Нови систем правних лекова

у Закону о извршењу и
обезбеђењу
Хронолошки су приказане новоусвојене промене оних делова
ЗИО-а који се превасходно односе на жалбу и приговор као
врсту правних лекова, али и измене које се односе на захтев
за изузеће судије и јавног извршитеља, захтев за отклањање
неправилности, противизвршење и одлагање извршења. На крају,
ту су и измене које се односе на парнични поступак за утврђивање
ГРАЂАНСКО ПРАВО

недозвољености извршења, као и на намирење новчаних

потраживања насталих из комуналних и сродних делатности.

правних лекова, тако и предлога за враћање

Дејан Обренић, у пређашње стање и захтева за отклањање
дипл. правник неправилности, као правних средстава која
су у досадашњој примени ЗИО-а мање-више
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

коришћена у својству правних лекова. Новоу­

Д
ана 3. 8. 2019. године ступио је на снагу
Закон о изменама и допунама Закона
о извршењу и обезбеђењу („Сл. гла­
сник РС”, бр. 54/2019), којим су унете обимне
и значајне измене у Закон о извршењу и обе­
збеђењу. Разлог за овако крупне измене ЗИО-а
лежи пре свега у томе што су приликом тро­
годишње примене овог закона уочене бројне
мањкавости које се нису могле превазићи
техникама тумачења законских одредби нити
мањим изменама појединих чланова. Међу
најбитнијим недостацима ЗИО-а били су не­
достаци који су постојали у систему правних
лекова у извршном поступку. С обзиром на
суштински значај који правни лекови имају
у сваком правном поступку, па тако и у извр­
шном, одавно је било јасно да се овај проблем
мора решити на темељан и битно другачији
начин у односу на онај који постоји у ЗИО-у.
Овде ће на хронолошки, сумаран начин бити
приказане новоусвојене промене оних делова
ЗИО-а који се односе на систем правних леко­
ва, и то како жалбе и приговора, као редовних
својене измене ЗИО-а почеће да се примењују
почев од 1. 1. 2020. године, па постоји нада
да ће нови систем правних лекова довести
до њиховог лакшег разумевања и ефикасније
примене у пракси.
У циљу лакшег праћења измена и допуна
по члановима Закона, у наставку текста тер­
мин „закон” односиће се на Закон о изменама
и допунама Закона о извршењу и обезбеђе­
њу („Сл. гласник РС”, бр. 54/2019), а термин
ЗИО на Закон о извршењу и обезбеђењу („Сл.
гласник РС”, бр. 106/2015, 106/2016 – аутен­
тично тумачење и 113/2017 – аутентично ту­
мачење).
ЗАХТЕВ ЗА ИЗУЗЕЋЕ СУДИЈЕ
Чланoм 4. Закона прецизиран је члан 13.
ЗИО-а, којим се уређује питање изузећа суди­
је. Овим је прецизније дефинисан рок за под­
ношење захтева за изузеће судије тако што је
сада прописано да, кад извршење спроводи
јавни извршитељ, изузеће судије може да
се захтева док не истекне рок за доношење
решења о правном леку, уместо досадашње
збуњујуће одредбе којом се тај рок везивао
за решење о жалби против решења донетог
о предлогу за извршење на основу извршне ис-
праве или рок за приговор или жалбу у поступ-
ку одлучивања о законитости и правилности
решења о извршењу на основу веродостојне
исправе. Истим чланом прецизирано је да
подношење захтева за изузеће судије, као и
подношење приговора против решења којим
је захтев за изузеће одбачен или одбијен, не
одлаже извршење или обезбеђење. Сходно
наведеним одредбама, чланом 68. Закона про­
писано је правило којим се уређује да подно­
шење захтева за изузеће јавног извршитеља,
као и подношење приговора против решења
којим је захтев за изузеће одбачен или одби­
јен, нема суспензивно дејство.
ВРСТЕ И ПРИМЕНА ПРАВНИХ ЛЕКОВА
У ИЗВРШНОМ ПОСТУПКУ
Вероватно најбитније измене које овај за­
кон доноси у области правних лекова у из­
вршном поступку прописане су чланом 8.
Закона, којим се мењају и прецизирају одред­
бе члана 24. ЗИО-а. Наведеним чланом 24.
уређене су врсте и примена правних лекова у
извршном поступку и до ових измена тај члан
представљао је један од најспорнијих делова
ЗИО-а, пре свега због непрецизне формула­
ције и конфузије коју је стварао у примени.
