1.

Kvadratna površina
ina dimenzija 3.0x3.0m opterećena
optere ena je neto kontaktnim naponom qn=150 kPa.
Tlo se sastoji od sloja peska (SU) debljine 3.0m ispod koga je sloj gl
gline
ine (CL) debljine 1.0m na
praktično
no nestišljivoj podlozi. Odrediti sleganje tačke
ta ke C (vidi skicu) ra računajući vertikalne
napone i deformacije na granicama slojeva.

Sloj SU: γ=19kN/m3, γz=20kN/m3, MV=22000kN/m2.

Sloj CL: γz=19kN/m3, e0=0.9, Cc=0.30, Cr=0.06, OCR=1.6.

Prilog: Štajnbrenerov dijagram.

Dodatna uputstva i napomene:
Jun 2013.

• Umesto koncentrisane sile na temelj, zadat je bruto kontaktni napon q. Neto kontaktni
napon odrediti prema izrazu:
qn = q - γDf

• Napon prekonsolidacije u sloju CL odrediti preko stepena prekonsolidacije OCR:

pc' = OCR x p0'

Avgust 2015.

• Napon prekonsolidacije u sloju CL je u ovom slučaju ulazni podatak, čije su vrednosti

zadate u tačkama 1 i 2

Jul 2016.

• Modul stišljivosti u sloju SF je promenljiv. Zadate su vrednosti u tačkama 2 i 3.

Jun 2019.

• Zadat je neto kontaktni napon, pa nema potrebe da se računa

• Priraštaji vertikalnih napona računaju se superpozicijom uticajnih koeficijenata J1, J2

 Mehanika tla – VEŽBA 11 1
p

ISPITNI ZADACI

Za date dimenzije osnove kvadratnog temelja dimenzija

2.5x2.5 m opterećenog vertikalnom i ekscentričnom silom,
izvršiti kontrolu nosivosti tla prema Evrokodu 7, za zadatu
vrednost stalne vertikalne sile. Koristiti parcijalne faktore
sigurnosti prema projektnom pristupu 3.

 Parametar na koji se odnosi

Ugao unutrašnjeg trenja za
’ 1.25
efektivne napone
c’ 1.25 Kohezija za efektivne napone
 1.00 Zapreminska težina tla
G 1.35 Stalno opterećenje
Q 1.50 Povremeno opterećenje
R,V 1.00 Nosivost tla

Proračunske vrednosti parametara tla:

c' 9
cd '    7.2kPa
 c ' 1.25
tan  ' tan 29
tan d'    0.443  d'  arctan 0.443  23.91
' 1.25
 16.5
d    16.5kN / m3
  1.00
 20.5
 z ,d  z   20.5kN / m3
  1.00

Vrednost nadopterećenja na dubini fundiranja:

Kako je tlo iznad nivoa temeljne spojnice u stanju prirodne vlažnosti (iznad nivoa podzemne
vode), proračun nadopterećenja vrši se primenom proračunske zapreminske težine tla u
prirodno vlažnom stanju (γ,d=16.5 kN/m3)

q’ = γ,d Df = 16.5 x 1.10 = 18.15 kPa

Faktori nosivosti:

   
N q  e tan d ' tan 2 450  d ' / 2  e tan 23.91 tan 2 450  23.91 / 2  9.514
N c   N q  1 cot  '   9.514  1 cot 23.91  19.204
d

N = 2  N q  1 tan  '  2  9.514  1 tan 23.91  7.549

d
 Mehanika tla – VEŽBA 11 2

Faktori nagiba temeljne spojnice:

S obzirom da je temeljna spojnica horizontalna, faktori nagiba temeljne spojnice su jednaki 1.

bc = bq = bγ = 1

Faktori oblika temelja:

Faktori oblika temelja određuju se za ekvivalentne dimenzije temelja B’ i L’ (dimenzije

ekvivalentne centrično opterećene temeljne spojnice).

