U Dahu Izdaha Digital

Izano1_Layout 1 9/12/2013 9:24 AM Page 3
Милан Николић Изано
Прометеј, Нови Сад

www.lanacljubavi.com
Copyright 2013 Милан Николић Изано

Copyright 2013 издања на српском Прометеј
____________________________________________________
У даху издаха
Срце је као Титаник,
лако га потопи ледена реч.
***
____________________________________________________
М.Н.Изано
____________________________________________________
У даху
Када сну одузмем право да ме успава,
а ноћи дозволим да постане од године дужа,
тада мислима наде удахнем тебе у себе
и дишем те по сећању,
чаробном снагом коју ми дах твој пружа.
Да сам знао шта ће постати од мене кад порастем,

у школи не бих за клупом седео, већ бих по њој играо.
***
Ако вас задиркују или оптужују
да је ваша машта бесконачна,
добили сте још једну потврду да је свемир у вама.
***
Или јеси или ниси.
Кроз живот ходи, стварај, воли и буди то што јеси,
да те смрт не дочека неоствареног, као да ниси живео.
***
____________________________________________________
-5-
М.Н.Изано
Ово доба
Ти, ти девојко драга,
да, ти што на себи носиш земаљске боје,
почуј речи ове које силазе са неба
кроз перо моје.
Ово је доба у коме људи,

већином јелом и пићем,
себи прождиру душе,
њишу се између две крајности,
спољашње варке, фатаморгане,
и унутрашње халуцинације, илузије.
Изгубили су космичке снове,

добили камено срце и главе.
Ваздух и воду претворили у гранит,
испунили утробе њима,
тело им постало љуштура
у којој се скривају змије.
Лењост и летаргија завладале,

инстикти превладали,
туђе отимају и хране се њиме,
а себе љубе.
Мистерије им драге,
постадоше без напора видовњаци таме.
Хватајући у замку слабе,
научише себе и друге да слепо верују,
једино, у своју лаж што трује.
____________________________________________________
-6-

да, ти што у себи носиш небеских звезда боје,
пренеси трагачима за истином,
речи ове које плове кроз наше снове.
Ово је доба у коме је мало просветљених

који с тешким напором повезују биће и знање,
мишљење и осећање.
Уметност је главно оружје

у борби за књигу мудрости,
коју треба украсти од поганих.
Држати је чвсто у недрима,
док се плеше по златној жици
која се натеже између две крајности
што од истине беже.
По дану човек разара, а у сну ствара.

Воља је маљ природе,
разарач без кога се не живи,
али који мора да се укроти,
моралом оплоди
и са сновима споји.
Силе изградње у сну леже,

повезују снагу душе и духа свих људи,
и тако граде планету Земљу.

да, ти што у сновима носиш мене,
шаљем ти своје снове
који су пуни тебе.
____________________________________________________
-7-
М.Н.Изано
Пољубац
Пуне су новине, часописи и интернет странице чланака,
репортажа, постова и научних предавања
о томе како треба живети у садашњости,
како треба осетити садашњи тренутак
и вечно остати у њему.
Цео свет је полудео, прича о томе, а ведри и насмејани
појединци убеђују нас како су успели у томе, те нас зову на
своје скупе семинаре како би нас научили да се и ми ведро
смејемо лажући сами себе о схваћеном и ухваћеном
тренутку садашњости, као што и они лажу себе саме.
Испод лепо скројене маске лица, широког осмеха и белих зуба
крије се истина о томе како су доживели то што већину нас
тера да излудимо од недостатка те скривене моћи човека
која никако да нас учини достојнима своје присутности.
____________________________________________________
-8-
Све неке теорије које се у сну одржавају а на дневној

светлости се ломе већ на првим зрацима сунца.
Прочитао сам их на стотине и већином се слажем са њима,
али ме ниједна од њих није научила како доћи до тог
тренутка садашњости и трајно га задржати у себи.
Другари, оставите све те теорије великих учењака
и послушајте мене, малог срећника који је пронашао лакши,
бржи и много лепши начин како да се дође до тог фамозног
садашњег тренутка.
Пољубац са драгом особом је савршено средство да се спозна
та велика тајна нашег малог света.
Љубљење је један од најлепших начина да се осети
додир божанског. Тада и време губи смисао,
осећања натапају и хране душу и тело.
Тренутак се претвара у вечност и тек онда
постајемо свесни вредности живота. Како цео живот
може стати у један пољубац,
тако и пољубац може испунити живот.
Ето тако, драги моји, тајна није у маски на лицу,
већ у љубави, лепом осмеху и чистим зубима.
Живите живот са осећајем пољупца драге особе
на својим уснама !
***
____________________________________________________
-9-
М.Н.Изано
Љубав је...
Љубав је реч богова.
Смем ли је ја попити,
или је само уснама лажно користити?
А, како онда са небом наздравити
и са звездицама зборити?
Љубав је поклон анђела.

Смем ли га ја поделити,
или га само очима од других сакрити?
А, како онда крила добити
и са висине погледати?
Љубав је снага срца.

Смем ли је ја ослободити,
или је само у грудима вешто оградити?
А, како онда камен разбити
и змију у недрима убити?
____________________________________________________
-10-
Љубав је мач ума.

Смем ли га ја оштрити,
или га само тупог
за украс у рукама имати?
А како онда страх раскомадати
и таму поцепати?
Љубав је снага богова, мач анђела,

поклон срца и реч ума.
Испијам је очима, делим је уснама,
ослобађам је рукама,
оштрим је у грудима.
Да, ја смем
и не плашим се живети
јер умем искрено волети
и са свима љубав радо поделити.
____________________________________________________
-11-
М.Н.Изано
Великодушан човек често рашири руке не устежући се да

покаже то што има и оно што нема, а малодушан ће
ретко кад раширити руке јер се плаши да покаже
оно шта нема и то шта има.
***
Када мало дете изговори велику истину, родитељи прво
остају зачуђени, а затим започну да размишљају о томе
како је оно дошло до ње.
Када човек са села својим ставовима засени
интелектуалца, овај прво почеше своју браду па, након
дугог размишљања, почне да објашњава своја гледишта
научена напамет из разних књига.
Да ли је неко од њих икада помислио о томе да дете и сељак
о својим спознајама нису никада размишљали,
већ су их једноставно осетили.
***
____________________________________________________
-12-
Најзначајнија револуција коју сам доживео била је она

коју је отпор у мени према самом себи
извео на животним путевима по којима ходим.
***
Човек који је упознао велики страх упознаће и велику љубав.
Његов је избор које ће од њих двоје задржати за друга.
***
Знати како пожелети жељу једнако је успешно
као и умети волети неког,
јер нам жељу и љубав у животу
неће остварити бука спољашњег ега,
већ мирноћа и намера скривеног унутрашњег духа.
***
____________________________________________________
-13-
М.Н.Изано
Априлска ноћ
Мора постојати разлог
зашто смо се срели
те априлске ноћи,
када су у шапату твојих усана
бесни тражили тишину
за своје празне снове
и жеље неостварене.
Заводила си ме
сенком своје прошлости,
саткане од речи увијених
у вео припитомљене самоће,
и тужним очима искреног праштања
у којима се препознавао
чин Божанског стварања.

зашто сам те душом осетио
те ноћи у себи,
и схватио да слободу скриваш
од блиских којима си страна,
да бежиш од људи што руше,
а живиш од варница љубавних сећања.
____________________________________________________
-14-
Заводила си ме мирисом света,

прикупљеним док си летела
на крилима ружа ветрова,
и вечношћу која у теби чека
да ми покаже како се у исто време
чврсто по земљи шета
и на паперјастим облацима дрема.

зашто си ме завела,
исписала књигу емоција у моме срцу,
вратила осмех лицу,
уплашила да те добро упознам
Да ли је то љубав?! Дуго је чекам.
Реци ми, ја не знам како изгледа.
Заборавио сам.
____________________________________________________
-15-
М.Н.Изано
Дует преплетених прстију љубавника

најуспешније прати ноте љубавне музике.
***
Човек достиже несагледиву величину тек када своје
животне потребе спусти на минимум за опстанак,
а његова дела достигну максимум
у задовољавању потребе човечанства
за животним напретком.
***
Сви смо рођени са талентом да говоримо
свеопштим језиком који се свуда по свету разуме.
Потребно је да мало порадимо на њему,
па да лупањем по шерпи и свирањем у прсте
израстемо у озбиљне музичаре.
Музика је језик света.
***
____________________________________________________
-16-
Путник
Путујем, долазим, удишем, не стајем.
Путујем, плачем, престајем, не стајем.
Путујем, растем, сазнајем, не стајем.
Путујем, учим, прихватам, не стајем.
Путујем, љубим, летим, не стајем.
Путујем, патим, ослушкујем, не стајем.
Путујем, волим, грлим, не стајем.
Путујем, градим, певам, не стајем.
Путујем, падам, устајем, не стајем.
Путујем, ратујем, побеђујем, не стајем.
Путујем, застајем, препознајем, не стајем.
Путујем, предајем, мудрујем, не стајем.
Путујем, седим, разумем, не стајем.
Путујем, нестајем, одлазим, не стајем.
Путујем....
____________________________________________________
-17-
М.Н.Изано
____________________________________________________
-18-
Идеја се роди и засветли у глави,

а када се ми родимо у идеји (пронађемо себе у нечему)
тада се просветлимо.
Пронађите пут како да се родите (да се остварите)
у сопственој идеји.
***
Човек који покуша да се осами,
издвоји и удаљи од осталих људи
схвати немоћ своје намере када погледа ноћно небо
и види звезде.
Ма колика била њихова огромна удаљеност једне од друге,
ипак су све оне на црном небу заједно у једном друштву.
***
Живот је као партија карата, можда је покер,
можда је таблић или реми, ма ко би га знао.
Било шта да је, у сваком случају, ми је (га) морамо играти.
У њој нема победника, а ни поражених,
али постоје губитници.
То су они који дозволе да други играју за њих.
П. С. Сачувајте неког аса у рукаву, за крај,
јер „карта је курва, извините што псујем“.
***
____________________________________________________
-19-
М.Н.Изано
Љубичасти месец
Уморна сам од великих снова,
одлазим од злих људи,
од сутра мењам све,
ехо моје душе ме буди.
Одбијам да верујем
ономе што ми за љубав суди,
опростићу му, волела сам га,
знао је срце да ми узбуди.
Самоћа ће ми помоћи
да потражим своју снагу,
издржаћу, болеће ме,
али нећу пасти под ноге врагу.
Мрачну тајну сакрићу
вешто у своме трагу,
сенку што ме прати
оставићу на кућном прагу.
Погледом ћу пробудити,
на црном небу звезду сјајну,
она ће ми открити
Божанску добро чувану тајну.
„Засветлеће љубичасти Месец
и промениће људску судбину очајну,
а они који виде туђу бол и патњу,
добиће од анђела љубав трајну.“
____________________________________________________
-20-
Потражићу и скупићу жеље своје

на једном месту,
засладићу дане осмехом,
чинићу то искрено и често.
Дариваћу доброту
и у души ће ми храброст доћи на престо,
открићу љубав, владаћу светом,
чиниће се да је страх нестô.
Ти сада не треба да ходаш,

носићу те у срцу своме,
зли људи ме научише лекцију,
а од сада ће бити по моме.
Драги мој, Месец је љубичаст
причаћу ти и певати о томе,
да знаш како моћно, како снажно,
осмех и љубав тугу ломе.
Погледом ћу пробудити
на црном небу звезду сјајну,
она ће ми открити
Божанску добро чувану тајну.
„Засветлеће љубичасти Месец
и промениће људску судбину очајну,
а они који виде туђу бол и патњу,
добиће од анђела љубав трајну.“
____________________________________________________
-21-
М.Н.Изано
Смисао живота своди се на то да човек призна немоћ
свог физичког тела у односу на материјални свет који га
окружује, а да са друге стране спозна неизмерну моћ свог
унутрашњег бића, да оно може упити цео универзум у себе.
Снага се не препознаје на нама, него у нама.
Да бисмо препознали снажну личност,
не гледајмо очима људе по телу, већ кроз очи у душу.
***
Најбоље место где можеш да се сакријеш од буке
јесте твоје срце.
Најбоље место где можеш да пронађеш мир
јесте твоја душа.
Најбоље место где можеш да обновиш себе
јесте твој дух.
Најбољи начин да се никада не скриваш,
да си увек миран и да се не мењаш често
јесте да будеш онакав какав од рођења јеси:
БЕЗУСЛОВНА ЉУБАВ.
***
____________________________________________________
-22-
Кафанској певачици
Осећам да сам распет,
лагано нестајем из овог света лажне наде.
Одлазим, не знам куд,
али знам да ни тамо не желим изгубити нежност,
нити запоставити ово дете у мени које машта.
Зато тражим од неба да ми дозволи

