Škola za osnovno obrazovanje odraslih ,,Obrenovac''

SKRIPTA IZ
MATEMATIKE ZA
PETI RAZRED

Nevena Mirosavljević
Marko Vilotijević
PETI
RAZRED

1. SKUPOVI BROJEVA
2. DELjIVOST BROJEVA
3. SKUPOVI TAČAKA
4. UGAO
5. RAZLOMCI
1. Skupovi brojeva
Definicija skupa

Teorija skupova nastala je tek krajem devetnaestog veka i

danas je neizostavni deo matematičkog obrazovanja. Iako
je skup matematički pojam koji se zapravo ne definiše,
već uzima kao osnovni, za skup možemo reći da je to:

“Objedinjenje nekih elemenata u jednu celinu”

Dakle, svaki skup je određen svojim elementima iz čega

možemo zaključiti da su dva skupa jednaka ukoliko su im
elementi skupa jednaki. Pored jednakosti skupova koja će
se ispitivati kroz zadatke, najčešće operacije sa skupovima
su:

Presek skupa: ∩
Unija skupa: ∪
Razlika skupa: /

Elementi skupa

“Za svaki objekat koji je u nekom skupu kažemo da

pripada tom skupu i da je element tog skupa.
U suprotnom kažemo da on ne pripada tom skupu, to
jest da nije njegov element.”

Brojevi:
1, 2, 2. ..., 9, 10, 11, ..., 98, 99, 100, ..., 999, 1 000, 1 001,
..., 999 999, 1 000 000, 1 000 001, ..., 999 999 999, 1 000
000 000, 1 000 000 001, ... 999 999 999 999, ... su
prirodni brojevi

Brojanje smo započeli najmanjim prirodnim brojem,

brojem 1. Tačkice posle broja 999 999 999 999 pokazuju
nam da se niz brojeva nastavlja neograničeno po istom
pravilu (svaki sledeći broj je za jedan veći). Skup
prirodnih brojeva označavamo slovom N i zapisujemo
ovako: N = {1, 2, 3, ...}.

Skup prirodnih brojeva i broja 0 označavamo sa N0 = {0,

1, 2, 3, ...} i nazivamo prošireni skup prirodnih brojeva ili
skup prirodnih brojeva i nule.

Skup prirodnih brojeva je uređen, jer za svaka dva

njegova člana a i b važi jedno od sledećih tvrdnji:
a = b ili a > b ili a < b

Broj za jedan veći od datog prirodnog broja naziva se

sledbenik, a broj za jedan manji od datog broja naziva se
predhodnik tog broja.
Broj 1 nema prethodnika u skupu N.
Prirodne brojeve između kojih ne postoji nijedan prirodan
broj, nazivamo uzastopni brojevi.

Između bilo koja dva prirodna broja koji nisu uzastopni,

postoje drugi prirodni brojevi. Njihov je broj tačno
određen.

Brojevna poluprava

Skup prirodnih brojeva se može predstaviti na brojevnoj

polupravoj na sledeći način:

Duž OA na polupravoj naziva se jedinična duž. Njoj je

pridružen merni broj 1, a svakoj sledećoj tački naredni
merni broj.

Na brojevnoj polupravoj nanete su jedinične duži od

njenog početka, redom, nadovezivanjem.

Početku brojevne poluprave pridružen je broj nula, a

krajevima nanetih jediničnih duži pridružuju se redom
brojevi 1, 2, 3, 4, ...

Upoređujući duži na brojevnoj polupravoj, mogu se

upoređuvati odgovarajući prirodni brojevi.
 2. Deljivost brojeva
Jedan celi broj je deljiv drugim celim brojem ako je
ostatak deljenja jednak nuli. Kažemo da je broj deljiv ako
može biti podeljen na jednake delove bez ostatka.

Delilac nekog broja jeste svaki prirodni broj kojim je taj

broj deljiv. Svaki prirodni broj veći od broja 1 ima bar
dva delioca.

Sadržilac nekog broja je svaki prirodni broj koji je deljiv

tim brojem.

Najmanji sadržilac svakog prirodnog broja jeste sam taj

broj, a njegov najveći sadržilac ne postoji.
Proizvod dva broja deljiv je nekim brojem ako je jedan od
činilaca deljiv tim brojem.

Zbir dva broja deljiv je nekim brojem ako su oba sabirka

deljiva tim brojem.

Razlika dva broja deljiva je nekim brojem ako su i

umanjilac i umanjenik deljivi tim istim brojem.

