:

Садржај

Увод.................................................................................................................................................2

1. Појам и настанак акцијског плана........................................................................................3

1.1. Хартије од вредности.........................................................................................................6

2. Акције......................................................................................................................................7

2.1. Издавање акција..................................................................................................................9

2.2. Одлука о издавању акција и позив на упис акција........................................................10

2.3. Упис, уплата и издавање акција......................................................................................11

2.4. Састојци и обавезни елементи акције.............................................................................11

2.5. Књига акционара...............................................................................................................12

2.6. Врсте и класе акција.........................................................................................................13

3. Закључак................................................................................................................................15

4. Литература............................................................................................................................16

2
 Увод

Транзиција и начин савременог пословања нашу привреду стављају на одређене

тестове. Један од тих тестова је свакако и проблематика интеграције у светске токове у
којима се наша привреда није налазила дужи временски период из познатих разлога,
санкција и ратних дејстава на нашим просторима. Време које је пред нама доноси нам
нова и релативно непозната поља у којима се ми не можемо снаћи ако у одличној мери не
познајемо проблеме који нам они могу донети. Један од најуобичајенијих проблема које
имају земље у транзиције јесте и тај да се на нивоу националне економије мора
организовати берза која је дорасла послу да ефекте који се налазе на тржишту окупи и
организује тржиште истих.

Овај семинарски рад имаће за циљ да представи акцијски капитал и његове

елементе, и лицима која се појављују трговини акцијама као хартијама од вредности.

Сматрам да ћу овим радом успети да приближим овај домен финансијског

менаџмента, и да колегама који нису упознати презентујем податке које би могли
користити у своме даљем школовању као базу за надоградњу својих знања, која би им
касније користила у њиховим практичним радовима, и деловању у пракси као будућих
менаџера, лидера, берзанских посредника итд.

3
 1. Појам и настанак акцијског плана

Акцијски капитал настаје удруживањем капитала веће или мање групе

индивидуалних капиталиста у јединствени капитал. Он се формира уплатом, односно
куповином акција, које предстваљају правне потврде о сувласништву у акционарском
предузећу и основу за учешће у расподели профита који акционарско друштво оствари
својим пословањем. Овакав начин формирања акцијског капитала, који доводи до новог и
посебног организационог облика предузећа у капиталистичкој привреди, уноси у
механизам капиталистичке привреде, у економске односе капиталистичког друштва и у
распореду створеног профита значајне и веома интересантне новине и промене.

Прва новина се огледа у начину формирања и могућностима повећања овог облика

капитала. Као што је уопште познато, уколико је у питању индивидуални капитал, он се
може увећати искључиво у зависности од присвајања једног његовог дела, односно од
акумулације једног дела остварног профита. Могућности и ограничења за увећање овакве
врсте капитала дефинисана су сопственим акумулационим потенцијалом. Из тог разлога
процес увећања индвидуалног капитала је дуг спор и постепен, а у одређеним условима и
за одређене сврхеовакав капитал је недовољан.

Појавом акцијског капитала опадају ограничења која су постојала са

индивидуалним капиталом, а која су била резултат индивидуалне акумулације. Основа и
могућности за повећање акцијског капитала огледа се у томе да он представља слободни
новчани капитал у целој привреди – било да су посреди већи или мањи износи. То значи
да се преко формирања и повећања акцијског капитала у капиталистичкој привреди
остварује брзи на добровољној основи заснован процес централизације капитала.

Износ акцијског капитала може да се формира и увећава према потребама које се

јављају у вези са применом техничког и технолошког прогреса. Нови, нарочито
револуционарни технички и технолошки проналасци и поступци захтевају, при њиховој
индустриској примени, велике износе капитала или значајна повећања постојећег
капитала. И док је индивидулани капитал у тим случајевима ограничен сопственом

4
акумулацијом и не може се у великим скоковима повећавати акцијски капитал је способан
за овакве видове наглих повећања, која може да захтева технички и технолошки прогрес.
Посебно треба истаћи улогу акцијског капитала у развоју оних грана привреде чији
индивидуални капитал није могао да покрене. Ту је реч о извесним гранама у којима
изградњу или проширење капацитета предузећа из технолошких или организационих
разлога захтева огромна улагања у капитала, што индивидуални капитал не може да
обезбеди.