још један дан за жеље које не морају бити тајне,
да сањам по дану, седећи крај тебе,
о почетку нове сетве, негде далеко,
где бела светлост семе живота вечно греје.
Веру у твоју љубав искушава ми

горчина у устима настала од страсти,
и она тиха жудња прикривена заносом,
за коју се плашим да ће ми украсти осећај сласти давних,
никад заборављених пољубаца и свилених додира
који су остали заробљени овде, у кафанском диму,
песми и игри у заносном ритму.
Душа ми је пренела поруку неба,

ово је моје последње вече.
Док наливам здравицу у кристалну чашу,
рукама је не држим, уснама је не милујем,
из ње пиће нестаје,
а нити га просипам нити га пијем.
Жеђ за љубављу пламен у мени пали,

алкохол сâм испарава,
самоћа одласка последњу жељу тражи.
Нек зазвече даире на куковима твојим,
хоћу да памтим овај свет по ватреном плесу
и гласу на уснама сочним.
Одлазим!
____________________________________________________
-23-
М.Н.Изано
Лаж
Хеј ви, да, да, ви који читате ове речи.
Морате сазнати нешто. На овом свету, осим ЈЕДНОГ човека,
сви остали људи лажу.
Да, људи лажу и кад пруже све доказе да је то што говоре
тачно. Нажалост они нису свесни да и тада лажу.
Зашто је то тако?
Зато што људи имају две своје личности,
спољашње ЈА и унутрашње ЈА.
А када су у питању две личности у једном човеку то онда
значи да је он дволичан и, самим тим, све што каже он лаже.
Ово спољашње ЈА живи од осећања и чула које има,
а будући да нам је познато да човек има способност да
схвати само 0,05% од укупног космичког постојања,
то значи да он живи у варци својих схватања,
као да има фатаморгану.
А ово унутрашње ЈА, е оно вам живи у сновима,
као да је јело бунике. Испуњавају га разне емоције,
има илузију о свему што га чини и стално нешто халуцинира.
____________________________________________________
-24-
Е сад ми ви реците: како да човек не лаже

кад у себи има две личности, од којих једна има фатаморгану
а друга халуцинира?
Наравно, он мора да лаже јер од самог свог настанка
лаже самог себе, а самим тим лаже и друге.
Да би се то зауставило човек мора да споји
те своје две личности у једну.
Шта се онда дешава?
Као прво, ретки су они који то успеју, а кад успеју они тек
онда схвате да ништа око нас не постоји.
Да, драги моји, то је та велика истина.
НИШТА НЕ ПОСТОЈИ.
Све око нас је чиста варка, фатаморгана и илузија.
Видите, драги моји, како је то страшна ствар.
Имамо два ЈА која упорно лажу сама себе у вези с оним
што заправо знају да јесте,
а поред тога ништа око нас не постоји.
ЛАЖ, ЛАЖ и само ЛАЖ.
Свуда око нас све је само једна обична ЛАЖ.
Верујте ми, драги моји,
јер ја сам тај ЈЕДИНИ човек који не говори лажи.
Верујете ли или не?
Уосталом, шта ме брига шта ћете ми рећи.
ЈА знам да сви ви лажете.
***
____________________________________________________
-25-
М.Н.Изано
Поломљени снови
Снови поломљени у парчад,
говоре и вичу док по уму плове,
животну причу следе,
гледају у дане прошле,
на сећања која бледе,
на очи ватреним сјајем испуњене.
По срчи својој траже одговор,

где нестаде сан младости
који је певао о срећи,
пливао у мору радости,
играо по врелом песку блискости,
плесао у загрљају љубави?
У скривеном делу ума царује мрак,

зрак светлости трагаче призива,
мали комадић, део изгубљеног сна,
бори се са тамом и трага,
покушава да дође до излаза,
тражи очи што гледају у дубину, очи спаса.
Помоћ му пружа љубичаста светлост

која бојажљиво и стидљиво трепери,
довикује сновима да напусте сан ноћни,
шапуће им тихо о моћи,
о мислима које се роје пре вечери,
и да је њихова снага у намери.
____________________________________________________
-26-
Комадић сна прихвати реч,

изгубљеној браћи руке пружи,
бучне мисли што их гоне тишином прекри,
љубичаста светлост снажно засветле,
подигоше капке унутрашње очи,
ватра живота у њима опет поче да гори.
Поломљени снови ушли су у златни крчаг

који животу гаси жеђ лукавих жеља
охрабрени пламеном наде и вере
скупише се, удружени, пронађоше своје семе,
клица која се из душе извија и пење
пробила се и испунила љубављу очи дневне.
Живот не познаје године и старост,

за њега је младост увек јава,
кад кроз снове лети љубав, искрена и права,
док у души пламен гори, он пут осветљава,
нема борбе, нема страха,
све је игра Сунца и Месеца, ноћи и дана.
____________________________________________________
-27-
М.Н.Изано
____________________________________________________
-28-
Има дана када човек пожели да су му мисли празне,

да ништа не омета мир његовог бића,
тако да може да удахне оно од чега је створено
све што га окружује.
Љубав!
***
Којој групи људи ја припадам?
Оној која ради а не мисли или оној која не ради а мисли?!
Размишљам... размишљам...
Да ли сада нешто радим? Размишљам... размишљам...
Уморих се, значи радим док мислим! Хе, хе...
Ја сам група сам за себе.
***
Звезде нису ништа друго већ само
сјај лепих сећања људи на своју прошлост.
***
Кад постанем богат сликама у глави доказаћу
себи и другима
да се свет врти само у сопственој глави.
***
____________________________________________________
-29-
М.Н.Изано
Рајска звона
Дође тренутак,
изазван погледом твојим,
када се спусти тишина,
не кроз ум, већ кроз моје срце.
Врата ми се отворе према стварности,

емоције застану на своме путу,
спојим се са извором свога бића,
постанем божански жив.
Погледам око себе,

а природа слави.
Дуга шара слике по белим облацима,

птице у коло хватају зраке сунца,
каранфил ружи шапуће љубавну песму,
поветарац нежно чешља траву,
а планине и реке
заједно у хору певају.
Свет се њише у ритму,

свуда око мене песма и игра,
а све то успева да учини
само један мали осмех твој.
А ти,
видиш моја осећања,
драга су ти
а лажно те плаше.
У својој доброти не знаш

да ђаво у жељи спава.
____________________________________________________
-30-
Наивно ми пољубиш лице,

привијеш своје тело уз моје,
помилујеш ме по руци
и несвесно ме одведеш
на распеће и васкрснуће.
Цвете мој,
зар не видиш како ноћу у сновима
са тобом по рају шетам.
Тамо се цвет не бере,
само му се диве и воле његов мирис.
Зато, ја тебе не желим!
Постојање у љубави не трпи копије,

оно воли јединственост.
Ако ти је воља са мном поћи у рај,

знај да тела тамо не могу ући.
Она се не могу спојити
нити у исто време на два места бити.
Али срце не поштује тај закон.

Оно тражи друго срце,
да постану једно,
без права на жеље и поседовање.
Само тако спојена

и од небеске тишине освојена
могу чути рајска звона,
која их позивају у љубавни бескрај.
Срећо драга, потражи у очима мојим

тишину срца свога и поведи ме у рај.
____________________________________________________
-31-
М.Н.Изано
Не осуђуј ме зато што сам сањар и дете које машта

јер си ти у мислима сама, а ја те у сновима имам,
зато ми је лако песме да пишем
и да тако љубав око себе стварам.
***
Једини разлог престанка љубави јесте неразумевање

функционисања вашег часовника од стране партнера.
Све ради у погрешно време.
***
Живот не зна за време, али време зна да краде од живота.
***
____________________________________________________
-32-
Разуздане мисли ума човеку не дозвољавају

да сачека кад нема, нити да саслуша кад има.
То могу само осећања мирног срца.
Стрпљење је врлина срца.
Живимо у друштву у којем би сви да су на „ти“
са победницима,
али смо дозволили да нам владају губитници
којима се понизно обраћамо са „ви“.
***
Зашто за доброг кажу да је луд?
Зашто за лудог кажу да је болестан?
Зашто за болесног кажу да је несрећан?
Зашто за несрећног кажу да је заљубљен?
Зато што нам заљубљеност пружа могућност
да опет постанемо добри.
Ето тако, људи моји, ако сте несрећни, болесни и луди,
ништа вам није.
ВИ СТЕ САМО ДОБРО ЗАЉУБЉЕНИ.
***
Верујте у своје снове да бисте видели Себе без лажи.

***
____________________________________________________
-33-
М.Н.Изано
Игра
Окренем се ка Сунцу,
раширим руке од радости
а сенка иза мене личи на крст.
Помислим,
зашто је тако
и зашто се не мења иста слика,
упорне, тамне сене,
која прати мој животни пут?
Ко је тај који јој је покрао боје,

а дао снагу да лети
горе и доле?
Дозволио јој је да игра

око мене као чигра,
да ми се смеши
а да од мене бежи.
По дану ме прати,
ноћу се у мени скрива,
звезде не воли,
а само пуном месецу дозвољава
да јој прича бајке.
Застаћу мало овде,

размислићу добро.
Па можда је он тај који храни моју сенку,
док краде сунчеве зраке
и упија његове боје,
хвали се туђом снагом,
а бежи кукавички кад заруде јутарње зоре.
____________________________________________________
-34-
Лукаво ми по дану
подмеће своју таму,
не жели да оде из мене
кад рогове своје носи.
Сенку шета
само кад је пун себе,
јер се он тада
својом преваром дичи и поноси.
А Сунце драго ћути

и пуни ме светлошћу својом.
Њему је позната та игра
Месеца и таме,
и не жели да се о њој приче преду,
дозвољава ми да сâм
све о њој сазнам,
док ми живот клија, цвета и вене.
У радости ми показује на крст

који вучем са собом,
подсећа ме на таму
коју треба протерати из себе
пре поновног сусрета
с Богом.
____________________________________________________
-35-
М.Н.Изано
Џокер
Спавам у чекаоници живота,
а мислим да сам жив.
Продајем га бедно за лошу дневницу,
тражим за себе мир.
Остарио сам а знатижеља је већа,

и смешан јој је некадашњи младалачки хир.
Док сећања гурам у путну торбу,
тело задржавам а очи траже нови вид.
Радујем се бесплатним сновима,

волим у њима свој лик.
Џокер сам у шпилу карата,
који краљу отима даму на трик.
У сну светлост се не гаси,

од потере бежимо кроз зид.
Скривам је у зрну песка, на дну реке,
покрећем страшан велики вир.
Пена бела краљеву војску вешто вара,

како им не треба тај штих.
Вртлог празнине и мешавина боја
гониче одвлаче назад у шпил.
____________________________________________________
-36-
Тренутак са дамом није вечност,

већ бесконачност увијена у мит.
Мењамо се, али остајемо сами,
загрљени, спаја нас љубавна нит.
Лице нежно осмехом буди наду,

осећам мирис и додир.
Снови, реците „да“ овом светом тренутку
јер вама се молим да поново волим.
Сунчеви зраци џокера и даму испраћају

на починак, а ја остајем да лебдим.
Знам да морам остати у стању одлазака
и непрестано долазити ка сновима смелим.
Зашто снови не наносе боли, а зашто

живот дневни ноћне снове избледи?!
____________________________________________________
-37-
М.Н.Изано
Постали смо средина у којој глупост има велику потражњу

