10 Krivicno pravo - Jankovic - ok:03Ustavni sudovi-ok.
qxd 10/28/2016 4:44 PM Page 50
KRIVI^NO PRAVO
ŽALBA
PROTIV DRUGOSTEPENE KRIVIČNE PRESUDE
- PRAKTIČNI ASPEKTI -
Uvod
Krivični postupak se najčešće završava donošenjem
drugostepene presude, kada se krivična stvar pravno-
snažno okončava, te više nije moguće preispitivanje te
presude redovnim pravnim lekovima, već je moguće
samo ulaganje vanrednih pravnih lekova. Međutim, u
pojedinim slučajevima moguća je i žalba protiv dru-
gostepene krivične presude. S obzirom da je moguć-
nost izjavljivanja žalbe protiv drugostepene presude,
prema Zakoniku o krivičnom postupku (u daljem tek-
stu: ZKP) veoma restriktivna, u praksi se pojavljuju
određeni problemi na koje ovde želimo ukazati. Ti pr-
oblemi uglavnom se tiču toga da li je moguće izjaviti
žalbu protiv drugostepene presude kojom je preinače-
na presuda prvostepenog suda kojom je odbijena op-
tužba i doneta presuda kojom se okrivljeni oglašava
krivim, ko je ovlašćen na izjavljivanje žalbe u toj situ-
aciji i slično.
Žalba protiv drugostepene presude
prema ZKP
Žalba protiv drugostepene presude, ili kako se nekada
nazivala "žalba trećem stepenu" uvedena je u naše kri-
vično procesno zakonodavstvo 1953. godine, a mogla
se izjaviti, između ostalog, kada je drugostepeni sud
preinačio presudu prvostepenog suda kojom je okri-
vljeni oslobođen od optužbe i doneo presudu kojom je
okrivljeni oglašen krivim. ZKP, koji je bio na snazi do
2011. godine, u odredbi člana 395. stav 1. propisivao
je da je žalba protiv drugostepene presude dozvoljena
"samo u slučaju ako je drugostepeni sud preinačio pr-
vostepenu presudu kojom je optuženi oslobođen od
optužbe i izrekao presudu kojom se optuženi oglašava
1
Škulić M.: Krivično procesno pravo, Beograd, 2009, str. 436.
NOVEMBRA 2016
11/2016
Mr Sretko Janković,
sudija Apelacionog suda u Beogradu
krivim". I novi ZKP u odredbi člana 463 stav 1 sadrži
skoro identičnu odredbu koja glasi: "Žalba se može iz-
javiti samo protiv presude kojom je drugostepeni sud
preinačio prvostepenu presudu kojom je optuženi
oslobođen od optužbe i izrekao presudu kojom se op-
tuženi oglašava krivim". Osim toga, u odredbi člana
464. se ističe da se u postupku povodom žalbe na dru-
gostepenu presudu primenjuju odredbe ZKP koje va-
že za postupak u drugom stepenu, te da privilegija
združivanja (član 454. ZKP) važi i za optuženog koji
nije imao pravo da izjavi žalbu protiv drugostepene
presude. Dakle, kao što se vidi, i novi ZKP propisuje
vrlo restriktivnu mogućnost za primenu ovog redov-
nog pravnog leka. Ratio legis žalbe na drugostepenu
presudu je, sa jedne strane, na razlozima pravičnosti
koji nalažu mogućnost pobijanja redovnim pravnim
lekovima presude, kojom je tako bitno izmenjen polo-
žaj optuženog, a sa druge strane, ratio legis se temelji
i na procesnoj logici po kojoj je mogućnost ulaganja
žalbe u svakom slučaju neophodna, jer je do takvog
preinačenja došlo po žalbi tužioca, a optuženi i njegov
branilac se prvobitno nisu ni žalili protiv oslobađajuće
presude jer je ona bila povoljna za optuženog, pa je lo-
gično da im se onda naknadno omogući ulaganje žal-
be protiv osuđujuće presude koja je doneta tek u dru-
gostepenom postupku1.
