ВИСОКА ПОСЛОВНА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА

НОВИ САД

СЕМИНАРСКИ РАД ИЗ ПРЕДМЕТА ГЛОБАЛИЗАЦИЈА

ТЕМА:САУДИЈСКА АРАБИЈА

Ментор: Студент:

Др Ђорђе Ћузовић Драгана Сузић 2021/200031

Нови Сад, новембар 2022.

1.САДРЖАЈ

1.САДРЖАЈ....................................................................................................................................2
2.УВОД...........................................................................................................................................3
2.1. Извоз....................................................................................................................................4
2.2. Учешће страних подружница у Републици Србији........................................................5
2.3.Стране директне инвестиције.............................................................................................6
2.4. Информационо комуникационе услуге............................................................................7
2.4.1. Употреба фиксних телефона на 100 становника......................................................7
2.4.2. Употреба мобилних телефона на 100 становника....................................................8
2.4.3. Употреба интернета на 100 становника.....................................................................8
2.4.4. Најпосећенији сајтови.................................................................................................8
2.5. Примљене радничке дознаке и њихов удео у БДП-у......................................................9
2.5.1. Примљене радничке дознаке......................................................................................9
2.5.2. Удео радничких дознака у БДП-у..............................................................................9
2.УВОД
Саудијска Арабија је највећа држава Арабијског полуострва. Граничи се са Јорданом,
Ираком, Кувајтом, Катаром, Уједињеним Арапским Емиратима, Оманом, Јеменом.
Заузима површину од око 2.150.000 km² и има преко 30 милиона становника од чега су две
трећине Саудијци и једна трећина страни држављани. Пре него што је основано
Краљевство Саудијске Арабије, територију данашње Саудијске Арабије је чинило четири
региона: Хиџаз, Наџд, Ел Хаса и Асир. Крањевство Саудијску Арабију је 1932. Основао
Ибн Сауд, који је ујединио ова четири региона у једну државу кроз многа освајања,
почевши од 1902. и освајања Ријада, постојбине породице Сауд. Од тада је држава
апсолутна монархија којом се влада по исламским принципима. Саудијска Арабија је
водећи светски извозник нафте, која је уједно и главни економски покретач развоја
државе.Извоз нафте чини око 90% укупног извоза и доноси око 75% прихода
државног буџета, што доприноси релативном економском благостању њених становника.
Лоша страна велике зависности економије од нафте је нестабилна цена наведеног
енергента на светском тржишту. Такође понекад ову земљу и Русију називају енергетским
суперсилама. Групе за заштиту људских права учестало оптужују владу Саудијске
Арабије за њихова кршења, међутим саудијске власти те оптужбе одбацују.

Географијом Саудијске Арабије доминира Арабијска пустиња и суседне полупустиње и

жбуновите степе. Више од девет десетина територије заузима пустиња, укључујући
највећу непрекидну површину под песком на Земљи, Руб ел Хали. У држави нема река
или језера, али зато су вадији бројни. Мало обрадивих површина се налази у алувијалним
наносима у вадијима, басенима и оазама. Главна топографска одлика је централна
висораван, са планинама које се уздижу високо из уског низијског појаса уз Црвено море.
Главни планински ланци су Хаџиз и Асир са највишим врхом Саудом (3.133 m). Овај део
је познат као најзеленији и део с најсвежијом климом у Арабији. Екстремна врућина и
безводност су карактеристике већег дела Саудијске Арабије.То је једно од неколико
подручја у свету где температуре достижу од преко 50 степени.

Осим малог броја градских трговачких насеља, као што су Мека и Медина, која се налази
у Хеџазу на западу Арабијског полуострва, већи део данашње Саудијске Арабије су биле
негостољубиве пустиње која су насељавала номадска племенска друштва. Оснивач ислама
Мухамед је рођен у Меки око 570. Почетком 7. века, Мухамед је ујединио бројна племена
широм полуострва и створио јединствену исламску верску заједницу. Након његове смрти
632, његови следбеници су брзо проширили територију под муслиманском владавином
изван Арабије, освајајући огромна пространства (од Иберијског полуострва на западу до
данашњег Пакистана на истоку) у року од неколико деценија.

Нафта је откривена у марту 1938. И тада је почео успех и благостање становника

Саудијске Арабије. Производња је достигла пуне капацитете 1949. године. Нафта је
обезбедила економски просперитет земље и ојачала њену позицију у свету. На
међународном плану Саудијска Арабија балансира између добрих односа с државама
Запада и оданости заједничким арапским циљевима. Саудијско друштво је још је увек у
великој мери конзервативно и значајан утицај имају исламске верске вође.