јер за разлику од интелигенције
боље служи нагону за самоодржањем.
***
Живот ме је на колена бацао, а ја се стално дизао.
То је моја снага.
А кад видим себе у очима лепе жене, колена ми клецају,
пао бих и не би се дизао.
Е, ово ми је слабост. Ух, што волим музику колена!
***
Богат новцем у банци не дели, да би имао,
а богат у глави има, да би делио.
***
Лепо је спавати на парама, али нема тог новца
којим се може платити сан у загрљају вољене(ог).
***
Људи често дижу поглед ка звездама
очекујући да ће чути глас Бога,
али се скоро никада не окрену кад иза себе чују вапај гладних.
Знајте, ко не чује глас Бога у крику сиромаха
неће га никада чути ни у музици звезда.
***
____________________________________________________
-38-
Дозволи ми
Дозволи ми
да у мислима останем дете које машта,
а да пред очима сан свој стварам,
да сам по дану златно зрно песка,
а ноћу сићушна кап плавог океана,
да те собом храним,
а затим непрекидно милујем и гланцам,
да жељно очекујем када ће капци да ти се отворе,
а дубине твоје да ме сјајем оставе без даха,
да ти бисерно срце покупим и на груди спустим,
а оно да ме освоји и лепотом својом излуди.
Дозволи ми да те волим.
____________________________________________________
-39-
М.Н.Изано
Нос
Дешава ми се да ме глава понекад ужасно заболи.
Прегреје се, пуца и гори а зна и да прокључа.
Да вам не причам о болу у ушима.
Уф, како он може да буде јак.
Зубобоља, јој мајко моја, како њу мрзим. Деси ми се покаткад
као да ми неко прошета копривом по грлу.
Што то зна да ме иритира, ма не дозвољава ми ни комадић
хлеба да прогутам. Бол у очима може да буде веома неугодан.
А нос!?
Е, он ме заболи само кад ме неко по њему звекне. Знате шта,
чуо сам да се људима нос запуши,
али нисам чуо никога да се жали да га боли нос.
Нос је, бре, најпаметнији део човекове главе,
он намирише и зло и добро, а и храбар је у својим одлукама.
Он се први гура свуда, било то добро било то лоше по њега.
Зато, драги моји, у животу је важно научити како следити
свој нос и трпати га само тамо, где је место и вашој глави.
А ако негде потегнете носем, или вас неко тресне по њему,
шта вас брига, и он је део главе, а она боли те боли.
***
____________________________________________________
-40-
Успех је затворити очи и видети срце,

јер тада срце добије моћ да види оно
што очи не желе да виде.
***
Греше сви они који мисле да
мудраци, научници, инжењери, филозофи, уметници...
доносе нова знања човечанству.
Њихова дела су само подсећања на оно
што је записано у свима нама.
***
„Добра дела знају носити са собом и пролазни бол, али и
вечни мир“ – реченица из књиге Ланац љубави.
Зато, љубав није само радост, она је и бол.
Препознати и прихватити дуалност у себи највеће је
откриће које човек за живота може учинити. А када њу
споји са својим земаљским и небеским тројством откриће
тајну космоса. Космос је у нама.
***
____________________________________________________
-41-
М.Н.Изано
Чича заводник
Осећања никад не бледе
и увек ме врате
на место где сам био срећан.
Стар сам,
сенке прошлости ме прате,
сад знам
како за свој живот
нисам био спреман.
Слике у глави вртим

и дуго их памтим.
Изговореним речима
мењам ред у животној причи.
Истину кријем,
пожелим да је скратим,
а људи се смеју на њу,
слепо верују
заводнику чичи.
Судбина ми није делила лоше карте,

писала је рецке.
Свака женска суза
као грумен злата ми је вредела.
Срцуленца њихова
за мене су била коцкарске коцке.
Играо сам се њима,
бацао их, срећа ме је хтела,
незаинтересован за то што су била врела.
____________________________________________________
-42-
Дволичност сам видео као предност,

лагао сам
и веровао себи само.
Продавале ме оне које су у мени
виделе вредност,
а одржавале ме оне што видеше
најгоре ми лице.
Као да им прошлост није постојала,
негде са мном, далеко тамо.
Сад тражим у себи човека

који се често смејао,
па се изгубио у својој тишини.
Има ли за њега још века,
и љубави, барем мало?
Пливам ли још некој по мислима,
или сам удављен
и нема ме нигде
лако видљивог на површини?
____________________________________________________
-43-
М.Н.Изано
Чујеш ли драги
Да, драги, волим те!
Мада знам да ти ствараш лом
у телу мом.
Послушај мога срца зов,
додиром ми уништи бол.

Вриштим мислима,
плачем данима.
Тераш ме на грех
за један твој осмех.

У молитви именом твојим
по небу ходим.
Ноћу те дозивам,
о теби снивам.
Чујеш ли?!
Драги, волим теее!!!
____________________________________________________
-44-
Љубав је дрво живота које настаје од Божанског семена

засађеног у нашим душама. Корен му је у срцу а крошња
у уму. Да би дало добар род, корен се мора чувати миром и
тишином а крошња стално напајати светлошћу и ведрином.
***
Воља је чудотворна сила, нема војску,

а ипак у рату мисли и речи побеђује тугу
и води ка успеху и срећи.
***
Извор болести је у духу, лек је у срцу.
***
____________________________________________________
-45-
М.Н.Изано
Вукашине Србине
Вечно тражи ко си и шта си да би душу знао спасти,
у уму само златне мисли стварај, а све оне црне парај,
ка Сунцу оне нека лете, а Месецом нек се мере,
а да ритам буде прави, сваки грех ти исправи,
што кроз овај живот сејеш, вековима ћеш да једеш,
имати се само мора оно што је Богу воља,
не осуђуј и не куни, већ људе љубављу испуни.
Схвати да је живот као вода што отећи некад мора,
радо у звезде лети и гледај, а по земљи ходај и делај,
број их стално и упамти да судбина за њих мари
и учини само оно што је Богу важно јер све је ово око нас лажно,
не можеш изаћи из круга светог, и ти си само мисао ЈЕДНОГ.
____________________________________________________
-46-
За људе су судбински дани они које памте и душа и тело.

Препознаћемо их по томе што нас због проживљеног, те ноћи,
у сну пробуди сопствени смех или плач.
***
Кад тугујете и патите није све око вас црно и сиво.
Застаните у журби живота и научите да гледате тихим
умом унутрашњег бића на тај лажни сутон који вас мучи.
Угледаћете боје које ће вас развеселити. Потрудите се да
ваша душа никада не остане без њих.
Шарајте њима стазе по којима ходите.
Живот је игра боја!
***
Велики мислилац рече: „Да би у старости искусио мудрост,
у младости треба да осетиш лудост.“
Зато, драги моји, да вечно останете млади
мудрујте у лудости.
***
____________________________________________________
-47-
М.Н.Изано
Краљица и ратник
На тамној страни Месеца,
тамо где је вашар анђела и светаца,
Краљица универзума звезде падалице хватала
и свог Ратника светлости знањем хранила.
По храмовима ватре више не горе.

Којим вином појити људе,
и како да у уму своме препознају богове?
Одговор је: спојити два ока у себи,
једно да поглед упире ка Земљи,
а друго са духом да лети.
Зло и патња до усијања небо су прекрили.

Како сунчеве зраке расцепити
и само један од њих у себе упити?
Одговор је: ускладити ритам живота,
следити и удисати дах космоса
и схватити да је игра исто што и борба.
____________________________________________________
-48-
Поражени људи победницима господаре.

Ко је тај који нам истину краде,
и где пронаћи лек да залечи срцу ране?
Одговор је: трговци патњом и грехом
продају Божанске дарове, а хармонија звука,
светлости и боја, љубав ствара и тугу разара.
Погано семе загадило земљу.

Зашто се тела од болести распадају,
и како да се очувају у здрављу да трају?
Одговор је: звук гласа траје у црној тишини,
у њој су и мртви живи, дело и мисао исте су ствари,
а визија срца лек који дух од ала брани.
Бедем и тврђава таме чврсти су као челик.

Где се налази извор живе воде
и како призвати у помоћ муње и громове?
Одговор је: васиона је колевка људи,
љубав и лепота су узрок и последица стварања,
боја светлости је црна, а морал звезда музика неба.
На тамној страни Месеца,

тамо где је вашар анђела и светаца,
Краљица универзума звезде падалице хватала,
а свог Ратника светлости на Земљу је послала.
____________________________________________________
-49-
М.Н.Изано
За оне којима вране нису попиле мозак

Сигуран сам да је већина вас чула за ону народну
изреку: „Свака птица своме јату лети.“ Да, познато, зар
не? А ко је од вас чуо за „суд врана“?! Аха, мало вас. Е па то
вам је када се вране окупе око једне од њих, постављене на
оптуженичку клупу (грану), загракћу, оптуже, осуде и
изврше пресуду. Да, драги моји, убију ту јадну несрећницу
а да ни она вероватно не зна зашто. Покушавали су
научници да утврде разлог свему томе, али не нађоше одго-
воре.
А ја мудрујем и солим памет, па ме сврби. Не могу да
издржим те имам потребу да кажем.
____________________________________________________
-50-
Ако вам вране још увек нису попиле мозак, време је да се

вратите природи и да јој вратите оно што јој припада, ако
треба и од птица учите. Свет није шарен, он је црно-бео, или
сте у јату белих птица, окупљених у љубави, слози и
поштовању, или сте у хорди црних врана, спремни да убијате,
отимате и судите по закону јачег. Вране се намножиле, харају,
а ситне грабљивице их прате и лешинаре. За разлику од њих,
мирољубива јата, растерана и преплашена, не проналазе
начин да се опет споје. Равнотежа је поремећена, црне хорде
прете да све униште. Како је у природи тако је и код људи,
нема разлике, све је једно.
Драги моји, треба одлучити којем јату се придружити.
Избор је ваш, а ако мене питате, скупите храброст у срце,
испуните љубављу душе, наоружајте се мудрошћу и полетите
ка свом изгубљеном јату. Само тако удружени имаћемо снаге
да отерамо грабљивице.
ИМАЈТЕ НА УМУ ДА НАКОН НОЋИ НА ИСТОКУ ИЗЛАЗИ СУНЦЕ.
***
____________________________________________________
-51-
М.Н.Изано
Мени је речено
Мени је речено…
Мени је речено да рођен сам са болом, ја не знам то.
Мени је речено да живи се тешко, ја не разумем то.
Мени је речено да волим телом, ја не умем то.
Мени је речено да смрт ће ме уништити, ја не очекујем то.
Мени је речено да рађа се из љубави, ја знам то.

Мени је речено да живети је лепо, ја разумем то.
Мени је речено да воли се срцем, ја умем то.
Мени је речено да смрт не чини крај, ја чекам на то.
Мени је речено да рођен сам грешан, ја не знам то.

Мени је речено да живот је ограничен, ја не разумем то.
Мени је речено да волиш купујући све, ја не умем то.
Мени је речено да смрт у таму води, ја не очекујем то.
Мени је речено да рађањем грешке исправљаш, ја знам то.

Мени је речено да живот је бесконачан, ја разумем то.
Мени је речено да волиш поклањајући све, ја умем то.
Мени је речено да смрт слободу доноси, ја чекам на то.
Мени је речено...
____________________________________________________
-52-
Некада давно, када је душом спознао Бога у себи

и када је укротио и обуздао своје инстинкте,
човек се издигао од осталог животињског света ове планете.
Да, било је то тако давно,
данас су ретки они који се сећају како се то ради.
***
Прави мушкарац је онај који поред себе има жену,

којој не може, а и не жели да одреди цену.
Његова снага је у томе што има такву жену поред себе,
а срећан је зато што зна да га њене очи носе у себи,
не због његовог изгледа и богатства,
већ због његове верности, одлучности да је не изда.
Љубав не тражи снагу мишића, већ снагу срца.
***
Да би човек у себи и на себи осетио милост Божанске љубави

треба слободним избором да прихвати
животно правило несебичности
по коме други увек имају предност.
***
____________________________________________________
-53-
М.Н.Изано
Машта у сновима самоће

У тишини срца самоћа спава,
туђина јој слобода,
ње се плаши, а воли да сања.
Док кроз снове лети она машта,
оклоп скида, ланце кида,
бедеме тврдог ума разара.
Име променила, дружбу окупила,

веселу грају и осмех прихватила,
а време у послушног роба претворила.
Вера и нада, нова ока два,
видеше да је грешка
чежња живота да се има и говори „ја“.
Осећање ју је обгрлио око струка,

плес, тела спојена, ватра свуда,
жудња за слободом изазива урлик вука.
Страх машту од сна одваја,
себични ум је поново ка тамници гура,
смеје се и галами, бука свуда.
До прве ноћи и новог сна

самоћа са маштом по тами трага,
она више не жели да спава.
Сада зна те срцу тишину пара,
копа по њему, буди га, храбри и јача,
а бориће се да над умом светлост завлада.
____________________________________________________
-54-
Судбина никада не шаље СМС, увек је то ММС порука.