Имајући у виду значај одредби које су уређене
овим делом ЗИО-а, измене наведених одред­
би биле су насушна потреба при спровођењу
извршног поступка. Захваљујући новоусво­
јеним изменама, одредбе члана 24. сада су
нормиране на знатно концизнији и преци­
знији начин. Након усвојених измена, члан 24.
ЗИО-а сада гласи: Правни лекови у извршном
поступку јесу жалба и приговор. Жалбом се по-
бија решење првостепеног суда или јавног из-
вршитеља, ако овим законом није одређено да
жалба није дозвољена или да се такво решење
побија приговором. Приговор се може изјави-
ти против решења првостепеног суда и јавног
извршитеља само када је то прописано овим
законом и као приговор трећег лица. Против
решења којим је одлучено о приговору може се
изјавити жалба само када је то прописано
овим законом. Против закључка нису дозвоље-
ни ни приговор, ни жалба. Приговор или жалба
који су поднети против закључка одбацују
се у решењу или закључку којим се окончава
извршни поступак. Дакле, правни лекови у
извршном поступку јесу жалба и приговор,
а оба се изјављују против одлука суда и јав-
ног извршитеља донетих у форми решења и
међусобно се искључују. Жалба је прописана
као правило и приоритетни правни лек про­
тив решења суда и јавног извршитеља, осим у
случајевима када Закон изричито прописује
да она није дозвољена или да је против ре­
шења дозвољен приговор. Изузетак од овог
правила постоји у случају побијања решења
ГРАЂАНСКО ПРАВО
којим је одлучено о приговору, када се жалба
не подразумева и може се изјавити само када
је то изричито прописано Законом. Обрнуто
од правила која важе за жалбу, приговор је
прописан као изузетан правни лек и може да
се изјави против решења првостепеног суда
и јавног извршитеља само у случајевима када
је Законом изричито прописано или као при­
говор трећег лица. Против одлука суда и јав-
ног извршитеља донетих у форми закључка
LEGE ARTIS ● НОВЕМБАР 2019.
нису дозвољени ни жалба ни приговор.
РОК ЗА ЖАЛБУ И ПРИГОВОР
Чланом 9. Закона прецизира се члан 25. За­
кона у погледу рока у коме се подносе жалба
и приговор, с обзиром на то да су досадашње
законске одредбе такође биле непрецизно
формулисане. Поменути правни лекови под­
носе се у року од осам дана од дана доста­
вљања решења, осим ако овим законом није
одређен дужи или краћи рок.
БРИСАН ЈЕ ЧЛАН КОЈИМ ЈЕ УРЕЂЕНА
ЗАБРАНА УКИДАЊА ПРВОСТЕПЕНОГ
РЕШЕЊА И УПУЋИВАЊА ПРЕДМЕТА
НА ПОНОВНО РЕШАВАЊЕ
Чланом 10. Закона брисан је цео члан 26.
ЗИО-а, којим је била уређена забрана уки­
дања првостепеног решења и упућивања
предмета на поновно решавање у поступку
одлучивања суда о приговору и жалби. Бри­
сање наведене одредбе сасвим је разумљиво
с обзиром на то да она представља преседан
 у правном систему и непотребну забрану и
ограничење у одлучивању суда. Иако је циљ
ове одредбе био да се убрза поступак и смањи
могућност злоупотребе процесних овлашће­
ња кроз неосновано изјављивање правних
лекова, сматрамо да је она представљала бес­
потребну брану начелу слободног судијског
уверења, због чега је изазивала и бројне про­
блеме у пракси.
НЕДОЗВОЉЕНОСТ ВАНРЕДНИХ
ПРАВНИХ ЛЕКОВА
Чланом 11. Закона измењен је и прецизи­
ран члан 27. ЗИО-а како би његове одредбе
ГРАЂАНСКО ПРАВО
биле у складу са осталим изменама, па је све­
ден на један став којим је прописано да про­
тив правоснажног решења нису дозвољени
ни ревизија ни понављање поступка.
ВРАЋАЊЕ У ПРЕЂАШЊЕ СТАЊЕ
Чланом 12. Закона измењен је члан 28.
ЗИО-а, па је правило о враћању у пређашње
стање измењено тако да је примена овог
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
института могућа у ситуацији када дође до
пропуштања рока за изјављивање правног
лека против решења о извршењу, без обзира
на то да ли је решење о извршењу донето на
основу извршне или веродостојне исправе.
