UDC 796.011.1-053.

6
DOI: 10.2298/ZMSDN1550101D
ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД

СПОРТ­СКИ УЗО­РИ УЧЕ­НИ­К А И УЧЕ­НИ­ЦА

ОСНОВ­НЕ ШКО­ЛЕ

ВИ­ШЊА ЂОР­ЂИЋ
vi­snja­@uns.ac­.rs­

ТА­ТЈА­НА ТУ­БИЋ
tu­bic­@uns.ac­.rs­

Уни­вер­зи­тет у Но­вом Са­д у,

Фа­кул­тет спор­та и фи­зич­ког вас­пи­та­ња
Лов­ћен­ска 16, Но­ви Сад, Ср­би­ја

СА­Ж Е­ТАК: По­ла­зе­ћ и од зна­ча­ја узо­ра за мла­де, као и од ме­диј­ске

екс­по­ни­ра­но­сти спор­ти­ста, спро­ве­де­но је ис­т ра­ж и­ва­ње са ци­љем да се
ис­пи­та­ју за­сту­пље­ност и ка­рак­те­ри­сти­ке спорт­ских узо­ра, те по­сто­ја­ње
род­ног обра­сца у из­бо­ру спорт­ских узо­ра код уче­ни­ка основ­не шко­ле. Узо­
рак ис­пи­та­ни­ка са­чи­ња­ва­ло је 468 уче­ни­ка и уче­ни­ца, уз­ра­ста 11–15 го­ди­
на. За ис­пи­ти­ва­ње узо­ра ко­ри­шћен је мо­ди­фи­ко­ва­ни упит­ник Едри­јен­зи
и Кро­свајт [A­dri­an­see and Crosswhi­te 2008]. До­би­је­ни ре­зул­та­ти по­ка­зу­ју
да ве­ћи­на ис­пи­та­ни­ка (80,8%) има уз­о­ре. Узо­ри нај­че­шће до­ла­зе из до­ме­на
спор­та (36,0%), за­тим из по­ро­ди­це (30,4%). Пол ис­пи­та­ни­ка зна­чај­но је
по­ве­зан са из­бо­ром узо­ра: спорт­ски узо­ри су за­сту­пље­ни­ји код уче­ни­ка
(49,2%) не­го код уче­ни­ца (22,5%). Ме­ђу спорт­ским узо­ри­ма до­ми­ни­ра­ју
по­зна­ти спор­ти­сти (88,1%), од ко­јих ве­ћи­ну чи­не му­шкар­ци, као и стра­не
спорт­ске зве­зде. С об­зи­ром на зна­чај адо­ле­сцен­ци­је за фо­р­ми­ра­ње пре­фе­
рен­ци­ја за фи­зич­ку ак­тив­ност, ва­жно је ис­ко­ри­сти­ти све на­чи­не по­др­шке
мла­ди­ма у фор­ми­ра­њу здра­вог жи­вот­ног сти­ла, при че­му зна­чај­ну уло­г у
мо­г у има­ти и спорт­ски узо­ри.
КЉУЧ­НЕ РЕ­ЧИ: адо­ле­сцен­ци­ја, здрав жи­вот­ни стил, род­не раз­ли­ке,
спорт, узо­ри

Уз не­по­сред­но уче­ње на соп­стве­ном ис­ку­ству, со­ци­јал­но мо­де­ло­ва­ње

пред­ста­вља је­дан од ба­зич­них мо­да­ли­те­та уче­ња. Уче­ње по мо­де­лу од­
ви­ја се на­мер­но или не­на­мер­но, а мо­де­ли мо­гу по­ти­ца­ти из не­по­сред­ног
окру­же­ња (нпр. ро­ди­те­љи, бра­ћа и се­стре, тре­нер) или из сим­бо­лич­ког
окру­же­ња, по­пут елек­т рон­ских ме­ди­ја [Ban­du­ra 2001]. Узо­ром се сма­т ра
102

