRANJA PSIHOLOGIJE U SRBIJI
Oliver Tošković i Senka Kostić

Laboratorija za eksperimentalnu psihologiju, Beograd; Filozofski fakultet, Kosovska
Mitrovica
Uslovima studiranja smo u ovom istraživanju obuhvatili domene akademskih resursa

(dostupna i adekvatna literatura, tehnička opremljenost fakulteta i slično), finansijske
uslove (visina i način naplate školarina, uslovi dobijanja kredita i stipendija itd.) i uslove
vezane za samu nastavu i gradivo (npr. opterećenosti studenata obavezama i obimom
gradiva). Način na koji studenti doživljavaju uslove u kojima studiraju je veoma važan
pokazatelj zadovoljsva studiranjem u celini, ali i kvaliteta samih studija. Zbog toga je cilj
ovog rada bio da se ispitaju osnovne dimenzije zadovoljstva uslovima, eventualne
razlike u izraženosti tih dimenzija, kao i njihove veze sa intenzitetom (ne)ispunjenosti
očekivanja studenata i klimom studiranja. Skala kojom je meren doživljaj uslova
studiranja se sastojala od 19 stavki, od kojih su faktorskom analizom uz varimax rotaciju
izdvojene tri glavne ose koje odgovaraju pomenutim domenima uslova: akademski
resursi, finansijski uslovi i opterećenje. Rezultati pokazuju da postoji statistički značajna
razlika u doživljaju 3 domena uslova studiranja (F=(2;574)5.52; p<0.01), takve da su
studenti manje zadovoljni opterećenjem u odnosu na ostala dva domena. Zadovoljstvo
uslovima uspešno predviđa 14% varijanse odnosa između studenata (F(3;284)=15.86;
p=0.000; akademski resursi (β=0.33)) i 45% varijanse odnosa student-profesor
(F(3;284)=76.34; p<0.01; akademski resursi (β=0.54), opterećenje (β=0.21)).
Zadovoljstvo uslovima studiranja uspešno predviđa i 14% neispunjenosti očekivanja u
pogledu opštih akademskih kompetencija (F(3;284)=15.41; p<0.01; akademski resursi
(β=-0.32), opterećenje (β=-0.13)) i 20.1% neispunjenosti očekivanja u pogledu užih
akademskih kompetencija (F(3;284)=23.83; p<0.01; akademski resursi (β=-0.39),
opterećenje (β=-0.12)). Diskriminativnom analizom je pokazano da obe dimenzije klime
i zadovoljstvo akademskim resursima i opterećenjem uspešno predviđaju želju
2
studenata da ponovo upišu psihologiju (χ (5)=19.57; p<0.01; ρ=0.26). Dakle, niže
zadovoljstvo uslovima rada na fakultetu je povezano sa lošijom klimom studiranja i
manje ispunjenim očekivanjima u pogledu kompetenci, a zadovoljstvo uslovima i klima
zajedno utiču na procenu studenata da li bi ponovo studirali psihologiju. Zadovoljstvo
uslovima bi moglo da bude važan primarni cilj poboljšavanja studija psihologija.
Ključne reči: uslovi studiranja, akademski resursi, finansijski uslovi, opterećenje, klima
studiranja
45
DA LI VERUJEŠ MENI, ILI MISLIŠ SVOJOM GLAVOM? – DRUŠTVENA

RELEVANTNOST PSIHOLOGIJE I KRITIČKO MIŠLJENJE STUDENATA PSIHOLOGIJE
U SRBIJI
Dragana Jelić
Radi ispitivanja prilika za razvoj kritičkog mišljenja tokom studija psihologije, kao i
percepcije društvene relevantnosti psihologije, korišćen je deo instrumenta percepcije
studija psihologije, kreiranog za potrebe studije. Ovaj segment upitnika sastavljen je od
12 stavki, od kojih su faktorskom analizom uz promax rotaciju izdvojena dva faktora
koja zajedno objašnjavaju 50.62% varijanse. Matrica sklopa pokazala je da prvi izolovani
faktor određuju stavke koje se odnose na Podsticanje kritičkog pristupa psihološkim
saznanjima (primeri stavki: „Na nastavi se podstiče kritički pristup gradivu“ i „Nastavnici
ohrabruju preispitivanje saznanja i modela u psihologiji“), dok drugi izolovani faktor
definišu stavke koje se odnose na stavove prema psihologiji kao Društveno odgovornoj i
relevantnoj nauci (primeri stavki: „Psiholozi imaju posebnu odgovornost za razvoj
društva“ i „Znanja iz psihologije mogu da promene svet nabolje“). Kronbahov alfa
koeficijent cele skale iznosi .79 i ukazuje na njenu zadovoljavajuću pouzdanost, što je
slučaj i kod oba izolovana faktora, čiji koeficijenti pouzdanosti iznose .84 za prvu,
odnosno .70 za drugu komponentu. Izolovani faktori su značajno pozitivno povezani (r =
.24, p < .001), ukazujući na to da se negovanje kritičkog pristupa tokom studija donekle
odražava i na stav prema psihologiji kao društveno relevantnoj nauci i obratno.
Pronađena je niska pozitivna povezanost između visine proseka na studijama i
tendencije da se psihologija posmatra kao nauka od važnosti za razvoj društva (r = .14, p
< .05), dok povezanost visine proseka i dimenzije kritičkog razmišljanja nije pronađena.
Poređenjem studenata prema stavu o ponovnom upisivanju studija psihologije,
pronađene su statistički značajne razlike u korist onih koji bi ponovili izbor fakulteta.
Ovo je slučaj kada je reč o dimenziji kritičkog mišljenja (t(270) = 4.92, p < .001), kao i
kada je reč o dimenziji društvene relevantnosti (t(270) = 2.56, p < .05). Posmatrajući
podsticanje kritičkog razmišljanja tokom studija, pronađene su statistički značajne
razlike između studenata različitih godina studija (F(3,284) = 4.30, p < .01), dok ove
razlike nisu pronađene kada je reč o društvenoj relevantnosti psihologije. Rezultati će
biti dodatno prodiskutovani u kontekstu stečenih i očekivanih kompetencija, kao i
sadržaja studija psihologije u Srbiji.
Ključne reči: studije psihologije, kritičko razmišljanje, društvena relevantnost, društvena

odgovornost
46
(NE) ZOVI MAMA DOKTORA – PERCEPCIJA KOMPETENTNOSTI PSIHOLOGA OD

STRANE STUDENATA PSIHOLOGIJE
Veljko Jovanović i Dragana Jelić

Prethodna istraživanja dosledno pokazuju da laici vide psihologiju kao delatnost koja se
prvenstveno bavi pomaganjem ljudima, a psihologe kao stručnjake koji se pre svega
bave rešavanjem ljudskih problema. Aktivnosti i delatnost psihologa u drugim poljima
primenjene psihologije najčešće nisu dovoljno prepoznati. Dosadašnja istraživanja su se
najviše bavila percepcijom kompetentnosti psihologa od strane laika, dok su retka
istraživanja koja su ispitivala kako kompetentnost psihologa vide studenti psihologije.
Stoga je osnovni cilj ovog istraživanja je bio da se proveri u kojoj meri studenti
psihologije prepoznaju psihologe kao stručnjake koji mogu da rešavaju različite
probleme na nivou pojedinca i društva. Studenti su imali zadatak da procene koje
zanimanje od devet ponuđenih (uz mogućnost da upišu i ono koje nije navedeno) je
najstručnije da se bavi sa određenim problemima koji su iz domena primenjene
psihologije. Korišćeno je sledećih 11 primera: 1. smanjivanje broja razvoda u društvu; 2.
donošenje odluka o nastavku školovanja i izboru zanimanja; 3. prestanak pušenja i
započinjanje režima zdrave ishrane; 4. povećanje produktivnosti radnika u firmi; 5.
razumevanje ekonomske krize; 6. rešavanje međunacionalnih i verskih konflikata; 7.
pomoć depresivnoj i suicidalnoj osobi; 8. smanjivanje nasilja u porodici; 9. pomoć
učeniku koji je visoko inteligentan ali neuspešan u školi; 10. pomoć osobi koja je zavisna
od psihoaktivnih supstanci; 11. povećanje sreće i zadovoljstva životom. Rezultati su
pokazali da studenti psihologije vide psihologa kao najkompetentnijeg stručnjaka za
rešavanje svih navedenih problema (u rasponu od 38.9% za rešavanje konflikata između
pripadnika dve nacije ili vere, do 82.9% za povećanje sreće i zadovoljstva životom), osim
razumevanja ekonomske krize (6.8% navodi da je najstručniji psiholog, a 84.2% da je to
ekonomista) i pomoći osobi da prestane da puši i da počne zdravo da se hrani (30.9%
navodi psihologa kao najkompetentnijeg, a 45.6% navodi lekara). Primetno je da
studenti psihologije percipiraju psihologa kao najstručnijeg za unapređenje ličnog
blagostanja i rešavanje problema u školskom i porodičnom kontekstu, dok manji
procenat studenata vidi psihologa kao stručnjaka za rešavanje društvenih problema i
problema koji su tradicionalno bili u polju delatnosti psihijatrije. Dobijeni rezultati će
biti razmatrani i problematizovani u kontekstu opaženih studentskih kompetencija,
odnosa psihologa i drugih zanimanja, kao i predstave psihologije u javnosti.
Ključne reči: psihologija, psiholog, studenti psihologije, percepcija kompetentnosti
47
7. HR KONSALTING I ORGANIZACIONO SAVETOVANJE

Voditelj: Jelena Sladojević Matić
Telekom Srbija, Fakultet za medije i komunikaciju Univerzitet Singidunum
Uvodno izlaganje
HR konsalting i organizaciono savetovanje predstavlja primenu metoda i tehnika putem

kojih pomažemo određenoj organizaciji da unapređenjem i razvojem kadrovske
strukture ostvari i unapredi svoje poslovne ciljeve. Ključni su efekti u oblasti kvaliteta
radnih performansi zaposlenih, motivacije i zadovoljstva poslom i profita koji
organizacija ostvaruje. Metode HR konsaltinga i organizacionog savetovanja odnose se
na oblast regrutacije i profesionalne selekcije; analize posla i dijagnostike radne sredine;
razvoja i unapređenja ljudskih resursa; procene performansi; upravljanja ljudskim
resursima; unapređenja mentalnog zdravlja zaposlenih kroz implementaciju
konstruktivnih modela edukacije i u oblasti zaštite i unapređenja mentalnog zdravlja
oblast motivacije. Cilj simpozijuma je upoznavanje kolega sa mogućnostima i
perspektivama HR konsaltinga i organizacionog savetovanja.
Ključne reči: HR konsalting, organizaciono savetovanje, primena modela
NOVI MODEL PROFESIONALNE SELEKCIJE
Goran Opačić, Goran Knežević, Aleksandar Zorić

Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu
Zbog velike stope nezaposlenosti na konkurse za zapošljavanje često se javlja i po

nekoliko stotina, a za posao u renomiranim stranim firmama neretko i po nekoliko
hiljada ljudi. Ovakva situacija predstavlja veliki izazov za HR službe. Najveći deo
vremena ovi, vrlo visoko obučeni kadrovi, troše na pregledanje biografija, slanje poziva i
obaveštenja, a potom na pregledanje i interpretaciju rezultata testiranja i na kraju na
intervjue i tumačenje rezultata donosiocima odluka. Ponekad se, zbog za naše prilike
enormno visokih cena stranih automatizovanih sistema za psihološku procenu i
profilisanje menja redosled pa intervjui prethode testiranjima. Ovakva situacija govori o
tome koliko je stručnost i rad psihologa potcenjen, a ona znanja koja poseduje
skrajnuta na marginu. Naš cilj je da što više poslova HR-a koji se mogu algoritmizirati
automatizeujemo i tako oslobodimo vreme psihologa za ono za šta se školovao –
razumevanje i analizu kandidata i tumačenje rezltata donosiocima odluka. Total-
assessment (TA) je sistem koji omogućava automatizaciju sistema pozivanja i
obaveštavanja kandidata putem sms-a ili e-maila. Pored toga ovaj sistem omogućava
pojednostavljenje sistema predselekcije. Naime mi predlažemo jednu fazu selekcije koja
prethodi pregledanju biografija - testiranje od kuće. U ovoj fazi kandidati se ispituju
48
zbirkama kompjuterski generisanih objektivnih zadataka. Ovo omogućava veoma širok

obuhvat kandidata i njihovo rangiranje na osnovu unapred definisanih jednačina uz
fiksne troškove. Drugi krug selekcije podrazumeva pregledanje biografija i pozivanje na
testiranje u kontrolisanim uslovima, zatim sledi klasično testiranje i procena uz pomoć
na naučnim nalazima baziranog ekspertnog sistema, finalno rangiranje, intervju ili
zadaci tipa centara za procenu i na kraju davanje preporuka donosiocima odluka. Ovaj
način selekcije u velikoj meri rasterećuje psihologe i otvara im vreme za detaljne
intervjue, brižljivu analizu rezultata i davanje odgovorne i što je moguće tačnije
preporuke donosiocima odluka.
Ključne reči: profesionalna selekcija, ekspertni sistem, HR služba
HR KONSALTING – DOBITI I IZAZOVI
Dobrila Vujić
Visoka škola "Pravne i poslovne akademske studije", Novi Sad, Univerzitet Union,
Beograd
Uslovi poslovanja, resursno štedljiva orijentacija i tendencija ka smanjenju broja

zaposlenih u organizacijama nameću potrebu da se neki HR poslovi poveravaju drugim,
specijalizovanim organizacijama izvan same kompanije. Prema izvorima referentnih
istraživačkih centara u ovoj oblasti najčešće se poveravaju, na primer: poslovi kreiranja
sistema raspodele zarada uključujući i programe beneficija , realizacija treninga i drugih
vidova obrazovanja i razvoja zaposlenih, poslovi kreiranja sistema procene uspešnosti,
poslovi penzionisanja, zatim programi savetovanja i koučinga, poslovi selekcije.
Procenat kompanija koje poveravaju HR usluge spoljnim izvođačima kao i repertoar
usluga se stalno uvećava. Na ruku ovom trendu ide tekuća orijentacija ka smanjenju
broja zaposlenih unutar organizacija, kao i ekonomska kriza. Poveravanje HR aktivnosti
spoljnim uslužnim agencijama ima svoje prednosti ali i izazove sa kojima se treba
suočiti. Neke od dobiti bi mogle biti: stručnost eksperata specijalista za određene
oblasti, poštovanje standarda za izvođenje određenih poslova, veća efektivnost, manji
troškovi, objektivnije sagledavanje problema... Najčešći izazovi sa kojima se organizacija
suočavaju odnose se na činjenice da: spoljnje firme ne mogu temeljno poznavati
kulturu i poslovne procese kompanije; da kvalitet usluge može biti narušen; da spoljne
firme ne moraju biti raspoložene da investiraju u uspeh kompanije. Uz to, usluga može
biti doživljena od strane zaposlenih kao nešto što dolazi spolja i u skladu stim može se
razviti otpor promenama. Pri odlučivanju o tome šta treba poveriti spoljnim
agencijama, treba dobro proceniti kakvi se efekti mogu ostvariti i koje prednosti, a koje
nedostatke ima poveravanje , kao i kako se ti nedostaci mogu umanjiti ili eliminisati. U
svakom slučaju, ako se želi stvarni efekat od izvođenja HR aktivnosti koje se poveravaju
spoljnim stručnjacima, one treba da bude podržane od strane internih timova i
kompetentnih pojedinaca u organizaciji, a kontinuirana podrška menadžmenta se
podrazumeva.
49
Ključne reči: HR konsalting, usluge, dobiti, izazovi
PRIKAZ I EVALUACIJA EFEKATA TRENINGA „LEADERSHIP FOR GROWTH“
Rehema Vuai-Stamenković
Viši rukovodilac ljudskih resursa; METRO Cash & Carry Srbija
U kompaniji METRO Cash & Carry Srbija od oktobra 2014. godine realizuje se trening
„Leadership for Growth. Na nivou cele METRO grupe ovaj trening je do sada obuhvatio
više od 90.000 zaposlenih. Trening se sastoji iz dva modula, a osnovni cilj treninga je
razvoj lične odgovornosti i međusobnog poverenja kod zaposlenih. Specifičan je po
primenjenoj metodologiji koja predstavlja kombinaciju razvoja kompetencija (kroz
kratku edukaciju) i ličnog rada sa akcentom na samorefleksiju polaznika. Biće prikazana
metodologija rada, ciljevi i pozitivni efekti na nivou korporativne kulture i pozitivne
vezanosti za kompaniju, kao i na jačanje osećanja pripadnosti i grupne koherentnosti.
Ključne reči: lidersto, razvoj zaposlenih, korporativna kultura
DIJAGNOSTIKA RADNE SREDINE PRIMENOM INSTRUMENTA ZA PROCENU

NIVOA ORGANIZACIONOG STRESA
Jelena Sladojević Matić, Ena Petrović, Emica Dačić Braunović

Telekom Srbija
Organizacioni stres je jedan od najznačajnijih uzroka apsentizma, fluktuacije i pada

motivacije i kvaliteta radnih performansi zaposlenih. Direktno utiče na stepen
zadovoljstva poslom i na pozitivnu vezanost za kompaniju. U radu će biti prikazana
procedura dijagnostike radne sredine u oblasti organizacionog stresa. Primenjen je
instrument za merenje organizacionog stresa dr Artura Frimena (KBT teorijski okvir),
koji meri sledeće izvore organizacionog stresa: sredinski (interpersonalni), bihejvioralni,
kognitivni, emocionalni i kulturalni fakotri. Instrument je primenjen u različitim
organizacionim celinama unutar kompanije, i obuhvata rukovodioce i izvršioce. Na
osnovu rezultata navednog istraživanja, planira se primena korektivnih HR mera u
oblastima u kojima se dijagnostikuje veća izraženost organizacionog stresa.
Ključne reči: dijagnostika radne sredine, organizacioni stres, KBT teorijski okvir
50
PRIMENA MODELA PROCENE RADNE USPEŠNOSTI U PROCESU PREMEŠTAJA

ZAPOSLENIH
Vesna Čorto
Javno preduzeće „Pošta Srbije"
Namenski model procene radne uspešnosti je kreiran 2013. godine u svrhu premeštaja
zaposlenih na nove poslove u novoorganizovanim Regionalnim poštanskim centrima
Beograd, Novi Sad i Niš. Pripremne aktivnosti podrazumevale su učešće psihologa na
radnim sastancima sa direktorima i njihovim saradnicima (rukovodioci službi za
kadrovske poslove, rukovodioci stručnih službi i upravnici poštanskih centara),
sindikatima i predstavnicima Tošibe (dobavljači mašina za preradu pošiljaka i tehnološki
edukatori); izradu namenskog upitnika za procenu radne uspešnosti zaposlenih;
kreiranje procedure profesionalne selekcije i orijentacije. Obučeni su svi procenjivači
(neposredni rukovodioci), analizirani su navedeni upitnici i sporovedena je
profesionalna selekcija i orijentacija, na osnovu čega su zaposleni predlagani za
određene poslove i obuke u novim poštanskim centrima.
Ključne reči: procena radne uspešnosti, premeštaji, profesionalna selekcija i

orijentacija, obuka
8. MEHANIZMI PODRŠKE INKLUZIVNOM OBRAZOVANJU: GDE

SMO I KUDA DALJE?
Voditelj: Olja Jovanović
Institut za psihologiju, Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu
Uvodno izlaganje
Evropska agencija za razvoj obrazovanja u oblasti osoba sa posebnim potrebama

(European Agency for Development in Special Needs Education, 2009) definiše sedam
ključnih principa za razvoj kvalitetnog inkluzivnog obrazovanja. Ovaj simpozijum će
imati za cilj razmatranje principa koji se odnosi na postojanje struktura podrške koje su
organizovane tako da promovišu inkluziju, odnosno postojanje raznovrsnih
mehanizama podrške koji često uključuju širok spektar različitih profesionalaca, usluga,
pristupa i načina rada. Ovaj princip je ujedno i najčešći kontrargument, zajedno sa
kompetencijama nastavnika za inkluzivno obrazovanje (Avramidis, Norwoch, 2002), u
početnim fazama implementacije inkluzivnog obrazovanja.
Značaj uspostavljanja novih i jačanja postojećih struktura podrške prepoznat je i u Srbiji
još na samom početku sistemske implementacije inkluzivnog obrazovanja, koja je
započela usvajanjem Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (2009).
51
Pored usvajanja krovnog zakona koji je postavio osnove inkluzivnog obrazovanja u

Srbiji, podrška inkluziji je dalje razrađivana kroz niz podzakonskih akata i kroz posebne
zakone, dok je uvođenje inkluzivnog obrazovanja potpomognuto i nizom projekata i
drugim akcijama sistemske podrške za pripremu implementacije i za samu
implementaciju inkluzivnog obrazovanja. Počevši od 2009. pa nadalje uspostavljane su
nove i razvijane postojeće strukture podrške koje su težile da u datom trenutku
odgovore na potrebe sistema, lokalne zajednice, škole, nastavnika, ali i učenika i
roditelja. Međutim, paralelno sa razvojem sistema obrazovanja, javlja se kao
neophodan i kontinuirani razvoj struktura podrške.
Stoga, u okviru ovog simpozijuma ćemo predstaviti različite strukture podrške i pokušati
da evaluiramo njihove doprinose razvoju inkluzivnog obrazovanja, ali i da, sagledavajući
stanje inkluzivnog obrazovanja u Srbiji, predložimo buduće pravce razvoja ovih
struktura podrške tako da nastave da odgovaraju na novonastajuće potrebe sistema.
REGIONALNA EVALUACIJA INKLUZIVNOG OBRAZOVANJA: UKLJUČIVANJE SVE

DECE U REDOVNO OBRAZOVANJE
Regionalna kancelarija UNICEF-a za Srednju i Istočnu Evropu i Zajednicu

nezavisnih država
Prezenter: Tanja Ranković (UNICEF)
Regionalna kancelarija UNICEF-a za Srednju i Istočnu Evropu i Zajednicu nezavisnih

država je u toku 2013. i 2014. godine realizovala evaluaciju inkluzivnog obrazovanja u
Jermeniji, Turskoj, Makedoniji, Srbiji i na Kosovu* (pod Rezolucijom UN SB 1244), sa
ciljem da se dokumentuju rezultati koji se odnose na obrazovnu inkluziju i smanjenje
nejednakosti, kao i da se ispita na koji način promene sistema dovode do pozitivnih
ishoda za decu. Evaluacija je obuhvatila period od 2002. do 2012. godine. Metodologija
je podrazumevala pregled relevantne literature i statističkih podataka, intervjue sa
ključnim akterima, diskusije u fokus grupama, upitnike za samoprocenu zaposlenih u
ministarstvima obrazovanja i UNICEF-u i opservaciju časova.
Opšti rezultati evaluacije pokazuju da su unapređene okolnosti u kojima se obrazuju
deca u regionu i da su povećene ili stabilizovane stope upisa u osnovnu školu, kao i da
ne postoji razlika između devojčica i dečaka u pogledu pristupa školovanju. Upis dece
romske nacionalnosti u osnovnu školu je povećan, ali na nivou regiona je primetno
njihovo napuštanje viših razreda (iako je u pojedinim zemljama, npr. u Srbiji, povećan
broj dece koja pohađaju više razrede). Takođe, zabeležen je rast broja dece sa
smetnjama u razvoju koja su deinstitucionalizovana i pohađaju redovne škole.
U pogledu sistemskih promena, uočen je napredak u zakonodavstvu, politikama,
budžetskim izdvajanjima za unapređivanje inkluzivnosti. Ipak, ostaju neka ograničenja,
kao npr. mali kapaciteti lokalnih vlasti, slaba intersektorska i vertikalna i horizontalna
saradnja, slabo razvijene kompetencije nastavnika, dominacija frontalne nastave,
zavisnost uključivanja dece sa smetnjama i romske nacionalnosti od individualne volje i
posvećenosti nastavnika. Monitoring implementacije politika je i dalje slab, iako su u
52
pojedinim zemljama učinjeni bitni koraci, npr. u Srbiji uspostavljanjem monitoring

okvira za inkluzivno obrazovanje i u Turskoj razvijanjem minimuma standarda.
Preporuke evaluacije ukazuju da je potreban dodatni napor u regionu kako bi se
povećala uključenost u obrazovanje i unapredio kvalitet, kroz nastavak uticaja na
društvene norme, jačanje kapaciteta svih aktera na svim nivoima, obezbeđivanje
modela i mehanizama intersektorske koordinacije, unapređivanje standarda kvaliteta
obrazovanja, jačanje intervencija koje se odnose na nastavne metode i obezbeđivanje
kontinuiteta obrazovanja od predškolskog do srednjeg obrazovanja.
Ključne reči: inkluzivno obrazovanje, pravednost, smanjenje nejednakosti, evaluacija,

kvalitet obrazovanja
PODRŠKA RAZVOJU INKLUZIVNOG OBRAZOVANJA IZ PERSPEKTIVE ŠKOLE
Olja Jovanović
Institut za psihologiju, Filozofski fakultet u Beogradu,
Vera Rajović
Tokom 2014. godine razvijen je jedinstven i sveobuhvatan okvir za praćenje

inkluzivnosti obrazovanja u Srbiji na sva tri nivoa upravljanja - nacionalni, opštinski i
školski. Centralnu poziciju u Okviru zauzima škola koja predstavlja mesto u kom se
prepliću inkluzivna politika, kultura i praksa. S obzirom da Okvir, između ostalog, polazi
od pretpostavke da je škola, ma koliko bio značajan njen doprinos, jedna karika u lancu
institucija, organizacija i pojedinaca odgovornih za unapređenje i promociju inkluzivnog
obrazovanja, jedan od indikatora kvaliteta inkluzivnog obrazovanja je i saradnja škole sa
drugim institucijama. Ovde ćemo prikazati deo šireg istraživanja “Snimanje stanja
inkluzivnog obrazovanja u Srbiji”, koji pokušava da odgovori na pitanje u kojoj meri
škole koriste resurse i podršku koja postoji unutar sistema obrazovanja, ali i u drugim
sistemima, kao i šta im je još potrebno kako bi unapredili kvalitet inkluzivnog
obrazovanja. U istraživanju je učestvovalo 26 osnovnih škola iz 19 opština u Srbiji.
Rezultati ukazuju da škole u najvećoj meri imaju potrebu za dodatnim ljudskim
resursima (pedagoški asistenti (58%), stručnjaci sa specijalizovanim znanjima (35%),
lični pratioci (31%)). Pored ljudskih resursa, škole navode da ne uspevaju da obezbede,
a da su im potrebne asistivne tehnologije (23%) i besplatni obroci za učenike iz osetljivih
grupa (19%). Zanimljivo je da su istovremeno škole najređe inicirale upravo
pozajmljivanje asistivnih tehnologija i angažovanje volontera.
Kada govorimo o saradnji sa drugim institucijama, sve škole su upoznate sa
nadležnostima interresornih komisija i obraćale su im se za podršku, najčešće za
ostvarivanje prava na individualni obrazovni plan sa izmenjenim standardima (70,2%), a
nešto ređe (28,8%) i za dobijanje mišljenja o potrebnoj dodatnoj fizičkoj i materijalnoj
podršci za romske učenike. Pored interresorne komisije, škole najčešće sarađuju sa
državnim institucijama na lokalu, sa kojima postoje i zakonski definisane oblasti
53
saradnje, kakve su dom zdravlja, centar za socijalni rad, MUP, školska uprava, lokalna
samouprava, zatim sa humanitarnim organizacijama i stručnim udruženjima. S druge
strane, škole znatno ređe iniciraju saradnju sa lokalnim udruženjima (udruženja
roditelja, udruženja osoba sa hendikepom, romska udruženja), kao i sa
ustanovama/mrežama koje mogu da ih podrže u razvoju dobre inkluzivne prakse, kakve
su model škole, Mreža podrške inkluzivnom obrazovanju i škole za učenike sa
smetnjama u razvoju. Međutim, bez obzira koja institucija/udruženje je u pitanju, ovu
saradnju škole najčešće ocenjuju kao korektnu ili čak kao veoma dobru.
Dobijeni rezultati nameću pitanje uloge i odgovornosti škole u traganju za reursima i
podrškom, ali i ulogu i odgovornost drugih institucija u obezbeđivanju podrške
usmerene na dete, ali i razvoj škole kao otvorenog i podržavajućeg okruženja za sve
učenike.
Ključne reči: inkluzivno obrazovanje, mehanizmi podrške, proaktivnost, međusektorska

saradnja
MREŽA PODRŠKE INKLUZIVNOM OBRAZOVANJU
Ljiljana Simić
Mreža podrške inkluzivnom obrazovanju; OŠ “Milan Munjas”, Ub
Milena Jerotijević
Mreža podrške inkluzivnom obrazovanju
Mreža podrške inkluzivnom obrazovanju je osnovana od strane Ministarstva prosvete,

nauke i tehnološkog razvoja u okviru projekta DILS septembra 2010. Svrha formiranja
mreže je pružanje podrške obrazovnom sistemu u osmišljavanju, promociji i jačanju
modela inkluzivnog obrazovanja i izgrađivanju kapaciteta obrazovnih institucija za
kvalitetno obrazovanje za sve.
Mrežu čini 14 model škola i 13 škola i predškolskih ustanova dobre prakse inkluzivnog
obrazovanja, kao i preko 120 članova/ca – stručnjaka za obrazovanje i praktičara iz svih
školskih uprava, osnovnih i srednjih škola, predškolskih ustanova i NVO.
Ciljevi delovanja Mreže su:
 Obezbeđivanje dovoljnog broja stručnjaka različitih profila i praktičara za
edukativni, savetodavni i supervizijski rad sa obrazovnim ustanovama u oblasti
inkluzivnog obrazovanja,
 Pružanje direktne podrške ustanovama i pojedincima na zahtev obrazovnih
institucija, vaspitača, nastavnika/ca i roditelja,
 Povezivanje različitih institucija, stručnjaka i aktera obrazovanja, od
mnistarstva nadležnog za poslove prosvete do nevladinih organizacija na svim
nivoima (lokalni, regionalni, nacionalni),
 Razvoj koncepta inkluzivnog obrazovanja i unapređivanje inkluzivne prakse.
Mreža reaguje na poziv obrazovnih ustanova, roditelja, staratelja, nastavnika, tako što
daje odgovore na pitanja u vezi inkluzivnog obrazovanja; pruža podršku u slučaju žalbe
54
roditelja ili staratelja zbog kršenja prava deteta; daje podršku u donošenju ključnih
odluka o obrazovanju deteta; kroz različite oblike horizontalnog učenja obučava i
upućuje nastavnike i vaspitače za primenu strategija individualizacije nastave i izradu
individualnog obrazovnog plana; sarađuju sa lokalnim relevantnim institucijama
(zdravstavo i socijalna zaštita, IRK, lokalna samouprava, NVO...) i, što je posebno važana
aktivnost Mreže, prikuplja primere dobre prakse i promoviše inkluzivno obrazovanje.
Biće razmatrane mogućnosti za institucionalizaciju Mreže kao mehanizma podrške
inkluzivnom obrazovanju. U skladu sa krovnim zakonom u oblasti obrazovanja,
diskutovaće se mogućnost da članovi Мreže budu izabrani u zvanje savetnik-spoljni
saradnik, kao i da model škole za inkluzivno obrazovanje steknu status model centra.
Ključne reči: mreža podrške inkluzivnom obrazovanju, model škole za inkluzivno

obrazovanje, direktna podrška, individualni obrazovni plan, primeri dobre prakse
ŠKOLA ZA UČENIKE SA SMETNJAMA U RAZVOJU KAO RESURSNI CENTAR:

PRIKAZ SERVISA ZA DODATNU PODRŠKU DECI U REDOVNIM VRTIĆIMA I
ŠKOLAMA ŠOSO „MILAN PETROVIĆ“ SA DOMOM UČENIKA, NOVI SAD
Zdenka Bjelanović, Dragana Popović

ŠOSO “Milan Petrović” sa domom učenika, Novi Sad
Uvođenjem koncepta inkluzivnog obrazovanja u zakonsku regulativu, donošenjem

Zakona o osnovama sistema vaspitanja i obrazovanja (Sl. glasnik RS 72/2009)
omogućeno je uključivanje sve dece u obrazovni sistem, pravo roditelja da bira školu u
koju će upisati dete, obaveza škole da kreira individualni obrazovni plan, razvijanje
servisnih službi podrške, decentralizacija nadležnosti i finansiranja. Nizom zakonskih i
podzakonskih akata dalje se reguliše ova oblast: Pravilnik o bližim uputstvima za
utvrđivanje prava na IOP, njegovu primenu i vrednovanje (Službeni glasnik RS 762010),
Pravilnik o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu i učeniku
(Službeni glasnik RS 63/ 2010), kao i Stručnog uputstva o načinu pružanja dodatne
podrške deci, učenicima i odraslim osobama sa smetnjama u razvoju u vaspitnoj grupi,
odnosno drugoj školi i porodici od strane škole za obrazovanje učenika sa smetnjama u
razvoju (jul 2012).
Sledi transformacija škola za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju, koja osim
obrazovanja i vaspitanja učenika sa smetnjama u razvoju u inkluzivnom obrazovanju
dobija ulogu resurnog centra. Ublažavaju se granice koje su ranije postojale između
redovnih i specijalnih škola i podstiče se saradnja i razmena među njima.
Servis za dodatnu podršku deci u redovnim vrtićima i školama kao segment Servisnog
centra ŠOSO „Milan Petrović“ je svojim aktivnostima u pravcu podrške deci sa
smetnjama u razvoju počeo školske 2007/2008. godine. Za cilj ima pružanje podrške
deci sa smetnjama u razvoju i članovima njihovih porodica, vaspitačima, učiteljima i
nastavnicima u redovnom obrazovnom sistemu, tipično razvijenoj deci i njihovim
porodicama.
55
Oblici saradnje su: pružanje podrške deci koja su upisana u redovan vrtić, pružanje
podrške deci koja su upisana u ŠOSO „Milan Petrović“ a uključuju se u pojedine
aktivnosti redovnih vrtića, zajedničko učešće u vannastavnim aktivnostima. Podrška se
pruža u matičnom vrtiću ili školi, Servisnom centru ili kućnim uslovima, a oblici rada su
individualni i grupni.
Dobiti od primene ovakvog modela su pružanje neophodne podrške deci sa smetnjama
u razvoju kroz individualni rad defektologa i logopeda, mogućnost uključivanja
stručnjaka različitih profila u zavisnosti od potrebe deteta (logoped, oligofrenolog,
tiflolog, surdolog, somatoped, psiholog, specijalni pedagog i nastavnik za asistivnu
tehnologiju, dečjeg psihijatra), mogućnost korišćenja resursa škole za obrazovanje
učenika sa smetnjama u razvoju (senzorna soba, Montesori učionica, logopedski
kabinet), obuka i korišćenje asistivne tehnologije, podrška u izradi IOP-a, savetodavni
rad sa vaspitačima i stručnim saradnicima, savetodavni rad sa roditeljima, zajednički rad
na senzibilizaciji vršnjaka.
Ključne reči: inkluzivno obrazovanje, zakonska regulativa, transformacija škole, resursni

centar, Servisni centar, pružanje podrške deci sa smetnjama u razvoju
OBRAZOVNA INKLUZIJA ROMSKIH UČENIKA IZ UGLA ROMSKIH PEDAGOŠKIH

ASISTENATA
Tinde Kovač Cerović

Tijana Jokić
Centar za obrazovne politike
Daiute Collete
The City University of New York
Romski pedagoški asistenti (RPA) u Srbiji je primer programa koji uspešno promoviše
socijalnu inkluziju najmarginalizovanije i najbrojnije manjine u Evropi. Iako su RPA prošli
kroz veliki broj obuka, do sada nije postojao sistematski napor da se razume njihova
jedinstvena, višedimenzionalna, transformativna uloga i da se stekne uvid u njihov
pogled na ulogu RPA kao kulturnih medijatora. Cilj istraživanja je razumevanje uloge i
sticanje uvida u perspektive RPA o njihovoj ulozi interkulturalnih medijatora.
Polazeći sa socio-kulturnog stanovišta istraživanje fokusira narative kao alate kulture
koji organizuju iskustvo i vode iskustvenom učenju. Istraživanje uključuje 174 RPA, koji
su produkovali 484 priče različitih žanrova (o iskustvu romskog deteta u obrazovnom
sistemu, o ličnom putu do uloge PA, pismo budućim PA), tj. 4757 jedinica analize
(rečenice ili delovi rečenica koji nose značenje). Istraživanje postavlja i daje odgovore na
sledeća pitanja: 1) Kako PA koriste narative i druga simbolička sredstva za medijaciju
između različitih kultura kako bi realizovali svoju ulogu u obrazovanju? 2) Koje
prepreke, prilike, strategije izrastaju kroz narative i žanrove? 3) Koje implikacije za
56
politike i praksu obrazovne inkluzije Roma izrastaju iz narativa RPA? Kvalitativnom

analizom (tematskom analizom) prepoznati su organizujući principi ovih narativa koji
oblikuju percepciju, razumevanje i ponašanje.
Izdvojeno je 19 principa, grupisanih u 7 širih kategorija: kolektivna odgovornost,
obrazovanje, realizacija uloge, lični kvaliteti, prepreke, rešenja, ishodi. Kvantitativnom
analizom (Kruskal-Wallis test) utvrđene su značajne razlike između različitih žanrova u
broju jedinica analize kodiranih različitim organizujućim principima. Kolektivna
2 2
odgovornost (χ =48.87, df=2, p<0.001), lični kvaliteti (χ =56.60, df=2, p<0.001),
2 2
prepreke (χ =89.93, df=2, p<0.001), rešenja (χ =111.84, df=2, p<0.001) i ishodi
2
(χ =105.367, df=2, p<0.001) su najfrekventniji u priči o iskustvu romskog deteta.
2
Značajnost podučavanja i učenja (χ =30.35, df=2, p<0.001) je najfrekventnija u priči o
2
ličnom putu, a realizacija uloge (χ =231.06, df=2, p<0.001) kroz praćenje sopstvenih
vrednosti i načela, poštovanje društvenih pravila i delovanja zarad same dece u
pismima budućem PA.
Dobijeni rezultati nude novu perspektivu za razumevanje značenja obrazovanja,
uzimajući u obzir sve prepreke i istoriju socijalnog isključivanja sa kojima se romski
učenici i romska zajednica suočavaju. Rezultati rasvetljavaju kompleksnu ulogu PA i daju
vredne informacije za dalje razvijanje edukativnih programa PA, kao i planiranje
obrazovnih politika.
Ključne reči: romski/pedagoški asistenti, obrazovanje Roma, analiza narativa,

organizujući principi, kultura
KONCIPIRANJE I PILOTIRANJE USLUGE PORODIČNI SARADNIK
Snježana Jović, Sanja Miloradović

Republički zavod za socijalnu zaštitu
Sistem u Srbiji je i dalje dominantno orijentisan na zaštitu deteta od porodice, pre nego
na podršku biološkoj porodici kako bi je sačuvao za dete.
Tokom 2013. godine u saradnji Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna
pitanja i UNICEF-a pokrenut je pilot projekat sa ciljem koncipiranja i pilotiranja usluge
Porodični saradnik. Uslugu razvija 5 ustanova u sistemu socijalne zaštite: Republički
zavod za socijalnu zaštitu, ustanove za smeštaj dece i mladih iz Novog Sada, Beograda i
Niša i Centar za lokalne usluge iz Kragujevca. Usluga Porodični saradnik počiva na pravu
deteta da živi u svojoj porodici i ima za cilj prevenciju izmeštanja i podršku povratku
deteta u porodicu, kao i prevenciju zanemarivanja i zlostavljanja deteta i unapređenje
kapaciteta roditelja.
Porodični saradnik je profesionalac iz oblasti socijalne zaštite koji uz podršku stručnog
tima i u koordinaciji sa centrom za socijalni rad informiše, savetuje, edukuje, usmerava,
motiviše i vodi članove porodice ka postizanju pozitivne promene u funkcionisanju. On
zastupa interese porodice pred različitim sistemima u zajednici i povezuje je sa
uslugama i drugim podrškama u zajednici koje mogu unaprediti kvalitet života članova
57
porodice. Do marta 2015. godine u uslugu je uključeno više od 260 porodica i

realizovano preko 4000 terenskih poseta.
Analiza karakteristika porodica uključenih u uslugu potvrdila je da se radi o porodicama
sa brojnim i složenim potrebama. Polovina uključenih porodica su jednoroditeljske
porodice, oko 60% su korisnici novčanih davanja, 38% su romske porodice, od kojih čak
84% prima socijalnu pomoć.
Mogu se razlikovati četiri oblasti rada porodičnog saradnika sa porodicom: rad sa
decom, sa odraslima, rad na odnosima i rad na životnim okolnostima. Porodicama je
najčešće bila potrebna podrška u razvoju veština roditeljstva. Značajna podrška pružana
je i u brizi o zdravlju deteta, u ostvarivanju dodatnih prava i prikupljanju za to potrebne
dokumentacije.
Analiza prvih rezultata usluge ukazuje da ona pomaže porodici u razvijanju sigurne i
podsticajne sredine za razvoj dece, kao i smanjenju rizika od izdvajanja iz porodice.
Pozitivan efekat usluge porodičnog saradnika na obrazovanje dece prepoznat je u 78%
porodica, dok 65% porodica izveštava o pozitivnim efektima na razvoj odnosa u
porodici.
Sve navedeno ukazuje da je porodični saradnik potrebna, značajna i efektivna usluga
intenzivne podrške porodici.
Ključne reči: porodični saradnik, socijalna zaštita, obrazovanje, podrška porodici
9. KORISNE BELEŠKE TIMA VRTIĆA

Voditelji:
Tanja Dojić
PU "11.april" Novi Beograd
Dejan Videnović
PU „Čukarica“ Beograd
Uvodno izlaganje
Simpozijum pod nazivom „Korisne beleške tima vrtića” posvećen je različitim modelima
prikupljanja podataka iz višestrukih izvora, a koji su se pokazali korisnim u praksi vrtića.
Svi radovi nastali su kao odgovor na potrebe prakse i prikazuju korisne načine
dokumentovanja u čijoj su izradi i primeni učestvovali timovi vrtića i grupe učesnika
obuka posvećenih datoj tematici. Dokumentovanje kojim se bave ovi radovi, odnosi se
na oblast praćenja dečijeg razvoja i napredovanja i oblast podrške deci i porodici,
posebno individualizacije. I pored pozitivnog stava vaspitača o neophodnosti
dokumentovanja i pored dobrih primera datih u stručnoj razmeni i literaturi, i dalje
postoje pitanja a neka od njih su: Kada je obavezno dokumentovati, a kada vaspitač
posmatra, prati, podržava dete bez posebne dokumentacije o tome? Na koji način
najbolje ostvariti saradnju sa roditeljima u procesu planiranja i podrške deteta? Kako
58
posmatranjem ili intervjuom,ili na neki drugi način, prikupiti korisne, objektivne

podatke? Kako najbolje pratiti interakcije, interesovanja … deteta/grupe? Postoji
traganje za korisnim načinima beleženja, obzirom da oni nisu unapred određeni,
omogućavaju otvorenost izbora, kreativnost, ali zahtevaju i kompetencije vaspitača.
Saopštenja su posvećena prikupljanju podataka na osnovu posmatranja, intervjua i
sociometrije; izradi pedagoškog profila i portfolia deteta i vaspitača. Pored niza dobiti,
prikupljeni podaci od značaja su za planiranje individualizovane podrške deci.
Predstavljaju dobre modele prakse sa ciljem unapređivanja: prikupljanja podatka
posmatranjem dečijeg razvoja i napredovanja; saradnje sa roditeljima dece sa
smetnjama u razvoju kroz intervju sa roditeljima kao korak pre početka adaptacije
deteta; posmatranja socijalnih veština dece i izgrađivanja uzajamnih pozitivnih odnosa
deteta sa svojim vršnjacima; razvijanja portfolia deteta, sa detetom, za dete i o detetu;
kreiranja portfolia vaspitača kao dokumenta u praćenju i podršci razvoja sopstvenih
profesionalnih kompetencija.
KORISNE BELEŠKE VASPITAČA PRI PLANIRANJU PODRŠKE ZA DETE
Tanja Dojić
PU „11.april“ Novi Beograd
Opis problema: I pored pozitivnog stava o neophodnosti posmatranja i beleženja u

vrtiću, vaspitači se susreću sa teškoćama i promišljaju o sopstvenoj praksi: Koji je razlog
pokrenuo posmatranje deteta/grupe? Da li postoji plan posmatranja? Na koji način
beležim? Da li za izabran način /tehniku/ imam potrebno vreme, obuku, formular ...?
Koliko je beleška objektivna? Kako da otkrijem korisne podatke? Fokus: Produkti
radionice programa obuke “Ka objektivnosti posmatranja” realizovanog sa ciljem
unapređivanja posmatranja i prikupljanja podataka u funkciji praćenja i podrške dečijeg
razvoja i napredovanja. Uzorak: 25 grupa odnosno 667 učesnika od koji je 531 vaspitač,
106 medicinskih sestara-vaspitača i 30 stručnih saradnika u predškolskim ustanovama.
Zadaci u radionici: a) uvid u složenost procesa i izrada plana posmatranja b) razlikovanje
subjektivnih i objektivnih interpretacija i izrada objektivne beleške c) poredjenje
prednosti i nedostataka različitih tehnika i izbor korisne tehnike. Produkti nastali u
radionici sistematizovani su u 3 kategorije a) plan posmatranja b) objektivna
interpretacija c) korisna beleška sa daljim planom individualizacije. U sve tri kategorije,
izdvojeni su dobri primeri, koje su učesnici procenili kao korisne za dalje planiranje
individualizacije. Tokom rada uočene su teškoće u planiranju posmatranja,
interpretiranju podataka i izboru tehnike. Zaključci na osnovu provedene kvalitativne
analize teškoća i implikacije u praksi: a) Teškoće u planiranju posmatranja postoje zbog
nedovoljno jasno razgraničenih procesa planiranja posmatranja i planiranja aktivnosti.
Vaspitači prilikom prve izrade plana posmatranja navode korake mogućih aktivnosti.
Posmatranje se samo navede bez razrade koraka, a već sledeći korak je pružanje
podsticaja ili podrške detetu ili uključivanje drugih osoba isl. U praksi izostanak toga
dovodi do primene postupaka koji su se u nekom slučaju pokazali uspešnim, ali u
59
konkretnom ne. Da bi dobili podatke korisne za plan aktivnosti, treba posvetiti vreme
posmatranju i planu koji sadrži: razlog koji je pokrenuo posmatranje; fokus; dinamiku
posmatranja; podatke o detetu i grupi; uslove posmatranja; izbor tehnike /*prikaz
primera/ b) Teškoće u objektivnosti interpretacije postoje zbog nedovoljno jasno
razgraničenih procesa posmatranja i tumačenja posmatranog odn. preplitanja
posmatranja određene akcije ili interakcije deteta i potrebe da se ista protumači. Stoga,
i pored datih smernica za objektivno beleženje, usled navike tumačenja, slikovitog
opisivanja subjektivnim terminima, dolazi do problema u razmeni i primeni podataka,
jer svako ima svoju subjektivnu sliku. Objektivna beleška sadrži pažljivo zabeležene
činjenice o opaženim akcijama i detaljima, po redosledu dešavanja, bez interpretacija i
procena. /*prikaz primera/ c) Najčešće otvorene tehnike koje vaspitači primenjuju:
dnevničke, tekuće i anegdotske beleške a najčešće zatvorene: ček liste; vremenski i
situacioni uzorci. Teškoće izbora odgovarajuće tehnike su posledica nedovoljno
razjašnjenog kriterijuma izbora koji treba biti zasnovan na uvažavanju njihovih
prednosti i nedostataka i objektivnosti i upotrebljivosti dobijenih podataka. Na koristan
način zabeleženi podaci o detetu su jasni, sažeti, ciljani i primenjivi u pružanju potrebne
podrške deci i porodici. /*prikaz primera/
Ključne reči: plan posmatranja; objektivnost interpretiranja; način beleženja
DOKUMENTOVANJE PRI IZRADI PLANA PODRŠKE U RADU SA RODITELJIMA

DECE SA SMETNJAMA U RAZVOJU
Nataša Lukić
PU „Detinsjtvo“, Žabalj
Olgica Stojić
DU „Dečija radost“, Irig
Izabela Halas
PU „Radosno detinjstvo“ Novi Sad
Bojana Jocović
PU „Boško Buha“ Vrbas
Inkluzija podrazumeva uključivanje dece sa smetnjama u razvoju u postojeće sisteme

obrazovanja i vaspitanja u skladu sa njihovim postojećim obrazovnim i vaspitnim
potrebama. Kapaciteti roditelja da pruže optimum brige i podrške za razvoj deteta
postaju tako prvi put vidljivi u vrtiću, u nemedicinskom kontekstu. Porodice koje imaju
dete sa smetnjama u razvoju ili hroničnom bolešću pokazuju visok stepen stresa koji
može da prouzrokuje razne negativne efekte, na mentalno zdravlje roditelja, ali i
kvalitet brige o detetu i kompletnu porodičnu interakciju. U odnosu sa detetom
reflektuje se kroz teškoće u primećivanju, interpretiranju i reagovanju na potrebe
deteta, što roditelja čini niže senzitivnim. Roditelji imaju manju mogućnost da pruže
60
optimalnu podršku razvoju deteta, a u predškolskim ustanovama nastaju poteškoće u

izgrađivanju kvalitetne saradnje.
Kako bi se adekvatno odgovorilo na potrebe dece i porodice i izradili podsticajni planovi
podrške, potrebno je prikupiti podatke iz višestrukih izvora i od svih aktera i stručnjaka
u obrazovanju. Cilj ovog rada je analiza upotrebljivosti aktuelnih oblika dokumentacije
za ispitivanje i praćenje potreba roditelja za dodatnom podrškom. Na nivou ustanove, u
okviru stručnog tima za inkluzivno obrazovanje, razmatrali smo na koje načine su
iskorišćeni podaci koje imamo o deci i porodici. Kada se zna da u predškolsku ustanovu
dolazi dete sa smetnjama u razvoju, najpre se priprema grupa za dolazak deteta, a
istovremeno se priprema i dete sa smetnjama u razvoju za polazak u vrtić. Realizuju se
savetodavni razgovori sa roditeljima dece sa smetnjama u razvoju (uglavnom sa
majkom). Nakon prikupljanja podataka pristupa se prilagođavanju programa i vaspitno-
obrazovnog rada i izradi individualnih planova podrške. I nakon svega toga smo
zaključili da kontinuiramo pratimo i dokumentujemo napredovanje deteta, a da nam
roditelji dece sa smetnjama u razvoju ostaju bez adekvatne podrške. Zbog toga je u
pripremu rada sa porodicom uveden Intervju o reagovanju na dijagnozu deteta (Pianta i
Marvin, 1992a) na osnovu kog se dobijaju podaci o (ne)razrešenosti roditelja u odnosu
na dijagnozu deteta. Ova metoda podrazumeva praćenje i dokumentovanje razvoja
deteta, kao i praćenje i dokumentovanje razvijanja odnosa roditelj-dete, a koji je
okarakterisan dijagnozom. Podaci dobijeni njom su dodatna, praksa pokazuje, vazna
smernica za rad strucnog saradnika kako sa roditeljima, tako i sa vaspitacima.
Ključne reči: deca sa smetnjama u razvoju, saradnja porodice i vrtića, plan podrške za
dete, dokumentovanje, reagovanje na dijagnozu deteta.
INDIVIDUALIZACIJA RADA SA DECOM SA SMETNJAMA U RAZVOJU – ZAMKE I

IZAZOVI
Olgica Babić – Bjelić

Predškolska ustanova u Zrenjaninu
Predškolska ustanova u Zrenjaninu duže od 35 godina uključuje u vaspitno – obrazovni

rad i decu sa različitim smetnjama u razvoju.
Individualizacija rada sa decom sa smetnjama u razvoju predstavljala je problem za
jedan broj vaspitača, počev od izrade pedagoškog profila deteta, preko obezbeđivanja
saradnje sa roditeljima u izradi profila, do samog izvođenja individualizacije. Njihova
preovlađujuća osećanja u vezi sa tim poslovima bila su zabrinutost i anksioznost. Mislili
su da njihova znanja i veštine, „stečene za rad sa decom bez teškoća u razvoju“ nisu
adekvatne i dovoljne za rad sa decom sa smetnjama u razvoju. Mislili su da nisu dorasli
tom zadatku, da malo znaju o individualizaciji i da se od njih traži da rade posao za koji
nisu kompetentni. Strahovali su od neuspeha u zadovoljavanju potreba sve druge dece
u grupi. Strepeli su u vezi sa tim da će navođenje podataka o teškoćama koje dete ima
otežati saradnju sa roditeljima i izazvati njihovo nezadovoljastvo.
61
Ciljevi rada sa vaspitačima su bili: prevazilaženje uznemirenosti i strepnje vaspitača u

vezi izrade pedagoških profila i planiranja i realizacije individualizacije vaspitno –
obrazovnog rada.
Osnovne postavke su bile: unapređenje vaspitačkih kompetencija za učenje i
poučavanje povećaće njihovo samopouzdanje, biće motivisani da se posvete ovom
poslu, uspešno će ga obaviti i imaće priliku da osete zadovoljstvo zbog uspešno
obavljenog posla.
Problem smo raščlanili na celine i pristupili smo njegovom rešavanju kroz nekoliko
koraka. Prvi korak je bio stručno usavršavanje vaspitača i unapređivanje njihovih
kompetencija za poučavanje i učenje, drugi – koodrinisanje izrade i timska izrada,
pedagoškog profila detet, a treći – individualizacija vaspitno – obrazovnog rada i njena
evaluacija.
Sve navedene aktivnosti doprinele su jačanju samopouzdanja vaspitača u vezi sa
planiranjem i realizacijom individualizacije vaspitno – obrazovnog rada sa decom.
Tokom obuke za individualizaciju rada sa decom vaspitači su prošli put od Prokrustove
postelje do Pepeljugine cipelice.
U protekle 2 godine urađeno je preko 70 individualizacija vaspitno – obrazovnog rada.
Psiholozi i pedagozi su se uključivali u različitom obimu: nekad su date opšte preporuke
za rad sa detetom, u zavisnosti od vrste smetnje u razvoju, a nekad i konkretne npr.
preporuke za kontrolu i modulacija impulsa i besa, za razvoj samopouzdanja i
samopoštovanja, za razvoj pažnje i koncentracije.
U radu su navedeni primeri uključivanja roditelja u izradu pedagokog profila i prikazan
je proces planiranja i realizacije vaspitno obrazovnog rada sa detetom sa Daunovim
sindromom.
Ključne reči: individualizacija rada sa decom, deca sa smetnjama u razvoju, pedagoški

profil, saradnja sa roditeljima
POVEZANOST RAZVOJA SOCIJALNIH KOMPETENCIJA, SOCIOMETRIJSKOG