О предлогу за враћању у пређашње стање
одлучује суд који је надлежан да одлучује о
правном леку против решења о извршењу.
Брисане су одредбе овог члана које су про­
писивале да против решења о усвајању пре­
длога за враћање у пређашње стање жалба
није дозвољена, као и да је против решења о
одбацивању или одбијању предлога за вра­
ћање у пређашње стање дозвољен приговор,
тако да се сада на одлуку надлежног суда о
предлогу за враћање у пређашње стање при­
мењују опште одредбе о правним лековима
у извршном поступку.
ЗАХТЕВ ЗА ИЗУЗЕЋЕ ЈАВНОГ
ИЗВРШИТЕЉА
Чланом 35. Закона извршена је измена и
прецизирање члана 68. ст. 5. ЗИО-а, тако што
је предвиђено да подношење захтева за из­
узеће јавног извршитеља, као и подношење
приговора против решења којим је захтев за
изузеће одбачен или одбијен, не одлаже извр­
шење или обезбеђење. Подношење приговора
против решења којим је захтев за изузеће од­
бачен или одбијен и до сада је било прописано
у овом члану и ту се није ништа променило.
Новина је у томе што ЗИО сада децидирано
прописује да приговор против поменутог ре­
шења нема суспензивно дејство.
РАЗЛОЗИ ЗА ПОБИЈАЊЕ РЕШЕЊА О
ИЗВРШЕЊУ
Чланом 36. Закона измењен је и допуњен
члан 74. ЗИО-а, којим су прописани жалбе­
ни разлози за побијање решења о извршењу
на основу извршне исправе. Прецизирани су
жалбени разлози који су прописани у тачкама
6, 7. и 10. става 1, па те тачке сада прописују
следеће разлоге који спречавају спровођење
извршења: 6) ако је потраживање из извр-
шне исправе престало; 7) ако потраживање
није прешло или није пренето на извршног
повериоца или ако обавеза није прешла или
није пренета на извршног дужника и 10) ако
је наступила застарелост потраживања
из извршне исправе. Поред тога, додата је и
нова тачка истог става, која, као разлог који
спречава спровођење извршења, прописује
и разлоге прописане посебним законом. На­
веденим изменама није дошло до неких су­
штинских промена у наведеним жалбеним
разлозима, већ до њиховог прецизирања за­
рад лакше примене у пракси.
ОБУСТАВА ИЗВРШЕЊА ПО ЖАЛБИ
ИЗВРШНОГ ДУЖНИКА ПРОТИВ
РЕШЕЊА О ИЗВРШЕЊУ
Чланом 37. Закона додат је нови члан 77а
ЗИО-а, под насловом „Обустава извршења
по жалби извршног дужника против ре­
шења о извршењу”. Одредбама новог члана
омогућава се првостепеном суду, који је до­
нео решење о извршењу, да одлучује о жалби
уколико оцени да је жалба основана. У прак­
си су неретке ситуације у којима је првосте­
пеном суду очигледно да је жалба основана,
а на основу досадашњих одредби Закона пр­
востепени суд могао је само да оцењује жалбу
са процесног аспекта, односно да је достави
другостепеном суду на одлучивање. Ново­
усвојеним одредбама прописано је да, ако
оцени да је жалба основана, првостепени суд
жалбу извршног дужника изјављену против
решења о извршењу може да усвоји, укине
решење о извршењу, обустави извршење у
целини или делимично и укине спроведене
радње. Против овог решења може да се изја­
ви жалба другостепеном суду. С друге стране,
ако првостепени суд не одлучи да сам реша­
ва о жалби, доставиће је на решавање дру­
гостепеном суду. Ове одредбе имају за циљ
повећање ефикасности судова приликом
одлучивања о жалби, али и прилагођавање
процесних норми околностима конкретног
случаја у којем је могуће применити наведена
правила.
ОДЛУЧИВАЊЕ ДРУГОСТЕПЕНОГ
СУДА О ЖАЛБИ ИЗВРШНОГ
ДУЖНИКА
Чланом 38. Закона прецизира се члан 78.
ЗИО-а тако што се граница испитивања пр­
востепеног решења од стране другостепеног
суда по службеној дужности, у погледу надле­
жности суда, сада ограничава само на стварну
надлежност првостепеног суда, уместо доса­
да важећег испитивања стварне и месне на­
длежности. Ове измене су свакако оправдане
и у духу су извршног поступка, али и ЗПП-а,
који се супсидијарно примењује на извршни
поступак.
