Најважније индикације за профилактичку примену антибиотика

су:
1. Преоперативна примена
a. Антибиотике не треба профилактички примењивати код
свих оперативних захвата, већ само у специфичним
ситуацијама. Оне обухватају: све операције којима се
врши уградња страног материјала (васкуларни графтови,
протезе и др), операције гнојних процеса, операције на
дебелом цреву, трауме са великом девитализацијом
ткива, опекотине и дуготрајне хируршке интервенције.
b. Антибиотик треба применити један сат пре почетка
операције, а затим му одржавати терапијску
концентрацију у крви за време операције и у току првих
24 часа. Парентерални пут примене практично једини
долази у обзир.
c. Један од примера профилактичке примене антибиотика је
припрема за операције на глави и врату са отварањем
усне дупље, фаринкса, езофагуса или трахеје (операције у
112
Фармакологија и токсикологија
максилофацијалној и ОРЛ хирургији). Код болесника
који се излажу некој таквој интервенцији треба
применити клиндамицин 600 мг и.в. 30 минута пре
почетка анестезије, а затим још 300 мг и.в. после 12
часова од почетка анестезије.
2. Дугогодишња примена депо-препарата бензилпеницилина
(бензатин-бензилпеницилин) код деце која су прележала напад
реуматске грознице како би се спречила поновна појава напада
услед колонизације фаринкса стрептококом.
3. Примена пеницилина или еритромицина пре вађења зуба или
чишћења каменца код особа које су прележале реуматски
ендокардитис (да се не би бактерије из уста населиле на раније
оштећеним залисцима).
4. Дугогодишња примена депо-препарата бензилпеницилина
(бензатин-бензилпеницилин) код деце код које је одстрањена
слезина услед трауматске руптуре (јер је код њих велики ризик
од пнеумококних инфекција).
5. Профилактичка примена изониазида код невакцинисаних особа
које живе у домаћинству са туберкулозним болесником.
6. Профилактичка примена рифампицина код свих чланова
затвореног колектива (нпр. чета војника) ако један од њих оболи
од менингококног менингитиса.
Сем ових индикација, профилактичка примена антибиотика је
оправдана и код болесника са потхрањеношћу, дефектом имуног система
или код болесника под стероидном, хемио- или радио-терапијом.