STATUSA I KVALITETA ODNOSA SA RODITELJIMA NA PREDŠKOLSKOM
UZRASTU
Dejan Videnović
PU „Čukarica“, Beograd
U vrtiću ,,Cvrčak’’ koji pripada predškolskoj ustanovi ,,Čukarica’’ u pripremnoj

predškolskoj grupi radili smo na unapređenju socijalno emocionalnih odnosa. Naglasak
u našem radu bilo je učenje socijalnih veština i izgrađivanje uzajamnih pozitivnih
odnosa sa vršnjacima, u čemu su učestvovali psiholog i vaspitači grupe. Brojni rezultati
ukazuju na to da stepen razvoja socijalnih veština dece jeste povezan sa stepenom
vršnjačke prihvaćenosti. S druge strane, kvalitet afektivne vezanosti sa roditeljima jes
dokumentovan korelat odnosa sa vršnjacima i stepenom adaptiranosti na vršnjačku
62
grupu. Polazeći od ovih nalaza, ispitali smo da li se na osnovu stepena razvoja socijalnih
kompetencija, sociometrijskog statusa i kvaliteta odnosa sa roditeljima mogu izdvojiti
grupe dece i po čemu se one razlikuju. Ispitano je 32 dece, prosečnog uzrasta šest i po
godina. U istraživanju su koriščena tri instrumenta. Prvi instrument je ček lista razvijena
za potrebe istraživanja o karakteristikama socio emocionalnog razvoja i opaženog
napretka dece. Drugi instrument odnosi se na stepen vršnjačke prihvaćenosti: deca su
imala zadatak da navedu koga od drugara iz vrtića bi najviše voleli da pozovu na svoj
rođendan, dok je treći instrument ,,Skala odnosa roditelj-dete'' korišćena je za
ispitivanje kvaliteta odnosa roditelja sa decom. Karakteristike konstruisane ček liste
obrađeni su na osnovu IRT metoda. Rezulteti ukazuju da izabrani ajtemi predstavljaju
jedinstvenu sposobnost koja se odnosi na socijalne kompetencije u ovoj grupi dece
(INFIT = 0,99, OUTFIT= 0,79; r=0,94). Sociometrijska analiza odnosa u grupi vršena je
kako bismo utvrdili recipročnost izbora dece (18% prema proceni dece). Primenom
klaster analize (Ward metod) izdvojene su dve grupe ispitanika. Na osnovu
neparametrijske metode (Man-Vitni U test) ispitivane su specifičnosti svake od grupa.
Grupe se razlikuju pre svega prema kvalitetu odnosa sa roditeljima, odnosno proceni
roditelja da li se sa detetom stalno nalazi u nekoj borbi (U= 0.011; p<0,05), koliko se
ono oseća prijatno kada roditelj sa njim ostvaruje fizički kontakt (U= 0.027; p<0,05), da
li se lako naljuti na roditelja (U= 0.031; p<0,05), da li roditelj troši svu energiju na
izlaženje na kraj sa detetom (U= 0.019; p<0,05) i stepena u kojem su osećanja deteta
prema roditeljima nepredvidljiva (U= 0.005; p<0,05). Grupa koja ima lošiji kvalitet
odnosa sa roditeljima, ima i nepovoljniji sociometrijski položaj u grupi ((U= 0.027;
p<0,05). Interesantno je da procene vaspitača o stepenu razvijenosti socijalnih
kompetencija dece nisu doprineli razlikovanju ovih grupa.
Ključne reči: socijalne kompetencije, predškolski uzrast, odnos roditelj - dete
PORTFOLIO DETETA U VRTIĆU
Tanja Dojić
PU „11.april“, Novi Beograd
Aleksandra Ružičić
PU „Dečija radost“, Pančevo
Slava Timarac Jovanov
PU „Dečija radost“, Pančevo
Svetlana Radosavljević
PU „Naše dete“, Vranje
Opis problema: Uvođenjem portfolia deteta kao načina dokumentovanja dečjeg razvoja
i napredovanja u predškolskim ustanovama otvorila su se pitanja: Šta je njegova svrha,
smisao i dobit za dete, za roditelja, za vaspitača? Šta je sadržaj portfolia deteta i kako se
gradi? Kako portfolio deteta predstavlja i podržava dečji razvoj i napredovanje? Cilj
63
rada: Unapredjivanje vođenja portfolia za dete. Istraživanje: Koji sadržaji su najviše

zastupljeni u portfoliu deteta? Da li dobro predstavljaju i podržavaju dečji razvoj i
napredovanje? Ko učestvuje u vođenju portfolia? Uzorak: Uzorkom je obuhvaćen
sadržaj portfolia deteta koja su vaspitači u 25 grupa (667 učesnika) prezentovali u
okviru programa obuke “Ka objektivnosti posmatranja”. Kvalitativna analiza
podrazumevala je sledeće korake: izlistavanje svih predloženih sadržaja portfolia na
nivou svake od 25 grupa; klasifikovanje izlistanog sadržaja u sledeće kategorije: dečiji
produkti; produkti saradnje sa porodicom; audio vizuelni zapisi; otvorene i zatvorene
beleške; razno /radni listovi i dr/; izvođenje frekvenci za kategorije sadržaja i njihovo
rangiranje. Na osnovu izvedenih zaključaka date su implikacije za praksu koje se odnose
na unapređivanje vođenja portfolia deteta u funkciji podrške dečjeg razvoja i
napredovanja. Osnovni rezultati: Po zastupljenosti u portfolio deteta na 1. mestu
nalaze se dečiji produkti; na 2. mestu razni materijali: jaslenica, kovčežić
samopoštovanja, kreativne beležnice, radni listovi i sveske itd. na 3. mestu produkti
saradnje sa roditeljima. I na poslednjem mestu nalaze se audio vuizuelni i pisani zapisi
koje vode vaspitači . Od beleški najviše su zastupljene anegdotske beleške čiji su izvori
situacije; iskazi i produkti deteta. Audio vizuelni zapisi zahtevaju dodatnu tehničku i
materijalnu podršku. Portfolio je dostupan detetu i ono ima slobodu izbora, uvida i
predloga građenja ličnog portfolia, ali nije uključeno u meri u kojoj mu je dostupan;
slično je i sa uključenošću porodice koja je upoznata ali ne razvija portfolio deteta kao
ličnu “priču”; u većini slučajeva sadržaje za portfolio bira sam vaspitač; za polovinu
portfolia može se reći da su sadržaji sistematizovani prema uzrastu ili aspektima
razvoja; Zaključci i značaj za praksu: Portfolio oslikava povezanost sadražaja spektra
aktivnosti pojedinog deteta sa postavljenim ciljevima i zadacima vaspitno obrazovnoga
rada grupe i delom jeste slika samoevaluacije vaspitača, obzirom da daje odgovor na
pitanje u kojoj meri portfolio koristi za pružanje podrške detetu i planiranje mera
individualizacije. Ali osnovno je da oslikava razvoj i napredovanje deteta, snage i
prekretnice, sve ono što dete zna ili može da uradi, u smislu da je reprezentativan i
motivacion za dete. U sam izbor neophodno je uključiti dete. Nije dovoljno samo
upoznati i učiniti portfolio dostupan detetu, neophodno je podržati dete da učestvuje u
razvijanju svoje fascikle postignuća i stavralaštva, gradi lični uvid i odgovornost prema
sopstvenom napredovanju. Takođe je neophodno da vaspitač kreira uslove za
uključivanje roditelja i upućuje ih kako mogu pružiti podršku deci u vodjenju portfolia,
čime bolje upoznaju dete, jačaju roditeljske kompetencije i partnerstvo porodice i
vrtića.
Ključne reči: portfolio za dete, o detetu, sa detetom i porodicom
64
PORTFOLIO PROFESIONALNOG RAZVOJA VASPITAČA
Biljana Lajović
Jedinica za prevenciju nasilja Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja
Beleženje i dokumentovanje ključnih podataka vezanih za profesionalca ili organizaciju

predstavlja poseban izazov. Ukoliko je potrebno da to ne bude puko nabrajanje, zahtev
se usložnjava. Sagledavajući iskustva drugih država analizirali smo JEZIČKI PORTFOLIO
nastao kroz dokumenta i aktivnosti Saveta Evrope, zatim portfolio učitelja koji imaju
neki obrazovno vaspitni sistemi. Jasna je i neophodna potreba sistematskog
profesionalnog razvoja u skladu sa savremenim koncepcijama ovrazovanja i vaspitanja,
efikasni razvoj kompetencija, razvijanje procesa vrednovanja i samovrednovanja,
stvaranje refleksivnog praktičara.
Analiza postojećih portfolija, dokumenata (strategija, programa, projekata koji se
primenjuju u praksi, standarda kompetencija i drugog), zakona i podzakonskih akata
dala nam je okvir za izradu predloga portfolija za nastavnika, vaspitača i stručnog
saradnika. Takav PORTFOLIO profesionalnog razvoja vaspitača, odnosno stručnog
saradnika je pregledna, sistematizovana zbirka pažljivo izabranih podataka, radova,
raznovrsnih priloga o kompetencijama, profesionalnom razvoju i iskustvu vaspitača,
stučnog saradnika čime se ispunjava jedan od zahteva - da da što tačniju "profesionalnu
sliku" o vlasniku portfolija.
Druga funkcija koju ispunjava je da pomaže, omogućava praćenje profesionalnog
razvoja vaspitača. Odličan je "alat" za razvijanje procesa samovrednovanja, olakšava
spoljašnje vrednovanje i zajedno sa njim čini celinu. Podržava proces prijavljivanja za
sticanje zvanja i napredovanje.
Portfolio ima unapred definisanu osnovnu strukturu, što mu daje mogućnost da bude
deo praćenja, upoređivanja, zaključivanja na opštijem nivou, ali daje i prostor za
kreativnost i individualnost vlasnika i podstiče je.
Dokumentujuću funkciju portfolija podržava i segment pod nazivom "Prilozi". Sastavni
su deo portfolio i treba da na najbolji način prikažu, ilustruju sve ono što je suštinski
važno za profesionalni razvoj, da prikažu važna "mesta/tačke" učenja; da ilustruju razvoj
i napredovanje tako da, osim ostalog, jednom mestu sistematično dokumentuje ono što
je bitno za vaspitača/stručnog saradnika kao profesionalca.
Ako se, sa druge strane, osvrnemo na propise vezane za različite forme
dokumentovanja rada zaposlenih u obrazovno-vaspitnom sistemu Portfolio
profesionalnog razvoja je i zakonska obaveza propisana Pravilnikom o stalnom
stručnom usavršavanju i napredovanju nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika.
65
10. IZAZOVI I SMERNICE ZA UNAPREĐIVANJE KVALITETA

INKLUZIVNOG OBRAZOVANJA – ISKUSTVA IZ PRAKSE
Voditelj: Branka Tišma
OŠ „Lazar Savatić“, Beograd
Uvodno izlaganje
Inkluzivno obrazovanje je u obrazovni sistem zvanično ušlo 2009. godine donošenjem

Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i Zakona o zabrani diskriminacije.
Cilj inkluzivnog obrazovanja je da obezbedi i poveća dostupnost, pravednost i
ravnopravnost u obrazovanju koje se odnose na pol, nacionalnu pripadnost, versko i
socijalno – ekonomsko poreklo, sposobnosti, zdravstveno stanje ili bilo koje drugo lično
svojstvo. Izmene u sistemu obrazovanja usmerene ka inkluzivnosti povećavaju kvalitet i
efikasnost obrazovanja. Realizacija programa inkluzivnog obrazovanja treba da poveže i
obezbedi saradnju između institucija obrazovanja, zdravstva i sektora socijalne zaštite.
Otkrivanje i povezivanje resursa unutar obrazovnih institucija, lokalne zajednice i
nevladinih organizacija su uslov i podrška inkluzivnom obrazovanju. Podrška svim
uključenim u inkluziju je useldila kroz niz obuka zaposlenih u obrazovanju, i
uključivanjem drugih aktera u informisanje i dodatnu obuku. Doneta je odgovarajuća
zakonska regulativa, izrađeni su različiti pravilnici i dodatna dokumenta. Izređeni su
priručnici, primeri dobre prakse, vodiči, otvoreni su sajtovi, forumi i rasprave o inkluziji.
Formirani su školski timovi, mobilni timovi, interesorne komisije pri opštinama. Održana
je Konferencija „Dobre prakse i partnerstva- ključ efikasnog i kvalitetnog obrazovanja“,
formirana je vršnjačka mreža inkluzivnog obrazovanja. I pored toga ima dosta
poteškoća i razlika u kvalitetu realizacije. Često nisu prepoznate ni iskorišćene postojeće
mogućnosti. Različiti stavovi, lične motivacije i prihvatanje ovog programa značajno
utiču na kvalitet realizacije u konkretnim životnim okolnostima. Povezivanje i saradnja
među različitim učesnicima nije ujednačena. Institucije obrazovanja najčešće pokreću,
realizuju i prate ceo proces rada sa decom u inkluzivnom obrazovanju i povezuju sve
učesnike. Pri tome nailaze na različite poteškoće. Česta poteškoća je rad interresornih
komisija. Nisu formirane pravovremeno, ne rade redovno, u njihovom sastavu su često
članovi, koji su učestvovali u kategorizaciji dece. Ne postoje liste mogućih usluga i
nosioca, koje bi svima olakšale planiranje aktivnosti. Utisak je da se prosvetni radnici, i
pored svih pripremnih aktivnosti, obuka, materijala i mogućeg uključivanja drugih
institucija smatraju da nemaju dovoljno profesionalnih kompetencija za ovakvu vrstu
angažovanja.
66
INDIVIDUALNI OBRAZOVNI PLAN – IZAZOVI I SMERNICE
Branka Tišma
OŠ „Lazar Savatić“, Beograd
Cilj inkluzivnog obrazovanja je da unese neophodne promene u školski život, tako da

škole spremno odgovore na potrebe različitih učenika u redovnim razredima.
Učenicima treba da budu omogućeni odgovarajući obrazovni programi koji su
prilagođeni njihovim individualnim potrebama i kapacitetima. Istovremeno je potrebno
da se gradi atmosfera prihvatanja u školskom životu za sve učenike. Izrada IOP-a bi
trebalo da obezbedi ove ciljeve. Pravilnik o bližim uputstvima za utvrđivanje prava na
IOP, njegovu primenu i vrednovanje i Priručnik za pisanje i praćenje IOP-a, jasno i
precizno definišu: uloge i odgovornosti svih aktera, način formiranja timova u ustanovi,
procedure i postupke, oblike pružanja podrške učenicima, faze izrade i praćenja IOP-a i
svu prateću dokumentaciju. Primeri dobre prakse pružaju mogućnost da se razreše
mnoge dileme. Potrebna dokumentacija i procedure su obimne i povremeno
podrazumevaju unošenje istih podataka na različite načine. Zaposlene u obrazovanju
odbija ovaj obim.
Kod izrade pedagoškog profila i dokumenata realizacije i praćenja opterećenost ličnim
tumačenjima, iskustvima, profesinalnim stavovima otežava jasan opis ponašanja i
sposobnosti i prepoznavanje potreba dece.
U praksi, razlozi za izradu IOPa mogu biti: prevazilaženje problema normativa pri
formiranju odeljenja, problemi ponašanja učenika ili nekog vida neprihvatanja učenika,
koje je vidljivo kroz slabije školsko postignuće, želja roditelja da dete oslobodi dela
školskih obaveza ili nastave radi boljeg školskog uspeha, lakšeg polaganja male mature
ili angažovanja u nekim drugim aktivnostima (često sportskim i muzičkim). Dešava se da
se potrebe učenika ili ne prepoznaju ili se u prvi plan stavljaju interesi aktera u izradi
IOP-a.
IOP pretpostavlja uključivanje učenika u različite aktivnosti u školi i izvan škole, što
pretpostavlja dobro poznavanje mogućnosti u užoj i široj socijalnoj sredini. Planiranje
podrške razvoju učenika može biti prepušteno ličnom angažovanju, istraživanju
učesnika i izradi IOP-a. Lične veze mnogo doprinose stvranju optimalnih planova i
uslova. Mreže mogućih učesnika u izradi i realizaciji IOP-a nisu čvrsto uspostavljene.
Interesorne komisije nisu formirane istovremeno, nisu svi članovi komisija prošli iste
obuke, neke komisije postoje samo formalno, nemaju uvid kolike troškove mogu da
predvide, rad komisiija je različito finansiran.
Praćenje učenika, međusobno povezivanje, zajedničko ulaganje u građenje
podržavajuće atmosfere u školskoj sredini za sve njene učesnike može da doprinese
prepoznavanju i prevazilaženju nekih od problema u praksi.
Ključne reči: podrška, povezivanje, građenje
67
UTICAJ SARADNJE RODITELJA I ŠKOLA NA UNAPREĐIVANJE INKLUZIVNOG

OBRAZOVANJA: DOBRE PRAKSE
Dragana Soćanin
Udruženje “Roditelj”, Beograd
Udruženje “Roditelj” za svojih 9 godina postojanja i rada sa roditeljima svedočilo je sve

češćem nezadovoljstvu roditelja prema školama ali i škola prema roditeljima, što je
rezultiralo sve većim jazom i nizom neiskorišćenih potencijala sa obe strane. Kako
premostiti taj jaz i razbiti dihotomiju “mi” i “oni” među roditeljima i nastavnicima? Kako
motivisati roditelje da postanu aktivni saradnici u procesu obrazovanja svoje dece?
Kako škole učiniti propusnijim za roditeljske inicijative?
U ovom saopštenju pedstavićemo moć partnerstva roditelja i škola u procesu
implementacije i unapređenja inkluzivnog (kvalitetnog) obrazovanja kao i značaj
civilnog sektora kao sistema podrške u zajednici.
Roditelji i roditeljska udruženja su ogroman neiskorišćeni i često neprepoznati resurs u
zajednici. Od 2011. godine kao deo inicijative “I roditelji se pitaju” Udruženje je
osnovalo Savet roditelja opštine (SRO) Zemun sa ciljem unapređenja saradnje roditelja i
škola i poboljšanja kvaliteta nastave, atmosfere u školi, ali i razbijanja predrasuda i
negativnih stavova prema inkluzivnom obrazovanju. SRO Zemun je preko Udruženja
“Roditelj” i deo Koalicije za monitoring inkluzivnog obrazovanja i Mreže podrške
inkluzivnom obrazovanju zahvaljujući čemu su i aktivnosti SRO usmernene ka
unapređenju socijalnog uključivanja dece sa smetnjama i invaliditetom i dece kojima je
potrebna dodatna podrška u obrazovanju. Nisu samo deca sa smetanjama u razvoju i
invaliditetom ona kojima je potrebna dodatna podrška u obrazovanju, već i talentovana
deca koja često ostaju neprimećena, a njihovi potencijali zanemareni. Kroz inicijative
SRO, uz podršku Udruženja “Roditelj” realizovano je preko 20 akcija, više od 10
predavanja za roditelje, trening za medijske kompetencije i trening za prepoznavanje
diskriminacije, otkrili smo već postojeće dobre prakse, inicirali nekolliko novih. Samo
neki od primera aktivnosti su spajanje specijalnih i redovnih škola na zajedničkim
aktivnostima, kakve su vajarske i likovne radionice, radionice plesa i romskog jezika.
Kao organizacija civilnog društva koja okuplja roditelje različitih stručnih profila, na
raspolaganju smo zajednici kao resurs i podrška Savetu roditelja opštine Zemun i
školama. Princip kojim se vodimo je inkluzivno obrazovanje = kvalitetno obrazovanje za
svu decu, a formula uspeha je uključeni roditelji + otvorene škole = uspešni učenici.
Ključne reči: inkluzivno obrazovanje, roditeljska udruženja, saradnje roditelja i škola
68
MOĆ INTEGRISANE PODRŠKE: PRIKAZ PRIMERA SOCIJALNE INKLUZIJE U

PRAKSI
Jovan Komlenac
Gimnazija “Sava Šumanović”, Šid
Cilj rada je da prikaže korake koje smo preduzeli da bi učenik bio socijalno integrisan u
novu sredinu.
U prethodnoj školi, učenik je imao probleme sa poštovanjem pravila. Konstantno je
ulazio u fizičke sukobe sa vršnjacima, verbalne sukobe sa profesorima, pa i jedan fizički
sukob sa roditeljem drugog učenika. Imao je loše ocene i razvijenu naučenu
bespomoćnost. Drugu godinu školovanja, učenik je bio prinuđen da završi u statusu
vanrednog učenika. Nakon čega se javio u našu gimnaziju.
Nakon 8 meseci u našoj školi, učenik nije ni jednom ušao u sukob sa drugim učenicima
ili profesorima. Uklopio se u odeljenje, prihvaćen je od strane profesora i učenika.
Posledično su se i školska postignuća popravila. Iz predmeta u trećoj godini ostvaruje
uglavnom dobar uspeh. Položio je 7 ispita razlike u programu između njegove
prethodne škole i gimnazije.
Naša polazišta u radu sa učenikom:
 Nikada ne treba odustajati ni od jednog deteta.
 Metode ne pomažu ukoliko nema iskrenog prihvatanja učenika.
 Svako dete ima jake strane. Oslanjanje na snage učenika, na ono što zna, ume,
razume i može, a ne na njegove slabosti, ohrabruje nastavnike da se fokusiraju
na ono što mogu da urade sa učenikom.
 U skladu sa Maslovljevom hijerarhijom potreba, dok nisu zadovoljene potreba
za pripadanjem i za poštovanjem, teško da može da se postigne
samoostvarenje, a samim tim i unutrašnja motivacija za učenje.
 Odnos profesora prema učeniku je jedan od odlučujućih faktora. Prihvatanje
učenika i odnos poštovanja su važni za promenu. Ukoliko profesori prihvataju
učenika, prihvataće ga i učenici (učenje po modelu).
 Klima u odeljenju doprinosi socijalizaciji pojedinca, posebno u periodu
adolescencije kada je vršnjačko društvo važan agens socijalizacije.
a. Ukoliko je grupa orijentisana na budućnost, ima svoje ciljeve -
studiranje, izbor zanimanja, onda se lakše razvija motivacija za učenje.
b. Ukoliko grupa neguje saradničke odnose; tada će komformističkim
tendencijama uticati na pojedinca i doprineti njegovoj promeni.
 Podrška roditelja je neophodna za učenikov napredak.
 Direktor i stručni saradnik utiču na klimu u kolektivu. Ukoliko zagovaraju
inkluzivnu praksu, ona postaje deo strategije razvoja škole.
U prezentaciji će biti prikazani koraci koje smo preduzeli da bismo pomogli učeniku i
posebno uloga psihologa u celom procesu.
69
Ključne reči: inkluzija, socijalna podrška, prevencija nasilja
HORIZONTALNA PODRŠKA – STUDIJA SLUČAJA
Nebojša Nikolić, Žaklina Božović

Škola za osnovno i srednje obrazovanje „Milan Petrović“ sa domom učenika, Novi Sad
Horizontalna podrška predstavlja jedinstven format profesionalne iskustvene razmene

uokviren crtama interdisciplinarnosti i međuresorne saradnje unutar škole.
Horizontalna podrška po modelu “kolega-kolegi” realizuje se u Školi za osnovno i
srednje obrazovanje „Milan Petrović“ sa domom učenika u Novom Sadu ove školske
godine, sa ciljem praktičnog oplemenjivanja obrazovnog, vaspitnog i korpusa
korektivnog rada, podsticanja ravnopravne participacije stručnih profila u kreiranju
podsticajnog socijalno psihološkog ambijenta i aktualizacije kvaliteta interdisciplinarnog
pristupa u radu.
Učesnici ovakvog oblika unapređivanja procesa individualne i grupne nastave, ukupno
32 para, uparivani su prema stručnim profilima, primarno defektolozi i socijalni
pedagozi sa jedne, i drugi stručni profili (psiholozi, pedagozi, andragozi, nastavnici), sa
druge strane.
Subkategorije rada u okviru horizontalne razmene obostrano usaglašene usmerene su
na individualne razgovore sa elementima stručne i iskustvene verbalno pokazne
razmene, praćenje individualnog rada sa korisnicima/učenicima i prisustvo, praćenje i
interakcija u grupnom radu sa učenicima.
U ovom saopštenju prezentovaćemo funkcionalnu stranu horizontalne podrške i
profesionalnog preklapanja psihologa i socijalnog pedagoga.
Značajno je da i pored unapred predviđenog polugodišnjeg programa rada oba stručna
profila, sama realizacija ostaje nelinearna i dopušta stručnim radnicima modfikovanje
utvrđenih aktivnosti prema afinitetima učenika.
Rezultati horizontalnog učenja i stručno iskustvene razmene, kao i potrebne korekcije,
izmene i inovacije za dalji period, razmatraju se kroz tromesečne, polugodišnje i
godišnje evaluacije i polugodišnju samoprocenu. Evaluacioni proces usmeren je
primarno prema stupnju razvoja kompetencija učesnika u paru, unapređivanju kvaliteta
školske klime i postignuću učenika sa kojima par provodi stručni rad.
Rezultate horizontalne podrške odlikuje kvalitetno unapređivanje personalnog i
profesionalnog integriteta, visoka svrsishodnost, razvoj i produbljivanje profesionalne
empatije i isticanje profesionalne kulture u procesu interdisciplinarne razmene.
Ključne reči: horizontalna podrška, stručna razmena, psiholog, socijalni pedagog,

saradnja
70
STAVOVI PREMA INKLUZIJI-DECENIJA ISKUSTVA
Branka Grahovac
PU "Dragoljub Udicki" Kikinda
Stavovi prema inkluziji su kljucni element uspešnog inkluzivnog obrazovanja. Da li

edukacija može uticati na njihovu promenu bio je predmet magistarskog rada pre deset
godina. Gde smo danas, deceniju kasnije, da li su se oni menjali i u kom pravcu bio je
predmet ponovljenog istraživanja među vaspitačima kikindske predškolske ustanove.
Naime, isti upitnik koji je korišćen za potrebe magistarskog rada ponovljen je, a motiv je
bio i dalje veliki otpor za realizaciju inkluzivnog modela rada. Magistarski rad je imao
zadatak da proveri početnu hipotezu da edukacija može dovesti do pozitivnijih stavova
prema inkluziji. Pre 10 godina, istim upitnikom, proveravani su stavovi prema inkluziji u
inicijalnom i finalnom istraživanju. U međuvremenu vaspitaci su prošli niz različitih
edukacija čije su teme bile vezane za inkluzivno obrazovanje. Rezultati su potvrdili
početnu hipotezu. Danas kad je inkluzivno obrazovanje zakonska obaveza, kad je veliki
broj vaspitača prošao određeni broj obuka, imao lično iskustvo ove vrste u radu, bilo je
očekivano da su stavovi nepromenjeni ili izmenjeni ali u pozitivnom pravcu. Međutim,
istraživanjem su dobijeni suprotni podaci, naime kvantitativna analiza odgovora
pokazuje da su oni negativniji, da i dalje ima puno otpora u prihvatanju inkluzivnog
modela rada. Upitnik se sastoji iz tri dela. Prvi i najveći deo upitnika predstavlja skalu
Likertovog tipa koju čini 25 pozitivnih i negativnih iskaza koji su bili ocenjivani
petostepenom skalom. Drugi deo upitnika predstavlja pitanja vezana za stepen
prihvatanja ispitanika sa pojedinim smetnjama u razvoju gde su postojale tri vrste
odgovora za izbor. Trećim delom se ispitivalo dosadašnje iskustvo u radu sa ovom
decom, ali i spremnost da se radi sa tom populacijom dece. Ponovljeno istraživanje i
njegovi rezultati upućuju na pitanje da li su ovo pokazatelji koji su nepouzdani jer nisu
kvantitaivno obrađeni i dobijeni su na relativno malom uzorku vaspitača (95), ali i ako je
tako da li su iskustva slična i u drugim sredinama.
Ključne reči: inkluzivno obrazovanje, deca sa posebnim potrebama, mešovite grupe
TIMSKI RAD U ŠKOLI I PODRŠKA STRUČNOG TIMA U IZRADI I REALIZACIJI IOP-

a
Nikolina Šarac
OŠ “Petar Kočić”
Pravo na IOP ima svaki učenik koji ima poteškoće u učenju, smetnje u razvoju ili
invaliditet, živi u socijalno nestimulativnoj sredini ili poseduje izuzetne sposobnosti. Za
uspešno sprovođenje inkluzivnog procesa neophodno je ne samo formiranje Stručnog
tima za inkluzivno obrazovanje u školi, već i detaljno i sistematsko planiranje i ralizacija
71
praktičnih koraka, za šta je potrebno angažovanje svih zaposlenih. Značaj i uloga

stručnog tima nesumnjivo je velika u procesu identifikacije učenika kojima je potrebna
dodatna podrška, u procesu izrade i praćenja realizacije IOP-a, kao i u procesu
kooridniranja svih aktera uključenih u inkluzivni proces.
Nastavnici u osnovnoj školi „Petar Kočić“ koji su se stručno usavršavali u oblasti rada sa
učenicima kojima je potrebna dodatna podrška kontinuirano održavaju ogledne časove,
nakon kojih se analiziraju metode, tehnike i oblici rada sa učenicima koji pohađaju
nastavu po IOP-u. Pripreme ovih časova dostupne su svim kolegama u školskoj
biblioteci, kako bi se obezbedila primena dobrih i proverenih modela časova.
Na osnovu potpisanog Protokola o saradnji, Stručni mobilni tim OŠ „Sava Jovanović
Sirogojno“ pruža pomoć učiteljima i nastavnicima u osmišljavanju prakse inkluzivnog
rada. Pored toga, škola praktikuje i sledeće mere podsticanja inkluzivne prakse:
postavljanje ciljeva u školskom razvojnom planu, isticanje primera dobre prakse na
Nastavničkom veću, podsticanje na dodatno edukovanje, upoznavanje zaposlenih sa
zakonskom regulativom.
Ključne reči: inkluzija, timski rad, podrška
11. ISTRAŽIVANJA PSIHOLOGA U ORGANIZACIJAMA KOJE SE

BAVE ZAŠTITOM LJUDSKIH PRAVA
Voditelji:
Tanja Ignjatović
Autonomni ženski centar, Beograd
Bojana Trivunčić
Međunarodna mreža pomoći – IAN, Beograd
Uvodno izlaganje
Radovi predstavljeni na ovom simpozijumu uključuju istraživanja psihologa i

predstavnika srodnih disciplina koja su obavljena u okviru organizacija civilnog društva
specijalizovanih za zaštitu (ljudskih) prava marginalizovanih društvenih grupa: starijih
osoba na smeštaju u institucijama, migranata i tražilaca azila iz Srbije, žrtava torture
(Romi, PLHIV, korisnici psihijatrijskih usluga, deca ulice), žrtava nasilja u porodici, kao i
nezavisnog tela za za zaštitu ljudskih prava – Zaštitnika građana. Takođe, većina
saopštenja uključuje i perspektivu predstavnika javnih službi zaduženih za rad sa ovim
osobama, u okviru zaštite njihovih prava ili pružanja psihološke, socijalne i zdravstvene
podrške. Sva istraživanja su kvalitativnog tipa, prevashodno usmerena na bolje
razumevanje pozicija i potreba specifičnih društvenih grupa i na upotrebu nalaza i
zaključaka u praktične svrhe – promenu stanja u odgovarajućoj oblasti javne politie. To
uključuje bolje poznavanje standarda zaštite ljudskih prava ovih osoba, izmene
72
zakonodavnog okvira, unapređenje položaja i tretmana ovih osoba od strane

predstavnika javnih službi, obuke i jačanje kapaciteta profesionalaca za razumevanje
ovih osoba, njihovih potreba i prava, izbegavanje stereotipa, predrasuda, sekundarne
viktimizacije, dehumanizacije, korišćenje multisektorski pristup, bolju saradnju i
koordinaciju između javnih službi, kao i podizanje javne svesti i edukaciju o
specifičnostima, pravima i potrebama osoba iz marginalizovanih društvenih grupa.
DOPRINOS ORGANIZACIJA CIVILNOG DRUŠTVA HUMANIZACIJI ŽIVOTA

STARIJIH U INSTITUCIJAMA
Nadežda Satarić
Amity – Snaga prijateljstva, Beograd
Tanja Ignjatović
Istraživenje je sprovedeno s ciljem da se utvrdi stanje poštovanja ljudskih prava starijih

na smeštaju u institucijama, te da se doprinese promeni tog stanja na bolje. U
istraživanje je uključeno 20 državnih i privatnih ustanova, odnosno 161
korisnik/korisnica i 71 član/članica uprave i osoblja, sa kojima je vođen unapred
pripremljeni, polustrukturisani intervju. Nije bilo moguće snimanje razgovora, te su
analize vršene na osnovu neposredno sačinjenih beležaka članica istraživačkog tima,
stručnjakinja za socijalne, medicinske i rodne aspekte. Napravljen je i neposredni uvid u
uslove stanovanja i usluge svake od ustanova za smeštaj starijih lica. Rezultati su
pokazali da su to ustanove usamljenih ljudi, često smeštenih u njih i mimo svoje volje,
željnih poseta i kontakata, pažnje, ljudske bliskosti, privatnosti. Neke ustanove su
izolovane, neke prenaseljene, neke sa arhitektonskim barijerama. U većini njih je
primetna rutina, dnevni raspored i sadržaj prilagođen osoblju, bez ikakve fleksibilnosti
sadržaja za stanare. Privatnost korisnika je hronično ugrožena. Često nedostaje
autonomnosti u odlučivanju o pitanjima koja su bitna za život u ustanovi, uključujući
upravljanje ličnim finansijama. Nasilja prema stanarima ima, više nego što su
korisnici/korisnice u stanju da prepoznaju, i to u različitim oblicima: i od ustanove i od
drugih korisnika, ali i od porodice. Primetan je konvencionalan, površan i bezličan odnos
osoblja, kojem nedostaju znanja o ljudskim pravima strarijih, ali i o specifičnim
pitanjima nege starih. Nedostaju procedure postupanja po pritužbama korisnika.
Zaključeno je da iako su zagarantovana ljudska prava straijih na smeštaju u ustanovama
prepoznata na nivou zakonske regulative, nisu u dovoljnoj meri obezbeđeni mehanizmi
njihove primene u praksi. Nužno je izvršiti izmene postojećeg Pravilnika, kao i njegovu
dopunu standardima prava korisnika i standardima kvaliteta usluga. Potrebno je ojačati
mehanizme kontrole rada ovih ustanova, uključujući uvođenje mehanizma nezavisnog
monitoringa ljudskih prava korisnika. Doprinos promeni aktuelnog stanja dat je kroz
obuke stanara i zaposlenih u ustanovama, kao i lokalnih organizacija civilnog društva o
standardima ljudskih prava i mehanizmima za njihovu doslednu primenu.
73
Ključne reči: humanizacija života starijih, institucije, ljudska prava starijih
TRAŽIOCI AZILA IZ SRBIJE – ANALIZA NARATIVA O RAZLOZIMA MIGRIRANJA
Danica Ćirić, Siniša Volarević

Grupa 484, Beograd
Ovaj rad predstavlja pregled rezultata i dopunjenu analizu kvalitativnih nalaza četiri
istraživanjakoja su sprovedena u periodu od 2011. do 2014. godine, na području deset
opština u Srbiji, na prigodnim uzorcima osoba koje su u periodu posle decembra 2009.
godine tražile azil u nekoj od zemalja severne i zapadne Evrope. Fokus analize je na
ispitivanju motiva i drugih socijalno-psiholoških aspekata ovih migracija (socijalne
mreže podrške, percepcija stepena prihvaćenosti ili uključenosti u zajednicu, itd).
Metodologija originalnih istraživanja predstavljala je kombinaciju istraživanja
sekundarnih izora i terenskog istraživanja. Terenska istraživanja obuhvatila su ukupno
140 punoletnih osoba oba pola, većinom romske nacionalnosti. Podaci su prikupljani
tehnikama fokus grupa i polustrukturisanih intervjua, a dodatni intervjui i fokus grupe
obavljeni su takođe i sa različitim akterima u oblasti zapošljavanja, obrazovanja i
socijalne zaštite. Ovo istraživanje pokušava ponuditi početnu eksplanatornu sliku
socijalne i socijalno-psihološke pozadine jednog specifičnog migracijskog fenomena koji,
u osnovi, često predstavlja kratkoročnu strategiju bega iz siromaštva i socijalne
isključenosti. Rezultati ukazuju da subjektivne komparacije tretmana u relevantnim
javnim institucijama gotovo bez izuzetka daju prednost evropskim državama koje ovi
migranti odabiru kao svoje destinacije, a da se odnos javnih službenika i poslodavaca u
Srbiji u percepciji romskih migranata često ocenjuje kao diskriminišući. U najvećem
broju slučajeva utvrđena je jasno iskazana težnja da se u pomenutim zemljama
destinacije ostane, dok se povratak u Srbiju odvijao pod pritiskom okolnosti ili baš kroz
proceduru (prisilne) deportacije, suprotno željama i planovima ovih tražilaca azila.
Konačno, po povratku u Srbiju, raspoložive usluge podrške i pomoći obično se
percipiraju nedovoljnim, nedostupnim ili problematičnim, a vraćeni tražioci azila često
sasvim jasno iskazuju nameru da, ovako ili onako, ponovo odu u državu iz koje su
vraćeni ili neku drugu (željenu) evropsku destinaciju. Na osnovu ovakvih nalaza,
zaključna razmatranja daju smernice za definisanje mera koje bi mogle delovati na
uzroke, prirodu i dinamiku istraživanih migracija.
Ključne reči: tražioci azila iz Srbije, motivi, migracije
74
DEHUMANIZACIJA I TORTURA U REGIONU BALKANA
Bojana Trivunčić
Međunarodna mreža pomoći - IAN, Beograd
Vladimir Jović
FilozofskI fakultet u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici
Dehumanizacija je mehanizam kojim se osobi uskraćuju osobine čoveka i pripisuju neke

druge, ne ljudske osobine. Prisutna je u svakodnevnom životu, u odnosu osobe prema
osobi koja pripada drugoj socijalnoj grupi, pa su tako pripadnici ugroženih grupa
stanovništva često izloženi raznim oblicima nehumanog postupanja u društvu, kako od
strane običnog stanovništva tako i od strane onih koji bi trebalo da im pruže zaštitu.
Dehumanizacija je najupadljivija u ratnim sukobima gde se prepoznaje u raznim
oblicima surovog, nečovečnog ponašanja čoveka prema čoveku. Cilj istraživanja je
doprinos prevenciji torture boljim razumevanjem samog mehanizma dehumanizacije i
načina na koji ona dovodi do torture. Pored drugih bitnih socio-psiholoških faktora koji
doprinose javljanju torture, mehanizam dehumanizacije prethodi ekstremnim oblicima
nasilja. Ovo istraživanje imalo je zadatak da istraži manifestacije dehumanizacije i
faktore koji na nju utiču. Istraživanje je kvalitativno, i korišćene su fokus grupe i
dubinski intervjui kao tehnike prikupljanja podataka. Ispitanike u ovom istraživanju činili
su: žrtve ratne torture kao i osobe koje su pod rizikom da budu torturisane i
diskriminisane – Romi, PLHIV, korisnici psihijatrijskih usluga, deca ulice. Takođe,
ispitanici su bili i osobe koje su u poziciji da dehumanizuju, policijski službenici i
medicinsko osoblje u psihijatrijskim institucijama. Na osnovu rezultata dobijenih u
ovom istraživanju može se reći da se dehumanizacija prema pripadnicima
marginalizovanih grupa manifestuje na različite načine. Prisutno je verbalno, fizičko
zlostavljanje, maltretiranje, ponižavanje, pretnje, nepoštovanje, ignorisanje,
zanemarivanje. Svi ispitanici su imali doživljaj da im se u tim situacijama oduzimaju
osobine ljudi, i pripisuju neke druge osobine, osobine životinja, ili pak osobine neljudi,
mašina. Bez obzira o kojoj grupi ispitanika je reč u istraživanju, osećanja koja dominiraju
su slična. Osoba oseća strah, bespomoćnost, ljutnju, bes. Faktori koji doprinose
javljanju i održavanju dehumanizacije po mišljenju ispitanika su s jedne strane vezani za
osobu koja dehumanizuje (osećanje moći, karakteristike ličnosti, neznanje,
neinformisanost, strah, itd), a s druge strane za društveni sistem (netolerantno društvo,
predrasude, stigma, rat, odsustvo kazne, itd).
Ključne reči: dehumanizacija, tortura, marginalizovane grupe
75
DELOTVORNOST SISTEMSKIH MEHANIZAMA ZA ZAŠTITU ŽENA OD NASILJA U

PARTNERSKIM ODNOSIMA I U PORODICI
Tanja Ignjatović
Dragica Pavlović-Babić
Institut za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu
Marija Lukić
U istraživanju koje je sprovedeno u devet gradova iz različitih regiona Srbije učestvovalo

je 199 predstavnika sedam službi (policija, centri za socijalni rad, zdravstvene ustanove,
osnovno javno tužilaštvo i sudovi – krivični, prekršajni i građanski) koje čine sistem
zaštite od nasilja u porodici. Primenjena je kvalitativna metodologija, fokus-grupne
diskusije i strukturirani intervjui. Prikupljeni podaci obrađeni su metodom analize
sadržaja. Utvrđeno je da profesionalci smatraju da su osnovni uzroci nedovoljne
efikasnosti sistema u sprečavanju i zaštiti od nasilja u vezi sa prepoznavanjem i
(službenim) prijavljivanjem, kao i utvrđivanjem i dokumentovanjem nasilja, posebno
psihičkog. Teškoću stvara procesuiranje slučaja kada žrtva odustaje od svedočenja, ali i
sporost postupaka, neizvesnost ishoda i blaga kaznena politika. Priznaje se loša pozicija
žrtve, njena neinformisanost, nedovoljna podrška i postojanje sekundarne viktimizacije.
Naglašava se nedovoljna osetljivost društva za problem nasilja i negativna uloga
medijskog izveštavanja, kao i nedostatak uređenog sistema prikupljanja podataka,
praćenja i procene efekata. Nedostatak sistematske komunikacije između službi otvara
pitanje da li se sadašnji nivo funkcionisanja može nazvati sistemom, odnosno šta je
potrebno učiniti da bi elementi sistema funkcionisali usaglašeno, kao sistem.
Identifikovani su ključni pravci za unapređenje delotvornosti sistemskih mehanizama za
sprečavanje nasilja prema ženama i u porodici, koji uključuju izmene i dopune
zakonskog okvira, unapređenje položaja žrtve nasilja, unapređenje kapaciteta institucija
za efikasno i delotvorno postupanje, razvoj saradnje i koordinacije između službi u
sistemu zaštite, unapređenje prikupljanja podataka, praćenja i izvešavanja o efektima
postupanja, podizanje javne svesti i edukacija o problemu, koji bi trebalo da smanje
uticaj predrasuda.
Ključne reči: nasilje prema ženama, nasilje u porodici, sistem zaštite, delotvornost
POSEBAN IZVEŠTAJ ZAŠTITNIKA GRAĐANA O PRIMENI OPŠTEG I POSEBNIH

PROTOKOLA ZA ZAŠTITU ŽENA OD NASILJA
Borjana Peruničić
Stručna služba Zaštitnika građana
Zaštitnik građana Republike Srbije je u periodu od marta do oktobra 2014. godine, u
76
okviru svojih nadležnosti i u cilju unapređivanja rada organa javne vlasti, sproveo
analizu rada nadležnih organa koji su uključeni u sistem zaštite žena od nasilja u
porodici i partnerskim odnosima (policije, centara za socijalni rad, osnovnih i viših
tužilaštava, osnovnih, viših i apelacionih sudova, prekršajnih sudova i zdravstvenih
ustanova). Cilj analize je praćenje primene Opšteg i posebnih protokola o postupanju
nadležnih organa u slučajevima nasilja nad ženama u porodici i partnerskim odnosima.
Njen rezultat je Posebni izveštaj o primeni Opšteg i posebnih protokola za zaštitu žena
od nasilja, sa ocenom stanja i preporukama. Za potrebe ovog izveštaja primenjena su
dva oblika prikupljanja i analize podataka - za republički nivo i za nivo jedinica lokalne
samouprave. Za prikupljanje podataka od organa na republičkom nivou korišćena je već
postojeća evidencija nadležnih državnih organa koju oni, shodno zakonu, moraju da
vode. Na osnovu ovih podataka urađena je deskriptivna analiza prikupljenih podataka.
Na lokalnom nivou analiza primene protokola rađena je na osnovu prikupljenih
podataka i radnih posete organizovanih u 14 jedinica lokalne samouprave. Glavni
uočeni nedostaci u primeni protokola su nedovoljno prepoznavanje nasilja prema
ženama, nerazumevanje položaja žene žrtve, nedovoljna informisanost o postojanju i
sadržaju Opšteg i posebnih protokola, nedostatak adekvatnih evidencija i
nezadovoljavajuća saradnja nadležnih organa. Tamo gde postoji, saradnja uglavnom
zavisi od stavova, inicijative i ličnih odnosa rukovodilaca organa i pojedinih službenika.
Izveštavanje je pretežno jednosmerno, uglavnom od policije, organa starateljstva i
zdravstvenih ustanova prema pravosudnim organima. Povratna komunikacija i razmena
informacija, naročito prema organu starateljstva, skoro da ne postoji. Značajne
informacije zato ostaju nedostupne organu starateljstva koji je određen kao
koordinativni u sistemu zaštite žena od nasilja. Na osnovu utvrđenog stanja, a polazeći
od svojih ovlašćenja, Zaštitnik građana je uputio nadležnim organima niz preporuka.
Ključne reči: nasilje nad ženama, sistem zaštite, saradnja nadležnih organa
12. PRIKAZ SISTEMA STRUČNOG USAVRŠAVANJA

NASTAVNIKA U SRBIJI IZ RAZLIČITIH PERSPEKTIVA
Voditelji:
Aleksandar Baucal, Tinde Kovač Cerović
Filozofski fakultet, Beograd
Uvodno izlaganje
Profesionalni razvoj podrazumeva kontinuirano razvijanje kompetencija u cilju

kvalitetnije prakse. Profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju prvenstveno uključuje
stručno usavršavanje, odnosno sticanje i unapređivanje kompetencija i znanja
potrebnih za vaspitno-obrazovni rad, stručni rad s decom i kvalitetan rad škole. Sistem
77
stručnog usavršavanja u Srbiji uveden je pre gotovo deset godina i regulisan je na

zakonskom i podzakonskom nivou, u okviru njega učestvuje i paralelno se s njim razvija
veći broj institucija, kao i stručnih kapaciteta unutar tih institucija. Sistem stručnog
usavršavanja predstavlja jedan od važnih instrumenata kojim se unapređuju kvalitet,
pravednost i efikasnost celokupnog obrazovnog sistema. Uzimajući u obzir značaj ovog
sistema, smisleno je otvoriti neka važna pitanja – pitanje evaluacije efikasnosti
seminara za stručno usavršavanje, obuhvaćenosti zaposlenih u obrazovanju i generalnih
stavova o postojećem sistemu stručnog usavršavanja onih kome je on i namenjen. U
okviru ovog simpozijuma ponudićemo odgovore na navedena pitanja, pri čemu ćemo se
prvenstveno usmeriti na stručno usavršavanje nastavnika. Pre svega ćemo se pozabaviti
prikazom decenije sistema stručnog usavršavanja i stavovima nastavnika o istom, a biće
predstavljena i analiza pokrivenosti jedne od važnih tema stručnog usavršavanja – rad
sa učenicima iz romske zajednice. Pored toga, razmatraće se povezanost inicijalnog
obrazovanja nastavnika i efikasnosti seminara za stručno usavršavanje. Konačno, biće
predstavljena relevantna iskustva nekih evropskih zemalja koje mogu da posluže kao
dobri modeli za istraživanje efikasnosti sistema stručnog usavršavanja.
DESET GODINA STRUČNOG USAVRŠAVANJA ZAPOSLENIH U OBRAZOVANJU:

ISKUSTVA I PERSPEKTIVE
Branka Šegrt, Sanja Tatić Janevski

Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja
U radu su prikazana iskustva Centra za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju,

koji se deset godina bavi odobravanjem programa stručnog usavršavanja.
Iako su tokom proteklih deset godina napravljeni pomaci u odnosu na stanje zatečeno
pre 2000. godine, stručno usavršavanje nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika u
Srbiji suočava se sa nerešenim starim, ali i sa novim problemima. Danas se oni
prepoznaju u kontekstu brojnih i preširoko definisanih prioritetnih oblasti stručnog
usavršavanja kojima se usmerava razvoj kompetencija zaposlenih u obrazovanju;
nedovoljnog prepoznavanja uloga i odgovornosti izvođača programa; nedovoljno jasno
definisane funkcije novih organizacionih oblika stručnog usavršavanja (stručnih
skupova, letnjih i zimskih škola); obezbeđivanju ravnoteže između teorijsko-
istraživačkog udela i udela praktičara u autorstvu i realizaciji programa; pozicije
programa visokoškolskih ustanova u okviru celoživotnog učenja i obezbeđivanju
kvaliteta realizacije programa stručnog usavršavanja zajedničkim pristupom različitih
institucija sistema.
Rešenja za navedene probleme mogu se tražiti u smanjivanju broja prioritetnih oblasti
stručnog usavršavanja ka kojima će se usmeravati razvoj obrazovanja kroz podršku
zaposlenima i proveravanje efekata primene programa; prihvatanju odgovornosti svih
aktera stručnog usavršavanja koji na različite načine učestvuju u odobravanju,
organizaciji, sprovođenju i praćenju realizacije odobrenih programa; podršci
prevazilaženju jaza između teorije i prakse u aktivnijem oslanjanju na istraživačke
78
nalaze; regulisanju aktivnosti fakulteta u okviru celoživotnog učenja pravilnicima koji

uređuju visoko obrazovanje. Da bi se dobila slika o efektima stručnog usavršavanja
trebalo bi ukrštati rezultate samovrednovanja i spoljašnjeg vrednovanja rada ustanova,
poboljšati saradnju školskih uprava, regionalnih centara, Zavoda i Ministarstva i razviti
metodologiju praćenja efekata na različitim nivoima i sa svim učesnicima u procesu.
Primenjena rešenja trebalo bi da rezultiraju u unapređivanju procesa odobravanja i
realizacije programa i drugih oblika stalnog stručnog usavršavanja, a samim tim i
kvalitetnijom ponudom i efektivnijim stručnim usavršavanjem zaposlenih u
obrazovanju.
Ključne reči: stručno usavršavanje, problemi stručnog usavršavanja, efekti stručnog

usavršavanja
STRUČNO USAVRŠAVANJE NASTAVNIKA ZA RAD SA UČENICIMA IZ ROMSKE

ZAJEDNICE
Sanja Tatić Janevski, savetnik koordinator

Opredeljivanjem za inkluzivni pristup obrazovanju 2009. godine, deca iz romske

zajednice, zajedno sa decom sa smetnjama u učenju i invaliditetom, našla su se u
prioritenoj grupi koja treba da dobije dodatnu obrazovnu podršku. U skladu sa tim, od
nastavnika se očekuje da nastavu prilagođavaju brojnim razlikama među učenicima, a
kompleksan proces uvođenja inkluzivnog pristupa zahteva stručno usavršavanje koje se
oslanja na primerene resurse za sticanje potrebnih znanja, pedagoških veština i stavova
da bi očekivane promene mogle da se uvedu u praksu. Osposobljavanje nastavnika za
inkluzivni pristup u Republici Srbiji započeto je njihovim upoznavanjem sa konceptom
inkluzije, a dominantno sa individualnim obrazovnim planom (IOPom) kao osnovnim
instrumentom koji obezbeđuje prilagođavanje škole i nastave obrazovnim potrebama
učenika. Osnaživanje nastavnika za rad sa romskim učenicima, pored navedenog,
podrazumeva i druge obuke potrebne za rad sa učenicima iz marginalizovanih grupa.
Cilj rada je da odgovori na pitanje u kom obimu i na koje načine se zaposleni u
osnovnim školama stručno usavršavaju (van ustanove, kroz obuke i stručne skupove) za
rad sa učenicima iz romske zajednice. Prvi zadatak rada je da utvrdi broj nastavnika koji
je bio obuhvaćen obukama za pripremu IOPa; obukama koje su ocenjene kao korisne za
rad sa učenicima iz marginalizovanih grupa; i obukama koje se eksplicitno odnose na
specifičnosti rada sa decom iz romskih zajednica, karakter i obim ponude stručnih
skupova koji se odnose na obrazovanje učenika iz romskih zajednica. Radi navedenog
analizirani su kvantitativni podaci iz baze ZUOVa. Drugi zadatak je da se analizom
relevantnih istraživanja i izveštaja stekne uvid u sprovođenje podrške za ove učenike u
praksi. Rezultati analize ukazuju da je obuhvat stručnim usavršavanjem nastavnika koji
rade sa učenicima iz romske zajednice mali, kao i broj programa i realizovanih obuka iz
Kataloga ZUOVa koji se tiču ove teme; te da izvođači (autori) obuka i organizatori
79
stručnih skupova, kao i njihovi korisnici, ne prepoznaju u dovoljnoj meri značaj tema
koje se tiču obrazovanja romske dece. U tom smislu potreban je dodatni podsticaj da bi
se stručno usavršavanje nastavnikа u ovoj oblasti unapredilo.
Кljučne reči: stručno usavršavanje, deca iz romske zajednice, individualni obrazovni

plan
MODELI PRAĆENJA EFEKATA SU PRIMERI DOBRE PRAKSE
Ivana Cenerić
Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja R.Srbije
Kako je donošenje politika zasnovanih na podacima ili nalazima istraživanja postalo

imperativ za donosioce odluka, u svim zemljama EU praćenje efekata SU i evaluacija
programa je postalo jedan od istraživačkih prioriteta. U Republici Srbiji ne postoji
sistem praćenja efekata stručnog uavršavanja ali postoje sistemski oslonci na kojim bi
se on mogao uspostaviti. Kako bi se identifikovali mogući modeli urađen je pregled
prakse praćenja efekata i vrednovanja SU u drugim zemljama.
Pregledom EU prakse u pogledu vrednovanja SU,pokazalo se da je vrednovanje SU
najčešće vezano za sledeće sistemske mehanizme osiguranja kvaliteta i praćenja
obrazovanja:
- U okviru samoevaluacije škole stručno usavršavanje se često nalazi medju prioritetnim
oblastima evaluacije, definisano ili kao razvoj ljudskih resursa ili unapređivanje
nastave. Škole nastoje da procene trenutno stanje i potrebe ali i atmosferu u školi
koja vlada u vezi sa SU.Koriste se različite tehnike od intervjua, samoprocene, uglednih
časova i prezentaicje naučenog i posmatranja časa od strane kolega.
- U okviru eksterne evaluacije škola , rezultati se koriste od strane obrazovnih vlasti za
procenu sistema obrazovanja kao celine. U svim zemljama procena profesionalnog ra
zvoja je deo eksterne procene. Svi izvori podataka koji se inače koriste za eksternu
evaluaciju mogu se koristit i za procenu SU uz postojanje jasnih kriterijuma i indikatora.
- Upotreba učeničkih postignuća (nacionalna i internacionlna testiranja): Postignuća
učenika su jedan od osnovnih kriterijuma efikasnosti i efektivnosti obrazovnog sistema.
Prema studiji OECD (2013) , zemlje koje donekle koriste učenička postignuća za procenu
nastavnika su Slovačka Engleska i Škotska.
Sva tri modela mogu da doprinesu donošenju odluka na različitim nivoima:
individualnog nastavnka, škole i nacionalne obrazovne politike. Odluke na nivou škola i
nastavnika tiču se planova SU i razvoja ljudskih resursa. Odluke na sistemskom nivou
podrazumevaju definisanje prioritetnih oblasti SU, finansiranje i razvoj nacionalnih
programa i definisanje kriterijuma za odobravanje programa SU. Istraživanja o efektima
SU takođe služe i za unapređenje kapaciteta za praćenje opšteg kvaliteta obrazovanja
kao i praćenje implementacije strateških i zakonskih dokumentata. U radu su prikazani
modeli čija je implementacija moguća u domaćem kontekstu i koji su služili kao
smernice u kreiranju predloga okvira za praćenje efekata SU.
80
Ključne reči: stručno usavršavanje, vrednovanje, dobre prakse
POVEZANOST INICIJALNOG OBRAZOVANJA I EFIKASNOSTI SEMINARA

STRUČNOG USAVRŠAVANJA NASTAVNIKA – SLUČAJ SRBIJE I AMERIKE
Aleksandar Baucal, Sonja Banjac