Већ је Маркс констатовао да је нпр. развој железнице управо резултат појаве

акцијског капитала и његове способности за увећањм до огромних размера. У каснијем
технолошком и техничком развоју број грана који се развијао акцијском капиталу стално
је растао (огромне поморске компаније, трговачке флоте, ваздухопловне компаније
експлоатација нафте итд).

Значајан моменат у појави акцијског капитала је тај да је он веома привилегован у

погледу добијања кредита. Ваља подсетити да кредит има веома важну улогу у
проширеној репродукцији сваког капиталистичког предузећа. Могућност или не
могућност добијања кредита и услови његовог добијања врло често могу имати пресудан
утицај на развој предузећа, на његову технику или реконструкцију и усавршавања, једном
речију на његову способност да повећа продуктивност рада и да иде у корак са својим
конкурентима. У том смислу посматрано, предности у добијању кредита, које имају
акционарска друштва, свакако су веома значајне. Акцијски капитал има предности у
захтевима за кредитом код банака, пре свега због сигурности пласмана кредита,
гарантованог великим капиталом акционарског предузећа. Поред тога могућности
враћања кредита код акционарских предузећа нису ограничене само пословним успехом
предузећа, већ се кредит може вратити увећањем акцијског капитла ако у року повраћаја
преузеће нема довољно сопствених средстава; или евентуалним претварањем кредита у
акцијски капитал преко издавања нове транше акција које би се уступале банци, односно
кредитору као противвредност за примљени зајам.

Поред наведених предности или импулса које акцијски капитал даје

капиталистичкој привреди услед посебног начина формирања и могућности повећања,

5
посебно треба истаћи промене које акцијски капитал уноси у функцију и положај
индустриског капитала.

Треба подсетити на то да је код зајмовног капитала констатовано раздвајање

капитал својине од капитал функције. Зајмовни капиталиста остао је носилац функције
својине за коју је добио камату, док се капиталиста – предузеник појављује као носиоц
функције управљања капиталом ова подела функције још није елиминисала капиталисту
из функције предузетника у производњи. Зајмопримац је капиталиста који се у своје име,
на свој ризик и за своју корист бави организовањем производње – при чему му по
правилу, туђи, позајмљени капитал служи као допуна сопственог капитала. Према томе,
функција управљања остаје функција капиталисте. Појава акцијског капитала уноси
основну промену управо у функцију управљања. Наиме функција управљања се претвара
у професионалну функцију диригованој производњом од стране професионалних
управљача (менаџера). Овакво раздвајање својине над капиталом од управљања
функционисањем капитала, чиме се управљање претвара у професионално бављење
дириговањем предузећем као производном функцијом, показује како приватна својина над
капиталом, са становишта организовања и управљања производњом, постаје сувишна.

Из тог разлога Маркс каже за акцијски капитал: „Овај резултат највишег развитка
капиталистичке производње представља нужну полазну тачку за поновно претварање
капитала у својину произвођача, али не више као приватну својину издвојених
произвођача, него као својину њих као удружених, као непосредну друштвену својину.”

1.1. Хартије од вредности

Хартије од вредности су преносиви (електронски) документи којима се тргује на

финансијском тржишту.