B '  B  2eB
L '  L  2eL
eB  0.20  B '  2.5  2  0.2  2.1m
eL  0.15  L '  2.5  2  0.15  2.2m

2.1
sq 1  ( B '/ L ') sin d '  1  sin 23.91  1.387
2.2
2.1
s 1  0.3( B '/ L ')  1  0.3  0.714
2.2
1.387  9.514  1
sc ( sq N q  1) / ( N q  1)   1.432
9.514  1

Faktori nagiba opterećenja:

S obzirom da je opterećenje na temelj vertikalno, faktori nagiba opterećenja su jednaki 1.

ic = iq = iγ = 1

γd' = γz,d – γw = 20.5 – 9.807 = 10.693 kN/m3

q f = 0.5  d ' B ' N s i b  cd ' N c sc icbc  q ' N q sq iq bq

q f = 0.5 10.693  2.1 7.549  0.714 11  7.2 19.204 1.432 11  18.159.514 1.387  11  498.03kPa

Proračunska vrednost vertikalne sile Vd:

VG = 800 kN (stalna vertikalna sila)

Vd   GVG  1.35 x 800 = 1080 kN

Proračunska vrednost otpornosti tla:

qf A' 498.03  2.1 2.2

Rd    2300.90kN
 R ,V 1.00

Kontrola nosivosti: Vd < Rd Nosivost je zadovoljena.

 Mehanika tla – VEŽBA 11 1
p

ISPITNI ZADACI

Za potporni zid prikazan na skici izvršiti analizu stabilnosti

prema Evrokodu 7 (projektni pristup 2). Aktivni pritisak tla
odrediti metodom Rankina. Parametri tla su dati na skici.
Opterećenje q na površini terena je povremeno opterećenje.

 Projektni pristup 2
G 1.35 Stalno opterećenje – nepovoljno dejstvo
G,fav 1.00 Stalno opterećenje – povoljno dejstvo
Q 1.5 Povremeno opterećenje – nepovoljno dejstvo
Q,fav 0 Povremeno opterećenje – povoljno dejstvo
’ 1.0 Ugao unutrašnjeg trenja za efektivne napone
c’ 1.0 Kohezija za efektivne napone
 1.0 Zapreminska težina tla
R,V 1.4 Nosivost temeljnog tla
R,H 1.1 Otpornost na klizanje po temeljnoj spojnici

REŠENJE:

Proračunske vrednosti parametara tla:

SLOJ 1: SLOJ 2:
tan 1 ' tan 23 tan 2 ' tan 25
tan 1,' d    1,' d  23 tan 2,' d    2,' d  25
' 1.00 ' 1.00
 1 19 2 20
 1,d    19kN / m3  2,d    20kN / m3
  1.00   1.00

Raspodela vertikalnog napona σv:

U ovom slučaju, vertikalni napon u tlu potiče od sopstvene težine tla i opterećenja q na
površini terena:
 v '   v ,G ' q

Naponi od sopstvene težine tla

su stalno opterećenje, a naponi
od opterećenja q su povremeno
opterećenje. Zbog toga je
potrebno da dijagrame napona
odvojeno crtamo, kako bismo
odvojeno odredili sile aktivnih
pritisaka od stalnih i
povremenih opterećenja.
 Mehanika tla – VEŽBA 11 2

Koeficijenti aktivnog pritiska tla:

1  sin 1, d ' 1  sin 23

K a1    0.438
1  sin 1,d ' 1  sin 23

1  sin 2,d ' 1  sin 25

Ka2    0.406
1  sin 2,d ' 1  sin 25

Raspodela aktivnog pritiska pa:

Raspodela aktivnog pritiska po slojevima izračunava se prema izrazu:

p a  Ka  v  2 c Ka

Kako je kohezija c jednaka nuli u oba sloja, gornji izraz se svodi na:

p a  Ka  v '

pa se raspodela aktivnog pritiska dobija množenjem odgovarajućih dijagrama vertikalnog

napona odgovarajućim koeficijentom aktivnog pritiska Ka:

Sila aktivnog pritiska:

 Mehanika tla – VEŽBA 11 3
1
Ea ,G1   2 16.64  16.64kN / m (trougao)
2
Ea ,G 2  3.5 15.43  54.01kN / m (pravougaonik)
1
Ea ,G 3   3.5   43.85  15.43  49.74kN / m (trougao)
2
Ea ,G   Ea ,Gi  16.64  54.01  49.74  120.39kN / m

Ea ,Q1  2  8.76  17.52kN / m (pravougaonik)

Ea ,Q 2  3.5  8.12  28.42kN / m (pravougaonik)
Ea ,Q   Ea ,Gi  17.52  28.42  45.94kN / m

Položaj rezultante:
Napomena: Kao pozitivan smer momenata usvaja se smer suprotan smeru kazaljke na satu.