Filozofski fakultet Beograd; Institut za psihologiju, Beograd
U ovom radu ukazaćemo i pokušaćemo da ponudimo objašnjenje oprečnih rezultata

istraživanja koja su se bavila efikasnošću različitih tipova seminara u Srbiji i Americi. U
istraživanju sprovedenom u Srbiji analizirana je razlika postignuća reprezentativnog
uzorka učenika trećeg razreda osnovne (N=3600) na testovima srpskog i matematike u
odnosu na seminare stručnog usavršavanja koje su njihovi nastavnici pohađali. Rezultati
pokazuju da, posmatrano u odnosu na postignuće koje bismo očekivali od učenika
uzimajući u obzir obrazovanje roditelja, SES porodice, roditeljsku pomoć pri učenju,
pohađanje predškolskog obrazovanja i nivo čitanja i pisanja pri upisu, učenici nastavnika
koji nisu pohađali seminare postižu skorove koji su za 0,25 SD niži, dok za svaki seminar
koji nastavnik pohađa skor učenika raste za 0,14 SD. Međutim, značajan podatak jeste
što su za razliku od metodičko-pedagoških i IT seminara koji su očekivano u vezi s višim
skorovima učenika (između 0,17 i 0,8 SD), seminari o nastavnim predmetima u sprezi s
nižim potignućima učenika. Konkretno, učenici nastavnika koji su pohađali seminare na
kom su proširivali znanja o svom predmetu, postižu za 0,25 SD niži skor od onog koji bi
se od njih očekivao. Navedeni podatak je u suprotnosti s nalazima u stranoj literaturi o
karakteristikama efikasnih seminara. Naime, istraživanja sprovedena u Americi
pokazuju da je upravo jedna od najvažnijih osobina uspešnih seminara fokusiranost na
sadržinsko znanje, odnosno usmerenost na poboljšanje i produbljivanje nastavničkog
znanja iz njegovog predmeta. Nastavnici su procenjivali da na njihovim znanjima i
veštinama značajnije doprinose seminari koji su usmereni na predmetno znanje. To je u
skladu s rezultatima istraživanja koja pokazuju da je nastavničko znanje u vezi sa
nastavnim strategijama koje primenjuju, kao i da je u pozitivnoj vezi s učeničkim
postignućima.
Navedeni nesklad u rezultatima pokušaćemo da objasnimo upoređivanjem inicijalnog
obrazovanja nastavnika u Americi i učitelja koji su bili uključeni u istraživaju u Srbiji.
81
STAVOVI NASTAVNIKA O STRUČNOM USAVRŠAVANJU/ŠTA NASTAVNICI

MISLE O STRUČNOM USAVRŠAVANJU
Olga Marković Rosić, Sonja Banjac

Stručno usavršavanje predstavlja važnu komponentu obrazovnog sistema za

unapređivanje profesionalnih kompetencija nastavnika i time šire za razvoj kvaliteta
obrazovanja. Na osnovu važeće regulative nastavnicima je u obavezi da za 5 godina
ostvare 120 sati stručnog usavršavanja. Ovim istraživanjem želeli smo da steknemo
opštu sliku o mišljenju, stavovima i percepcijama nastavnika o sistemu stručnog
usavršavanja i konkretno seminarima, čiji su oni neposredni korisnici.
U istraživanju je učestvovalo 35 nastavnika iz Požarevca i Beograda. Nastavnici su
učestvovali u fokus grupama koje su vodila dva obučena voditelja po pripremljenom
vodiču. Centralna pitanja oko kojih je razgovor bio organizovan bila su njihova iskustva
sa dosadašnjim stručnim usavršavanjem, percepcije i preporuke u vezi s mogućnostima
merenja i praćenja efekata programa, obezbeđivanje njihove trajnosti, kao i uticaj na
svakodnevni nastavnički rad u učionici, postignuća učenika i školsku klimu. U obradi
dobijenih odgovora primenjena je kvalitativna analiza. Osnovni nalazi sugerišu da
iskustva i zadovoljstvo nastavnika u vezi sa stručnim usavršavanjem variraju. Nastavnici
su se skoro jednoglasno složili da ocene seminara koje se dobijaju na osnovu
evaluacionih upitnika nisu pokazatelji kvaliteta. Ukazano je na različite faktore koji
sprečavaju pojavu i transfer efekata stručnog usavršavanja, a najviše učesnika je
smatralo da se efekti najbolje mogu pratiti opservacijom časova. Kao osnovne
nedostatke sistema stručnog usavršavanja nastavnici su navodili nedostatak seminara
za konkretne predmete, novine u seminarima, finansijsku uslovljenost, neusklađenost
seminara i prakse, te nemogućnost primene naučenog. Na osnovu dobijenih podataka
izvedene su smernice i preporuke za poboljšanje sistema stručnog usavršavanja i
merenja efekata seminara.
82
13. HIPERAKTIVNO DETE U ŠKOLI11

Voditelj: Sonja Banjac
Uvodno izlaganje
Hiperkinetski poremećaj pažnje (ADHD) predstavlja relativno čest problem dece

osnovnoškolskog uzrasta, koji posledično zahvata brojne domene kao što su akademski
uspeh i socijalni odnosi. U zemljama u kojima postoji razvijena dijagnostika, procenjena
prevalenca je 3-5%. U Srbiji ne postoji podatak o prevalenci ovog poremećaja, tipu,
učestalosti ili uzrastu na kom se javljaju rani simptomi. Osim toga, u domaćoj stručnoj
literaturi postoji nedostatak opisa načina na koji se školski kontekst i sama nastava
mogu prilagoditi potrebama dece s ovim poremećajem. Naša polazna ideja jeste da
školski kontekst i njegovi zahtevi predstavljaju okruženje u kom se ADHD manifestuje i
koji može uticati na ispoljavanje i kontrolu simptoma. Cilj ovog simpozijuma jeste
predstaviti radove koji se bave ili prikazuju načine rada u okviru školskog konteksta
kojima se mogu obezbediti adekvatna akademska postignuća dece sa simptomima
ADHD-a. Smatramo da je potrebno ukazati na specifičnosti ranog prepoznavanja i
osobenosti dece koja imaju ADHD, te onda predstaviti način rada u školskom kontekstu
koji je njima uslovljen, počev od instrumenata koji se primenjuju, indikatora ponašanja
koji se prate, konkretnih oblika rada koji su primenjeni, kao i načina na koji su promene
identifikovane. Pokušaćemo da obuhvatimo i uvažimo raznovrsne perspektive na
obrazovnu praksu, kako samih stručnih saradnika iz škola, redovnih i specijalnih, tako i
zaposlenih u različitim državnim institucijama i nevladinim organizacijama koji pružaju
podršku školama u radu s decom koja imaju ADHD. Osim toga, želimo i da prikažemo
iskustva stručnjaka koji rade s ovom decom u različitim delovima Srbije.
ADHD – KONCEPTUALNE, DIJAGNOSTIČKE I TERAPIJSKE DILEME
Ivan Jerković
Hiperkinetički poremećaj (ICD-10) ili ADHD (DSM) predstavlja danas jedan od dva
poremećaja u razvojnom dobu (uz autizam) koji pobuđuju veliko interesovanje laičke i
stručne javnosti. Na konceptualnom nivou problem sa razumevanjem ovog poremećaja
može se definisati kao dilema kvalitativno/kvantitativno, hiper/hipo, biološko/socijalno.
Na dijagnostičkom nivou sučeljavaju se pristupi poremećaju koji, u nedostatku neke
11
Simpozijum je organizovan u saradnji sa Fondacijom Beneficium Homini, www.beneficiumhomini.com
83
medicinske laboratorijske procedure ili testa koji bi dokazao prisustvo poremećaja,

koriste bihejvioralne indikatore, a u praktičnom smislu dilema se svodi na izbor
postupaka u zavisnosti od vaspitnog ili urođenog poimanja problema. Na terapijskom
nivou dileme se pojavljuju kao pitanje nepostojanja kauzalne terapije poremećaja i
istovremene velike rasprostranjenosti farmakološkog tretmana. Sa četvrte strane
zainteresovana javnost se pita kakav model deteta se promoviše kao poželjan i kako se
u taj model (ne)uklapa hiperaktivno dete. U tom smislu društvena kritika modela
funkcionisanja deteta koji se zastupa kroz školski sistem i dijagnostičke priručnike
smatra da je promena u interesu deteta moguća i sa druge strane, tj. promenom ugla
gledanja na tu decu i načina rada u školi. Sve ove nedoumice čine da na svetskom nivou
već duže vreme traje vrlo živa debata o ovim pitanjima, ponekad sa velikom
emocionalnom uključenošću učesnika, što verovatno predstavlja indikator značaja teme
i ozbiljnih implikacija koje njeno razrešenje ima za svakodnevni život svakog od nas,
kako profesionalaca tako i roditelja i njihove dece.
Ključne reči: hiperkinetički poremećaj, dijagnostika, etiologija, tretman, škola,

društvena kritika.
DETE SA HIPERAKTIVNOŠĆU I POREMEĆAJEM PAŽNJE – ŠTA TREBA DA

ZNAMO
Milena Jerotijević
Mreža podrške inkluzivnom obrazovanju
Praksa je pokazala da nastavnici i drugi akteri u obrazovanju najteže prihvataju

dete/učenika kod koga postoji hiperaktivnost sa poremećajem pažnje. Kada ustanova
ima takvo dete/učenika svi zaposleni znaju za njega, svi imaju „nerešiv“ problem sa
njim. Za kratko vreme, napetost i nesnalaženje u pristupu detetu sa ovakvim
ponašanjem postaje sve veće i istovremeno se na roditelje vrši sve veći pritisak da ispišu
dete iz ustanove. U boljem slučaju, ako škola ima kapaciteta, promeniće se učiteljlica i
odeljenje, ali najčešće se dešava da dete prelazi u drugu školu. Da li će se u novoj školi
ponoviti isti postupci kao u prethodnoj, ili će se prevazići problem, zavisi od
profesionalnih kapaciteta pojedinaca zaposlenih u novoj školi.
Analizom pristupa pojedinačnih nastavnika ili stručnih saradnika koji su uspeli na
konstruktivan način da uključe dete/učenika sa hiperaktivnošću u vršnjačku grupu i
obrazovni proces i podrže njegov razvoj i napredovanje, uočava se nekoliko zajedničkih
elemenata: oni pokazuju detetu/učeniku da imaju poverenje u njega i da od njega
očekuju kao i od drugih učenika; omogućavaju mu da stekne osećanje da je prihvaćen
od strane vrešnjaka; stvaraju uslove u kojima može da iskaže svoje potencijale i
postigne zapažen uspeh; uvek ističu ono što dobro uradi; koriste različite metode,
tehnike i dinamiku u radu; podstiču i neguju saradničke odnose i timski rad u grupi i
odeljenju.
84
Prevedeno na standarde kompetencija za profesiju nastavika, ovi vaspitači, nastavnici ili

stručni saradnici dobro poznaju metodike nastave u svojoj oblasti i principe poučavanja
i učenja, poznaju razvoj ličnosti deteta i uzrasne karakteristike razvoja i imaju dobre
komunikacijske veštine.
Ključne reči: Hiperaktivnost sa poremećajem pažnje, standardi kompetencija za

profesiju nastavika, komunikacijske veštine, uzrasne karakteristike razvoja ličnosti,
uključenost
MALI DOPRINOS IZ ŠKOLSKE PRAKSE: HIPERAKTIVNO DETE U UČIONICI ILI

KAKO UPRAVLJATI NEPREDVIĐENIM
Tijana Đukić
Osnovna škola Desanka Maksimović, Gornji Milanovac
Fleksibilna školska atmosfera podrazumeva stalno prilagođavanje specifičnostima,

individualnim potrebama i jakim stranama svih učenika. Poteškoće u samoregulaciji i
samokontroli sa kojima se suočava hiperaktivno dete zahtevaju adekvatnu podršku u
vidu beskompromisnog, sistematičnog i strpljivog timskog rada. Predvidljivost,
doslednost i sigurnost potrebna hiperaktivnom učeniku postiže se planiranjem dnevne i
nedeljne strukture u školskom životu, uz poznavanje razrednih procedura, poželjnih i
neprihvatljivih ponašanja, kao i njihovih posledica. Ove strategije deo su individualnog
obrazovnog plana, a kvalitet podrške zavisi od postavljanja realnih i dostižnih ciljeva,
odabira prikladnih i optimalnih postupaka, prilagođavanja uslova učenja i vršnjačke
interakcije, kao i stalne evaluacije ishoda.
U ovom radu predstavljamo školsku podršku hiperaktivnom učeniku, zasnovanu na
integrativnom pristupu koji uključuje raznovrsne psihosocijalne, bihejviorističke i
psihoedukacijske intervencije u koje su uključeni dete, porodica, škola, kao i šire
socijalno okruženje. Efikasno prilagođavanje učenika koji je promenio dve škole, pored
intenzivnog savetodavno-instruktivnog rada sa dečakom i porodicom, podrazumevalo
je niz koraka stručne službe: izrada IOP-a uz mogućnost učenja putem „skajpa“ kada je
odsutan, angažovanje personalnog asistenta kao edukatora i medijatora u vršnjačkoj
komunikaciji, realizovanje aktivnosti u odeljenju u cilju razvijanja timskog duha;
organizovanje vanrednog roditeljskog sastanka i individualnih razgovora u cilju
informisanja i senzibilizacije roditelja.
Stručni Tim za inkluzivno obrazovanje vrši procenu delotvornosti školske podrške kroz
tromesečnu ili polugodišnju evaluaciju individualnog obrazovnog plana, a Tim za zaštitu
dece od nasilja detaljno analizira ponašanje učenika, dinamiku u odeljenju, kao i
konkretne konfliktne situacije. Efikasnost prilagođavanja hiperaktivnog učenika
procenjujemo sledećim pokazateljima: frekvencom konfliktnih situacija na nedeljnom,
mesečnom i polugodišnjem nivou, vremenskim intervalima u kojima je asistent prisutan
u odeljenju, kontinuirano visokim školskim postignućima, kao i brojem vannastavnih
timskih aktivnosti koje je učenik samostalno osmislio i inicirao.
85
Savetodavna podrška usmerena je na podučavanje socijalnih i komunikacijskih veština i

tehnika samoregulacije. Uz potpisivanje Ugovora o ponašanju koga prati Diploma i
nagrada, koriste se instrumenti kojima učenik registruje ponašanje i vrši samokontrolu i
procenu napredovanja na dnevnom i nedeljnom nivou.
Ključni elementi uspešne podrške su: timsko planiranje i donošenje odluka (direktor,
stručni saradnici, personalni asistent, učenik, roditelji); paralelan savetodavni rad sa
svim ciljnim grupama (podrška vršnjacima, rad sa odeljenjem, nastavnicima i roditeljima
drugih učenika); kvalitetan IOP, pažnja i podrška nastavnika; uspešno rukovođenje
odeljenjem i prilagođavanje u vidu preventivnih i interventnih strategija od kojih dobit
imaju svi učenici, kao i vršnjačka podrška u učenju socijalnih i komunikacijskih veština.
Ključne reči: samoregulacija, individulni obrazovni plan, interventne i preventivne

strategije u učionici, personalni asistent, rukovođenjenje odeljenjem, socijalne veštine.
HIPERAKTIVNO DETE – SARADNJA ŠKOLE I ZAVODA ZA PSIHOFIZIOLOŠKE

POREMEĆAJE I GOVORNU PATOLOGIJU
Jelena Simonović
Zavod za psihofiziološke poremećaje i govornu patologiju “Prof. dr Cvetko Brajović”,
Beograd
Zavod za psihofiziološke poremećaje i govornu patologiju “Prof. dr Cvetko Brajović” je

zdravstvena ustanova sa sedištem u Beogradu, koja obavlja zdravstvenu delatnost iz
oblasti psihofizioloških i govornih poremećaja. Osnovna orijentacija Zavoda u radu je
davanje doprinosa optimizaciji psihomotornog razvoja i unapređenju mentalnog
zdravlja celokupne dečije populacije. Ovo podrazumeva rad na unapređenju
psihomotornog razvoja i mentalnog zdravlja, prevenciji poremećaja razvoja, poseban
tretman razvojno – rizičnih grupa (deca sa senzornim, motoričkim i neurološkim
oštećenjima), rano otkrivanje i tretman teškoća u razvoju (probelemi sa pažnjom,
problemi u ponašanju, emocionalni problemi, specifične teškoće u učenju). Tretman se
osmišljava individualno za svako dete, a u njegovom kreiranju i sprovođenju učestvuju
multidisciplinarni tim (psiholog, logoped, oligofrenolog i fizioterapeut, uz konsultacije
dečjeg neurologa, dečijeg psihijatra, fizijatra i pedijatra). Ne postoji zvanična, zakonom
uređena, ogranizovana i planska saradnja Zavoda sa predškolskim niti školskim
ustanovama.
Kada je u pitanju Hiperkinetski poremećaj (Attention deficit hyperactivity disorder-
ADHD), osnovni znaci i simptomi ovog poremećaja (poremećaj pažnje, hiperaktivnost i
impulsivnost) uočavaju se u različitim okruženjima i prilikom obavljanja različitih
zadataka. IOWA Conners skala je standardni instrument koji se u Zavodu, uz
opservaciju, koristi za procenu simptoma i procenu efikasnosti terapije ADHD-a. Skalu
popunjavaju direktno osobe koje najviše vremena provode sa detetom, roditelji ili
staratelji, vaspitači i nastavnici. Zbog toga je saradnja svih osoba koje su u direktom
kontaktu sa detetom nužna. Kako mehanizmi saradnje i timskog rada između stručnjaka
86
obrazovnih i zdravstvenih ustanova nisu dovoljno razvijeni, niti zakonski obavezni , u

praksi se dešava da isto dete funkcioniše u okviru dva sistema koja nemaju
uspostavljen kanal komunikacije što ostavlja mogućnost da akcije koje se preduzimaju i
metode koje se preporučuju nisu saglasne. U ovom radu utvrdićemo koliki je broj dece
koja su u toku 2014.godine pod sumnjom da je u pitanju ADHD počela da koriste usluge
Zavoda, način na koji su došli (roditelji su samoinicijativno doveli dete ili na preporuku
učitelja/nastavnika/psihologa/pedagoga u školi), način na koji je postavljena dijagnoza
(uzimajući u obzir samo podatke dobijene od roditelja ili koristeći i zapažanja zaposlenih
u školi koji su bili u neposrednom kontaktu sa detetom), da li je i na koji način bila
upostavljena saradnja zaposlenih u Zavodu sa zaposlenim u školi (direktno ili preko
roditelja), na koji način je sprovođena terapija (samo u Zavodu, u Zavodu i u školi), kao i
na koji način su mereni njeni efekti.
Ključne reči: ADHD, Zavod za psihofiziološke poremećaje i govornu patologiju, roditelji,

nastavnici, IOWA Conners skala
RAD SA UČENIKOM KOJI IMA ADHD U GIMNAZIJI
Olivera Ćaldović
Filološka gimnazija, Beograd
U radu će biti prikazane interventne aktivnosti škole sa učenikom koji ima ADHD, a koga
odlikuju visoka inteligencija, kreativnost i radoznalost. Problem je prepoznat tokom
savetodavnog rada stručne službe škole sa učenikom na početku prvog razreda kada mu
je pružana podršku u adaptaciji na novu sredinu. Problemi počinju da se naročito
manifestuju u drugom razredu u vidu verbalnih sukoba sa nastavnicima. Tada škola
preduzima aktivnosti u vidu savetodavnog rada sa učenikom; upoznavanjem nastavnika
i roditelja sa prirodom njegovog problema. Nastavnicima koji su imali problema u
nastavi sa učenikom stručni saradnik je ponudio neke aktivnosti koje im mogu biti od
pomoći, kao što su: davanje zaduženja na času; javno pohvaljivanje prihvatljivog
ponašanja; angažovanje u rad u paru; korišćenje što jednostavnijih instrukcija;
omogućavanje prilika da učenik često govori u vezi sa temom; davanje odgovorne uloge
kad god je to moguće; doslednost i blagonaklonost u radu. Ključni element podrške
ovom učeniku jesu vršnjaci iz odeljenja koji regulišu njegovu impulsivnu prirodu u
sukobu sa pojedinim nastavnicima; daju mu odgovornu ulogu u odeljenju (predsednik
odeljenja, vođa tima za pojedine projekte). Njegov drug iz odeljenja ima ulogu
„mentora“ i pomaže mu da se bolje organizuje i ispolji svoja kreativna razmišljanja.
U trećem razredu škola je napravila mere individualizacije u cilju boljeg regulisanja
aktivnosti na času. Zaduženje za nastavnike je bilo da tokom prvog tromesečja u skladu
sa jakim stranama učenika naprave plan primene mera sa konkretnim zadacima ili
zaduženjima za svaki čas. Od njih se takođe očekivalo da o ishodima primenjenog
redovno obaveštavaju stručnu službu i razrednog starešinu koji sarađuje sa roditeljima
i prenosi im obaveštenja o uspehu i vladanju učenika. Saradnja sa roditeljima je
87
intezivnija u smislu njihovog češćeg dolaska u školu radi praćenja učenikovog ponašanja
što ranije nije bio slučaj i to za sada daje bolje rezultate u ponašanju na času. Efikasnost
intervencija procenjuje psiholog dva puta nedeljno, kao i stručni saradnik posetom
časova utvrđujući kako nastavnici primenjuju predložene mere. Pored toga, potrebno je
dalje praćenje nastave onih nastavnika koji nemaju dovoljno kompetencija za rad sa
učenikom s ADHD-om. Buduće intervencije biće usmerene u pravcu razvoja veština
učenja i organizacije vremena sa profesorom psihologije i učestalijeg savetodavnog rada
sa stručnim saradnikom zbog uočenih adolescentskih problema u ovom periodu kao i
obukom pojedinih nastavnika za rad sa učenicima koji imaju ADHD kroz stručno
usavršavanje.
14. Simpozijum s projekcijom filma – POPLAVE 2014.

Voditelj:
Dag Kolarević
RAZLIKE OSOBA SA ISKUSTVOM PRETHODNOG VOLONTIRANJA U EMPATIJI I

MOTIVACIJI TOKOM POPLAVA U SRBIJI 2014.GODINE
Jovana Trbojević, Jelica Petrović

Volontiranje se definiše kao pomaganje drugima bez očekivanja novčane koristi u cilju
poboljšanja života drugih ljudi. Razlika u odnosu na pomaganje je u trajanju -
volontiranje se odvija više puta tokom dužeg vremenskog perioda. Prosocijalno
ponašanje tokom poplava se može svrstati i pod volontiranje i pomaganje uzimajući u
obzir da je pomoć bila potrebna duži vremenski period, a ne jednokratno. Ovo
istraživanje se bavi efektima prethodnog iskustva volontiranja na motivaciju za
pomaganje i na empatiju tokom poplava u Srbiji, 2014. godine. Uzorak se sastojao od
204 ispitanika pretežno sa područja Vojvodine i Zlatiborskog okruga (61.3% ženskog
pola) od čega je 109 ispitanika imalo iskustvo prethodnog volontiranja. Podaci su
prikupljeni tokom meseci jun, jul i avgust 2014. godine i ispitanicima je bilo naglašeno
da se istraživanje bavi pomagačkim ponašanjem tokom perioda poplava. Za procenu
motivacije za pomaganje primenjen je Inventar volonterskih funkcija (Volunteer
Function Inventory – VFI) zasnovan na Teoriji funkcionalne motivacije, koji je preveden i
modifikovan za potrebe istraživanja. Inventar meri šest motiva za pomaganje: Socijalni,
Vrednosti, Razumevanje, Lični razvoj, Samozaštita i Karijera. Stepen empatije je meren
na osnovu upitnika Procena spremnosti za empatiju (EMI) koji se sastoji od četiri
aspekta empatije: empatija sa negativnim emocionalnim stanjima, empatija sa
pozitivnim emocionalnim stanjima, empatija kao socijalna uloga i emocionalne rekacije
88
izazvane empatijom. Rezultati MANOVA analize pokazuju da postoje razlike između

osoba sa prethodnim iskustvom u volontiranju i bez iskustva u Socijalnom motivu za
pomaganje (F(1)=4.69, p<.05) i u aspektu empatije Empatija sa negativnim
emocionalnim stanjima (F(1)=11.27, p<.01). Osobe koje su imale prethodno iskustvo
volontiranja imaju niži stepen empatije sa negativnim emocijama osobe u distresu što
može ukazivati na razvijenu rezilijentnost i vid samozaštite u distres situacijama koje su
nastale kao produkt ranijeg iskustva. Niži stepen u ovom aspektu empatije je relevantan
za pomagačko ponašanje kako bi se eliminisao efekat empatskog paradoksa. Izraženiji
Socijalni motiv kod osoba koje su ranije volontirale ukazuje na njihove potrebe da budu
okruženi drugima i usavrše socijalne kompetencije i odnose, koje zadovoljavaju tokom
volontiranja u grupama i situacijama koje pobuđuju veliko interesovanje ljudi.
Ključne reči: volontiranje, pomaganje, empatija, motivacija za pomaganje
PREDIKTORI ALTRUISTIČKE MOTIVACIJE ZA POMAGANJE TOKOM POPLAVA U

SRBIJI 2014.GODINE
Jelica Petrović, Jovana Trbojević, Marina Oros

Prosocijalno ponašanje obuhvata širok opseg ponašanja koja su namerna, voljna i

usmerena ka drugima. Kao jedan od oblika socijalno adaptivnog ponašanja, prosocijalno
ponašanje je izazvalo veliku pažnju istraživača. Pitanje koje se često postavljalo jeste šta
motiviše ljude da pomažu? Polazeći od dve struje, motivacija za pomaganje se može
posmatrati iz ugla egoistične motivacije gde osoba pomaže radi sopstvene dobrobiti, i iz
ugla altruističke motivacije gde osoba pomaže radi dobrobiti drugih. Teorija
funkcionalne motivacije pokušava da integriše ove dve struje smatrajući da osoba u
toku pomagačkog ponašanja može biti motivisana većim brojem motiva koji
zadovoljavaju njene različite potrebe. Ti motivi su Socijalni motiv, motiv Karijera, Ličnog
razvoja, Razumevanja, Samozaštite i motiv Vrednosti. Od svih navedenih motiv
Vrednosti predstavlja altruistički motiv, gde osoba pomaže zarad dobrobiti druge
osobe, vođena humanističkim vrednosnim sistemom. Ovo istraživanje se bavi upravo
pitanjem altruističke motivacije za pomaganje i njenim prediktorima tokom poplava u
Srbiji 2014. godine. Na uzorku od 204 ispitanika (61.3% ženskog pola) koji su na različite
načine pomagali tokom poplava, primenjen je Inventar volonterskih funkcija (Volunteer
Function Inventory – VFI) koji je preveden i prilagođen potrebama istraživanja, dva
meseca nakon poplava. Ispitanicima je naglašeno da se ispituje pomagačko ponašanje
tokom perioda poplava i upitnik je modifikovan kako bi se motivacione funkcije, koje
postulira Teorija funkcionalne motivacije, odnosile na datu situaciju. Kao kriterijum
varijabla izdvojen je motiv Vrednosti (α = .64) a kao prediktori uzeti su pol i osobine
ličnosti merene upitnikom Big Five. Rezultati pokazuju da je ovakav set prediktora
statistički značajan (F(6)=14.09, p<.01) i objašnjava 30% varijanse. Kao individualni
prediktori altruističke motivacije izdvojili su se dimenzije Ekstraverzija (β=.16, p<.05) i
89
Prijatnost (β=.36, p<.05) i pol (β=.22, p<.01). Polne razlike u altruističkoj motivaciji koje
idu u prilog ženama, mogu se objasniti razlikama u vaspitanju: devojčice se uče
negujućim ulogama i u moralnom aspektu bivaju vođene etikom brige, a dečaci kako da
budu snažni u zahtevnim situacijama i u moralnom aspektu bivaju vođeni etikom
pravde. Što se tiče dimenzija ličnosti, pored osobina koje karakterišu osobe sa
izraženom dimenzijom Prijatnosti, a koje su u skladu i sa humanističko-alstruističkim
vrednosnim sistemom, sa altruističkom motivacijom za pomaganje povezane su i
osobine poput asertivnosti i pozitivne emocionalnosti, kao aspekti Ekstraverzije.
Ključne reči: altruistička motivacija za pomaganje, funkcionalna teorija motivacije,

poplave, ekstraverzija, prijatnost.
“PARAĆINSKI MODEL” PSIHOLOŠKE PODRŠKE NAKON KATASTROFE12
Petar Jeknić
Državni Univerzitet u Novom Pazaru, Departman za biomedicinske nauke
Organizovana podrška psihologa osobama ugroženim katastrofama, bez obzira da li se

radi o prirodnim ili katastrofama uzrokovanih ljudksim faktorom, u Srbiji i dalje nije
adekvatna. Na to ukazuje obim angažovanja psihologa, kao i koordinacija sa ključnim
službama uključenim u sanaciju posledica katastrofa. Ovo polje predstavlja prostor
potencijalnog rasta značaja i ugleda psihološke struke. Kada je reč o posledicama
poplava iz maja 2014. godine, psiholozi su dali veliki doprinos prevladavanju nastalih
posledica i to kroz davanje psihološke prve pomoći, kao i kontinuirani rad u narednim
fazama katastrofe, posebno u fazi "otrežnjenja" ("Disillusionment") (DeWolfe, Deborah
J., 2000, p. 6). Rad psihologa nakon katastrofe može se posmatrati kroz pružanje
psihološke prve pomoći, što je uspešno rađeno krajem maja i tokom juna 2014. godine
u kolektivnim centrima u Beogradu, kao i u Šapcu, Obrenovcu i nešto manje u Krupnju.
Psiholozi su u prvim danima nakon katastrofe, u "herojskoj" i fazi "društvene kohezije",
uglavnom primenjivali „Integrisanu terapiju traume". Međutim, dva meseca nakon
katastrofe psihološke aktivnosti bile su skoncentrisane samo na Obrenovac (UNICEF i
Caritas) i Paraćin (ADRA) da bi od oktobra kontinuirani rad sa postradalima bio
sprovođen samo u Paraćinu (ADRA). Suština „Paraćinskog modela psihološke
intervencije nakon katastrofe" je u koordiniranom pružanju psihološke i drugih oblika
podrške. Ideja nastanka ovog modela zasnovana je na potrebi premošćavanju ponora
koji može nastati u fazi "otrežnjenja" (DeWolfe, Deborah J., 2000), kako bi posledice po
pojedinca i društvo bile manje, a faza oporavka trajala kraće. "Paraćinski model"
predstavlja zaokruženu psiho-socijalnu podršku u okviru koje su korisnici usluge
12
Rad je nastao u okviru projekta Psihološka podrška osobama koje su preživele poplavu u maju 2014. godine
(ADRA, septembar 2014 - februar 2015)
90
podržani u "horizontalnoj" i "vertikalnoj" ravni. Horizontalna se odnosi na raznovrsnost

populacije i potrebu odvojenog rada sa ranjivim grupama, posebno sa decom, starima i
bolesnima. Vertikalna ravan odnosi se na individualni psiho-savetodavni rad, grupni rad,
kao i informativno-edukativna predavanja uglednih psihologa i psihijatara. Individualni i
grupni rad su odvijani u zatvorenoj formi dogovorenih termina i sastava grupa, dok su
predavanja bila otvorena. Aktivnosti su sprovođene tokom pet meseci (od septembra
2014. do februara 2015. godine), nakon čega je pomenutom psihološkom radu dodat
posebno dizajniran i opremljen "Dečiji kutak", kao i Radni centar za tekstil, čime je
ojačana socijalna komponenta i uvedena radna terapija. Psihološke aktivnosti sproveo
je Tim za psihološku podršku koji je formiran za tu priliku, a koji nastavlja da pruža
usluge u Paraćinu. Projekte je sprovela Razvojna i humanitarna organizacija ADRA
Srbija.
Ključne reči: Paraćinski model, katastrofa, psiho-socijalna podrška
15. USLOVI U KOJIMA RADE NASTAVNICI I DIREKTORI

OSNOVNIH ŠKOLA U SRBIJI – REZULTATI MEĐUNARODNE
STUDIJE UČENJA I NASTAVE TALIS 2013
Voditelji:
Danijela S. Petrović, Dobrinka R. Kuzmanović
TALIS tim Srbija, Institut za psihologiju, Beograd
Uvodno izlaganje
Cilj simpozijuma je da se prikažu i problematizuju pojedini rezultati TALIS 2013

istraživanja koji se odnose na nastavnike i direktore osnovnih školaiz Srbije i da se
demonstrira mogućnost njihove upotrebe u oblasti obrazovanja za kreiranje novih
obrazovnih politika u Srbiji.
TALIS 2013 (Teaching and Learning International Survey) je drugo po redu
Međunarodno istraživanje učenja i nastave Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj
(OECD). Prvo TALIS istraživanje je sprovedeno 2008. godine u 24 zemlje. U TALIS 2013
istraživanju su učestvovale 34 zemlje – 24 OECD zemlje i 10 partnerskih, među kojima
je i Srbija.
TALIS je prvo međunarodno istraživanje u kome je akcenat na radnom i stručnom
okruženju nastavnika, tj. na ispitivanju uslova u kojima rade nastavnici kako bi se
obezbedila efikasnija nastava i učenje u školama. TALIS istraživanje pruža priliku
nastavnicima i direktorima škola da učestvuju u prikupljanju podataka o nastavi i
učenju značajnih za donošenje odluka usmerenih na unapređivanje obrazovnog
sistema. Osnovni fokus TALIS istraživanja su nastavnici predmetne nastave i direktori
osnovnih škola. Pored toga u pojednim zemljama su u TALIS 2013 učestvali nastavnici
91
razredne nastave, kao i nastavnici i direktori iz srednjih škola. Takođe, u pojedinim

zemljama su u TALIS 2013 učestvovale škole koje su učestvovale u PISA 2012
istraživanju.
U Srbiji su u TALIS 2013 istraživanju učestvovali samo predmetni nastavnici i direktori iz
osnovnih škola. Uzorak je bio stratifikovan prema više parametara (region, veličina
mesta i veličina škole). U istraživanju je učestvovala 191 osnovna škola, a ispitano je
ukupno 3857 nastavnika predmetne nastave koji predaju starijim razredima (65% žena i
34% muškaraca). Pored toga u istraživanju je učestvovalo i 186 direktora osnovnih škola
(55% žena i 45% muškaraca). Za prikupljanje podataka korišćeni su standardizovani
upitnici za nastavnike i direktore.
TALIS istraživanje je usmereno prema sledećim pitanjima obrazovnih politika:
 Istraživanje nastavničkog rada u školama i povratnih informacija koje
nastavnici dobijaju za svoj rad
 Dostupnost i vrste profesionalnog usavršavanja za nastavnike, usklađenost sa
potrebama nastavnika, prepreke u sprovođenju profesionalnog usavršavanja.
 Uticaj mera koje se donose u školi, školskih praksi i školskog upravljanja na rad
i razvoj nastavnika
 Stvaranje i pružanje podrške efektivnom školskom upravljanju
 Ispitivanje uticaja koje novi trendovi u školskom upravljanju imaju na
nastavnike
 Stvaranje profila obrazovnih sistema zemalja koje učestvuju u TALIS
istraživanju
Ključne reči: TALIS 2013, nastavnici, direktori, obrazovne politike
TALIS – DEO ODGOVORA NA PITANJA O NASTAVNIČKOJ PROFESIJI13
Tinde Kovač Cerović

Odeljenje za psihologiju, Filozofski fakultet, Beograd
Iako nastavnička profesija predstavlja jednu od ključnih prioritetnih oblasti obrazovnih

politika u Evropi i u svetu i poslednjih decenija prolazi veoma značajne transformacije,
podataka na koje bi se ove obrazovne politike oslanjale i koji u komparativnoj
perspektivi objedinjuju različite karakteristike nastavničkog posla, obrazovanja i
napredovanja nastavnika, kao i njihove procene sopstvenog snalaženja u nastavničkom
poslu do TALIS istraživanja nije bilo.
13
Rad je nastao u okviru projekta „Identifikacija, merenje i razvoj kognitivnih i emocionalnih kompetencija
važnih društvu orjentisanom na evropske integracije“, broj 179018
92
Saopštenje će biti usmereno na ilustraciju tri vrste obrazovno-političkih upotreba

podataka iz TALISa: a) odgovor na neka od aktuenih pitanja prirode nastvaničkog poziva
na globalnom nivou – na primer kakva je povezanost različitih dimenzija nastavničke
samoprocene sa načinom na koji nastavnici rade ili načinom na koji se obrazuju? b)
uporedne analize TALIS podataka iz zemalja koje imaju slična ili različita postignuća na
drugim međunarodnim testiranjima – na primer ima li razlike u pogledu načina podrške
nastavnicima između zemalja sa visokim i niskim postignućima na PISA ili TIMSS? c)
upotreba TALIS podataka za bolje razumevanje nastavnika iz sopstvene zemlje - na
primer po čemu se nastavničke procene u Srbiji razlikuju od procena nastavnika u
regionu, ili nastavnika iz zemalja sličnih ekonomskih parametara, a po čemu su slični?
U sva tri slučaja prikazaće se način na koji se mere za unapređenje sopstvenih
obrazovnih politika u odnosu na nastavnike mogu generisati na osnovu analize TALIS
podataka.
Ključne reči: nastavnici, obrazovne politike, TALIS
PROFESIONALNI RAZVOJ NASTAVNIKA IZ SRBIJE U DOMENU IKT

KOMPETENCIJA - TALIS 201314
Dobrinka R. Kuzmanović, Smiljana M. Jošić, Vitomir P. Jovanović

Poslednjih godina informaciono-komunikaciona tehnologija (IKT) nalazi široku primenu

u različitim aspektima ljudske delatnosti, pa razvoj digitalne kompetencije učenika
postaje jedan od najvažnijih ciljeva koji se postavlja pred obrazovne sisteme. Prema
rezultatima istraživanja, profesionalni razvoj nastavnika u domenu IKT kompetencija
pozitivno korelira sa učestalošću primene IKT-a tokom nastave, samoprocenom IKT
kompetencija nastavnika, kao i sa postignućem učenika na testovima digitalne
kompetencije.
U radu su saopšteni rezultati Međunarodnog istraživanja nastave i učenja - TALIS 2013
koji se odnose na razvoj IKT kompetencija nastavnika nakon završetka njihovog
inicijalnog obrazovanja. Uzorak je činilo 3857 nastavnika predmetne nastave koji
predaju starijim razredima u 191 osnovnoj školi iz Srbije.
Prema rezultatima TALIS 2013 istraživanja, manje od polovine ispitanih nastavnika iz
Srbije (46%), u poslednjih 12 meseci, učestvovalo je u aktivnostima profesionalnog
razvoja koje su se ticale IKT veština za izvođenje nastave, što je manje u odnosu na
TALIS prosek (54%), a razlika je statistički značajna (χ2(1)=12.027, p<.00). Među
14
93
nastavnicima koji su pohađali obuke, 85% je onih koji smatraju da su obuke imale
umereno pozitivan ili veoma pozitivan uticaj na njihovo izvođenje nastave (TALIS prosek
80%).
S druge strane, samo petina nastavnika iz Srbije (22%) smatra da im trenutno nije
potreban dodatni profesionalni razvoj u domenu IKT veština za izvođenje nastave,
četvrtina (26%) da im je malo potreban, dok više od polovine ispitanih nastavnika (52%)
izjavljuje da im je ova vrsta profesionalnog razvoja umereno ili veoma potrebna.
Više od tri četvrtine (76%) ispitanih nastavnika iz Srbije izjavilo je da njihovi učenici
nikada ili samo povremeno koriste IKT za projekte ili za rad u učionici, što je statistički
2
značajno manje (χ (1)=450.284, p<.00) u odnosu na TALIS prosek (62%). Nastavnici koji
su pohađali aktivnosti profesionalnog razvoja u vezi sa IKT-om češće izjavljuju da njihovi
učenici koriste IKT na navedene načine nego nastavnici koji nisu pohađali obuke, razlika
2
je statistički značajna (χ (1)=99.714, p<.00).
Na osnovu dobijenih nalaza mogu se izvući sledeće preporuke za kreatore obrazovne
politike: prvo, programe stručnog usavršavanja koji se tiču korišćenja IKT-a i novih
tehnologija učiniti dostupnijim nastavnicima u Srbiji; drugo, podržati nastavnike da IKT
češće koriste tokom samog izvođenja nastave (za grupni rad, projekte učenika i sl).
Ključne reči: nastavnici, profesionalni razvoj, IKT kompetencije, TALIS 2013, obrazovne
politike
KO SU NASTAVNICI POČETNICI U SRBIJI? - TALIS 201315
Smiljana M. Jošić, Danijela S. Petrović, Dobrinka R. Kuzmanović

Cilj ovog rada je da na osnovu sekundarnih analiza TALIS 2013 istraživanja opiše profil
nastavnika početnika, odnosno nastavnika predmetne nastave u Srbiji bez iskustva, a
zatim i da se izvedu preporuke za obrazovnu politiku. Prema OECD-ovom standardu,
nastavnici koji imaju manje od 5 godina radnog iskustva ubrajaju se u nastavnike
početnike. U Srbiji ima značajno manje nastavnika početnika u odnosu na iskusne (18%
bez iskustva), što je odnos koji je isti i u ostalim zemljama učesnicama. Prosečan
nastavnik početnik kod nas je žena, sa 3 godine radnog staža i 32. godine starosti i to se
u velikoj meri podudara sa profilom TALIS nastavnika.
Značajan nalaz o pripremljenosti nastavnika za sadašnji posao govori da polovina
nastavnika početnika nije završila inicijalno obrazovanje za nastavnike. Ovi nastavnici su
značajno više izučavali sadržaj predmeta koji predaju u odnosu na nastavnike iz drugih
15
važnih društvu orijentisanom na evropske integracije“, broj 179018
94
zemalja (χ2=733.69,df=1,p<.00). Međutim, značajno niži procenat njihovog inicijalnog

obrazovanja uključivao je metodiku predmeta koji predaje i nastavnu praksu (oba po
76%) u odnosu na TALIS prosek (66% metodika i 90% praksa). Shodno ovim nalazima,
paradoksalno je što naši nastavnici izjavljuju da su dobro pripremljeni u svim aspektima
nastavničkog poziva.
Polovina naših nastavnika početnika nije imala prilike da učestvuje u formalnom
pripravničnom programu, a više od 60% njih nije imala ni neformalan vid pripravničkog
staža, za razliku od njihovih kolega u drugim zemljama gde je taj procenat niži (TALIS
prosek 51%). Iznenađuje podatak da samo mali broj nastavnika početnika (30%),
nezavisno od toga u kojim zemljama rade, nije imao priliku da dobije mentorsku
podršku od iskusnijih kolega.
Nastavnici bez iskustva u Srbiji imaju najviše potrebu da se usavrše svoje veštine u
sledećim oblastima: inkluzivno obrazovanje, individualizovani pristup učenju,
upravljanje odeljenjem i ponašanjem učenika. Najmanje potrebe za usavršavanjem
imaju u znanju i razumevanju predmeta koji predaju, što je u skladu sa edukacijom koju
su dobili u sklopu inicijalnog obrazovanja.
Na osnovu dobijenih podataka možemo istaći nekoliko obrazovnih preporuka u cilju
osnaživanja kapaciteta nastavnika početnika u Srbiji: usklađivanje inicijalnog
obrazovanja i njihovog sadašnjeg posla, odnosno povećanje broja nastavnika koji su
završili nastavničke smerove; povećanje kvaliteta studentske prakse, kao i uvođenje
institucionalizovanog mentorstva, jer samo mali broj njih uspeva da dobije takav vid
podrške.
Ključne reči: TALIS 2013, nastavnicipočetnici, sekundarne analize, obrazovne politike
UVERENJA NASTAVNIKA IZ SRBIJE O NASTAVI I UČENJU - TALIS 201316
Vitomir P. Jovanović , Dobrinka R. Kuzmanović, Danijela S. Petrović

Važnost implicitnih i eksplicitnih uverenja nastavnika o nastavi i učenju ogleda se u

tome što se na osnovu njih može zaključivati o tome koliko su nastavnici upoznati sa
savremenim koncepcijama nastave i učenja, koliko prepoznaju njihovu važnost i koliko
su, posledično, spremni da menjaju svoju nastavničku praksu. Zbog toga su u
Međunarodom istraživanju nastave i učenja - TALIS 2013 ispitivana i konstruktivistička
uverenja nastavnika o nastavi i učenju. U ovom radu prikazani su i kritički razmatrani
16
95
rezultati koji se odnose na Srbiju. Uzorak je činilo 3857 nastavnika predmetne nastave iz
191 osnovne škole iz Srbije.
Rezultati pokazuju da se veliki broj naših nastavnika (96,9%) slaže sa tvrdnjom da je
njihova uloga da pomažu učenicima u njihovom istraživanju, što je statistički značajno
više u odnosu na TALIS prosek (94,3%) (p<0,01). Većina naših nastavnika (94,3%) se
slaže i sa tvrdnjom da učenicima treba dozvoliti da sami razmišljaju o rešenjima
praktičnih problema pre nego što im nastavnik pokaže kako se oni rešavaju, što je,
takođe, statistički značajno veće slaganje nego nastavnika iz TALIS zemalja (92,6%)
(p<0,01). Nastavnici iz Srbije u podjednakoj meri (83,8%), kao i kolege iz drugih zemalja
(83,2%), smatraju da učenici najbolje uče kada sami nalaze rešenja za probleme. Pored
toga, nastavnici iz Srbije se u istom broju, kao i nastavnici iz ostalih TALIS zemalja, slažu
sa tvrdnjom da su procesi mišljenja i rezonovanja važniji od konkretnih nastavnih
sadržaja (83,3% prema 83,5%). Kada su upitani koliko praktikuju u svom radu različite
elemente savremenih koncepcija učenja i nastave, naši nastavnici su u statistički
značajno manjem broju izjavili da pomažu učenicima da razmišljaju kritički (76,1%
nastavnika iz Srbije naspram TALIS proseka od 79.1%) (p<0,01). Statističke značajnosti
su rađene na prosečnim skorovima na stavkama.
U Srbiji, konstruktivistička uverenja nastavnika predstavljaju dobre prediktore primene
metoda aktivne nastave, kao što su rad u malim grupama na pronalaženju zajedničkog
rešenja problema ili zahtevanje od učenika da koriste informaciono-komunikacionu
tehnologiju za njihove projekte i za rad u učionici.
Iako poznavanje savremenih pristupa nastavi ne garantuje i njihovu primenu ipak je
važno salgedati koliko nastavnici prepoznaju važnost upotrebe nastavnih postupaka koji
podstiču kognitivnu aktivaciju učenika. Rezultati dobijeni u TALIS 2013 istraživanju
ukazuju da ogromna većina nastavnika ima uverenja koja su dobra osnova za primenu
savremenih koncepcija nastave i učenja. Slični rezultati su dobijeni i u Srbiji. Naši
nastavnici imaju veoma pozitivne stavove prema učenju i nastavi koja kognitivno
angažuje učenike i stavlja ih u centar procesa učenja i koja dovodi do visokih
postignuća, što je ohrabrujući nalazi. Međutim, treba imati na umu da u obrazovnim
istraživanjima poput ovog postoji opasnost od davanja socijalno poželjnih odgovora.
Ključne reči: uverenja nastavnika o nastavi i učenju, nastava i učenje, savremene

koncepcije nastave i učenja, TALIS 2013
96
PRAĆENJE I OCENJIVANJE POSTIGNUĆA UČENIKA – TALIS 201317
Danijela S. Petrović, Smiljana M. Jošić, Vitomir P. Jovanović

Praćenje i ocenjivanje postignuća učenika je najosetljivi segment rada nastavnika koji

ima efekte na motivaciju učenika za učenje, stav učenika prema nastavnicima i školi,
status učenika u porodici, školi i vršnjačkoj grupi, kao i na unapređivanje celokupnog
nastavnog procesa i procesa učenja. U ovom radu prikazani su rezultati Međunarodne
studije učenja i nastave TALIS 2013 koji pokazuju koje forme ocenjivanja učenika
najčešće primenjuju nastavnici u Srbiji. Uzorkom je obuhvaćeno 3857 nastavnika
predmetne nastave iz 191 osnovne škole. Korišćen je standardizovani TALIS upitnik, koji
je uključio i pojedina pitanja o ocenjivanju učenika posebno važna za naš obrazovni
kontekst.
Rezultati pokazuju da nastavnici iz Srbije od ponuđenih vidova ocenjivanja najčešće
posmatraju učenike dok rade na određenom zadatku i odmah im daju povratne
informacije (84,4% naših nastavnika izjavljuje da koristi ovaj vid ocenjivanja često ili
skoro na svim časovima, dok je TALIS prosek 79,9%). Drugi najčešće primenjivan vid
ocenjivanja jesu testovi koje naši nastavnici samostalno izrađuju (64,6% Srbija; 67,9%
TALIS prosek). Svaki drugi nastavnik u Srbiji praktikuje da učenici usmeno odgovaraju
pred celim razredom (47,9% Srbija; 48,9% TALIS prosek). Od svih vidova vrednovanja
postignuća učenika, nastavnici iz Srbije u najmanjoj meri koriste standardizovane
testove (39,2% Srbija; 38,2% TALIS prosek). Navedene razlike u praksama ocenjivanja
naših nastavnika i njihovih kolega iz zemalja koje su učestvovale u TALIS 2013
istraživanju nisu statistički značajne. Nastavnici u Srbije se značajno razlikuju od svojih
kolega po tome što ređe praktikuju davanje pisane povratne informacije uz brojčanu
ocenu (39,6% Srbija; 54,5% TALIS prosek; X2(1)=361.576, p<.01), i po tome što češće
koriste samo-ocenjivanje, tj. traže od učenika da procene sopstveni napredak (54,3%
2
Srbija; 38,1%; TALIS prosek; X (1)=361.576,p<.01).
Kada je reč o formativnom ocenjivanju, 6,4% naših nastavnika izjavilo je da ne
praktikuje ovaj vid ocenjiva, 39,1% da ga primenjuje povremeno, a 43,9% često, dok je
10,6% naših nastavnika izjavilo da formativno ocenjivanje praktikuje na skoro svakom
času.U pogledu primene formativnog ocenjivanja utvrđene su polne razlike u korist
2 2
nastavnica (X (1)=13,397, p<.01). Takođe, nastavnici matematike (X (1)=4,481, p<.05) i
2
stranih jezika (X (1)=10,387, p<.01) u većoj meri u odnosu na ostale predmetne
nastavnike tvrde da primenjuju formativno ocenjivanje, dok nastavnici fizičkog
2 2
vaspitanja (X (1)=4,659, p<.05) i veronauke (X (1)=9,866, p<.01) to čine u manjoj meri.
Nastavnici koji su u poslednjih dvanaest meseci učestvovali u aktivnostima
17
97
profesionalnog razvoja češće izjavljuju da primenjuju formativno ocenjivanje

2
(X (1)=7,559, p<.05).
Zbog važnosti koju povratna informacija ima na motivacuju učenika za školsko učenje,
neophodna je dodatna podrška nastavnicima u vezi sa tim kako da formulišu povratnu
informaciju kako bi maksimalizovali učenje. Za nastavnike iz Srbije to naročito važi za
davanje povratne informacije u pisanoj formi. Takođe, nastavnicima iz Srbije je
neophodna podrška za češću primenu formativnog ocenjivanja.
Ključne reči: metode ocenjivanja, nastavnici, TALIS 2013, formativno ocenjivanje,

obrazovne politike
AKTIVNOSTI DIREKTORA U VOĐENJU I UPRAVLJANJU

OSNOVNIM ŠKOLAMA U SRBIJI - TALIS 201318
Svetlana Čizmić, Ivana B. Petrović

Radne uloge i posao direktora škole veoma su složeni i zahtevni, posebno u domaćim
promenljivim i neizvesnim okolnostima. U radu su na osnovu sekundarnih analiza TALIS
2013. istraživanja obrađene aktivnosti direktora osnovnih škola u cilju poređenja sa
direktorima iz drugih zemalja i boljeg razumevanja menadžerske uloge direktora u
Srbiji.
Uzorkom je obuhvaćeno 186 direktora (55.3% žena). Ispitanici su prosečne starosti 49
godina. U ispitivanju je korišćen standardizovani TALIS upitnik.
U strukturi radnog vremena administrativni i rukovodeći poslovi i sastanci zaokupljaju
najveći deo vremena direktora (38%). Po tome su slični sa prosekom zemalja učesnica
TALISa (41%). Zadaci koji se odnose na nastavni plan i program su drugi na listi
prioriteta direktora, zaokupljajući 22% vremena. Iako se ova dva zadatka mogu
posmatrati kao ključni za posao direktora škole, oni, ipak, ostavljaju manje vremena za
ostale zadatke. Direktori su najmanje angažovani u radu sa roditeljima ili starateljima
(11% radnog vremena), kao i u poslovima koji su vezani za lokalnu i regionalnu
zajednicu (na šta odvajaju 10% vremena), u čemu se ne izdvajamo mnogo od većine
drugih zemalja. Na osnovu učestalosti obavljanja različitih upravljačkih aktivnosti u
poslednjih dvanaest meseci, vidimo da je preko dve trećine direktora često i veoma
često angažovano u svim navedenim aktivnostima. Čak 96% direktora učestalo sarađuje
sa direktorima drugih škola, u čemu prednjače među TALIS zemljama. Znatno veće
angažovanje domaćih direktora u odnosu na direktore iz ostalih TALIS zemalja, kako da
18
98
je reč o subjektivnoj proceni radnih aktivnosti, treba dalje istraživati budući da dobijeni
nalazi mogu biti posledica različitih činilaca. Interesantno je da su kod nas u pogledu
polne strukture žene znatno manje zastupljene među direktorima nego među
nastavnicima (75% žena). U poređenju sa drugim zemljama, po tome smo slični Brazilu i
Italiji.
Analiza radnih aktivnosti direktora škola govori u prilog neophodnosti usmeravanja
obrazovnih politika ka razvijanju sistematske i kontinuirane podrške za direktore škola.
Izražena međusobna saradnja direktora govori o potrebi za razmenom iskustava, a
može se posmatrati i kao mehanizam pružanja uzajamne podrške i suočavanja sa
stresom. U okviru obrazovnih politika treba razmotriti programe balansiranja poslovnog
i privatnog života. Svakako da bi kreiranje stabilnijeg obrazovnog sistema omogućilo da
direktori škola daju svoj puni doprinos kao lideri u obrazovanju.
Ključne reči: direktori, aktivnosti direktora, osnovna škola, TALIS 2013, obrazovne
politike
IZVORI ZADOVOLJSTVA POSLOM DIREKTORA OSNOVNIH ŠKOLA U SRBIJI -