Хартије од вредности представљају документе којима се обећава исплата новца,

камате, зараде или дивиденде. Хартије од вредности у ужем смислу су инвестициони

6
инструменти, односно, оне хартије од вредности код којих постоји ризик улагања који се
компензује потенцијалном зарадом. У овој групи хартија од вредности налазе се акције,
обвезнице, опције и други финансијски деривати. Ове акције су израз власничког (акције)
или индиректно власничког (опције) или кредитног (обвезнице) аранжмана. Оне се
продају и купују на специјализованом финансијском тржишту тј. тржишту капитала и
представљају најзначајнију групу финансијских инструмената којима се тргује на
финансијским тржиштима. У ширем смислу, хартијама од вредности припадају и
инструменти кредита и плаћања, као што су чекови, менице, складишнице, коносмани и
слично.

Према прописима Републике Србије хартије од вредности може емитовати савезна

држава, република чланица, покрајина, град, општина и друго правно лице. Свака хартија
од вредности мора да поседује одређена својства, одосно, мора да испуни три услова:

1) да је у писаној форми;
2) да је у тој исправи садржано неко грађанско (најчешће) имовинско право;
3) да је постојање и остварење имовинског права повезано са постојањем хартије.

Хартије од вредности у савременом промету могу да играју разне улоге и да се

појаве као средства плаћања кредита, обезбеђења потраживања, робног промета и слично.

Хартије од вредности нарочито садрже:

 ознаку врсте хартије од вредности;

 ознаку класе, односно серије хартије од вредности ако је издавалац издао више
класа, односно серија хартија од вредности исте врсте;
 назив, седиште и матични број издаваоца хартија од вредности;
 назив, седиште и матични број правног лица, односно име, презиме, адресу и
јединствени матични број физичког лица на чије име гласи хартија од вредности;
 номиналну вредност целокупне емисије хартија од вредности;
 номиналну вредност хартија од вредности, односно књиговодствену вредност ако
се акције издају без номиналне вредности;
 опис права и обавеза које хартија од вредности садржи и начин њиховог остварења;
 датум издавања, односно уписа хартије од вредности у Централни регистар.

7
 2. Акције

Акција или деоница јесте исправа која је хартија од вредности и која гласи на један
део основног капитала акционарског друства. Акцијом се потврђује и доказује да њен је
ималац унео одређени улог у главницу капитала акционарког (деоницног) друства, а она
му даје право учешћа у том друштву. Појам институт акције има, у суштини, два значења.
У формално-правном смислу, то је исправа којом се доказује чланство у акционарском
друштву, а у материјално- правном смислу она изражава улогу и удео члана друштва у
друштву и скуп његових права која има у том друштву (удео).

Прво, акција или деоница јесте корпоративна хартија од вредности, јер даје чланска
права у акционарском друштву, тј. право учешћа друштву. Акција представља скуп
акционарских права члана друштва. Ималац је власник те исправе и тиме стиче чланско
право у друштву, које му даје управљачка права и имовинска права у акционарском
друштву.

Друго, јесте власничка хартија од вредности, јер се њоме доказује и на основу ње

се остварује право својине, односно својине акционара на акционарском друштву, као
правном лицу. Акција јесте дугорочна хартија од вредности, јер се издаје на неодређено
време.

Треће, акција представља улог који је акционар унео у главницу капитала друштва.
Зато она изражава и представља део капитала акционарског друштва. Самим тим, акција
јесте инструмент за финансирање акционарског друства. Наиме, основна главница
капитала друштва подељена је на акције, чија је најмања номинална вредност одређена
законом. Акције се не могу издавати са номиналном вредношћу испод законом одређеног
минимума. Максимална номинална вредност акције, не одређује се, међутим, законом већ
се одређује статусом друштва, односно уговором између чланова друштва. У току
постојања друштва може доћи до повишења, као и до снижења номиналне вредности
акције. Њихова се вредност не може, међутим, снизити испод минимума који је одређен
законом или статутом друштва.

8
 Акције се, по правилу, издају приликом оснивања друштва (оснивачке акције), али
се оне могу издати и касније ради повећања главнице капитала друштва. Акције се,
уствари, купују или откупљују од друштва које их емитује, или касније од појединих
власника који их продају. Без уплате улога, тј. без куповине акције не може се постати
члан акционарског друштва, јер је овде правило да ниста не може да се добије бесплатно.