***
Жени је потребна ватра у кући. Да кува, да греје, да воли...

А ако јој се она којим случајем ускрати,
жена ће пронаћи начин како да је поново потпали.
Драги моји мушки пријатељи, боље је за вас
да својој жени на време обезбедите ватру у кући
него да гледате последице њеног беса
услед недостатка основне потребе за њен
складан и задовољан живот.
***
____________________________________________________
-55-
М.Н.Изано
Сетите се
Замислите свој живот као симфонијски оркестар у коме
сте ви и диригент и музичари и инструменти.
Застрашујућа је и сама помисао на то како ускладити тај
оркестар, а да не причам о томе како други очекују да би он
морао да свира дивну мелодију. Ако успете да замените свој
почетни страх сазнањем да вас нико не познаје мање него ви
сами, можда ће вам бити лакше. Сад сте барем искрени према
себи и знате да ништа не знате. Одлично за почетак, али се
питате: а шта после?
Предлажем да за диригента поставите разум, у срце
сместите музичаре, а за инструменте узмете осећања.
Сад слободно крените са свирком, само пазите да не буде
превелика бука. Сетите се, кад сте као деца лупали у шерпе,
родитељи вас нису корили све док нисте направили превелику
ларму. Исто тако се и ваш живот неће љутити на вас ако
знате да на време престанете са буком и кад на лоше звуке
одговорите радосним дечијим осмехом.
Само храбро напред, сада сте открили сами себе, оркестар
је ваш и свира вашу мелодију. Ма како он свирао, ако сте ви
срећни и радујете се у игри с њим, онда ће вам и мелодија
звучати лепо.
Шта вас брига шта други мисле.
Уосталом укуси су различити.
***
____________________________________________________
-56-
Прича једне свеће

Скривена у тами напуштене кутије
лежала је витка мала свећа,
имала је тежак избор
те невољно стаде у себи да већа.
„Да останем сама или да изгорим
и постанем смешна и краћа?“
Бескорисно је лежати
и на живот из помрчине гледати,
зар се тако траже радости,
размисли, па се поче нудити.
„Запалите ме, људи,
кроз светлост моју почните да се будите!“
Изабрано је, а без разлога и циља

ништа није створено,
испунити задатак, помоћи ближњем
увек ће бити одобрено.
„Горећу врело, не плашим се,
тело ми је љубављу охрабрено!“
Даривати светлост и топлину,

приближити се другима,
стопити се са свима,
па запевати са моћним и лепим мислима.
„Не боли ме док горим, а ватреним крацима
пловим по дугиним зрацима!“
Живот изгорети мора и привести се

лажном, непостојећем крају,
али љубав и срећа увек ће у вама да трају.
„Изгорела сам, претопиће ми тело,
а знаћу да ће светлост и топлота моја
вечно у другима да блистају!“
____________________________________________________
-57-
М.Н.Изано
Запамти!
Двоје владају на овоме свету а Тројица над њим.
Кад их ујединиш у себи,
појављује се јединствена математичка формула
где два и три дају увек завршни збир четири.
***
____________________________________________________
-58-
Да ли сте некада размишљали о томе зашто већина људи

никада не може да утоли глад за љубављу?
Мислим да је то због тога што храну увек тражимо око себе!
Замислите да вам неко препоручи да глад савладате
једући себе. Сматрали бисте га лудаком!
Могу вам рећи да сам ја такав лудак.
Радо вам препоручујем: откријте своју душу,
то је врхунски извор хране и посластица за којом жудите!
Људска душа је грудва светлости испуњена љубављу
која само привремено живи у телу.
Искористите тај њен боравак у вама! ПРИЈАТНО!
***
____________________________________________________
-59-
М.Н.Изано
Вапај кћери и мајке

Мајко моја,
зашто ме од груди својих одвајаш,
зашто ме у туђине непознате
и далеке прогањаш?
Ја сам твоје дете, немој наше везе да разараш
и мене
од матице, племенитог рода свога одвајаш!
Волим те, срце си ми изнедрила,

љубави ме научила,
крила моја бела си ми свила,
голубицу од мене начинила!
На сунчевим зрацима све сам твоје крајеве посетила,
груди твоје њима залила,
Богу се за богатства твоја захвалила!
Сузама сам прелила све те ране, душманин што ти зададе,

гледајући те демоне,
проклетнике, што по теби отрове саде!
Слушам стране чизме да те газе,
дошли зликовци да зараде,
буним се и вичем,
англо-германски смраде, бале вам цуре низ браде!
Не могу више, мајко, опрости ми на слабости,

одлазим, не знам како да се борим
и надвладам све те грубости!
Помози ми да преболим и заборавим
те одвратне пакости!
Како да ти помогнем, покажи ми пут,
да те из туђине спасем од тих гадости?
____________________________________________________
-60-
Кћери драга, млада бела голубице

поломљених крила,
мила моја што сачува часно лице!
Поробљена сам од домаћих издајника
што седе на две столице!
Кожу ми распорише грабећи похлепно
за себе и за оне којима служе као улизице!
Они мене боле више од страних хорди,

питам се где се загуби
храбри народ мој горди,
дух их свети напустио, допустише
да их воде кукавички подметнути породи!
Заборавише на Лазара, Тадеја и Николаја,
небеско царство и Бога оца што их са мном роди!
Рашири своја бела крила па полети,

кћери моја мила!
На недра ми уплакана слети!
Сузицама ти народ пробуди и браћу позови,
из моје сестре Русије, те са њима оплети
по овим демонима који по мени ходе!
Загрљена браћа ће умети свим алама одолети!
Ој Србијо, мајко моја мила,

обећавам, обновићу теби царство!
Пробудићу народ, опет ћемо бити сила,
што поштује Бога и његова права!
Протераћу све гадове, обновићу тебе каква си и била,
запеваће се песма и на селу биће опет прела!
Живела ми, мајко мила, веру и храброст си ми повратила!
____________________________________________________
-61-
М.Н.Изано
Некада сам био само семе

Кад видим стари, усамљени храст,
застанем да удахнем његову мудрост.
Леђима се ослоним на огромно стабло, и опчињен погледом на
густу крошњу од грања и лишћа, помислим на његов силан
корен који га држи чврсто везаног за тло.
Године му избројати умем, висину му проценити могу,
али много тога о њему не знам.
Да може да ми прича своју животну причу
сигурно би је почео овим речима: „Некада сам био само семе.“
Да, то је истина природе, све је некада било мало семе,
а преци су ме научили да се оно прима само тамо,
где љубави има у обиљу и да клија и расте кроз патњу и бол.
Што је дрво веће, то је више патње и боли преживело.
Што је дрво величанственије,
у њему је снага љубави јача.
____________________________________________________
-62-
Са прикупљеном мудрошћу старог храста у себи,

и подсећајући се на знање предака,
настављам свој пут .
Схватио сам да су ми патња и бол дате не да ме сломе,
већ да спознам снагу љубави
како бих у животу остао увек усправан и несаломив,
а величину ћу стећи само онда ако останем
семеном љубави чврсто везан за земљу.
НИЈЕ УСПЕХ ПОПЕТИ СЕ НА ВРХ,

УСПЕХ ЈЕ ДОСПЕТИ ГОРЕ А ОСТАТИ ВЕЗАН ЗА ТЛО.
***
____________________________________________________
-63-
М.Н.Изано
Сенка
Спојена са тобом лутам
улицама великог Белог града,
не верујем људима непомичних лица,
и очима без жара.
Побегла бих од свега,
не треба ми ова тужна парада,
за љубављу жудим
и тражим од ње да ми срце пара.
Мисао ме води ка небу,

а откинути део тела ме прати,
волела бих да сам та
која ће се радовати Божјој награди.
Само ретки нађу ретке,
тек тада срећа им се врати,
пркосићу патњи и болу,
зато ће анђео крила да ми угради.
Полетећу на бојама дуге,

упићу у себе веселе сунчеве зраке,
пловићу Дунавом до плавих мора,
сирене ће да ме врате.
Свет ћу учинити бољим за тебе,
тами ћу отупити краке,
засијаће снажно у мени звезде,
црну ноћ оне ће да скрате.
____________________________________________________
-64-
Поклонићу теби себе,

с погледом од земље ка теби што води,
мада знам да ти спаваш скривен у мени,
драги мој јединствени.
Све љубави су тужне,
а тајно трагају и хрле ка слободи,
док тражиш љубав себи,
видећеш да сам скривена у твојој сени.
____________________________________________________
-65-
М.Н.Изано
____________________________________________________
-66-
Ако научиш очи да гледају само свет око тебе,

постаће ти халапљиво гладне.
А ако их научиш да истражују у теби,
откриће ти свет вере, љубави и наде.
Очи су увек гладне, пази којом храном их храниш.
***
За право пријатељство није потребна висина образовања
већ дубина срца и душе.
***
Зашто се људи плаше времена? Размишљам...
Зато што су научили да гледају у године времена,
напред и назад.
Када би научили да гледају у себе,
време би изгубило моћ страха коју носи на себи.
Остала би садашњост, остала би љубав.
Размишљајте о томе и гледајте у себе.
***
____________________________________________________
-67-
М.Н.Изано
Срце је моје широко

Црне душе по телу ми праве ране,
болом се мојим оне хране,
љубави се плаше,
страхове проклетнице послаше,
да срце ми застане.
Удављене у мислима тамним,

подземним рекама плове,
светлости се плаше,
душу ми лове,
непозване долазећи у ноћне ми снове.
Скинућу са себе тамну сену и њене приче,

нека је нек урличе,
слободе се плаше,
следбеници, јадни несрећници,
они што јој се клањају и њоме се диче.

и знам да неправде постоје,
љубав, светлост и слобода се траже
тек кад те освоје
и у теби поносне и усправне стоје.
____________________________________________________
-68-
Срцем чујем мисли,

видим и боје душе своје,
сад знам да љубав се зове
очима које у себи носе
пространства неба и његове боје.
Сенка моја зрак сунца на себи носи

и не може да потоне,
сад знам да светлост се зове
душом кристалне боје
коју лажни страхови не прогоне.
Стопљен сам са свима,

смишљам и певам рају оде,
сад знам да слобода се зове дугом,
коју анђели доводе,
да снови моји по њој ходе.

и знам да неправде постоје,
љубав, светлост и слобода се траже
тек кад те освоје
и у теби поносне и усправне стоје.
____________________________________________________
-69-
М.Н.Изано
Бићемо срећни када...

Убеђујемо сами себе да ће живот бити бољи,
када пронађемо праву особу па се венчамо,
добијемо бебу, а затим другу бебу.
Онда смо фрустрирани зато што деца нису довољно велика,
али, нема везе,
бићемо задовољнији када она порасту.
После тога очајни смо зато што
имамо посла са пубертетлијама.
Сигурно ћемо бити срећнији, када изађу из тог раздобља.
А највише очекујемо срећу када нам деца заврше
„велике школе“,
јер тада ће нам бити лакше.
Говоримо себи, да ће нам живот сигурно бити потпун,
када се наш партнер напокон дозове памети,
када купимо лепша кола,
када будемо у могућности да одемо на лепо путовање...
или да сачекамо да одемо у пензију јер тада ћемо...
____________________________________________________
-70-
Права је истина да не постоји бољи тренутак за срећу

од овог тренутка.
Ако не сада, када је то „када“?
Нажалост, ако само мислимо
и постављамо себи питање са „када“
а одговор почиње са „тада“,
наш живот ће увек бити испуњен тешкоћама.
Најбоље је да то признамо себи и да одлучимо да,
како год да нам је, научимо да будемо срећни.
Срећа је једини исправни пут кроз живот.
Зато чувајте сваки тренутак који имате,
и чувајте га још више зато што сте га поделили
са неким довољно посебним и драгим,
да бисте проводили време са њим...
и запамтите да време никога не чека,
јер „када“ би оно чекало „тада“ би...
Еј другари, ајд’ да заборавимо ово „када“ и „тада“
и да схватимо, да нема бољег тренутка за срећу од овог
САДА.
СРЕЋА ЈЕ ПУТ А НЕ ЦИЉ.