TALIS 201319
Ivana B. Petrović, Svetlana Čizmić

U različitim delatnostima, a posebno kada je reč o menadžerima, rasprostranjena su

očekivanja povezanosti zadovoljstva poslom i parametara uspešnosti u radu, ali još uvek
za to ne postoji jasna empirijska potpora. To važi i za direktore škola, empirijski manje
istraženu, specifičnu subpopulaciju menadžera. Cilj rada je da na osnovu sekundarnih
analiza TALIS 2013 istraživanja sagledaju izvori zadovoljstva poslom direktora osnovnih
škola u Srbiji.
Uzorkom je obuhvaćeno 186 direktora (55% su žene). Ispitanici su prosečne starosti 49
godina. Prosečan staž na poziciji direktora je sedam godina. Skoro svi ispitanici se
isključivo bave poslom direktora, bez nastavničkih obaveza (99%). TALIS skala
zadovoljstva poslom pokriva dve dimenzije – zadovoljstvo radnom sredinom (četiri
stavke, npr. „Uživam radeći u ovoj školi“, alfa koeficijent pouzdanosti je 0.716) i
zadovoljstvo profesijom (tri stavke, npr. „Prednosti ove profesije jasno nadmašuju
njene nedostatke“, alfa koeficijent pouzdanosti je 0.786). Ispitanici su procenjivali
stepen zadovoljstva poslom na četvorostepenoj skali (od 1 – uopšte se ne slažem, do 4
– slažem se u potpunosti).
19
99
Naši direktori su veoma zadovoljni poslom i celokupnom radnom sredinom. Tako je čak
97% direktora zadovoljno svojim učinkom, a 92% uživa u svom radu. Iako veoma
zadovoljni, u poređenju sa direktorima iz drugih zemalja može se uočiti da su u donjem
delu lestvice zadovoljstva. Zadovoljstvo profesijom je manje izraženo. Nešto više od dve
trećine ispitanika (69%) smatra da posao direktora ima više prednosti nego nedostataka
(TALIS prosek je 83%). Takođe, 68% ispitanika bi ponovo izabralo posao direktora i
samo njih 13% žali što su postali direktori. Interesantno je da samo 18% smatra da je
nastavnička profesija cenjena u društvu (TALIS prosek je 44%). Po tome smo slični
Hrvatskoj i Francuskoj. Nastavnička profesija je daleko više cenjena u Singapuru, Koreji i
Maleziji (preko 90%), Finskoj i na Kipru, a manje je cenjena nego kod nas u Švedskoj,
Italiji i Slovačkoj (ispod 10%).
Uporedna analiza zadovoljstva poslom naših direktora sa zadovoljstvom direktora škola
iz ostalih zemalja koje su obuhvaćene TALIS projektom ukazuje na neophodnost da se
obrazovne politike u Srbiji usmere ka unapređivanju preduslova zadovoljstva poslom.
Obuhvatna podrška u unapređivanju liderstva je jedan od pravaca u kojima treba
razmišljati. Svakako da je jedan od preduslova unapređivanja liderstva i unapređivanje
pozicije celokupne nastavničke profesije.
Ključne reči: direktori, zadovoljstvo poslom, osnovna škola, TALIS 2013, obrazovne
politike
100
OKRUGLI STOLOVI
101
102
1. PSIHOLOŠKA KOMORA I PROFESIONALIZACIJA PSIHOLOŠKE

PROFESIJE
Voditelj: Ivan Jerković
Učesnici: Aleksandar Baucal, Žarko Korać, Prvoslav Plavšić
Danas je pitanje potrebe osnivanja Psihološke komore u Srbiji, čini se, u drugom planu,
jer postoji gotovo plebiscitaran stav da je to potrebno učiniti. Ali čak i pod tom
pretpostavkom, mogu se javiti neke nedoumice koje je potrebno raspraviti i pre nego
što do konačne realizacije te ideje dođe. Neke od nedoumica odnose se na pitanje da li
postoji spremnost države da se odrekne svojih nadležnosti i prenese ih na Komoru koja
bi to obavljala u ime države, a u skladu sa profesionalnim standardima u struci. Stručni
nadzor nad radom psihologa, propisi koji regulišu pravo na licencu, disciplinske mere,
sadržaj i procedure obaveznog stručnog usavršavanja i sl. danas su u ingerenciji
različitih ministarstava u okviru čijih ustanova psiholozi obavljaju svoju delatnost (škole,
bolnice, centri za socijalni rad, predškolske ustanove, vojska i policija itd.) ili su u
nadležnosti drugih subjekata (poslodavaca u industriji, marketingu, agencijama i sl.) ili
su prepušteni sebi, kao što je slučaj kod sve većeg broja psihologa koji obavljaju neki
oblik privatne psihološke prakse. Život sam po sebi, ali i potreba za usaglašavanjem sa
savremenim svetom, postavljaju pred struku potrebu da se na jedinstvenim osnovama
uredi profesionalno angažovanje psihologa. S druge strane, pitanje je i da li je
psihološka struka spremna da na sebe preuzme ovako ozbiljne ingerencije i kada bi
država bila spremna da ih prepusti i da li postoji adekvatna zrelost u stručnom smislu i
spremnost u institucionalnom smislu da se ovi poslovi uspešno obave. I treće koja je
uloga naših fakulteta kako u inicijalnoj obuci psihologa, tako i u podršci njihovom
kontinuiranom profesionalnom razvoju i da li naše akademske ustanove imaju kapacitet
za to, dovoljan broj kompetentnih praktičara sa iskustvom u primeni psiholoških znanja
u različitim oblastima. Promišljanje naše psihološke javnosti i pozitivni primeri iz bližeg i
daljeg okruženja svakako bi mogli pomoći potpunijem sagledavanju izazova koji su pred
nama i mogu imati preventivnu ulogu u sprečavanju odlaska u slepu ulicu i nepotrebno
trošenje resursa.
103
2. PSIHOLOŠKE PRIPREME ZA UČEŠĆE U MULTINACIONALNIM

OPERACIJAMA
Voditelji: Dušan Malešević, Mirjana Veljković
Ministarstvo odbrane Republike Srbije
Učesnici: Vuk Vujović, Vojska Srbije; Anita Popović, Vojska Srbije; Ines Miladinović,
Vojska Srbije
Jedna od specifičnosti rada vojnih psihologa jeste primena psiholoških znanja i veština u
okviru priprema za učešće u multinacionalnim operacijama. Proces psiholoških
priprema za učešće u multinacionalnim operacijama je detaljno razrađen.
Postoje dva posebna programa psiholoških priprema, program koji se odnosi na
pripremu pojedinaca i program koji se odnosi na pripremu jedinica.
Osnovni cilj okruglog stola jeste da se prikažu mogućnosti psihološke struke, kao i
iskustva vojnih psihologa u pripremama za učestvovanje u multinacionalnim
operacijama. Ostali ciljevi okruglog stola jesu: analiziranje specifičnosti i razlika
psiholoških priprema pojedinaca i jedinica za učestvovanje u multinacionalnim
operacijama i diskutovanje o mogućnostima koje se odnose na implementaciju novih
metoda i tehnika u psihološke pripreme za učešće u multinacionalnim operacijama.
Glavne teme o kojima će se govoriti na okruglom stolu tiču se najvažnijih oblasti
psiholoških priprema: psihološki aspekti konkretne misije, veštine upravljanja stresom,
kohezivnost vojnog kolektiva i imunizacija psihološkog potpornog sistema pojedinca i
kolektiva.
Psihološki aspekti konkretne misije usmeravaju vojne psihologe na: obradu
emocionalnog ciklusa u vezi sa multinacionalnim operacijama, sprovođenje radionica na
kojima se radi na strahovima u vezi sa mogućim problemima u misiji i eventualnim
nedostatkom samopouzdanja i sumnjama u vlastite kompentencije i pravljenje plana
prevazilaženja očekivanih i neočekivanih porodičnih kriza i akcidenata.
Kada su u pitanju veštine upravljanja stresom, vojni psiholozi određene sadržaje (npr.
autogeni trening) realizuju sa svim pripadnicima jedinice, dok se određeni sadržaji
sprovode samo sa starešinama (rad sa neprilagođenim potčinjenima, prepoznavanje
psiholoških disfunkcija kod potčinjenih, intervencija u krizi i sl). Važno pitanje u okviru
ove teme jeste plan da vojni psiholozi učestvuju u procesu rehabilitacije ljudstva po
povratku iz multinacionalnih operacija (po mogućstvu u vojnim odmaralištima, pre
povratka na redovne dužnosti).
Kohezivnost vojnog kolektiva podrazumeva obaveznu sociometriju sa timovima,
grupama i deklarisanim jedinicama (može imati i selekcionu funkciju). Izvode se teme o
važnosti kohezivnosti kolektiva (nivo kohezivnosti direktno je proporcionalan
efikasnosti u realizaciji zadataka).
Imunizacija psihološkog potpornog sistema pojedinca i kolektiva podrazumeva plansko i
kontrolisano izlaganje ljudstva stresnim situacijama, kako bi se razvio „psihološki
104
imunitet“ na te situacije i na situacije višeg nivoa stresnosti, kojima pripadnici jedinice

objektivno mogu biti izloženi u toku realizacije zadataka u misiji.
3. PROMOCIJA PROFESIJE I ULOGE PSIHOLOGA U PRIMARNOJ

I SEKUNDARNOJ PREVENCIJI U BEZBEDNOSTI SAOBRAĆAJA
Voditelji:
Nina Dragutinović-Jovanović
Agencija za bezbednost saobraćaja
Dobrinka Argirović
saobraćajni psiholog u penziji
Učesnici: Svetlana Čičević, Saobraćajni fakultet Univerziteta u Beogradu; Marjana

Čubranić-Dobrodolac, Saobraćajni fakultet Univerziteta u Beogradu; Eleonora Vlahović,
Kako je ovogodišnja tema sabora strukovni identitet psihologa i međuresorna saradnja,

to smatramo da postoji bogato polje kako za samostalni, tako i interdisciplinarni rad
psihologa u oblasti bezbednosti saobraćaja.
S obzirom da je primetno odsustvo učešća psihologa praktičara iz oblasti saobraćajne

psihologije u javnoj debati vezanoj za bezbednost saobraćaja, smatramo da je ovaj
naučni skup prilika da se inicira zajednička profesionalna saradnja koja bi vodila
promociji uloge psihologa u oblasti bezbednosti saobraćaja. Međuresorna saradnja sa
saobraćajnim inženjerima, specijalistima medicine rada i pravnicima, takođe je važna
tema diskusije u okviru ovog okruglog stola. Kako je rad sekcije saobraćajne psihologije
već duže vreme neprimetan, diskusija na okruglom stolu obuhvata niz tema, koje bi
omogućile da se sagleda trenutno stanje u oblasti saobraćajne psihologije u Srbiji i
predlože pravci delovanja ka promociji profesije i uloge saobraćajnog psihologa:
 Aktiviranje sekcije saobraćajne psihologije;

 Problem nepostojanja posebne edukacije kao što je specijalizacija, kratke ili
ciljane obuke iz oblasti saobraćajne psihologije;
 Oskudnost i zastarelost instrumentarijuma u oblasti saobraćajne psihologije
 Uloga psihologa u utvrđivanju zdravstvene sposobnosti vozača i selekciji;
 Uloga psihologa u obuci kandidata za vozače, dodatnim obukama, licenciranju
instruktora, predavača i ispitivača na vozačkom ispitu i rehabilitaciji vozača
kojima je oduzeta vozačka dozvola;
 Mesto saobraćajnog vaspitanja i obrazovanja u školskom programu.
105
4. NOVI NORMATIVI U OBRAZOVANJU – ŠKOLE BEZ

PSIHOLOGA
Voditelj:
Branka Tišma
OŠ „Lazar Savatić“, Zemun
Učesnici: Marina Pavlović, OŠ „ Tanasko Rajić“, Čačak; Milja Krivokuća, OŠ „ Sveti Sava“,
Beograd; Vesna Tafra Rokvić, Muzička škola „Stanković“, Beograd; Branka Dostanić,
Elektrotehnička škola „Stari grad“, Beograd
U Službenom glasniku br. 36/2015. god. od 21 aprila izašla su dva Pravilnika: Pravilnik o
kriterijumima i standardima za finansiranje ustanove koja obavlja delatnost osnovnog
obrazovanja i vaspitanja i Pravilnik o kriterijumima i standardima za finansiranje
ustanove koja obavlja delatnost srednjeg obrazovanja i vaspitanja. Ovi pravilnici u
nepovoljan položaj stavljaju zaposlene u obrazovanju, posebno stručne sarаdnike.
Dugogodišnje nejasne najave i maglovite pretnje o nepotrebnosti psihologa u školama
su se ostvarile. Merila za utvrđivanje broja zaposlenih obuhvataju: ukupan broj časova
predviđenih školskim programom, broj odeljenja, broj nastavnih nedelja i Pravilnik o
pedagoškoj normi svih oblika obrazovno - vaspitnog rada. Pravilnici su u različitoj meri
precizni, a ova merila se primenjuju na različite načine.
Osnovne škole sa 24 odeljenja koje imaju izdvojena odeljenja, kao i škole sa 32
odeljenja imaju pravo na 2 stručna sardnika: pedagoga i psihologa. U srednjem
obrazovanju na 24 odeljenja ide jedan stručni saradnik, a do 36 odeljenja se obračunava
procenat sa jednim koeficijentom, a preko 36 sa drugim koeficijentom. Kako će se
primenjivati kriterijumi za tehnološke viškove zavisi od različitih faktora. Uobičajeno je
da pedagozi obavljaju logističke poslove više od psihologa, direktori se radije u tom
domenu oslanjaju na njih.
U školskom životu se svakodnevno uvećava broj radnih obaveza, administracija i
procedura u radu. Broj učesnika školskog života je sve veći. Škole i pojedinci u školama
učestvuju u različitim projektima i programima, koji u sebi sadrže kao cilj eksplicitno ili
implicitno reformu u obrazovanju, a često nisu međusobno povezani po sadržaju,
metodologiji, učesnicima, teorijskom okviru... Socijalne i emotivne kompetencije dece
se menjaju, kao i nivo participacije roditelja u životu škole. U školi su prisutne i različite
institucije i organizacije koje realizuju svoje programe, tako da je školski život sve
zahtevniji i složeniji. Otvoreno je pitanje kako će se promena normi odraziti na kvalitet,
ali i obim poslova stručnog saradnika u školi.
Pravilnici su doneti nekoliko dana pre završetka štrajka prosvetnih radnika. To dosta
govori o našem aktivitetu i potrebi da se drugačije organizujemo, redefinišemo naše
ciljeve i preduzmemo konkretnije korake.
Ključne reči: pravilnici, norme, stručni saradnici u obrazovanju, jačanje struke
106
5. AKADEMSKE OSNOVE PSIHOLOŠKE PROFESIJE

Voditelj:
Ivan Jerković
Filozofski fakultet Novi Sad
Učesnici: Dragan Popadić, Filozofski fakultet Beograd; Dejan Lalović, Filozofski fakultet
Beograd
Psihologija je duboke zaokrete u svojoj istoriji već preživljavala. Preokretom sa

strukturalizma na funkcionalizam okrenula se praktičnom životu i primeni psiholoških
znanja. Vivisekcija svesti zamenjena je antecedensima i konsekvencama ponašanja i
analizom nesvesne motivacije kao determinantama ponašanja. Tako su i psihoanaliza i
bihejviorizam bili na sličnom novom zadatku analize čovekovog iskustva i njegovog
ishodišta u ponašanju. Na tim osnovama počivala je psihologija većim delom XX veka.
Psihoanaliza danas više „nije u modi“, a psihologija učenja se izučava dosta šturo, osim
u onim delovima koji su povezani sa mehanizmima moždanog funkcionisanja. Osim toga
novi talas teorija u različitim oblastima afirmisao je nativizam u psihologiji, a u krajnjoj
liniji i redukcionizam, pa se opravdano postavlja pitanje na kojim osnovana danas
počiva psihologija kao profesija. Istraživački i teorijski razvoj prvenstveno je vezan za
naučne institucije kao što je univerzitet. Sa dominacijom nativizma, evolucionizma,
genetike, biohemije i sličnih koncepata u psihologiji, opravdano je postaviti pitanje
prirode psihološke prakse koja počiva na njima i kako se to povezivanje novih teorijskih
pristupa i psihološke profesije odvija kroz inicijalno obrazovanje na fakultetima. Kakva
bi bila uloga psihološkog testiranja u ovom promenjenom kontekstu, kako se vidi
vaspitanje i obrazovanje, koji je status stavova i vrednosti, uloga i predrasuda, šta to
znači za psihoterapijske procedure, za budućnost psihologije kao nauke i profesije? Na
ova pitanja možda nije lako dati jednostavan odgovor, ali da bi se dao bilo kakav ona se
moraju prvo postaviiti.
6. ULOGA STRUČNIH SARADNIKA-PSIHOLOGA U

PREDŠKOLSKOM VASPITANJU I OBRAZOVANJU, DANAS
Voditelji:
Dragana Koruga
CIP-Centar za interaktivnu pedagogiju, Beograd
Lidija Zlatić
Učiteljski fakultet, Užice
Učesnici: Aleksandar Baucal, Filozofski fakultet, Beograd; Danijela Petrović, Filozofski

fakultet, Beograd; Ivana Mihić, Filozofski fakultet, Novi Sad; Sanja Tatić-Janevski, Centar
107
za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju (ZOUV), Beograd; Dejan Videnović, PU

„Čukarica“, Beograd; Katarina Đurić, PU „Čukarica“, Beograd; Jelena Mitrašinović-
Brašanac, PU „Radost“, Čajetina
U poslednjih petnaestak godina kreatori obrazovnih politika prepoznali su značaj i ulogu

sveobuhvatnog i kvalitetnog institucionalnog vaspitanja i obrazovanja dece ranih
uzrasta. To, između ostalog, postavlja nova očekivanja, ali i mogućnosti za angažovanje
stručnih saradnika – psihologa, preuzimanje novih uloga i kreiranje novih praksi u
sistemu predškolskog vaspitanja i obrazovanja. Utisak je, međutim, da se u praksi
predškolskog vaspitanja i obrazovanja, specifično obrazovanje, iskustvo i razvojni
potencijal psihologa nedovoljno angažuje.
Cilj ovog okruglog stola je da se uloga(e) predškolskih psihologa razmotre iz više uglova,
i to: a) iz ugla bazičnog obrazovanja – kurikuluma, b) iz ugla dodatnih obrazovnih
programa – programa stručnog usavršavanja, c) iz ugla savremene predškolske
ustanove, d) iz ugla vaspitača sa kojima psiholozi u PU ostvaruju najbližu saradnju i e) iz
ugla tipa angažmana koji se od njih očekuje (inkluzija, istraživanja, itd.)
7. PSIHOLOGIJA I RELIGIJA – KOMPLEMENTARNOST ILI

MEĐUSOBNO ISKLJUČIVANJE (MOGUĆNOSTI KREATIVNOG
DIJALOGA)
Voditelji:
Viktor Vicanović
Deveta gimnazija Mihailo Petrović Alas
Učesnici: Oliver Subotić, „Pravoslavni misionar“; Aleksandar Sovilj, Vojno-medicinska

akademija
Diskusija o ovoj temi u vezi je sa inicijativom za osnivanjem Društva hrišćanskih

psihologa. Inicijativa potiče od sveštenika Olivera Subotića, urednika Pravoslavnog
misionara, i psihologa Vlajka Panovića i Viktora Vicanovića. Postoji nekoliko razloga
zbog kojih bi trebalo ispitati mogućnost za osnivenjem Društva (sekcije) hrišćanskih
psihologa. Prvo, postoji potreba za boljim razumevanjem između psihologije i
(hrišćanske) religije zato što na tom planu još uvek ima međusobnih predrasuda, otpora
i nerazumevanja koje treba prevazilaziti. Drugo, jedna od najznačajnijih aktivnosti
psihologije i (hrišćanske) religije jeste savetodavni rad, odnosno pružanje pomoći u
psihološkom i duhovnom domenu. Razmena iskustava i saradnja na tom planu mogu
biti od koristi. Treće, postoje oblasti preklapanja i prožimanja u kojima je čak
neophodna saradnja ( npr. prevazilaženje intrapsihičkih i socijalnih konflikata kao uslov
za duhovno napredovanje u religijskom smislu, usaglašen pristup problemu zavisnosti,
psihopatološka problematika itd). Četvrto, saradnja psihologije i (hrišćanske) religije
108
može biti u vidu komplementarnosti i nadopunjavanja: psihologija može ponuditi religiji

svoj istraživački potencijal za osmišljeno versko delovanje, a hrišćanstvo može približiti
psihologiji sferu duhovnosti i razumevanja religioznog iskustva. Peto, u svetu je
evidentan trend približavnja psihologije i (hrišćanske) religije – osnivaju se Instituti za
hrišćansku psihologiju, Društva hrišćanskih psihologa, objavljuju se knjige i časopisi. Ovu
temu detaljnije će obraditi Viktor Vicanović. Njegovo izlaganje obuhvata četiri oblasti: -
Psihologija iznad religije – pozicija naučnog autoriteta u razumevanju religijskog
iskustva. - Psihološki pojmovi i kategorije zajednički za psihologiju i religiju – oblasti
preklapanja i prožimanja. - Religiozni psiholozi i psihološki obrazovani teolozi, pastiri i
duhovnici – mogućnosti novog približavanja. - Psihologija u pustinji – opit svetih otaca.
8. ULOGE I RAD PSIHOLOGA U KONTEKSTU ZAŠTITE LJUDSKIH

PRAVA – OČEKIVANJA PRAVNIKA OD PSIHOLOGA I
INTERDISCIPLINARNA SARADNJA
Voditelji:
Danica Ćirić
Grupa 484, Beograd
Tanja Ignjatović
Autonomni ženski centar
Učesnici: Vanja Macanović, Autonomni ženski centar, Beograd; Miroslava Jelačić, Grupa
484, Beograd; Vladimir Petronijević, Grupa 484, Beograd; Jovana Krotić, ASTRA,
Beograd; Bojana Trivunčić, Međunarodna mreža pomoći - IAN, Beograd; Siniša
Volarević, Grupa 484, Beograd
O ulogama i radu psihologa u kontekstu zaštite ljudskih prava diskutovaće se iz različitih

perspektiva. Najpre će pravnice/pravnici govoriti o standardima ljudskih prava kao
okviru razumevanja problema i potreba predstavnika marginalizovanih ili osetljivih
društvenih grupa (migranti i tražioci azila, žrtve torture, žrtve trgovine ljudima, žene i
deca žrtve nasilja, uključujući višestruke marginalizacije – etničke, rodne, kulturalne,
socijalno-ekonomske i druge karakteristike ovih grupa). Naglasiće se na koji način to
utiče na zastupanje prava i zaštitu korisnika i na koji način psiholozi, kroz svoje procene,
nalaze i mišljenja, mogu da pomognu ili odmognu njihovom ostvarivanju.
Psihologinje/psiholozi iz organizacija civilnog društva koje se bave zaštitom prava
različitih marginalizovanih i/ili osetljivih društvenih grupa diskutovaće o nekoliko
aspekata svoga rada. Najpre će biti reči o nužnosti posedovanja znanja koja prevazilaze
oblast psihologije, odnosno o nužnosti poznavanja standarda zaštite ljudskih prava i
odgovarajućih zakona i znanja o specifičnostima karakteristika, potreba i konteksta
osoba iz marginalizovanih grupa, kako bi se na adekvatan način odgovorilo na zahteve
postupaka u koje će psiholog biti uključen (procene, osnaživanje i pružanje podrške,
109
podizanje svesti različitih aktera, rad u zajednici). Biće reči o procenama i preporukama
psihologa koje se daju u okviru pravnih postupaka, (ne)postojanju smernica i standard
postupanja, specijalizacije i obuka, (ne)odgovarajućih psiholoških instrumenata, o
(potvrđivanju) predrasuda i na koji način to utiče na povećanje ili smanjenje
bezbednosnih rizika i ostvarivanje prava i potreba korisnika. Takođe, biće razmatrana
specifičnost rada psihologa iz perspektive organizacija civilnog društva, što uključuje
jasnu vrednosnu orijentaciju, sveobuhvatni, holistički pristup, odnosno izbegavanje
fragmentarnosti u postupanju, proaktivan stav, orijentaciju prema korisnicima,
intersektorsku i interdisciplinarnu saradnju, fleksibilnost u radu. Izneće se i mišljenja o
stavu i tretmanu od strane kolega iz institucija. Konačno, pravnice će navesti kao
upotreba nalaza, zaključaka i preporuka iz istraživanja, ili sumiranog iskustva iz prakse,
do kojih se dolazi aktivnostima psihologa i interdisciplinarnom saradnjom u ovoj oblasti,
stvara mogućnost za promene zakonodavnog i strateškog (policy) okvira u oblasti
zaštite ljudskih prava specifičnih ciljnih grupa.
9. PSIHOLOGIJA I SEKTNO DELOVANJE

Voditelji:
Jovan Mirić
Vlajko Panović
diplomirani psiholog u penziji
Učesnici: Zoran Luković, MUP Republike Srbije; Slobodan Spasić; Andrej Protić, MUP
Republike Srbije
Problem delovanja organizacija sektnog karaktera privukao je proteklih decenija

značajnu pažnju velikog broja vlada evroipskih zemalja. FECRIS je najznačajnija evropska
organizacija za borbu protiv sektnog delovanja, koja u tome delovanju na prvom mestu
vidi bezbednosni problem. Članica FECRISa je i domaća organizacija Centar za
antropološke studije. U novije vreme zapaža se okretanje organizacija sektnog
karaktera ka psihologiji, naročito ka oblasti psihoterapije i različitih interventnih
programa. Za psihologiju i psihoterapiju ovo donosi niz novih problema na koja treba
blagovremeno ponuditi odgovarajuća rešenja. Kako se mogu prepoznati i identifikovati
ova sektna nastojanja? Kako psihologija može da pomogne žrtvama sektnog
manipulativnog delovanja? Kako struka može da zaštiti sebe, svoje članove i građane?
Na koji način treba dograditi institucionalna rešenja ove zaštite? Već sada je neophodno
krenuti u formulisanje kriterijuma za razlikovanje naučno-psihološki zasnovanih
modaliteta psihoterapije i savetovanja od vannaučnih i manipulativnih oblika
kvaziterapije.
110
10. MEDIJSKA PREZENTACIJA PSIHOLOGIJE I ULOGA

PSIHOLOGA U MEDIJIMA
Voditelji:
Branko Rosić
nedeljnik Nedeljnik
Učesnici: Dragan Ilić, radio Index; Miša Stojiljković, B92; Žikica Simić, radio B92; Vera
Didanović, nedeljnik NIN, Velibor Petković, radio Niš, Ivana Stojković, radio Niš
Psiholozi najčešće rade svoj dragoceni posao daleko od očiju javnosti, što je u velikoj
meri dobro za nesmetano obavljanje ove kreativne, ali izuzetno osetljive delatnosti. Pod
reflektore javnog mnjenja dospevaju samo u kriznim situacijama, kada se od njih
očekuju brza i čudesna rešenja, što je u potpunoj suprotnosti i sa ulogom psihologa u
društvu, i sa ljudskom prirodom. Pri tome, stručni jezik psihologa često biva pogrešno
interpretiran, a psihološki termini, iako veoma precizni, shvataju se kao neka vrsta
uvrede i stigme za pojave o kojima se govori. Zbog toga su ponekad prinuđeni na
eufemizme, što je kontraproduktivno i za profesiju i za razumevanje određenih stanja i
pojava od strane javnosti. Diskurs „zdravorazumskog“ prosuđivanja nikako ne bi smeo
da preuzme naučnu terminologiju psihologije, jer se ublažavanjem u jeziku i govoru,
nimalo ne ublažavaju niti rešavaju psihološko-socijalni problemi u zajednici. Oni su
zapravo kulminirali u predugom procesu tranzicije, krize vrednosti, porasta nasilja i
gubljenja orijentacije, kako pojedinaca svih životnih doba – a posebno mladih, tako i
celokupnog društva u Srbiji. U ovakvim okolnostima profesionalna odgovornost
psihologa još je izraženija, kako onih koji rade u struci za koju su obrazovani, tako i one
manjine koja, sticajem okolnosti, obavlja različite poslove u medijima. Prirodno je da su
novinari i voditelji sa diplomom psihologa posebno senzibilisani za pitanja na koja
odgovore mogu da ponude jedino psiholozi. Oni najčešće i traže kompetentne
sagovornike među kolegama koji rade u struci, od školstva do zdravstva, ali se time
mogućnosti profesije ne iscrpljuju. Zadatak novinara da postavlja pitanja na koja javnost
očekuje konkretne odgovore i to na način koji predstavlja saradnju u komunikaciji, a ne
konflikt, nešto je za šta su novinari-psiholozi daleko bolje pripremljeni od ostalih kolega
iz medija. Asertivnost, „Ja – komunikacija“ i druge psihološke tehnike poboljšavaju
kulturu razgovora u Srbiji, a istovremeno ne treba zanemariti ni da je osnovno pravilo
elektronskih medija „dobar voditelj treba da zna kad da ćuti i da pažljivo sluša
sagovornika“, sama srž profesije psihologa. Stoga ne čudi što su među najboljim
novinarima-voditeljima u Srbiji I svetu i neki od kolega psihologa. Njihovo prisustvo u
javnosti je dragoceno za dalji prodor psihologije u međuresornoj saradnji, kako samih
psihologa, tako i sa drugim profesijama i zanimanjima, značajnim za unapređenje
funkcionisanja društvene zajednice. Definisanje strukovnog identiteta psihologa takođe
je jedan od zadataka koji treba brzo i uspešno rešavati, a prva od karika u tom lancu
jačeg I uspešnijeg povezivanja, mogla bi biti saradnja psihologa zaposlenih u medijima
sa psiholozima koji su svojim delovanjem upućeni na kontakte sa javnošću. Okrugli sto
111
na predstojećem Saboru psihologa na Zlatiboru trebalo bi da pokrene ovaj proces, a od

kreativnih promišljanja, predloga i istrajnosti u realizaciji usvojenih strategija, u velikoj
meri zavisi i odnos naših psihologa sa javnošću u Srbiji.
112
SEKCIJE
113
114
1. Sekcija psihologije rada – PREDIKTORI RADNE USPEŠNOSTI

Voditelj:
Vesna Čorto
UTICAJ OSOBINA LIČNOSTI, DUŽINE RADNOG STAŽA, LIČNOG DOHOTKA I

VRSTE POSLA NA IZRAŽENOST SINDROMA SAGOREVANJA KOD ZAPOSLENIH U
GERONTOLOŠKOM CENTRU
Maja Babić, Vesna Premić

Gerontološki centar Novi Sad
Osnovni cilj istraživanja je utvrđivanje povezanosti osobina ličnosti, dužina radnog

staža, ličnog dohotka i vrste posla sa nivoom izraženosti sindroma sagorevanja
zaposlenih u Gerontološkom centru Novi Sad. Kako postoje razlike u stepenu
odgovornosti, potrebama brzog reagovanja, svakodnevnom suočavanju sa patnjom i
smrću, pretpostavili smo da će se uočiti statistički značajne razlike među zaposlenima.
Uzorak ispitanika obuhvatao je zaposlene iz različitih radnih jedinica Gerontološkog
centra Novi Sad. Korišćena su dva instrumenta: Upitnik za procenu osobina ličnosti –
Velikih pet plus dva i Upitnik izraženosti Burnout sindroma – instrument namenjen
ispitivanju sindroma sagorevanja. U svrhu ispitivanja odnosa između navedenih
konstrukata, primenjena je multivarijatna analiza kovarijanse. Slično istraživanje
sprovedeno je 2009. godine i pretpostavka je da će se uočiti slične pravilnosti u riziku
od izgaranja u odnosu na vrstu posla (direktan ili indirektan rad sa zavisnim korisnicima)
kao i u odnosu na opis posla (pružanje nege, stručni rad, tehnički poslovi), zadovoljstvo
ličnim dohotkom, dužinom staža u ustanovi i radne jedinice zaposlenog, kao i da će se
osobine ličnosti pokazati kao moderator varijable. Osim konceptualizacije varijabli i
njihovog odnosa, sledeći cilj je planiranje interventnog programa sekundarne i
tercijalne prevencije ovog poremećaja.
Ključne reči: burn-out sindrom, osobine ličnosti, profesionalni stres, gerontologija
POVEZANOST LOKUSA KONTROLE I PERCEPCIJE POTREBA ZA UNAPREĐENJEM

KOMPETENCIJA NEPOSREDNIH RUKOVODILACA
Katarina Suvajdžić, Dobrila Vujić

Fakultet za pravne i poslovne studije dr Lazar Vrkatić, Novi Sad
Uporedna istraživanja percepcije potreba za unapređenjem kompetencija koja se na

Fakultetu za pravne i poslovne studije dr Lazar Vrkatić vrše od 2011. godine pokazuju da
zaposleni u organizacijama imaju crno-bele stavove po pitanju toga koje kompetencije
115
treba da unaprede, jedan deo zaposlenih smatra da ne treba unaprediti ništa, dok drugi
zaposleni smatraju da treba unaprediti sve kompetencije. Ovakav pristup sve ili ništa
ukazuje da zaposleni nisu realno sagledali potrebe, identifikovali prioritete, kao ni
sačinili plan unapređenja kompetencija. Kako bismo bolje razumeli prirodu ovakvih
stavova zaposlenih prema potrebama za unapređenje kompetencijaimali smo cilj da
ispitamo da li postoji povezanost između lokusa kontrole i percepcije potreba za
unapređenjem kompetencija neposrednih rukovodilaca. Uzorak je činilo 499 ispitanika,
rukovodilaca i izvršilaca, zaposlenih u različitim organizacijama na teritoriji Srbije. Za
ispitivanje lokusa kontrole korišćena je Spektorova skala Work Locus of Control Scale,
koja se sastoji od 16 ajtema, od kojih osam meri unutrašnji lokus kontrole (α =.678) i
osam spoljašnji (α =.844). Za ispitivanje percepcije potreba za unapređenjem
kompetencija neposrednih rukovodilaca korišćena je petostepena skala Likertovog tipa
koja se sastoji od 39 ajtema (α =.974). Rezultati istraživanja pokazuju značajnu pozitivnu
povezanost između spoljašnjeg lokusa kontrole i procene potreba za unapređenjem
kompetencija neposrednih rukovodilaca (r=.178; p<0.01). Spoljašnji lokus kontrole je
značajno povezan sa skoro svim pojedinačnim kompetencijama. Najviše, ali ipak niske
korelacije, dobijene su sa sledećim kompetencijama Prihvatanje odgovornosti za
realizaciju preuzetih obaveza i postavljenih ciljeva (r=.201; p<0.01), Poštovanje
procedura i pravila rada(r=.155; p<0.01),Spremnost za prihvatanje novih
tehnologija(r=.201; p<0.01) i Rešavanje problema u radu i organizovanju (r=.162;
p<0.01).Unutrašnji lokus kontrole i procena potreba za unapređenjem kompetencija
neposrednih rukovodilaca su u negativnoj korelaciji koja nije statistički značajna.
Rezultati istraživanja pokazuju da zaposleni koji procenjuju da nemaju kontrolu nad
događajima u svom poslovnom okruženju smatraju da odgovornost imaju njihovi
neposredni rukovodioci i daoni treba da unapređuju svoje kompetencije.Oni koji veruju
da imaju uticaja na događaje u svom poslovnom okruženju, prihvatiće deo odgovornosti
za poslovanje preduzeća i raditi na unapređenju sopstvenih kompetencija.
Ključne reči: unapređenje kompetencija, kompetencije rukovodilaca, unutrašnji lokus

kontrole, spoljašnji lokus kontrole
OSOBINE LIČNOSTI KAO PREDIKTORI SAMOEFIKASNOSTI
Katarina Suvajdžić, Nataša Ninić

Dosadašnja istraživanja pokazuju da je samoefikasnost veoma važna varijabla za

razumevanja organizacionog ponašanja rukovodilaca i zaposlenih. Osobe koje smatraju
da poseduju lične kapacitete koji im omogućavaju da potpuno kontrolišu ishode
postavljenih ciljeva, uprkos ometajućim događajima i teškoćama, biće spremnije da
prihvataju nove poslovne izazove, da odgovore na zahteve tržišta i da izađu na kraj sa
problemima na koje nailaze. Cilj ovog istraživanja bio je da utvrdimo da li su osobine
ličnosti značajni prediktori samoefikasnosti.
116
Uzorak je činilo 482 ispitanika, 227 rukovodilaca i 255 izvršilaca, zaposlenih u privatnim i
državnim preduzećima na teritoriji Srbije. Za merenje generalizovane samoefikasnosti
korišćena je skala General Self-efficacy Scale - GSE, autora Schwarzera i Jerusalema (α
=.0,73). Osobine ličnosti operacionalizovane su skraćenom verzijom upitnika Velikih pet
plus dva, autora Smederevac, Mitrović i Čolović, koji meri sledeće dimenzije:
Neuroticizam, Ekstraverzija, Otvorenost ka iskustvu, Agresivnost, Savesnost, Pozitivna
valenca i Negativna valenca.
Kako bi se utvrdilo da li su osobine ličnosti prediktori samoefikasnosti, urađena je
regresiona analiza. Stepwise regresiona analiza dala je 4 statistički značajna modela, od
2
kojih je najbolji poslednji (F(4,244) = 27,928; p < 0.001; R = 0.314).Prediktori koji su se
pokazali kao značajni su: ekstraverzija(β= 0.241, p< 0.001), neuroticizam (β= - 0.294, p<
0.001), savesnost (β= 0.230, p< 0.001) i agresivnost (β= 0.131, p< 0.05). Rezultati
istraživanja pokazuju da će ekstravertne, emocionalno stabilne osobe, odgovorne
prema svojim obavezama i drugim ljudima, koje imaju kontrolisanu crtu agresivnosti,
sebe percipirati kao samoefikasne, odnosno da će smatrati da imaju dovoljno
kapaciteta da se suoče sa izazovima i poteškoćama na koje nailaze. Zanimljivo je da se
agresivnost pokazala kao značajan prediktor samoefikasnosti. U ovom kontekstu
agresivnost se pre svega ogleda u socijalnoj prodornosti i spremnosti osobe da uđe u
koštac sa problemima sa kojima se suočava. S obzirom da percepcija osobe da li ima ili
nema kapaciteta da se izbori sa preprekama na koje nailazi u velikoj meri utiče na to
kako će se osoba ponašati kada se nađe u takvoj situaciji, ovi rezultati nam mogu biti
značajni u profesionalnoj selekciji, pre svega osoba čija profesionalna uloga
podrazumeva rešavanje problema i suočavanje sa izazovima internog i eksternog
okruženja.
Ključne reči: Generalizovana samoefikasnost, Osobine ličnosti, Velikih pet plus dva
PSIHOLOŠKA DELATNOST U MULTINACIONALNIM KOMPANIJAMA
Mirjana Lazović – Hanga, Aleksandra Sitarević

Fakultet za pravne i poslovne studije dr Lazar Vrkatić
U intenzivnom procesu globalizacije, pojam kulture se posmatra kao opštedruštveni

koncept, koji se sastoji od individua različitih nacionalnih i kulturnih identiteta. U
poslovnim sistemima, različite pretpostavke, stavovi i vrednosti definišu se u
organizacionom kontekstu. Pred organizacionim kulturama ovakvih kompanija stoji
veliki izazov, naime oni trebaju da usmere sve različite vrednosti i verovanja zaposlenih
u smeru postizanja zajedničkih organizacionih ciljeva i na taj način od razlika kao
mogućeg izvora sukoba, stvore klimu koja će omogućiti uviđanje prednosti različitih
mišljenja, sposobnosti i motivacija, odnosno svega onoga što će dovesti do
maksimalizacije potencijala zaposlenih. Problemi do kojih može dovesti loše upravljanje
kulturnim različitostima ne odnose se samo na rukovodioce već i na zaposlene na
izvršilačkim pozicijama. Danas je sve češći slučaj da veći deo radne snage u razvijenim
117
zemljama čine stranci, čije se nacionalne kulture i vrednosni sistemi razlikuju od kulture
zemlje u kojoj rade. Zaposleni ulaskom u organizaciju sa sobom unose u nju i svoje
društveno uslovljene stavove, uverenja i vrednosti. Proces upravljanja vrednostima u
organizaciji u okvakvim slučajevima, odvija se kroz sledeće faze: (1) Prva faza u procesu
upravljanja putem vrednosti u organizaciji jeste pojašnjavanje misije i utvrđivanje
suštinskih vrednosti; (2) Druga faza je faza komuniciranja; (3) Treća faza je faza
usklađivanja; (4) Četvrta faza odnosi se na stalno praćenje uvedenih promena, da bi se
obezbedila njihova održivost i da bi se uvodile korekcije na bazi uočenih nedostaka.
Psiholog u svom individualnom radu sa klijentima koji dolaze iz različitih kulturnih
sredina, mora dobro poznavati specifičnosti tog podneblja. Naime, poznato je da svaka
nacionalna kultura poseduje određene vrednosti koje njeni pripadnici poštuju u manjoj
ili većoj meri, a koje se svakako razlikuju od vrednosti drugih nacionalnih kultura.
Psiholog ih mora biti svestan i naučiti kako da pristupa problemu kroz referentni okvir
pretpostavki, uverenja, stavova, vrednosti i verovanja klijenta. Dakle, psiholog u radu sa
klijentom, bilo da je reč o multinacionalnim kompanijama ili njenim pojedinačnim
zaposlenima, ni u kom slučaju ne sme sebi da dozvoli pravljenje razlika, isključivanje,
ograničavanje ili favorizovanje na osnovu rase, boje kože, porodičnog, nacionalnog ili
etničkog porekla koji imaju svrhu ili efekat poništavanja ili umanjivanja ličnosti klijenta.
Ključne reči: multinacionalne kompanije, psihološka delatnost, kulturne vrednosti
SOCIODEMOGRAFSKI FAKTORI KAO ČINIOCI RAZLIKA U PERCEPCIJI PRETNJE

IZAZVANE NESTABILNOŠĆU ZAPOSLENJA
Jasmina Knežević
Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača i trenera, Subotica
Rad se bavi percepcijom nestabilnosti zaposlenja koju determinišu različiti faktori, a

koja negativno utiče na fizičku i psihološku dobrobit zaposlenih, na njihovu privrženost
organizaciji i zadovoljstvo poslom. Problem istraživanja je ispitivanje uticaja
sociodemografskih faktora: pola, starosti, nivoa obrazovanja, materijalnog stanja i
prethodnog gubitka posla - na percepciju pretnje koju nosi nestabilnost zaposlenja; cilj
je razumevanje uloge sociodemografskih faktora kao činioca razlika u percepciji ove
pretnje. Polazna hipoteza je da se percepcija jače pretnje očekuje kod starijih
zaposlenih, muškog pola, nižeg obrazovanja, slabijeg materijalnog stanja i onih koji
imaju prethodno iskustvo gubitka posla. Istraživanje je obavljeno na prigodnom uzorku
od 310 zaposlenih iz 24 organizacije Severno-bačkog okruga. Od instrumenata su
primenjeni Skala percepcije nestabilnosti zaposlenja (Knežević i Majstorović, 2013) koja
meri jačinu pretnje, osećaj nemoći i verovatnoću gubitka posla i Lista demografskih
odlika sa pitanjima o ispitaniku (pol, starost i najviša završena škola), procenom
materijalne situacije i eventualnom prethodnom iskustvu gubitka posla. Sprovedena je
serija ANOVA i t-testova sa zavisnom varijablom jačina pretnje i nezavisnim varijablama
118
pol, starost, nivo obrazovanja, materijalni status, iskustvo gubitka posla. Nisu dobijene
statističke značajne razlike u nivou zavisne varijable prema polu t(229) = -.55, p > .05, i
starosti F(2, 228)= 1.52, p > .05. Pri testiranju razlika u odnosu na nivo obrazovanja,
dobijen je rezultat F(3,227) = 3.78, p < .05 koji sugeriše postojanje značajnih razlika u
percepciji jačine pretnje između ispitanika različitog nivoa obrazovanja, ali naknadnim
Scheffe post-hoc testom utvrđeno je da te razlike ipak ne dostižu nivo statističke
značajnosti. Kada je posmatran materijalni status, dobijene su statistički značajne
razlike u percepciji pretnje F(2,228) = 6.16, p < .01, a Scheffe post-hoc testom je
pokazano da razlike postoje između onih koji svoju situaciju procenjuju lošijom u
poređenju sa onima koji je procenjuju kao kod drugih ili boljom nego kod drugih.
Značajna razlika dobijena je i prema varijabli iskustvo gubitka posla t(229) = 4.27, p <
.001 - ispitanici koji su imali prethodno iskustvo gubitka posla imaju doživljaj jače
pretnje od onih koji nemaju ovakvo iskustvo. Istraživanje ukazuje da se zaposleni koji
imaju iskustvo gubitka posla i nepovoljnu materijalnu situaciju ističu kao posebno
vulnerabilni u situaciji nestabilnosti posla; ka njima je neophodno usmeriti posebne
organizacijske intervencije koje jačaju njihovu otpornosti na ovu vrstu stresa.
Ključne reči: nestabilnost zaposlenja, sociodemografski faktori, percepcija pretnje
DA LI RADIM PUNO IZ LJUBAVI ILI IZ MORANJA? RAZLIKE U RADNOJ

MOTIVACIJI KOD RADNE ANGAŽOVANOSTI I RADOHOLIZMA U KONTEKSTU
TEORIJE SELF-DETERMINACIJE
Nevena Berat, Darja Radović, Tijana Sretković

Iako je prekomerni rad karakterističan za dve grupe zaposlenih, radoholičare i radno

angažovane osobe, prethodna istraživanja su napravila jasnu razliku između njih, te su
objasnila da radoholizam podrazumeva vredan rad na kompulsivan i „nezdrav način"
usled unutrašnjih nagona, a radna angažovanost rad na izbalansiran i „zdrav način"
usled visokog entuzijazma. Iako su konceptualizacije radoholizma i radne
angažovanosti, kao i njihove posledice bile tema brojnih studija, motivacija koja stoji u
njihovoj osnovi je retko istraživana. Cilj ove studije je da ispita razlike u motivacionim
korelatima radoholizma i radne angažovanosti, u kontekstu teorije self-determinacije
(SDT) koju su postavili Deci i Ryan (1985). U istraživanju je učestvovalo 345 zaposlenih
ispitanika sa teritorije Vojvodine i Beograda. 66% uzorka je bilo ženskog pola, starosti
između 20 i 64 godine (M=41.8, SD=10.4). Ispitanici su popunjavali sledeće upitnike:
Holandska skala zavisnosti od posla, Utrehtova skala radne angažovanosti i Skala za
ispitivanje motivacije za rad. Kao što je očekivano, modelovanje strukturalnim
jednačinama je pokazalo da su visoki nivoi radoholizma povezani sa visokim nivoima
regulacije introjekcijom, dok su visoki nivoi radne angažovanosti pre svega povezani sa
visokim nivoima intrinzičke motivacije. Možemo zaključiti da su dobijeni nalazi u skladu
sa početnim pretpostavkama koje govore da su različite vrste motivacione regulacije
119
povezane sa ova dva različita tipa blagostanja na poslu – dok radoholičari rade jer
„moraju", radno angažovane osobe rade jer žele, odnosno jer su intrinzički
zainteresovane za svoj posao. Teorijske i praktične implikacije ovih nalaza će biti
diskutovane.
Ključne reči: radoholizam, radna angažovanost, radna motivacija, teorija self-

determinacije
EVALUACIJA SEMINARA „UPOZNAVANJE SEBE I DONOŠENJE ODLUKE O

KARIJERI"20
Lepa Babić
Poslovni fakultet Univerzitet Singidunum, Beograd
Boris Kordić
Fakultet bezbednosti, Univerzitet u Beogradu, Beograd
Savremeni tokovi na tržištu rada pojačavaju utisak o nesigurnosti radnog mesta i

potrebi da se to prevlada na nivou individue traženjem sigurnosti u sebe i sopstvenu
zapošljivost. Prebacivanjem upravljanja karijerom na individuu razvio se model
samostalnog ili samousmeravajućeg upravljanja karijerom koji podrazumeva
preuzimanje odgovornosti za sopstvenu zaposlenost. U okviru tog modela karijera se
posmatra kroz tri komponente: upoznavanje vlastitih kompetencija, praćenje situacije
na tržištu rada, te permanetno obrazovanje i izgrađivanje sopstvenih veština. Da bi se
popunila praznina u ponudi edukacija na temu prve komponente autori su osmislili
seminar koji razvija veštine za samostalno upravljanje karijerom nazvan "Upoznavanje
sebe i donošenje odluke o karijeri" (skraćeno USIDOK). Seminar je sastavljen od
predavanja, vežbi, testiranja, intervjua i diskusija. Pokriva teme identiteta, vrednosti,
životnog stila, sposobnosti i veština, analize podataka lične samoprocene i izvođenja
implikacija za karijeru. Cilj seminara je bolje procesiranje informacija o sebi u kontekstu
samostalnog upravljanja karijerom. Na uzorku 53 učesnika seminara koji se odvija u pet
grupa proverena je delotvornost seminara. Učesnici seminara su u test-retest situaciji
pokazali povišene rezultate (st.z. razlika na nivou .001) na testovima koji mere sledeće
osobine ličnosti: Očekivanje uspeha, Socijalna ležernost i Samopoštovanje. Pozitivne
razlike su utvrđene upitnikom koji je u test-retest situaciji merio tri indikatora:
aktivnost, učenje kroz iskustvo i učenje kroz dodatnu edukaciju (st.z. razlika na nivou
20
Ovaj naučni rad je proistekao iz saradnje dva projekta: "Bezbednost i zaštita organizovanja i funkcionisanja
vaspitno-obrazovnog sistema u Republici Srbiji (osnovna načela, principi, protokoli, procedure i sredstva)",
Ministarstvo nauke Republike Srbije, br. 47017, za period 2011.-2015. godine, i "Unapređenje konkurentnosti
Srbije u procesu pristupanja Evropskoj uniji", Ministarstvo nauke Republike Srbije, br. 47028, za period 2011.-
2015. godine.
120
.001). Izvršena je i kvalitativna analiza ispunjenosti očekivanja od seminara koja je

pokazala da postoje sledeći pravci promene koje je seminar podstakao: promena u
pravcu određivanja prioriteta; promena u pravcu formulisanja i objašnjavanja svojih
osobina; promena ugla gledanja na sebe, osvešćivanje sebe; povećana sigurnost u sebe;
promena u pravcu upravljanja svojom karijerom; uvažavanje mišljenja drugih o sebi;
promena u pravcu vrednovanja svojih osobina; promena u pravcu donošenja novih
karijernih odluka; promena u načinu donošenja karijernih odluka; promena u pravcu
konkretizacije svoje karijere; promena u komunikaciji sa ljudima; promena u pravcu
diferencijacije u odnosu na konkurente; korektivno iskustvo. Generalni zaključak
evaluacije je da postoje veštine koje doprinose samostalnom upravljanju karijerom i
koje se mogu razvijati dobro osmišljenim vežbama.
Ključne reči: upravljanje karijerom, karijerno samopoimanje, dodatna edukacija,

upoznavanje sebe, veštine za samostalno upravljanje karijerom
2. Interdisciplinarne teme – VOJNA I SAOBRAĆAJNA

PSIHOLOGIJA
Voditelj:
Aleksandra Tadić
PRIMENA PSIHOLOGIJE U IMPLEMENTACIJI RODNE PERSPEKTIVE U SISTEMU

ODBRANE21
Tatjana Višacki
Institut za strategijska istraživanja
Implementacija rodne perspektive nezaobilazna je komponenta procesa reforme

sektora bezbednosti. Povećanje učešća žena u sistemu odbrane, kao delu sistema
bezbednosti koji se menja, osnaživanje mehanizama za zaštitu i prevenciju od rodno
zasnovanog nasilja kao i urodnjavanje politika i praksi na svim nivoima: strateškom,
operativnom i taktičkom, pre svega je imperativ demokratičnijeg, razvojno usmerenog i
efikasnijeg sistema ali i obaveza na koju upućuje čvrst formalno pravni, nacionalni i
međunarodni, okvir. Da bi se ostvario ovaj cilj neophodne su edukacije i obuke.
Edukacijama se podiže nivo svesti o značaju uvođenja rodne perspektive, dok se
21
Rad je nastao u okviru projekta Instituta za strategijska istraživanja: Rodni aspekt u vojnoj profesiji koji
finansira Ministarstvo odbrane RS
121
sticanje znanja i veština neophodnih za implementaciju rodne perspektive u

svakodnevne aktivnosti svakog lica zaposlenog u sistemu odbrane, obezbeđuje
obukom. Cilj ovog rada je da se objasni mesto i uloga psihologa u timu koji realizuje
edukacije i obuke vezane za rodnu ravnopravnost u sistemu odbrane, na osnovu analize
iskustva angažovanja u ovim aktivnostima. U radu je ukazano na specifičnosti primene
psiholoških znanja u kontekstu teme rodne ravnopravnosti. Prilikom pripreme i
realizacije obuka vezanih za ovu temu, mogu se javiti različite vrste otpora kod onih koji
treba da obezbede uslove za nesmetano izvođenje obuke ili kod samih učesnika/ca
obuke. U cilju izgradnje dobrog odnosa sa ciljnom grupom važno je poznavanje vrsta
ispoljavanja otpora, tehnika dominacije, njihovih korena kao i mogućih načini da se na
njih odgovori. U toku obuka koje se realizuju, posebna pažnja posvećuje se rodnim
stereotipima, prema kojima se žene i muškarci razlikuju po brojnim psihološkim
karakteristikama relevantnim za uspešnost u vojnoj profesiji. Psihološkinja/psiholog
doprinose edukovanjem na koji način taj nesklad između neosnovanih generalizacija i
stereotipnih karakteristika žena sa jedne strane i zahtevanih karakteristika za ulogu
vojnika, sa druge, može prouzrokovati negativne efekte u procesu: procene mogućeg
uspeha, ocenjivanja, nagrađivanja, promovisanja i karijernog vođenja u vojnoj profesiji.
U radu se zaključuje da znanja psihologa o organizacionoj kulturi (merenje, menjanje i
otpori promenama), znanja o stereotipima i predrasudama (način nastanka i
mogućnosti uticaja i menjanja) kao i znanja o procesu učenja, pamćenja i zaboravljanja,
o nastavnim metodama i tehnikama (onda kada je u pitanju trening za trenere), mogu
da doprinesu efikasnosti edukacije i omoguće postavljanje ambicioznijih ciljeva obuke o
rodnoj ravnopravnosti u sistemu odbrane.
Ključne reči: sistem odbrane, rodna ravnopravnost, edukacije i obuke
PERCEPCIJA BRZINE KRETANjA VOZILA-POREĐENjE U ZAVISNOSTI OD MEDIJA

POSMATRANjA22
Svetlana Čičević, Marjana Čubranić-Dobrodolac, Aleksandar Trifunović, Krsto

Lipovac, Boris Antić
Saobraćajni fakultet, Univerzitet u Beogradu
Kako se neprilagođena brzina kretanja vozila navodi kao jedna od najčešćih okolnosti
pod kojima dolazi do nastanka saobraćajnih nezgoda na našim putevima, bilo je
zanimljivo pokrenuti istraživanje sa ciljem da se ispita da li razlike po pitanju medija sa
kojeg se projektuje video sadržaj ispitanicima, imaju uticaja na procenu kretanja
posmatranog vozila. U ovom radu biće prezentovano testiranje vršeno u okviru
22
Rad je nastao u okviru projekta Procene znanja, stavova i ponašanja i psihološkog profila vozača kojima je
oduzeta vozačka dozvola sa analizom dosadašnjeg procesa i predlogom mera za unapređenje JN 61/14
122
Laboratorije za saobraćajnu psihologiju, Saobraćajnog fakulteta u Beogradu. Uzorak je

formiran od 201 ispitanika (68 ispitanika ženskog pola i 133 ispitanika muškog pola), čija
je prosečna starost bila 21 godina. U statističkoj obradi podataka pored deskriptivne
statistike korišćen je i t-test značajnosti razlika. Ispitanici su imali prilike da posmatraju
12 video snimaka vozila u pokretu, nastalih snimanjem iz različitih perspektiva
posmatranja. Posmatrano vozilo kretalo se različitim brzinama, a zadatak ispitanika u
istraživanju odnosio se na procenu brzine kretanja. Video materijal je ispitanicima
projektovan na personalnim računarima, na platnu za video projekcije uz pomoć
projektora i na tablet uređajima. Statističkom obradom dobijenih podataka, utvrđeno
je da postoje razlike u proceni brzine kretanja, u zavisnosti od medija sa kojeg je
projektovan sadržaj. Utvrđeno je postojanje značajnih razlika po pitanju percepiranih
brzina, i to, između tableta i računara, za brzine 30 km/h i 50 km/h (t=-3,522; p=0,002 i
t=-3,671, p=0,001), kao i između tableta i platna za iste brzine (za 30 km/h t=-4,034;
p=0,001 i 50 km/h t=-3,484; p=0,002). Dobijeni rezultati nisu ukazali na postojanje
statistički značajnih razlika između platna i računara. U radu će biti dat detaljan prikaz
rezultata dobijenih istraživanjem, tumačenje ovakvih rezltata, kao i date smernice za
buduća istraživanja posmatrane problematike.
Ključne reči: mediji posmatranja, percepcija brzine, saobraćajne nezgode
PRIKAZ METRIJSKIH KARAKTERISTIKA RAZLIČITIH VERZIJA DBQ (Manchester