Prirodni brojevi veći od 1 koji imaju samo dva delioca,

broj 1 i samog sebe zovu se prosti brojevi.
Prirodni brojevi veći od 1 koji imaju više od dva delioca
zovu se složeni brojevi.

Broj 1 nije ni prost ni složen broj. On je deljiv samo sa

sobom.

Broj 0 je deljiv bilo kojim prirodnim brojem

PRAVILA DELJIVOSTI BROJEVA

Deljivost brojem 2
Broj je deljiv brojem 2 samo ako mu je poslednja cifra
paran broj (0, 2, 4, 6, 8).

Deljivost brojem 3
Broj je deljiv brojem 3 samo ako mu je zbir cifara deljiv
brojem 3.

Deljivost brojem 4

Broj je deljiv brojem 4 samo ako su mu poslednje dve

cifre deljive brojem 4.

Deljivost brojem 5
Broj je deljiv brojem 5 samo ako se završava sa ciframa 0
ili 5
Deljivost brojem 6
Broj je deljiv brojem 6 samo ako je deljiv brojevima 2 i 3.

Deljivost brojem 9
Broj je deljiv brojem 9 samo ako mu je zbir cifara deljiv
brojem 9.

Deljivost brojem 10
Broj je deljiv brojem 10 samo ako mu je poslednja cifara
0.

Broj je deljiv sa 10, 100, 1000, ... ako su mu jedna, dve,

tri, ... poslednje cifre nule.
Broj je deljiv sa 3 i 9 ako mu je zbir cifara deljiv datim
brojem.

Primeri:

Prosti brojevi
2, 3, 5, 7, 11, 13, 17, 19, 23, 29, 31, 37, 41, 43, 47, 53, 59,
61, 67, 73, 79, 83, 89, 97...

Brojevi deljivi sa 2
2, 4, 6, 8, 10, 12, 14, 16, 18, 20, 22, 24, 100, 110, 156,
224, 458, 650, 1458, 2500, 3254, 5006, 9998, 10056,
545048, 1250504,11111112...
Brojevi deljivi sa 3
3, 6, 9, 12, 18, 24, 72, 102, 207, 255, 1767, 2637, 5004,
9999, 17691, 299 94, 1000008, 111111111...

Brojevi deljivi sa 4
8, 12, 24, 48, 72, 324, 504, 852, 964, 520, 1232, 5500,
7864, 9096, 45844, 254072, 120096, 11111144...

Brojevi deljivi sa 5
10, 15, 20, 325, 750, 885, 900, 1520, 3005, 5500, 7860,
35845, 850475, 320000. 1111111125...

Brojevi deljivi sa 9
9, 18, 27, 117, 468, 594, 774, 909, 1008, 4212, 3333,
8622, 50301, 77598, 10008. 111111111...

Brojevi deljivi sa 10
10, 20, 50, 80, 100, 150, 340, 620, 880, 920, 1500, 3330,
6890, 9990, 15200, 302500, 11111110...

BROJ SE NE MOŽE PODELITI NULOM!

Zadaci iz prve dve oblasti:

1. Koji od ponuđenih brojeva je deljiv sa 3?

*51412 *86221 *63693

2. Koji od ponuđenih brojeva je deljiv sa 2?

*95321 *15632 *85617

3. Napisati u obliku proizvoda a zatim izračunati:

a) 27+27+27+27

b) 106+106+106

v) 87+87+87+87+87

4. Izračunati: a) 96:396:3
b) (33+44):7=
v) (684:6):19=
g) 659814654⋅0=

5. Izračunati vrednosti brojevnih izraza:

a) 12+18:2(3⋅24−213:13) =
b)9651:3−49⋅(23+32) =
v) 56⋅22+22⋅34=
6. Zbir brojeva 98 i 73 pomnoži njihovom razlikom.

7. Zbir brojeva 892 i 208 umanjiti 50 puta, dobijeni broj

uvećati za sedmostruku vrednost datih brojeva, pa
dobijeni broj oduzeti od broja 20000.

8. Razliku brojeva 12365 i 4523 povecaj za 1236547.

9. Koji broj nije deljiv sa 3?

4,6,9,12

10. Da li je 0 prirodan broj?

11. Da li je 25 deljivo sa 4?

12. Napisi proivoljni skup prirodnih brojeva.

13. Koliko iznosi razlika između 123654 i 12365?

 3. SKUPOVI TAčAKA
Osnovni pojmovi

Tačka, prava i ravan su osnovni pojmovi geometrije.