***
____________________________________________________
-71-
М.Н.Изано
Сродној души
Зна ли живот да се каје,
или човек мора да од њега краде
те сићушне тренутке осмеха изгубљене,
од љубави из младости брзо истрошене.
Да страхује и да пати
чекајући њега да му срећу врати.
Он одузима време без милости,

шта га брига за скривене тајне прошлости,
очекује да га прате само најбољи,
они који тугу лече кроз радости.
А паметни знају да разочарање у себе,
на том путу, наноси на плећа тешко бреме.
Изглед нам свако види, а ретки знају ко смо.

Каменом се срце оградило,
озидало тамницу и седи усамљено, уплакано,
а зашто би у животној вреви оно било сâмо,
кад га дуга с неба зове да поскочи и отвори очи
и ка срећи раздрагано потрчи.
____________________________________________________
-72-
Слаби и потчињени трпе оно што морају,

а јаки чине оно што могу, и зато трају.
Устаните и реците свима, да је илузија живота при крају,
ускоро ће зазвечати кључ врата што воде ка рају.
Не тражимо трофеје победе, овације и славе,
већ верне, храбре људе и њихове руке.
Сродна душо, у тој си групи, сан те мој прати,

за те’ не одустајем, не размишљам о предаји.
Читам из очију како ти срце куца, вреди чекати,
јер ветар ће почупати успомене и стати,
а Божја љубав животу ће украсти време,
повратиће нама младост и осмехе изгубљене.
____________________________________________________
-73-
М.Н.Изано
„Не тражи од живота да ти да богатства,

већ једно блиско срце које неће никада да те изда!“
Размишљам шта то рече песник?
Па зар се „блиско срце“ не рачуна у богатства?
Да, да, али разлика је у томе што оно прво има,
а друго нема цену на себи...
Шта сад, да ли ће ми неко платити
ако „цени“ моје размишљање?
***
„Да си ми жив и здрав сине!“
Када прођеш сва животна искуства кроз успоне и падове,
мажење и гажење, схватиш да овом поздраву није потребан
никакав додатак, већ само превод за оне који не разумеју.
БУДИ СРЕЋАН!
***
Мудри и паметни кажу:
ако желиш да те неко воли, зароби му ум.
А ако желиш некога да волиш, допусти му да ти зароби ум...
Размишљам па велим: ако желиш да искрено волиш,
саслушај срце, оно ће ти рећи да је ум велики преварант.
Е сад, вреди ли бити мудар и паметан и знају ли такви
искрено да воле?
Нећу о томе да паметујем и мудрујем,
сада слушам срце...
***
____________________________________________________
-74-
Таша
Крај Мораве живела је млада лепа снаша,
медно име имала је, звали су је Таша.
Отац хтеде да је уда за старога богаташа,
хвалећи га како има некол’ко салаша.
Таша млада, вита јела од бола се пресавила,

старчева имања њој не беху мила, болест ју је покосила.
Ватра срца руменилом јарким лице јој је облила,
а Милана, вољеног драгана, душа њена у себе је свила.
Тамне силе, гује мрачне, над њом се наднеше,

младост и лепоту њену за себе похлепно пожелеше.
Анђели, верни чувари, светлост јој са неба донеше,
из постеље Ташу, ведру и насмејану, Милану однеше.
____________________________________________________
-75-
М.Н.Изано
Песник има моћ да илузорном маштом из своје главе

створи реалну слику у главама других.
Игру су изгубили они који у тим сликама траже њега,
а победници су они који у њима пронађу део себе самих.
У љубавним песмама не тражите како је волео песник,
већ спознајте и препознајте какав је ваш став
и однос према љубави.
***
____________________________________________________
-76-
За све оне који ме знају али ме не познају

Рођен сам на просторима где је Бог вечну ватру запалио
а људима душе пуне емоција подарио.
Научио сам од малена да је људима драго да лажу,
јер се лаж лако попије а истина тешко прогута.
Увежбао сам речи да ми следе мисли.
Радим оно што сам увек желео,
живим, а живим као да никада умрети нећу.
Упознао сам размишљања многих људи
да бих више ценио осећања срца малог броја њих.
Поседујем време,
некад га је мало али увек довољно да оно не поседује мене.
Намера ми је да лепоту стварања упијем у себе
и да дишем у њеном ритму.
Волео бих да се свет измени
тако да га сви могу осетити у себи.
Верујем у Творца и за ту веру Он ме је наградио
другим очима.
Подигао сам споменик онима који ме створише,
не морам више ни пред ким да клечим.
Тражим ону која ће ме научити да снег греје
а врело сунце хлади.
Пишем песме зато што своју будућност видим у садашњости.
***
____________________________________________________
-77-
М.Н.Изано
ЈОВ-АНЂЕЛ-НА
Јоцо, и та твоја плава окца
натераше тело мо’е трнца да ги боцка,
рукице ти хладне ки из фрижидера ледена коцка,
учинише да вилица у мен’ безвучно звонцка.
Мартини ти при’а ки шугеру чаша,

усне ти се залепиле, речи из њих теку кој од злата каша,
цугам пивце и правим се велик арамбаша,
шта ме ’оли кад покрај мен’ седи лутка, лепа снаша.
Причам причу, покушавам да измамим смешак,

глумим знање свезналице а мали сам ки зелени грашак,
кроз живот лутам, тражим себ’ и обичан сам пешак,
док у очима тво’им виде’ да избија
од космичког ветра дашак.
Мање пиће, више твоје шупље сандалице,

дигоше те три-четир’ пута с оне (пре)тврде столице,
зањихаше ти твоје витке ногице
а ја виде’ по плафону звездице,
поста’ љубоморан, па чак и на оне тоалет плочице.
____________________________________________________
-78-
На длану ти светла судба пише,

ал’ приметих да из крста ти се слабо њише,
искуство ми припомогло, вежбу ти ја начинише,
сигуран сам да кукови „тренера“ не заборавише.
Милост Божја у имену се твоме скрила,

Јована, анђела си у себе упила а небеса душом опила,
зато се она на Земљу окомила
и летњим је пљуском залила,
а звезде на њима својим си сјајем прекрила.
Пола шала, пола проза, смеје ми се критска дивокоза,

поезија ми је кој из аљбанске сластичаре боза,
песма је гроза,
написах је док се авиончетом до Хање довоза,
смеј се срећо ал’, веруј ми, била си ми лековита доза.
____________________________________________________
-79-
М.Н.Изано
Кад су се носиле дугачке гаће,

мушкарци по грудима имали су длаке,
сад кад су у моди хулахопке, младићима груди ко у девојке.
***
Порука онима који ме желе, где да ме траже

Не размишљајте о мени онако, како сте то до сада радили.
Ум је велики преварант, његове мисли су муње,
које не носе са собом ону светлост која вам је потребна,
да бисте ме пронашли.
Он увек тражи корист а мене поред ње нема, није ми драга.
У потрагу за мном крените срцем,
његове мисли се зову осећања.
Ако су искрена, она ће осветлити ваш пут ка мени,
јер на том путу нико вас не сили,
већ по њему ходате својом вољом.
Што вам је намера јача,
воља ће учинити да осећања постану бистрија и светлија.
Изненада, схватићете да сте својом светлошћу открили
тајанствени универзум скривен у вама.
Простор око вас је нестао, сад је у вама.
Тамо сам и ја.
Снага љубави која у њему влада опчиниће вас и осетићете
срцем и душом да сам ја ви, а ви ја... ВОЛИМ ВАС...
***
____________________________________________________
-80-
Зашто је добро бити сањар?

Драги пријатељи, били будни или спавали,
све док сањамо ми смо у Алисиној земљи чуда.
А ако се ноћу присетите да је све то само сан,
онда ћете ујутро бити свесни да сте
из једног сна прешли у други.
Посматрајте своје снове, осетите их и запамтите.
Само тако доћи ћете до оног ко их сања, до себе.
До САЊАРА.
Тада ће и Алисина земља чуда, нестати.
Бити сањар значи бити свестан себе.
***
Домовина нам је постала циркус у коме главне улоге

имају кловнови, акробате и дивље животиње.
Нажалост, ова трећа категорија није укроћена.
Најгоре од свега је то што још увек постоји публика
која аплаудира овом лудачком циркусу!
***
____________________________________________________
-81-
М.Н.Изано
Богиња уздаха
Јелена је песма мила...
Јелена је лепа слика...
Јелена је игра лептира...
Јелена је неодсањан сан, шумска вила.
Јелена је срећа драга...

Јелена је ружа млада...
Јелена је свила блага...
Јелена је неодсањан сан, голубица права.
Јелена је злата вредна...

Јелена је извор стена...
Јелена је морска пена...
Јелена је неодсањан сан, океана сирена.
Јелена је жеља страсна...

Јелена је снажна ватра...
Јелена је звезда сјајна...
Јелена је неодсањан сан, богиња уздаха.
____________________________________________________
-82-
Ритам и слике
Да ли је познајем?
Она не хода.
То је плес лептира на цвету.
Ластавица у лету.
Срце лупа у грудима као први пут.
Губим дах, ноћ заборавља сан.
Капци ми скривају очи кад пева.

Непомичан сам док игра.
Удишем звук њеног клавира.
Ритам срца убрзава, буди се тишина.
Борим се са покретом тих слика.
Осмехом у парчад ломи таму.

Мирисом мами демоне у рај.
Сјајем у погледу плаши страх.
Трепери душа.
Свиће, сунце претрчава дан.
Додиром ломи ме напола.

Загрљајем ствара ми крила.
Пољупцем анђела ме начинила.
Душа, вуница са предива.
Не желим да нестане та слика.
Могуће да је познајем, али себе више не!
Волим!
____________________________________________________
-83-
М.Н.Изано
Једна срећна жена

Тешка си на речима а продорно ме гледаш очима пуним туге,
срце ти тврдо али слободно за ласкавце
и бедне ђавоље слуге.
Терам инат, па шта, тако се скривам од бола,

ако пожелим, ходаћу по улици потпуно гола!
Давиш се у туђим сновима, драге су ти њихове лукаве жеље,

смешкаш се свему томе,
а не схваташ да те живот меље.
Лоша сам, па шта, доказаћу да могу бити и гора,

запамтиће ме, начинићу им косе седе
и по челу брдо бора!
Жарко желиш да те воле, док бол скриваш дубоко у себи,

причаш ми шарене приче,
лажеш, не верујеш ни сама себи.
Лажем, па шта, искреност ме много коштала,

лепше ми је сада од када сам без ње остала!
Говорим ти да си лепа,
а ти се чудиш тој непознатој искрености,
дивим се твоме телу,
дрхтим и не скривам ти све своје слабости.
Опасна сам, па шта,

помаже ми да од себе отерам зле људе,
не дружи се са мном, бежи,
и тебе ће бестидници да осуде!
____________________________________________________
-84-
Плешеш својим ходом,

небо се осмехује и радује тој лепоти,
сличан је игри лептира на цвету
који се радује сунчевој топлоти.
Дрска сам, па шта, оговарају ме љубоморне и ружне,

молим те, не причај ми те бајке које су на крају тужне!
Опило ме анђелско лице бело,

и медне усне твоје пуне,
срцу си ми драга,
попуцало све у мени као топ кад груне.
Лукава сам, па шта,

научила сам како да привлачим добре душе,
момче, вараш ме слатко,
напокон чујем речи које ме не гуше!
Љубави, зашто да будеш сама,

таква каква јеси, дођи да будеш моја,
волећу те и поштоват’,
летећемо загрљени на седам дугиних боја.
Себична сам, па шта,

али за особе које волим живот дајем,
ипак сам ја срећна жена,
драг си и ти мени, радо пристајем!
____________________________________________________
-85-
М.Н.Изано
____________________________________________________
-86-
Наша је дужност и обавеза,