ПОСЛЕДИЦЕ УСВАЈАЊА ЖАЛБЕ
Чланом 39. Закона мења се члан 80. ЗИО-а,
којим се уређују последице усвајања жалбе.
Њиме је сада прописано да се, у ситуаци­
ји када је жалба усвојена, ако је спровођење
извршења почело, поред обуставе извршног
поступка, укидају и све спроведене извршне
радње, али ако је жалба усвојена због месне
ненадлежности првостепеног суда, реше­
ње о извршењу неће се укидати. Само суд
коме су уступљени списи предмета може да
укине спроведене извршне радње у року од
осам дана од дана достављања списа, ако је
то потребно ради правилног вођења извр­
шног поступка. Наведене одредбе сходно се
примењују на јавног извршитеља онда када је
надлежан за спровођење извршења.
ПОСТУПАЊЕ ДРУГОСТЕПЕНОГ СУДА
У складу са законским новинама описаним
у претходна два пасуса јесте и новина из чла­
на 42. Закона, којом се мења члан 84. ЗИО-а.
У погледу одлучивања другостепеног суда по
жалби учињена је измена брисањем дела нор­
ме по којој суд по службеној дужности пази
на месну надлежност првостепеног суда.
ГРАЂАНСКО ПРАВО
ПРИГОВОР У ПОСТУПКУ
ОДЛУЧИВАЊА О ПРЕДЛОГУ
ЗА ИЗВРШЕЊЕ НА ОСНОВУ
ВЕРОДОСТОЈНЕ ИСПРАВЕ
Чланом 43. Закона учињене су обимне нор­
мативне измене у вези са правним лековима
у поступку извршења на основу веродостојне
исправе. С тим у вези измењен је цео 4. оде­
љак ЗИО-а, којим су били уређени приговор
LEGE ARTIS ● НОВЕМБАР 2019.
и жалба против решења о предлогу за извр­
шење на основу веродостојне исправе. Већ
из самог новог наслова 4. одељка, који гласи
„Приговор у поступку одлучивања о предлогу
за извршење на основу веродостојне исправе”,
јасно је да је цела област уређена на другачи­
ји начин. Бројни су разлози за овако обимне
законске измене, а најблаже речено могли би
да се сведу на констатацију да су се одредбе о
приговору у пракси показале као веома ком­
пликоване и нејасне за примену. Постојање
жалбе у систему правних лекова против ре­
шења о извршењу на основу веродостојних
исправа испоставило се као неоправдано
јер се у пракси показало да у великом броју
случајева другостепени суд жалбу одбија и
потврђује решење којим је усвојен приговор
извршног дужника, па се поступак наставља
као парнични поступак поводом приговора
против платног налога.
У суштини, предложене измене режима у
погледу приговора на решење о извршењу на
основу веродостојне исправе представљају
већ познат систем из Закона о извршењу и
обезбеђењу из 2011. године. Основни прин­
 цип оспоравања одлуке приговором пола­
зи од тога да извршни дужник приговором
може да побија решење о извршењу на осно­
ву веродостојне исправе, а извршни пове­
рилац решење о одбацивању или одбијању
предлога за извршење на основу веродостој­
не исправе. Странке приговором могу да по­
бијају и само део решења којим су одмерени
трошкови поступка, а на приговор извршног
повериоца сходно се примењују одредбе о
приговору извршног дужника. Одредбе чла­
на 86. ЗИО-а измењене су тако да приговор
може да се изјави из тачно Законом одређених
разлога, наведених по систему numerus clausus
у члану 87. ЗИО-а, који су такође познати из
ГРАЂАНСКО ПРАВО
раније важећих закона који уређују извршни
поступак. Члан 88. прописује да је извршни
дужник дужан да у приговору наведе разло­
ге због којих побија решење, као и да изнесе
чињенице и приложи писмене доказе на ко­
јима заснива приговор, иначе се приговор од­
бацује као непотпун, без претходног враћања
на допуну. Осим тога, члан 89. прописује да
се приговор доставља извршном повериоцу
на одговор, а судија појединац доставља већу
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
приговор, решење и списе предмета наредног
радног дана од пријема одговора на приговор
или од истека рока за одговор на приговор.
Веће је дужно да одлучи о приговору у року
од петнаест дана од када му судија достави
приговор и списе предмета, а решење донето
о приговору отправља се у року од три дана од
дана доношења.