Sa druge strane u nekim zemljama, na primer u Repu-
blici Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, odnosno Repu-
blici Srpskoj žalba protiv drugostepene presude do-
zvoljena je u slučaju kada je od strane drugostepenog
suda izrečena ili potvrđena presuda kojom je optuženi
osuđen na kaznu dugotrajnog zatvora, a posebno je pr-
opisana mogućnost izjavljivanja žalbe protiv drugo-
stepene presude, ako je drugostepeni sud na pretresu
50 Pravni INFORMATOR
10 Krivicno pravo - Jankovic - ok:03Ustavni sudovi-ok.qxd
11/2016
preinačio oslobađajuću presudu i doneo presudu ko-
jom se optuženi oglašava krivim.
Nije sporno da nema mesta žalbi protiv drugostepene
presude ako je drugostepeni sud optuženog koji je
oglašen krivim a oslobođen od kazne, preinačenjem
prvostepene presude osudio na kaznu, jer se ovde ne
radi o slučaju preinačenja oslobađajuće presude u osu-
đujuću.
Problemi u praksi
S`obzirom na odredbu člana 463. stav 1. ZKP, ako se
pođe od jezičkog tumačenja, žalba protiv drugostepe-
ne presude nije dozvoljena ako je drugostepeni sud
preinačio presudu prvostepenog suda kojom je optu-
žba odbijena i doneo presudu kojom je okrivljeni
oglašen krivim. Međutim, u praksi je moguća situaci-
ja da prvostepeni sud donese presudu kojom se optu-
žba odbija zbog presuđene stvari (res iudicata) a da
drugostepeni sud, nakon održanog pretresa, utvrdi da
se ne radi o presuđenoj stvari i donese presudu kojom
okrivljenog oglasi krivim. Naime, u toj situaciji okri-
vljeni se prvi put oglašava krivim drugostepenom pre-
sudom, pa uskraćivanjem prava na žalbu krši se jedno
od njegovih osnovnih prava tj. pravo na žalbu, koje je
zagarantovano Ustavom Republike Srbije i međuna-
rodnim konvencijama. Ovaj problem je uočen i od
strane autora koji su učestvovali u izradi novog ZKP,
pa se stoga i predlaže (de lege ferenda) da se pravo na
izjavljivanje žalbe protiv drugostepene presude proši-
ri i na slučaj kada je drugostepeni sud preinačio pre-
sudu kojom se optužba odbija i izrekao presudu ko-
jom se okrivljeni oglašava krivim2. Ovaj "propust za-
konodavca" uočen je i od strane sudova, pa je Vrhov-
ni kasacioni sud, dajući odgovor na pitanje nižestepe-
nog suda, izneo stav: "Shodnom primenom odredbe
člana 463. ZKP kojom je propisano da je žalba protiv
drugostepene presude dozvoljena samo ako je drugo-
stepeni sud preinačio prvostepenu presudu kojom je
optuženi oslobođen od optužbe i izrekao presudu ko-
jom se optuženi oglašava krivim, žalba je dozvoljena
i kada je drugostepeni sud preinačio presudu kojom se
optužba odbija i izrekao presudu kojom se okrivljeni
oglašava krivim"3.