Neka su prava i ravan skupovi tačaka. Oni se ne definišu.
Za tačke koje leže na jednoj pravoj kažemo da su
kolinearne tačke. Za tri tačke koje ne leže na jednoj pravoj
kažemo da su nekolinearne.

Odnos dve prave

1. Ako je a ∩ b={A,B} => a=b

2. Ako je a ∩ b={A} => seku se
3. Ako a i b nemaju zajedničkih tačaka a ║ b

Odnos prave i ravni

1. a i α imaju bar dve zajedničke tačke, onda a leži u α

2. a i α imaju jednu zajedničku tačku, onda prava a seče
ravan α
3. a i α nemaju zajedničkih tačaka, onda je prava a
paralelna sa ravni α

Mnogougaona linija je zatvorena izlomljena linija bez

tačaka samopreseka.
Mnogougao čine mnogougaona linija sa unutrašnjom
oblasti.

Kružnica je zatvorena kriva u ravni čije sve tačke leže na

istom odstojanju od neke tačke O u istoj ovoj ravni i koja
se zove centar kružnice. Odstojanje svake tačke kružnice
od njenog centra meri se segmentom prave koji se naziva
poluprečnik(radijus) r. Kružnica k sa centrom O i
poluprečnikom r označava se k(O,r).

Krug je zatvoren skup tačaka ravni, čija je granica

periferija kruga, tj. kružnica.

Duž koja spaja dve tačke na kružnici se naziva TETIVA.

Tetiva je najkraće rastojanje između dve tačke na
kružnici. Ugao čije je teme centar kruga se naziva
CENTRALNI UGAO. Kraci ovog ugla su poluprave koje
sadrže poluprečnike.

Zadaci:

Nacrtaj krug precnika 6cm.

Nacrtaj krug poluprečnika 5.
4. UGAO
Pojam ugla

Ugao možemo definisati kao deo ravni oivičen sa dve

poluprave koje imaju zajednički početak.

Elementi ugla

Poluprave koje se zatvaraju i obrazuju ugao su kraci ugla,

a zajednička tačka iz koje one polaze je teme ugla.
Jedinica za ugao je stepen ili radijan.

Ugaona linija određuje dva ugla, od kojih je jedan

konveksan ugao, a drugi nekonveksan ugao.

-Konveksan ugao je veći od 0˚, a manji od 180˚.

-Nekonveksan ugao je ugao veći od 180˚, a manji od 360˚.
Svaki konveksni ugao je manji od bilo kog nekonveksnog
ugla.
Obeležavanje uglova

Uglove možemo obeležavati na više načina:

Slovima grčkog alfabeta – α, β, γ, δ itd. Ili oznakom za

ugao u kombinaciji sa kracima, tačkama na kracima ili
temenom:

Vrste uglova:

Opružen ugao

Definicija: ugao čiji kraci čine jednu pravu naziva se

opružen ugao
 Prav ugao

Definicija: ugao koji je jednak polovini opruženog ugla

naziva se prav ugao.

Oštar ugao

Definicija: ugao manji od oštrog ugla naziva se prav

ugao.
Tup ugao

Definicija: ugao veći od pravog, a manji od opruženog

naziva se tup ugao.

Pun ugao

Definicija: ugao čiji se kraci poklapaju naziva se pun

ugao.
Nekonveksan ugao

Definicija: ugao koji je veći od opruženog, a manji od

punog ugla naziva se nekonveksan ugao.
 5. RAZLOMCI
Pojam razlomka:
𝑎
Razlomak je broj oblika kojim se izražava deo neke
𝑏
celine.
𝑎
U razlomku razlikujemo tri osnovna dela razlomka:
𝑏
a- brojilac;
b- Imenilac;
- razlomačka crta.

2
Razlomak ima isto značenje kao 2:5 tj. razlomačka crta
5
zamenjuje znak deljenja.

Zadatak:
Ispod slika zapisati razlomak koji označava osenčeni deo.
Vrste razlomaka:

- Razlomci kod kojih je brojilac manji od imenioca se

2 4 7
nazivaju pravi razlomci ( , , …)
5 7 16
- Razlomci kod kojih je brojilac veći od imenioca se
5 7 9
nazivaju nepravi razlomci ( , , …)
2 5 5

Sabiranje razlomaka jednakih imenilaca:

Razlomke koji imaju jednake imenioce sabiramo tako što
saberemo brojioce, a imenilac prepišemo.