У члану 90. Закона уређени су поступак и
одлуке по приговору, све у зависности од тога
да ли се решење побија у целости, у обавезу­
јућем или у одређујућем делу. С тим у вези,
ако се решење о извршењу побија само у делу
у којем су одређени средство и предмет извр­
шења, на поступак по приговору сходно ће се
применити одредбе о жалби против решења
о извршењу на основу извршне исправе, а та­
кав приговор не одлаже извршење. Ако веће
усвоји приговор против дела решења којим
су одређени средство и предмет извршења,
судија појединац обавештава извршног по­
вериоца да је део решења којим је извршни
дужник обавезан да намири новчано потра­
живање постао извршна исправа на основу
које може да се захтева извршење у истом или
другом поступку. Ако се решење о извршењу
побија у целини или само у делу којим је извр­
шни дужник обавезан да намири потражива­
ње и ако извршни дужник учини вероватним
наводе из приговора којим решење побија у
делу у ком је обавезан да намири потражи­
вање, веће ће ставити ван снаге решење о из­
вршењу у делу у коме је одређено извршење
и одредити да се поступак наставља као пар­
нични поступак поводом приговора против
платног налога, а ако суд за то није стварно
или месно надлежан, списи предмета доста­
вљају се надлежном суду.
Наведеним изменама одељка 4. ЗИО-а,
дакле из система правних лекова против
решења о извршењу на основу веродостој-
не исправе избачена је жалба, а задржан је
приговор, као сада већ традиционални прав­
ни лек у овом сегменту извршног поступка.
Приговор као правни лек и поступак по при­
говору уређени су на нови/стари начин, што
ће свим учесницима у поступку свакако олак­
шати схватање извршног поступка и учешће
у њему. Неспорно је да се досадашњи систем
правних лекова у извршењима која се спро­
воде на основу веродостојне исправе не може
сматрати успешним јер, због лошег нормира­
ња, никада није ни могао да буде разумљив и
да заживи у правном систему, а што се грбо
роди, вријеме не исправи.
ПРИГОВОР ТРЕЋЕГ ЛИЦА
Чланом 44. Закона прецизиран је члан 108.
ЗИО-а кроз измене и допуне. Овим чланом,
који је претрпео одређене измене, уређене су
претпоставке за приговор и садржина при­
говора трећег лица. Најпре, новина је то што
приговор трећег лица мора да садржи његове
идентификационе податке из члана 30. ЗИО-а,
како би било јасно о ком лицу се ради, али и
како би се омогућио олакшани поступак за
накнаду трошкова уколико их ово лице про­
узрокује странкама у поступку. Овим чланом
извршено је и прецизирање да и извршни по­
верилац и извршни дужник имају могућност
да се о приговору трећег лица изјасне у року
од осам дана од дана достављања.
Чланом 45. Закона допуњен је члан 109.
ЗИО-а, који уређује одлуке о приговору тре­
ћег лица. Допуна овог члана може да предста­
вља школски пример како недостатак само
једне кратке одредбе може да створи бројне
проблеме у спровођењу закона, односно како
се њеним прописивањем може разрешити
Гордијев чвор произвољних тумачења зако­
на. Наиме, наведени члан допуњен је ставом
који прописује да се против решења о усваја­
њу приговора може изјавити жалба. Услед не­
достатка овако јасне и концизне одредбе, као
и услед до сада постојећег нејасног и компли­
кованог система правних лекова у извршном
поступку, било је нејасно да ли и ко има право
на правни лек против решења о усвајању при­
говора трећег лица и који правни лек може да
се изјави.
Све претходно наведене констатације
важе и за измене које је донео члан 46. Зако­
на, којим је брисан члан 110. ЗИО-а. Овим
чланом били су уређени правни лекови у
поступку по приговору трећег лица, па је
било прописано следеће: Против решења о
одбацивању или усвајању приговора дозво-
љен је приговор. Против решења о одбијању
приговора жалба није дозвољена. Ако усвоји
приговор против решења о одбацивању при-
говора, веће одмах одлучује о основаности
приговора. Надовезујући се на запажања из
претходног пасуса, можемо само бити за­
хвални законодавцу на брисању цитираних
законских одредби.
ПАРНИЧНИ ПОСТУПАК ЗА
УТВРЂИВАЊЕ НЕДОЗВОЉЕНОСТИ
ИЗВРШЕЊА
Чланом 47. Закона измењен је и преци­
зиран члан 111. ЗИО-а у вези са парничним
поступком за утврђивање недозвољености
извршења, који може да покрене треће лице
о чијем је приговору одлучено негативно.