не­ко ко­га по­је­ди­нац во­ли да опо­на­ша, да бу­де по­пут ње­га; то је осо­ба

ко­ја се опа­жа као узор­на и ква­ли­тет­на [A­dri­an­see and Crosswhi­te 2008].
Узо­ри сти­му­ли­шу по­је­дин­це да се иден­ти­фи­ку­ју и по­дра­жа­ва­ју вред­но­
сти и по­на­ша­ња, ну­де зна­чај­н у по­моћ и ори­јен­та­ци­ју, по­себ­но де­ци и
адо­ле­сцен­ти­ма [Bi­skup and Pfi­ster 1999].
У по­ре­ђе­њу са пре­фе­рен­ци­ја­ма узо­ра „мла­дих” адо­ле­сце­на­та и адо­
ле­сцент­ки­ња у „пре-те­ле­ви­зиј­ском” до­бу, до­шло је до про­ме­на у прав­цу
зна­чај­ног от­кло­на од ро­ди­те­ља, по­ро­ди­це и дру­гих осо­ба из не­по­сред­ног
окру­же­ња као из­во­ра узо­ра [French and Pe­na 1991]. У пр­ви план до­шли су
ли­ко­ви са ТВ екра­на, од­но­сно, спор­ти­сти, поп зве­зде, глум­ци. Ма­сов­ни
ме­ди­ји мо­гу по­пу­ни­ти јаз из­ме­ђу по­тре­бе адо­ле­сце­на­та за не­за­ви­сно­шћу
од ро­ди­те­ља (и дру­гих зна­чај­них осо­ба из не­по­сред­ног окру­же­ња), с јед­не
стра­не, и по­т ре­бе за по­др­шком и усме­ра­ва­њем, с дру­ге стра­не. У ис­т ра­
жи­ва­њу Би­скуп и Пфи­стер [Bi­skup and Pfi­ster 1999] по­ка­за­ло се да осо­бе
из не­по­сред­ног со­ци­јал­ног окру­же­ња адо­ле­сце­на­та има­ју мар­ги­нал­н у
уло­гу кад је реч о узо­ри­ма.
По­сма­т ра­но у раз­вој­ном кон­тек­сту, узо­ри се ме­ња­ју то­ком вре­ме­на.
Пр­во су то чла­но­ви по­ро­ди­це, при че­му је до по­ла­ска у шко­лу ути­цај ро­
ди­те­ља нај­ве­ћи [Payne et al., 2002]. Са по­ла­ском у шко­лу, узо­ри по­ста­ју
вр­шња­ци и на­став­ни­ци, ли­ко­ви из ли­те­ра­ту­ре и ма­сов­них ме­ди­ја (спор­ти­
сти, по­пу­лар­ни му­зи­ча­ри, глум­ци итд.). Ро­ди­те­љи, при­ја­те­љи и на­став­ни­
ци мо­гу би­ти опа­жа­ни као узо­ри и то­ком адо­ле­сцен­ци­је и од­ра­слог до­ба,
по­себ­но код же­на [Payne et al., 2002]. Ти­неј­џе­ри ко­ји има­ју уз­о­ре (без
об­зи­ра о ка­квом ти­пу узо­ра се ра­ди) има­ју ви­ше школ­ске оце­не, ви­ше
са­мо­по­што­ва­ње и ја­чи ет­нич­ки иден­ти­тет [Yan­cey et al., 2002].
Кад је реч о узо­ри­ма мла­дих осо­ба, на осно­ву прет­ход­них ис­т ра­жи­
ва­ња мо­гу­ће је кон­ста­то­ва­ти да је про­це­нат уче­ни­ка и уче­ни­ца ко­ји не­ма­ју
уз­о­ре у по­ра­сту. У за­ви­сно­сти од ис­тра­жи­ва­ња, за­сту­пље­ност мла­дих ко­ји
не­ма­ју уз­о­ре кре­ће се од јед­не че­твр­ти­не до ви­ше од по­ло­ви­не [A­dri­en­see
and Crosswhi­te 2008; Bi­skup and Pfi­ster 1999; Brom­nick and Swal­low 1999;
Сте­па­но­вић и сар., 2009]. Мла­ди су скло­ни­ји узо­ри­ма истог по­ла, а ово
је по­себ­но из­ра­же­но код осо­ба му­шког по­ла [Duck 1990; Ve­scio et al., 2005;
Yan­cey et al., 2002]. Што се ти­че ка­те­го­ри­је узо­ра, де­ча­ци че­шће би­ра­ју
јав­не лич­но­сти, а де­вој­чи­це – осо­бе из не­по­сред­ног окру­же­ња [E­wens and
Las­huk 1989; Payne et al., 2002; Yan­cey et al., 2002; Ve­scio et al., 2005]. Та­
ко­ђе, де­ча­ци че­шће би­ра­ју спор­ти­сте за сво­је уз­о­ре, а де­вој­чи­це – по­пу­
лар­не му­зи­ча­ре и глум­це [Bi­skup and Pfi­ster 1999; Brom­nick and Swal­low
1999; Duck 1990; French and Pe­na 1991; Сте­па­но­вић и сар., 2009; Yan­cey et al.,
2002].
Јед­но но­ви­је ис­т ра­жи­ва­ње по­ка­зу­је да из­бор од­ре­ђе­не ка­те­го­ри­је
узо­ра мо­же би­ти зна­чај­но по­ве­зан са здрав­стве­ним по­на­ша­њем мла­дих
[Yan­cey et al., 2011]. Нај­по­зи­тив­ни­ји обра­сци здрав­стве­ног по­на­ша­ња би­ли
су по­ве­за­ни са из­бо­ром на­став­ни­ка као узо­ра и, у ма­њој ме­ри, из­бо­ром
чла­на по­ро­ди­це или спор­ти­сте као узо­ра. Здрав­стве­но ри­зич­на по­на­ша­ња
би­ла су за­сту­пље­ни­ја код мла­дих ко­ји су за уз­о­ре има­ли вр­шња­ке или
естрад­не лич­но­сти [Yan­cey et al., 2011].
 103

У ери мас-ме­ди­ја спор­ти­сти су ви­ше не­го ика­да ра­ни­је пре­по­зна­

тљи­ви и до­ступ­н и ши­ро­ком ау­д и­то­ри­ју­м у. Раз­вој спе­ц и­ја­л и­зо­ва­н их
спорт­ских про­гра­ма, спорт­ских ча­со­пи­са и ка­на­ла, до­при­не­ли су ве­ли­кој
за­сту­пље­но­сти спор­ти­ста у ме­ди­ји­ма. Спор­ти­сти се не по­ја­вљу­ју са­мо у
спорт­ским са­др­жа­ји­ма, већ ре­к ла­ми­ра­ју мно­ге про­из­во­де, од чо­ко­ла­де
до ау­то­мо­би­ла, са­то­ва и оси­г у­ра­ва­ју­ћ их дру­шта­ва [Bi­skup and Pfi­ster
1999]. У ис­т ра­жи­ва­њу Јенсиja и са­рад­ни­ка [Yan­cey et al., 2002], око 18%
ис­пи­та­ни­ка адо­ле­сцент­ског уз­ра­ста се опре­де­ли­ло за спор­ти­сте као уз­о­ре,
а ви­ше ис­пи­та­ни­ка од­лу­чи­ло се са­мо за ро­ди­те­ље као уз­о­ре. Код на­ших
сред­њо­шко­ла­ца, ме­ђу мо­де­ли­ма из јав­ног жи­во­та, спор­ти­сти су на дру­гом
ме­сту, са 34,1% из­бо­ра, од­мах по­сле естрад­них лич­но­сти [Степановић и
сар., 2009]. Ве­ћ и­на ис­т ра­ж и­ва­ња су­ге­ри­ше да су де­ча­ци знат­но ви­ше
окре­ну­ти спорт­ским узо­ри­ма од де­вој­чи­ца [Bi­skup and Pfi­ster 1999; Brom­nick
and Swal­low 1999; Duck 1990; French and Pe­na 1991; Сте­па­но­вић и сар., 2009;
Yan­cey et al., 2002]. Ма­ња за­сту­пље­ност спорт­ских узо­ра код де­вој­чи­ца
мо­же се об­ја­сни­ти ме­диј­ском „не­ви­дљи­во­шћу” спор­тист­ки­ња [Bern­stein
2002; Ko­i­v u­la 1999], као и чи­ње­ни­цом да спорт­ски до­мен за мно­ге де­вој­
чи­це ни­је ре­ле­ван­тан: „по­сто­ји за­ча­ра­ни круг из­ме­ђу ма­лог ин­те­ре­со­ва­ња
ко­је де­вој­чи­це и же­не по­ка­зу­ју за спорт и не­до­стат­ка узо­ра” [Bi­skup and
Pfi­ster 1999: 213]. Ис­пи­ти­ва­ње со­ци­јал­них ути­ца­ја на спорт­ску ак­тив­ност
у адо­ле­сцен­ци­ји, по­ка­за­ло је да по­сто­ја­ње спорт­ских узо­ра пред­ста­вља
зна­ча­јан пре­дик­тор ба­вље­ња спор­том код мла­дих осо­ба оба по­ла [Ke­res­ztes
et al., 2008]. Не­ко­ли­ко сту­ди­ја слу­ча­ја по­ка­за­ло је да је ко­ри­шће­ње узо­ра
ефек­ти­ван на­чин да ви­ше де­вој­чи­ца бу­де укљу­че­но у спорт и фи­зич­ку
ак­тив­ност [Ve­scio et al., 2005].
Има­ју­ћи у ви­ду ре­зул­та­те прет­ход­них ис­т ра­жи­ва­ња, спро­ве­де­но је
ис­т ра­жи­ва­ње са ци­љем да се ис­пи­та­ју за­сту­пље­ност и ка­рак­те­ри­сти­ке
спорт­ских узо­ра, као и по­сто­ја­ње род­ног обра­сца у из­бо­ру спорт­ских узо­
ра уче­ни­ка и уче­ни­ца основ­не шко­ле.