да свима пружимо руке пуне љубави.
А шта ће тај други урадити са њом?
Није на нама нити да одлучујемо,
нити да за то одговарамо.
***
Љубав је музика неба.
Волети некога то значи допустити му
да чује песму вашег срца.
Њена моћ је у тишини, што је тиша, она је јаснија.
***
Животу сам вратио радост када сам схватио
да дете у мени никада није одрасло.
Зато не чекајте старост како бисте сазнали
да се у вама крије вечна младост.
***
Колико искрених другова и пријатеља
имам ја на овоме свету?
Размишљам...
Пребројаћу руке које ми се пруже, када ми буде тешко...
до тада,
размишљаћу о томе како да им број повећам...
***
Тихи плач је врисак срца,
а искрен, гласан смех његова тишина.
***
____________________________________________________
-87-
М.Н.Изано
Пут
Данас неки људи, тражећи себе,
мисле да ће то успети ако постану далековиди.
Све се то на крају заврши на томе,
да виде све што се дешава у туђем дворишту,
а никада оно што им игра испред носа.
Други знају шта им се дешава,
гледају само своје ближе окружење.
Пронашли су се у томе,
лепо им је и немају намеру да погледају шире
и нешто даље од себе.
Где је истина? Како пронаћи себе?
Гледајући, ту око себе, шире и ближе,
никада нећете пронаћи себе.
Тај пут ка проналаску свога бића јесте и кратак и дуг,
али није изван и око вас, већ само у вама.
Он се мери у сантиметрима, зато је кратак,
а дужина му се скрива у времену које треба утрошити
да би се прешао,
а никада се не може прећи.
То је пут између ума и срца
на којем нема ни почетка ни краја,
а ход по њему зове се срећа.
***
____________________________________________________
-88-
Када чујем речи које су спремне за љубав да ми плате,

утишају ми срце исто тако као и очи
које очекују да за њу наплате.
***
Револуција љубави је једнини могући начин борбе
за победу над силама зла.
***
У трговини или у животу није важно кога имаш поред себе,
дивљу звер или магарца, какве гене имаш и колико си стар.
Важно је да твоје мисли носе ВИЗИЈУ (НАДУ)
и да ВЕРУЈЕШ у њих.
Не слушај ништа из себе све док ти у срцу
не затрепери светлост.
А тада, предај се тој снази над звездама,
упијајући и хранећи душу и тело
њеном једином поруком коју има за тебе,
а то је ЉУБАВ.
***
____________________________________________________
-89-
М.Н.Изано
Поље
Ја, Ми и Ти исте смо крви сви, по Балкану гоњени,
алкама љубави спојени.
Вера нам је свима лажна, од црнога рода створена,
са три стране оивичена и затворена.
Ослободих душу, полете ка Пољу,
летео сам на крилима Анђела и сазнао Божју вољу.
Мене су звезде и небо створили, преци изродили,

а за душу моју Демони се на Земљи борили.
У себи носим Божји задатак,
а нада мном бди верни пратилац што га имам за чувара.
Сватих да је живот једно бојно Поље
где побеђује онај што верује само овом горе.
Брат до брата на светлости чине Раса,

а рат и ране у тами држе Сорабе.
Оштрим врхом свога копља
боре се те две стране за јединство Ништавног Поља.
А оно се њима предавати неће,
не схватају да се све мења, увија и око њега окреће.
____________________________________________________
-90-
На небу звезде стоје, а у теби су,

запамти, Три Крстате Горе.
Не тражи их око себе,
изгубићеш драгоцено време.
Не будеш ли прочистио грехе своје
избациће тебе из јединства Поље.
Ја вам дедин Завет из три песме рече,

проверите све, кад овом добу дође задње вече.
Ја не постојим и само сам жеља, мисао Поља,
што доноси новој ери мирис промена.
Ја, Ми и Ти, Тројица смо на небу, а двоје на земљи,
љубав осети, предај се Његовој жељи.
____________________________________________________
-91-
М.Н.Изано
Сви би ми да будемо неко,

али тог неког мрзи и неће да ради на томе...
а тако мало нам треба да од свог живота
начинимо поезију...
само се треба добро протрести,
тако да све предрасуде падну са нас... касније,
пронађимо у себи ону чврсту тачку која нам даје
упориште и снагу да повратимо здрав разум...
он ће нас научити да људи заборављају
све што смо учинили и рекли,
али никада осећање које смо у њима изазвали...
Зашто?...
зато што се људска душа осећањима храни...
тако да вам не требају ни речи ни дела да бисте били неко,
већ само преносите и пружајте другима лепа осећања
и нико вас неће заборавити...
***
____________________________________________________
-92-
Вила Вајона
Јутрос ме је пробудила слатка мала вила.
Очарала снове моје, на јави се снила.
Вајона је име њено, медним уснама се представила.
Анђеоско лице бело осмехом је дивним украсила.
Небоплавим очима свет је овај засенила.
А златне јој русе косе шушкале кô свила.
Јединствено витко тело беше око мене увила.
Образ врели враголасто пред усне ми поставила.
Ватра страшна, као лава, из тананих јој прстију лила.
Алхемијски напитак за ме’ вешто припремила.
Начинила њега тако што је звезду растопила.
Амфору стару њиме до врха испунила.
Јесам пробô, признајем, тако ме је опила.
Опустих се, загрлих је, свест ми се у капи разлила.
Волео сам тада и природу што ју је такву створила.
Астралу сам захвалио, дом је свој она тамо крила.
На растанку пожелех да је све ово истина била.
Ах Вајона, лептирице ноћи мила, снове си ми запалила.
____________________________________________________
-93-
М.Н.Изано
Луда земља Србија

Ко живи у Србији није нормалан ако не полуди.
Тако каже наш народ, а кад он то каже,
то је тако и нема нам друге.
Међутим,ја не бих био ја,када ми се не би побуниле сиве ћелије,
хтеле би и оне нешто да додају на ову тему.
Шта да радим кад волим да мозгам, шта ћу, морам!
Али не плитко, већ онако, мало дубље.
Знате, плитка се вода лако замути, а дубока теже.
Зароним у дубине, извучем чисте капи мисли и
напојим вас њима.
Молим вас, само немојте да ми се загрцнете.
Ето, мислим вам ја, па извлачим лагано на површину.
За лудог човека се сматра онај
чија је лудост различита од лудости већине.
Ако се то примени на државе и нације, онда смо ми Срби
у односу на остали свет мањина,
те се наша лудост може сматрати различитом
од лудости већине.
Опа, ево га!
Из овога можемо закључити да је цео свет луд
а ми само мало различито луди од осталих. Хе, хе...
Све ово нам говори да је лудост природно стање човека.
____________________________________________________
-94-
А где смо ми у предности над осталим светом?

Одговор се види у првој реченици. Ми знамо да смо луди,
а они не. Хе, хе... Смеј се, народе мој, онако природно, лудачки.
Не каскамо ми за њима двадесет година, већ они за нама.
Ми се, ево, три деценије боримо да им докажемо
да нисмо ми луди у нашој лудој земљи,
него да они не виде своју лудост у својим лудачким државама.
Сад, када знате ово, насмешите се на сваку муку и понижење
јер ви сте доказали и себи и целом свету да се лудост лечи
осмехом, вером, веселим духом и љубављу.
Да тих лекова нисмо имали до сада нас не би било.
Верујте ми, драги моји, скоро да смо излечени,
болест нам је у завршној фази, лудост нас пролази.
А свет нека тражи по својим фармацеутским лабораторијама
лек за ту болест. Наћи ће га „мало морген“!
А могли би да дођу код нас да им издамо рецепт
и продамо лекове.
Истина је ово, шапнуле ми дубине, тако ће бити!
П. С. Препишите им јачу дозу. Последице прекомерне употребе

ових лекова нису испитане.
Шта нас брига,
у најгорем случају можда ће сви постати Срби. Хе, хе…
П. С. на П. С. Надам се да нисте толико луди

да ову лудорију схватите озбиљно,
упропастићете ми теорију да нас болест лудости пролази.
***
____________________________________________________
-95-
М.Н.Изано
Тајна девојачког срца

Ноћас немам сна,
у телу ми гори паклена ватра,
узбуђењу нема краја, горећу до свитања.
Немир ми у срце унела
чергарка стара, Циганка гатара,
прорекла ми да ћеш моја бити, опише ме надања.
Јужни топли ветрови

разбише ми немирне снове,
одуваше и мисли црне,
хвала им, без њих ми је боље.
Сад летим на јави, осећања ми са звездама плове,
ни ноћ није мрачна, око себе видим само рајско поље.
Понуди ми гатара
и кључеве и тајну женског срца твога,
да их узмем крадом, па да вечно будеш моја.
Како доћи до тог највећег,
скривеног блага, чаробног света тога,
упознати му слике, како су настале и од којих боја.
____________________________________________________
-96-
Одшкринути девојачком срцу врата,

и погледати кришом где му тајна спава,
увек ми је била воља.
Али забринух се пред гатаром и запитах
да ли имам ја та права,
те да ли ће љубав наша због тога бити јача и боља?
Смешком ми узврати стара гатара,

поглед спусти лукаво кријући одговоре.
Замислих се брижно,
поглед бацих у даљину, скупише ми се по челу боре.
Одбацих понуду љутито, дража ми је чиста љубав твоја
него да ме кроз живот боли и пече љубомора.
Нестрпљиво чекам сунце драго да донесе зору,

полетећу теби у загрљај, срећан што избегох
лукаво понуђену од живота мору.
Научио сам да не треба намах сазнати
девојачког срца тајну вољу,
већ корак по корак освајати ту високу планинску гору.
____________________________________________________
-97-
М.Н.Изано
Наредни корак у развоју наше цивилизације засниваће се

на разумевању унутрашњих осећања или,
другим речима,
буђењу шестог људског чула.
Оно ће нам предочити да свестан ум човека
није само у његовим можданим мислима,
већ и у мислима духа, које нису ништа друго
него осећања срца и душе.
Уз спознају да човеков дух говори кроз његова осећања,
људи ће схватити да је немогуће раздвајање
материјалног од духовног,
а непоштовањем и нечувањем једног од то двоје
никада не можемо доћи до коначног циља,
а то је спајање са целином.
Прихватањем, разумевањем и неповређивањем туђих осећања
зауставићемо и онемогућићемо себичне интересе појединаца
у односу на већину,
а самим тим зауставићемо несугласице и сукобе
на свим пољима животног бивања.
***
Није важно колико си ти „велик“,
то није мерило твоје величине.
Она ће се у теби појавити тек кад научиш да саслушаш
и разумеш речи и потребе „малих“.
***
____________________________________________________
-98-
Срце је као Титаник, лако га потопи ледена реч.

***
Речи су дате људима да би сакриле њихове мисли.
Зато има много лажова а мало мудраца.
Мудрац мисли чува и негује,
својим духом знање из њих извлачи,
а лажов мисли речима меље,
просипа и њима свој лажни его храни.
***
Људи имају четири пута који воде ка Непознатом,

четири облика концепције света –
религију, филозофију, науку и уметност.
Нажалост ти путеви су се раздвојили
и то је највећи проблем савременог друштва.
Ујединити ова четири пута у један значиће Спознају,
значиће почетак нове цивилизације.
***
____________________________________________________
-99-
М.Н.Изано
Златокоса плавоока
Златна коса по небу вијори,
сузом плаво око морску пену бодри:
„Ој, ти бела голубице што нада мном летиш,
жељу ми угоди, висине ти покори!
Не дозволи јарком сунцу, свилене ми власи да прегори!“
Из дубине океана Посејдон громким смехом одговара:

„Окце мало, сузицама својим душу ми погоди.
Ја за те имам дара јер си део срца из мојих недара!“
Оштрим трозупцем, он небо прободе,

Урана по лицу огребе:
„Радујеш се пространству,
бесконачној и безграничној слободи,
гледаш само себе, спусти поглед!
Дозволи задржаним да дођу до тебе!“
Разбесне се бог небеса.

Тамом ноћи прекри свет бели, срџбом поче да беседи:
„Бестидниче и ленштино,
дане проводиш скривен у тамној води!
Златне њене власи ја не бледим,
већ је пуштам осећања своја да следи!“
____________________________________________________
-100-
Зевса бука разбуди и узбуди, позва све богове.

На врх Олимпа он их окупи:
„Свађа никуда не води, припазите,
велика неслога може да нам се догоди!
Сина Аполона замолићу стреле да прикупи.
То ће зраке сунца да отупи!“
Владар звезде сјајне Оцу се приклонио.