Четврто, акција јесте дивиденда хартија од вредности. Она даје право на

дивиденду, ако дивиденде буде било. Зато је она акција од вредности са промењивим
приходом. Ово за разлику од хартије од вредности са сталним приходом, тј. каматом
(обвезнице).

Пето, акција јесте недељива целина, јер се не може раздвојити на више

самосталних акција, али је могућа сусвојина на акцији.

Слика 1. Акција Српске Народне Штедионице

9
 2.1. Издавање акција

Акције се издају када се испуне утврђени услови и предпоставке за то и када се

проведе прописани поступак. Основни је услов за то да је друштво регистровано. Акције
или деонице издају се приликом оснивања акционарског друштва и касније током њеног
живота и пословања. Приликом оснивања акционарког друштва акције се издају ради
формирања основне главнице капитала друштва. То су оснивачке акције или деонице,
односно акције прве емисије.

Оснивачке акције могу се емитовати на два наћина: симултано и сукцесивно.

Акције које се издавају у току живота и делатности друштва су акције друге, треће и
наредне емисије. За издавање акција као хартија од вредности, које се емитују у серији,
потребно је предходно прибавити одобрење надлежног органа, а то је савезна комисија за
хартије од вредности. Одобрење те комисије је потребно прибавити и за објављивање
јавног позива за упис и куповину акција код сукцесивног (постепеног) емитовања акција.
То одобрење је потребно и у случају куповине акција којим купац стиче 25% и веће
учешће у основном капиталу акционарског друства.

2.2. Одлука о издавању акција и позив на упис акција

Одлуку о издавању оснивачких акција доноси оснивачка скупштина акционарског

друштва, а одлуку о емитовању акција ради повећања основног капитала друштва доноси
скупштина акционара, као највиши орган управљања друштвом.

Одлуком о емисији акција утврђује се нарочито следеце: фирма и седиште

емитента; укупан број емисије и број акција; позив за упис и куповину акција; време и
начин плаћања; права и обавезе и момент њиховог остваривања; начин исплате дивиденде

10
и сношење ризика; рок и начин врацања уплаћених средстава; опредељење да ли ће се
трговати акцијама на тржисту; друга питања у вези са емисијом акције.

Позив за упис и куповину акција јавно се објављује у садржи:

 основне податке -о емитенту;

 податке о емисији;
 пословној и развојној политици емитента;
 податке о месту и току трајања уписа;
 број решења комисије за хартије од вредности;
 друге податке који су битни за купце акција.

2.3. Упис, уплата и издавање акција

Упис акција и уплата улога врши се код банке коју је одредио издавалац акције.
Акција се уписује подписивањем изјаве о упису акција. Акција се уплаћује првенствено у
новцу, али и стварима и правима која су потребна друштву.

Емисија акција сматра се успелом ако је продато акција у вредности већој од 50%
од укупног броја емисије у року од шездесет дана од дана према решењу комисије за
хартије од вредности. Емитент може да одустане од емисије акција ако су наступиле
непредвиђене околности које онемогућавају емисију. Кад акционар уплати или унесе свој
улог у акционарко друштво издаје му се акција. Уместо штампања акција емитент може да
изда потврду, која садржи све елементе који су законом утврђени за плашт акција. Та се
потврда може издати за једну акцију или за више акција. Потврду мора да овери банка код
које емитнет има свој депо рачун. Под депо рачуном сматра се посебан рачун код банке
која је регистрована за обављање депо послова.

11
 2.4. Састојци и обавезни елементи акције

Акција се састоји из два дела: плашта акције и купонског табака. Та два дела акције
могу се издати заједно или одвојено један од другог.