Привреда Саудијске Арабије је базирана на нафти. Она је највећи произвођач нафте међу
земљама чланицама ОПЕК-а и трећи произвођач нафте у свету. Резерве Саудијске Арабије
чине једну четвртину укупних светских залиха нафте. Отприлике 75% буџета се пуни
приходима од извоза нафте. Нафтна индустрија учествује са 45% у друштвеном производу
Саудијске Арабије. Ова држава има службено залихе нафте у износу 260 милијарди
барела, што је 24% светских резерви. Осим нафте, производи се земни гас, гипс, урма,
пшеница и десалинизована вода. Привреда Саудијске Арабије је 13. у свету по
компетитивности. Улажу се веома велика средства да привреда постане више
разнолика. Саудијска Арабија је подељена на 13 провинција.

2.1. Извоз
Табела број 1.

1990 1995 2000 2005 2010 2015 2020

Извоз у 40,33 37,34 43,41 57,05 49,57 33,32 26,18
% БДП
извор: https://data.worldbank.org/indicator/NE.EXP.GNFS.ZS?view=chart

Графикон број 1.

60

50

40 1990
1995
2000
30
2005
2010
2015
20
2020

10

0
Извоз у % БДП

Извор: https://data.worldbank.org/indicator/NE.EXP.GNFS.ZS?view=chart
Учешће извоза у БДП у Саудијској Арабији је 1990. износила 40%, да би за 3% опало
након пет година. Највеће учешће извоза у посматраном периоду од 1990. до 2020. је било
2005. и износило је 57%, а најмање је 2020. и износи 26%.

2.2. Учешће страних подружница у Републици Србији

У 2018. години у Србији је било 2789 страних подружница са 275511 запосленa лица.
Укупан промет који су ова предузећа остварила у 2018. години износио је 3863 милијарде
динара, док је додата вредност по факторским трошковима била 757 милијарди динара. Од
тога број подружница ван Европске уније је у 2018. години био 49, са бројем запослених
од 9367 и укупним прометом од 89 милијарди динара, док је додата вредност по
факторским трошковима била 17 милијарди динара.
Табела број 2.
2018. Број Број Промет Вредност Додата Трошкови
подружниц запослених производње вреднос запослених
а лица т

мил. РСД
Остале 49 9397 89556 71829 17058 10574
државе
ван ЕУ
извор:https://www.stat.gov.rs/oblasti/strukturne-poslovne-statistike/strane-podruznice-u-srbiji/

У 2019. години у Србији је било 2785 страних подружница са 292483 запосленa лица.
Укупан промет који су ова предузећа остварила у 2019. години износио је 4101 милијарду
динара, док је додата вредност по факторским трошковима била 825 милијарди динара. Од
тога број подружница ван Европске уније је у 2019. години био 58, са бројем запослених
од 13.229 што је знатно повећање у односу на претходну годину. Додата вредност по
факторским трошковима је такође повећана и износи у 2019. години 24 милијарде динара.

Табела број 3.
2019. Број Број Промет Вредност Додата Трошкови
подружниц запослених производње вреднос запослених
а лица т

мил. РСД
Остале 58 13229 139883 111280 24814 15292
државе
ван ЕУ
извор:https://www.stat.gov.rs/oblasti/strukturne-poslovne-statistike/strane-podruznice-u-srbiji/

У 2020. години у Србији је било 2744 страних подружница са 312055 запосленa лица.
Укупан промет који су ова предузећа остварила у 2020. години износио је 4007 милијарди
динара, док је додата вредност по факторским трошковима била 902 милијарде динара. Од
тога број подружница ван Европске уније је у 2020. години био 56, што је мало смањење у
односу на претходну годину, број запослених се повећао у односу на претходну годину и
износи 14.621. Додата вредност се такође повећала и износи 30 милијарди динара.

Табела број 4.

2020. Број Број Промет Вредност Додата Трошкови

подружниц запослених производње вреднос запослених
а лица т

мил. РСД
Остале 56 14621 155461 131288 30898 17886
државе
ван ЕУ
извор: https://www.stat.gov.rs/oblasti/strukturne-poslovne-statistike/strane-podruznice-u-srbiji/

2.3.Стране директне инвестиције

Табела број 5.