𝑎 𝑐 𝑎+𝑐
+ =
𝑏 𝑏 𝑏

Množenje razlomaka prirodnim brojem:

Razlomak množimo prirodnim brojem tako što imenilac
prepišemo, a brojilac pomnožimo tim prirodnim brojem.
1 3·1 3
3· = =
4 4 4
Proširivanje razlomaka:
Proširiti razlomak znači pomnožiti i brojilac i imenilac
istim brojem različitim od nule.

Primer:
3
Proširiti razlomak brojem 3.
4
3 ·3 9
=
4 ·3 12
Skraćivanje razlomaka:
Skratiti razlomak znači podeliti i brojilac i imenilac istim
brojem različitim od nule, ako postoji takav broj različit
od broja 1.
10 10∶5 2
= =
25 25∶5 5

Decimalni zapis razlomka:

Razlomci koji u imeniocu imaju dekadne jedinice (10,

100, 1000...) se nazivaju dekadni razlomci. Decimalni
zapis se sastoji od dva niza cifara koji su odvojeni
zarezom. Cifre sa leve strane decimalnog zareza označava
broj celih koje razlomak sadrži, a cifre sa desne strane
zareza označavaju broj osnovnih decimalnih razlomaka
koje taj razlomak sadrži (desetih, stotih, hiljaditih delova
itd...). Cifre sa desne strane nazivamo decimale.

Decimalni zapis može biti konačan i beskonačan (ako

sadrži beskonačno decimala).
Beskonačne decimalne zapise zamenjujemo konačnim
decimalnim zapisom koristeći postupak koji se naziva
zaokrugljivanje, pri čemu pravimo malu grešku.
3 47
= 0,3 = 0,47
10 100
Zadatak:
Sledeće decimalne razlomke napisati u decimalnom
zapisu:

Upoređivanje razlomaka:
Od dva razlomka koji imaju jednake imenioce, veći je
onaj čiji je brojilac veći.
3 4
<
5 5
Zadatak:
Poređati po veličini (od najmanjeg do najvećeg) sledeće
3 22 29 7 1 15
razlomke: , , , , , .
5 5 5 5 5 5

Sabiranje razlomaka:
Razlomke koji imaju jednake imenioce sabiramo tako što
saberemo brojioce, a imenilac prepišemo.
𝑎 𝑐 𝑎+𝑐
+ =
𝑏 𝑏 𝑏
Izračunati:
1 3 3 2
+ = + =
5 5 7 7
5 6 1 1
+ = 1 +2 =
11 11 3 3
Oduzimanje razlomaka:

Razlomke koji imaju jednake imenioce oduzimamo tako

što oduzmemo brojioce, a imenilac prepišemo.
𝑎 𝑐 𝑎−𝑐
− =
𝑏 𝑏 𝑏
Izračunati:
4 3 7 1
− = − =
5 5 9 9
2 1 3 3
3 − 2 = 2 − 1 =
5 5 8 8

Množenje i deljenje razlomaka prirodnim brojem:

Razlomak se množi prirodnim brojem tako što se brojilac

pomnoži sa tim brojem.
4 4 ·4 16
·4= =
5 5 5

Razlomak se deli prirodnim brojem tako što se imenilac

pomnoži sa tim brojem.
4 4 4
∶4= =
5 5 ·4 20
Zadaci:
4 5
·3= :4 =
5 7

3
Radivoje je kupio 7 tegli meda po Kg. Koliko je Kg
4
meda Radivoje odneo kući?

4
Koliko iznosi 1 broja 8?
5

Profesorka Milica je htela da podeli ostatak rođendanske

3
torte na 5 koleginica. Ako je preostalo torte, koliko će
4
torte dobiti svaka od koleginica?

Brojevni izrazi sa razlomcima:

Brojevni izrazi su izrazi formirani pomoću brojeva,
računskih operacija i zagrada. Kada izvršimo sve računske
operacije u izrazu, dobijamo vrednost izraza.
Brojevne izraze rešavamo pridržavajući se sledećeg
redosleda operacija:

1. Izrazi u zagradama
2. Množenje i deljenje
3. Sabiranje i oduzimanje
Zadaci:
13 14 13 14
+ = − =
15 15 23 23

9 3 4 6
( − )·7= 12 : ( + ) =
5 5 5 5

3 1 9 1 2
( − )+5= –( + )=
4 2 2 6 7

7 8 1
( + ):6+ =
5 5 2

3 2 6
( + )·2+ :3–3=
4 5 7