zEa ,G 
M G

16.64  4.17  54.01 1.75  49.74 1.17
 1.84m
Ea ,G 120.39

zEa ,Q 
M Q

17.52  4.50  28.42 1.75
 2.80m
Ea ,Q 45.94

Sila od sopstvene težine potpornog zida

Zapreminska težina nearmiranog betona je γb=24.00 kN/m3

G1  5 1.5  24  180.00kN / m (pravougaonik)

1
G2  2.5  0.5  24  15.00kN / m (trougao)
2
1
G3   5 1 24  60.00kN / m (trougao)
2
G   Gi  180  15  60  255kN / m

Položaj rezultante:

xG 
M G

180  0.75  15  0.83  60 1.83
 1.01m
G 255
 Mehanika tla – VEŽBA 11 4

Rekapitulacija opterećenja na potporni zid

Analiza stabilnosti potpornog zida

U Evrokodovima se pravi bitna razlika između povoljnih (stabilizujućih) i nepovoljnih

(destabilizujućih) dejstava, što se ogleda kroz različite vrednosti parcijalnih faktora
sigurnosti za povoljna i nepovoljna dejstva opterećenja. Pri tome se u okviru proračuna istog
graničnog stanja, jedno opterećenje mora tretirati samo na jedan način (ili povoljno ili
nepovoljno), bez obzira na pravac dejstva neke njegove komponente. Bilo bi nelogično da
opterećenja koja dolaze iz istog izvora (npr. horizontalna i vertikalna komponenta
hidrostatičkog pritiska), u okviru proračuna istog graničnog stanja, budu tretirana i kao
povoljna i kao nepovoljna. U Evrokodu se ovaj princip naziva Single Source Principle
(princip jedinstvenog izvora).

Priroda opterećenja mora se definisati na početku analize svakog graničnog stanja. Za

potrebne analize stabilnosti potpornog zida, opterećenja na potporni zid tretiramo, po
pravilu, na sledeći način:

Opterećenje
Granično stanje
Ea,G Ea,Q G
Lom usled klizanja duž temeljne spojnice Nepovoljno Povoljno
Lom usled preturanja Nepovoljno Povoljno
Nosivost tla ispod osnove zida Nepovoljno Nepovoljno
 Mehanika tla – VEŽBA 11 5

1. Lom usled klizanja duž temeljne spojnice

Td  H Rd
N d , fav tan d
H Rd 
 R,H

S obzirom da je temeljna spojnica pod nagibom,

potrebno je izvršiti razlaganja svih sila koje
deluju na potporni zid na komponente paralelne
temeljnoj spojnici (T) i komponente upravne na
temeljnu spojnicu (N):

0.5
tg   0.2    arctg 0.2  11.31
2.5

Sile aktivnog pritiska Ea su nepovoljna dejstva, dok je sila sopstvene težine G povoljno dejstvo:

Proračunska vrednost transverzalne sile Td:

Td   G Ea ,G cos    Q Ea ,Q cos    G , favG sin 

Td  1.35 120.39 cos11.31  1.5  45.94 cos11.31  1.00  255sin11.31  176.93kN / m

Proračunska otpornost potpornog zida na klizanje:

Napomena: Iako sile aktivnog pritiska Ea,G i Ea,Q u ovoj situaciji deluju povoljno (povećavaju
silu pritiska N na podlogu), prema Evrokodu 7 i principu jedinstvenog izvora, sile aktivnog
pritiska se u okviru proračunu istog graničnog stanja moraju tretirati na jedinstven način. Kako
je proračunska vrednost transverzalne sile Td računata sa nepovoljnim dejstvima sila aktivnog
pritiska, onda se i otpornost na klizanje mora odrediti pod pretpostavkom nepovoljnog dejstva
sila aktivnog pritiska:

N d , fav   G , favG cos    G Ea ,G sin    Q Ea ,Q sin 

N d , fav  1.00  255cos11.31  1.35 120.39sin11.31  1.50  45.94sin11.31  295.44kN / m

N d , fav tan d 295.44  tan 25

H Rd    125.24kN / m
 R,H 1.1

Kontrola stabilnosti:

Td > HRd Postoji opasnost od klizanja duž temeljne spojnice!!!