Наиме, сада је прописано да право да по­
крене парнични поступак против извршног
повериоца ради утврђења да је извршење на
предмету недозвољено има и треће лице чији
је приговор одбачен, а не само лице чији је
приговор одбијен. Новина је и то што се рок
од тридесет дана за покретање тог поступка
више не везује за правоснажност решења о
одбацивању или одбијању, већ само за дан
пријема таквог решења. Такође, као и код
правила о парничном поступку који покреће
извршни дужник за утврђивање недозвоље­
ности извршења, и у овом случају брисана
је норма која прописује да се, независно од
означене вредности предмета спора, приме­
њују одредбе о споровима мале вредности из
закона којим се уређује парнични поступак,
при чему ревизија није дозвољена.
ПРОТИВИЗВРШЕЊЕ
Чланом 48. Закона прецизира се члан
113. ЗИО-а у делу којим се означава проце­
сни тренутак од ког извршни дужник може
ГРАЂАНСКО ПРАВО
да поднесе предлог за противизвршење. За
разлику од досадашњих норми које су про­
писивале да, када је извршење већ окончано,
извршни дужник суду може да поднесе пре­
длог за противизвршење, законске измене ту
процесну могућност везују за тренутак када
је извршење спроведено. Овде није у питању
само измена терминолошке природе, већ се
ради о суштинској измени, с обзиром на то да
окончање поступка може бити обустава или
LEGE ARTIS ● НОВЕМБАР 2019.
закључење, а спровођење извршења предста­
вља скуп процесних радњи јавног извршите­
ља или суда којима се реализује одређујући
део решења о извршењу на имовини извр­
шног дужника. Замена наведених термина
извршена је и у одредбама члана 115. ЗИО-а,
којим су уређени разлози за противизврше­
ње, па се сада предлог за противизвршење
подноси ако је у току извршног поступка из­
вршни дужник добровољно намирио потра­
живање извршног повериоца мимо суда, тако
да је извршни поверилац двоструко намирен
– у року од тридесет дана од дана када је из­
вршење спроведено и ако је извршни повери­
лац примио више од свог потраживања или
ако при извршењу на заради и другим стал­
ним новчаним примањима нису поштоване
одредбе о ограничењу извршења – у року од
тридесет дана од дана када је извршење спро­
ведено.
Суштинска измена у оквиру поступка по
предлогу за противизвршење унета је и чла­
ном 50. Закона, којим се мења члан 116. ЗИО-а.
Измењен је сам поступак по предлогу за извр­
шење у односу на извршног повериоца, тако
 да се предлог њему доставља на опционо изја­
шњење у року од осам дана од дана доставља­
ња, док су брисане последице неизјашњења
извршног повериоца. О предлогу се одлучује
у складу са регуларном процедуром предвиђе­
ном ЗИО-ом, па је изјашњење извршног пове­
риоца о предлогу ирелевантно за саму одлуку
по предлогу за противизвршење.
ОДЛАГАЊЕ ИЗВРШЕЊА
Чланом 52. Закона измењене су и преци­
зиране одредбе члана 120. ЗИО-а, који уређу­
је одлагање извршења на предлог извршног
повериоца. И овим изменама је кроз мало
ГРАЂАНСКО ПРАВО
речи решен велики проблем и то тако што
је, уместо негативног дефинисања и навође­
ња недозвољеног правног лека, једноставно
прописано који је правни лек дозвољен. На­
име, одредбама става 4. овог члана било је
прописано да против решења о одбацивању
или одбијању предлога извршног повериоца
жалба није дозвољена, па је требало дати од­
говор на питање да ли је и који правни лек
дозвољен. За одговор на то питање требало
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
је консултовати одредбе члана 24, којима је
било прописано да се жалбом побија реше-
ње првостепеног суда или јавног извршите-
ља, ако овим законом није одређено да жалба
није дозвољена или да се такво решење по-
бија приговором; приговор се подноси против
решења донетог о предлогу за извршење на
основу веродостојне исправе, против других
решења првостепеног суда или јавног изврши-
теља одређених овим законом, и као приговор
трећег лица. На тај начин дошло би се до за­
кључка да је у конкретном случају дозвољен
приговор или да уопште није дозвољен прав­
ни лек, све у зависности од начина на који
се тумаче наведене законске норме. Јасно је
да се у претходној верзији ЗИО-а радило о
крупном недостатку у нормирању законских
одредби, чиме је стварана велика правна не­
сигурност у примени закона. Уместо наведене
негативне норме и вишеструког упућивања
на друге законске норме, сада је једноставно
прописано да против решења о одбацивању
или одбијању предлога извршног повериоца
може да се изјави приговор, чиме су отклоње­
не све претходно побројане недоумице.