Kada je u pitanju postupanje sudova u ovakvim sluča-
jevima, uočava se da u pojedinim slučajevima drugo-
2
Ilić G., Majić M., Beljanski S. i Trešnjev A.: Komentar ZKP, Beograd, 2013, str. 927
3
Tekst odgovora utvrđen je na sednici krivičnog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 14.11.2014. godine – Bilten Vrhovnog kasaci-
onog suda broj 1/15, Intermex, Beograd
Pravni INFORMATOR
10/28/2016 4:44 PM Page 51
KRIVI^NO PRAVO
stepeni sudovi u presudi daju pravnu pouku o pravu
na žalbu protiv drugostepene presude, dok u nekim
slučajevima ta pouka izostaje. Tako na primer u pre-
sudi Višeg suda u Valjevu K.br. 1425/15 od
15.01.2016. godine, nije data pravna pouka o pravu na
žalbu, dok je isti sud u presudama K.br. 1315/15 od
05.11.2015. godine i Kž1 388/15 od 01.12.2015. godi-
ne dao pravne pouke o pravu na žalbu. Iako je Vrhov-
ni kasacioni sud povodom ovog pitanja zauzeo stav,
koji je prethodno pomenut, i koji bi morao biti poznat
sudijama viših sudova, Viši sud u Valjevu rešenjem
Kž-1 425/15 od 16.3.2016. godine odbacio je žalbe
okrivljenog i njegovog branioca kao nedozvoljene,
pozivajući se na odredbu člana 463. ZKP, ističući da
je drugostepeni sud preinačio presudu kojom je optu-
žba odbijena i doneo presudu kojom je okrivljeni
oglašen krivim, a žalba protiv drugostepene presude
je dozvoljena samo ako je drugostepeni sud preinačio
oslobađajuću presudu i doneo presudu kojom je okri-
vljenog oglasio krivim
Kao sporno pitanje može se pojaviti i to ko je ovlaš-
ćen na izjavljivanje žalbe protiv drugostepene presu-
de. Naime, da li pored okrivljenog i njegovog branio-
ca pravo žalbe protiv drugostepene presude ima i jav-
ni tužilac, na primer u pogledu odluke odluke o krivič-
noj sankciji. Bilo je mišljenja da tužilac nije ovlašćen
da izjavi žalbu protiv drugostepene osuđujuće presu-
de, ali takva mišljenja smatrao pogrešnim. Naime, iz
odredbe člana 463 stav 1 ZKP proizilazi da se "protiv
drugostepene presude žalba može izjaviti" ali se ne
navodi ko može izjaviti žalbu. Da je zakonodavac že-
leo da u ovom slučaju da samo pravo žalbe okrivlje-
nog (i braniocu), onda bi to bilo izričito navedeno.
Iako je ovaj pravni lek uveden pre svega, u korist okri-
vljenog, koji se prvi put nakon oslobađajuće (ili odbi-
jajuće) presude, sreće sa osuđujućom presudom, ne
može se isključiti pravo javnog tužioca da izjavi žal-
bu protiv drugostepene presude.
Sa druge strane u praksi je uočeno da na primer Ape-
lacioni sud u Beogradu prihvata žalbe koje izjavi jav-
ni tužilac i o njima odlučuje u trećem stepenu, a iste
ne odbacuje, pa je jasno da je i tužilac ovlašćen da pr-
otiv drugostepene osuđujuće presude izjavi žalbu
zbog odluke o krivičnoj sankciji. Tako na primer u
predmetu Kž3 18/15 od 04.11.2015. godine žalbu pr-
otiv drugostepene presude izjavio je i osnovni javni
51 NOVEMBRA 2016
10 Krivicno pravo - Jankovic - ok:03Ustavni sudovi-ok.qxd
KRIVI^NO PRAVO
tužilac zbog odluke o krivičnoj sankciji, a o kojoj je
odlučivao Apelacioni sud u Beogradu.
U praksi se pojavljuje i dilema u pogledu toga koji je
javni tužilac funkcionalno nadležan da izjavi žalbu pr-
otiv osuđujuće drugostepene presude, tj. da li je na iz-
javljivanje žalbe ovlašćen prvostepeni javni tužilac ili
javni tužilac koji je postupao pred drugostepenim su-
dom. Tako Petrić B. smatra da je za izjavljivanje žal-
be protiv drugostepene presude nadležan javni tužilac
koji je nadležan da postupa pred prvostepenim sudom,
koji je podneo optužnicu na osnovu koje je doneta pr-
vostepena presuda, a ne javni tužilac koji postupa pred
drugostepenim sudom, pozivajući se na odluku VSJ
Kž 44/72 od 26.12.1972. godine4.