Плашт акције садржи следеће основне елементе: фирму и седиште емитента;

ознаку серије са контролним бројем акције; ознаку да је акција и врсту акције; редослед
емисије; укупан обим емисије, номиналну вредност акција и број акција; фирму, односно
име купца акције или ознаку на кога акција гласи.

Купонски табак садржи следеће основне елементе: фирму и седиште емитента;

ознаку серије са контролним бројем акције по којој се дивиденда наплаћује; редни број
купона за наплату дивиденде; годину у којој се дивиденда наплаћује; годину у којој се
дивиденда исплаћује; факсимил потписа овлашћеног лица- емитента. Купон служи за
наплату дивиденде. Он по својој правној природи представља самосталну хартију од
вредности. У односу на плашт хартије купон је међутим, споредна хартија од вредности.
Зато се преносом акције преносе и купони, било цео купонски табак, било само његов
неискориштени део.

2.5. Књига акционара

Емитент акција дужан је да води књигу акционара. У ту књигу уписују се

акционари који поседују акције на име па се као акционар сматра оно лице које је уписано
у ту књигу. У књугу акционара уписују се подаци о акционару и подаци о акцијама на
име, као и подаци о преносу акција. Књига акционара отворена је за увид акционарима, па
сваки од њих има право увида у њу. Поред уписа у књигу акција, акције се уписују у
посебни регистар који води Савезна комисија за хартије од вредносит.

12
 Акционарско друштво које не води књигу акција на прописани начин и према
прописаним условима чини привредни преступ, као привредно кажњиво дело.

2.6. Врсте и класе акција

Акције се могу разврстати на врсте акција и на класе акција. Под врстама акција
подразумевају се акције на име и акције на доносиоца. Врста акција одређена је дакле,
према томе како је одређен њихов ималац. Под класом или родом акција подразумевају се
акције које дају иста права њиховим имаоцима. То су: обичне или редовне акције,
приоритетне акције (деонице), акције са правом гласа, акције без права гласа и др.

Акције на име и акције на доносиоца

То је подела акција према томе како је одређен ималац права акција. Акција на име
садржи на себи уписано име или форму одређеног лица. Свака таква акција носи и свој
текући број. Акција на име јесте хартија од вредности “по наредби” и лако се преноси
индосаментом, па и ако то у исправи није изричито наведено. Акција на доносиоца
преноси се веома лако, као и све друге покретне ствари, и то простом предајом. Предајом
ове исправе на новог имаоца преносе се сва права која она носи у себи.

Оснивачке акције и акције следећих емисија

То је подела акција према редоследу њиховог издавања. Оснивачке акције јесу

акције прве емисије, а оне се издају ради формирања основне главнице капитала друштва.
Акцијама друге, треће и сваке наредне емисије обезбеђују се додатна средства ради
повећања основне главнице капитала друштва или ради обезбеђења додатних средстава за
пословање друства. Оснивачка акција јесте обична акција с правом на глас; гласи на име и
преноси се пуним индосаментом. Она даје и друга права, у складу са одлукама о емисији,
укључујући и право прече куповине акција следећих мисија.

13
 Привремене и сталне акције

Та је подела изврешена по томе да ли су акције уплаћене одједном приликом

оснивања друштва или су уплаћиване сукцесивно, тј. у ратама. Привремене акције се
издају када се уплата друштва врши сукцесивно тј. у ратама. Свака наредна уплата у
друштво уписује се у привремену акцију. Привремене акције гласе на име и за њих важе
посебна правила, јер се уписују у књигу акционара, ограничен је њихов пренос. Када члан
друштва изврши све своје уплате улога у друштво издаје му се стална или редовна акција,
а повлаче се привремене акције.