МЕ­ТОД
Ис­пи­та­ни­ци. Узо­рак ис­пи­та­ни­ка са­чи­ња­ва­ли су уче­ни­ци 5–8. раз­
ре­да из три град­ске основ­не шко­ле у Но­вом Са­ду, ода­бра­не слу­чај­ним
из­бо­ром. Про­сеч­на ста­рост ис­пи­та­ни­ка би­ла је 11–15 го­ди­на, а уку­пан
узо­рак са­чи­ња­ва­ло је 468 ис­пи­та­ни­ка. Основ­на обе­леж­ја узор­ка при­ка­за­на
су у Та­бе­ли 1. Као што се ви­ди из Та­бе­ле 1, узо­рак је до­бро ба­лан­си­ран
у по­гле­ду пол­не и уз­ра­сне струк­ту­ре. Нај­ве­ћи про­це­нат ис­пи­та­ни­ка ба­ви
се ор­га­ни­зо­ва­но спор­том у сло­бод­но вре­ме (39,4%), фи­зич­ком ак­тив­но­шћу
се ба­ви 28,3% ис­пи­та­ни­ка, а ско­ро тре­ћи­на ис­пи­та­ни­ка није физички актив­
на у сло­бод­но вре­ме (32,3%). Ме­ђу де­вој­чи­ца­ма 27,8% се ор­га­ни­зо­ва­но
ба­ви спор­том, на­спрам 49,8% де­ча­ка. Исто­вре­ме­но, де­вој­чи­це се ви­ше ба­ве
ре­кре­а­тив­ном фи­зич­ком ак­тив­но­шћу (38,7% пре­ма 19,0%), док је про­це­нат
ис­пи­та­ни­ка ко­ји се не ба­ве спор­том/фи­зич­ком ак­тив­но­шћу при­бли­жно
исти код де­вој­чи­ца (33,5%) и де­ча­ка (31,2%).
104

Та­бе­ла 1. Пол­на и уз­ра­сна струк­ту­ра узор­ка

Раз­ре­д
Пе­ти Ше­сти Сед­ми Осми Укуп­но
f (%) f (%) f (%) f (%) f (%)
Де­вој­чи­це 71 (31,4%) 49 (21,7%) 55 (24,3%) 51 (22,6%) 226 (100,0%)
Де­ча­ци 69 (28,5%) 58 (24,0%) 66 (27,3%) 49 (20,2%) 242 (100,0%)
УКУП­НО 140 (29,8%) 107 (22,9%) 121 (25,9%) 100 (21,4%) 468 (100,0%)

Мер­ни ин­стру­мент. За ис­пи­ти­ва­ње узо­ра ко­ри­шћен је мо­ди­фи­ко­ва­

ни упит­ник Едри­јен­зи и Кро­свајт [A­dri­an­see and Crosswhi­te 2008]. Пи­лот
ис­т ра­жи­ва­ње на ма­њем узор­ку ис­пи­та­ни­ка спро­ве­де­но је ра­ди стан­дар­
ди­за­ци­је ин­стру­мен­та. Упит­ник се са­сто­јао из три де­ла. Пр­ви део упит­
ни­ка се од­но­сио на иден­ти­фи­ко­ва­ње узо­ра (нпр. Да ли по­сто­ји осо­ба о
ко­јој раз­ми­шљаш као о свом узо­ру?), дру­ги део се од­но­сио на опис узо­ра
(Ког је по­ла? Ко­ли­ко има го­ди­на?...), а тре­ћи део се од­но­сио на лич­не ка­
рак­те­ри­сти­ке ис­пи­та­ни­ка (Ко­ли­ко имаш го­ди­на? Да ли се ба­виш спор­том
или фи­зич­ком ак­тив­но­шћу у сло­бод­но вре­ме?, и сл.). По­пу­ња­ва­ње упит­
ни­ка спро­ве­де­но је у школ­ским учи­о­ни­ца­ма, уз са­рад­њу са на­став­ни­ци­ма
фи­зич­ког вас­пи­та­ња у шко­ли. Ис­тра­жи­ва­ње је ре­а­ли­зо­ва­но уз са­гла­сност
шко­ла и ро­ди­те­ља.
Не­за­ви­сну ва­ри­ја­блу у ис­тра­жи­ва­њу пред­ста­вљао је пол ис­пи­та­ни­ка,
а за­ви­сне ва­ри­ја­бле су се од­но­си­ле на по­сто­ја­ње узо­ра, број узо­ра, ка­те­
го­ри­ју и ка­рак­те­ри­сти­ке узо­ра (уз­раст, пол), као и ка­те­го­ри­ју и ка­рак­те­
ри­сти­ке спорт­ског узо­ра.
Об­ра­да по­да­та­ка. До­би­је­ни по­да­ци су об­ра­ђе­ни при­ме­ном SPSS
софт­вер­ског па­ке­та (вер­зи­ја 15.0). Из­ра­чу­на­ти су основ­ни де­скрип­тив­ни
ста­ти­сти­ци, про­пор­ци­је, а раз­ли­ке у про­пор­ци­ја­ма су те­сти­ра­не по­мо­ћу
хи-ква­драт те­ста. Ква­ли­та­тив­на ана­ли­за при­ме­ње­на је та­мо где су по­да­ци
то зах­те­ва­ли (нпр. код ана­ли­зе обе­леж­ја спорт­ских узо­ра).

РЕ­ЗУЛ­ТА­ТИ
Ве­ли­ка ве­ћи­на ис­пи­та­ни­ка у на­шем ис­тра­жи­ва­њу има уз­о­ре (80,8%),
док се пре­о­с та­л их 19,2% из­ја­сни­ло да не­ма уз­о­ре (Та­бе­ла 2). Из­ме­ђу
де­вој­чи­ца и де­ча­ка ни­су кон­ста­то­ва­не зна­чај­не раз­ли­ке у том по­гле­д у
(χ2(1, 468) = 1,643, p= 0,20). Ме­ђу ис­пи­та­ни­ци­ма ко­ји има­ју уз­о­ре, нај­ве­ћи
про­це­нат (78,3%) има јед­ног узо­ра, два узо­ра има 12,4% ис­пи­та­ни­ка, а
три и ви­ше узо­ра – 9,3% ис­пи­та­ни­ка. Де­вој­чи­це и де­ча­ци не раз­ли­ку­ју се
зна­чај­но ка­да је реч о бро­ју узо­ра (χ2 = 6,02(3) p=0,11). У да­љој ана­ли­зи
ка­рак­те­ри­сти­ка узо­ра, код ис­пи­та­ни­ка ко­ји су на­ве­ли ве­ћи број узо­ра,
ана­ли­зи­ран је пр­ви на­ве­де­ни узор.
 105