 Mehanika tla – VEŽBA 11 6

2. Lom usled preturanja

Momenti stabilnosti i preturanja računaju se oko tačke O na skici:

Momenat preturanja (nepovoljno dejstvo sile

aktivnog pritiska Ea):

M Ed , pret   G Ea ,G z Ea ,G   Q Ea ,Q z Ea ,Q

M Ed , pret  1.35 120.39 1.34  1.50  45.94  2.30  376.28kNm / m

Momenat stabilnosti (povoljno dejstvo sile sopstvene

težine):

M Ed , stab   G , fav G  xG  1.00  255 1.49  379.95kNm / m

Kontrola stabilnosti na preturanje:

MEd,pret < MEd,stab Ne postoji opasnost od preturanja.

3. Nosivost tla ispod osnove zida

Vertikalna sila u težištu temeljne spojnice (nepovoljno dejstvo)

N d   G   G cos   Ea ,G sin     Q Ea ,Q sin 

N d  1.35   255cos11.31  120.39sin11.31  1.50  45.94sin11.31  382.95kN / m

Moment SVIH sila u težištu temeljne spojnice (nepovoljno dejstvo):

M d   G  Ea ,G  zEa ,G  G  xG    Q Ea ,Q  zEa ,Q
M d  1.35 120.39 1.59  255  0.24   1.50  45.94  2.55  351.52kNm / m
 Mehanika tla – VEŽBA 11 7

Ekscentricitet sile pritiska:

M d 351.52
e   0.918m
N d 382.95

Redukovana širina temeljne spojnice:

B  0.52  2.52  2.55m

B '  B  2e  2.55 – 2  0.918  0.714 m

Proračunska vrednost prosečnog kontaktnog napona qEd:

N d 382.95
qEd    536.34kPa
B ' 0.714

4. Ivični naponi u temeljnoj spojnici

Kako je ekscentricitet sile pritiska veći od B/6, sila pritiska deluje izvan jezgra
preseka. U ovom slučaju se ivični naponi u temeljnoj spojnici računaju na aktivnoj
širini preseka, a dijagram ivičnih napona ima oblik trougla. Zona pod naponima
zatezanja se isključuje, jer kontakt temelja zida i tla ne može da primi napone
zatezanja.

e B/6

B   2.55 
B ''  3c  3   e   3   0.918   1.071m
2   2 

2 N d 2  382.95
q   715.13kPa
B '' 1.071
 Mehanika tla – VEŽBA 11 1
p

ISPITNI ZADACI

Nasip od peska (SW) izgrađen je na sloju zasićene gline (CH). Ispitati stabilnost nasipa analizom
kliznog kruga datog na skici prema Evrokodu 7 (projektni pristup 3). Pretpostaviti da na vertikali
1-1 deluje sila aktivnog zemljanog pritiska u horizontalnom pravcu. Opterećenje q je povremeno
opterećenje.

Parcijalni faktori sigurnosti za projektni pristup 3 prikazani su u sledećoj tabeli:

γ Parametar na koji se odnosi

γG 1.00 Stalno opterećenje – nepovoljno dejstvo
γG,fav 1.00 Stalno opterećenje – povoljno dejstvo
γQ 1.30 Povremeno opterećenje – nepovoljno dejstvo
γQ,fav 0.00 Povremeno opterećenje – povoljno dejstvo
γφ’ 1.25 Ugao unutrašnjeg trenja za efektivne napone
γc’ 1.25 Kohezija za efektivne napone
γcu 1.40 Nedrenirana kohezija
γγ 1.00 Zapreminska težina tla
γR,e 1.00 Opšta stabilnost kosina
 Mehanika tla – VEŽBA 11 2

REŠENJE:

Na početku analize treba proveriti da li je moguće primeniti ϕu=0 metodu. Radi

pojednostavljenja proračuna, eksplicitno je u tekstu zadatka zahtevano da se uticaj kliznog
tela iznad NPV zameni dejstvom sile aktivnog pritiska koja deluje horizontalno na vertikalu 1-
1. Ovim se eksplicitno pretpostavlja da je nepovoljno dejstvo sopstvene težine kliznog tela
iznad NPV jednako nepovoljnom dejstvu sile aktivnog pritiska na vertikali 1-1.