Обичне (редовне) акције

Обичне акције су сталне или редовне акције. Оне имаоцу права дају сва права која
су прописана за све чланове акционарског друштва. То је право на учешће у управљању
друштвом, право у деоби добити акционарског друштва и право на део ликвидационе
масе, која преостане након подмиривања свих обавеза друштва у ликвидацији.
Приоритетне акције су повлашћене акције које дају право на извесну материјалну
привилегију у односу на остале чланове друштва. То је право првенства код исплате
дивиденди или право на већи износ дивиденди у друштву. Приоритетна акција може да
даје и одређена првенствена чланска права у друштву. Приоритетне акције могу да буду
кумулативне, партиципативне и замењиве (конвертибилне).

Кумулативне акције дају акционару право наплате свих још неисплаћених

дивиденди пре исплате било какве дивиденде имаоцима обичних акција, у складу са
одлуком о емисији акција.

Партиципативне акције дају акционару комулативно право првенства наплате

приоритетне дивиденде и право наплате дивиденде која припада имаоцима обичних
акција.

Замењива акција даје право имаоцу да је може претворити у обичну акцију, у

складу са одлуком о емисији акција.

14
 Моногласне, вишегласне и безгласне акције

Ова подела акција извршена је према томе колико акционар учествује у доношењу
одлука у органима друштва.

Моногласна даје њеном имаоцу један глас. Правило је да у акционарском друштву

право гласа зависи од улога у капиталу друштва, а то значи: једна акција један глас у
друштву. Али, свака акција даје право гласа сразмерно својој номиналној вредности.

Вишегласна акција јесте она за коју је статутом друштва да она даје њеном имаоцу
два или више гласова. Тада се статутом друштва утврђује лимит тј. највећи број гласова
које може имати ималаца вишегласне акције. Вишегласне акције издају се само изузетно.
До тога долази када је друштву нарочито стало до чланства неког лица, на пример због
његове нарочите стручности и сл. Те се акције издају и ради заштите домаћих оснивача
друштва у односу на стране осниваче, јер се тим путем обезбеђује превласт домаћег
капитала над страним капиталом. То спречава да странац преузме домаће предузеће.

Безгласне акције су оне акције које имаоцима не дају право гласа, што значи да
такав цлан има само имовинска права у друштву. То су акционари штедише, а не
предузетници, јер се не ангажују у раду друштва, већ само очекују своју дивиденду.
Ималац безгласне акције има право учешћа у добити дивиденде и ликвидационе масе
друштва у ликвидацији. Без права гласа могу се издавати само приоритетне акције, с тим
да њихова номинална вредност не може да буде веца од 49% од основног капитала
друштва.

15
 3. Закључак

Овај семинарски рад има за циљ да представи акцијски капитал и његове елементе,
да информише о лицима која се појављују у трговини акцијама као хартијама од
вредности. Сматрам да сам овим радом успела да приближим овај домен финансијског
менаџмнта, и да колегама који нису упознати презентујем податке и прикажем процес
издавања и трговине акцијама, као и битне елементе које би требали знати и који би им
могли користити у своме даљем шковању као база за надградњу својих зања, која би им
касније користила у њиховим практичним радовима, и деловању у пракси као будућих
менаџера, лидера, берзанских посредника итд.

Овим радом су јасно дефинисани и објашњени поступци трговања хартијама од

вредности, са освртом на битне елементе акција који су обогаћени са бројним
информацијама уважених професора као и изводима из закона о акцијама.

16
 4. Литература

1) проф. др. Милица Радовић: ''Финансијска тржишта инситуције и инструменти'',

2009;
2) проф. др Јово Једнак: "Основи Економије'', 2008;
3) проф. др Јово Једнак: "Финансијска тржишта", 2009;
4) проф. др Слободан Вучићевић: " Право за економисте", 2005;
5) проф. др Мирјана Ратковић Абрамовић: "Економика предузећа", 2008;
6) проф. др Радоје Брковић и М. Велимировић: " Пословно право", 2003;
7) др Славко Царић: '' Банкарски послови и хартије од вредности", 1987;
8) проф. Драгослав Јокић: " Предузетништво", 2002;

17