Driver Behaviour Questionnaire) UPITNIKA-PREGLEDNI RAD23
Marjana Čubranić-Dobrodolac, Svetlana Čičević, Boris Antić, Krsto Lipovac,

Aleksandar Trifunović
The Manchester Driver Behaviour Questionnaire (DBQ) predstavlja upitnik koji je u

stručnoj literaturi najzastupljeniji upitnik za procenu ponašanja vozača. Originalna
verzija ovog upitnika konstruisana je u svrhu prikupljanja samoizveštaja vozača u
slučajevima gde ne postoji objektivna evidencija o ponašanjima vozača i prekršajima
koje su činili u saobraćaju. Originalna skala se sastoji od 50 pitanja, dok je revidirana
verzija koja sadrži 27 pitanja najčešće primenjivana u istraživanjima. Upitnik obuhvata
odgovore koji se mogu grupisati u tri kategorije relevantne za ponašanje u vožnji:
prekršaje, greške i propuste. Najtipičnija primena DBQ upitnika uočena je u
istraživanjima sa temama kao što su: uticaj roditeljskog modela na ponašanje u vožnji,
studije kros-kulturalnog sadržaja, istraživanja o pristrastnosti samoizveštaja i studije
koje su ispitivale povezanost određenih karakteristika ličnosti sa verovatnoćom
23
Rad je nastao u okviru projekta Procene znanja, stavova i ponašanja i psihološkog profila vozača kojima je
123
doživljavanja saobraćajnih nezgoda. Ovaj upitnik je široko primenjivan i usled svoje

adaptiranosti na različita govorna područja. Odgovori su raspoređeni u vidu
šestostepene Likertove skale. Distinkcija između različitih varijeteta ovog upitnika
ogleda se u novim pitanjima koja su priključena upitniku ili u modifikovanju, ili čak
potpunom isključivanju postojećih pitanja. Rezultati meta-analize vršene 2010.
pokazuju da je ovaj instrument u svojoj integralnoj verziji ili u vidu mnogobrojnih
korigovanih verzija, primenjivan u čak 174 studija koje su se bavile analizom ponašanja
vozača. Sve veći broj istraživača se prilikom definisanja metodologije rukovodi
principom ekonomičnosti, kada je reč o odbiru odgovarajućeg instrumenta. Dobrobit
usled primene kraćih verzija određenog upitnika je višestruka. Najpre, redukuje se
otpor ispitanika, zamor i monotonija. Zatim, primena kraćih verzija upitnika omogućava
istraživačima da lakše realizuju istraživanje sa ponovljenim merenjima na velikim
uzorcima ispitanika u različitim okruženjima. Takođe, prema navodima brojnih
istraživača, primena kraćih upitnika produkuje kvalitetnije rezultate, usled redukovanja
greške merenja (ispitanici su fokusiraniji na suštinu). Kada je reč o kraćim verzijama
DBQ upitnika, u literaturi su najčešće korišćene 14-ajtemska, 12-ajtemska i 9-ajtemska
skala. U radu će biti predstavljene najreperezentativnije verzije DBQ upitnika, kao i
njihove metrijske karakteristike.
Ključne reči: DBQ (Driver Behaviour Questionnaire), ponašanje vozača, prekršaji, greške
vozača, rizik
POLNE RAZLIKE U PERCIPIRANJU KAMPANJA O BEZBEDNOSTI SAOBRAĆAJA24
Aleksandar Trifunović, Svetlana Čičević, Marjana Čubranić-Dobrodolac, Krsto

Lipovac, Boris Antić
Kampanje iz oblasti bezbednosti saobraćaja predstavljaju važnu meru za unapređenje

bezbednosti saobraćaja. Mogućnost primene kampanja u bezbednosti saobraćaja su
značajne, a to uključuje set sistematskih aktivnosti, od projektovanja, primene i
kontrole programa, koji se sprovode radi povećenja prihvatanja jedne društvene ideje u
tretiranoj ciljnoj grupi, odnosno grupama, pa do praćenja rezultata i evaluacije
primenjenih mera. Prvi preduslov za pozitivne rezultate kampanje je percipiranje
kampanje. Cilj ovog rada je ispitivanje polnih razlika u percipiranju i shvatanju
kampanja, kao i njihov uticaj na promenu stavova i ponašanje učesnika u saobraćaju. U
radu su prikazani rezultati istraživanje koje je sprovedeno on-lajn anketiranjem
ispitanika, na platformi „Google Drive“, a koje se odnosi na kampanje vezane za oblast
24
Rad je nastao uokviru projekta Procene znanja, stavova i ponašanja i psihološkog profila vozača kojima je
124
bezbednost saobraćaja. U statističkoj obradi podataka, pored deskriptivne statistike,

primenjen je T-test značajnosti razlika. Kada se razmatraju polne razlike u obaveštenosti
o kampanjama različitih tematika, može se zaključiti da su muškarci u većoj meri
obavešteni o kampanjama vezanim za alkohol i brzinu (t=-1,984; p=0,002 i t=-3,206;
p=0,004), dok su na žene veći utisak ostavile kampanje o deci i mobilnim telefonima (t=-
1,836; p=0,030 i t=-3,957; p=0,000). Rezultati T-testa pokazuju statistički značajne
razlike između muškaraca i žena vozača, za pitanje o efektima kampanja za
unapređenje bezbednosti saobraćaja (t=2,260; p=0,004). Naime, žene imaju stav da
kampanje imaju značajan efekat za unapređenje bezbednosti saobraćaja. Rezultati rada
pokazuju evidentne polne razlike u percipiranju kampanja, a postoje i razlike između
muškaraca i žena u praćenju efekata, promenom negativnih i učvršćivanju pozitivnih
stavova kampanja. U radu će biti analizirani rezultati aktuelnog istraživanja, kao i
rezultati istraživanja ove problematike u praksi razvijenih zemalja.
Ključne reči: polne razlike, kampanja, bezbednost saobraćaja
3. Sekcija psihologija obrazovanja – OPŠTA PITANJA

PSIHOLOGIJE OBRAZOVANJA
Voditelj:
Jelena Nedeljković
STAVOVI UČENIKA I STUDENATA PREMA OSOBAMA SA TELESNIM

TEŠKOĆAMA
Jelena Maksimović
Filozofski fakultet, Niš
Posmatrajući položaj osoba sa smetnjama i teškoćama u razvoju tokom istorije nameće

se zaključak o njihovom podređenom položaju. U skladu sa tim, potrebno je menjati
dosadašnje negativne stavove prema ovim osobama i podstaknuti razvijanje pozitivnih
stavova mladih prema osobama sa telesnim teškoćama. Razvijanje pozitivnih stavova
značajan je preduslov njihovog uspešnog funkcionisanja u društvenoj zajednici. Osnovni
cilj istraživanja bio je da se utvrdi kakvi su stavovi učenika i studenata različitog
profesionalnog usmerenja prema osobama sa invaliditetom. Uzorak je činilo 286
ispitanika (143 ispitanika muškog pola, 143 ispitanika ženskog pola), od toga 92 učenika
osnovne škole, 94 učenika srednje škole (iz gimnazije, medicinske i tehničke škole) i 100
studenata (sa filozofskog, medicinskog i tehničkog fakulteta). Od instrumenata
korišćena je Skala stavova prema osobama sa telesnim teškoćama, koja ima tri
subskale. Rezultati pokazuju da najmanje prihvatajuće stavove imaju osnovci, a najviše
125
prihvatajući stav imaju studenti, što je i očekivano. Uzevši u obzir profesionalno

usmerenje učenika srednjih škola i studenata, dobijeno je da učenici tehničke škole
pokazuju pozitivnije stavove prema ovim osobama na skalama koje predstavljaju
kognitivne komponente stava, dok na trećoj skali, koja predstavlja afektivnu
komponentu stava, učenici medicinske škole pokazuju pozitivnije stavove. Kod
studenata profesionalni izbor nije povezan sa njihovim stavovima u ovoj oblasti.
Možemo pretpostaviti da je sazrevanje i iskustvo doprinelo razvijanju sličnih stavova
kod studenata različitih profesionalnih usmerenja. Sistematskim informisanjem, a
naročito direktnim iskustvom, vaspitanjem i obrazovanjem od ranog detinjstva (u
porodici, vrtiću i školi) možemo značajno da utičemo na formiranje svesti i izgradnju
stavova prema prihvatanju osoba sa invaliditetom.
Ključne reči: stavovi, osobe sa invaliditetom, učenici/studenti
SAMOPOŠTOVANJE I AKADEMSKI USPEH KOD STUDENATA RAZLIČITIH

PROFESIONALNIH ORIJENTACIJA25
Milena M. Vujičić, Maja J. Ignjatović, Milica Ž. Zajić, Dušan Lj. Todorović,

Nenad D. Cvetanović
Filozofski fakultet, Univerzitet u Nišu
Samopoštovanje je koncept koji se pokazao vrlo bitnim za subjektivni doživljaj

zadovoljstva ljudi, kao i za uspešnost u različitim područjima delovanja. To je primarni
indikator pozitivne prilagođenosti pojedinca. Epstein definiše samopoštovanje kao
bazičnu ljudsku potrebu, i kao takva ona dobija centralnu ulogu u našim životima kao
motivaciona snaga. Evidentno je da visoko samopoštovanje jeste važan preduslov
visokog školskog i akademskog postignuća. Pojedini autori navode da stav koji studenti
imaju o svojim sposobnostima može pozitivno ili negativno, nesvesno ili svesno, uticati
na njihovo akademsko postignuće. Ova ideja sugeriše da akademsko postignuće možda
nije jednostavan izraz studentskih sposobnosti, već u velikoj meri može zavisiti od
studenstke percepcije ličnih sposobnosti. Cilj istraživanja je provera mogućnosti
predikcije akademskog uspeha na osnovu različitih aspekata globalnog i aktuelnog
samopoštovanja kod studenata različitih profesionalnih orijentacija. Istraživanje je
sprovedeno na uzorku od 150 studenata različitih profesionalnih orijentacija (50
studenata Medicinskog fakulteta, 50 studenata Građevinsko-arhitektonskog fakulteta i
50 studenata Filozofskog fakulteta Univerziteta u Nišu). Korišćeni instrumenti su
Rozenbergova skala globalnog samopoštovanja koja meri opštu vrednosnu orijentaciju
25
Rad je nastao u okviru projekta 179002 koji finansira Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja
Republike Srbije; kao i u okviru rada Psihološkog savetovališta za studente pri Studentskom kulturnom centru
Niš
126
pojedinca prema samom sebi i Skala aktuelnog samopoštovanja koja sadrži aktuelnu
samoprocenu fizičkog izgleda, socijalne adekvatnosti i intelektualne sposobnosti. Većina
istraživanja samopoštovanja na uzorku adolescenata i mladih ukazuje na značaj upravo
ovih aspekta samoevaluacije za mlade. Za prikupljanje podataka vezanih sa socio-
demografske varijable formiran je upitnik za potrebe ovog istraživanja.
Rezultati istraživanja su pokazali da se na osnovu prediktora koje čine globalno
samopoštovanje, različiti aspekti aktuelnog samopoštovanja i obrazovni nivo roditelja
može obijasniti 24% varijabiliteta kriterijumske varijable – akademskog uspeha na
2
studijama (R=0.491; R =0.241; p<0.01). Statistički značajne parcijalne doprinose imaju:
globalno samopoštovanje (beta=0.379; t=2.599; p<0.05), aspekt aktuelnog
samopoštovanja- sposobnosti (beta=0.858; t= 3.117; p<0.05) i obrazovni stepen majke
(beta=0.286; t=2.938; p<0.05). Nađene su i statistički značajne razlike u izraženosti
samopoštovanja (na svim aspektima) te studenti društvenih nauka pokazuju viši stepen
samopoštovanja u odnosu na studente prirodnih i tehničkih nauka (p<0.05). Ovakvi
nalazi su u skladu sa pretpostavkama i nalazima drugih autora, koji ukazuju da je stav
studenata prema sebi, odnosno self-koncept pored intelektualnih kapaciteta, značajan
prediktor akademskog uspeha i postignuća uopšte.
Ključne reči: samopoštovanje, studenti, akademski uspeh, profesionalne orijentacije
EPISTEMOLOŠKA UVERENJA KAO PREDIKTORI AKADEMSKOG POSTIGNUĆA

STUDENATA 26
Ljiljana Plazinić
Osnovni cilj ovog istraživanja bio je da utvrdimo prirodu i intenzitet povezanosti

akademskih postignuća naših studenata sa jednim relativno novim i u domaćoj literaturi
još uvek slabo zastupljenim teorijskim konstruktom: epistemološkim uverenjima. Za
procenu epistemoloških uverenja koristili smo ranije prevedeni Schommer
Epistemological Questionnaire (Schommer, 1990). Uzorak istraživanja činila su 154
studenta Univerziteta u Beogradu, i to 77 studenata psihologije i 77 studenata
matematike. Istraživanje je pokazalo da šest od 15 mera epistemoloških uverenja ima
značajne korelacije sa akademskim uspehom studenata, merenim kao prosečna ocena
ostvarena tokom studija. Korelacije se kreću u očekivanom, negativnom smeru,
potvrđujući pretpostavku da je akademski uspeh manji što su epistemološka uverenja
naivnija. Mere koje su pokazale značajne veze sa postignućem tiču se uverenja o prirodi
znanja, dok uverenja o prirodi učenja nisu pokazala značajan doprinos u objašnjenju
26
Rad je nastao iz master rada Epistemološka uverenja i strategije učenja kao prediktori akademskog
postignuća studenata
127
studentskih postignuća. Pokazano je da 16,5% varijanse u pogledu prosečne ocene

možemo objasniti skupom prediktora koji se tiču epistemoloških uverenja. Prediktorski
model uključuje četiri značajna prediktora akademskog postignuća: Nekritičnost prema
autoritetu, Izbegavanje dvosmislenosti, Jednostavno znanje i Izvesno znanje. Studenti
koji veruju da je znanje jednostavno, izvesno, nedvosmisleno i u koje nema razloga
sumnjati pokazuju i manje uspeha u njegovom „usvajanju". Između studenata sa
različitih studijskih grupa postoje značajne razlike u sledećim varijablama: Naivna
uverenja o prirodi znanja, Ne učimo učiti, Zavisnost od autoriteta, Urođene
sposobnosti, Izbegavanje dvosmislenosti i Jednostavno znanje. Sve razlike su u
očekivanom smeru, odnosno, psiholozi imaju sofisticiranija epistemološka uvernja od
matematičara na navedenim varijablama.
Ključne reči: epistemološka uverenja, akademska postignuća, studenti
“ZAVISNOST – NEZAVISNOST OD POLJA” KAO KOGNITIVNI STIL

-EFEKTI EKSPERIMENTALNOG PROGRAMA-
Blagoje Nešić
Filozofski fakultet u Kosovskoj Mitrovici
Rad je deo šireg istraživanja u kome je jedan od ciljeva bio analizirati i efekte vežbanja
na razvijanje „nezavisnosti od polja" kao dimenzije kognitivnog stila. Operacionalno,
ova dimenzija određena je preko postignuća na testu Skrivenih figura. Oni koji imaju
bolje rezultate na ovom testu označeni su kao „nezavisni od polja". Očekivano je da
vežbanje učenika u algoritmima saznajnih funkcija pokaže značajne i trajnije efekte na
razvijanje „nezavisnosti od polja". Proveravanje hipoteze vršeno je eksperimentom sa
paralelnim grupama. Bile su po dve paralelne grupe na tri uzrasna nivoa. Svaku grupu
činila su po dva odeljenja trećeg, petog i sedmog razreda osnovnih škola iz Jagodine.
Pre početka eksperimenta sve grupe su pod istim uslovima rešavale test Skrivenih
figura. Zatim je u eksperimentalnim grupama izvedeno vežbanje koje je trajalo po 20
časova u svakom odeljenju. Po završetku vežbanja obavljeno je finalno ispitivanje, a
godinu dana posle ovoga obavljeno je i drugo finalno ispitivanje. Analize upoređivanja
razlika između napredovanja grupa pokazale su statistički značajno bolje napredovanje
eksperimentalne u odnosu na kontrolnu grupu i to u trećem razredu (Dm =1,367, p <
0,01), petom razredu (Dm =3,593, p < 0,01) i sedmom razredu (Dm =3,841, p < 0,01).
Analize su dalje pokazale da su razlike između napredovanja grupa i trajnije prirode i to
na mlađem uzrastu (treći i četvrti razred): Dm =3,126, p < 0,01, srednjem uzrastu
(petom i šestom razredu):Dm =2,586, p < 0,01 i starijem uzrastu (sedmom i osmom
razredu): Dm =3,611, p < 0,01. Prema tome, u eksperimentu su utvrđeni značajni i
trajniji transferni efekti vežbanja učenika u algoritmima saznajnih funkcija na razvijanje
„nezavisnosti od polja" kao dimenzije kognitivnog stila.
128
Ključne reči: "zavisnost-nezavisnost" od polja, vežbanje, učenici, transferne promene,

trajne transferne promene
RELACIJA AFEKTIVNE VEZANOSTI I POSTIGNUĆA U PROCESU USVAJANJA

ENGLESKOG JEZIKA
Sandra Čačić i Sonja Babić

Centar za socijalni rad Sombor
Alpen-Adria-Universität Klagenfurt, odsek English Language
Unutrašnji radni model kao šema očekivanja o sebi i drugima predstavlja referentni
okvir za funkcionisanje osobe u različitim životnim oblastima. Osoba u susretu sa
životnim izazovima bira afektivne, kognitivne i bihejvioralne strategije koje su u funkciji
održavanja (ne)sigurne vezanosti. Istraživanja procesa učenja stranog jezika, ukazuju na
značaj različitih strategija zausvajanje jezika. Intrigantnim za ovo istraživanje učinili su
nam se nalazi o doprinosu afektivne strategije. Afektivna strategija se odnosi na
stavove osobe prema sebi i drugima (osobama čiji jezik se uči), osećanje straha u
odnosu na situaciju učenja jezik i izazove u relaciji u kojoj se odvija komunikacija,tj.
usvajanje jezika. Polazeći od toga da je afektivna vezanost relacijska karakteristika, kao i
da se proces učenja stranog jezika odvija u kontekstu relacije, smatrali smo da je
relevantno istražiti da li postoji i ako postoji kakva je priroda povezanosti između
afektivne vezanosti i postignuća u učenju engleskog jezika. Pretpostavili smo da se
osobe različitog iskustva afektivne vezanosti razlikuju u uspešnost usvajanja stranog
jezika, jer koriste strategije učenja jezika koje su u funkciji ciljeva strategija regulacije
afektivne vezanosti. Cilj istraživanja odnosio se na roveru da li se na osnovu afektivne
vezanosti kao psihološke strukture koja je razvojno prethodila razvoju govora i
usvajanju i maternjeg i engleskog jezika, može predvideti uspešnost u učenju engleskog
jezika.
Istraživanje je sprovedeno na uzorku od 265 učenika četvrtih razreda srednje
medicinske škole ,,Dr Ružica Rip” i gimnazije ,,Veljko Petrović” u Somboru (N (devojke)=
194). Uzorak su činili oni učenici kojima je srpski maternji, a enegleski prvi strani jezik.
Ispitanici su engleski jezik učili od prvog razreda osnovne škole.
Afektivnu vezanost smo merili Upitnikom afektivne vezanosti prema članovima
porodice.Znanje engleskog jezika je izraženo skorom na Skali usvajanja stranog jezika.
Pored deskriptivne statistike, primenjeni su statistički metodi testiranja razlika u
aritmetičkim sredinama u znanju engleskog jezika između ispitanika koji pripadaju
različitim obrascima afektivne vezanosti, kao i regresiona analiza kako bi smo utvrdili da
li se na osnovu afektivna vezanosti može predvideti postignuće na testu engleskog
jezika.
Rezultati istraživanja: U uzorku je dominantna sigurna afektivna vezanost(83%). Mladići
su značajno uspešniji u engleskom jeziku ( M (mladići)= 76.22, M(devojke)= 66.76; t=
0.289, p< 0.01). Ispitanici različitih obrazaca vezivanja ne razlikuju se po znanju
engleskog jezika (F = 1.407, p > 0.05). Mali broj ispitanika u nesigurnim obrascima
129
vezivanja (N =44) dovodi u pitanje valjanost ovog zaključka. Dalje, rezultati ukazuju da
samo nizak rezultat na dimenziji afektivne vezanosti- anksioznosti (β= .222, p < 0.01)
predviđa visoko postignuće na skali usvajanja jezika. Ovakav nalaz smo interpretirali u
pravcu da osobe koje imaju negativan self doživljaj i koje su zavisne od prihvatanja
drugih,u procesu učenja engleskog jezika i provere znanja koriste strategije učenja i
rešavanja zadataka koje su u funkciji izbegavanja kompetentnosti, jer kompetentnost
doživljavaju kao pretnju gubitka tuđe podrške i pomoći.
Ključne reči: obrasci afektivnog vezivanja, dimenzije afektivnog vezivanja, usvajanje

stranog jezika.
KAKO NAPRAVITI DOBAR PROGRAM PREVENCIJE VRŠNJAČKOG NASILJA ZA

OSNOVNE ŠKOLE U SRBIJI
Tanja Nedimović
Visoka škola strukovnih studija za vaspitače "Mihailo Palov", Vršac
Mikloš Biro
U svetu postoji veliki broj programa za prevenciju vršnjačkog nasilja koje se mogu
podeliti na aktivnosti usmerene na učenike i aktivnosti usmerene na školu u celini. Prva
grupa programa koja obuhvata aktivnosti usmerene na učenike podrazumeva učenje
dece u školama vrednostima, znanjima i veštinama koje sprečavaju nasilno ponašanje.
Druga grupa aktivnosti koje su usmerene na školu podrazumevaju informisanje o nasilju
i raspoloživim službama, reorganizaciju rasporeda časova, formiranje malih razreda,
obezbeđivanje atraktivnih programa, premeštanje dece sa problemima u drugu školu,
preventivne mere ili tretmane za administrativno školsko osoblje.
Program Olweusa usmeren je na promenu socijalne sredine u kojoj se učenici nalaze.
Program Goldštajna usmeren je na učenje prosocijalnih veština (kroz modelovanje,
igranje uloga, fidbekom o postignuću i učenje generalizacijom), obuka u kontroli besa i
moralno vaspitanje. Program Smitha stavlja naglasak na važnosti zajedničkog uticaja
različitih nivoa okruženja učenika, a pre svega škole i porodice. Postoji i grupa
preventivnih programa koji se zasnivaju na organizovanju slobodnog vremena
adolescenata posle nastave, jer se pokazalo da mnogi učenici ostaju sami posle škole, a
tada je veća izloženost rizičnom ponašanju.
I u našoj zemlji se poslednjih godina pridaje sve veća pažnja i školskih vlasti i stručne
javnosti problemima školskog i vršnjačkog nasilja. Posebnim protokolom za zaštitu dece
i učenika od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja u obrazovno-vaspitnim ustanovama,
detaljnije se razrađuje interni postupak u situacijama sumnje ili dešavanja nasilja,
zlostavljanja i zanemarivanja.
U našem radu se nude ideje o programu prevencije vršnjačkog nasilja u osnovnim
školama koje su zasnovane na nalazima istraživanja u našoj zemlji. Većina ovih rezultata
govori o izrazitoj diskrepanci između objektivno registrovanog i subjektivno saopštenog
130
prisustva vršnjačkog nasilja među učenicima. Na osnovu toga, smatramo da je od

primarnog značaja edukacija učenika o tome šta je sve vršnjačko nasilje, kako se ono
može prepoznati, kako se u situacijama vršnjačkog nasilja može reagovati i koje
aktivnosti na nivou škole mogu da pomognu u prevenciji ovog ponašanja.
Ključne reči: vršnjačko nasilje, osnovna škola, programi prevencije
KOJE SU GRANICE „VRTIĆA BEZ GRANICA“ 27
Dragica Pavlović Babić

Marina Videnović
Dejan Videnović
PU „Čukarica“ Beograd
Cilj istraživanja je samoevaluacija diverzifikovanog projekta ,,Vrtići bez granica – više

mogućnosti za učenje i razvoj dece ranog uzrasta'' u kome je učestvovalo 10
predškolskih ustanova iz Srbije.
Samoprocena kvaliteta programa obuhvata ispitivanja na nivou vaspitne grupe (kroz
individualizaciju vaspitno obrazovnog rada u grupi, praćenje kognitivnog i socijalnog
napredovanja dece) i na nivou ustanove (kroz inkluzivne politike ustanove, participaciju
roditelja i saradničke odnose u ustanovi, profesionalni razvoj vaspitača).
Kako bi se odgovorilo na postavljene ciljeve samoevaluacije projekta, ispitani su, osim
dece uključene u program, svi ostali akteri projekta: 31 vaspitačica, 54 roditelja, 12
stručnih saradnika, 4 mentora i 3 direktora.
Metodologija primenjena u ovoj studiji primerena je karakteristikama ciljnih grupa
(deca mlađeg uzrasta, velika teritorijalna disperzija) i njihovom procenjenom veličinom
(relativno mali broj predškolskih ustanova i, posledično, relativno mali broj vaspitača,
mentora i direktora). Zbog ovih okolnosti, u studiji su kombinovana kvantitativne
istraživačke metode (upitnici i ček liste), tamo gde je veličina uzorka to dozvoljavala, i
kvantitativne metode (polustrukturirani intervjui i fokus grupne diskusije).
Za potrebe istraživanja, razvijeno je nekoliko instrumenta: Vodič za fokus grupne
diskusije s roditeljima; Skala procene stavova prema institucionalnoj socijalizaciji dece
predškolskog uzrasta; Upitnik za roditelje zadovoljstvo vrtićem; Ček liste za roditelje i
vaspitače: karakteristike razvoja i opaženi napredak dece; Upitnik za vaspitače; Vodič za
intervjue sa stručnim saradnicima; Vodič za intervjue s direktorima predškolskih
ustanova; Vodič za intervjue s mentorima.
27
Rad je nastao u okviru projekta Identifikacija, merenje i razvoj kognitivnih i emocionalnih kompetencija
važnih u društvu orijentisanom na evropske integracije, koje finansira Ministarstvo prosvete, nauke i
tehnološkog razvoja pod evidencionim brojem 179018
131
Rezultati ovog istraživanja ukazuju na oblasti u kojima učesnici vide efekte programa
,,Vrtići bez granica’’, koji se odnose, kako na rad sa decom, praćenje dečjeg razvoja i
napredovanja, tako i politike predškolske ustanove.
Vaspitači i roditelji visoko vrednuju efekte programa na socio-emocionalni i
intelektualni razvoj gde je po mišljenju vaspitačica ostvareno najvidljivije napredovanje
(100% vidljiv napredak).
Roditelji pozitivno gledaju na program koji se primenjuje u vrtiću (61% veoma
zadovoljno) i stepenom napredovanja dece (66% veoma zadovoljno). Oni takođe visoko
vrednuju i odnos sa vaspitačima i proces adaptacije na vrtić.
Direktori, vaspitači i stručni saradnici naglasak stavljaju na doprinos programa u
povećanju senzitivnosti za decu koja potiču iz marginalizovanih sredina i nisu do sada
bili uključeni u vrtićke programe. Oko 82% stručnih saradnika smatra da je projekat
doprineo razvoju inkluzivne politike ustanove: od toga 25% smatra da je doprinos
izuzetno visok, dok 57% smatra da je doprinos ostvaren u priličnoj meri.
Ključne reči: samoevaluaciona studija, diverzifikacija, predškolski program
4. Interdisciplinarne teme – ULOGE I ODGOVORNOSTI

PSIHOLOGA
Voditelj:
Miroslav Krstić
STAVOVI I INFORMISANOST ZDRAVSTVENIH RADNIKA O PSIHOLOZIMA I

PSIHOLOGIJI
Adela Zobenica
Opšta bolnica Sombor
Nikola Radovanović
student na master studijama, Filozofski fakultet Novi Sad
Maja Živković
Cilj našeg istraživanja je bio ispitivanje stavove zdravstvenih radnika prema psiholozima
i psihologiji. Naše istraživanje indirektno predstavlja i evaluaciju našeg rada i profesije
psihologa kojoj pripadamo i ima za cilj da senzibilizira radnu okolinu za prisustvo
psihologa u bolnici i “koristi” od njega Anketirajući zdravstvene radnike (medicinske
sestre i tehničare, više medicinske sestre i lekare) dobili smo podatke o osnovnom
psihološkom znanju, saradnji sa psiholozima kao i ličnom korištenju psiholoških usluga i
predlozima koje daju pacijentima u vezi sa traženjem pomoći od psihologa. Anketa nije
data na odeljenjima na kojima već rade psiholozi (neurologija i psihijatrija) jer smo
132
posebno bili zainteresovani za mišljenje zdravstvenih radnika o tome na kojim

odeljenjima bolnice je potreban psiholog. Istraživanje je obavljeno u aprilu i maju 2014.
godine. Koristili smo anketu koju smo sami sastavili, a pokrivala je oblasti koje su
definisane ciljem istraživanja. Podeljeno je oko 300 anketa na sledećim odeljenjima
bolnice: internom, infektivnom, grudnom, očnom, odeljenju anestezije, dečjem,
urološkom, ortopedskom i hirurškom. Odgovor na anketu je bila trećina popunjenih
listića. U istraživanju je učestvovalo 117 medicinskih radnika, 102 ženskog i 15 muškog
pola, starosti od 18 do 60 godina, od kojih je 84 završilo srednju školu (71.79%), a 33
ispitanika je ima višu ili visoku stručnu spremu. Rezultati istraživanja su pokazali da je
većina ispitanika je imala dobro osnovno znanje o psihologiji, kao i oblastima rada
psihologa. Ispitanici su naveli da je psiholog potreban najviše na internom,
ginekološkom i dečjem odeljenju. Interesantno je da je trećina ispitanika lično koristila
usluge psihologa, većina ispitanika je iskazala pozitivan stav prema psiholozima i
psihologiji i spremnost za dalju ili buduću saradnju.
Ključne reči: psiholozi, zdravstveni radnici, saradnja, stavovi
ULOGA PSIHOLOGA U PROCESU KOHLEARNE IMPLANTACIJE KOD DECE I

ZNAČAJ SARADNJE SA STRUČNJACIMA DRUGIH PROFILA
Milan Vračar
Centar za ranu dijagnostiku i terapiju dece sa oštećenjima sluha „Dečija kuća", KBC
„Zvezdara", Beograd
Kohlearni implant je uređaj koji omogućuje osobama sa dubokim oštećenjem sluha,

koje nemaju koristi od klasičnih slušnih aparata, da čuju zvuk. Budući da kohlearni
implant, pored spoljašnje, ima i unutrašnju jedinicu, za njegovo korišćenje neophodna
je operacija, prilikom koje se elektroda implanta ugrađuje u untrašnje uvo. U radu je
prikazana uloga psihologa u procesu kohlearne implantacije, kao i smernice za uspešno
funkcionisanje tima koji je uključen u ovaj proces. U procesu selekcije i pripreme deteta
i porodice za operaciju kohlearne implantacije učestvuje tim stručnjaka koji čine ORL
lekari, psiholozi i surdolozi, a po potrebi i stručnjaci drugih profila. Prilikom selekcije i
pripreme deteta, zadaci psihologa uključuju psihološku opservaciju i testiranje
intelektualnih sposobnosti deteta, otkrivanje eventualnih drugih problema i
kontraindikacija za kohlearnu implantaciju, pomoć i podršku porodici u procesu
prilagođavanja na dijagnozu oštećenja sluha i procenu informisanosti i motivacije
porodice u vezi sa implantacijom. Nakon operacije, neophodan je kontinuirani rad sa
detetom da bi se dobila maksimalna korist od implanta. U tom periodu rehabilitacije,
psiholog, zajedno sa drugim članovima tima, prati kako dete napreduje na govorno-
jezičkom planu, učestvuje u kreiranju i sprovođenju programa za podsticanje razvoja i
pruža dalju podršku i psihološku pomoć detetu i porodici. Budući da se zadaci svih
članova tima u određenoj meri preklapaju, kao i da dete uporedo posećuje članove tima
i u preoperativnoj i u postoperativnoj fazi, neophodni su stalna komunikacija i dobra
133
saradnja psihologa sa ostalim članovima tima. Ova komunikacija je nužno dvosmerna.

Psihologu su korisne informacije o oštećenju sluha i govorno-jezičkim sposobnostima
kod deteta, da bi na adekvatan način komunicirao sa njim i primenio odgovarajuće
instrumente pri testiranju. Ostalim članovima tima značajne su informacije o
psihološkom profilu deteta i karakteristikama njegove porodice. Zbog specifičnosti
timskog rada, za psihologa je korisno da poseduje neka osnovna znanja iz oblasti drugih
članova tima, ali da pritom ne preuzima na sebe njihove nadležnosti. Dobra
komunikacija između članova tima, uz poznavanje i poštovanje granica kako svoje, tako
i oblasti drugih stručnjaka, omogućavaju da pacijenti dobiju najbolju negu, a tim
optimalno funkcioniše.
Ključne reči: kohlearna implantacija, psihološka procena, timski rad
KO JE PSIHOLOG – ZDRAVSTVENI RADNIK? POGREŠNE PREDSTAVE I

OČEKIVANJA KOD LEKARA I PACIJENATA
Milan Vračar
Centar za ranu dijagnostiku i terapiju dece sa oštećenjima sluha „Dečija kuća", KBC
„Zvezdara", Beograd
Psiholog kao zdravstveni saradnik u ustanovi koja se bavi oštećenjem sluha radi sa
pacijentima kod kojih se generalno slabo prepoznaje potreba za psihološkom pomoći.
Pored zabluda o njegovoj ulozi i značaju, psiholog je i deo bolničke neformalne
hijerarhije moći, u kojoj su lekari favorizovani. Kroz karakteristične primere iz prakse
prikazane su najčešće pogrešne predstave i očekivanja lekara i pacijenata o
psiholozima, na koje je autor nailazio tokom svog rada. Te pogrešne ideje nisu uvek
eksplicitno izražene, ali se vide kroz odnos prema psihologu. Dati su predlozi iz iskustva
kako postupati u takvim situacijama.
Zbog specifičnosti ustanove koja se bavi oštećenjem sluha, lekari nekada rad psihologa
doživljavaju kao malo bitan, dok pacijenti često ne shvataju zašto je u tretman uključen
i psiholog, jer veruju da kod psihologa idu samo „ludi“. Uprkos tome, lekari, kao i
pacijenti, od psihologa često očekuju da se bavi svim problemima pacijenata koji se
mogu podvesti pod psihološke, bez obzira na to da li spadaju u domen onoga čime se
psiholog na ovom radnom mestu bavi, ili ne. Lekari pred psihologa nekada postavljaju i
nerealne rokove u okviru kojih treba da se obavi psihološka procena, dok pacijenti
očekuju trenutne rezultate psihološkog tretmana, a njihov izostanak tumače kao
beskorisnost tretmana. Pacijenti, uz to, sebe često vide kao pasivne primaoce
„psihološkog lečenja“ i smatraju da nemaju obaveza i odgovornosti za uspeh tretmana.
Neformalna hijerarhija bolničke ustanove čini i da se zdravstveni saradnici generalno
doživljavaju kao manje vredni od lekara.
Pošto je dosta pogrešnih predstava rezultat neinformisanosti, zadatak psihologa kao
pojedinca je, pre svega, da informiše i edukuje kako kolege, tako i pacijente o tome šta
može da pruži i koja su mu znanja i kompetencije. Ovo znači i ukazivanje na značaj
134
psihološke pomoći, ali i na izbegavanje zamke uverenja u „psihološku svemoć“, kako

psihologije kao nauke, tako i psihologa kao pojedinca koji je stručan za sve oblasti
psihologije. Iako asertivnost u odnosu sa onima koji omalovažavaju delatnost psihologa
tokom svakodnevnog rada ne rešava ovaj problem u potpunosti, ona donosi, barem,
najbolje od loših ishoda. Dugoročno, treba raditi na edukaciji javnosti putem masovnih
medija, kako kroz nastupe pojedinih psihologa, tako i kroz organizovane aktivnosti
Društva psihologa, čime će se stvoriti adekvatnija slika o tome ko su psiholozi i čime se
bave na različitim radnim mestima.
Ključne reči: slika o psihologu, psiholog-zdravstveni saradnik, psihološka edukacija,

oštećenje sluha
KOMPETENCE U PSIHOTERAPIJI
Sanja Bratina
Psihološko savetovalište Novi prostori, Beograd
Branka Dostanić
Elektrotehnička škola Stari Grad, Beograd
Kompetence u psihoterapiji su tema koja se poslednjih godina pojavljuje kao aktuelna i

predmet je mnogih rasprava kako u stručnoj javnosti tako i medju laicima. EAP
(European Association for Psychotherapy) i EAGT (Eurpean Association for Gestalt
Psychotherapy) su napravile radne grupe u cilju definisanja sržnih kompetenci
psihoterapeuta koje su razvrstane u dvanaest domena. Pregledom literature na osnovu
koje su konpetence definisane može se primetiti da su istraživanja koja se time bave
malobrojna. Ovim istraživanjem smo želele da proverimo kako edukanti iz psihoterapije
i psihoterapeuti u praksi shvataju pojam kompetenci psihoterapeuta, koja značenja
pripisuju tom konceptu i koje načine prepoznaju kao delotvorne u procesu dosezanja
prepoznatih kompetenci. Takođe, zanimalo nas je šta razumeju kao opšte, univerzalne
kompetence, a šta kao specifične za geštalt psihoterapeuta. Izbor kvalitativne metode
istraživanja kroz upotrebu fokus grupa i analize narativa određen je istraživačkim
pitanjem i tipom istraživanja (eksplorativno). Uzorak čine edukanti iz psihoterapije i
psihoterapeuti, podeljeni u četiri grupe prema nivou edukacije i terapijskom iskustvu u
praksi. Uzorak je prigodan, ispitivanje je obavljeno u već postojećim edukativnim i
supervizijskim grupama. Fokus grupe je vodio nezavisni ispitivač, dok treneri i
supervizori nisu bili prisutni. Analiza istraživačkih transkripta ukazuje nam na se sadržaj
istražvanog pojma pretežno koncentriše oko tri od 12 definisanih domena kada su u
pitanju edukanti u ranijim fazama edukacije, dok se sa većim stepenom usvojenosti
uloge psihoterapeuta i dužim iskustvom u bavljenju psihoterapijom sadržaj pojma grana
u više domena. Kao načine sticanja kompetenci u svim grupama se prepoznaje pre
svega rad na sebi i prorada ličnih iskustava kroz individualnu i grupnu psihoterapiju,
zatim supervizija i na kraju teorijska predavanja, izučavanje literature i posete
kongresima. Nije spomenuto učešće u istraživanjima, saradnja sa profesionalcima iz
135
drugih struka niti vodjenje administracije što čini tri domena kompetenci. Nije se
pojavila razlika izmedju opštih i specifičnih kompetenci za odredjeni terapijski pravac.
Istraživanje nam sugeriše u kom pravcu možemo usmeravati razvoj psihoterapeuta da
bi bio u skladu sa definisanim standardima, te koje domene valja uključiti da bi se
dosegle preporučene kompetence.
Ključne reči: psihoterapija, kompetence, psihoterapeuti
POSLOVI PSIHOLOGA U USTANOVAMA SOCIJALNE ZAŠTITE SA ASPEKTA

PROFESIONALNE ODGOVORNOSTI I PRAKTIČNE PRIMENE PROPISA I
ORGANIZACIJE POSLOVA U CENTRIMA ZA SOCIJALNI RAD
Tatjana Daničić
Centar za socijalni rad za opštinu Vršac
Opis problema: pitanje lične i profesionalne odgovornosti psihologa u odnosu na

primenu Pravilnika o organizaciji, normativima i standardima rada centra za socijalni rad
i metod vodjenja slučaja.
Pravilnikom o organizaciji, normativima i standardima rada centra za socijalni rad,
predviđeno je da svi stručni radnici u Centrima za socijalni rad, pa i psiholozi, postanu
voditelji slučaja koji su zaduženi za konkretan slučaj koji utvrđuju i koriste potrebne
profesionalne i druge resurse iz centra ili iz drugih ustanova i organizacija u lokalnoj
zajednici, koji su neophodni za zadovoljavanje i prevazilaženje potreba i problema,
odnosno pružanja odgovarajućih usluga korisniku.
Problem primene metoda vođenja slučaja ogleda se u činjenici da su psiholozi, a i
stručnjaci iz drugih oblasti, dobili usko stručno obrazovanje na osnovnim studijama i da
bez timskog rada, odnosno učešća stručnih radnika ostalih profila, korisniku nije
moguće pružiti odgovarajuću zaštitu. Pravilnikom nije predviđeno da se tim formira u
situacijama kada se vrši procena radi predlaganja vaspitne mere maloletnicima, kod
dodele deteta, a dešava se da psiholog bude zadužen za predmete odredjivanja ličnog
imena ili raspolaganja imovinom korisnika, što je u potpunosti pravni posao.
Problem druge vrste odnosi se na situaciju u kojoj stručni radnici drugih profila i
obrazovanja, treba, kao voditelji slučaja, da se bave procenom intelektualnih
sposobnosti i ličnosti korisnika, za šta nisu dovoljno obrazovani, jer je to, do sada bio
isključivo domen rada psihologa.
Cilj rada je da ukaže na propuste u Pravilniku i metodu vođenja slučaja koji, pre svega
idu na uštrb kvaliteta usluge koja se pruža korisnicima.
Primena metoda vođenja slučaja značajno umanjuje kvalitet usluga koje se pružaju u
sistemu socijalne zaštite, a stručne radnike, pa i psihologe, dovodi u situaciju da se bave
oblastima za koje nisu dovoljno stručno osposobljeni.
Da bi se usluge u sistemu podigle na odgovarajući nivo, nepohodno je da se stručni
radnici svih profila angažuju na zaštiti korsnika, kako bi ona bila u najboljem interesu
korisnika u sistemu socijalne zaštite.
136
Ključne reči: profesionalna odgovornost, lična odgovornost, voditelj slučaja
SUKOB INTERESA U PSIHOLOŠKOJ DELATNOSTI
Aleksandra Sitarević, Mirjana Lazović - Hanga

U poslednjih dvadeset godina sukob interesa je prepoznat kao bitan problem koji se
javlja u mnogim profesijama, pa tako i u psihologiji. U ovom radu osnovni ciljevi se
odnose na definisanje i širu eksplanaciju sukoba interesa, kao i analitički pristup Meta-
kodeksima različitih zemalja koji se bave ovom problematikom, na samom kraju rada
biće reči o praktičnim implikacijama znanja u izazovima sa kojima se gotovo
svakodnevno susreće psiholog u obavljanju svoje delatnosti. U meta-kodeksu Evropske
federacije udruženja psihologa, sukob interesa se definiše kroz posebne odrednice i
ističu problemi koji mogu nastati iz dvostrukih odnosa i obaveze da se izbegnu takvi
odnosi koji zasigurno smanjuju neophodnu profesionalnu distancu ili mogu dovesti do
sukoba interesa i/ili eksploatacije klijenta. Kodeks Društva psihologa Srbije se po svojoj
koncepciji razlikuje od Kodeksa psihologa Evropske federacije udruženja psihologa. U
ovom slučaju ne postoji koncizan odeljak koji govori isključivo o sukobu interesa,
međutim kroz sam kodeks se provlače tačke koje govore o njemu. Kanadski kodeks
obavezuje psihologa da radi u interesu svog klijenta, zatim dužan je da čim sazna da
može doći u situaciju sukoba interesa, on mora definisati svoje obaveze i odgovornost
prema drugoj strani, odnosno klijentu. Razlog ovome je sprečavanje psihologa da dođu
u neprijatnu situaciju, a pre svega očuvanje njegove profesionalne nezavisnosti i
autonomije koja mora biti očuvana u svakom trenutku. Pored ovoga ističe se da sukob
interesa mora biti izbegnut, pozivajući se na princip integriteta u dijadi psiholog-klijent.
Sa druge strane Američko udruženje psihologa navodi da psiholozi treba da se suzdrže
od preuzimanja profesionalne uloge ukoliko bi ona ugrozila lične, naučne, stručne,
pravne ili finansijske interese. U psihološkoj delatnosti dešava se da terapeuti svojim
klijentima daju pristrasne savete koji su iskjučivo u skladu sa njihovim ciljevima.
Psiholozi koji krše etički kodeks, ove sitacije pripisuju dobroj nameri ili doprinosu
napretka nauke. Za svakog pojedinca pravi je izazov prepoznati ovakve situacije, ali
takođe treba biti oprezan da ne postanemo i žrtve istog. Neretko nismo svesni
negativnog uticaja koji on nosi sa sobom. Ukoliko nam se desi, moramo da osvestimo
duboke razloge zbog čega smo to uradili i gde grešimo. Na ovaj način preuzećemo
odgovornost za svoje greške i težiti da nam se više ne ponove. Prihvatajući da su ljudske
dužnosti iznad profesionalnih i odbijajući da se zaklanja psihologijom kao konačnim i
potpunim znanjem, psiholog mora da nastoji da psihologija bude u njegovim rukama a
ne on u njenim!
Ključne reči: sukob interesa, psihološka delatnost, etički kodeks
137
ISKRENOST U PSIHOANALIZI – KO ZASLUŽUJE ZVANJE PSIHOANALITIČAR
Boris Kordić
Fakultet bezbednosti, Univerzitet u Beogradu
Psihoanalitičari su osobe koje su prošle edukaciju iz psihoanalize kao oblika

psihoterapije i postale članovi Međunarodnog udruženja psihoanalitičara. Uglavnom su
poznati formalni kriterijumi neophodni da bi se steklo zvanje psihoanalitičar, kriterijumi
koje su preuzeli i drugi oblici psihoterapija. Mnogo manje se zna o suštinskim
kriterijumima, odnosno kompetencijama koje je neophodno razviti da bi se steklo
zvanje psihoanalitičar i izgradio profesionalni identitet psihoanalitičara. Poznavanje
kompetencija je neophodno za evaluaciju napredovanja kandidata u edukaciji, kao i,
kasnije, za dodeljivanje titule trening analitičara i supervizora. U zvaničnoj psihoanalizi
postoje tri modela edukacije (Eitington-ov model, Francuski model i Urugvajski model) i
veliki broj teorijskih pristupa tumačenju onoga što se dešava u interakciji analitičar-
analizand tokom psihoanalize. Različiti pristupi su sistematizovani kroz model tri okvira
psihoanalitičkih kompetencija: učesnik koji posmatra, pojmovni i intervencioni okvir.
Prvi okvir se tiče svih kompetencija neophodnih da se stvori i održi spoljašnji i unutrašnji
seting u kojem se mogu osetiti relevantni podaci (osećanja i nesvesna značenja).
Analitički seting pomaže razvoj analitičkog procesa. Psihoanalitičar mora sveukupnu
psihičku aktivnost staviti u službu slušanja onoga što pacijent kaže ili ne može da kaže u
sesiji, odnosno mora biti u stanju da se nosi sa transferom a da ne bude reaktivan.
Pojmovni okvir označava sposobnosti da se misli o latentnim značenjima materijala koji
karakterišu sesiju i da se oni teorijski formulišu. Intevencioni okvir označava
sposobnosti formulisanja intervencija koje su u skladu sa prethodna dva okvira a
prilagođena psihičkoj realnosti klijenta i analitičarevoj teoriji promene formulisanoj
specifično za datog klijenta. Pored nabrojanih kriterijuma postoji jedan specifičan
kriterijum. Od budućeg analitičara se očekuje da je svestan neznanja o unutrašnjem
psihičkom životu klijenta i da mu to neznanje ne bude izvor osujećenosti i razočarenja,
već čuđenja i strahopoštovanja pred složenošću, lepotom i užasom ljudske prirode. Ovo
je preduslov za sticanje istinskog profesionalnog identiteta psihoanalitičara koji se
odvija tek nakon završetka formalne edukacije. Tokom edukacije osoba uči
psihoanalitičke tehnike, a kroz samostalnu praksu psihoanalize razvija osoben analitički
stil. Proces razvoja profesionalnog identiteta je podržan stalnim psihičkim radom
(promišljanje, sanjanje, kontejniranje) analitičara, odnosno učenjem kroz iskustvo koje
preobražava. Odgovornost psihoanalitičara je da iznova kreira psihoanalizu za svakog
novog klijenta.
Ključne reči: psihoanaliza, psihoterapija, evaluacija, psihoanalitičke kompetencije
138
5. Sekcija razvojne psihologije – RANI RAZVOJ

Voditelj:
Tatjana Stefanović Stanojević
STRATEGIJE PREVLADAVANJA KOD DECE KAO PROTEKTIVNI FAKTOR U

PERCIPIRANJU RODITELJSKOG KONFLIKTA28
Jovana Trbojević, Marina Oros, Jasmina Pekić, Jelica Petrović

Konflikti u porodičnom sistemu mogu imati negativne posledice na mentalno zdravlje i

razvoj svakog člana unutar njega. Bračni koflikti doprinose razvoju depresivnih
simptoma kod partnera i dece, i predstavljaju faktor rizika za razvoj poremećaja
ponašanja i emocionalne nesigurnosti kod dece. Kao zaštitni faktori mogu se izdvojiti
strategije prevladavanja, između ostalog detetova uverenja i veštine kontrole emocija i
smanjenja negativnih efekata bračnog konflikta. Ovo istraživanje pokušava da odgovori
na pitanje da li detetovo uverenje o efikasnosti stretegija za prevladavanje predviđa
detetovu predstavu o prelivanju bračnog konflikta na njega samog, uz pol kao
moderator varijablu. Uzorak se sastojao od 146 dece (55.1% ženskog pola), prosečne
starosti 13 godina. Ispitanici su anonimno popunjavali skalu Detetova percepcija
bračnog konflikta (Child perception of interparental conflict scale - CPIC) koji se sastoji
od 9 dimenzija od kojih je za ovo istraživanje bitna dimenzija efikasnost strategija
prevladavanja; kao i Sigurnost unutar roditeljskog subsistema (Security in the
interparental subsystem scale-SISS) koji se sastoji od 7 dimenzija od kojih je za ovo
istraživanje bitna detetova predstava o prelivanju konflikta. Efikasnost strategija
prevladavanja i pol ne predstavljaju značajan prediktivni model (F(2)=2.74, p=.07,
R²=.042). Uvođenjem pola kao moderator varijable, rezultati analize moderacije
pokazuju da ovakav prediktivni model objašnjava 7% varijanse (F(3)=3.78, p<.05) i da je
moderatorski efekat pola značajan za objašnjenje varijanse (β=-.30, p<.05). Devojčice sa
manje efikasnim strategijama prevladavanja u većoj meri percipiraju da se bračni
konflikt preliva na njih i njihov odnos sa roditeljima. Efikasnije strategije prevladavanja
predstavljaju protektivni faktor za devojčice u percipiranju prelivanja bračnog konflikta,
što nije slučaj sa dečacima koji nezavisno od efikasnosti strategija prevladavanja u istoj
meri percipiraju prelivanje bračnog konflikta. Otkrivanje protektivnih i rizičnih faktora
za razvoj i održavanje emocionalne sigurnosti unutar porodičnog sistema, koja na dalje
utiče na interpersonalne odnose i mentalno zdravlje u odraslom dobu, omogućava
28
Rad je nastao u okviru projekta „Efekti egzistencijalne nesigurnosti na pojedinca i porodicu u Srbiji",
podržanog od strane Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije, br. 179022
139
formiranje preventivnih programa i edukativnih radionica kako za decu tako i za

roditelje. Istraživanje je deo projekta br. 179022 „Efekti egzistencijalne nesigurnosti na
pojedinca i porodicu u Srbiji“, podržanog od strane Ministarstva prosvete, nauke i
tehnološkog razvoja Republike Srbije.
Ključne reči: prelivanje bračnog konflikta, strategije prevladavanja, emocionalna

sigurnost, prodični sistem
RAZVOJ POJMA SMRTI KOD DECE
Miljana Spasić
U radu je prikazano istraživanje koje je imalo za cilj da ispita razvoj pojma smrti kod
dece. U istraživanju je učestvovalo 60 dece uzrasta 5, 6 i 7 godina i njihovi roditelji.
Ispitivane grupe dece bile su ujednačene po polu i po uzrastu. Takođe, prikupljeni su
podaci o iskustvu deteta sa smrću i potpunosti porodice iz koje potiče. U cilju
prikupljanja podataka primenjeni su sledeći instrumenti Intervju o smrti za decu
(Slaughter & Griffiths, 2007) i sociodemografski upitnik.
Primenom t testa za zavisne uzorke utvrđeno je da postoje statitistički značajne razlike
između neminovnosti i univerzalnosti (t(59)= 3.3, p<0.01), neminovnosti i
nefunkcionalnosti (t(59)= 4.98, p<0.01), neminovnosti i uzročnosti (t(59)= 9.29, p<0.01),
univerzalnosti i ireverzibilnosti (t(59)= -2.64, p <0.05), univerzalnosti i uzročnosti (t(59)=
4.88, p<0.01), ireverzibilnosti i nefunkcionalnosti (t(59)= 4.99, p<0.01) i ireverzibilnosti i
uzročnosti (t(59)= 9, p<0.01). Utvrđeno je da ne postoje statitistički značajne razlike u
razumevanju aspekata smrti neminovnosti i ireverzibilnosti, kao ni između
univerzalnosti i nefunkcionalnosti. Rezultati istraživanja pokazali su da deca postepeno
usvajaju pojam smrti i to tako što prvo usvajaju komponente smrti neminovnost i
ireverzibilnost, a zatim univerzalnost i nefunkcionalnost. Što se tiče komponente
uzročnost rezultati su pokazali da je to komponenta koja se poslednja usvaja i koja je
deci najteža za razumevanje.
Rezultati istraživanja su pokazali da postoji statistički značajna razlika između dece
različitog uzrasta u razumevanju smrti (F (2, 57)= 5.19, p<0.01), tako da
sedmogodišnjaci imaju zrelije razumevanje smrti u odnosu na petogodišnjake i
šestogodišnjake. Pokazalo se da postoji razlika u poimanju aspekata smrti
nefunkcionalnosti (F (2,57)= 3.09, p<0.01) i uzročnosti (F(2,57)=1.81, p<0.05) između
dece koja imaju pet i sedam godina i da sedmogodišnjaci manifestuju viši nivo u
razumevanju ova dva aspekata smrti u odnosu na petogodišnjake. S druge strane,
šestogodišnjaci se u razumevanju ova dva aspekta smrti ne razlikuju od druge dve
uzrasne grupe. Takođe, pokazalo se da postoji razlika u razumevanju komponenata
smrti univerzalnosti (F (2,57)=3.03, p<0.01) i neminovnosti (F(2,57)=2.61, p<0.05)
između petogodišnjaka i šestogodišnjaka, ali i da ovakva razlika ne postoji između
petogodišnjaka i sedmogodišnjaka i šestogodišnjaka i sedmogodišnjaka. Nije pronađena
140
razlika u razumevanju komponente ireverzibilnosti između dece različitih uzrasta.