Чланом 53. Закона прецизира се и допу­
њује члан 123. ЗИО-а, најпре тако што је
прецизирано да на предлог трећег лица […]
јавни извршитељ може да одложи (уместо
термина „одлаже”) извршење. Поред тога,
овај члан је допуњен одредбом да је, иден­
тично као и приликом приговора трећег
лица, треће лице дужно да уз предлог доста­
ви своје идентификационе податке из члана
30. Закона. Разлог за ову измену огледа се у
омогућавању лакше идентификације трећег
лица, али и лакше накнаде трошкова од тре­
ћег лица уколико потреба неког случаја то
налаже.
Чланом 54. Закона измењен је и допуњен
члан 124. ЗИО-а, који уређује рок за одлучи­
вање и приговор по предлогу трећег лица за
одлагање. Предметним изменама омогућава
се достављање предлога извршног дужника,
односно трећег лица извршном повериоцу,
који у року од три дана од дана достављања
може да пружи одговор, а последично се и
рок који јавни извршитељ има да одлучи о
предлогу за одлагање везује за моменат исте­
ка рока за одговор од стране извршног пове­
риоца.
Чланом 55. Закона допуњен је члан 125.
ЗИО-а, чиме су делимично измењене одред­
бе које уређују дејство одлагања извршења.
Овим допунама разрешена је дилема која се
појавила у пракси у вези са тим да ли подно­
шење захтева за одлагање (или приговора на
решење о одбацивању или одбијању предлога
за одлагање) одлаже извршење. Новоусвоје­
ном допуном сада је прописано да подно­
шење предлога за одлагање извршења, као и
подношење приговора против решења којим
је одбачен или одбијен предлог за одлагање
извршења, не одлаже извршење.
Чланом 56. Закона отклоњена је још једна
недоумица тако што је, допуном члана 126.
ЗИО-а, отклоњена правна празнина настала
услед тога што је Закон пропустио да дефини­
ше начин на који се одређује трајање одлага­
ња извршења по предлогу трећег лица. Након
допуне наведена одредба прописује да, када
је извршење одложено на предлог извршног
дужника или трећег лица, трајање одлагања
одређује јавни извршитељ у зависности од
околности.
ЗАХТЕВ ЗА ОТКЛАЊАЊЕ
НЕПРАВИЛНОСТИ
Поред измена законских одредби које уре­
ђују редовне правне лекове, измењене су и
законске одредбе којима је уређен захтев за
отклањање неправилности, као својеврсно
правно средство које је стајало на распола­
гању странкама и другим учесницима у по­
ступку. Законодавац је уочио да је ово правно
средство у пракси добило превише значајну
улогу, а неретко, због различите судске прак­
се, и улогу средства које замењује правне ле­
кове. Услед различите судске праксе о правној
природи овог правног средства донет је и зна­
чајан број одлука којима је угрожена правна
сигурност, јер се усвајањем захтева за откла­
њање неправилности у некој доцнијој фази
поступка утиче и на већ предузете радње.
Ratio legis усвајања измена ових законских
одредби најпре је у томе да се ограничи опсег
подношења овог захтева, па је, с тим у вези,
одредбама члана 66. Закона измењен члан 148.
ЗИО-а. Овим је најпре прописано да може да
се захтева отклањање неправилности које су
настале у току и поводом спровођења извр­
шења у року од осам дана од дана учињене
неправилности. Након тога прописано је и да
захтев не може да се поднесе против решења
суда или јавног извршитеља, већ само против
закључка, и то само када је Законом одређено
(чланови 66, 67. и 193. Закона). Захтев се под­
носи суду или јавном извршитељу, зависно
од тога ко спроводи извршење, који је дужан
да о истом одлучи у року од осам дана, при
чему не одлаже извршење. О захтеву за откла­
њање неправилности одлучује се решењем, а
против решења којим је захтев одбачен или
одбијен дозвољен је приговор.