Isto mišljenje zastupaju i Vasiljević T. i Grubač M, sa
pozivanjem na istu presudu Vrhovnog suda Jugoslavi-
je, kao i na presudu tog suda Kž 59/66 od 22.12.1966.
godine, ističući da dostavljanje presude tužioca koji
postupa pred drugostepenim sudom ima značaj proste
informacije5.
Ovakav stav je prihvaćen i u novijoj sudskoj praksi,
pa je tako i u pomenutom predmetu Apelacionog suda
u Beogradu Kž-3 18/15 od 04.11.2015. godine žalbu
protiv drugostepene presude izjavio osnovni javni tu-
žilac, a apelacioni sud takvu žalbu nije odbacio, već je
o istoj odlučivao. U vezi sa iznetim, postoji mišljenje
da je za izjavljivanje žalbe protiv drugostepene presu-
de nadležan javni tužilac koji postupa pred drugoste-
penim sudom, ali se s tim mišljenjem ne možemo slo-
žiti. Ni odredbe Zakona o javnom tužilaštvu ne sadrže
bliže određenje koji javni tužilac je nadležan da izjavi
žalbu protiv drugostepene presude, osim što se odred-
bama člana 30 i 31 propisuje da apelacioni javni tuži-
lac postupa pred apelacionim sudom, viši javni tužilac
pred višim sudom, a osnovni javni tužilac pred osnov-
nim sudom.
Zaključna razmatranja
Žalba protiv drugostepene krivične presude je redov-
ni pravni lek čija je primena važećem ZKP veoma re-
dukovana. Naime, mogućnost izjavljivanja žalbe pro-
tiv drugostepene presude, prema odredbi člana 463
stav 1 ZKP predviđeno je samo za slučaj da je drugo-
stepeni sud preinačio prvostepenu presudu kojom je
4
Petrić B.: Komentar ZKP, "Službeni list SFRJ" Beograd, 1986, strana 270
5
Vasiljević T. i Grubač M.: Komentar ZKP, "Službeni glasnik" Beograd, 1999, strana 672
NOVEMBRA 2016
10/28/2016 4:44 PM Page 52
11/2016
okrivljeni oslobođen od optužbe i doneo presudu ko-
jom je okrivljeni oglašen krivim. S obzirom da ZKP
ne predviđa mogućnost izjavljivanja žalbe protiv dru-
gostepene presude kojom je drugostepeni sud prvo-
stepenu presudu kojom je optužba odbijena preinačio
i doneo presudu kojom se okrivljeni oglašava krivim,
to je u praksi uočeno kao pravna praznina, pa je Vr-
hovni kasacioni sud zauzeo stav da je i u tom slučaju
dozvoljena žalba protiv drugostepene presude. Iako
je bila dilema da li je javni tužilac ovlašćen da izjavi
žalbu protiv takve drugostepene presude, u teoriji, ali
i praksi preovlađuje shvatanje da je javni tužilac
ovlašćen da izjavi žalbu protiv drugostepene presude,
a pre svega zbog odluke o krivičnoj sankciji. Ako je
već prihvaćeno u praksi da je žalba protiv takve dru-
gostepene presude dozvoljena, o čemu se izjasnio
najviši sud, onda bi drugostepeni sudovi bili u obave-
zi da bez izuzetka u svojim presudama daju pravnu
pouku o pravu na žalbu. Međutim, iz primera koji su
dati, a koji se odnose na Viši sud u Valjevu, očigled-
no je različito postupanje čak i u okviru jednog suda.
Nije nam poznato koka postupaju drugi sudovi, ali je
nužno da povodom ovog pitanja sudovi postupaju na
isti način. Konačno što se tiče pitanje koji je javni tu-
žilac funkcionalno nadležan da izjavi žalbu protiv
drugostepene presude (da li javni tužilac koji postu-
pak pred prvostepeni sudom ili javni tužilac koji po-
stupa pred drugostepenim sudom) preovladava miš-
ljenje da je to javni tužilac koji postupa pred prvoste-
penim sudom a u tom pravcu se kreće i praksa Ape-
lacionog suda u Beogradu.
52 Pravni INFORMATOR