Problem se sada svodi na analizu stabilnosti kliznog tela A-B-C-D, kod kojeg klizni krug
prolazi kroz tlo u nedreniranim uslovima, i koje je opterećeno dodatnom spoljašnjom silom
aktivnog pritiska Ea na vertikali 1-1 (A-B):

1. Proračunske vrednosti parametara tla

SLOJ SW:
tan  ' tan 33
tan d'    0.5195  d'  arctan 0.5195  27.45
' 1.25
 18
d    18kN / m3
  1.00
 19
 z ,d  z   19kN / m3
  1.00

SLOJ CH:
c 20
cu ,d  u   14.29kN / m 2
 cu 1.4

2. Proračunska vrednost otpornosti na klizanje Rd

Proračunska vrednost otpornosti na klizanje Rd određuje se prema sledećem izrazu:

Rc L
Rd  u ,d
 R,e
 Mehanika tla – VEŽBA 11 3

gde je:
 R Poluprečnik kliznog kruga
 cu,d Proračunska vrednost nedrenirane kohezije
 L Dužina kružnog luka
 γR,e Parcijalni faktor sigurnosti za opštu stabilnost kosine

Proračun u ovom slučaju svodi se na određivanje poluprečnika kružnog luka R, koji se može
odrediti iz pravouglog trougla OEC:
2 2
R 2  OE  EC

2 2
R  OE  EC  6.52  5.52  8.51m

R 8.51  80.5

L   11.96m
180 180

Proračunska vrednost otpornosti na klizanje Rd:

Rcu , d L 8.51 14.29 11.96

Rd    1454.43kNm / m
 R,e 1.00

3. Proračunska vrednost nepovoljnih dejstava Td

Opterećenja koja deluju na pretpostavljeno klizno telo su:

 Sila aktivnog pritiska na vertikali 1-1 (A-B)
 Sila sopstvene težine kliznog tela
 Sila uzgona
 Sila usled hidrostatičkog pritiska vode sa desne strane kosine

3.1. Sila aktivnog pritiska

Raspodela vertikalnog napona σv:

U ovom slučaju, vertikalni napon u tlu potiče od sopstvene težine tla i opterećenja q na
površini terena:
 v '   v ,G ' q

Horizontalni pritisak tla iznad nivoa vode izračunava se primenom težine tla u vlažnom stanju
γ, a ispod nivoa primenom zapreminske težine tla u potopljenom stanju γ:

γz,d’ = γz,d – γw = 19.00 – 9.807 = 9.193 kN/m3

Naponi od sopstvene težine tla su stalno opterećenje, a naponi od opterećenja q su

povremeno opterećenje. Zbog toga je potrebno da dijagrame napona odvojeno crtamo, kako
bismo odvojeno odredili sile aktivnih pritisaka od stalnih i povremenih opterećenja.
 Mehanika tla – VEŽBA 11 4

Koeficijenti aktivnog pritiska tla:

1  sin d ' 1  sin 27.45

Ka    0.369
1  sin d ' 1  sin 27.45

Raspodela aktivnog pritiska pa:

Raspodela aktivnog pritiska po slojevima

izračunava se prema izrazu:

p a  Ka  v  2 c Ka

Kako je kohezija c jednaka nuli, gornji izraz se svodi na:

p a  Ka  v '

pa se raspodela aktivnog pritiska dobija množenjem odgovarajućih dijagrama vertikalnog

napona odgovarajućim koeficijentom aktivnog pritiska Ka:

Sila aktivnog pritiska:

 Mehanika tla – VEŽBA 11 5
1
Ea ,G1   2 13.28  13.28kN / m (trougao)
2
Ea ,G 2  3 13.28  39.84kN / m (pravougaonik)
1
Ea ,G 3   3   23.46  13.28   15.27kN / m (trougao)
2
Ea ,G   Ea ,Gi  13.28  39.84  15.27  68.39kN / m

Ea ,Q  5  7.38  36.90kN / m (pravougaonik)

Položaj rezultante:
Napomena: Kao pozitivan smer momenata usvaja se smer suprotan smeru kazaljke na satu.

z Ea ,G 
M G

13.28  3.67  39.84 1.50  15.27 1.00
 1.81m
Ea ,G 68.39
z Ea ,Q  2.50m

3.2. Sila sopstvene težine kliznog tela

Prilikom određivanja sile sopstvene težine, proračun se može pojednostaviti tako što se iz
proračuna eliminišu delovi figure koji su simetrični u odnosu na osu koja prolazi kroz centar
kliznog kruga. Položaj elementarnih figura i komponentalnih sila sopstvene težine prikazan je i
kotiran na sledećoj skici. Na skici je osenčen simetrični deo kliznog tela koji možemo eliminisati
iz proračuna. Važno je napomenuti da se sila sopstvene težine kliznog tela računa sa punim
vrednostima zapreminske težine tla, dok će uticaj pornog pritiska ispod NPV biti tretiran kao
nezavisno opterećenje.
 Mehanika tla – VEŽBA 11 6