Та­бе­ла 2. Пол ис­пи­та­ни­ка и по­сто­ја­ње узо­ра

Узо­ри
Има Не­ма Укуп­но
f (%) f (%) f (%)
Де­вој­чи­це 188 (83,2%) 38 (16,8%) 226 (100,0%)
Де­ча­ци 190 (78,5%) 52 (21,5%) 242 (100,0%)
Укуп­но 378 (80,8%) 90 (19,2%) 468 (100,0%)
χ2 = 1,643 (1, 468), p=0,20

Пол и уз­раст узо­ра. Ве­ћи­на узо­ра ко­је су на­ве­ли ис­пи­та­ни­ци је му­

шког по­ла 55,7%, а у 44,3% слу­ча­је­ва жен­ског по­ла (Та­бе­ла 3). Де­вој­чи­це
у зна­чај­но ве­ћем про­цен­т у не­го де­ча­ци би­ра­ју уз­о­ре су­п рот­ног по­ла
(23,4% пре­ма 13,2%). По­сма­т ра­но на ни­воу це­лог узор­ка, ис­пи­та­ни­ци
би­ра­ју за уз­о­ре углав­ном мла­де осо­бе, јер се нај­ве­ћи про­це­нат опре­де­лио
за уз­о­ре ста­ре 20–25 го­ди­на (23,3%). Ви­ше од три че­твр­ти­не ис­пи­та­ни­ка
(76,5%) има уз­о­ре ко­ји су мла­ђи од 40 го­ди­на. Пол ис­пи­та­ни­ка не ути­че
на из­бор мла­ђих, од­но­сно, ста­ри­јих узорa (χ2=4,388 (6, 468), p= 0,62).

Та­бе­ла 3. Пол ис­пи­та­ни­ка и узо­ра

Узо­ри истог по­ла Узо­ри су­п рот­ног по­ла Укуп­но
f (%) f (%) f (%)
Де­вој­чи­це 144 (76,6%) 44 (23,4%) 188 (100,0%)
Де­ча­ци 165 (86,8%) 25 (13,2%) 190 (100,0%)
Укуп­но 309 (81,8%) 69 (18,2%) 378 (100,0%)
χ2 = 5,98 (1), p= 0,01

Ка­те­го­ри­је узо­ра. Узо­ри ис­пи­та­ни­ка по­ти­чу из раз­ли­чи­тих до­ме­на

(та­бе­ла 4), а нај­за­сту­п ље­ни­ја ка­те­го­ри­ја узо­ра је­су слав­ни спор­ти­сти
(31,5%), па за­тим, чла­но­ви по­ро­ди­це (30,4%). Ако се об­је­ди­не срод­не ка­
те­го­ри­је узо­ра, мо­же се кон­ста­то­ва­ти да де­ча­ци и де­вој­чи­це нај­че­шће
има­ју уз­о­ре из до­ме­на спор­та (36,0%), за­тим по­ро­ди­це (30,4%), по­пу­лар­
не му­зи­ке/глу­ме (15,8%) и из кру­га при­ја­те­ља (11,1%).

Та­бе­ла 4. За­сту­п ље­ност раз­ли­чи­тих ка­те­го­ри­ја узо­ра

Ка­те­го­ри­ја f %
Члан по­ро­ди­це 115 30,4
На­став­ник 2 0,5
При­ја­тељ 42 11,1
Члан исте спорт­ске еки­пе 4 1,1
Тре­нер 12 3,2
Слав­ни спор­ти­ста 119 31,5
Поп му­зи­чар 36 9,5
Глу­мац 24 6,4
106

Јав­на лич­ност 2 0,5

По­ли­ти­чар 4 1,1
На­у ч­ник 2 0,5
Дру­ги 16 4,2
УКУП­НО 378 100,0

Пол ис­пи­та­ни­ка зна­чај­но је по­ве­зан са из­бо­ром узо­ра (та­бе­ла 5). Де­

вој­чи­це су, у по­ре­ђе­њу с де­ча­ци­ма, у ве­ћој ме­ри окре­н у­те узо­ри­ма из
кру­га по­ро­ди­це (36,5%), по­том из све­та му­зи­ке и глу­ме (22,2%) и спор­та
(22,2%). С дру­ге стра­не, де­ча­ци уз­о­ре нај­че­шће про­на­ла­зе у спор­ту (49,2%),
на дру­гом ме­сту су узо­ри из по­ро­ди­це (24,3%), а на тре­ћем ме­сту су узо­ри
из све­та по­пу­лар­не му­зи­ке/глу­ме (9,5%).

Та­бе­ла 5. Пол ис­пи­та­ни­ка и ка­те­го­ри­је узо­ра

Ка­те­го­ри­је узо­ра­
По­ро­ди­ца При­ја­те­љи­ Спорт­ Поп му­зи­ О­ста­ло­ У­к уп­но­
ка и глу­ма­
Де­вој­чи­це 69 25 42 42 11 189
(36,5%) (13,2%) (22,2%) (22,2%) (5,8%) (100,0%)
Де­ча­ци 46 17 93 18 15 189
(24,3%) (9,0%) (49,2%) (9,5%) (7,9%) (100,0%)
Укуп­но 115 42 135 60 26 378
(30,4%) (11,1%) (35,7%) (15,9%) (6,9%) (100,0%)
χ2 = 35,61 (4, 468), p=0,00

Уну­тар ка­те­го­ри­је спорт­ских узо­ра, да­ле­ко нај­за­сту­пље­ни­ји су слав­

ни спор­ти­сти, док су тре­не­ри и спор­ти­сти из спорт­ске еки­пе чи­ји је ис­
пи­та­ник члан, знат­но ма­ње при­сут­ни као узо­ри. Од укуп­но 135 ис­пи­та­
ни­ка ко­ји су на­ве­ли уз­о­ре из спор­та, 119 (88,1%) на­ве­ло је не­ког по­зна­тог
спор­ти­сту/спор­тист­ки­њу, 12 (8,9%) угле­да се на тре­не­ра, а че­тво­ро (3%)
на ко­ле­гу из исте спорт­ске еки­пе. Де­вој­чи­це у зна­чај­но ве­ћем про­цен­ту
не­го де­ча­ци има­ју тзв. ре­а л­не мо­де­ле као спорт­ске уз­о­ре, тј. за уз­о­ре би­
ра­ју сво­је тре­не­ре или чла­но­ве истог спорт­ског ти­ма (26,2% де­вој­чи­ца
пре­ма 5,4% де­ча­ка ко­ји су ода­бра­ли спорт­ске уз­о­ре).
Узо­ри из спор­та су, по пра­ви­лу, мла­де осо­бе, та­ко да ме­ђу по­зна­тим
спор­ти­сти­ма ско­ро 60% чи­не спор­ти­сти од 20–25 го­ди­на, а још 23% има­
ју 26–34 го­ди­не. У ка­те­го­ри­ји спорт­ских узо­ра име­но­ва­но је укуп­но 43
по­зна­тих спор­ти­ста, од че­га че­ти­ри же­не (9,3%) и 39 му­шка­ра­ца (90,7%).
Спор­тист­ки­ње-узо­ри су три те­ни­сер­ке (Ана Ива­но­вић, Је­ле­на Јан­ко­вић
и Мо­ни­ка Се­леш) и јед­на од­бој­ка­ши­ца (Фе­де­ри­ка Пе­ле­гри­ни). Ме­ђу спор­
ти­сти­ма ко­ји су на­ве­де­ни као жи­вот­ни узо­ри ис­пи­та­ни­ка, 15 су до­ма­ћи
спор­ти­сти или спор­ти­сти срп­ског по­ре­к ла (нпр. фуд­ба­лер Бо­јан Кр­кић
или те­ни­сер­ка Мо­ни­ка Се­леш), а 28 су стран­ци. Са­мо че­тво­ро спор­ти­ста
ни­је ви­ше ак­тив­но. Ап­со­лут­но нај­по­пу­лар­ни­ји спорт­ски узор је Но­вак
Ђо­ко­вић (23 ис­пи­та­ни­ка или 6,1%), сле­ди Ана Ива­но­вић са 11 из­бо­ра, па
 107