Takođe, nije pronađena povezanost između razumevanja smrti i pola deteta, iskustva
deteta sa smrću i potpunosti porodice iz koje potiče.
Ovakvi rezultati ukazuju nam da deca postepeno usvajaju pojam smrti, ali da proces
usvajanja ne teče linearno, kao i da razvoj ovog pojma ne zavisi samo od uzrasta.
Rezultati istraživanja se delimično poklapaju sa teorijskim i empirijskim pretpostavkama
o razvoju pojma smrti kod dece.
Ključne reči: pojam smrti, komponente smrti, deca
SOCIOEMOCIONALNA POSVEĆENOST MAJKI DECE SA SMETNJAMA U

RAZVOJU: EFEKTI RODITELJSKOG STRESA29
Milana Rajić, Ivana Mihić

Jelena Branković
Centar za podršku ranom razvoju i porodičnim odnosima, Novi Sad
Dijana Kopunović Torma
PU "Naša radost", Subotica
Brojna istraživanja su pokazala da je stepen roditeljskog stresa viši kod roditelja dece sa
smetnjama u razvoju, nego kod roditelja dece tipičnog razvoja. Najznačajniji izvori
stresa roditelja dece sa smetnjama u razvoju su osećaj nekompetentnosti u ulozi
roditelja, percipiran slabiji kvalitet saradnje sa relevantnim ustanovama koje pružaju
pomoć i podršku, učestale posete bolnicama i lekarima, konstantni finansijski izdaci,
manjak socijalne podrške itd. Visok roditeljski stres, bez obzira iz kog od navedenih
izvora dolazi, može da vodi manjoj senzitivnosti roditelja, odnosno nižem kvalitetu
brige. Cilj ovog istraživanja je bio da se ispita postojanje razlika u intenzitetu stresa kod
majki dece sa smetnjama i dece tipičnog razvoja, kao i da se ispita značajnost efekata
koje roditeljski stres ima na senzitivnost, merenu preko socioemocionalne posvećenosti
kod majki dece sa smetnjama u razvoju. Uzorak su činile 202 majke, od toga 75 majki
dece sa smetnjama u razvoju i 127 majki dece tipičnog razvoja. Zbog obimnosti
podataka, za procenu roditeljskog stresa korišćene su samo neke od dimenzija skale PSI
(Parenting Stress Index, Abidin) koje pripadaju domenu roditelja (Socijalizacija,
Osujećenje, Kompetencija) i domenu deteta (Podsticanje, Prihvatanje, Zahtevnost).
Socioemocionalna posvećenost je merenapreko Upitnika o socioemocionalnoj
posvećenosti (Parental Investment in Child Questionaire, Bradley). Uočena je statistički
29
Rad je nastao u okviru projekta Efekti egzistencijalne nesigurnosti na pojedinca i porodicu u Srbiji koji
finansira Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije pod evidencionim brojem
179022
141
značajna razlika u roditeljskom stresu u korist većeg roditeljskog stresa kod majki dece
sa smetnjama (t=-2.99; df(149); p<.01). Analiza strukture razlika ukazuje na to da se dve
grupe majki najviše razlikuju na dimenzijama kompetencija, zahtevnost i prihvatljivost
(wλ=0.74, F(6,145)=8.67, p<.01). Roditeljski stres koji proizilazi iz domena socijalne
izolacije, osujećenja i podsticanja, pokazao se znacajnim činiocem prihvatanja
roditeljske uloge, gde postoje statistički značajne razlike između majki dece sa
smetnjama i majki dece tipičnog razvoja, u korist majki dece sa smetnjama u razvoju
(t=3.0, β=0.26, p<.01). Dobijeni rezultati diskutovani su u kontekstu implikacija za
planiranje podrške roditeljima dece sa smetnjama. S obzirom na to da su efekti stresa
na senzitivnost značajni, otvara se prostor za planiranje rada ne samo na senzitivnosti
roditelja nego i na roditeljskom stresu koji tu senzitivnost potencijalno ugrožava.
Ključne reči: socioemocionalna posvećenost, senzitivnost, roditeljski stres, roditelji

dece sa smetnjama u razvoju
SENZITIVNOST MAJKI U ZAJEDNIČKOJ IGRI SA DETETOM30
Milica Drezga, Ivana Mihić

Filozofski fakultet u Novom Sadu, Odsek za psihologiju
Katarina Majkić
Centar za rani razvoj, Centar za proizvodnju znanja i veština, Novi Sad
Jelena Branković
Centar za podršku ranom razvoju i porodičnim odnosima Harmonija, Novi Sad
Istraživanja navode da su zadovoljenje razvojnih potreba deteta i adekvatna briga od

strane porodice jedan od ključnih činilaca razvoja. Jedan od načina procene kvaliteta
brige odnosi se na procenu senzitivnosti staratelja, ili procenu kvaliteta sigrune baze u
relaciji sa starateljem. Roditelj sa nižim nivoom senzitivnosti često neće biti svestan
deteta i njegovih signala, ili će biti nedovoljno vešt u interpretaciji detetovih potreba,
kao i uvremenjenom i adekvatnom reagovanju. Cilj istraživanja je bio da ispita koje
dimenzije senzitivnosti majki mogu biti procenjene u zajedničkoj igri sa detetom, a
zatim da predstavi pouzdanost celokupne skale. Uzorak je činilo 205 majki sa decom
uzrasta 1-5 godina. Prema rezultatima faktorske analize, Skala za procenu senzitivnosti
majki u zajedničkoj igri sa detetom (Majkić, Mihić, 2014) obuhvata sledeće dimenzije
(zajedno opisuju 32.56% varijanse): Sigurna baza, Odbacivanje, Zanemarivanje i
Interferencija. Stavkeu okviru Sigurne baze opisuju iskustva i osećanja koje se
autentično javljaju kod sigurno afektivno vezane dece. Saopštavaju o opuštenosti
deteta i podržanosti od strane majke u istraživačkim segmentima igre. Drugi izdvojeni
faktor obuhvata odbacujuća ponašanja karakteristična za izbegavajući obrazac
30
Rad je nastao u okviru projekta Efekti egzistencijalne nesigurnosti na pojedinca i porodicu u Srbiji, broj
179022
142
afektivne vezanosti, usmerena ka roditelju, ili igračkama ukoliko je roditelj uključen u

igru. Nisku senzitivnost kod trećeg faktora uočavamo kroz distancu, nedostupnost i
nezainteresovanost majke za igru i dete uopšte. Odbacivanje je visoko, a
kooperativnost i prihvatanje kao aspekti senzitivnosti niske. Četvrti faktor obuhvata
ponašanja u kojima su intruzivnost i insistiranje na postignuću visoki, a kooperativnost i
prihvatanje niski. Kvalitet nom se smatra isključivo igra zasićena edukativnim
sadržajima. Na osnovu uzorka na kom je istraživanje sprovedeno, zaključujemo da je
pouzdanost celokupne skale, izražena Kronbahovim Alfa koeficijentom, zadovoljavajuća
i iznosi .732. Ovakvi rezultati nam pružaju kontekst za planiranje i osmišljavanje
programa koji će se bazirati na jačanju senzitivnosti roditelja, u cilju pružanja
adekvatnije podrške i stimulacije detetovog razvoja.
Ključne reči: senzitivnost, zajednička igra roditelja i dece, senzitivnost roditelja, kvalitet
brige o detetu
RODITELJSKE PRAKSE ODGAJANJA DECE DO 5 GODINA U SRBIJI (VEĆINSKA I

ROMSKA POPULACIJA)
Jasna Milošević
Fakultet za medije i komunikacije, Singidunum Univerzitet
Hana Baronijan
Ipsos Strategic Marketing
Iris Žeželj, Marina Videnović
Jelena Zajeganović Jakovljević, Stanislava Vučković
UNICEF Srbija
Cilj studije bio je da se ispitaju roditeljske prakse odgajanja dece u Srbiji, u većinskoj i
romskoj populaciji. Specifični ciljevi su se odnosili na istraživanje: (a) znanja, stavova i
praksi roditelja i drugih staratelja, o ranom razvoju i brizi o deci od prenatalnog perioda
do 5 godine; (b) bioloških, psiholoških, socijalnih i ekonomskih rizika i protektivnih
faktora dečjeg razvoja; (c) nejednakosti u pristupu i kvalitetu zdravstvenih i drugih
usluga. Projekat je realizovao Ipsos SM tokom 2014. godine, u saradnji sa Unicef Srbija.
Korišćene su različite istraživačke tehnike: a) opservacije u većinskim i romskim
domaćinstvima sa dubinskim intervjuima sa roditeljima i drugim osobama uključenim u
brigu o detetu (jedna poseta porodici je trajala 8 časova u toku koje je strukturisani
instrument ček/lista korišćen za opservaciju, u kombinaciji sa polustrukturisanim
dubinskim intervjuima sa roditeljima i drugim članovima domaćinstva); b) diskusije u
fokus grupama majki i očeva iz većinske i romske populacije; c) dubinski intervjui sa
predstavnicima romskih nevladinih organizacija, profesionalcima iz oblasti zdravstvene
zaštite.
143
Ukupno je obavljeno 32 opservacije – 8 opservacija na svakoj lokaciji (Beograd,

Pančevo, Kragujevac, Vranje), po četiri u domaćinstvima opšte i romske populacije u
skladu za zadatim kvotama. Sprovedeno je 40 dubinskih intervjua u trajanju između 60 i
90 minuta na sve četiri lokacije: 32 sa članovima opserviranih domaćinstava, 4 sa
predstavnicima romskih organizacija i 4 sa zdravstvenim medijatorima, odnosno,
patronažnim sestrama (10 po lokaciji). U istim naseljima u kojima su rađene
opservacije, organizovane su i fokus grupe (ukupno njih osam), u trajanju od 90 minuta
(4 sa majkama i 4 sa očevima dece).
Ključne reči: roditeljske prakse, opservacija, rani razvoj, razvojni stadijumi i interakcija
PREDSTAVLJANJE UPITNIKA O UZRASTU I RAZVOJU DETETA 31
Darinka Radivojević
Marica Milidrag
Dragana Lozanović
Nenad Rudić
Jelena Zajeganović Jakovljević, Stanislava Vučković
UNICEF Srbija
Cilj rada je da se predstavi novi instrument za procenu i praćenje razvoja dece uzrasta
od 2 do 60 meseci i njegova probna upotreba u domovima zdravlja. Originalni naziv
instrumenta je ASQ (Ages and Stages Questionaire, D Bricker, J Squires et al, University
of Oregon,2009), a ovde koristimo skraćenicu URD (Upitnik uzrast i razvoj deteta),
odnosno naziv URD upitnik. Upitnik je moguće koristiti u sistemu zdravstvene zaštite,
obrazovanja i ostalim mestima namenjenim brizi o dečjem razvoju i saradnji sa
roditeljima. Upitnik mogu da popunjavaju roditelji i/ili profesionalci; ocenjivanje i
interpretaciju rezultata obavljaju profesionalci. URD omogućuje identifikaciju dece čiji
se razvoj odvija na tipičan način i dece sa usporenjima u razvoju. Ukupno postoji 21
upitnik (za period od 2. do 24. meseca, 13 upitnika; od 27. do 36. meseca, 4 upitnika; od
42. do 60. meseca, 4 upitnika). Za svaki uzrast postoji 30 pitanja koja se odnose na 5
razvojnih područja: komunikacija, gruba motorika, fina motorika, rešavanje problema i
ličnost-društvenost. Pitanja se odnose na svakodnevne aktivnosti deteta, data su
tekstualno, a pojedina sa ilustracijama ispitivane aktivnosti. Dobijena ocena za svako
razvojno područje se posmatra u odnosu na granične vrednosti: neposredno u tabeli se
očitava konfiguracija i stepen eventualno postojećih odstupanja u pojedinim
područjima. Postoje i prateći materijali: tabela za praćenje i upoređivanje promena
31
Rad je nastao u okviru projekta Jačanje kapaciteta pedijatrijske zdravstvene zaštite za podršku razvoju dece
u ranom detinjstvu (Udruženje pedijatara Srbije, UNICEF, Ministarstvo zdaravlja, Društvo za dečju i
adolescentnu psihojatriju i srodne grane, Institut za mentalno zdravlje)
144
profila odstupanja po pojedinim oblastima, kao i forma za saopštavanje rezultata

roditeljima i dogovaranje o daljim koracima (procena, praćenje, podsticanja razvoja).
Razvijen je i materijal za roditelje koji sadrži predloge podsticajnih aktivnosti za uzraste
do 60 meseci, posebno značajan ako su rezultati deteta ispod graničnih vrednosti.
Aktivnosti su koncipirane tako da podstiču interakciju roditelja sa detetom i podstiču
kreativno učestvovanje roditelja u razvoju deteta.
U projektu “Jačanje kapaciteta pedijatrijske zdravstvene zaštite za podršku razvoju dece
u ranom detinjstvu” (Udruženje pedijatara Srbije, UNICEF, Ministarstvo zdaravlja), URD
se koristi za procenu i praćenje dece sa faktorima rizika. Pored dobrih metrijskih
karakteristika, dobre pokrivenosti po uzrastima, kratkog vremena zadavanja i
ocenjivanja, jednostavnosti primene i pristupačnosti materijala za ispitivanje, za ovaj
projekat je bila značajna mogućnost da sami roditelji, primenjujući ovaj upitnik,
upoznaju, prate i podstiču sposobnosti deteta. Prepoznat je potencijal URD da
unapređuje partnerstvo roditelja i pružalaca zdravstvenih usluga. Dosadašnja probna
primena adaptirane verzije URD (ustanove PZZ - Beograd, Leskovac, Vranje; preko 200
primena), ukazuje da je moguće organizovati rutinsku primenu URD u primarnoj
zdravstvenoj zaštiti, da roditelji dobro prihvataju URD i da ga pedijatri vide kao
ekonomičan način za procenu i praćenje razvoja i unapređivanje saradnje sa
roditeljima.
Ključne reči: praćenje razvoja dece, razvojni domeni, roditelji, zdravstveni sektor,
podsticajne aktivnosti
6. Sekcija psihologije obrazovanja – NASTAVA I NASTAVNICI

Voditelji:
Branka Dostanić, Vesna Rokvić Tafra
KAKAV JE KVALITET ŠKOLSKOG OCENJIVANJA?
Ivana Nikolić, Jelena Petrović, Jelena Nedeljković

Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, Beograd
Оvim radom se ispituje kvаlitеt оcеnjivаnjа u drugоm ciklusu оbаvеznоg оbrаzоvаnjа.

Prеcizniје, prеdmеt istrаživаnjа је оbјеktivnоst, vаlјаnоst i prаvičnоst оcеnjivаnjа.
Pitаnjе kvaliteta ocenjivanja је vеоmа rеlеvаntnо, pоsеbnо kаdа sе imа u vidu vеliki
dоprinоs škоlskоg uspеhа pri upisu učеnikа u srеdnjе škоlе. Еmpiriјskо istrаživаnjе је
sprоvеdеnо nа pоpulаciјi 62628 učеnikа kојi su u јunu 2014. gоdinе pristupili zаvršnоm
ispitu i tеstоvе pоlаgаli nа srpskоm јеziku. Analizirane su оcеnе učеnikа u оsmоm
rаzrеdu, kао i njihоv uspеh nа ispitu. U radu su, pоrеd dеskriptivnе stаtistikе, kоrišćеnе
145
slеdеćе mеtоdе: kоrеlаciја, fаktоrskа аnаlizа i tеоriја stavskog оdgоvоrа. Rеzultаti

ukаzuјu dа је оpšti uspеh priličnо visоk (prоsеčnа оcеnа iznоsi 4,08), čеmu је dоprinео
vеliki brој оdličnih učenika, dok svаki pеti učеnik imа sve petice. Prоsеčаn učеnik mоžе
dа sаvlаdа grаdivо iz vеćinе prеdmеtа, a nајtеži su mu mаtеmаtikа, hеmiја i fizikа. Da bi
se ispitаlo kako se grupišu ocene iz 13 predmeta i kakva je njihova međuzavisnost,
sprоvеdеnа је аnаlizа glаvnih kоmpоnеnti. Dоbiјеna је јеdnа kоmpоnеntа (glаvnu
fаktоrsku tеžinu dаје prеdmеt srpski јеzik) kоја оbјаšnjаvа 64,8% vаriјаnsе, štо ukаzuје
dа pоstојi „оpšti fаktоr" zа svе prеdmеtе. U cilju utvrđivanja kritеriјumske vаlјаnоsti
оcеnjivаnjа, оcеnе iz dvа prеdmеtа su dоvеdеnе u vеzu sа rеzultаtimа ispita (ta
pоvеzаnоst za srpski јеzik nа nivоu cеlе pоpulаciје iznоsi r=0,674, а za mаtеmаtiku
r=0,729). Utvrđeno je dа pоstојi trеnd rаstа, оdnоsnо, dа štо је оcеnа višа, višа su i
pоstignućа nа tеstu. Dоdаtnоm dеskriptivnоm аnаlizоm pоdаtаkа nа nivоu škоlе,
uоčаvа sе vеlikа vаriјаbilnоst kritеriјumа оcеnjivаnjа. То znаči dа sе pоstignućа učеnikа
kојi dоlаzе iz rаzličitih škоlа drаstičnо rаzlikuјu iаkо imајu istu оcеnu. Može se zaključiti
da ocene nemaju zadovoljavajuću validnost. Drugim rečima, na osnovu ocena ne može
se sa sigurnošću predvideti znanje učenika, niti doneti zaključak o kvalitetu
obrazovanja. Pored toga, nejednaki kriterijumi ocenjivanja u školama dоvоde u pitаnjе
prаvičnоst sеlеkciје učеnikа pri upisu u srеdnjе škоlе. Zbog svega navedenog,
neophodno je nastavnicima pružiti stručnu podršku kada je reč o školskom ocenjivanju,
ali i kоntunirаnо primenjivati obrazovne standarde u nastavi, јеr оni оbјеktivizuјu i
stаndаrdizuјu оcеnjivаnjе znаnjа učеnikа. Narušene funkcije ocenjivanja pоsеbnо
nаmеću pоtrеbu za postojanjem završnog ispita koji ima korektivnu ulogu pri selekciji
učenika u srednju školu.
Ključne reči: kvаlitеt škоlskоg оcеnjivаnjа, zаvršni ispit, pоstignućа učеnikа
PОSТIGNUĆА SRЕDNJОŠKОLАCА U OPŠTEOBRAZOVNIM PREDMETIMA
Jelena Nedeljković, Ivana Nikolić, Jelena Petrović

U оvоm rаdu sе ispituјu pоstignućа učеnikа gimnаziја i čеtvоrоgоdišnjih srеdnjih

stručnih škоlа iz 7 оpštе оbrаzоvnih prеdmеtа u оdnоsu nа ishоdе kојi su bili pilоtirаn i
u оkviru rаzvоја stаndаrdа zа krај srеdnjеg оbrаzоvаnjа. Prеcizniје, cilj rada se odnosi
na utvrđivanjepоstignućа učеnikа kојipоhаđајurаzličitе smеrоvе/pоdručја rаdа.
Оvа tеmа је vаžnа, јеr sе pоstаvlја pitаnjе dа li је оprаvdаnо postojanje istih zahteva na
maturi za sve učenike u delu оpštеоbrаzоvnih prеdmеta, bеz оbzirа na razlike u fondu
časova gimnazijalaca i učenika srednjih stručnih škola?
U оkviru prојеktа „Izrаdа stаndаrdа zа оpštе srеdnjе оbrаzоvаnjе“ tоkоm 2012. gоdinе
еmpiriјski su provereni оbrаzоvni stаndаrdi iz 7 оpštеоbrаzоvnih prеdmеtа i 4 strаnа
јеzikа. Istrаživаnjе је оbаvlјеnо u 116 škоlа i оbuhvаćеn је rеprеzеntаtivаn uzоrаk
učеnikа zаvršnih rаzrеdа kојi iznоsi 6351. U ovom radu se analiziraju postignuća 5104
učenika koji su rešavali zadatke iz opšteobrazovnih predmeta.
146
Nа оsnоvu ТSО (tеоriја stаvskоg оdgоvоrа) аnаlizе kоnstruisаnа је skаlа pоstignućа sа

šеst еmpiriјski dоbiјеnih nivоа (kоrеspоndirајu еkspеrtskim nivоimа pоstignućа -
оsnоvni, srеdnji, nаprеdni), pоziciјоm svаkоg zаdаtkа nа skаli i pоstignućеm svаkоg
ispitаnikа. Skаlа је pоdеšеnа prеmа pоstignućimа gimnаziјаlаcа, јеr sе stаndаrdi
оdnоsе nа оpštеоbrаzоvnе prеdmеtе i kаrаktеrišе ih rаzvојnа dimеnziја.
U celini glеdаnо, gimnаziјаlci imaju viša postignuća u pоmеnutim prеdmеtimа i to na
sva tri nivоа u оdnоsu nа svоје vršnjаkе iz srеdnjih stručnih škоlа. Ipak, indikatavan je
nalaz da 20% najuspešnijih učenika srednjih stručnih škola postiže bolje rezultate nego
trećina gimnazijalaca. Posmatrano po području rada, izuzetno niska postignuća se
beleže u područjima rada Tekstilstvo, Mašinstvo i Poljoprivreda. Među gimnazijalcima,
nајuspеšniјi su učеnici prirоdnо-mаtеmаtičkоg smеrа, a kada je reč o srednjim stručnim
školama najuspešniji su učenici iz pоdručја rаdа Zdrаvstvо. Utvrđeno je da četvrtina
najuspešnijih učenika iz pojedinih područja rada ostvaruje bolje rezultate nego trećina
gimnazijalaca.
Dobijeni nalazi govore u prilog tome da je opravdano da svi učenici polažu deo
maturskog ispita koji se odnosi na opšteobrazovne predmete po istom programu. Ipak,
odluci о tоmе dа li ćе оbаvеzni dео mаturе biti isti zа svе srеdnjоškоlcе trеbа dа
prеthоdi оpsеžnа аnаlizа kоја ćе оbеzbеditi оbјеktivnе pоdаtkе о оbrаzоvnim
mоgućnоstimа učеnikа rаzličitih pоdručја rаdа.
Klјučnе rеči: оbrаzоvni stаndаrdi, mаturа, pоstignućа učеnikа, pоdručје rаdа,

opšteobrazovni predmeti
KVАLIТЕТ RАDА ОBRАZОVNIH USТАNОVА – RЕZULТАТI SPОLJАŠNјЕG

VRЕDNОVАNJА
Jelena Petrović, Jelena Nedeljković, Ivana Nikolić

Spоlјаšnjе vrеdnоvаnjе rаdа škоlа prоpisаnо је sistеmskim zаkоnоm о оbrаzоvаnju i

оstvаruје sе nа оsnоvu Nаciоnаlnоg оkvirа kvаlitеtа koji obuhvata 30 stаndаrdа. Svаki
stаndаrd prеdstаvlјеn је krоz оdrеđеni brој pоkаzаtеlја kvаlitеtа i ukupno ih ima 158.
Stаndаrdi i indikаtоri оdnоsе sе nа sеdаm klјučnih оblаsti: Škоlski prоgrаm i gоdišnji
plаn rаdа, Nаstаvа i učеnjе, Pоstignućа učеnikа, Pоdrškа učеnicimа, Еtоs, Оrgаnizаciја
rаdа i rukоvоđеnjе i Rеsursi. Kvаlitеt rаdа škоlа prоcеnjuјu timоvi еdukоvаnih
еvаluаtоrа. U pоstupku spоlјаšnjеg vrеdnоvаnjа оni prоcеnjuјu nivо оstvаrеnоsti
svаkоg stаndаrdа i tо nа čеtiri nivоа (nivоi 3 ili 4 označavaju оstvаrеn standard, а nivоi 1
ili 2 označavaju nеоstvаrеn stаndаrd). Оsim tоgа, škоlа dоbiја i sumаrnu оcеnu zа
kvаlitеt rаdа (nа skаli оd 1 dо 4), pri čemu je 4 najviša ocena. Svaka škola ima obavezu
da, nakon dobijanja izveštaja o spoljašnjem vrednovanju, napiše plan unapređivanja
kvaliteta rada, s tim što škole koje dobiju najvišu ocenu imaju najmanje elemenata za
koje je potrebno poboljšanje. U оvоm rаdu bićе prikаzаni glаvni nаlаzi о kvаlitеtu rаdа
552 оsnоvne i 151 srednje škоle za dve godine vrednovanja (2012-2014. godine), uz
147
osvrt na upоtrеbnu vrеdnоst pоdаtаkа zа rаzličitе svrhe (unapređivanje instrumenta

vrednovanja, rada timova evaluatora i sistеma оbrаzоvаnjа u cеlini). Оbrаdа pоdаtаkа
pоdrаzumеvа dеskriptivnu stаtistiku i ТSО (tеоriја stаvskоg оdgоvоrа) аnаlizu. Rеzultаti
pоkаzuјu dа је 65,7% vrеdnоvаnih osnovnih i 66,2% srednjih škola dоbilо оpštu оcеnu
kvаlitеtа kоја ih svrstаvа u dоbrе škоlе (оcеnа 3 ili 4), а nајvišе је оnih sа оcеnоm 3.
Ukupnо 34,2% vrеdnоvаnih оsnоvnih i 33,8% srеdnjih škоlа dоbiја оcеnu 1 ili 2, štо
ukаzuје nа tо dа u оvim škоlаmа pоstојi znаčајаn prоstоr zа unаprеđivаnjе. Kаdа sе
rеzultаti pоsmаtrајu nа nivоu оblаsti kvаlitеtа, indеksi tеžinе gоvоrе о tоmе dа је u
оblаsti Еtоs nајlаkšе оstvаriti stаndаrdе, а dа sе оni nајtеžе оstvаruјu u оblаstimа
Оbrаzоvnа pоstignućа učеnikа i Nаstаvа i učеnjе. U celini posmatrano, ako sе izuzmu
škоlе kоје su dоbilе opštu оcеnu 4, mоžе sе zаklјučiti dа u velikom broju vrednovanih
ustanova postoje vеći ili mаnji nеdоstаci, tј. prоpusti u rаdu kојi zаhtеvајu dоdаtnо
аngаžоvаnjе i prеduzimаnjе mеrа zа pоbоlјšаnjе kvaliteta rаdа. Dobijeni podaci su
značajan izvor informacija za osmišljavanje aktivnosti usmerenih na pružanje stručne
podrške kako školama, tako i spoljašnjim evaluatorima.
Ključne reči: spоlјаšnjе vrеdnоvаnjе škоlа, оblаsti, stаndаrdi i indikаtоri kvаlitеtа škоlа
SAMOEFIKASNOST I USPEŠNOST U OBAVLJANJU NASTAVNIČKIH ULOGA KOD

NASTAVNIKA OSNOVNIH I SREDNJIH ŠKOLA
Nevena Đorđević, Gordana Đigić

Filozofski fakultet u Nišu, Departman za psihologiju
Cilj ovog istraživanja bio je da utvrdi da li su samoefikasnost nastavnika i njihova

uspešnost u obavljanju nastavničkih uloga statistički značajno povezani kod nastavnika
osnovnih i srednjih škola. U istraživanju su korišćeni: Norveška skala samoefikasnosti
nastavnika autora Skalvik i Skalvik (NTSEF) i Inventar nastavničkih uloga (INU) koji se
bazira na Ivićevoj klasifikaciji nastavničkih uloga, kao i Upitnik za prikupljanje podataka
o socio-demografskim varijalama. Istraživanje je sprovedeno na teritoriji grada Niša i u
njemu je učestvovalo 184 nastavnika, od toga 91 nastavnik iz osnovnih i 93 nastavnika
iz srednjih škola. Nastavnici iz ispitanog uzorka su visoko procenili svoju samoefikasnost
i uspešnost u obavljanju nastavničkih uloga. Najizraženije dimenzija samoefikasnosti je
ona koja se odnosi na Podučavanje, a najizraženija samoprocena nastavnika u
uspešnosti u obavljanju nastavničkih uloga su Uloga ocenjivača i Nastavnička uloga u
užem smislu. Na osnovu izraženosti dimenzija samoefikasnosti nastavnika i
samoprocena uspešnosti u obavljanju nastavničkih uloga, možemo da zaključimo da su
nastavnici iz ispitanog uzorka i dalje tradicionalno orijentisani na ispunjavanje plana i
programa i da nije tako istaknuta orijentisanost na idivididualne razlike među
učenicima. Utvrđeno je da dimenzije samoefikasnosti nastavnika i uspešnosti u
obavljanju nastavničkih uloga međusobno visoko koreliraju na uzorku u celini, kao i na
svakom poduzorku nastavnika posebno. Pokazalo se da postoji statistički značajna
korelacija između svih dimenzija samoefikasnosti i uspešnosti u obavljanju svih
148
nastavničkih uloga, i da su sve korelacije pozitivnog smera. Sve dimenzije

samoefikasnosti najviše koreliraju sa uspešnoću u obavljanju Nastavničke uloge u užem
smislu (i na uzorku u celosti i kod nastavnika i osnovnih i srednjih škola dobijene
korelacije se kreću u rasponu od r= .511 do r= .666). Ovaj podatak možemo protumačiti
širokom definicijom koju su Ivić i saradnici odredili kao nastavničku ulogu jer ona
obuhvata nastavnika kao predavača, organizatora nastave, partnera u pedagoškoj
komunikaciji i nastavnika kao stručnjaka za svoju oblast. Najslabija (ali takođe značajna,
raspon se kreće od r= .212 do r= .489) korelacija svih dimenzija samoefikasnosti
nastavnika je sa uspešnošću u izvršavanju Saznajno-dijagnostičke uloge.
Ključne reči: nastavnici, samoefikasnost nastavnika, nastavničke uloge
POVEZANOST DIMENZIJA SLEDBENIŠTVA, MOTIVACIONIH ASPEKATA RADA I

ZADOVOLJSTVA POSLOM NASTAVNIKA SREDNJIH ŠKOLA
Darko Hinić, Jelena Grubor, Lida Brulić

Departman za psihologiju, Državni univerzitet u Novom Pazaru
Izraženost određenih stilova sledbeništva ima dalekosežne posledice na funkcionisanje

osoba u radnom okruženju kao što je škola. Zaposleni u školama rade u formalno
organizovanom sistemu koji kao takav pretpostavlja ispunjavanje zahteva, odluka i
očekivanja nadređenih, ali takođe može biti plodno tle i za razvoj konformizma i drugih,
sličnih oblika grupnog ponašanja.
Sledbeničko ponašanje se odnosi na aktivnosti kojima individua podržava ili pomaže
lideru da ostvari organizacione ciljeve. I sledbeničko i lidersko ponašanje predstavljaju
uloge, dakle sistem aktivnosti koji se formalno očekuje od individua koje zauzimaju
određenu poziciju u nekoj hijerarhijskoj strukturi, a ne strukture ličnosti, iako se ova
ponašanja dovode u vezu sa nekim osobinama ličnosti.
Cilj ovog rada bila je provera potencijalne povezanosti između dimenzija sledbeništva
(nezavisno mišljenje i aktivno učestvovanje), zadovoljstva poslom i ekstrinzične i
intrinzične motivacije za rad.
Ispitivanje je obavljeno na uzorku od 206 nastavnika i nastavnica u tri gimnazije i tri
stručne škole na području Sjenice, Novog Sada i Kragujevca. U istraživanju je korišćena
srpska verzija Kelijevog Upitnika sledbeništva i Minesota skala zadovoljstva poslom.
Kao najzastupljeniji stilovi sledbeništva identifikovani su uzorni sledbenici (58.7%) i
pragmatisti (39.8%). Dok su prvi veći značaj pridavali intrinzičnim aspektima rada, drugi
su više favorizovali ekstrinzične aspekte rada. Iako je i nezavisno mišljenje pokazalo
povezanost sa intrinzičnom motivacijom i zadovoljstvom poslom, aktivno učestvovanje
je pokazalo povezanost sa obe vrste motivacije, a uz medijacionu ulogu zadovoljstva
ekonomskim statusom, i značajno predviđalo ukupan nivo zadovoljstva poslom sa 36%
objašnjene varijanse.
Ako bi se stekla jasnija slika o povezanosti motivacionih procesa i stilova sledbeništva
kod nastavnika, upravljanje obrazovnim institucijama bi moglo biti poboljšano, jer je
149
utvrđeno da nastavnici koji učestvuju u donošenju organizacionih i radnih odluka imaju

i veći osećaj sigurnosti i posvećeniji su organizacionim ciljevima. Iako nesumnjivo pod
velikim uticajem struktura ličnosti, na usvajanje određenih funkcionalnih stilova
sledbeništva svakako bi se moglo uticati tokom procesa profesionalnog obučavanja i
usavršavanja nastavnika.
7. Sekcija psihologija ličnosti i psihometrija – LIČNOST I

MERENJE
Voditelj:
Milica Erić
TRAŽENJE SENZACIJA U KONTEKSTU REFORMULISANE TEORIJE OSETLJIVOSTI

NA POTKREPLJENJE
Milan Jordanov, Snežana Smederevac

Istraživanja koja su se bavila relacijama dimenzija traženja senzacija i bazičnih osobina

ličnosti iz različitih psihobioloških modela, ukazuju na to da je moguće razlikivati dva
aspekta traženja senzacija. Prvi uključuje lošu kontrolu impulsa, dezinhibiciju i
antisocijalne tendencije u ponašanju i drugi se odnosi na proaktivno traženje senzacija
na društveno prihvatljiv način. Cilj ovog istraživanja bio je da se ispita pozicija dimenzija
traženja senzacija u okviru Reformulisane Grejove teorije osetljivosti na
potkrepteljenje, a posebno u odnosu na dimenziju Impulsivnost, odnosno BAS. Uzorak
se sastojao od 152 ispitanika, oba pola (73% žene), i starosti od 17 do 58 godina.
Primenjeni su Skala traženja senzacija - SSS-V ( koeficijent pouzdanosti u rasponu od
.51 do .85) i Upitnik za procenu osetljivosti na potkrepljenje - UOP ( koeficijent
pouzdanosti u rasponu od .52 do .77). Kao rezultat analize glavnih komponenti sa
Promax rotacijom, u zajedničkom prostoru merenja skala ovih upitnika, ekstrahovane
su tri značajne komponente, koje ukupno objašnjavaju 65.7% varijanse. Komponente su
imenovane: Negativna emocionalnost, Impulsivno traženje senzacija, Proaktivno
traženje stimulacije. Prva komponenta okuplja skale BIS, Bežanje, Blokiranje i BAS.
Druga obuhvata skale Dezinhibicija, Podložnost osećanju dosade, Borba i BAS i
odgovara prvom navedenom tipu traženja senzacija. Treća komponenta obuhvata skale
Traženje uzbuđenja i avantura, Traženje iskustava, Borba i BAS i korespondira sa drugim
pomenutim tipom traženja senzacija. Rezultati su u skladu sa prethodnim istraživanjima
i od neposrednog značaja za odnos konstrukta traženja senzacija i impulsivnosti, ali
imaju i implikacije kada je reč o broju i hijerarhiji bazičnih osobina ličnosti.
150
RELACIJE INDIREKTNE AGRESIJE I HEXACO DIMENZIJA LIČNOSTI32
Marija Cmiljanović, Maja Šveljo i Bojana Dinić

Prethodna istraživanja dosledno pokazuju da se proaktivno ili instrumentalno agresivno

ponašanje može dovesti u vezu s Prijatnošću i Savesnošću modela Velikih pet ili
Petofaktorskog modela, dok se s reaktivnom ili afektivnom agresijom povezuje i
Neuroticizam. U ovom radu postavlja se pitanje u kakvom su odnosu osobine ličnosti i
forme indirektne agresije, koje su više primerene adolescentima i odrasloj populaciji.
Pri tome, kao referetni okvir za ispitivanje osobina ličnosti uzet je šestofaktorski model
HEXACO pod pretpostavkom da šesti faktor Poštenje ima važnu ulogu u oblikovanju
indirektne agresije. Uzorak je činilo 677 ispitanika (50.1% ženskog pola), starosti od 18
do 73 godine (AS = 30.34), pri čemu su većinu činili studenti (42.1%). U istraživanju je
primenjena Skala indirektne agresije (Indirect Aggression Scale – Aggressor version) i
100-ajtemska verzija HEXACO-PI-R-a. U regresionoj analizi su prediktori bili skorovi na
HEXACO dimenzijama ličnosti, a kriterijumi su bili skorovi na tri skale indirektne
agresije, ponaosob. Procenat objašnjene varijanse kriterijuma je relativno ujednačen i
kreće se od 23 za Socijalno isključivanje do 26.7 za Maliciozni humor. Rezultati pokazuju
da se tendencija ka socijalnom isključivanju žrtve agresije iz grupe može predvideti na
osnovu svih osobina ličnosti, osim Emocionalnosti, pri čemu nešto veći udeo ostvaruje
Poštenje (β = -.30). Korišćenje malicioznog humora i indukovanje krivice se značajno
može predvideti na osnovu Poštenja, Prijatnosti i Savesnosti koje sve ostvaruju
negativne doprinose. Pri tome, udeo Poštenja i Prijatnosti je nešto viši (Maliciozni
humor: Poštenje β = -.29 i Prijatnost β = -.27, Indukovanje krivice: Poštenje β = -.37 i
Prijatnost β = -.20). Na osnovu rezultata može se zaključiti da Poštenje ima važnu ulogu
u oblikovanju indirektne agresije koja zahteva suptilnije taktike socijalne manipulacije.
Ključne reči: indirektna agresija, HEXACO model, Poštenje, Prijatnost
32
Rad je nastao u okviru projekata “Nasledni, sredinski i psihološki činioci mentalnog zdravlja”, koji finansira
Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja (br. 179006) i “Nasilje u savremenom društvu: dispozicioni
i kontekstualni činioci”, koji finansira Pokrajinski sekretarijat za nauku i tehnološki razvoj.
151
AGRESIVNOST, REDOSLED ROĐENJA I VASPITNI STILOVI RODITELJA
Peđa Miladinović, Vesna Gojković

Univerzitet Union Beograd, Fakultet za pravne i poslovne studije dr. Lazar Vrkatić, Novi
Sad
Sonja Miladinović, Vesna Radulović
Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Školska uprava, Novi Sad
Zorica Knežević
Sad
U radu smo pokušali da utvrdimo da li se različite forme ispoljavanja agresivnog

ponašanja kod mladih, mogu dovesti u vezu sa uticajima porodične sredine, koje
definišu različiti tipovi vaspitnih stilova roditelja, kao i redosled rođenja dece. Testirano
je 415 ispitanika iz Vojvodine, 285 devojaka i 130 mladića, prosečno starih 20 godina.
Primenjen je Upitnik za merenje agresivnosti AQ (Aggression questionnairre), koji meri
fizicku i verbalnu agresivnost, bes i hostilnost, kao i Upitnik za merenje vaspitnih stilova
roditelja PBI (Parental bonding instrument), koji sadrzi dimenzije brižnost i kontrolu,
posebno za oca i posebno za majku. Analizom frekvencija je utvrđeno da na našem
uzorku dominira toplo popustljiv stil oba roditelja, odnosno, slaba kontrola i izražena
brižnost prema deci. Primenom Pirsonovnog korelacionog metoda, utvrđeno je da su
stilovi veće kontrole oba roditelja (posebno oca) pozitivno povezani sa agresivnošću,
fizičkom agresivnošću, besom i hostilnošću, dok je veća brižnost oba roditelja negativno
povezana sa agresivnim ponašanjem dece. Ovaj nalaz je podržan rezultima regresione
analize, koji su pokazali da brižnost roditelja objašnjava mali ali značajan deo varijanse
agresivnosti dece i da odsustvo afektivne topline uz korišćenje kontrole (hladno
kontrolišući stil) predviđa agresivno ponašanje dece. Primenom ANOVE, utvrđeno je da
su mladići u značajno većoj meri fizički agresivniji od devojaka, i da nema razlike u
primeni vaspitnih stilova u odnosu na pol deteta. Međutim, istim postupkom je
utvrđeno da redosled rođenja dece statistički značajno diferencira tipove agresivnosti:
prvorođeni su besniji u odnosu na jedince, drugorođeni su fizički agresivniji nego
prvorođeni, prvorođeni i trećerođeni su hostilniji prema okruženju nego jedinci.
Rezultati su takođe pokazali da je redosled rođenja značajno povezan sa različitim
oblicima ispoljavanja agresivnosti, ali da je veličina efekta mala. Osnovni nalaz je da
postoje indicije da visok stepen kontrole roditelja uz istovremeno smanjeno afektivno
ulaganje, povećava rizik za kasnije agresivno ponašanje dece, izgradnju nepriiateljskih
interpersonalnih odnosa i stavova, kao i ispoljavanje besa.
Ključne reči: agresivnost, vaspitni stilovi roditelja, redosled rođenja dece
152
EMPATIČNOST PROFESIONALNIH I AMATERSKIH GLUMACA33
Milena Knežević, Snežana Stojiljković

Predmet ovog istraživanja je ispitivanje nivoa empatičnosti profesionalnih i amaterskih

glumaca. Empatija predstavlja sposobnost prepoznavanja emocija i uživljavanje u
emocionalno stanje druge osobe, kao i sposobnost stavljanja na mesto drugih. Saglasno
"organizacionom modelu empatije" Marka Dejvisa, empatija je shvaćena kao
multidimenzionalni konstrukt koji obuhvata dva kognitivna i dva afektivna aspekta. Cilj
istraživanja je bio da se utvrdi da li postoje razlike u stepenu izraženosti pojedinih
aspekata empatije kod profesionalnih i amaterskih glumaca i da li se oni razlikuju u
nivou empatičnosti od opšte populacije, tj. osoba koje se ne bave glumom. Izraženost
empatije je merena upitnikom IRI, koji daje opšti skor kao i skorove na sledećim
aspektima: Zauzimanje tuđeg stanovišta, Fantazija, Empatijska brižnost, Lična
nelagodnost. Upitnik ima 28 stavki, Likertovog tipa, raspon skorova je 28-140. Uzorak je
prigodan, obuhvata ukupno 156 ispitanika oba pola, a čine ga tri brojčano ujednačene
grupe (profesionalni glumci, amaterski glumci, ne-glumci). Starost ispitanika se kretala u
rasponu od 19 do 42 godine. Nađene su neke statistički značajne razlike u empatiji
između tri poduzorka ispitanika. Rezultati pokazuju da se profesionalni i amaterski
glumci manje međusobno razlikuju, dok su veće razlike nađene između njih i ispitanika
koji se ne bave glumom. Naime, nisu nađene statistički značajne razlike u nivou
empatije između profesionalnih i amaterskih glumaca. Prosečna izraženost ukupne
empatije u sve tri grupe se kreće oko teorijski srednjih vrednosti na IRI skali (AS iznosi
redom 86.37, 85.71, 90.94). Kad je reč o subskalama, nađeno je da profesionalni i
amaterski glumci imaju višu Fantaziju i nižu Ličnu nelagodnost od kontrolne grupe. Ovaj
nalaz se može dovesti u vezu sa prirodom glume koja podrazumeva dobru sposobnost
za imaginaciju, koja je ključna u procesu "izgradnje lika". Takođe, sposobnost
uživljavanja u najrazličitije likove i javnost nastupa, neophodnost prevladavanja treme,
kao sastavni delovi glume, mogu objasniti nižu ličnu nelagodnost glumaca. Podatak da
glumci imaju niži skor na subskali Zauzimanje tuđeg stanovišta u odnosu na ispitanike iz
opšte populacije je iznenađujuć. Nalazi delom govore u prilog tome da se empatijski
odnos sa likom postiže kroz mehanizme kao što su projektivna identifikacija i regresija u
službi ega.
Ključne reči: profesionalni i amaterski glumci; empatičnost; kognitivni i afektivni aspekti

empatije
33 Rad je nastao kao deo projekta “Indikatori i modeli usklađivanja porodičnih i poslovnih uloga” koji finansira
Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije pod evidenticionim brojem 179002
153
METRIJSKE KARAKTERISTIKE I FAKTORSKA STRUKTURA SKALE

SAMOPOŠTOVANJA SLCS
Aleksandar Vasić
Katedra za poslovnu psihologiju, Fakultet za pravne i poslovne studije dr Lazar Vrkatić,
Novi Sad
Samopoštovanje je jedan od ključnih psiholoških pojmova i u fundamentalnim

istraživanjima i u evaluaciji efekata različitih tretmana. Za merenje ove osobine
predloženi su različiti instrumenti koji su najčešće standardnog upitničkog formata.
Jedan od novijih instrumenata namenjenih merenju samopoštovanja jeste Skala
samodopadanja i lične efikasnosti (SLCS; Self-Liking/Self-Competence Scale). Ova skala
sadrži 20 tvrdnji sa uređenim petostepenim kategorijama odgovaranja. Stavke SLCS su
jednako balansirane po smeru manje ili veće izraženosti samopoštovanja. Instrument je
zasnovan na teorijskom dvodimenzionalnom modelu izvedenom prema rezultatima
primene konfirmatornog faktorsko-analitičkog modela merenja. U tom teorijskom
modelu pretpostavlja se da samopoštovanje čine dve komponente koje su definisane
kao samodopadanje i doživljaj lične kompetentnosti. U cilju inicijalne psihometrijske
provere SLCS je primenjena na prigodnom uzorku od 516 ispitanika oba pola (55%
ispitanica) i uzrasta od 14 do 19 godina. Tako generisani podaci poslužili su u analizama
internih metrijskih karakteristika stavki i podskala i strukture prostora merenja SLCS. Za
razliku od izvornih analiza na kojima počiva SLCS, u ovoj proveri faktorske valjanosti
prvo se pošlo od eksploratorne faktorske analize. U ekstrakciji su korišćeni postupci
glavnih komponenata i glavnih osovina, za određivanje broja značajnih dimenzija
konsultovana su tri kriterijuma, a u rotaciji kosouglo rešenje Promax. Stavke imaju
relativno visoke i usaglašene projekcije na prve glavne predmete merenja podskala.
Procene internih metrijskih karakteristika stavki i podskala SLCS su sasvim
zadovoljavajuće i slične procenama dobijenim u drugim proverama. Podskala
samodopadanja je nešto boljih svojstava (PSI1 = .94; ALPHA = .82; BETA = .82; H1 = .31;
H2 = .81) od skale lične kompetentnosti (PSI1 = .89; ALPHA = .78; BETA = .78; H1 = .26;
H2 = .75). Međutim, rezultati analize strukture prostora merenja SLCS su
nezadovoljavajući. Sva tri kriterijuma dosledno upućuju na trodimenzionalnu, a ne
dvodimenzionalnu strukturu. Takođe, ove dimenzije svojom sadržinom odražavaju pre
efekat metoda, dakle – da li su stavke različitog smera, nego smislenu psihološku
sadržinu koja je makar bliska pretpostavljenim komponentama samodopadanja i lične
efikasnosti. Ovakav nalaz navodi na sumnju da je dvodimenzionalni model
samopoštovanja, koji stoji iza SLCS, nalik čardaku koji lebdi u vazduhu bez čvrstog
empirijskog temelja.
Ključne reči: samopoštovanje, dvodimenzionalni model, faktorska analiza
154
ZAJEDNIČKA FAKTORSKA STRUKTURA DVE SKALE ZA MERENJE

SAMOPOŠTOVANJA
Aleksandar Vasić
Katedra za poslovnu psihologiju, Fakultet za pravne i poslovne studije dr Lazar Vrkatić,
Novi Sad
U cilju dodatne provere faktorske valjanosti Skale samodopadanja i lične efikasnosti

(SLCS; Self-Liking/Self-Competence Scale) obavljena je zajednička eksploratorna
faktorska analiza u kojoj su početne varijable, pored stavki SLCS, bile i stavke iz jednog
od najčešće korišćenih instrumenata u merenju samopoštovanja, Rosenbergove Skale
samopoštovanja (RSES; Rosenbeg Self-Esteem Scale). RSES sadrži 10 stavki koje su, kao i
stavke SLCS, sa uređenim petostepenim skalama odgovaranja i balansirane po smeru u
indikaciji izraženosti samopoštovanja. Podaci koji su korišćeni u ovoj analizi generisani
su primenom ovih instrumenata na prigodnom uzorku od 516 ispitanika oba pola (55%
ispitanica) i uzrasta od 14 do 19 godina. Provera zajedničke strukture prostora merenja
RSES i SLCS podrazumevala je postupke glavnih komponenata i glavnih osovina u
ekstrakciji, tri kriterijuma za određivanje broja značajnih dimenzija i kosouglo rešenje
Promax. Dok je konzervativni kriterijum jedinice ukazivao na šest, Cattellov kriterijum
osuline i modifikovana Hornova paralelna analiza usaglašeno su upućivali na zaključak o
postojanju tri značajne dimenzije unutar jedinstvenog prostora merenja definisanog sa
30 indikatora samopoštovanja. Stoga su detaljno pregledani rezultati u trofaktorskom i
šestofaktorskom rešenju i na osnovu toga je zaključeno da je jedino smisleno prvo,
jednostavnije rešenje. To je rešenje, takođe, usaglašeno i sa trofaktorskim rešenjem
koje je dobijeno analizom prostora merenja 20 stavki SLCS. Tri dimenzije, koje definišu
zajednički prostor merenja RSES i SLCS, razvrstavaju stavke ovih skala u zavisnosti od
toga da li su one formulisane u različitom smeru, a ne po teorijski očekivanim ili bar
psihološki smislenim sadržinama. Ovaj nalaz je još jedan razlog za sumnju u empirijsku
zasnovanost dvodimenzionalnog modela koji stoji iza SLCS. Dodatne provere ovakvih
sumnji valjalo bi zasnovati na lančanju modela merenja, odnosno na primeni
eksploratornog, ali i konfirmatornog faktorsko-analitičkog modela na kojem i počiva
SLCS. Ali, u tim dodatnim proverama trebalo bi uvažiti i rezultate ranijih domaćih
istraživanja u kojima su obavljene analize prostora merenja RSES. U tim istraživanjima
kao solidno empirijski zasnovan model merenja RSES bio je prosti, jednodimenzionalni
konfirmatorni faktorsko-analitički model sa koreliranim greškama.
Ključne reči: samopoštovanje, dimenzionalnost, faktorska analiza
155
FIZIOLOŠKE REAKCIJE I LAGANJE NA PSIHOLOŠKIM TESTOVIMA
Dag Kolarević
Kriminalisticko-policijska akademija, Beograd
Na Kriminalističko-policijskoj akademiji (KPA) u Beogradu izvršen je eksperiment sa

simuliranim zločinom (krađa novčanika) kako bi se sagledali različiti aspekti poligrafskih
ispitivanja. Između ostalog, rezultati poligrafskog testiranja dovedeni su u vezu sa
podacima sa psihološkog testiranja u svrhu profesionalne selekcije. Jedan od problema
tog eksperimentalnog istraživanja bio je odnos rezultata na testovima socijalne
poželjnosti i kontrolnog pitanja na poligrafskom testu koje glasi "Da li ste davali lažne
iskaze prilikom testiranja na prijemnom ispitu". Ovo istraživanje dobijeno je na uzorku
od 182 studenta KPA koji su nakon simulirane krađe bili podvrgnuti poligrafskom
testiranju (takozvani Test kontrolnih pitanja). Maksimalne vrednosti elektrodermalnog
odgovora, disanja i srčanog rada na pitanju o koje se odnosilo na laganje na prijemnom
ispitu dovedene su u vezu sa klasičnim testovima socijalne poželjnosti, a to su skale
Samoobmane i Ostavljanja utiska. Ove skale su sastavni deo Baterije testova HEDONICA
koja je napravljena za potrebe MUP Srbije. Ostali testovi na ovoj Bateriji obuhvataju
"velikih 5" dimenzija uz dimenzije impulsivnosti, amoralnosti i psihoticizma. Korelaciona
analiza (produkt-moment tehnika) pokazala je da u slučaju torakalnog disanja postoji
negativna korelacija sa Ostavljanjem utiska, dok abdominalno disanje negativno korelira
sa obe skale socijalne poželjnosti. Zanimljivo je da su slične korelacije zabeležene i u
slučaju reakcija na druga pitanja sa poligrafskog testa što govori o tome da se
tendencija socijalne poželjnosti ispoljava na sličan način kao prilikom psihološkog
testiranja – kroz korelaciju sa raznim testovima. U ovom istraživanju je uočena
generalna fiziološka napetost kao prateća pojava socijalne poželjnosti.
Ključne reči: poligraf, socijalna pozeljnost, laganje, fizioloske reakcije, testovi
156
8. Sekcija socijalne psihologije – IZBORI, ODLUKE, VREDNOSTI

Voditelj:
Marina Pavlović
RACIONALNI PRISTUP IZBORIMA: UTICAJ PERCEPCIJE REPREZENTATIVNE

FUNKCIJE SISTEMA I DISTINKTIVNOSTI IZBORNIH OPCIJA NA IZBORNU
IZLAZNOST34
Bojan Todosijević
Centar za politikološka istraživanja i javno mnenje, Institut društvenih nauka, Beograd
Zoran Pavlović
Odeljenje za psihologiju, Filozofski fakultet Univerzitet u Beogradu
Prema teorijama racionalnog izbora, osoba preduzima neku aktivnost kada očekivana
korist od nje premašuje cenu. Primenjeno na političko ponašanje, tj. izlazak na izbore,
to znači da građani da bi postali glasači treba da u ponuđenom izboru vide razlike u
očekivanoj koristi koje su dovoljno velike da bi ih motivisale na ulaganje napora da se
na izbore izađe. Da bi čin izlaska na izbore bio smislen, građani treba da veruju da
politički sistem omogućava dovoljno adekvatno predstavljanje interesa i stavova birača
u parlamentu. Jednako važno je i da građani veruju da među izbornim akterima, tj.
političkim partijama koje učestvuju na izborima postoje značajne razlike. Nepostojanje
razlika čini izbor irelevantnim. U ovom istraživanju se proveravaju navedene implikacije
teorije racionalnog izbora u vezi izborne izlaznosti na predsedničke i parlamentarne
izbore u Srbiji. Istraživanje je bazirano na podacima prikupljenim u okviru post-izbornog
istraživanja javnog mnenja sprovedenog nakon majskih parlamentarnih i predsedničkih
izbora 2012. godine. Podaci su prikupljeni anketiranjem slučajnog višestepenog uzorka
punoletnih građana Srbije (N=1568). percepcija reprezentativne fukcije sistema je
operacionalizovana sledećim pitanjem: "Ako razmislite o tome kako se izbori u Srbiji
odvijaju u praksi, koliko dobro izbori garantuju da će (narodni) poslanici zastupati
mišljenja birača: veoma dobro, donekle dobro, ne tako dobro ili nije uopšte dobro."
Percepcija razlika između izbornih aktera je utvrđena sledećim indikatorom: "Da li biste
rekli da je tokom izborne kampanje između različitih partija i kandidata bilo velikih
razlika, malih razlika ili uošte nije bilo razlika?" Rezultati analize pružaju podršku teoriji
racionalnog izbora. Pokazalo se da i uverenje u adekvatnost reprezentativne funkcije
političkog sistema, i uverenje u distinktivnost ponuđenih izbornih opcija pozitivno utiču
na verovatnoću izlaska na izbore.
34
Rad je nastao u okviru projekta III 47010, „Društvene transformacije u procesu evropskih integracija –
multidisciplinarni pristup", koji finansira Ministarstvo prosvete i nauke Republike Srbije.
157
Ključne reči: teorija racionalnog izbora, politički izbori, politička reprezentacija, Srbija
GRAĐANSKE VRLINE I POLITIČKA PARTICIPACIJA: UTICAJ NORMATIVNIH I