Komponentalne sile sopstvene težine:

1
G1   2  4 18  72kN / m trougao AGF
2
G2  3  4 19  228kN / m pravougaonik BEFG
1
G3   6  3 19  171kN / m trougao FED
2

G = 72 + 228 + 171 = 471 kN/m

Položaj rezultante:

Napomena: Kao pozitivan smer momenata usvaja se smer suprotan smeru kazaljke na satu.
Momenti se određuju u odnosu na centar kliznog kruga:

xG 
M O

72  4.17  228  3.50  171 0.5
 2.15m
G 471

3.3. Sila uzgona

Sila uzgona deluje sa donje strane kliznog tela, vertikalno naviše. Sila uzgona jednaka je
površini dijagrama vertikalnog hidrostatičkog pritiska sa donje strane kliznog tela. Pri tome
se deo sile uzgona ispod horizontale B-C može izostaviti iz proračuna, jer deluje
osnosimetrično u odnosu na centar kliznog kruga.

U = 11 x 29.42 = 323.62 kN/m

 Mehanika tla – VEŽBA 11 7

3.4. Sila usled hidrostatičkog pritiska vode sa desne strane kosine

Opterećenje usled hidrostatičkog pritiska vode sa desne strane kosine može se prikazati na
sledeći način:

Rezultante hidrostatičkog pritiska jednake su površinama dijagrama pritiska i one deluju

upravno na kosinu.

Radi lakšeg određivanja momenata oko centra kliznog kruga (tj. lakšeg određivanja položaja
težišta), sila Pw1 se razlaže na horizontalnu i vertikalnu komponentu:

1
tg     arctg 0.5  26.57
2

1
Pw1   29.42  32  62  98.68kN / m
2
Pw1, H  Pw1 sin   98.68sin 26.57  44.14kN / m
Pw1,V  Pw1 cos   98.68cos 26.57  88.26kN / m

Pw 2  29.42 1  29.42kN / m
 Mehanika tla – VEŽBA 11 8

Rekapitulacija opterećenja:

3.5. Proračunske vrednosti nepovoljnih dejstava Td

U Evrokodovima se pravi bitna razlika između povoljnih (stabilizujućih) i nepovoljnih

(destabilizujućih) dejstava, što se ogleda kroz različite vrednosti parcijalnih faktora
sigurnosti za povoljna i nepovoljna dejstva opterećenja. Pri tome se u okviru proračuna istog
graničnog stanja, jedno opterećenje mora tretirati samo na jedan način (ili povoljno ili
nepovoljno), bez obzira na pravac dejstva neke njegove komponente. Bilo bi nelogično da
opterećenja koja dolaze iz istog izvora (npr. horizontalna i vertikalna komponenta
hidrostatičkog pritiska), u okviru proračuna istog graničnog stanja, budu tretirana i kao
povoljna i kao nepovoljna. U Evrokodu se ovaj princip naziva Single Source Principle
(princip jedinstvenog izvora).

U ovoj proračunskoj situaciji, sva opterećenja ćemo tretirati kao NEPOVOLJNA. Sila aktivnog
pritiska i sila sopstvene težine su očigledno nepovoljna dejstva, dok se sila od hidrostatičkog
pritiska i uzgona u analizi stabilnosti kosina prema Evrokodu 7, bez obzira na položaj i pravac
delovanja, usvaja kao NEPOVOLJNO dejstvo. Zbog toga se proračun Td vrši sa parcijalnim
faktorima sigurnosti za nepovoljna dejstva.

 
Td   M O  G GxG  Ea ,G z Ea ,G  U  0  Pw1, H z Pw1,H  Pw1,V xPw 2,V  Pw 2 xPw 2   Q Ea ,Q z Ea ,Q
i

Td  1.00  471  2.15  68.39  4.69  U  0  44.14  5.5  88.26  2.5  29.42  5.0   1.30  36.90  4
Td  914.76kNm / m

Kontrola stabilnosti:
Td < Rd

Ne postoji opasnost od klizanja kosine