Кри­сти­ја­но Ро­нал­до са осам. Што се ти­че пол­не при­пад­но­сти спорт­ских

узо­ра, 45,2% де­вој­чи­ца се опре­де­ли­ло за спор­тист­к и­ње, док се 54,8%
опре­де­ли­ло за спор­ти­сте. Огром­на ве­ћи­на де­ча­ка (84 или 95,5%) опре­де­
ли­ла се за спор­ти­сте. Нај­ви­ше слав­них спор­ти­ста и спор­тист­ки­ња ко­ји
су иден­ти­фи­ко­ва­ни као узо­ри до­ла­зи из фуд­ба­ла (17), ко­шар­ке (11), те­ни­са
(4), ва­тер­по­ла (3) и од­бој­ке (2).

ДИ­СКУ­СИ­ЈА
Ис­т ра­жи­ва­њем спорт­ских узо­ра, од­но­сно, род­ног обра­сца у се­лек­
ци­ји спорт­ских узо­ра, би­ли су об­у­хва­ће­ни уче­ни­ци и уче­ни­це из град­ских
основ­них шко­ла у Но­вом Са­ду. Ве­ћи­на ис­пи­та­ни­ка, уз­ра­ста 11 до 15 го­
ди­на, ба­ви се спор­том и фи­зич­ком ак­тив­но­шћу у сло­бод­но вре­ме (68%).
На осно­ву ових обе­леж­ја узор­ка, мо­гло се оче­ки­ва­ти да ће спорт­ски узо­ри
би­ти зна­чај­но за­сту­пље­ни ме­ђу узо­ри­ма, тј. да ће осо­бе из до­ме­на спор­
та би­ти иден­ти­фи­ко­ва­не као узор­не и вред­не опо­на­ша­ња [A­dri­an­see and
Crosswhi­te 2008]. Ана­ли­за раз­ли­ка у по­гле­ду ба­вље­ња спор­том по­ка­за­ла
је да из­ме­ђу де­вој­чи­ца и де­ча­ка по­сто­је зна­чај­не раз­ли­ке. У скла­д у са
тра­ди­ци­о­нал­ним ма­ску­ли­ним обра­сцем, зна­чај­но ве­ћи про­це­нат де­ча­ка
не­го де­вој­чи­ца ор­га­ни­зо­ва­но се ба­ви спор­том (49,8% пре­ма 27,8%), док
се де­вој­чи­це ви­ше ба­ве ре­кре­а­тив­ном фи­зич­ком ак­тив­но­шћу у од­но­су на
де­ча­ке (38,7% пре­ма 19%).
Ве­ћ и­на де­ча­ка и де­вој­чи­ца об­у ­хва­ће­них ис­т ра­жи­ва­њем на­ве­ла је
јед­н у осо­бу или ви­ше њих, о ко­ји­ма раз­м и­ш ља као сво­јим узо­ри­ма
(80,8%). Ви­сок про­це­нат ис­пи­та­ни­ка ко­ји има­ју уз­о­ре, са­гла­сан је ре­зул­
та­ти­ма Бром­ник и Сво­ло­уа [Brom­nick and Swal­low 1999], али од­сту­па од
ре­зул­та­та до­би­је­них у дру­гим ис­т ра­жи­ва­њи­ма. На­и­ме, у ис­т ра­жи­ва­њу
Џ. Едри­јен­зи и Џ. Кро­свајт око 64% де­вој­чи­ца има­ло је уз­о­ре [A­dri­an­see
and Crosswhi­te 2008], Би­скуп и Пфи­стер на­во­де да 56% ис­пи­та­ни­ка има
уз­о­ре [Bi­skup and Pfi­ster 1999], исти про­це­нат мла­дих има уз­о­ре и у ис­тра­
жи­ва­њу Јен­си и са­рад­ни­ка [Yan­cey et al., 2002], док су Ивана Сте­па­но­вић
и сарaдници [2009] на узор­ку сред­њо­шко­ла­ца кон­ста­то­ва­ли да око по­ло­
ви­не ис­пи­та­ни­ка има уз­о­ре/идо­ле. Ве­ћи­на ис­пи­та­ни­ка у на­шем ис­т ра­
жи­ва­њу на­ве­ла је је­дан узор, ма­да је би­ло ис­пи­та­ни­ка ко­ји су на­ве­ли и
ви­ше од три осо­бе ко­је сма­тра­ју сво­јим узо­ри­ма. Ни­су кон­ста­то­ва­не раз­
ли­ке из­ме­ђу по­ло­ва у по­гле­ду бро­ја иден­ти­фи­ко­ва­них узо­ра.
У на­шем узор­ку ве­ћи­на узо­ра (36%) по­ти­че из спорт­ског до­ме­на, а
ра­ди се о слав­ним спор­ти­сти­ма, чла­но­ви­ма исте спорт­ске еки­пе и тре­не­
ри­ма, док су на дру­гом ме­сту узо­ри из по­ро­ди­це (30,4%). У прет­ход­ним
ис­т ра­жи­ва­њи­ма на слич­ним узор­ци­ма, спорт­ски узо­ри би­ли су знат­но
ма­ње за­сту­пље­ни [A­dri­en­see and Crosswhi­te 2008; Bi­skup and Pfi­ster 1999;
Yan­cey et al., 2002]. Ве­ли­ки зна­чај ко­ји спорт­ски узо­ри има­ју за мла­де у
на­шем ис­т ра­жи­ва­њу, мо­же се ве­ро­ват­но до­ве­сти у ве­зу са зна­ча­јем ко­ји
спорт има за тзв. ма­ле на­ци­је. Еванс и Ке­ли [E­vans and Kel­ley 2002] утвр­
ди­ли су да је по­нос због спорт­ских успе­ха мно­го ва­жни­ји у ма­лим не­го у
мно­го­људ­ним зе­мља­ма, а ути­цај на на­ци­о­нал­ну при­вр­же­ност је дво­стру­ко
108