EVALUATIVNIH STAVOVA NA IZBORNU IZLAZNOST35
Bojan Todosijević
Zoran Pavlović
Sa normativnog stanovišta, za demokratski karakter političke zajednice od ključne je

važnosti da građani učestvuju na izborima. Činjenice, međutim, pokazuju da u
savremenim demokratskim društvima na izbore izlazi često samo nešto više od polovine
stanovništva sa pravom glasa. Među razlozima za izbornu apstinenciju literatura često
navodi neadekvatnost političke kulture, tj. nedostatak građanske svesti o važnosti
političkog angažovanja, uključujući izlazak na izbore. Sa druge strane, kao razlog se
često navodi i nezadovoljstvo građana funkcionisanjem političkog sistema, tj. negativna
evaluacija konkretnih političkih ishoda. U ovom radu se analizira relativni uticaj dvaju
navedenih grupa faktora na izbornu participaciju u Srbiji, u vezi parlamentarnih i
predsedničkih izbora u maju 2012. godine. Indikatori normativnog stava prema
političkoj participaciji uključuju varijable kao što su interesovanje za politiku, praćenje
izborne kampanje, vrednovanje demokratije kao političkog sistema, te osećaj političke
efikasnosti. Evaluativni faktori uključuju varijable kao što su procena učinka (prethodne)
vlade, zadovoljstvo funcionisanjem demokratije, te retrospektivna i prospektivna
ekonomska evaluacija. Istraživanje je bazirano na podacima prikupljenim u okviru post-
izbornog istraživanja javnog mnenja sprovedenog nakon majskih parlamentarnih i
predsedničkih izbora 2012. godine. Podaci su prikupljeni anketiranjem slučajnog
višestepenog uzorka punoletnih građana Srbije (N=1568). Rezultati analize ukazuju da
su obe grupe faktora važne za razumevanje izborne izlaznosti u Srbiji. Ipak, pokazalo se
da su normativni stavovi relativno uticajniji nego evaluativni, ukazujući tako na značaj
političke kulture za izbornu participaciju.
Ključne reči: izbori, participacija, politički stavovi, Srbija
35
Rad je nastao u okviru projekta III 47010, „Društvene transformacije u procesu evropskih integracija –
multidisciplinarni pristup", koji finansira Ministarstvo prosvete i nauke Republike Srbije.
158
“MALO LEVO, PA DESNO” – PROMENLJIVOST IDEOLOŠKIH POZICIJA

POLITIČKIH PARTIJA U IZBORNIM CIKLUSIMA OD 2000.GODINE36
Zoran Pavlović
Bojan Todosijević
Pojam ideologije se već duže vreme koristi u društvenim naukama. Mnogi politički
događaji su vođeni ili u njihovoj osnovi leži ideološke razlike između društvenih grupa,
političkih partija ili čak i država. Ideološke pozicije političkih partija na skali levo-desno
imaju veoma važnu ulogu u teoretisanju o različitim aspektima demokratskog procesa.
Za političke partije predstavlja široki konceptualni okvir za apstraktne političke agende
ali i dnevno-političke poteze. Za birače, s druge strane, dimenzija levica-desnica ima
izražen funkcionalni smisao, kao vid "prečice" u razumevanju političkog procesa i
donošenja adekvatne političke odluke. Predmet ovog rada je analiza pozicije političkih
partija na ideološkom kontinuumu levo-desno u šest izbornih ciklusa od 2000. do 2014.
godine. Analiza sadržaja predizbornih programa relevantnih političkih partija/koalicija
(koje su prešle cenzus na izborima), sprovedena u okviru Manifesto projekta
(komparativne kvantitativne analize sadržaja partijskih izbornih programa) čini glavnu
empirijsku osnovu rada. Pozicije političkih partija na ideološkom kontinuumu izvedene
iz predizbornih programa iskazane su indeksom koji predstavlja relativni odnos
procentualne zastupljenosti 13 "levičarkih" i 13 "desničarskih" kategorija u
predizbornom program (vrednosti od -1, levi pol, do +1, desni pol kontinuuma). Pored
toga, na osnovu podataka prikupljenih u postizbornoj studiji sprovedenoj neposredno
nakon izbora 2012. godine na reprezentativnom uzorku punoletnih građana Srbije
(N=1568), upoređene su procene birača relevantnih partija o poziciji partija na skali
levica-desnica (prosek procena na jedanaestostepnoj skali za svaku političku partiju) i
pozicije političke partije na ideološkom kontinuumu izvedene iz predizbornih programa.
Rezultati analize ukazuju na relativnu "nestabilnost" ideoloških pozicija istih političkih
partija kroz vreme; kod većine analiziranih političkih partija ne postoji dosledno
pozicioniranje na jednom polu ideološkog kontinuuma, već svojevrsni "cik-cak" profil ili
postepena i konstanta pomeranja s levog na desni, odnosno, desnog na levi pol
kontinuuma. Poređenje procena ideoloških pozicija dobijenih iz dva izvora – birača i
predizbornih programa, ukazuje, pored toga, na njihovu nesaglasnost. U zaključku se
ukazuje na potencijalne implikacije dobijenih nalaza za neke od vodećih modela
političkog ponašanja, pre svega racionalnog modela.
Ključne reči: levica-desnica, ideologija, politčke partije, Srbija
36
Rad je nastao u okviru projekta "Društvene transformacije u procesu evropskih integracija:
multidisciplinarni pristup" koji finansira Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja pod brojem 47010
159
MATERIJALIZAM, UPADLJIVA POTROŠNJA I KOMPULSIVNA KUPOVINA
Anja Mitić, Helena Lošonc, Veljko Đurić

Upadljivu potrošnju najčešće definišemo kao kupovinu i akumulaciju luksuznih

proizvoda sa namerom da istaknemo zavidan društveni status. Nizom istraživanja smo
empirijski utvrdili da je ovaj fenomen prisutan i kod bogatih i kod siromašnih potrošača,
i kod starijih i mlađih ispitanika, kao i njegovu povezanost sa različitim konstruktima.
Među konstruktima koji su značajni prediktori pozitivnog odnosa prema upadljivoj
potrošnji su: konformizam, vlast kao interpersonalna vrednost, dimenzije autoritarne
strukture ličnosti, socijalna anksioznost, makijavelizam, narcizam.
U ovom radu smo želeli da utvrdimo prirodu povezanosti tri oblika potrošačkog
ponašanja – upadljive potrošnje, materijalizma i kompulsivne kupovine. Materijalizam
se, za razliku od upadljive potrošnje, definiše kao važnost koju potrošač pridaje
materijalnim vrednostima. Kompulsivna kupovina je specifičan oblik zavisnosti od
kupovine koju odlikuje kupovina proizvoda koje sebi ne možemo da priuštimo, a bez
kojih nam se život čini besciljnim. Psihijatar Emil Krapelin je ovaj fenomen opisao kao
bolest zavisnosti nazvavši je oniomanijom. Prethodna istraživanja kompulsivne
kupovine su ukazala na to da je ona često u vezi sa drugim psihološkim i socijalno-
patološkim fenomenima poput poremećaja ishrane, poremećaja raspoloženja, traženja
senzacija, zloupotrebom psihoaktivnih supstanci i anksioznošću.
Ispitivanje je izvršeno na uzorku od 179 ispitanika – učenika srednjih škola u Subotici i
Senti. Višestrukom regresionom analizom smo ispitivali prediktivnu moć materijalizma i
upadljive potrošnje u odnosu na kompulsivnu kupovinu. Svaki od ovih fenomena
poseduje složenu latentnu strukturu, pa smo uzeli u obzir nekoliko statistički značajnih
prediktivnih modela. Rezultati ukazuju na to da su upadljiva potrošnja i materijalizam
značajni prediktori kompulsivnoj kupovini (F(6,172)=13.96, p<0.001, R2=0.42,
R2Korigovani=0.4). Posebno se izdvaja parcijalni doprinos prve komponente upadljive
potrošnje - Privlačnosti (β=0.33, t(178)=4.6, p<0.001). Ako posmatramo linearnu
povezanost svih konstrukata, faktor materijalizma nazvan Nagomilavanje ima najviši
koeficijent korelacije (r(177)=0.54, p<0.001). Osobe ženskog pola su sklonije
kompulsivnoj kupovini (MM=2.16, SD=0.74, MŽ=2.38, SD=0.63, t(178)=2.05, p=0.04).
Rezultati istraživanja nam pomažu da razumemo kompulsivnu kupovinu. U središte
ovog fenomena sada možemo postaviti stav o vrednosti posedovanja materijalne
imovine kao osnovnog sredstva za sticanje ugleda i uspeha u životu. Osobe sklone
kompulsivnoj kupovini su orijentisane ka neprestanoj „kupovini“ idealizovene slike o
sebi.
Ključne reči: upadljiva potrošnja, materijalizam, kompulsivna kupovina
160
UTICAJ FIRMIRANE ODEĆE NA FORMIRANJE PRVOG UTISKA O OSOBI
Anja Mitić
Ivana Petrović
Filozofski Fakultet Univerziteta u Beogradu
Sviđalo nam se to ili ne, odeća koju nosimo utiče na to kako će nas drugi percipirati. Čak
i detalji, poput logotipa prestižnog brenda na majici, mogu doprineti da nas drugi
percipiraju kao uspešnije, kompetentnije ili privlačnije. Ove tvrdnje potkrepljuju i
rezultati nedavno sprovedenog eksperimentalnog istraživanja o uticaju upadljive
potrošnje na utisak koji formiramo o osobi koju prvi put vidimo. Nas je interesovalo da
li i kako utiču logotipi skupih brendova na odeći na percepciju osobe koja je nosi. Kako
bismo to ispitali, sproveli smo mali eksperiment u kome su učestvovali studenti prve
godine Fakulteta za pravne i poslovne studije dr Lazar Vrkatić u Novom Sadu. Šesdeset
ispitanika je randomizirano u dve grupe, a zadatak im je bio da procene na
sedmostepenoj skali odabrane karakteristike osobe koju vide na fotografiji. Obe grupe
su procenjivale po petnaest karakteristika istih osoba, samo što je jedna grupa dobila
fotografije na kojoj je digitalno izmenjena majica koju osoba nosi. Na majice je digitalno
„prilepljen" logotip brenda koji mladi percipiraju kao luksuzan (skup), što su u ovom
slučaju bili: Lacoste, Ralph Lauren ili Tommy Hilfiger. Radi kontrole, obe grupe su
procenjivale i par neutralnih fotografija. Rezultati su potvrdili postojanje statistički
značajnih razlika na trinaest od petnaest odabranih karakteristika: Privlačnost bez
logotipa (M1=4.17, SD1=1.72) i privlačnost sa logotipom (M2=6.03, SD2=1.42),
t(58)=4.57, p=0.01; zatim Lepota (M1=4.43, SD1=1.85; M2=6.13, SD2=1.2), t(58)=4.23,
p=0.01; Druželjubivost t=3.74, p=0.01; Iskrenost t=3.13, p=0.01; Uspeh t=3.27, p=0.02;
Poštovanje t=3.74, p=0.01; Zanimljivost (koliko je osoba zanimljiva) t=2.9, p=0.01;
Popularnost t=4.58, p=0.01; Bogatstvo t=2.38, p=0.02; Obrazovanje t=2.62, p=0.01;
Samouverenost t=4.11, p=0.01; Sposobnost t=2.07, p=0.04; Moć t=3.34, p=001.
Karakteristike kod kojih razlike nisu bile statistički značajne su Pamet i Pouzdanost.
Druga, kontrolna fotografija koja je bila ista za obe grupe, očekivano nije pokazala
statistički značajnu razliku između grupa. Očekivali smo da pozitivno percipiranje
statusa „bolje obučene" osobe povlači sa sobom i pozitivniju percepciju drugih
karakteristika, kao što su privlačnost ili obrazovanje. Međutim, u ovom eksperimentu
smo varirali samo detalj na majicama (istaknut brend ili nebrendirana majica), što
zastrašujuće govori u prilog snazi ovog vida simboličke komunikacije. Očekujemo
rezultate budućih istraživanja na ovu temu.
Ključne reči: upadljiva potrošnja, firmirana odeća, brend, prvi utisak
161
POVEZANOST PARASOCIJALNIH ODNOSA I SOCIJALNE KOMPETENCIJE KOD

UČENIKA SREDNJIH ŠKOLA
Natalija Vukadinović
Fakultet pravne i poslovne studije dr Lazar Vrkatić, Novi Sad
Uvođenje novog medija (TV), dolazi do značajnog siromaštva društvenog života, a zatim
i do tendencija ljudi, da na medijske figure reaguju kao da su stvarne, realno prisutne
osobe. Taj pojam nazivamo parasocijalnim odnosima. Sa druge strane kompeticija kao
veoma čest vid odnosa prema ljudima, predstavlja situacije, kada jedan od učesnika
ostvari svoj cilj, ostali ne mogu da postignu svoje ciljeve, jedan je od izazivača konflikata
i ako se trajno ukoreni kod pojedinaca, kao glavni izvor ponašanja, postaje šetetna i za
pojedinca i za međuljudske odnose. Problem istraživanja razmatra da li postoji
povezanost određenih dimenzija socijalne kompeticije i odnosa prema Novaku
Đokoviću, kao reprezentu parasocijalnih odnosa. Uzorak ispitanika obuhvatio je 217
prigodno odabranih učenika srednjih škola u Novom Sadu. Obuhvaćene su četiri godine
školovanja i tri različite srednje škole. Ispitanici ženskog pola, statistički značajno više
vrednuju ajteme koji se tiču dimenzije ''Građenje koalicija'' od ispitanika muškog pola, a
objašnjenje možemo pronaći u evolucionim teorijama, prema kojima žene imaju
pozitivnija uverenja o ljudskoj prirodi i manje su usmerene na intraseksualnu
kompeticiju, pa samim tim i više vrednuju građenje koalicija. Pearsonovim koeficientom
linearne korelacije, ustanovljena je, iako statistički značajna, vrlo niska povezanost
parasocijalnih odnosa i dimenzija socijalne kompeticije ''Dominantno liderstvo'' i
''Bezobzirna samopromocija''. Takođe, statistički značajna povezanost se javlja i između
dimenzija socijalne kompeticije ''Dominantno liderstvo'' i ''Stvaranje koalicija'' i između
dimenzija socijalne kompeticije ''Dominantno liderstvo'' i ''Bezobzirna samopromocija'',
svakako očekivano, jer te dve dimenzije i predstavljaju dva najsličnija pojma u
celokupnom radu. Možemo pretpostaviti da osobe koje streme ka liderskim položajima,
i to, na dominantan, asertivan i samopouzdan način, a još uvek nisu u potpunosti
formirane kao ličnosti, što je slučaj sa učenicima srednjih škola, ali i svakako pod
uticajem medija smatraju da se liderstvo iskazuje kao lično unapređenje uz korišćenje
svih dostupnih sredstava, uključujući prevare, nelojalnost i nepoštovanje moralnih
kanona.
Ključne reči: parasocijalni odnosi, socijalna kompeticija, srednjoškolci
162
9. Sekcija kliničke psihologije – STRESNI DOGAĐAJI I

MEHANIZMI PREVLADAVANJA
Voditelji:
Miroslav Krstić
BROJ STRESNIH DOGAĐAJA KAO PREDIKTOR UPOTREBE MEHANIZAMA

PREVLADAVANJA STRESA KOD STARIJIH ODRASLIH OSOBA
Marija Drapšin, Duška Ružin, Marija Zotović

S obzirom na to da sa starenjem kapaciteti za prevladavanje stresa starijih odraslih

osoba mogu postati slabiji, porast broja stresnih događaja mogao bi doprineti njihovoj
manjoj adaptibilnosti i većoj ranjivosti. Rezultati istraživanja u pogledu prevladavanja
stresa kod starijih odraslih osoba su kontradiktorni. Neke studije pokazuju da starije
odrasle osobe više koriste pasivno-zavisne i izbegavajuće strategije prevladavanja, u
odnosu na mlađe, dok druge studije pokazuju da starije odrasle osobe više koriste
strategije usmerene na rešavanje problema, a manje izbegavajuće. Cilj ovog istraživanja
je provera mogućnosti predviđanja upotrebe mehanizama prevladavanja kod starijih
odraslih osoba na osnovu broja doživljenih stresnih događaja.
U istraživanju je učestvovalo 109 ispitanika (18 muških i 91 ženskih), starosti od 65 do
83 godine (AS = 72.53; SD = 5.19), sa teritorije Srbije. Ispitanici su približno upareni po
polu, starosti, nivou obrazovanja i mestu stanovanja. Korišćen je instrument Indikator
Strategija Prevladavanja, kojim se ispituju tri dimenzije prevladavanja: rešavanje
problema, traženje socijalne podrške, i izbegavanje. Prmenjen je i Inventar stresnih
događaja, konstruisan za potrebe istraživanja, koji obuhvata 27 stresnih događaja
karakterističnih za populaciju starijih odraslih osoba. Inventarom je identifikovan broj
doživljenih stresnih događaja.
Sprovođenjem tri zasebne regresione analize dobijen je značajan regresiotni model
između broja stresnih događaja i mehanizma traženja podrške (R= .227, F (1, 105) =
5.678, p < .05), dok ostali regresioni modeli nisu značajni. Dobijeni rezultati sugerišu da
starije odrasle osobe sa doživljavanjem većeg broja stresnih događaja manje koriste
mehanizam prevladavanja putem traženja podrške. Objašnjenje ovog nalaza bi moglo
biti da se starije odrasle osobe više okreću sebi i povlače u sebe, što je jedna od
karakteristika razvojnog stadijuma ove populacije.
Istraživanje je sprovedeno u okviru projekta “Efekti egzistencijalne nesigurnosti na
pojedinca i porodicu u Srbiji” koji finansira Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog
razvoja Republike Srbije (ON179022).
163
KOJI HRONIČNI STRESNI DOGAĐAJI PRAVE RAZLIKU U SUBJEKTIVNOM

ZADOVOLJSTVU ŽIVOTOM KOD STARIH ODRASLIH OSOBA? 37
Duška Ružin, Marija Drapšin, Marija Zotović

Iako istraživanja pokazuju da starije odrasle osobe doživljavaju manji broj hroničnih
stresnih događaja nego mlađe starosne grupe, oni doživljavaju najviše stresora koji se
tiču socijalnih interakcija, posebno sa bliskim osobama. Isti autori navode da su u opštoj
populaciji upravo ovi stresori odgovorni za najveći nivo distresa. Cilj ovog istraživanja je
ispitivanje razlika u proceni nivoa zadovoljstva životom kod starijih odraslih osoba koje
doživljavaju ili ne doživljavaju hronične stresne događaje relevantne za njihovo starosno
doba. Pretpostavka je da će se značajne razike pojaviti na događajima koji se tiču
socijalne interakcije i to tako da će osobe koje ih doživljavaju imati manji nivo
zadovoljstva životom.
U istraživanju je učestvovalo 109 ispitanika (18 muških i 91 ženskih), starosti od 65 do
83 godine (AS = 72.53; SD = 5.19), sa teritorije Srbije. Ispitanici su približno upareni po
polu, starosti, nivou obrazovanja i mestu stanovanja. Primenjena je Skala zadovoljstva
životom od 5 stavki, kojom se procenjuje kognitivna komponenta subjektivnog
blagostanja. Nakon faktorske analize, na osnovu Scree kriterijuma dobijena je
jednofaktorska struktura (glavna komponenta objašnjava 56.62% varijanse). Prmenjen
je i Upitnik o stresnim događajima, konstruisan za potrebe ovog istraživanja, pomoću
kog su identifikovani doživljeni hronični stresni događaji (16 relevantnih događaja).
Prema normama za upitnik SWLS, prosečan skor ispitanika ukazuje na to da su “malo
nezadovoljni” (AS = 17.83, SD = 4.36). Jednosmernom analizom varijanse dobijene su
značajne razlike u zadovoljstvu životom u zavisnosti od toga jesu li, ili nisu doživljeni
sledeći događaji: svađe sa partnerom (F = 6.76, p < .05), svađe sa decom (F = 5.13, p <
.05), svađe među decom (F = 6. 28, p < .05), konflikti s rodbinom (F = 6.02, p < .05),
usamljenost (F = 7.18, p < .01) i finansijska zavisnost (F = 6.63, p < .05).
Ono što je zajedničko navedenim događajima jeste da su negativni oblici ili nedostatak
socijalne interakcije, koji se uglavnom odnose na članove porodice. Finansijska
zavisnost je posledica doživljavanja gubitaka koja osobu postavlja u neravnopravnu
poziciju u interakciji sa bliskim osobama, što negativno utiče na doživljaj odnosa sa
bližnjima. Ovi rezultati su u skladu sa ranije dobijenim nalazima o uticaju hroničnih
stresora koji se tiču socijalne interakcije na subjektivnu procenu blagostanja.
Ključne reči: stari odrasli, hronični stresni događaji, zadovoljstvo životom
37
Rad je nastao u okviru projekta "Efekti egzistencijalne nesigurnosti na pojedinca i porodicu u Srbiji" koji
finansira Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije (ON179022)
164
POVEZANOST FUNKCIONALNOG STANJA I DEPRESIVNOSTI KOD PACIJENATA

STARIJE ŽIVOTNE DOBI NAKON MOŽDANOG UDARA
Lena Topić Arambašić

Olja Haneš
Moždani udar predstavlja rapidni gubitak moždanih funkcija nastao zbog poremećaja
dotoka krvi u mozak. Povezan je sa visokom stopom smrtnog ishoda, kod dvije trećine
pacijenata koji su doživjeli moždani udar zaostaje različit stepen neurološkog deficita, a
trećina pacijenata trajno je onesposobljena i potpuno je zavisna od tuđe pomoći.
Depresivnost se u dosadašnjim istraživanjima pokazala čestom komplikacijom
moždanog udara. Postoje brojna tumačenja nastanka depresivnosti nakon moždanog
udara, te tako različiti autori kao prediktore pominju lokalizaciju, veličina lezije, godine,
pol. Cilj našeg istraživanja je ispitati uticaj funkcionalnog stanja na prisustvo
depresivnosti kod osoba starije životne dobi nakon moždanog udara. Funkcionalno
stanje predstavlja sposobnost pojedinca da obavlja uobičajene dnevne aktivnosti a
procjenjuje se Bartel testom. Bartel test je instrument koji kroz deset aktivnosti
svakodnevnog života ocjenjuje stepen zavisnosti pacijenta od pomoći i njege drugog
lica, a podrazumijeva tri kategorije zavisnosti. Za procjenu depresivnosti koristili smo
gerijatrijsku skalu depresivnosti (GDS). Uzorak čini 30 ispitanika starije životne dobi (od
66-80 god.), oba pola (M-16;Ž-14), koji su nakon moždanog udara rehabilitovani u
Zavodu za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. Rezultati ukazuju da postoji statistčki
značajna negativna korelacija srednjeg intenziteta između Bartel indeksa i skora na
GSD-a (r -,459*, p 0,011). Kod sociodemografskih karakteristika nisu registrovane
statistički značajne razlike. Ipak, kod Bartel indeksa su prosječne vrijednosti prilično
različite za muškarce i žene. Prosjek za muškarce spada u kategoriju djelimične
zavisnosti, a za žene potpune zavisnosti. Starost ispitanika nije u značajnoj vezi sa Bartel
indeksom i skorom na GSD-u.
Ključne reči: funkcionalno stanje, depresivnost, starija životna dob, moždani udar
PSIHOLOŠKA FLEKSIBILNOST U KONTEKSTU REFORMULISANE GREJOVE

TEORIJE – PSIHOLOŠKA I/ILI BIOLOŠKA VULNERABILNOST ZA DEPRESIVNOST,
ANKSIOZNOST I STRES
Marija Volarov, Vinka Žunić, Vanja Bogičević, Ljiljana Mihić

Cilj ovog istraživanja je 1) provera prediktivne moći dimenzija Grejove reformulisane

teorije osetljivosti na potkrepljenje za simptome depresivnosti, anksioznosti i stresa,
kao mere biološke vulnerabilnosti i 2) da li postoji nezavisan prediktivan doprinos
Psihološke nefleksibilnosti (PNF), kao mere kognitivne vulnerabilnosti. Psihološka
165
fleksibilnost (PF) je konstrukt koji se odnosi na sposobnost osobe da bude u kontaktu sa

sadašnjim trenutkom i da integriše osećanja i misli od kojih je on sačinjen, bez obzira na
njihovu valencu, kao i sposobnost adaptivnog odgovora na fluktuirajuće zahteve
sredine. Uzorak je činilo 386 ispitanika iz nekliničke populacije (AS = 27.13, SD = 8.99)
od kojih je 76.4% ženskog pola. Korišćeni instrumenti su Upitnik za procenu osetljivosti
na potkrepljenje sa subskalama Bihejvioralna inhibicija (BIS; α = .80), Bihejvioralna
aktivacija (BAS; α = .71), Bežanje (α = 0.62), Borba (α = 0.81) i Blokiranje (α = 0.77),
Skala depresivnosti, anksioznosti i stresa za čije subskale pouzdanost iznosi redom: α =
0.89, α = 0.88 i α = 0.88 i Upitnik prihvatanja i akcije (α = 0.90) kao mera PF. Sa ciljem da
se odgovori na istraživačko pitanje, korišćene su hijerarhijske regresije. Usled
komorbidnosti, u prvom koraku su kontrolisane grupe simptoma koje nisu uzete za
kriterijumi; u naredna tri koraka su uneti (redom) BIS, BAS, BBB i na kraju mera PF.
Logika ovakvog redosleda počiva na tome što su biološki mehanizmi evolutivno stariji
od PF koja se javlja kasnije kao izvesna kognitivna nadgradnja na postojeću biologiju.
Kontrolišući doprinos simptoma anksioznosti i stresa, značajni prediktori depresivnih
simptoma su bili BIS (β = .120, p = .003) i PNF (β = .489, p = .000). Značajni prediktori
anksioznih simptoma, nakon doprinosa depresivnosti i stresa, su takođe bili BIS (β = .10,
p = .015) i PNF (β = .118, p = .048). U predviđanju simptoma stresa značajnu ulogu, sem
simptoma depresije i anksioznosti, su imali BIS (β = .141, p = .003) i borba (β = .144, p =
.000). U skladu sa Grejovom reformulisanom teorijom, BIS sistem je u osnovi simptoma
depresivnosti, anksioznosti i stresa. Iako je prediktivna moć relativno mala, moglo bi se
pretpostaviti da bi njegov doprinos bio značajniji na kliničkom uzorku. Iako su
prethodna istraživanja ukazivala na vezu sistema blokiranja i fiziološke komponente
anksioznosti, naši podaci nisu potvrdili tu vezu, ali je uočljiva tendencija ka značajnosti.
PNF je u literaturi predstavljan kao transdijagnostički konstrukt koji je bitan za nastanak
različite psihopatologije. Naši podaci ukazuju da je PNF značajan prediktor simptoma D,
A, ali ne i S. Kako se skala stresa u velikoj meri poklapa sa Negativnim afektivitetom, nije
iznenađujuće što su samo BIS i Borba bili njegovi značajni prediktori. Sistem Borbe je
očigledno u vezi sa aspektima stresa koji se tiču agitiranosti i aktivne intruzivne reakcije
na stresore Borbom. Dobijeni rezultati su u skladu sa ranijim istraživanjima i govore o
značajnom, nezavisnom doprinosu biološke i psihološke vulnerabilnosti za poremećaje.
Ključne reči: Psihološka fleksibilnost, Teorija osetljivosti na potkrepljenje, depresivnost,

anksioznost, stres
166
NEUROKOGNITIVNI I ONTOGENETSKI ČINIOCI INSTRUMENTALNOG I

IMPULSIVNOG OBLIKA AGRESIVNOSTI
Peđa Miladinović
Sad
Sonja Miladinović, Vesna Radulović
Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Školska uprava, Novi Sad
Zorica Knežević
Sad
Brojne neuromorfološke studije i studije neuroodslikavanja ukazuju na abnormalnosti u

formi i funkcionisanju centralnog nervnog sistema kod pojedinaca sa istorijom
nasilničkog ponašanja koji uzrokuju defekte mnogih kognitivnih procesa.
Najzastupljeniji je model koji razlikuje instrumentalnu agresivnost koju odlikuje
planiranje agresivnog akta koji je usmeren ka sticanju materijalne ili statusne dobiti i
impulsivnu agresivnost koju odlikuje viši stepen pobuđenosti, spontano i afektivno
agresivno reagovanje na percipiranu pretnju sa kraćim periodom latencije. Hronično
ispoljavanje ovih oblika agresivnosti uočljivo je kod pojedinaca sa poremećajima
ličnosti. Nalazi ukazuju da je posebno kod ovih poremećaja uočljiva slaba efikasnost
negativno potkrepljujućih metoda u učenju (uzrokovana deformacijom veza amigdale i
hipokampusa), izostanak saosećanja i osećanja krivice (uzrokovana defektima
orbitofrontalnog korteksa i amigdale i njihovih veza), teškoće u procesuiranju ličnog i
tuđeg osećanja straha (uzrokovano redukcijom sive materije amigdale i
orbitofrontalnog korteksa), nekompatibilno moralno rezonovanje i nemoralno
ponašanje u smislu da su pojedinci sa oštećenim orbitofrontalnim korteksom i pored
očuvanog procesa evaluacije socijalnih principa skloni olako da ih prekrše, niski prag
tolerancije na frustracije zbog čega su impulsivni ispadi učestaliji i slaba kontrola
negativnog afekta. Prema Berkovitzovoj neoasocijanističkoj teoriji ovo je glavni činioc
koji intenzivira agresivni akt. Smatra se da poremećaji frontalnog režnja generalno
oblikuju impulsivni tip agresivnosti obzirom da je jedna od glavni funkcija ove strukture
i supresija dinamskih pulzija i kontrola emocija koje produkuju subkortikalne strukture
poput amigdale i hipotalamusa. Tehnikama neuroodslikavanja, uočeno je da pojedinci
koji su pretrpeli rane stresore poput razvoda roditelja, zlostavljanja i roditeljskog
zanemarivanja imaju upravo redukovanu belu i sivu moždanu masu u regijama
prefrontalnog korteksa, hipokampusu i amigdali. Cilj ovog rada jeste da pobroji
najkonzistentnije dokaze o neurološkim činiocima i da kroz bio-socijalnu paradigmu
ukaže na socijalne činioce koji utiču na razvoj nervnog sistema i agresivnost. Cilj je i da
se podstakne pronalaženju bioloških diskriminanti koje bi naglasile različitu
funkcionalnu lokalizaciju impulsivnog i instrumentalnog oblika agresivnosti koje bi
olakšale proces dijagnostifikovanja.
167
Ključne reči: agresivnost, kognitivni procesi, orbitofrontalni režanj, amigdala
SOMATSKO ISKUSTVO I LEČENJE TRAUMA
Jelena Marković
Holistička savetnica & SE - Trauma Healing terapeut
Somatsko iskustvo i lečenje trauma je uspešan terapijski pristup koji je još uvek
nedovoljno poznat u Srbiji i regionu. Fokus ovog terapijskog pristupa pri radu sa
klijentima nije primarno na sadržaju, već se radi sa telom i senzacijama u telu, što
klijentu pomaže da bude ‘’sada i ovde.’’ Takođe, ova terapija pomaže da se ojača
sopstveni potencijal za rešavanje problema prouzrokovanih stresom ili traumom i
pomaže nam da se orijentišemo na pozitivne aspekte u nama samima i oko nas i da
gradimo nove odgovore na životne situacije.
Somatsko iskustvo i lečenje trauma (Somatic Experience and Trauma Healing) je
terapijski pristup koji je razvio Dr. Peter A. Levine početkom devedesetih godina prošlog
veka. Pristup je zasnovao na izučavanju fiziologije i psihologije stresa kao i na 45 godina
kliničke prakse. Tokom svog radaPeter Levine je izučavao efekte stresa na nervni sistem
i na telo, kao i nastanak trauma.
Trauma nastaje kao posledica akumuliranog stresa i kontinuirane izloženosti stresu i/ili
kada osoba doživljava situaciju koja je životno ugrožavajuća. U ovakvim situacijama
smanjuje se rezilijentnost i mogućnost osobe da funkcioniše lako i u punom kapacitetu.
Trauma može biti posledica velikog broja različitih situacija kao što su: kontinuirana
izloženost strahu i anksioznosti, konfliktima i akumuliranom stresu, životni gubici,
posledica neadekvatnog afektivnog vezivanja u ranim godinama života, trauma
prouzrokovana rođenjem, saobraćajne nesreće, prirodne katastrofe, ratovi, invazivni
medicinski zahvati, emocionalno, seksualno i fizičko zlostavljanje.
Trauma nije prouzrokovana samim događajem kome je pojedinac izloženi zbog toga ista
situacija ne dovodi nužno do istog odgovora kod svakog pojedinca. Trauma se razvija
onog trenutka kada telo, psiha i nervni sistem pojedinca nisu u stanju da prerade
određeni događaj, jer se iskustvo događa neočekivano, suviše brzo ili se stresni događaji
javljaju u nizu.
Somatic experience (SE) je psihobiološka terapijska tehnika za rešavanje simptoma
trauma i za oslobađanje od hroničnog stresa. Ovaj pristup posmatra stres i traume kao
normalan deo života i naspurot nekim gledištima koja podrazumevaju da su efekti
stresa i traume ireverzibilni, somatsko iskustvo ističe da telo i naš um mogu da se izbore
sa intenzivnim i ekstremnim iskustvima.
Ova terapija pomaže da se reše ova psihološki fiksirana stanja, tako što terapeut
postepeno vodi klijenta ka razvoju veće tolerancije na neprijatne i teške senzacije u telu
i potisnute emocije. Terapija pomaže da se oslobodi energija u telu kako bi se uticalo na
uzroke simptoma trauma i stresa.
168
Ključne reči: somatsko iskustvo, lečenje trauma
PSIHOLOG KAO DEO UŽEG TIMA ZA PALIJATIVNO ZBRINJAVANJE
Petar Jeknić
Državni Univerzitet u Novom Pazaru, Departman biomedicinskih nauka, master
program Palijativna medicina
Palijativno zbrinjavanje je, kao pojam i filosofija, u široj primeni tek od sredine 20. veka.
Svetska zdravstvena organizacija definiše palijativno zbrinjavanje kao „pristup kojim se
poboljšava kvalitet života pacijenata suočenih sa neizlečivom bolešću, kao i njihovih
porodica, kroz prevenciju i olakšavanje patnji putem ranog otkrivanja i besprekorne
procene i lečenja bola i drugih simptoma bolesti – fizičkih, psihosocijalnih i duhovnih."
(WHO, 2002.) Shvatanje palijativnog zbrinjavanja doživelo je promenu tokom vremena.
U početku je bilo sinonim za „brigu prema umirućem", kako bi se mogla prevesti
engleska složenica „end-of-life care". Danas je palijativno zbrinjavanje sinonim za brigu
koja traje tokom čitavog perioda borbe protiv bolesti koja ugrožava život, od dijagnoze
do smrti, a zatim i do kraja perioda žalovanja. (Saskia Jünger et al., 2010.) Izraz „bolest
koja ugroava život" odnosi se na pacijente sa aktivnom, progresivnom, uznapredovalom
bolešću za koje je prognoza ograničena. Osnovni tim u sistemu palijativnog zbrinjavanja
koji nastaje u Srbiji čine pacijent, porodica, lekar i medicinska sestra. Po sadašnjem
shvatanju tima u palijativnom zbrinjavanju, pošireni tim čine psiholog, socijalni radnik,
duhovnik, fizioterapeut, lekari drugih specijalnosti, farmaceut, administrativni radnik i
svi drugi koji mogu da pomognu u ostvarivanju ciljeva palijativnog zbrinjavanja.
Međutim, uloga psihologa u palijativnom zbrinjavanju nije definisana, bez obzira da li je
reč o osnovnom ili proširenom timu. U nedostatku jasno definisanih organizacionih i
obrazovnih pretpostavki, kompetencija unutar tima i sistema podrške, druge struke
zauzimaju ulogu koja pripada psiholozima. Odgovornost leži na psiholozima. U članku
„Roles for Psychologists in End-of-Life Care" Američkog udruženja psihologa iz 2000.
godine, stoji: „... čini se prikladnim zaključiti da je psihologija generalno zakasnila sa
profesionalnom diskusijom na uopštenu end-of-life temu kao i ulozi u slučajevima
asistiranog samoubistva. Iako su neki psiholozi dali važan doprinos ovim poljima,
postoje mali dokazi da je psihologija uopšte, kao disciplina, prepoznata kao važna oblast
za end-of-life pitanja i da zaslužuje da se za nju posveti vreme i profesionalna pažnja."
(Judith R. Gordon et al, 2000.) Ovo izjava u potpunosti odgovara aktuelnom trenutku u
kojem se psihološka struka u Srbiji nalazi danas. Psiholozi imaju priliku da postojeći
nedostatak isprave.
Ključne reči: palijativno zbrinjavanje, kompetencije psihologa, tim
169
10. POSTER SEKCIJA
AGRESIVNOST I SKUP ŽIVOTNIH TEMA NEUROTICIZMA KOD STUDENATA38
Jelena Ašanin, Jelena Maksimović, Milica Ognjanović

Filozofski fakultet, NIš
U ovom radu ispitivana je povezanost različitih subdimenzija agresivnosti (verbalna

manifestna, fizička manifestna, indirektna, verbalna latentna, fizička latentna) sa
skupom životnih tema Neuroticizma (strah i nesigurnost, osećaj krivice, apercepcija
stresa) kod studenata različitih fakulteta Univerziteta u Nišu. Uzorak je prigodan i čini ga
489 studenata, a od toga 191 (39,5%) ispitanik muškog i 293 (60,5%) ispitanika ženskog
pola. Ispitanici su studenti sledećih fakulteta: Filozofski, Medicinski, Prirodno-
matematički, Elektronski i Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja. Korišćeni su sledeći
istrumenti: Upitnik agresivnosti (A-87) i Inventar personalnih stavova (IPS/110).
Dobijeni rezultati pokazuju da je skup životnih tema Neuroticizam statistički značajno
povezan sa svim dimenzijama agresivnosti, izuzev povezanosti apercepcije stresa i
verbalno manifestne agresivnosti koja se nije pokazala statistički značajnom.
Najizraženije korelacije postoje između indirektne agresivnosti i životne teme strah i
nesigurnost (r=.328, p<.01), osećanja krivice (r=.310, p<.01) i apercepcije stresa (r=207,
p<.01). Kod muškaraca se pokazalo da najintenzivnije korelacije postoje između životne
teme osećanje krivice i svih subdimenzija agresivnosti; najizraženija je korelacija sa
verbalno latentnom agresivnošću (r=.452, p<.01). Međutim, kod žena najintenzivnije
korelacije postoje između životne teme strah i nesigurnost i svih subdimenzija
agresivnosti; najizraženija je korelacija sa indirektnom agresivnošću (r=.293, p<.01). U
pogledu razlika među studentima različitih fakulteta, pokazalo se da na dimenziji
verbalno latentne agresivnosti studenti Filozofskog fakulteta ostvaruju najviše skorove,
dok na dimenziji fizički latentne agresivnosti studenti Fakulteta sporta i fizičkog
vaspitanja ostvaruju najviše skorove. Studenti Prirodno-matematičkog fakulteta na
prethodno pomenutim varijablama ostvaruju najniže skorove. Dalje, na životnoj temi
apercepcija stresa studenti Medicinskog fakulteta ostvaruju najviše skorove, dok
studenti Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja ostvaruju najniže skorove. Osobe sa
visokim stepenom neuroticizma imaju nizak prag osetljivosti na situacije koje
percipiraju kao ugrožavajuće, samim tim njihove reakcije biće intenzivnije i burnije,
ponekad i agresivne, kao znak nemoći da se na zreo način suprotstave situacijama koje
percipiraju kao stresne.
38
Istraživanje je sprovedeno u okviru Psiholokog savetovališta za studente u Nišu koje funkcioniše u sklopu
Studentskog kulturnog centra Niš
170
AKTUELNI PROBLEMI SREDNJOŠKOLACA BIJELJINE
Snježana Kašiković, Marjana Đorđić , Jelena Jovanović

Fakultet za psihologiju Univerziteta "Bijeljina"
Psihološko savjetovalište za mlade Univerziteta „Bijeljina“ je u okviru šire istraživačke

studije kontinuiranog praćenja stanja mentalnog zdravlja mladih, sprovelo istraživanje
na završnim godinama srednjoškolske populacije Bijeljine. Cilj istraživanja je bio
ispitivanje potreba, psiholoških problema i različitih aspekata mentalnog zdravlja
srednjoškolaca (anksioznost, agresivnost, opšte zadovoljstvo životom, globalno
samopoštovanje), kao i veze pomenutih varijabli sa pojedinim sociodemografskim
karakteristikama. Ispitivanjem je obuhvaćen uzorak od 1023 učenika završnih razreda
srednjih škola u Bijeljini (Gimnazije, Poljoprivredne i medicinske, Tehničke i Ekonomske
škole). Korišćeni instrumenti: Upitnik potreba za korišćenje usluga Psihološkog
savjetovališta za mlade načinjen za potrebe ovog istraživanja, Bekova skala anksioznosti
– Beck Anxiety Inventory (BAI), Skala agresivnosti (Buss & Perry, 1992), Rozembergova
skala samopoštovanja (Todorović, 2005) i Skala opšteg zadovoljstva životom (Penezić,
2000). Od tehnika za obradu podataka korišćene su tehnike deskriptivne statistike
(aritmetičke sredine, standardne devijacije), kao i tehnike statistike zaključivanja (t-test
značajnosti razlika i Pirsonov koeficijent korelacije). Rezultati pokazuju prilično
ujednačenu distribuciju odgovora kada su u pitanju pojedini problemi mladih (u
porodičnim, partnerskim, odnosima, problemi u učenju, u socijalnim odnosima) i da je
nivo potreba za psihološkom pomoći za sve vrste navedenih problema na približno
prosječnom nivou ( od 2,69 do 3,18 na skali od 1 do 5). Rezultati pokazuju da je
prosječni nivo izraženosti anksioznosti (M=20.23, SD=12.75) kod ispitivanih
srednjoškolaca umerenog intenziteta, ali ipak klinički značajan (prema kriterijumima
koje daje Lam, 2005). Anksioznost je statistički značajno pozitivno povezana sa
ukupnom agresivnošću srednjoškolaca (r=0.315, p<0.01). Pokazalo se da postoji
statistički značajna razlika u nivou izraženosti anksioznosti s obzirom na pol ispitanika
(t=5.131, df=368, p<0.01), pri čemu se kod ženskih ispitanika potvrdio veći nivo
izraženosti anksioznosti u odnosu na muške ispitanike. Takođe, u istom pravcu se
pokazao i rezultat vezan za pojedine aspekte agresivnosti: bes (t=2.806, df=368, p<0.05)
i neprijateljstvo (t=2.223, df=368, p<0.05) su bili izraženiji kod ispitanica. Kad je u
pitanju fizička agresivnost (t=5.537, df=368, p<0.01), muški ispitanici su agresivniji od
ženskih. Rezultati pokazuju i relativno visok nivo samopoštovanja (na skali od 10 do 50,
postignuto je 37,44) i umereno izraženo zadovoljstvo životom (na skali od 20 do100,
postignuto je 76,93). Dobijeni rezultati su saglasni nekim ranijim istraživanjima.
Ključne reči: srednjoškolci, mentalno zdravlje, potrebe, problemi
171
ISPITIVANJE GENERALIZOVANOSTI SOCIJALNE DISTANCE PREMA

MARGINALIZOVANIM GRUPAMA
Stefan Stojković, Marija Karan, Suzana Varga, Lana Surla

Pitanje socijalne distance prema stigmatizovanim grupama se u većini kultura,

a naročito u tradicionalnim, kao što je naša, smatra od velike teorijske i praktične
važnosti. Cilj ovog istraživanja je ispitati razlike između socijalnih distanci prema
osobama koje pripadaju marginalizovanim grupama – osobe homoseksualne
orijentacije, osobe sa dijagnozom shizofrenije te dijagnozom depresije. Pretpostavka je
da ne postoji statistički značajna razlika između socijalnih distanci prema različitim
marginalizovanim grupama. Dakle, ukoliko osoba pokazuje predrasude i distancu prema
jednoj grupi očekuje se da će ona biti praćena izraženim predrasudama i distancama
prema ostale dve grupe. Ranija istraživanja ukazuju da će, kada ljudi imaju predrasude
prema određenoj grupi, oni biti podložni da vide društvenu podeljenost. Osobe koje
imaju predrasude prema određenoj grupi su spremne da se “prebace”sa onoga što je
Brewer nazvao “osobom zasnovano procesuiranje socijalnih informacija, na
kategorijom zasnovano procesuiranje”.
Uzorak u ovom istraživanju je činilo 370 studenata, 145 muškaraca i 225 žena
sa teritorije Republike Srbije, uzrasta od 18 do 30 godina (M=21.80). Instrument koji je
korišćen u ispitivanju je modifikovana Bogardusova skala koja sadrži 9 ajtema. Za
analizu podataka korišćena je više smerna analiza varijanse. Rezultati istraživanja
pokazuju da postoji statistički značajna razlika među grupama (F=9.366, p<.01), dakle
početna hipoteza nije potvrđena. Najizraženija razlika dobijena je između socijalne
distance prema osobama sa dijagnozom depresije i socijalne distance prema osobama
sa dijagnozom shizofrenije, pri čemu ispitanici pokazuju veću distancu prema osobama
sa dijagnozom depresije. Nešto manja razlika dobijena je između socijalne distance
prema osobama homoseksualne orijentacije i socijalne distance prema osobama sa
dijagnozom shizofrenije, pri čemu ispitanici pokazuju veću distancu prema osobama
homoseksualne orijentacije. Između socijalne distance prema osobama sa dijagnozom
depresije i osobama homoseksualne orijentacije nema statistički značajne razlike.
Takođe, važno je istaći da su sve utvrđene socijalne distance relativno niske što bi se
moglo objasniti time da dijagnoze depresije i shizofrenije nisu nigde eksplicitno
navedene prilikom ispitivanja, već su predstavljene opisno.
Ključne reči: socijalna distanca, depresija, shizofrenija, homoseksualna orijentacija
172
ISPITIVANJE LATENTNE STRUKTURE I KONVERGENTNE VALIDNOSTI IPIP-

SIMULIRANE FORME UPITNIKA OSETLJIVOSTI NA POTKREPLJENJE
Dina Fesl, Selka Sadiković

Cilj istraživanja predstavlja konstrukcija simulirane forme Upitnika osetljivosti na

potkrepljenje putem stavki dostupnih u okviru IPIP repozitorijuma i ispitivanje faktorske
strukture simulirane forme upitnika. IPIP repozitorijum predstavlja najveću bazu stavki
za procenu ličnosti koje su dostupne u javnom domenu i omogućavaju simulaciju
velikog broja najpoznatijih inventara ličnosti sa zadovoljavajućim metrijskim
karakteristika. Uzorak je činilo 408 ispitanika, od kojih je 286 bilo ženskog pola, starosti
od 18 do 60 godina. Prosečna starost iznosila je 33.67 godina. U okviru istraživanja
primenjen je Upitnik osetljivosti na potkrepljenje (UOP) koji sadrži 5 skala: BIS, BAS,
Borba, Bežanje i Blokiranje, dok je simulirana verzija upitnika konstruisana koristeći 37
IPIP stavki takođe raspoređene u 5 skala: IPIP - BIS, IPIP - BAS, IPIP - Borba, IPIP -
Bežanje i IPIP - Blokiranje. Eksplorativna faktorska analiza upitnika IPIP-UOP pokazala je
neodrživost petofaktorkog rešenja u odnosu na trofaktorsko rešenje, u okviru kog su
izdvojene tri dimenzije nazvane IPIP-BIS, IPIP-Borba i IPIP-BAS koje zajedno objašnjavaju
45% varijanse. Kao rezultat zajedničke faktorske analize upitnika UOP i IPIP-UOP
izdvojile su se tri dimenzije višeg reda, koje su redom nazvane: Izbegavanje (37.34%
objašenjene varijanse), Pristupanje (23.985% objašnjene varijanse) i Agresivnost
(13.003% objašnjene varijanse). Dimenzija Izbegavanja okuplja BIS dimenzije oba
upitnika i dimenzije Blokiranja i Bežanja upitnika UOP, dimenzija Pristupanja obuhvata
BAS dimenzije oba upitnika, dok poslednja dimenzija obuhvata dimenzije Borbe
originalne i simulirane forme. Delimična konvergencija modela ukazuje na
konceptualnu korisnost upotrebe IPIP skala u simulacionim studijama, ali istovremeno i
ukazuje na nedostatke koje je neophodno prevazići u cilju konstrukcije adekvatne
simulacione forme upitnika za operacionalizaciju Teorije osetljivosti na potkrepljenje.
Ključne reči: IPIP,Grej, UOP
OSOBINE LIČNOSTI U ZAJEDNIČKOM PROSTORU SKALA NEUROTICIZMA IPIP

INVENTARA LIČNOSTI: IPIP BIG FIVE, IPIP BIG SEVEN, IPIP-HEXACO
Una Vitasović, Marija Vuksanović, Jelena Vesić

Strukturu ličnosti možemo posmatrati sa aspekta leksičkih studija koje polaze od

pretpostavke da će sve relevantne imenice i pridevi koji služe opisu ličnosti biti
upotrebljeni u svakodnevnom govoru datog jezika. Najbitniji modeli ličnosti bazirani na
psiholeksičkom pristupu jesu model Velikih pet, kao i HEXACO model. Cilj sprovedenog
173
istraživanja jeste ispitivanje faktorske strukture zajedničkog prostora skala

Neuroticizma IPIP inventara ličnosti zasnovanih na psiholeksičkom pristupu izučavanja
glavnih dimenzija ličnosti. Istraživanje je sprovedeno na uzorku od 343 ispitanika oba
pola, uzrasnog raspona između 18 i 60 godina, prosečne starosti 34 godine. Instrumenti
korišćeni za potrebe ovog istraživanja jesu skraćena verzija upitnika Velikih pet plus dva
(VP+2), skraćene verzije IPIP Big Seven inventara ličnosti (7 factors from Saucier), IPIP
50 (IPIP Big-Five Domains), kao i IPIP HEXACO inventar ličnosti (HEXACO Personality
Inventory).Rezultati komponentne analize ukazuju na izdvajanje 7 glavnih komponenti:
Anksioznost (14.85% objašnjene varijanse), Negativni afekat (6.51% objašnjene
varijanse), Sentimentalnost (5.25% objašnjene varijanse), Zavisnost/Emocionalna
zatvorenost (4.46% objašnjene varijanse), Socijalna afirmacija (3.98%), Emocionalna
stabilnost (3.42% objašnjene varijanse) i Sklonost ka rizikovanju (3.13% objašnjene
varijanse). Izolovane komponente su veoma slične dimenzijama upitnika iz kojih
bazično potiču, pri čemu su neke i istoimene. U kontekstu rezultata ranijih studija,
razmatra se sadržaj latentnih dimenzija i njihova povezanost.
Ključne reči: Neuroticizam, Emocionalnost, IPIP inventar ličnosti, faktorska analiza
POLNE RAZLIKE NA IPIP SKALI EMPATIJE I LEKSIČKIM DIMENZIJAMA IZ

PROSTORA UPITNIKA HEXACO-PI-R
Jelena Vesić, Una Vitasović, Marija Vuksanović

Istraživanja polnih razlika u oblasti emocionalne inteligencije su brojna. U jednom od

njih pokazano je da su žene procenjivale sebe kao više empatične osobe u odnosu na
muškarce, a neki autori navode hipotezu da samouverenje žena da su empatične
predstavlja motivator da zaistai budu empatičnije u odnosu na muškarce. Cilj ovog rada
bio je da ispita razlike između muškaraca i žena na skali empatije operacionalizovane
preko IPIP skale Empatije, kao i polne razlike na leksičkim dimenzijama iz prostora
upitnika HEXACO-PI-R.U ovom istraživanju učestvovalo je 98 ispitanika, 41 muškog i 57
ženskog pola, starosne dobi između 17 i 63 godina. Za obradu podataka korišćena je
kanoničkadiskriminativna analiza. Izdvojena diskriminativna funkcija je značajna, pri
čemu su sa njom pozitivno korelirale skale Emocionalnosti, Empatije i Otvorenosti, dok
su u negativnoj korelaciji sa njom bile skala Savesnosti i skala Altruizma, od kojih su obe
bile inverzno usmerene. S obzirom da su nalazi prethodnih istraživanja bili konzistentni
kada je u pitanju razlika u nivou Empatije i Emocionalnosti, dok su se ostale dobijene
razlike pokazale kao inkonzistentne i zavisne od primenjenih skala, nalazi ovog
istraživanja delimično potvrđuju prethodne nalaze. Najbolji separator muškog i ženskog
pola je skala Emocionalnosti, što je nalaz koji se dosledno beleži u ranijim
istraživanjima, i na ovoj skali žene postižu više skorove. Drugi važan zaključak jeste da
su se i Altruizam i Empatija pokazali kao dobri separatori polova, što potvrđuje činjenicu
da zaista predstavljaju dva konceptualno različita konstrukta na kojima žene takođe
174
postižu više skorove u odnosu na muškarce. Treći nalaz ovog istraživanja ukazuje na to
da su žene Savesnije ali i Otvorenije u odnosu na muškarce. Generalno se može izvesti
zaključak da su ženesklonijeprosocijalnom ponašanju u odnosu na muški pol.
Ključne reči: polne razlike, empatija, HEXACO-PI-R, kanoničkadiskriminativna analiza
POLNE RAZLIKE U OSOBINAMA LIČNOSTI HEXACO MODELA
Aleksandra Angelovski, Ivana Strizović, Biljana Trifunović, Jelena Barna

Sprovedeno istraživanje imalo je za cilj da utvrdi postojanje polnih razlika u osobinama

ličnosti u okviru HEXACO modela, autora Ashton i Lee. Formulisane hipoteze
pretpostavljale su dobijanje statistički značajnih razlika na svim dimenzijama modela,
kao i smer razlika pri čemu bi žene postizale višeskorove od muškarca na dimezijama
Emocionalnost, Poštenje – Skromnost, Savesnost i Ekstraverzija, dok bi na preostale dve
Prijatnost i Otvorenost ka iskustvu muškarci postizali više skorove. Uzorak je činio 421
ispitanik, od toga je 171 ispitanik bio muškog pola (40%). Prosečna starost iznosila je 21
godinu. Za potrebe istraživanja korišćena je verzija upitnika HEXACO–PI-(R) koji se
sastoji od sto ajtema na koje se odgovori daju preko petostepene skale Likertovog
tipa.Operacionalizovanih dimenzija ovog modela ima šest i to su: Emocionalnost (α =
.83), Savesnost (α = .78), Prijatnost (α = .82), Ekstraverzija (α = .82),
Otvorenostkaiskustvu (α = .84), Poštenje – Skromnost (α= .84). Prikupljeni podaci
analizirani su statističkim postupkom Multivarijatne analize varijanse. Dobijeni nalazi
ukazuju na postojanje statistički značajnih razlika na dimenzijama Emocionalnost (F=
111.04, p<.01), Savesnost (F = 10.70, p<.01) i Poštenje – Skromnost ( F = 6.66, p<.01) pri
čemu su žene postizale vise skorove na ovim dimenzijama modela, dok su muškarci bili
uspešniji na dimenziji Prijatnosti ( F = 7.31, p<.01). Nisu dobijene statistički značajne
razlike na dimenzijama Ekstraverzije i Otvorenosti ka iskustvu. Objašnjenje dobijenih
rezultata kao i implikacije za dalja istraživanja biće naknadno prodiskutovane.
Ključne reči: polne razlike, HEXACO-PI-R, MANOVA
175
POLNE RAZLIKE U OSOBINAMA LIČNOSTI MODELA VELIKIH PET
Ivana Strizović, Aleksandra Angelovski