Жеље је завађених богова испунио:
„Од сада ће пунђа Геје, свијена од благих стрела,
небом да ходи
а и таму сам јој из очију уклонио.
Светлим сунчевим зрацима, мора сам јој попунио!“
Златокоса, плавоока лепотица Геја

изгледом својим пред боговима се поносила:
„Захваљујем на лепоти.
Деца златне косе и плавих очију,
коју кроз векове тело ми изроди,
знаће да се снага ваша у њих слила
и да су јединство Неба и Земље у тела своја упила!“
____________________________________________________
-101-
М.Н.Изано
Живот је воз
Живот ми је воз којем никада не мењам само локомотиву.
Вучем, стењем али не стајем, вагоне закачим, па откачим.
Путнике намернике купим, чувам и губим.
Ретки су они који ме пазе
а више њих би да ме искористе, исмеју и оставе.
Кроз станице пролазим, негде дуже застанем да предахнем,
да се опустим и препустим.
Железничарима, најамним радницима, дозволим и допустим
котлове да ми поправе а точкове и осовине исправе.
Стазе по којима пролазим судбином су грађене,
правац им је одређен, али време и одредишта сам бирам
јер волим по пругама весело да засвирам и заиграм,
незаинтересован за то што је време као чигра,
пролазно, незаустављиво, лажно, али ипак кратко.
Бестидници прагове преда мном купе, шине шире,
из колосека ме избацују, на муке ми стају,
газе по мојим путевима, покушавају да ме сломе,
баце на отпад,
сладе се туђим болом очекујући да ће ме видети да трунем,
а ја им се смешкам у лице, гаде ми се,
али част ми не дозвољава ни да их пљунем.
____________________________________________________
-102-
Не схватају кукавице да путеве живота

сам пред собом стварам
и тако нова пространства и видике пред собом отварам.
Не градим их рукама, већ чистим мислима,
емоцијама, молитвама и визијама,
алатке су ми љубав, вера и нада,
тако да се сваки мој пут зове срећа коју ми Бог даје
да би ми кратки живот изгледао
као да сам га проживео у више столећа.
Циљ немам али увек са радошћу јездим дому драгом,
тамо ме чека љубав моја мила, дугокоса, мала,
увек насмејана, осмесима ми снове испунила,
из очију варницама машту запалила,
стасом и ходом срце разиграла,
појавом својом душу ми обасјала.
Живот ми је воз који никада не стаје,
љубав ми је гориво које не користим за себе,
него га кроз жице и каблове шаљем у електране
да вас све осветли као што је и мене.
Волите се, људи, будите пуни себе, у вама је васиона,
откријте је, јер из ње клија семе живота
које ће вас возити кроз време.
Толико од мене,
а ја сада одох дому своме,
желим да се одморим од напорног пута ове дуге смене
у загрљају сродне душе
и да се препустим пољупцима вољене жене.
***
____________________________________________________
-103-
М.Н.Изано
Мајска ружа
Стајао сам сâм, на пролећној сребрној киши,
учинила она да откуцаји срца мога постану тиши.
Уздахе му измамила црвена мајска ружа,

крила му створила да их према небу пружа.
Срце моје радосно ка звездама полетело,

њеној божанској лепоти, није одолело.
месечевим зрацима вешто је оштро сечиво излило,

песмом одобрење за љубав од анђела је измолило.
Топило је челик у себи и кренуло у велику битку,

кристалним сузама оштрило је сабљу своју бритку.
Ружа маја, нежна и блага, са ветром се играла,

за патњу и бол срца мога она није знала.
Тело витко мирисним је пупољком украсила,

чоколаду, мед и ванилу на лицу је носила.
____________________________________________________
-104-
У себи је скрила тајну невидљиву за празне људе,

срцу моме није била, ћутало је да му лепше буде.
Заљубљено срце на мајску ружу сребрну кишу спусти,

махну сабљом па распори тамне облаке и мрак густи.
Сунце зоре млади цвет топлим зрацима осветли,

пупољак се отвори, унутрашњост срца весело засветли.
Раздрагана ружа маја храбром срцу у загрљај скочи

и од тада само за његову светлост знају њене очи.
____________________________________________________
-105-
М.Н.Изано
Не постоји слађа борба од оне у којој се битка води

са љубавним емоцијама.
У њој нема победника већ само поражених
који јој се заједно предају.
***
Мало ми треба да бих био срећан.
Нежан поглед да ми душу милује,
благ осмех да ми срце весели,
чврст стисак руке да ми тело храбри.
Пружи ми то и вечну љубав ћу ти дати!
***
За најлепши доживљени пољубац љубавници употребе

небројено много речи да га другима опишу.
А за недоживљени пољубац заљубљени неће утрошити ни реч
да би га описали другима,
али ће зато ноћима у самоћи своје уздахе бројати и живети
за дан поновног сусрета са маштом о њему у мислима.
***
____________________________________________________
-106-
Довољне су две речи да нам промене живот.

Да би се то десило није важна даљина са које су нам упућене,
већ дужина трајања еха који остављају у нама.
***
Љубав је плаховита река живота која извире
из исцељујуће, благотворне стене сачињене од добра и зла.
У тој стени владају закони јединствености
и она не познаје реч „подељеност“.
***
У једноставности је мудрост свеобухватности.

Човек говори речима, душа сликама, а Бог бројевима.
***
____________________________________________________
-107-
М.Н.Изано
Пролаз
Удишем дубоко,
затварам очи,
пенушави таласи шибају свест.
Трепери љубичасти рубин,
ум заробљен у трен.
Светлост ледена, тиха,

улаз у свет осећања.
Катанац затворених врата,
лажан метал од кристала.
Музика разара решетке мрака.
Дрхтим, страх тражи борбу,

корак води у слободу.
Праг висок, огромна стена.
Љубав не дозвољава
погледу да пробије леђа.
____________________________________________________
-108-
Снови напред, снови назад,

вера указује пут.
Прилази дуга, сузу леди,
несигурност бледи,
лете дани, лете ноћи.
Рука млада, нежна

милује прозирно лице.
Анђео, драга незаборављена,
прерано отишла, сад знам,
није ме напустила.
Загрљени, осмехом летимо,

изгубљене дане бројимо,
нема њих, нема времена.
Природа зауставља дах,
да, постоји рај.
____________________________________________________
-109-
М.Н.Изано
Месечеве сузе
У руци ми чаша црвеног вина, у мислима
твоје русе косе.
Ој животе, диван си ми кад ме крила
вреле љубави носе.
Мирисни Божји нектар са мојом се крвљу

са лакоћом спаја,
опијам се. Сањам на јави очи твоје,
те сјајне бисере раја.
Осмеха се твога сећам. Исти одсјај има

и ова чаша кристална,
не одвајам се од ње. Као и пољубац твој
постала ми жеља стална.
У кафани песма и игра заљубљених парова

шири око себе сласт,
бузуки распаљује страст. А мени у срцу дошла
љубав опет на власт.
Утеху за самоћу тражим, бежим од свих,

шетам по пешчаној плажи.
Сребрни Месец ме прати јер зна да се у болу
моме не скривају лажи.
Сузе своје ми предаде да залече срцу ране.

Крв и вино у себе оне прихватише,
и са мислима о теби ка небу жудно похрлише,
руменилом њега обојише.
Сада знаш, кад Месец плаче, сузе су му обојене,

од моје љубавне ране.
Сањам да нас звезде виде опет загрљене.
А док он плаче, време ће за нас да стане.
____________________________________________________
-110-
Тајна успеха у животу крије се у неуспеху.

Када доживимо тежак пораз и леђима треснемо на земљу,
имамо најлепши поглед ка небу.
Довољно је очистити прашину са себе,
раширити крила и поново полетети.
Важно је само да нам неуспех не поломи крила.
***
Љубав је доказ надмоћи светлости над тамом.
Када је пронађемо, очи су нам широм отворене,
светлост је пред нама.
А када јој се препустимо, очи су нам затворене,
а светлост је у нама.
***
____________________________________________________
-111-
М.Н.Изано
Мило лице
Тамне силе пожелеше светлу душу да ми украду,
а она се насмеши изненадном сунчевом зраку.
Мило лице у мени пробуди изгубљену наду
да нећу остат’ сам и скривен у проклетом мраку.
Осмех мој ведри на починак звезде посла,

срце ми дочека свог радо виђеног госта.
Љубав затрепери, гласно рече да је дошла,
горчина ме напусти и побеже, било јој је доста.
Светлост њена дан разведри, заиграх са музиком живота,

весело поскочих, радосно викнух: „Љубави моја!“
Зачух песму птица, разумљива ми она поста,
свет се промени, упих га у себе, сватих осећања своја.
„Анђеле мој, шта учини? Тешки оков тела ја изгубих,

распарчану ми свест ти прикупи и на груди своје спусти.
Мило лице моје, лепотом својом страх ми лажни уби,
научи ме кроз снове да летим, да уништим мрак свој густи.“
____________________________________________________
-112-
Никад немој слушати оне људе

који су негативни и песимисти.
Они ти узимају најбоље чежње и снове
које имаш у својој души!
Увек мисли на снагу речи
јер све што чујеш или читаш утиче на твоја дела!
Док они троше своје речи на разарање,
ти својим речима гради.
Буди оптимиста! Веруј!
***
Када бих љубав поредио са неком биљком,
на коју би ми личила?
Размишљам... На главицу зеленог купуса.
До њеног срца се стиже скидајући лист по лист,
али ми немамо времена и воље за све то па се хватамо ножа.
Тако исто је и у љубави.
Ма ко сада има времена да, испод скривених велова емоција,
нежно и упорно трага за љубављу.
Лакше нам је да све то пресечемо,
шта нас брига да ли ће нечије срце бити рањено због тога.
Од сада, размишљаћу пре ножа.
***
____________________________________________________
-113-
М.Н.Изано
Грч летње ноћи

Проклете да сте јесени и хладне кишне ноћи,
зашто прекидате снове моје
о врелом лету и љубави још врелијој?
Зашто гасите ватру
која ми тело пали
и течности из мене извлачи?
Знајте, кукавице, да ми зној мирише на њу.

Узбуђењем свој је по мени пролила,
сјајем црних очију ме је обојила,
а снажним загрљајем на плажи песком украсила.
Зар мислите како ће ваше капи

спрати са мене поглед њен,
избрисати ожиљке,
грчем задовољства по леђима ми исписане,
и подавити уздахе
на уснама мојим остављене?
____________________________________________________
-114-
Ех, јадни бедници,

ви и ваши црни облаци што крију звезде.
Не знате да је у зеницама рађала нове.
Видео сам у њима и галаксије целе.
Смешна си јесени у својој намери,

а ни зима што долази не може ти помоћи
да одузмеш топлину стене
на којој је драга волела мене,
несебично и непрекидно спуштајући низ њу,
у морску пену, сокове своје вреле.
Проћи ћеш и ти јесени, и зима, и пролеће,

на лето ће мени драга опет доћи,
до тада ћу мирисати на њу и у сновима понављати
љубавни грч летње ноћи.
____________________________________________________
-115-
М.Н.Изано
Човек је рођен слободан али сам себе осуди

на доживотну робију и затвори у тамницу.
Успех је када својим трагањем по тами
заслужи помиловање и тако пронађе излаз ка светлости.
Излазећи из тамнице,
схвати да има крила и да може да лети.
***
Начин давања и прихватања вреднији је од дара,
јер души је познато да не жалости човека сиромаштво
већ жеља за поседовањем,
а неће постати срећнији ни када поседује богатство
а дели га без љубави.
***
Бајке се пишу због љубави, али и љубав пише своје бајке.
***
Највећа трагедија наше цивилизације јесте та
што смо дозволили затвореним и тајним групама људи
жељних моћи и власти
да знање претворе у робу која се продаје,
а да духовну спознају прогласе за храну којом се трујемо.
***
____________________________________________________
-116-
Сањам
Онога дана када дозволиш
да ти се тело
ослободи страха,
у срцу ће ти се појавити мир.

да ти се у срцу
појави истинска љубав,
у уму ће ти завладати збрка.

да ти се у уму
врели снови понављају,
у души ћеш осетити страст.

да ти у души
замирише неког странца дах,
знај, то ћу бити ја.