ве­ћи. У ве­ћи­ни зе­ма­ља спорт је по­стао зна­ча­јан по­ли­тич­ки ре­сурс; спорт

да­је мо­гућ­но­сти за гло­бал­но при­зна­ње, про­мо­ци­ју на­ци­о­нал­не вред­но­сти
и по­ве­зи­ва­ње с дру­гим на­ци­ја­ма [Nic­hol­son et al., 2011]. Ак­ту­ел­ни ме­ђу­на­
род­ни ус­пе­си срп­ских те­ни­се­ра и ме­диј­ска па­жња ко­ја пра­ти све вр­хун­ске
спорт­ске до­ме­те до­ма­ћих спор­ти­ста, не­сум­њи­во чи­ни спор­ти­сте про­ми­
нент­ним узо­ри­ма за мла­де. У ис­т ра­жи­ва­њу И. Сте­па­но­вић и са­рад­ни­ка,
ка­да је реч о узо­ри­ма из јав­ног жи­во­та, сред­њо­школ­ци из Ср­би­је опре­
де­љи­ва­ли су се нај­ви­ше за лич­но­сти из естрад­ног и спорт­ског ми­љеа, а
ме­ђу пет нај­по­пу­лар­ни­јих до­ма­ћих и стра­них узо­ра, на­шло се чак тро­је
срп­ских спор­ти­ста [Степановић и сар., 2009].
На­ше ис­т ра­жи­ва­ње по­твр­ди­ло је да је пол­на при­пад­ност мла­дих
зна­чај­но по­ве­за­на са пре­фе­рен­ци­јом узо­ра. Узо­ри адо­ле­сце­на­та по­ти­чу
нај­ви­ше из до­ме­на спор­та (49,2%), за­тим из по­ро­ди­це (24,3%) и из по­пу­
лар­не му­зи­ке/глу­ме (9,5%). Де­вој­чи­ца­ма су ва­жни­ји тзв. ре­а л­ни мо­де­ли,
тј. узо­ри са ко­ји­ма су у не­по­сред­ном кон­так­ту пре свега чла­но­ви по­ро­
ди­це (36,5%). По­том сле­де јав­не лич­но­сти из све­та му­зи­ке и глу­ме са
22,2% из­бо­ра, а исти про­це­нат де­вој­чи­ца опре­де­лио се за спорт­ске уз­о­ре.
Број­не прет­ход­не сту­ди­је та­ко­ђе су ука­за­ле на по­сто­ја­ње род­ног обра­сца
код из­бо­ра узо­ра у адо­ле­сцен­ци­ји, при че­м у де­вој­чи­це по­ка­зу­ју ве­ћу
усме­ре­ност ка по­ро­ди­ци и естрад­ним лич­но­сти­ма, а де­ча­ци ка спорт­ским
зве­зда­ма [Bi­skup and Pfi­ster 1999; Brom­nick and Swal­low 1999; Duck 1990;
French and Pe­na 1991; Сте­па­но­вић и сар., 2009; Yan­cey et al., 2002]. Ме­ђу­
тим, спе­ци­фич­ност на­шег су­бу­зор­ка де­вој­чи­ца огле­да се у ве­ћој за­сту­пље­
но­сти спорт­ских узо­ра не­го што је то био слу­чај у прет­ход­ним ис­тра­жи­ва­
њи­ма. Би­скуп и Пфи­стер [Bi­skup and Pfi­ster 1999], тe Јен­си и са­рад­ни­ци
[Yan­cey et al., 2002] на­во­де да је са­мо јед­на де­вој­чи­ца ода­бра­ла спорт­ску
фи­гу­ру као свог узо­ра (6%, од­но­сно, 0,3% ис­пи­та­ни­ца); у сту­ди­ји Џ. Едри­
јен­зи и Џ. Кро­свајт [A­d ri­an­see and Crosswhi­te 2008] ра­ди се о 8% де­вој­
чи­ца. Да­к ле, иа­ко по­п у­лар­ност спорт­ских узо­ра код де­вој­чи­ца за­о­ста­је
за по­пу­лар­но­шћу ко­ју има­ју код де­ча­ка, чи­ње­ни­ца да се ви­ше од пе­ти­не
на­ших ис­пи­та­ни­ца угле­да на слав­не спор­ти­сте, тре­не­ре или чла­но­ве исте
спорт­ске еки­пе по­твр­ђу­је ва­жност спор­та у со­ци­ја­ли­за­ци­ји де­вој­чи­ца. За
де­вој­чи­це је ка­рак­те­ри­стич­но, слич­но као код из­бо­ра узо­ра ге­не­рал­но,
да у зна­чај­но ве­ћој ме­ри не­го де­ча­ци спорт­ске уз­о­ре на­ла­зе у свом не­по­
сред­ном окру­же­њу, тј. ме­ђу тре­не­ри­ма и чла­но­ви­ма исте еки­пе.
С дру­ге стра­не, по­сма­т ра­но на це­лом узор­ку, ме­ђу спорт­ским узо­
ри­ма из­ра­зи­то до­ми­ни­ра­ју слав­ни спор­ти­сти (88,1%), док су спорт­ски
тре­не­ри узо­ри за 8,9% ис­пи­та­ни­ка, а све­га 3% ис­пи­та­ни­ка угле­да се на
сво­је дру­го­ве из спорт­ске еки­пе. Иа­ко се ве­ћи­на со­ци­јал­ног уче­ња де­ша­ва
пу­тем ди­рект­ног мо­де­ло­ва­ња, где мо­де­ли по­ти­чу из не­чи­јег не­по­сред­ног
окру­же­ња, у ери са­вре­ме­них ко­му­ни­ка­ци­ја, је­дан мо­дел пу­тем ма­сов­них
ме­ди­ја мо­же пре­не­ти но­ве на­чи­не раз­ми­шља­ња и по­на­ша­ња ми­ли­он­ском
ау­ди­то­ри­ју­му [Bаndurа 2001]. Иа­ко ме­ди­ји ну­де оби­ље по­тен­ци­јал­них
узо­ра из до­ме­на спор­та, спорт­ске зве­зде ни­су увек по­зи­тив­ни узо­ри; они
мо­гу про­мо­ви­са­ти и не­га­тив­на уве­ре­ња и по­на­ша­ња [Payne et al. 2002].
Ипак, но­ви­ја ис­тра­жи­ва­ња су­ге­ри­шу да мла­ди ни­су па­сив­ни ре­ци­пи­јен­ти
 109

ме­диј­ских са­др­жа­ја, већ да има­ју кри­тич­ки от­к лон и соп­стве­ну пер­спек­