Са претходним су повезане и одредбе чла­
на 67. Закона, којим се мења и прецизира члан
149. ЗИО-а. Тако, у ситуацији када је захтев
за отклањање неправилности основан, суд,
односно јавни извршитељ решењем ће утвр­
дити, а ако је то могуће и отклонити, односно
наложити отклањање неправилности учиње­
них у току и поводом спровођења извршења.
Овде је важно и напоменути да је изменама
члана 193. дефинисано и посебно правило о
последици основаности захтева за отклања­
ње неправилности у случају закључка о пре­
даји. У том случају, решењем којим се усваја
захтев за отклањање неправилности не дира
се у стечено право својине купца, чиме се не­
двосмислено повлачи граница до које утврђе­
на неправилност може да утиче на предузете
радње у поступку извршења.
НАМИРЕЊЕ НОВЧАНИХ
ПОТРАЖИВАЊА НАСТАЛИХ
ИЗ КОМУНАЛНИХ И СРОДНИХ
ДЕЛАТНОСТИ
Одредбама чланова 139. и 141. Закона пре­
цизиране су одредбе члана 396. односно 398.
ГРАЂАНСКО ПРАВО
ЗИО-а, којима се регулишу питања пригово­
ра извршног повериоца и извршног дужника
против решења којима се одлучује о предлогу
за извршење ради намирења новчаних потра­
живања насталих из комуналних и сродних
делатности. Ова два питања сходно су уређе­
на тако што је прописано да се приговор под­
носи преко јавног извршитеља који је донео
решење, као и да о приговору одлучује суд на
чијем подручју извршни дужник има преби­
LEGE ARTIS ● НОВЕМБАР 2019.
валиште, боравиште или седиште.
Чланом 142. Закона потпуно су измењене
одредбе члана 399. ЗИО-а, па је њима сада из­
ричито прописано да се на садржину приго­
вора, рок за изјављивање, разлоге због којих
се приговор може изјавити, разлоге о којима
суд води рачуна по службеној дужности, по­
ступак, рокове за одлучивање и одлуке о при­
говору сходно примењују одредбе овог закона
о приговору против решења о извршењу на
основу веродостојне исправе. У ставу 2. наве­
деног члана предвиђено је изричито правило
да ће, ако извршни поверилац призна наво­
де из приговора, јавни извршитељ решењем
усвојити приговор, ставити ван снаге решење
о извршењу у целини или делимично и одлу­
чити о трошковима поступка. На решење из
става 2. може да се изјави приговор суду.
Одредбама члана 143. Закона измењен је у
целости члан 400. ЗИО-а, тако да сада уређу­
је извршење на основу извршне исправе ради
намирења новчаног потраживања из кому­
налних и сродних делатности. Сходно про­
писаном у претходном члану, овим чланом
прописано је да о жалби против решења јавног
 извршитеља, којим је одлучено о предлогу за
извршење на основу извршне исправе ради на­
мирења потраживања из комуналних и срод­
них делатности, одлучује другостепени суд
на чијем подручју извршни дужник има пре­
бивалиште, боравиште или седиште. У свему
осталом сходно се примењују одредбе ЗИО-а.
У складу са наведеним изменама чланова
398, 399. и 400. јесу и измене које су прописане
чланом 144. Закона, којима су брисана чак три
одељка са укупно 13 чланова, којима је била
уређена област побијања решења донетих по
предлогу за извршење на основу веродостојне
исправе ради намирења новчаног потражи­
вања насталог из комуналних услуга и срод­
ГРАЂАНСКО ПРАВО
них делатности. Потреба за овим одредбама
је престала из простог разлога што се на пред­
метну област сада сходно примењују опште
одредбе о спровођењу извршења на основу
веродостојне или извршне исправе.
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
УМЕСТО ЗАКЉУЧКА
Из свега изнетог јасно је да је законодавац
био врло свестан проблема које су нејасне или
компликоване норме ЗИО-а, које уређују си­
стем правних лекова, изазивале у примени.
Желећи да што брже оконча наведене пробле­
ме, законодавац је предметне норме заменио
једноставнијим и разумљивијим, а неретко и
нормама које су се у нашем правном систему
примењивале на основу раније важећих зако­
на. С обзиром на то да је до почетка примене
нових одредби Закона остало још пар месеци,
остаје да се надамо да ће сви субјекти њихове
примене спремно дочекати најновију верзију
ЗИО-а, као и да ће ове измене и допуне дове­
сти до отклањања проблема које су досада­
шње норме изазивале у пракси.