да ти се тело, срце, ум и душа
споје у мени,
то ће бити живот који сањам за нас.
____________________________________________________
-117-
М.Н.Изано
Бисер у шкољци
У тишини таме,
склопљених очију,
скривена у топлини загрљаја,
прекривена познатим длановима,
грицкаш натечене усне,
сањаш снове о љубавној игри,
проживљене са мном,
у соби хотела,
ове ноћи.
Кроз прсте ми пролази

мирис косе твоје,
док ноктима нежно гребем
леђа и рамена глатка,
непрекидно,
пољупцима врат ти чашћавам,
а ти тихим ритмом предеш,
као мала маца кад пронађе наручје
у коме може мирно и спокојно да спава.
Бајком сам те успавао, с осмехом на лицу,

задовољну што си у њој била главна јунакиња
што победи страхове
и побеже од зле вештице,
заувек напусти зачарану шуму
и одјаха са вољеним принцом, на беломе коњу,
у планине, ка његовом дворцу,
где још увек живите срећни,
с љубавним плаштом, загрљени.
____________________________________________________
-118-
Погледом ти мазим лице,

гледам бујне груди како се надимају и уздишу,
знам да чувају тајну у себи,
скривену и заштићену од похлепних,
учаурено величанство твога сјаја
бежи од дневне светлости,
поганих људи, живих утвара,
лаже само себе да му је лепо, дрема у срцу,
а чека да се поново роди, прохода, живи и
ствара.
Осећањима пролазиш и струјиш кроз мене,

болиш ме и сузе ми ствараш,
песком и прашином дробљеног камења,
прикупљеног по животном путу,
режеш, правиш ране по утроби мога бића,
а мени су драги ти порођајни боли,
као мајци кад чује први плач детета,
осећам да сам отворена шкољка
која гледа сјај свога бисера.
Ноћ пролази, јутарње сунце сјај ти појачава,

тежак ми је растанак, али знам да морам поћи,
родио сам бисер сјајни
којем ће се дивит’ људски род,
ти ћеш одсад имати чврст и поносан ход,
молиће се свет и тражити да им поклониш додир
свој,
бићеш пуна себе, волећеш опет живот свој,
а ја ћу се, далеко, на обали плавог мора,
поносити чедом које родих за једну ноћ.
____________________________________________________
-119-
М.Н.Изано
Одговор на питање шта се крије у нама можемо пронаћи

кад шетајући покрај језера погледом пронађемо
где то небо додирује земљу а земља небо.
Тада, кад мало боље погледајмо у језеро (у себе),
видећемо да је слика неба на његовој површини
само оптичка варка.
На први поглед чини нам се да је и вода језера мутна,
а онда, пажљивијим посматрањем (себе),
схватимо да је она кристално бистра, дубока
и да се тек на тој дубини најјасније виде
обриси неба и зраци сунца.
Та чаробна слика зна често да затрепери и заигра,
а тешко се смирује.
Онај који успе да је смири спојиће поново небо и земљу у себи,
и тек тада ће видети,
у својој дубини (суштини), своју величину.
***
____________________________________________________
-120-
У човеку је вечита борба између сада и раније и

сада и касније.
Због те борбе, која и моје тело разара,
понекад пожелим да сам игла грамофона
која свој пут
преко плоче чује само у тренутку
кад гребе по њој својим сада.
***
____________________________________________________
-121-
М.Н.Изано
____________________________________________________
-122-
Орден за сузе
Када волим, тих сам у мислима.
Други људи
нити ме чују, нити ме виде.
Тако, неприметан и замишљен,
невољно шетам дугим а спорим кораком
уским, неосветљеним улицама,
као сенка по зидовима
високих сивих зграда.
Куд год погледам

видим оно о чему мислим.
Знам да је тешко остати нормалан

када се све у мени ломи,
а опет,
живим са том умишљеном патњом
која ми срце цепа и дроби,
док се оно за неузвраћену љубав моли.
Био сам храбар у љубави,

ожиљци на души говоре ми о томе.
Никада сузе своје нисам попио,
чувам их као благо,
урезане по лицу и упијене на грудима.
Оне су моје ордење из животног рата,
поносан сам на њих
јер сам кроз њих спознао
да свака изгубљена борба за љубав
оставља по једну рану,
а свака рана крије увек исту тајну
која безосећајно само истину каже:
„Успео си, и ово си преживео!“
____________________________________________________
-123-
М.Н.Изано
Можда ти овом песмом нећу дотаћи срце.

Можда ти нећеш схватити моју намеру.
Можда ти не могу написати колико си ти у мени.
Можда, али покушаћу и немогуће,
само да ти покажем колико те волим!
Осећања, која по дану потискујем

и у себи скривам,
ноћу, у сну лукаво из мене беже.
Шетају припијена уз тебе,
опијена мирисом коже твоје,
не желе да ми се врате.
Остају тамо негде,
далеко од јаве,
заробљена у сну наде
којег рађа бол.
Са самоћом се једино Непознати

успешно бори,
а мени никад није пружена жеља
и у исто време дата моћ
да је остварим само за себе,
зато што сам човек, пали Бог
који се сећа неба
и зна да никад неће бити твој.
Поклонићу ти осмех за крај

и пожелећу ти срећу,
теби је јасно да ти не треба неко
коме не требаш ти.
____________________________________________________
-124-
Сви људи убију у себи оно што воле,

и ја сам проклет у томе,
зато иди међ сестрице звезде,
а ја ћу бити Месец,
ипак је то близу,
негде горе на црном небу,
можда ће некада твоја сенка
пасти на мене и оставити траг.
Задржаћу још мало сузу у оку своме,

можда, можда ћеш схватити да не желим
да постанеш орден мој,
слабост се показује само пред онима
које заиста волиш,
а ти, ти си скривена љубав моја,
волим те тихо у мислима,
тајно срца мога.
____________________________________________________
-125-
М.Н.Изано
Људи су погрешили када су за умеће у стицању богатства

прогласили вештину човека способног
да искористи туђ рад и знања
ради узимања и хвалисања тим узимањем.
Правилно је да човек стиче право богатство
тек када му врлина постане
умеће несебичног давања личног стварања.
***
Спознао сам да сам богат човек јер ме упорно краду
а ја и даље имам нешто
за шта ће се лопови поново ухватити.
***
Кажу да је љубав луда и слепа, али је тада прелепа.
А када би човек био луд и слеп, али заљубљен,
да ли би такав некоме био леп?
Садашњем човеку сигурно не.
Сада знам да ми не знамо шта је то лепота
јер смо слепи за љубав.
Баш смо луди.
***
____________________________________________________
-126-
Влада мишљење како је најтеже

крстарити једрилицом по мору без ветра,
али то лажно убеђење неће уплашити морнара
којег су буре школовале до чина капетана.
Наравоученије: ослободите се страха и ослободићете се
лажне тежине живота на вашим раменима.
***
Да би у нашој земљи схватили, поштовали
и признали квалитет рада и дела једног појединца,
тај мора бити најмање двадесет година под земљом.
Зато су чланови „подземља“ најуспешнији предузетници
и уметници садашњице.
Дела су им уочљива, а поред тога
високо су вреднована у овом неморалном друштву.
***
Сродну душу ћеш препознати када се у њеној присутности
понекад осећаш као да је нема поред тебе
и када се у њеној одсутности осећаш
као да је увек са тобом.
***
Сматра се да се тајна људске среће крије у речима:
немање и имање, поседовање и непоседовање,
добијено и изгубљено,
а ви ћете је пронаћи ако је не тражите у њима.
***
____________________________________________________
-127-
М.Н.Изано
____________________________________________________
-128-
Издах
Мирисом додирнем сећање на летње дане,
када си била крај мене,
дубоким издахом из себе мисли испратим,
замишљен,
гледам их како одлазе међ звезде,
носећи са собом капи плавог мора
које су спрале мој дах са тебе.
____________________________________________________
-129-
М.Н.Изано
____________________________________________________
-130-
Садржај
У даху ............................................................... 5
Ово доба ............................................................ 6
Пољубац .............................................................. 8
Љубав је... ......................................................... 10
Априлска ноћ .................................................... 14
Путник ............................................................. 17
Љубичасти месец ............................................. 20
Кафанској певачици ....................................... 23
Лаж ................................................................... 24
Поломљени снови ............................................... 26
Рајска звона ...................................................... 30
Игра .................................................................. 34
Џокер ................................................................. 36
Дозволи ми ........................................................ 39
Нос ..................................................................... 40
Чича заводник .................................................. 42
Чујеш ли драги ................................................. 44
Вукашине Србине .............................................. 46
Краљица и ратник .......................................... 48
За оне којима вране нису попиле мозак ........... 50
____________________________________________________
-131-
М.Н.Изано
Мени је речено ................................................. 52

Машта у сновима самоће ............................... 54
Сетите се ......................................................... 56
Прича једне свеће ............................................ 57
Вапај кћери и мајке ......................................... 60
Некада сам био само семе ................................ 62
Сенка ................................................................ 64
Срце је моје широко ......................................... 68
Бићемо срећни када... ...................................... 70
Сродној души ................................................... 72
Таша ................................................................ 75
За све оне који ме знају али ме не познају ...... 77
ЈОВ-АНЂЕЛ-НА ................................................ 78
Зашто је добро бити сањар? ........................... 81
Богиња уздаха .................................................. 82
Ритам и слике .................................................. 83
Једна срећна жена ........................................... 84
Пут .................................................................. 88
Поље .................................................................. 90
Вила Вајона ...................................................... 93
____________________________________________________
-132-
Луда земља Србија .......................................... 94

Тајна девојачког срца .................................... 96
Златокоса плавоока ......................................... 100
Живот је воз ................................................... 102
Мајска ружа .................................................... 104
Пролаз .............................................................. 108
Месечеве сузе ................................................... 110
Мило лице ........................................................ 112
Грч летње ноћи ................................................ 114
Сањам .............................................................. 117
Бисер у шкољци ................................................ 118
Орден за сузе ................................................... 123
Издах ............................................................... 129
____________________________________________________
-133-
Милан Николић Изано

www.lanacljubavi.com
Издавач: ПРОМЕТЕЈ, Нови Сад

За издавача: Предраг Ковачевић
Уредник: Зоран Колунџија
Лектор и коректор: Милан Глигоријевић
Супервизор: Вера Рашајски Гаврилов
Илустратор: Љиљана Николић
Дизајн и пресек: Александар Блажић
Штампа: ПРОМЕТЕЈ, Нови Сад

U Dahu Izdaha Digital

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

U Dahu Izdaha Digital

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Izano1_Layout 1 9/12/2013 9:24 AM Page 3

Милан Николић Изано

Прометеј, Нови Сад

Copyright 2013 Милан Николић Изано

Да сам знао шта ће постати од мене кад порастем,

Ово је доба у коме људи,

Изгубили су космичке снове,

Лењост и летаргија завладале,

Ти, ти девојко драга,

Ово је доба у коме је мало просветљених

Уметност је главно оружје

По дану човек разара, а у сну ствара.

Силе изградње у сну леже,

Ти, ти девојко драга,

Све неке теорије које се у сну одржавају а на дневној

Љубав је поклон анђела.

Љубав је снага срца.

Љубав је мач ума.

Љубав је снага богова, мач анђела,

Великодушан човек често рашири руке не устежући се да

Најзначајнија револуција коју сам доживео била је она

Мора постојати разлог

Заводила си ме мирисом света,

Мора постојати разлог

Дует преплетених прстију љубавника

Идеја се роди и засветли у глави,

Потражићу и скупићу жеље своје

Ти сада не треба да ходаш,

Зато тражим од неба да ми дозволи

Веру у твоју љубав искушава ми

Душа ми је пренела поруку неба,

Жеђ за љубављу пламен у мени пали,

Е сад ми ви реците: како да човек не лаже

По срчи својој траже одговор,

У скривеном делу ума царује мрак,

Помоћ му пружа љубичаста светлост

Комадић сна прихвати реч,

Поломљени снови ушли су у златни крчаг

Живот не познаје године и старост,

Има дана када човек пожели да су му мисли празне,

Врата ми се отворе према стварности,

Погледам око себе,

Дуга шара слике по белим облацима,

Свет се њише у ритму,

У својој доброти не знаш

Наивно ми пољубиш лице,

Зато, ја тебе не желим!

Постојање у љубави не трпи копије,

Ако ти је воља са мном поћи у рај,

Али срце не поштује тај закон.

Само тако спојена

Срећо драга, потражи у очима мојим

Не осуђуј ме зато што сам сањар и дете које машта

Једини разлог престанка љубави јесте неразумевање

Разуздане мисли ума човеку не дозвољавају

Верујте у своје снове да бисте видели Себе без лажи.

Ко је тај који јој је покрао боје,

Дозволио јој је да игра

Застаћу мало овде,

А Сунце драго ћути

У радости ми показује на крст

Остарио сам а знатижеља је већа,

Радујем се бесплатним сновима,