ти­ву [Stru­dler 2006].
Чи­ње­ни­ца да су де­вој­чи­це и де­ча­ци у на­шем ис­тра­жи­ва­њу, као спорт­
ске уз­о­ре, на­ве­ли 43 по­зна­тих спор­ти­ста, од че­га са­мо че­ти­ри же­не, про­
бле­ма­ти­зу­је пи­та­ње ме­диј­ске ви­дљи­во­сти спор­тист­ки­ња [A­dri­en­see and
Crosswhi­te 2008; Bern­stein 2002; Ko­i­v u­la 1999]. О жен­ском спор­ту се из­
ве­шта­ва не са­мо ма­ње, не­го и дру­га­чи­је, у од­но­су на му­шкар­це. У ква­
ли­та­тив­ном сми­слу, сти­че се ути­сак да је по­стиг­ну­ће же­на ма­ње ва­жно
и ма­ње за­ни­мљи­во [Koivulа 1999]. Ме­диј­ска сли­ка спор­тист­ки­ња не до­
при­но­си на пра­ви на­чин про­мо­ци­ји фи­зич­ке ак­тив­но­сти и спор­та осо­ба
жен­ског по­ла, јер су же­не че­сто ме­диј­ски не­ви­дљи­ве, при­ка­за­не сте­ре­о­
тип­но и ин­фе­ри­ор­но у од­но­су на му­шкар­це спор­ти­сте. На осно­ву со­ци­
јал­но-ког­ни­тив­не те­о­ри­је [Bаndurа 2001] и пре­ми­са оп­сер­ва­ци­о­ног уче­ња,
мо­же се прет­по­ста­ви­ти да из­ла­га­ње ова­квим мо­де­ли­ма спор­тист­ки­ња
ути­че на укуп­на уве­ре­ња по­сма­тра­ча о уче­шћу же­на у спор­ту и дру­штву
уоп­ште. Не­до­ста­так про­ми­нент­них и ква­ли­тет­них жен­ских спорт­ских
узо­ра, мо­же би­ти по­ве­зан са ма­лим ин­те­ре­со­ва­њем де­вој­чи­ца и мла­дих
же­на за ба­вље­ње спор­том [Bi­skup and Pfi­ster 1999]. Чи­ње­ни­ца да су три од
че­ти­ри име­но­ва­не спор­тист­ки­ње те­ни­сер­ке, по­ка­зу­је да је те­нис тре­нут­но
ме­диј­ски ве­о­ма екс­по­ни­ран жен­ски спорт, а ова­квим ре­зул­та­ти­ма до­дат­
но су до­при­не­ли и ус­пе­си срп­ских те­ни­сер­ки на ме­ђу­на­род­ној сце­ни.
Пре­ми­са слич­но­сти из­ме­ђу по­сма­т ра­ча и узо­ра, где ве­ћа слич­ност
ви­ше до­при­но­си са­мо­е­фи­ка­сно­сти по­сма­т ра­ча и мо­ти­ви­ше на пред­у­зи­
ма­ње мо­де­ло­ва­ног по­на­ша­ња [Ban­du­ra 1986], у зна­чај­ној ме­ри по­твр­ђе­на
је у на­шем ис­тра­жи­ва­њу. Ве­ћи­на ис­пи­та­ни­ка би­ра спорт­ског узо­ра истог
по­ла (80,6% де­вој­чи­ца и 90,3% де­ча­ка) и слич­них го­ди­на жи­во­та. Ме­ђу­
тим, ако се по­сма­т ра­ју са­мо слав­ни спор­ти­сти као узо­ри, еви­дент­на су
од­сту­па­ња; ви­ше од по­ло­ви­не де­вој­чи­ца опре­де­ли­ло се за спор­ти­сту му­
шкар­ца (54,8% на­спрам 95,5% де­ча­ка ко­ји су на­ве­ли му­шке спорт­ске
уз­о­ре), а ме­ђу спорт­ским зве­зда­ма до­ми­ни­ра­ју стран­ци (65,1%), што су­
ге­ри­ше да у на­шој сре­ди­ни не­до­ста­ју упа­дљи­ви жен­ски спорт­ски узо­ри,
као и до­ма­ће спорт­ске зве­зде.
До­би­је­ни ре­зул­та­ти ис­тра­жи­ва­ња по­твр­ђу­ју зна­чај ма­сов­них ме­ди­ја
и ме­диј­ски екс­по­ни­ра­них спор­ти­ста у сва­ко­дне­ви­ци мла­дих. Иа­ко слав­
ни спор­ти­сти не мо­де­лу­ју увек по­жељ­но по­на­ша­ње, по­сто­ја­ње спорт­ских
узо­ра мо­же пред­ста­вља­ти зна­ча­јан пре­дик­тор ба­вље­ња спор­том код де­вој­
чи­ца и де­ча­ка, ва­жни­ји од спорт­ске ак­тив­но­сти ро­ди­те­ља, бра­ће/се­ста­ра
или при­ја­те­ља [Ke­res­ztes et al., 2008]. С об­зи­ром да адо­ле­сцен­ци­ја пред­
ста­вља жи­вот­но до­ба ка­да се учвр­шћу­ју бу­ду­ће пре­фе­рен­ци­је за фи­зич­ку
ак­тив­ност/не­ак­тив­ност, ва­жно је ис­ко­ри­сти­ти све мо­гу­ће на­чи­не по­др­шке
мла­ди­ма у фор­ми­ра­њу здра­вог жи­вот­ног сти­ла, при че­му зна­чај­ну уло­гу
мо­гу има­ти и спорт­ски узо­ри.
110

ЦИ­ТИ­РА­Н А ЛИ­ТЕ­РА­ТУ­РА

Сте­па­но­вић, И.; Д. Па­вло­вић-Ба­бић, З. Кр­ња­ић (2009). Ис­пи­ти­ва­ње узо­ра и идо­ла сред­

њо­шко­ла­ца у Ср­би­ји, Збор­ник Ин­сти­ту­та за пе­да­го­шка ис­тра­жи­ва­ња, XLI, 2:
401–417.