Stanislava Strizović
Institut za kardiovaskularne bolesti Vojvodine, Novi Sad
U ovom radu prikazano je istraživanje usmereno na ispitivanje polnih razlika na

osobinama ličnosti modela Velikih pet. U skladu sa prethodnim istraživanjima, polazna
pretpostavka sprovedenog istraživanja bila je da će značajne polne razlike postojati na
skalama Ekstraverzije, Neuroticizma i Prijatnosti, te da neće postojati statistički
značajne polne razlike na skalama Savesnosti i Otvorenosti ka iskustvu, ovog modela.
Pri tom, očekivalo se se da će više skorove na navedenim skalama ostvarivati pripadnice
ženskog pola. Uzorak u istraživanju činilo je 378 ispitanika, od kojih je 173 ispitanika bilo
muškog pola. Ispitanici su imali između 17 i 85 godina, pri čemu je prosečna starost
ispitanika iznosila 39 godina. Primenjeni instrument bio je invetar ličnosti Velikih pet od
44 ajtema, koji se sastoji od pet skala: Ekstraverzije, Neuroticizma, Otvorenosti ka
iskustvu, Ugodnosti i Savesnosti. Polne razlike u osobinama ličnosti ispitivane su
multivarijatnom analizom varijanse. Rezultati su pokazali postojanje statistički značajnih
polnih razlika u osobinama ličnosti, na osnovu vrednosti Wilks-ove lambde koja iznosi
.93 (F (5, 371) = 5. 27, p= .00). Statistički značajne polne razlike postojale su na skalama
Neuroticizma i Prijatnosti, u korist žena. Nisu dobijene statistički značajne polne razlike
na skali Ekstraverzije. Dobijeni rezultati su u skladu sa ranijim istraživanjima i pokazuju
da pripadnice ženskog pola imaju tendenciju da češće i intenzivnije doživljavaju
negativne emocije poput straha i tuge, i da se češće uznemire u stresnoj situaciji.
Takođe, pripadnice ženskog pola više su empatične i sentimentalno vezane za druge
ljude. Potvrđeno je i nepostojanje statistički značajnih polnih razlika na skalama
Savesnosti i Otvorenosti ka iskustvu.
Ključne reči: polne razlike, Velikih pet, multivarijatna analiza varijanse
176
PRELIMINARNI REZULTATI EVALUACIJE STADIJUM USKLAĐENOG

INTERAKTIVNOG ONLAJN PROGRAMA REDUKCIJE TELESNE TEŽINE39
Dragana Brdarić
Prekomerna uhranjenost i gojaznost predstavljaju rasprostranjen problem u Srbiji,

posebno u Vojvodini gde je 55,7% populacije prekomerno uhranjeno. Osnovno
ograničenje dominantnih kako medicinskih, tako i klasičnih psiholoških programa
namenjenih tretmanu gojaznosti je da su dostupni malom broju ljudi, da je velik stepen
odustajanja i da efekti jenjavaju nakon prestanka delovanja programa (Booth, Prevost,
Wright, & Gulliford, 2014, Macqueen, Brynes & Frost, 1999). Sve je više nalaza da su
efikasna alternativa medicinskim programima onlajn programi redukcije telesne mase
koji uključuju psihološke intervencije (Cook et al., 2007; Harvey-Berino et al. 2010). U
skladu sa ovim pokrenut je projekat finansiran od strane pokrajinskog sekretarijata za
nauku i tehnološki razvoj usmeren na konstrukciju onlajn programa za redukciju telesne
mase, prvi na ovim prostorima. Konstruisane su dve forme interaktivnog programa.
Jedna forma podrazumeva usklađivanje intervencija sa stadijumom promene u kojem
se klijent nalazio pre započinjanja tretmana, a druga je identična po sadržaju
intervencija ali nije izvršeno usklađivanje sa ispitanikovim stadijumom. Konstrukciji
programa je prethodilo istraživanje prehrambenih navika stanovnika Vojvodine i
njihove spremnosti da započnu sa korišćenjem onlajn programa. Baterijom psiholoških
instrumenata ispitano je 402 ispitanika iz nekliničke populacije (76,6% žena) prosečne
starosti 28.93 godine (SD = 8.47), prosečnog BMI = 23,35. Preko 58% ispitanika
izveštava da povremeno drži dijetu. Kod preko 61% efekti dijete se izgube nakon par
meseci. Kao osnovni razlog za dijetu 89% navodi fizički izgled. Jedna petina ispitanika
pretražuje sajtove o zdravlju. 29% ispitanika se izjasnilo da želi da učestvuje u onlajn
programu. Ispitanici su randomizirano raspoređeni u dve forme programa i u toku je
realizacija programa sa ponavljanim tesiranjima tokom šest meseci. U radu će biti
predstavljena struktura programa i preliminarni rezultati projekta.
Ključne reči: gojaznost, redukcija telesne težine, promena zdravstvenog ponašanja
39
Rad je nastao u okviru projekta "Doprinos psiholoških faktora i interaktivnog onlajn programa promeni
prehrambenog ponašanja prekomerno uhranjenih i gojaznih osoba" - Projekat finansiran od strane
Pokrajinskog sekretarijata za nauku i tehnološki razvoj
177
PRIHVATANJE KULTURNIH VREDNOSNIH ORIJENTACIJA I STAVOVI PREMA

ŽENAMA NA RUKOVODEĆIM POZICIJAMA
Ljerka Gordić, Olivera Branković, Sanja Peršić, Maja Vukojević, Katarina

Grujičić
Odeljenje za psihologiju, Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu
Iako je pozicija žena na tržištu rada znatno poboljšana proteklih decenija, one se u
organizacijama i dalje suočavaju sa fenomenom ''staklenog plafona''. Ovim pojmom se
označava sistem nepisanih pravila kojim se ženama ograničava mogućnost
napredovanja i dostizanja najviših rukovodećih pozicija. Ranija istraživanja pokazuju da
su žene na rukovodećim pozicijama i dalje izložene negativnim stereotipima, naročito u
sistemima kulturnih vrednosnih orijentacija poput srpske. Cilj istraživanja je utvrđivanje
povezanosti dimenzija srpske nacionalne kulture, pola i uzrasta ispitanika sa stavovima
prema ženama na rukovodećim pozicijama.
Istraživanje je sprovedeno na prigodnom uzorku veličine 81 ispitanika koji su činili
zaposleni šest multinacionalnih kompanija uslužnog sektora. Korišćene su prevedene
verzije skale za procenu stavova prema ženama rukovodiocima (WAMS) i skale
Hofstedeovih dimenzija kulturnih vrednosnih orijentacija, pri čemu su ispitivane samo
tri dimenzije (Distanca moći, Izbegavanje neizvesnosti i Maskulinost).
Rezultati ukazuju na preovladavanje pozitivnih stavova ispitanika prema ženama
rukovodiocima (M=121.49, SD=11.32, teorijski raspon skorova: 20-140), kao i da jedini
značajan doprinos u objašnjavanju varijanse varijable stav prema ženama na
rukovodećim pozicijama ima varijabla prihvatanje maskulinosti kao vrednosne
orijentacije (β = - 0,545). Potvrđena je pretpostavka da će muški ispitanici (M=117.14,
SD=11.67) imati negativnije stavove u odnosu na ženske (M=126.42, SD=8.69; F(1) =
7.688, p<.05), međutim nije potvrđena pretpostavka da će ta razlika biti izraženija kod
muških ispitanika uzrasta iznad 40 godina u odnosu na one ispod te starosne granice
(F(1) = .052, p >.05).
Imajući u vidu preovladavanje pozitivnih stavova prema ženama na rukovodećim
pozicijama, jasno je da je došlo do pozitivnih promena u proteklih nekoliko decenija, ali
na te promene očigledno nisu uticale dominantne kulturne vrednosne orijentacije (mala
distanca moći i visoko izbegavanje neizvesnosti). Potvrđena pretpostavka o negativnijim
stavovima muških ispitanika govori o opstanku rodnih stereotipa i jakog tradicionalnog
patrijarhalnog modela na ovim prostorima. Ovakav rezultat bi mogao govoriti u prilog
teoriji o ''staklenom plafonu'' pri razmatranju teškoća sa kojima se suočavaju žene u
svojim karijerama. Pri interpretaciji rezultata treba uzeti u obzir da je polovina
ispitanika zaposlena u multinacionalnim kompanijama, kao i čestu kritiku koja se
upućuje WAMS-u – manjak kontrole socijalno poželjnih odgovora.
Ključne reči: žene, rukovođenje, stakleni plafon, WAMS, Hofstede
178
RAZLIKE IZMEÐU PUŠAČA I NEPUŠAČA NA DIMENZIJAMA LIČNOSTI MODELA

HEXACO
Petra Marić, Ivana Strizović

Cilj prikazanog istraživanja odnosio se na ispitivanje razlika na dimenzijama ličnosti

HEXACO modela između pušača i nepušača. Na osnovu rezultata prethodnih
istraživanja, osnovne pretpostavke ovog istraživanja bile su da će postojati statistički
značajne razlike između pušača i nepušača, na skalama Poštenja/ Skromnosti,
Ekstraverzije i Otvorenosti prema iskustvu, ovog modela. Očekivano je da će pušači
ostvariti niže skorove od nepušača na skali Poštenje/ Skromnost, a više skorove na
skalama Ekstraverzije i Otvorenosti prema iskustvu. U istraživanju je učestvovao 421
ispitanik, pri čemu je 121 ispitanik bio muškog pola. Ispitanici su imali između 18 i 44
godina (M= 21.15, st.dev= 2.51). Od ukupnog uzorka, 291 (68.6 %) ispitanik izjasnio se
kao nepušač. U istraživanju je korišćen instrument HEXACO-PI-R od 100 ajtema, koji se
sastoji od 6 skala: Emocionalnosti, Poštenja, Ekstraverzije, Saradljivosti, Savesnosti i
Otvorenosti prema iskustvu. Osim navedenih skala, inventar sadrži i dodatnu skalu
Altruizma. Razlike na dimenzijama ličnosti HEXACO modela između pušača i nepušača
ispitivane su multivarijatnom analizom varijanse. Rezultati su pokazali postojanje
statistički značajnih razlika na dimenzijama ličnosti ovog modela, između pušača i
nepušača, na osnovu vrednosti Wilks-ove lambde koja iznosi .95 (F (7, 402) = 3. 01, p=
.00). Statistički značajne razlike postojale su na skalama Ekstraverzije i Otvorenosti
prema iskustvu, pri čemu su pušači ostvarivali više skorove na ovim dimenzijama.
Dobijeni rezultati su u skladu sa ranijim istraživanjima.
Ključne reči: pušenje, HEXACO- PI- R, multivarijatna analiza varijanse
RELACIJE DIMENZIJA LIČNOSTI GREJOVE REFORMULISANE TEORIJE

OSETLJIVOSTI NA POTKREPLJENJE I MODELA BIOSOCIJALNOG UČENJA
Jelena Barna, Biljana Trifunović, Una Vitasović, Marija Vuksanović

Kritike Ajzenkove teorije ličnosti rezultuju teorijama u oblasti psihologije ličnosti, među
kojima je i Teorija osetljivosti na potkrepljenje (Grej) i Model biosocijalnog učenja
(Klonindžer). Postoji izvestan stepen preklapanja između dimenzija ove dve teorije, s
obzirom na to da je prvobitno konstruisan Model biosocijalnog učenja obuhvata tri
dimenzije koje su slične dimenzijama Grejovog modela: Traženje novina (slična
dimenziji koja govori o impulsivnosi), Izbegavanje povreda (ekvivalent dimenziji koja
govori o anksioznosti) i Zavisnost od nagrade. Cilj sprovedenog istraživanja je
utvrđivanje relacija dimenzija ličnosti Reformulisane teorije osetljivosti na potkrepljenje
179
i Modela biosocijalnog učenja kroz ispitivanje zajedničke faktorske strukture koju čine
supskale upitnika koji se koriste kao upitničke operacionalizacije ova dva modela.
Uzorak je činilo 408 ispitanika, pri čemu je 286 bilo ženskog pola. Prosečna starost u
uzorku iznosi 33.67 god (SD = 10.36). Korišćen je Upitnik osetljivosti na potkrepljenje,
kao i IPIP multidimenzionalni upitnik ličnosti. Rezultati zajedničke komponentne analize
supskala navedenih instrumenata upućuju na četvorofaktorsko rešenje, pri čemu ova tri
faktora objašnjavaju ukupno 75.06% varijanse osnovnog skupa korišćenih varijabli. Prvi
faktor, koji u objašnjenu ukupne varijanse učestvuje sa 34.07% ukupne varijanse
obuhvata supskale korišćenih upitnika nazvan je Negativna emocionalnost.
Zainteresovanost za sopstveni self i druge ljude jeste naziv drugog izolovanog faktora
koji objašnjava 18.92% varijanse osnovnog skupa varijabli, dok treći faktor, imenovan
kao Ambivalentan odnos prema ciljevima obuhvata 13.55% varijanse. Poslednji, četvrti
faktor nosi naziv Ambicioznost i postignuće, pri čemu objašnjava 8.5% varijanse
osnovnog skupa varijabli. Nakon analize dobijenih rezultata moguće je doneti zaključak
o nepostojanju potpuno identičnog zajedničkog prostora upitnika UOP i IPIP skala
kojima je upitnički operacionalizovan Model biososcijalnog učenja kakav je bio očekivan
na osnovu ranije sprovedenih istraživanja koja su se bavila ovom tematikom. U samom
radu su prodiskutovani mogući faktori koji su uticali na dobijene rezultate, kao i
implikacije samih rezultata.
Ključne reči: BIS, BAS, Klonindžer, IPIP
RELACIJE DIMENZIJA LIČNOSTI TELEGENOVOG MODELA

OPERACIONALIZOVANIH U OKVIRU IPIP REPOZITORIJUMA I DIMENZIJA
LIČNOSTI REFORMULISANE TEORIJE OSETLJIVOSTI NA POTKREPLJENJE
Biljana Trifunović, Jelena Barna, Aleksandra Angelovski, Jelena Vesić

Ajzenk, začetnik psihobiološkog pristupa, je tvrdio da su osobine ličnosti međusobno

povezane i da formiraju faktore višeg reda, u čijoj osnovi leže biološki supstrati, te je
ovo usmerenje na otkrivanje bioloških determinanti ljudskog ponašanja inspirisalo veliki
broj istraživača, između ostalih i Greja i Telegena da svoja istraživanja usmere i na ove
komponente i da ih inkorporiraju u svoje teorije. Telegen je smatrao da njegove
dimenzije višeg reda najviše nalikuju Grejovim dimenzijama, a nakon reformulacije
Grejove teorije se može uočiti stav mnogih autora da je Telegenov upitnik za procenu
tri dimenzije ličnosti jedini koji može da razlikuje neke nijanse u reformulisanim
rešenjima. Telegenova Pozitivna emocionalnost odražava dispozicije prema pozitivnim
emocijama i apetitivni pristup, te korespondira sa Grejovim Sistemom bihejvioralne
aktivacije, dok Negativna emocionalnost odražava negativne emocije, reaktivnost na
stres, emocionalnu labilnost, odbrambeno povlačenje, te korespondira sa originalnim
Sistemom bihejvioralne inhibicije. Suzdržanost se odnosi na kontrolu impulsa osobe i
može se dovesti u vezu sa Sistemom bihejvioralne inhibicije. U ovom radu su
180
predstavljeni rezultati istraživanja čiji je osnovni cilj bio ispitivanje faktorske strukture
zajedničkog prostora merenja IPIP multidimenzionalnog upitnika ličnosti, koji meri
konstrukte slične konstruktima Telegenovog Multidimenzionalnog upitnika ličnosti, i
Upitnika osetljivosti na potkrepljenje. Rezultati zajedničke komponentne analize
supskala navedenih upitnika dobijenih na uzorku od 408 ispitanika oba pola, uzrasta od
18 do 60 godina, ukazuju na postojanje četiri dimenzije višeg reda imenovane kao
Negativna emocionalnost (26.89% objašnjene varijanse), Samoregulacija (16.72%
objašnjene varijanse), Hostilnost (9.61% objašnjene varijanse) i Osetljivost na nagradu
(8.14% objašnjene varijanse). Ekstrahovane dimenzije višeg reda Negativna
emocionalnost, Osetljivost na nagradu i Samoregulacija samo delimično korespondiraju
sa Telegenovim konstruktima Negativne emocionalnosti, Pozitivne emocionalnosti i
Suzdržavanja. U radu su prodiskutovani potencijalni mehanizmi povezanosti ovih
dimenzija, kao i implikacije dobijenih rezultata.
Ključne reči: BIS, BAS, Borba/Bežanje/Blokiranje, IPIP, Telegen
TIPOVI LIČNOSTI U OKVIRU GREJEVE REFORMULISANE TEORIJE OSETLJIVOSTI

NA POTKREPLJENJE: POREĐENJE REŠENJA DOBIJENIH KLASTERA ANALIZOM I
ANALIZOM LATENTNIH PROFILA
Selka Sadiković, Dina Fesl

Osnovni cilj ovog istraživanja bio je da se utvrdi broj i sadržaj tipova ličnosti zasnovanih
na skorovima ispitanika na dimenzijama Grejove Revidirane teorije osetljivosti na
potkrepljenje. Za utvrđivanje tipova ličnosti korišćene su klaster analiza i analiza
latentnih profila, te je drugi cilj istraživanja bilo ispitivanje kongruencije rešenja
ekstrahovanih ovim metodama. Uzorak se sastojao od 678 ispitanika oba pola i starosti
između 17 i 65 godina. Primenjen je upitnik UOP koji sadrži 29 stavki sa
četvorostepenom skalom Likertovog tipa. Upitnik je pokazao zadovoljavajuća metrijska
svojstva. Primenom dvoetapne kros-validacione procedure ekstrahovana su dva
klastera- blago pristupajući i izbegavajući tip. U analizi latentnih profila, rešenje sa dve
klase se, takođe, pokazalo optimalnim i rezultiralo u dva nešto drugačija profila-
neupadljivi i izbegavajući tip. Vrednost Kramerovog V koeficijenta (κ = .499) ukazuje na
postojanje kongruencije dva dobijena rešenja koja nije potpuna. Profil izbegavajućih,
koji se izdvaja u okviru dominantne ARC (Asendorpf - Robins - Caspi) tipologije kao
hiperkontrolisani tip, dobijen je i u ovom istraživanju, što upućuje na njegovu kros-
kulturalnu stabilnost. S druge strane, pristupajući i neupadljivi profili nisu u potpunosti
podudarni s profilima hiperkontrolisanih, rezlijentnih iz ARC tipologije, niti profila
kontrolisanih i pristupajućih dobijenih u prethodnom istraživanju, iako profil
neupadljivih, ima karakteristike i kontrolišućeg i pristupajućeg tipa. Rezultati ukazuju
postojanje poklapanje sadržaja solucija ekstrahovanih dvema metodama, koje nije
potpuno, ali nije ni zanemarljivo, kao i na izvesne razlike između tipova ličnosti
181
ekstrahovanih u našoj populaciji i rešenja identifikovanih u drugim kulturama, te

mogućnost efikasnog korišćenja analize latentnih klasa u pristupu usmerenom na
osobu.
Ključne reči: tipovi ličnosti, Grej, klaster analiza, analiza latentnih profila
ULOGA PSIHOLOGA U TIMU ZA REHABILITACIJU PACIJENATA SA

NEUROLOŠKIM OBOLJENJIMA I OŠTEĆENJIMA
Olja Haneš
Lena Topić Arambašić
Čovjekov tjelesni nedostatak nije samo anatomsko-fiziološki fenomen i neće se samo na

tom planu kompenzovati, a kamol sanirati, jer čovjek kao ljudsko biće predstavlja
fukcionalnu cjelinu, nedjeljivo jedinstvo fizičkih, fizioloških, i psihosocijalnih elemenata.
Kod trećine od ukupnog broja oboljelih moždani udar je doveo do trajnih fizičkih i
mentalnih oštećenja. Moždani udar ima snažan efekat na pojedince i porodice. Pored
niza fizičkih poteškoća na kojima se radi u našoj ustanovi našoj ustanovi, pacijenti se
susreću i sa nizom psiholoških problema kao što su adaptacija na naglu i novonastalu
situaciju, boravak u bolničkim uslovima, mentalna oštećenja, emocionalne promjene i
slično. Rad psihologa na Odjeljenju za rehabilitaciju pacijenata sa neurološkim
oboljenjima i oštećenjima podrazumijeva saradnju sa svim članovima tima. Psiholog
obavlja postupke psihodijagnostičke eksploracije, kao i individualne i grupne terapijske
postupke. U okvirima psihodijagnostičke eksploracije pacijenta poseban akcenat se
stavlja na ispitivanje i procjenu pojedinih kognitivnih funkcija i procjenu mentalnog
oštećenja. Terapijski rad se kreira u skladu sa potrebama i potencijalima svakog
pacijenta individualno. Često se primjenjuje i psihološka opservacija i procjena
ponašanja pacijenta, kao i procjena pacijentovog potencijala za ispunjenje zahtjeva
rehabilitacionog procesa. Tokom boravka na našem Odjeljenju pacijenti su uključeni
jednom sedmično i u grupni tretman za psihosocijalnu podršku (u saradnji sa socijalnim
radnikom) radi osnaživanja i psihoedukacije za vanbolničke uslove i aktivnosti. Ciljevi
grupe za psihosocijalnu podršku su: poboljšanje kvaliteta života pacijenta, razmjena
iskustava pacijenata o dosadašnjem toku bolesti, poistovjećivanje sa ostalim članovima
grupe, rad na uvidu da postoje i „drugi koji imaju isti problem", unapređenje
komunikacije ljekar-pacijent, aktivno praćenje daljeg toka liječenja pacijenta, psihološko
osnaživanje za rješavanje problema svakodnevnog života. Cilj ovog rada je prikazati i
predstaviti, kako multidisciplinarni pristup u neurološkoj rehabilitaciji, tako i značaj
psihologa u toku oporavka pacijenta od neuroloških oštećenja i oboljenja. U završnoj
fazi rehabilitacije, po nalogu fizijatra, vrši se procjena radne sposobnosti u okviru timske
obrade za invalidsku komisiju, procjena sposobnosti za samostalno korištenje
elektromotornih invalidskih kolica ili procjena podobnosti za život u kolektivnom
gerijatrijskom smještaju.
182
Ključne reči: rehabilitacija, neurološka oštećenja i oboljenja, psihološka pomoć
183
184
RADIONICE
185
186
U POTRAZI ZA MITSKIM PARTNEROM

Snežana Milenković
Filozofski fakultet, Odsek za psihologiju, Univerzitet u Novom Sadu
Integrativna art psihoterapija je holistička psihoterapija. Ona omogućava uspostavljanje

mosta i bolju sintezu između verbalnog i neverbalnog, svesnog i nesvesnog, spoljašnjeg
i unutrašnjeg, govorenja i činjenja, realnosti i fantazije, racionalnosti i intuicije.Ukratko,
pomaže ostvarivanju jedinstva duše, tela i duha. Na radionici biće demonstrirana
upotreba slike/crteža u IAP. Slika kao kraljevski put u nesvesno i njena funkcija kao
medijatora između svesnog i nesvesnog. U IAP polazi se slke kao 'nesvesnog plana
akcije' (ljubavnog scenarija)i ide ka realizaiji slike kao svesnom životnom projektu. Biće
izložen i novi pogled na ljubav i partnerske odnose. Polazna tačka je pitanje: "Šta
radimo kada se zaljubimo?" u tzv. 'romantičnoj ljubavi'('mitski partner') koji je obično
na početku odnosa izvor romantične ljubavi, a na kraju postaje naš najgori neprijatelj.
Šta tada radi terapeut? Kako ova metamorfoza od mitskog partnera do najgoreg
neprijatelja utiče na kreaciju terapijskih tehnika koje treba da pomognu osobi/paru da
prebrodi ovu kriznu tačku? Koristeći model ranih razvojnih stupnjeva Margaret Mahler
možemo otkriti značajnu paralelu između ovih stupnjeva i snažnih biološko/psiholoških
snaga koje uobličavaju dinamiku dvoje odraslih u interakciji. Postoje stresni maturacioni
proces kod parova kako oni pokušavaju da razviju kapacitet za bliskost i distancu, kao i
kompleks emocija kao što su razočaranje, gubitak, agresija, kompeticija, regresija i
ambivalencija, ali isto tako postoji i suprotan kompleks: prihvatanje, opraštanje i
zahvalnost - emocije koje predstavljaju balans i ishod uspešnog razvojnog i terapijskog
procesa.
Cilj radionice: Upoznavanje sa principima i načinom rada u Integrativnoj art

psihoterapiji, kao i proširenje svesnosti u pogledu ljubavi i partnerskih odnosa
Minimalan i maksimalan broj učesnika: Između 10-20 (maksimalno); Optimalno 10-15.

Predviđeno trajanje: 2h
FORUM TEATAR – MALOLETNIČKA DELINKVENCIJA
Aleksandra Jevtić, Nikola Bogdanović, Jelena Ilić, Senka Kostić, Ivana Miletić,
Mina Manić
Filozofski fakultet Kosovska Mitrovica
Forum teatar na scenu postavlja određeni problem, konflikt iz realnog života, koji se
odigrava u, naizgled, nerešivoj formi. Kada dođe do kulminacije problema, publika se
poziva da ponudi svoja rešenja za razrešavanje konflikta. Svojim uključivanjem publika
187
pomaže da se problem sagleda iz različitih perspektiva. Forum teatar je pogodan način

za predstavljanje problema i njihovih potencijalnih rešenja. Tema ovog forum teatra
jeste delinkvencija, koja predstavlja jedan od najvećih problema modernog društva, koji
je, takođe, izuzetno teško rešiti. Adolescenti se tokom tog veoma burnog perioda svog
života češto ponašaju neprimereno ustanovi u kojoj se nalaze, npr. školi. Neretke su i
svađe s autoritetom, u ovom slučaju profesorom, što vodi stvaranju konflikta. Profesori
imaju ograničene mogućnosti reagovanja, jer je jedina kazna koju mogu izreći ukor, a
učenike to često ne dotiče. Cilj ovog Forum teatra jeste da publika, kroz empatiju i
identifikaciju sa glumcima, uvidi potrebe potlačenog i tlačitelja kao i da razreši sukob na
drugačiji, društveno prihvatljiv način. Tehnike koje će biti korišćene u ovom Forum
teatru su: razgovor publike sa glumcima (publika može da pita glumce sve što ih zanima
u vezi s ovim Forum teatrom, a glumci im odgovaraju iz pozicije svojih uloga),
zajedničko odigravanje predloženog scenarija, podsticanje publike da reši problem.
Trajanje foruma je 2 sata i u njemu će učestvovati 8 glumaca.
Cilj radionice: Cilj radionice je da publika kroz empatiju i identifikaciju sa glumcima uvidi
potrebe potlačenog i tlačitelja kao i da razreši sukob na drugačiji, društveno prihvatljiv
način.
Minimalan i maksimalan broj učesnika: 9 glumaca

Predviđeno trajanje: dva sata
ERIKSONOVE FAZE NA NAŠ NAČIN
Aleksandra Jevtić, Nikola Bogdanović, Jelena Ilić, Senka Kostić, Ivana Miletić,
Mina Manić
Filozofski fakultet Kosovska Mitrovica
Za svaku fazu karakteristična je jedna odlika i u svakoj dolazi do kriza i konflikta.

Stvaraju se dve sile u svakoj fazi, a njihovo postojanje predstavlja izazov koji osobu
aktivira u pravcu ponuđenih mogućnosti. Osoba može da prebrodi krizu i pređe u
sledeću fazu ili da ostane u fazi u kojoj se i nalazi. Same krize nemaju negativnu
konotaciju, one doprinose razvoju. Za svaku fazu karakterističan je određeni uzrast:
infant ili odojče od rođenja do 18 meseci, od 18 meseci do 3 ili 4 godine; predškolac -
od 3 ili 4 godine do polaska u školu; od polaska u školu do puberteta; tinejdžer,
adolescent, srednjovečna odrasla osoba i stari odrasli. U predstavi učestvuju narator i
šest glumaca. Narator govori o svakoj fazi pojedinačno, a nakon što pročita osobine
svake faze, glumci izlaze i glume dobre i loše strane te faze. Cilj ove predstve je da se na
jedan drugačiji, interesantniji način prikaže socijalna teorija Erika Eriksona.
Pretpostavka je da se uz predstavljanje faze kroz glumu lakše pamte karakteristike te
faze.
Minimalan i maksimalan broj učesnika: 7 glumaca
188
Predviđeno trajanje: 60 min
HOLISTIČKI PRISTUP U RADU SA LJUDIMA U CILJU

POVEĆANJA REZILIJENTNOSTI
Jelena Marković
Holistička savetnica&SE Trauma Healing terapeut
Uspešan pristup u radu sa ljudima - bilo da je to savetodavna uloga, psihoterapijska ili

pružanje psiho socijalne podrške, je onaj koji: pomaže osobi, porodici, grupi ili zajednici
sa kojom radimo da bude fokusirana na sada i ovde; pristup koji pomaže da se probudi i
ojača sopstveni potencijal za rešavanje problema; pristup koji pomaže da se
orijentišemo na pozitivne aspekte u nama samima i oko nas i da gradimo nove
odgovore na životne situacije. Razvoj rezilijentnosti je lično putovanje. Reakcije na
stresne i traumatske događaje razlikuju se od osobe do osobe i zato je važno da pristup
u radu bude individualizovan. Holističko savetovanje podrazumeva uspostavljanje
različitih oblika interakcije, uz sagledavanje osobe koja je pred nama u celini i uz
uvažavanje njenih emocionalnih, kognitivnih, telesnih, socijalnih, kulturnih, duhovnih
procesa i različitosti. Uloga holističkog savetnika je da pruži podršku ovim procesima, a
osnovne tehnike u radu su: prisutnost, empatija, aktivno slušanje i blago usmeravanje
osobe u pravcu povećanja svesnosti o trenutku u kome se nalazi i iznalaženju
sopstvenih odgovora. Način rada je takav da se u interakciji traže najbolji načini da
osoba povećava rezilijentnost tako što se pažnja pre svega usmerava na prepoznavanje
i povećanje unutrašnjih ili spoljašnjih kapaciteta i resursa. Na ovoj radionici zajedno
ćemo otvoriti pitanja: kako kontinuirani lični rast i razvoj doprinose radu profesionalaca;
gde je granica između profesionalnog i ličnog u radu sa ljudima; šta znači holističko
sagledavanje sebe i drugih?
Cilj radionice: Jačanje ličnih kapaciteta i unapređena znanja o tehnikama holističkog

rada sa ljudima.
Minimalan i maksimalan broj učesnika: 20-30

Predviđeno trajanje: 120 minuta
189
ULOGA PSIHOLOGA U PROCESU REFORME JAVNE UPRAVE

Alma Jeftić
Program za psihologiju, Fakultet umjetnosti i društvenih nauka, Internacionalni
univerzitet u Sarajevu, BiH
Reforma procesa upravljanja ljudskim potencijalima u državnim insititucijama jedna je

od reformskih procesa i preduvjeta za proces pridruživanja Evropskoj uniji, te je kao
takva navedena i u Acquis communautaire. Glavni cilj radionice je predstaviti ulogu
psihologa u procesu reforme javne uprave, sa posebnim osvrtom na reformsku oblast
upravljanja ljudskim potencijalima (reforma u oblasti selekcije i zapošljavanja,
nagrađivanja, promocije, obuke i treninga). Uloga psihologa u menadžmentu ljudskih
resursa u privatnim institucijama je dobro poznata u praksi i opisana u literaturi.
Međutim, tehnike i metode kojima psiholog može doprinijeti zapošljavanju i daljem
razvoju kadrova u državnim institucijama još uvijek nisu detaljno razrađene na prostoru
BiH i Srbije. Stoga će se tokom radionice objasniti osnovni način prenošenja metoda
menadžmenta ljudskih resursa koje se uspješno implementiraju u privatnom sektoru u
javni sektor. Također, ograničenja koja pri tome postoje će se posebno naglasiti uz
dodatno pojašnjenje mogućnosti njihovog prevazilaženja. Očekuje se da će se polaznici
radionice detaljno upoznati sa značajem zapošljavanja psihologa u odjelima za
upravljanje ljudskim potencijalima u državnim institucijama, kao i načinima na koji
psihologija kao struka može doprinijeti tom sektoru, uz pregled trenutnog stanja u BiH i
Srbiji.
Cilj radionice: Objasniti značaj i ulogu psihologa za upravljanje ljudskim potencijalima u

državnim institucijama i razviti prijedlog plana strategije za zapošljavanje psihologa na
poslovima menadžera ljudskih resursa u državnim institucijama
Minimalan i maksimalan broj učesnika: između 20 i 30

Predviđeno trajanje: 60 minuta
KAKO POBOLJŠATI PREZENTACIJSKE VEŠTINE?

Sandra Mojašević
Društvo Bihevioralne teorije i prakse Nis, Gimnazija Bora Stanković, Niš, Psihosvera Niš
Valentina Jeremić
Gerontološki centar Jagodina, Porodično savetovalište Jagodina
Pitanje "Kako poboljšati prezentacijske veštine" tiče se kako sfere ličnog, tako i
profesionalnog razvoja. Ako uzmemo u obzir da je svaka komunikacija sa dve ili više
osoba javni nastup, u kome predstavljamo svoje ideje, znanje i sposobnosti, više uspeha
u tome imaće osoba koja raspolaže bogatijom lepezom prezentacijskih veština.
190
Prezentacijske veštine igraju važnu ulogu u situacijama kao što su polaganje ispita,
intervju za posao, predstavljanje projekta firme, promovisanje ideje političke partije i
mnogim drugim ličnim i profesionalnim situacijama. Radionica na temu Kako poboljšati
prezentacijske veštine bazirana je na tehnikama Racionalno Emotivno Bihejvioralne
Terapije i metodologiji eksperata iz oblasti javnog nastupa. Teorijski deo obuhvata
tematske celine koje se bave pitanjima: šta je strah od javnog nastupa, koji su to fizički
simtomi, koje su emocionalne reakcije, koje su zdrave i nezdrave emocije koje se
odnose na javni nastip, šta je ABC-model ljudskog ponašanja, kako da naučimo da
mislimo racionalno u vezi sa javnim nastupom, kako da se relaksiramo uoči javnog
nastupa? Praktični deo sadrži vežbe usmerene na prepoznavanje telesnih simptoma i
intenziteta reakcija, prepoznavanje emocija i njihovog intenziteta, identifikovanje
uobičajenog načina razmišljanja uoči i za vreme javnog nastupa, prepoznavanje
ponašanja kome je osoba sklona za vreme nastupa, identifikovanje iracionalnog
uverenja i konstruisanje racionalnog uverenja u vezi sa javnim nastupom. U praktičnom
delu radionice, učesnici će se upoznati sa tehnikama relaksacije koje mogu poboljšati
koncentraciju i sniziti anksioznost uoči nastupa.
Cilj radionice: Cilj radionice je pomoći učesnicima da prevaziđu emotivne blokade u

javnom nastupu i steknu osnove za dalje usavršavanje prezentacijskih veština

Predviđeno trajanje: dva sata
JAČANJE KAPACITETA ZAPOSLENIH U VERTIĆIMA I ŠKOLAMA

U RADU SA RODITELJIMA DECE SA SMETNJAMA U RAZVOJU
Nataša Lukić
PU"Detinjstvo", Žabalj
Jelena Branković
Centar za podršku ranom razvoju i porodičnim odnosima HARMONIJA, Novi Sad
Ivana Mihić
Filozofski fakultet u Novom Sadu, odsek za psihologiju
Seminar obuhvata realizaciju sledećih tematskih celina: 1.Efekti ličnog iskustva na

optimalno funkcionisanje u profesionalnoj ulozi. 2.Činioci koji doprinose kapacitetima
roditelja da adekvatno brinu o detetu sa smetnjama u razvoju i uspostavljaju adekvatnu
saradnju sa vaspitačem/učiteljem. 3.Pojam i elementi senzitivnosti. 4.Značaj
razumevanja roditelja i konteksta brige o detetu sa smetnjama u razvoju sa aspekta
teorije afektivne vezanosti i Piantinog modela adaptacije roditelja na detetovu
dijagnozu. Kroz ove tematske celine postižu se sledeći specifični ciljevi: Upoznavanje
učesnika sa primenom teorije afektivne vezanosti u sagledavanju roditeljevih kapaciteta
da brine o detetu sa smetnjama u razvoju; Upoznavanje sa mogućim ishodima
191
adaptacije roditelja na detetovu dijagnozu kao činiocima senzitivnosti roditelja; -

Upoznavanje sa razrešenim i nerazrešenim strategijama adaptacije na detetovu
dijagnozu po Pijatinom modelu; Jačanje kapaciteta učesnika za razumevanje roditelja u
cilju razvoja saradnje sa roditeljima dece sa smetnjama u razvoju; Razvijanje veština kod
učesnika koje će im omogućiti da pruže podršku roditelju u integraciji iskustva čime se
podižu kapaciteti roditelja za adekvatnu brigu o detetu sa smetnjama u razvoju i
ostvaruje adekvatnija saradnja sa porodicom. Seminar je akreditovan od strane ZUOVa i
u Katalogu programa stalnog stručnog usavršavanja nastavnika, vaspitača i stručnih
saradnika za školsku 2014/2015. i 2015/2016. evidentiran je pod rednim brojem 871.
Cilj radionice: Jačanje kapaciteta vaspitnog osoblja za saradnju sa roditeljima dece sa

smetnjama u razvoju. Jačanje profesionalnih kompetencija i senzitivnosti vaspitno-
obrazovnog osoblja u cilju razvoja sigurne baze u relaciji sa roditeljem deteta sa
smetnjama u razvoju.

Predviđeno trajanje: 8 sati
SOCIJALNO NEPRIHVAĆENO DETE – PODRŠKA DETETU U

PROCESU INTEGRACIJE U VRŠNJAČKU GRUPU
Jelena Crnomarković
Osnovna škola "Dušan Radović", Novi Sad
Tijana Karić
Filozofski fakultet u Novom Sadu, Odsek za psihologiju
Teme programa:
- Uzroci i posledice socijalne neprihvaćenosti dece osnovnoškolskog uzrasta
- Posledice niske kohezivnosti grupe usled odbacivanja članova
- Načini identifikacije socijalno neprihvaćenog deteta u grupi (indikatori
socijalne neprihvaćenosti i sociometrijski status kao indikator)
- Tehnike rada na integraciji socijalno neprihvaćene dece i na razvoju grupne
kohezije
- Rad u malim grupama na primerima socijalno neprihvaćene dece (oblasti rada
sa decom i razredom, metode rada, očekivani ishodi, načini praćenja promena
u socijalnoj prihvaćenosti dece i grupnoj koheziji)
Seminar je akreditovan kao program stručnog usavršavanja zaposlenih u obrazovno-
vaspitnim ustanovama za školsku 2014/2015. i 2015/16. godinu, kod Zavoda za
unapređenje obrazovanja i vaspitanja i nosi 8 bodova.
Cilj radionice:
192
Osnovni ciljevi su usmereni na upoznavanje sa problemima (ne)prihvaćenosti od strane

vršnjaka dece osnovnoškolskog uzrasta, kao i obuku učesnika o različitim tehnikama i
metodama rada na grupnoj koheziji i integraciji dece u vršnjačku grupu.
Specifični ciljevi:
- upoznavanje učesnika seminara o uzrocima neprihvaćenosti dece osnovnoškolskog
uzrasta
- upoznavanje učesnika o indikatorima socijalne neprihvaćenosti deteta i načinima
identifikacije socijalno neprihvaćenog deteta u vršnjačkoj grupi (razredu)
- obučiti učesnike mogućnostima procene socijalnog statusa dece u grupi uz pomoć
sociometrijskog postupka, kao i načinima praćenja promena u socijalnoj prihvaćenosti
dece
- upoznati učesnike sa nekim metodama rada sa vršnjačkom grupom radi jačanja
grupne kohezije

Predviđeno trajanje: 8h
193
194
PROMOCIJE I
PREZENTACIJE
195
196
Prezentacije
NEO- PI 3 MACEDONIAN STANDARDIZATION

Marijana Markovik, Eleonora Serafimovska
Univerzitet "Sv Kiril i Metodij", Skopje, Institut za socioloski i politicko pravni
istrazuvanja
The development of NEO PI-3 norms that will interpret the adapted test for the
Macedonian working population was carried out in several successive phases.
Phase one, titled Overview of the psychometric characteristics of the original NEO PI-3
version, focused on assessing the justification for test adaptation.
In the second phase, the working group that was established merely for the purpose to
culturally adapt the test, thoroughly reviewed the original items of the NEO PI-3, taking
into account the culturally specific and the universal perspectives.
In the third phase, the test items were translated from English into Macedonian, using
the back translation approach.
The implementation of the pilot research of the preliminary version of the adapted NEO
PI-3mk and the analysis of the obtained results were carried out in the fifth and the
sixth phase. All steps undertaken in the administration of the first test with the
preliminary NEO PI-3mk version showed large item and sub-scale discrimination, a high
internal consistency for the majority of the sub-scales and all the scales, an almost
100% replication of the Five Factor model.
Measuring the validity and the reliability of the adapted test was the main objective in
phase seven (convergent validity of the NEO PI-3mk was carried out with the
personality inventory of MMPI-201 and the Revised Interpersonal Adjective
Scales/IASR-B5).
Normative sample consisted of 1300 respondents and it included working population
aged 19 – 65. Following relevant socio-demographic variables were considered: gender
(female respondents 638/49,08%, male respondent 662/50,92%) working status
(employed -910/70% and unemployed – 390/30% ), regional division (Vardar region –
7%, eastern region – 8%, northwestern region -12%, northeastern region -8%, Pelagonia
region – 10%, Polog region – 18%, southeastern region – 9% and Skopje region – 28%).
The eighth phase identified the norms for interpretation of the adapted test on a
selective sample of the working population, whereas in the ninth phase, the research
was expanded to a significantly larger sample of respondents and the norms for
interpretation of the adapted test on the Macedonian working population were
defined.
Key words: NEO PI 3, Macedonian study, cultural norms
197
Promocije knjiga
Fajgelj S. Uvod u psihologiju
Popadić D., Plut D., Pavlović Z. Nasilje u školama Srbije – analiza stanja od 2006. do
2013.godine
Petrović D. Interkulturalna interakcija i razvoj interkulturalne osetljivosti
Vujić D. Novi izazovi menadžmenta ljudskih resursa, Knjiga I – Kompetencije za rad i
rukovođenje
198
INDEKS AUTORA
199
200
Angelovski Aleksandra 175, 176, 180 Dostanić Branka 135

Anić Ivan 28 Drapšin Marija 163, 164
Antić Boris 122, 123, 124 Drezga Milica 142
Argirović Dobrinka 105 Dragutinović-Jovanović Nina 105
Ašanin Jelena 170 Đigić Gordana 148
Babić Lepa 120 Đorđević Nevena 14, 148
Babić Maja 115 Đorđić Marjana 171
Babić Sonja 129 Đukić Tijana 85
Babić-Bjelić Olgica 61 Đurić Veljko 160
Banjac Sonja 81, 82 Erić Milica 42, 43
Barna Jelena 175, 179, 180 Fesl Dina 22, 173, 181
Baronijan Hana 143 Gavrilov-Jerković Vesna 27, 30, 35
Baucal Aleksandar 81 Gojković Vesna 152
Berat Nevena 119 Golušin Slobodan 21
Bjelanović Zdenka 55 Gordić Ljerka 178
Biro Mikloš 130 Grahovac Branka 71
Bogičević Vanja 165 Grubor Jelena 149
Božović Žaklina 70 Grujičić Katarina 178
Branovački Bojan 20 Halas Izabela 60
Branković Jelena 141, 142, 191 Haneš Olja 165, 182
Branković Olivera 178 Hinić Darko 149
Bratina Sanja 135 Hristov Darko 12
Brdarić Dragana 27, 31, 177 Hrnčić Jasna 38
Brulić Lida 149 Ignjatović Maja 126
Cenerić Ivana 80 Ignjatović Tanja 73, 76, 109
Cmiljanović Marija 151 Jeftić Alma 190
Collete Daiute 56 Jeknić Petar 90, 169
Crnomarković Jelena 192 Jelić Dragana 46, 47
Cvetanović Nenad 126 Jeremić Valentina 190
Čačić Sandra 129 Jerković Ivan 25, 83, 107
Čičević Svetlana 122, 123, 124 Jerotijević Milena 54, 84
Čizmić Svetlana 98, 99 Jocović Bojana 60
Čolović Petar 19, 22, 24 Jokić Tijana 56
Čorto Vesna 51 Jordanov Milan 19, 150
Čubranić-Dobrodolac Marjana 122, 123, Jovanov Milana 20
124 Jovanović Jelena 171
Ćaldović Olivera 87 Jovanović Olja 53
Ćirić Danica 74, 109 Jovanović Veljko 31, 32, 47
Ćuzović Bojan 21 Jovanović Vitomir 93, 95, 97
Dačić Braunović Emica 50 Jošić Smiljana 93, 94, 97
Daničić Tatjana 136 Jović Snježana 57
Dinić Bojana 20, 151 Jović Vladimir 75
Dojić Tanja 59, 63 Karan Marija 172
Dosković Mila 11 Karić Tijana 39, 40, 192
201
Kašiković Snježana 171 Mitić Anja 160, 161

Knežević Goran 48 Mitić Nikola 12
Knežević Jasmina 118 Mojašević Sandra 190
Knežević Milena 153 Nedeljković Jelena 145, 146, 147
Knežević Zorica 152, 167 Nedimović Tanja 130
Kolarević Dag 156 Nešić Blagoje 128
Komlenac Jovan 69 Nenadić Filip 19, 24
Kopunović Torma Dijana 141 Nikolašević Željka 20
Kordić Boris 120, 138 Nikolić Ivana 145, 146, 147
Koruga Dragana 107 Nikolić Nebojša 70
Kostić Aleksandar 7 Nikolić Ristanović Vesna 37
Kostić Senka 44, 45 Ninić Nataša 116
Kovač Cerović Tinde 56, 92 Ognjanović Milica 170
Kuzmanović Dobrinka 93, 94, 95 Oljača Milan 19, 24
Lajović Biljana 65 Opačić Goran 48
Laketić Jelena 21 Oros Marina 25, 89, 139
Lazić Milica 30, 31, 35 Otašević Biljana 23
Lazović-Hanga Mirjana 117, 137 Panović Vlajko 110
Lipovac Krsto 122, 123, 124 Pavlović Zoran 157, 158, 159
Lošonc Helena 160 Pavlović Babić Dragica 43, 76, 131
Lozanović Dragana 144 Pekić Jasmina 139
Lukić Marija 76 Peršić Sanja 178
Lukić Nataša 60, 191 Peruničić Borjana 76
Majkić Katarina 142 Petrović Danijela 94, 95, 97
Maksimović Jelena 14, 125, 170 Petrović Ena 50
Malešević Dušan 104 Petrović Ivana 98, 99, 161
Marčetić Radulović Gordana 38 Petrović Jelena 145, 146, 147
Marić Petra 179 Petrović Jelica 88, 89, 139
Marković Danica 34 Plazinić Ljiljana 127
Marković Jelena 168, 189 Popović Dragana 55
Marković Ljiljana 40 Premić Vesna 115
Marković Rosić Olga 82 Radivojević Darinka 144
Markovik Marijana 197 Radosavljević Svetlana 63
Mihić Ivana 141, 142, 191 Radovanović Nikola 132
Mihić Ljiljana 165 Radović Darja 33, 119
Mihić Vladimir 39 Radulović Vesna 152, 167
Miladinović Peđa 152, 167 Rajić Milana 141
Miladinović Sonja 152, 167 Rajović Vera 53
Milenković Snežana 187 Rakočević Nikolija 34
Milidrag Marica 144 Ranković Tanja 52
Miloradović Sanja 57 Rosić Branko 111
Milošević Jasna 143 Rudić Nenad 144
Milovanović Ilija 22 Ružičić Aleksandra 63
Mirić Jovan 110 Ružin Duška 163, 164
202
Sadiković Selka 22, 173, 181 Trivunčić Bojana 75

Satarić Nadežda 73 Trbojević Jovana 88, 89, 139
Serafimovska Eleonora 197 Varga Suzana 172
Simić Ljiljana 54 Vasić Aleksandar 154, 155
Simonović Jelena 86 Veljković Mirjana 104
Sitarević Aleksandra 117, 137 Vesić Jelena 173, 174, 180
Sladojević Matić Jelena 50 Vicanović Viktor 108
Smederevac Snežana 150 Višacki Tatjana 121
Soćanin Dragana 68 Videnović Dejan 62, 131
Spasić Miljana 140 Videnović Marina 131, 143
Sretković Tijana 119 Vitasović Una 173, 174, 179
Stamenković Mladen 26 Volarević Siniša 74
Stefanović Stanojević Tatjana 17 Volarov Marija 165
Stevković Ljiljana 37 Vračar Milan 133, 134
Stojanović Lidija 12 Vuai Stamenković Rehema 50
Stojić Olgica 60 Vučković Stanislava 143, 144
Stojilović Ivan 40 Vujičić Milena 126
Stojiljković Snežana 153 Vujić Dobrila 49, 115
Stojković Stefan 172 Vukadinović Natalija 162
Strizović Ivana 175, 176, 179 Vukojević Maja 178
Strizović Stanislava 176 Vuksanović Marija 173, 174, 179
Surla Lana 172 Zajeganović Jakovljević Jelena 143, 144
Suvajdžić Katarina 115, 116 Zajić Milica 13, 123
Šarac Nikolina 71 Zlatić Lidija 107
Šegrt Branka 78 Zobenica Adela 132
Šveljo Maja 151 Zorić Aleksandar 48
Tatić Janevski Sanja 78, 79 Zotović Marija 163, 164
Timarac Jovanov Slava 63 Žeželj Iris 143
Tišma Branka 67, 106 Živković Maja 132
Todosijević Bojan 157, 158, 159 Živković Marija 16
Todorović Dušan 126 Žuljević Dragan 32, 33, 35
Topić Arambašić Lena 165, 182 Žunić Vinka 165
Tosić Radev Milica 15
Tošković Oliver 44, 45
Trifunović Aleksandar 122, 123, 124
Trifunović Biljana 175, 179, 180
203
CIP - Каталогизација у публикацији

Народна библиотека Србије, Београд
CIP - Каталогизација у публикацији

Народна библиотека Србије, Београд
159.9(497.11)(048)
НАУЧНО-стручни скуп психолога Србије (63 ; 2015 ;

Златибор)
www.profesionalizacija.psi : knjiga rezimea / 63.
Naučno-stručni skup psihologa Srbije, Zlatibor, 27-30.
05. 2015. ; [organizator skupa Društvo psihologa
Srbije]. - Beograd : Društvo psihologa Srbije, 2015
(Beograd :
Centar za primenjenu psihologiju). - 203 str. ; 25 cm
Tiraž 300. - Registar.
ISBN 978-86-89377-17-0
1. Друштво психолога Србије
a) Психологија - Србија - Апстракти
COBISS.SR-ID 215324940
204

63 Naucno-Strucni Skup Psihologa Srbije - Knjiga Rezimea

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

63 Naucno-Strucni Skup Psihologa Srbije - Knjiga Rezimea

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Strukovni identitet psihologa i međuresorna saradnja

63. NAUČNO-STRUČNI SKUP

63. NAUČNO-STRUČNI SKUP PSIHOLOGA SRBIJE

STRUKOVNI IDENTITET PSIHOLOGA I MEĐURESORNA

Izdavač publikacije i organizator skupa: Društvo psihologa Srbije

Štampa: Centar za primenjenu psihologiju

16:30 SIMPOZIJUM: SIMPOZIJUM S

21:00 PREDSTAVA – ERIKSONOVE FAZE NA NAŠ NAČIN

KOGNITIVNI PROCESI PRI OBRADI JEZIKA

U svakodnevnoj jezičkoj komunikaciji razmišljamo o tome šta ćemo da kažemo

1. AFEKTIVNA VEZANOST IZ ISTRAŽIVAČKOG I TERAPIJSKOG

Teorija afektivne vezanosti sve je prihvaćeniji okvir u različitim domenima rada

AFEKTIVNA VEZANOST STUDENATA RAZLIČITOG PROFESIONALNOG IZBORA

Predmet istraživanja je ispitati razlike u stepenu izraženosti dimenzija afektivne

adolescenata i odraslih UPIPAV-R (Hanak, 2004; Vukosavljević-Gvozden & Hanak, 2007)

Ključne reči: afektivna vezanost, studenti, profesionalni izbor, analiza razlika,

POVEZANOST GOVORNIČKE ANKSIOZNOSTI I OBRAZACA PORODIČNE

Autor: Darko Hristov

Prema teoriji afektivnog vezivanja, u ranom detinjstvu, između deteta i roditelja se

govorničkom anksioznošću, kao i utvrditi da li postoje statistički značajne razlike u izraženosti

Ključne reči: obrasci porodične afektivne vezanosti, dezorganizovani obrazac,

OBRASCI AFEKTIVNE VEZANOSTI I MODALITETI AGRESIVNOSTI KOD

Ključne reči: afektivno vezivanje, obrasci afektivnog vezivanja, agresivnost,

LJUBAVNI STILOVI I OBRASCI VEZANOSTI IZ UGLA PARTNERSKIH ODNOSA

Jelena Maksimović, Nevena Đorđević

Psihologija dugo nije pokazivala interesovanje prema ljubavi kao istraživačkom

Ključne reči: stilovi ljubavi, obrasci afektivne vezanosti, parovi

KVALITET BRAKA I BAZIČNA STRUKTURA LIČNOSTI BRAČNIH PARTNERA

Milica Tosić Radev

Predmet istraživanja je ispitivanje povezanosti bazične strukture ličnosti bračnih

supružnika statistički značajno koreliraju sa procenom kvaliteta braka partnera. Pritom,

TERAPIJA IGROM I AFEKTIVNA VEZANOST- kroz teoriju i praksu

Igra je detetov prirodni svet. Kancelarija Ujedinjenih nacija za ljudska prava

DEZORGANIZOVANI OBRAZAC VEZANOSTI U SOCIJALNOM RADU:

Tatjana Stefanović Stanojević

Prema teoriji afektivne vezanosti, vezanost se formira u najranijem detinjstvu, a na

Ključne reči: dezorganizovani obrazac, teorija afektivne vezanosti, traumatizovanost

2. DISPOZICIJE I KONTEKST: OSOBINE LIČNOSTI KAO

Važan aspekt istraživanja u psihologiji ličnosti predstavlja kriterijumska validacija

Radovi u okviru simpozijuma nastali su u okviru projekata "Nasledni, sredinski i

NASILNO PONAŠANJE PREMA PARTNERU: KONTEKSTUALNI I DISPOZICIONI

Milan Oljača , Filip Nenadić, Milan Jordanov , Petar Čolović

Predikcija nasilnog ponašanja u partnerskim odnosima predstavlja kompleksan problem

HEXACO U SOCIJALNOM KONTEKSTU

Bojan Branovački, Željka Nikolašević, Milana Jovanov i Bojana Dinić

RELACIJE PROFESIONALNIH INTERESOVANJA MERENIH UPITNIKOM ORVIS SA

Slobodan Golušin, Jelena Laketić i Bojan Ćuzović

Cilj ovog istraživanja predstavlja utvrđivanje povezanosti dimenzija profesionalnih

Ključne reči: Profesionalna interesovanja, ORVIS, HEXACO, multivarijatna analiza

POL I INTERESOVANJA - TIPOLOŠKI PRISTUP

Ilija Milovanović, Dina Fesl, Selka Sadiković i Petar Čolović

Osnovni cilj ovog istraživanja je utvrđivanje razlika u različitim "neprofesionalnim" (engl.

Ključne reči: interesovanja, polne razlike, ORAIS

DIMENZIJE REVIDIRANE TEORIJE OSETLJIVOSTI NA POTKREPLJENJE I

U radu je prikazano istraživanje usmereno na ispitivanje relacija dimenzija

Ključne reči: muzičke preferencije, dimenzije ličnosti, sociodemografske varijable,

KONSTRUKCIJA REVIDIRANE VERZIJE UPITNIKA ZA MERENJE PRIJEMČIVOSTI

Filip Nenadić, Milan Oljača i Petar Čolović

Dosadašnja istraživanja koja su se bavila individualnim razlikama među čitaocima

Ključne reči: UPK, UPK-R, čitanje, književnost, prijemčivost

3. PSIHOLOGIJA U SARADNJI SA DRUGIM STRUKAMA

Savremena psihologija razvija se u pravcu proširivanja spektra fundamentalnih saznanja

RAZVOJ ROBOTA KAO ASISTIVNE TEHNOLOGIJE U TERAPIJI DECE – PSIHOLOZI