Износи у милионима долара

година 1990 1995 2000 2005 2010 2015 2020

СДИ 1861 -1874 -1881 12097 29232 8141 5399
Извор: https://data.worldbank.org/indicator
Графикон број 2.

35000

30000

25000

1990
20000 1995
2000
15000 2005
2010
10000 2015
2020

5000

0
СДИ
-5000

Извор: https://data.worldbank.org/indicator

Највише страних директних инвестиција је остварено 2010. године, а најмање 1995. и

2000. године. 1990. године стране директне инвестиције су износиле 1861 милиона долара,
а у наредном периоду је тај број прилично опао.

2.4. Информационо комуникационе услуге

2.4.1. Употреба фиксних телефона на 100 становника

Табела број 6.

година 2000 2005 2010 2015 2019 2020 2021

број 13,75 15,75 14,16 11,44 15,01 15,97 18,34
корисник
а
Извор: https://www.itu.int/en/ITU-D/Statistics/Pages/stat/default.aspx

Број корисника фиксног телефона у Саудијској Арабији се није много мењао у периоду од
2000. до 2021. Фиксни телефон нису много користили ни пре шире употребе мобилних
телефона и тако је 2000. године фиксни телефон од сто становника користило 13
становника, а 2021. године се тај број мало повећао и износио 18 становника.
2.4.2. Употреба мобилних телефона на 100 становника
Табела број 7.

година 2000 2005 2010 2015 2019 2020 2021

број 6,38 58,05 175,31 161,21 115,27 120,05 126,36
корисник
а
Извор: https://www.itu.int/en/ITU-D/Statistics/Pages/stat/default.aspx

Број корисника мобилних телефона у Саудијској Арабији се вишеструко повећао у

периоду од 2000. године до 2021. године. 2000. је број корисника износио свега 6
корисника на 100 становника, да би после 10 година број корисника мобилних телефона
износио 175 на сто корисника. По овом порасту се види да је три четвртине становника
имало по два мобилна уређаја. У наредним годинама је број корисника помало опадао, а
то не значи да су мање користили, већ да им је био довољан један уређај у који су могле да
се ставе две картице, односно два броја.

2.4.3. Употреба интернета на 100 становника

Табела број 8.

година 2000 2005 2010 2015 2019 2020 2021

број 2,21 12,70 41 69,61 95,72 97,86 100
корисник
а
Извор: https://www.itu.int/en/ITU-D/Statistics/Pages/stat/default.aspx

Број корисника интернета у Саудијској Арабији се повећао 50 пута. 2000. године интернет
су користиле две особе од 100 становника. Пораст је био знатан после пет година и 2005.
године је било 12 корисника интернета на 100 становника и 2010. године тај број се
вишеструко увећао. У наредним годинама је број корисника наставио да расте да би
дошло до тога да 2021. сваки становник користи интернет.

2.4.4. Најпосећенији сајтови

Табела број 9.

Назив сајта
1. google.com
2. youtube.com
3. whatsapp.com
4. twitter.com
5. google.com.sa
6. facebook.com
7. instagram.com
8. netflix.com
9. amazon.sa
10. roblox.com
Извор: https://www.similarweb.com/top-websites/

Најпосећенији сајтови у Саудијској Арабији су google и youtube. Ови сајтови су највише

посећени и када се посматрају најпосећенији сајтови на свету. Прилично користе
друштвене мреже које су популарне широм света као што су: whatsapp, twitter, facebook,
instagram. Користе и сајтове за филмове и видео игрице.

2.5. Примљене радничке дознаке и њихов удео у БДП-у

2.5.1. Примљене радничке дознаке

Табела број 10.

1990 1995 2000 2005 2010 2015 2021

у 93 236 295 294
милионим
а долара
Извор: https://data.worldbank.org/indicator

У периоду пре 2005. године не постоје подаци за износ радничких дознака из

иностранства. У 2005. години су радничке дознаке износиле 93 милиона долара и тај износ
се у наредним годинама повећавао, да би се после 16 година утростручио.

2.5.2. Удео радничких дознака у БДП-у

Табела број 11.

1990 1995 2000 2005 2010 2015 2021

учешће у 0,02 0,04 0,04 0,03
БДП-у у
%
Извор: https://data.worldbank.org/indicator

Удео радничких дознака из иностранства у БДП-у није велики, јер нема много запослених
у иностранству који шаљу новац у земљу из које су потекли.