Adri­an­see, J. A. and Ј. Ј. Crosswhi­te (2008). Da­vid or Mia? The in­f lu­en­ce of gen­der on ado­
le­scent girls’ cho­i­ce of sport ro­le mo­dels, Wo­men’s Stu­di­es In­ter­na­ti­o­nal Fo­rum, XXXI,
5: 383–389.
Ban­du­ra, A. (1986). So­cial fo­un­da­ti­ons of tho­ught and ac­tion: A so­cial cog­ni­ti­ve the­ory. En­gle­
wo­od Cliffs, NJ: Pren­ti­ce Hall.
Ban­du­ra, A. (2001). So­cial Cog­ni­ti­ve The­ory of mass com­mu­ni­ca­tion. Me­dia Psycho­logy, III,
3: 265–299.
Bern­stein, A. (2002). Is it ti­me for a vic­tory lap? Chan­ges in the me­dia co­ve­ra­ge of wo­men in
sport, In­ter­na­ti­o­nal Re­vi­ew for the So­ci­o­logy of Sport, XXXVII, 3–4: 415–428.
Bi­skup, C. and G. Pfi­ster (1999). I wo­uld li­ke to be li­ke her/him: Are at­hle­tes ro­le-mo­dels for
boys and girls? Eu­ro­pean Physi­cal Edu­ca­tion Re­vi­ew, V, 3: 199–218.
Brom­nick, R. D. and B. L. Swal­low (1999). I li­ke be­ing who I’ am: a study of young pe­o­ple’s
ide­als, Edu­ca­ti­o­nal Stu­di­es, XXV, 2: 117–128.
Duck, J. M. (1990). Chil­d ren’s ide­als: The ro­le of real-li­fe ver­sus me­dia fi­g u­res, Au­stra­lian
Jo­ur­nal of Psycho­logy, XLII, 1: 19–29.
Evans, M. D. R. and J. Kel­ley (2002). Na­ti­o­nal pri­de in the de­ve­lo­ped world: Sur­vey da­ta from
24 na­ti­ons, In­ter­na­ti­o­nal Jo­ur­nal of Pu­blic Opi­nion Re­se­arch, XIV, 3: 303–338.
French, J. and S. Pe­na (1991). Chil­dren’s he­ro play of the 20th cen­t ury: Chan­ges re­sul­ting from
te­le­vi­si­ons in­f lu­en­ce, Child Study Jo­ur­nal, XXI, 2: 79–95.
Hyman, Mic­hael R.; Si­er­ra, Je­remy J. (2009). Sport ce­le­brity Ido­la­t ry: A pro­blem? Bu­si­ness
Qu­est. Re­t ri­e­ved 15th of Ju­ne, 2012.
http://www.west­ga.edu/~bqu­est/2009/ ido­la­t ry09.pdf­
Ke­res­ztes, N.; N. Ke­res­ztes, B. F. Pi­ko, Z. F. Plu­har, R. M. Pa­ge. (2008). So­cial in­f lu­en­ces in
sports ac­ti­vity among ado­le­scents, The Jo­ur­nal of the Royal So­ci­ety for the Pro­mo­tion
of He­alth, CXXVI­II, 1: 21–25.
Ko­i­v u­la, N. (1999). Gen­der ste­re­otyping in te­le­vi­sed me­dia sport co­ve­ra­ge, Sex Ro­les, XLI,
7–8: 589–604.
Nic­hol­son, M.; R. Hoye, B. Ho­u­li­han /Eds./. (2011). Par­ti­ci­pa­tion in sport: In­ter­na­ti­o­nal po­licy
per­spec­ti­ves. New York: Ro­u­tled­ge.
Payne, W.; M. Reynolds, S. Brown, A. Fle­ming (2002). Sports Ro­le Mo­dels and The­ir Im­pact
on Par­ti­ci­pa­tion in Physi­cal Ac­ti­vity: A Li­te­ra­tu­re Re­vi­ew. Vic­to­r ia BC: Uni­ver­sity of
Bal­la­rat.
Stru­dler, K. (2006). Me­dia sports stars and ado­le­scents: a sta­ti­sti­cal analysis of me­di­a­ted sports
he­ro­es ba­sed on self-con­cept con­g ru­ity, The Sport Jo­ur­nal, IX, 3.
Ve­scio, J.; K. Wil­de, J. J. Crosswhi­te (2005). Pro­f i­ling sport ro­le mo­dels to en­han­ce ini­ti­a­ti­ves
for ado­le­scent girls in physi­cal edu­ca­tion and sport, Eu­ro­pean Physi­cal Edu­ca­tion Re­
vi­ew, XI, 2: 153–170.
Yan­cey, A.K.; J. M. Si­e­gel, K. L. McDa­niel (2002). Ro­le mo­dels, et­h nic iden­tity, and he­alth-
risk be­ha­vi­ors in ur­ban ado­le­scents, Ar­chi­ves of Pa­e­di­a­trics and Ado­le­scent Me­di­ci­ne,
156: 55–61.
Yan­cey, An­t ro­net­te K.; Grant, Da­vid et al. (2011). Ro­le mo­del­ling, risk, and re­si­li­en­ce in Ca­
li­for­nia ado­le­scents, Jo­ur­nal of Ado­le­scent He­alth, XLVI­II, 1: 36–43.
 111

ORI­GI­NAL SCI­EN­TI­FIC PA­PER

SPORTS RO­LE MO­DELS IN ELE­MEN­TARY SCHOOL STU­DENTS

by

VIŠ­NJA ĐOR­ĐIĆ
vi­snja­@uns.ac­.rs­

TA­TJA­NA TU­BIĆ
tu­bic­@uns.ac­.rs­
Uni­ver­sity of No­vi Sad, Fa­culty of Sport and Physi­cal Edu­ca­tion
Lov­ćen­ska 16, No­vi Sad, Serbia

SUM­MARY: Due to the im­por­tan­ce of ro­le mo­dels in youth and me­dia co­ve­ra­ge of
at­hle­tes, the aim of this re­se­arch was to analyze the sig­ni­f i­can­ce and cha­rac­te­ri­stics of
sports ro­le mo­dels and the exi­sten­ce of gen­der pat­terns in ele­men­tary school stu­dents.
Re­se­arch sam­ple con­si­sted of 468 stu­dents aged 11–15. Sports ro­le mo­dels we­re analyzed
using a mo­d i­f ied qu­e ­sti­on­na­i ­re of Adri­a n­see & Crosswhi­t e [2008]. Re­se­a rch re­sults
in­di­ca­ted that most re­spon­dents (80.8%) had ro­le mo­dels. Ro­le mo­dels be­long to dif­fe­rent
do­ma­ins with the hig­hest pro­por­tion of fa­mo­us at­hle­tes (31.5%) and fa­mily mem­bers
(30.4%). Gen­der of the re­spon­dents was sig­ni­f i­cantly cor­re­la­ted with se­lec­tion of the ro­le
mo­del, with sports ro­le mo­dels be­ing se­lec­ted mo­re of­ten by ma­les (49.2%) than by fe­ma­les
(22.5%). Wit­hin the ca­te­gory of sports ro­le mo­dels, fa­mo­us at­hle­tes we­re highly pre­do­
mi­nant (88.1%), and most of them we­re ma­les and fo­re­ign sports stars. Sin­ce ado­le­scen­ce
is a pe­riod when fu­t u­re pre­fe­ren­ces for physi­cal ac­ti­vi­ti­es are de­ve­lo­ped, it is im­por­tant
to ex­plo­it all pos­si­ble ways of sup­po­r ­ting the youth to de­ve­lop a he­althy li­fe style, whe­re
sports ro­le mo­dels can ha­ve a sig­ni­f i­cant in­f lu­en­ce.
KEYWORDS: ro­le mo­dels, ado­le­scen­ce, sports, gen­der dif­fe­ren­ces