SKEČ- pisanje

teme dana:

1️. ogovaranje

2️. grupice

3. povjerenje

4. nasilje

5. (zavrsna vecer) ljubav/ prijateljstvo

VAŽNO!- didaskalije pisati u zagradi i nakošene + imena likova VELIKIM PODEBLJANIM SLOVIMA + paziti
na pravopis- zarezi, ?, !...

UPUTE!!!

2. DAN- pripaziti na temu, novo pojavljivanje misteriozniog lika, ubaciti TORCIDU vs BOYSE, paziti na
karaktere 4 glavna lika te ih još razraditi…SRETNO!!!

3.DAN- pripaziti na temu, novo pojavljivanje MISTERIOZNOG LIKA, ubaciti 2 cure- jednu glavnu, druga je
potrčko- nek tu bude kao da se nekom od njih četvorice svidjela jedna od njih i da tu bude prikazano
,POVJERENJE među njima! možete i ubaciti neku prošvikalu profu iz hrvatskog na zamjeni- nek bude
smješno npr. kako tumači neku pjesmu u čitanci…OBAVEZNO pročitati DAN 2., SRETNOOOO!!!

4. DAN- pripaziti na temu, OBAVEZNO PROČITATI 3.DAN, pojavljivanje i neka rima MISTERIOZNOG LIKA,
otkriti JURAJEVU tajnovitost u danu prije te nek BORIS i JURAJ dođu do izražaja malo više u ovom
danu…dodati nečije RODITELJE kako bi dobili još više likova…npr. razgovor s ravnateljem? neki
NASILAN ŠKOLSKI LIK…ubacit katarinu i vlatka na kratko (djeci su fora ljubavne stvari…) SRETNOOO!!!

5.SKEČ/ ZAVRŠNA VEČER- pripaziti na temu, OBAVEZNO PROČITATI SVE DANE (jer će vam trebati) i 4.
DAN-MORATE ga NASTAVITI: MONOLOG BORISA koji žali jer se pošorao s Jurajem…nek se onda pojavi
misteriozni lik kad Boris ide do škole i nek kaže RIMU iz koje se može zaključit da će se BORIS sad
pomirit s JURAJEM…BORIS i JURAJ SE POMIRE…OTKRITI MISTERIOZNOG LIKA I NEK SE ON IZJASNI
ŠTA JE TO SVAKI DAN SVE BILO…lijepo završiti skeč jer je to zaključak CIJELOG ZIMSKOG! nek bude
smješno i lijepo! SRETNOOOO!!!
DAN 1

likovi: Boris, Vlatko, Toni, Juraj, misteriozni lik

rekviziti: Dinamov šal

(VLATKO I BORIS dolaze na scenu opušteno pričaju o random stvarima)

VLATKO (uzbuđeno): Znači taj lik stari mooooj, kak je on to napravio ja nisam mogao vjerovat.

BORIS: Ne al on je još skočio na leđa, zamisli kako je to bolilo kasnije

VLATKO: Al on stalno brije te neke lude stvari…

(obojica su se zamislili BORIS sjeda na pozornicu, a VLATKO nešto šuta nogom…)

VLATKO: Pa dobro di su ova dvojica više?

BORIS: A ne znam buraz znaš da ovaj Juraj stalno kasni, a za Tonija fakat ne znam…bnahaha možda je
opet zaspo ko na fizici

VLATKO: Joooj koji lik, pa ga je mama natjerala da sutradan nosi cvijeće profesorici…

BORIS: I onda joj je donio cvijeće na koje je alergična bahahab koji likkk

TONI (dolazi s kraja publike i dere se i trčeći dolazi do njih): Alooooo dečkiiii eeej…gledajte kaj sam
nabavio! (ponosno izvadi Dinamov šal iz džepa)

BORIS: Opalaaaa, pa dobar je!

TONI: ¸Jel da stariii?

VLATKO: Daaa puno bolje od one šalice na kojoj piše Dinamo bez D bahaa

TONI (ljuto, dok veže šal): Daj šuti Vlatko, ima slovo D sam ti ne znaš čitat

BORIS: Da buraz to ti je rekla i profa iz hrvatskog

VLATKO: Eeeej alo šalim se, kakav je ovo hejt odma? Fakat je dobra boja.

BORIS (počne pjevat): IMALA JE OČI BOJE VENA…

TONI (nadoveže se) : boje vena boje DINAMA!

SVI: Ujeeeeee ujeeeeee, boje vena boje DINAMA…

(izlaze sa scene pjevajuci, gase se svijetla i na projektor se pušta INTRO- najava njih 4 u videu od otprilike
2 min- snimke njih s kvarta, nakon INTRA vraćaju se na scenu)
BORIS: Dobro ljudi, di je taj Juraj više?

VLATKO: Fakat da, pa kasni već 15 minuta.

TONI: Ček kaj vi niste čuli?

VLATKO i BORIS: Ne, kaj?/ Kaj?/ Šta stari?

TONI (rukom im pokaže znak da dođu bliže da im šapne nešto): BUUUU!!

VLATKO (prima se za uši) : A buraaaaaaz, auuu

BORIS (isto se prima za uši, ljuto): Pa jesi ti normalan!

TONI: BAHABAHAHA, jesam vaaaaas! Ne, a sad stvarno!

VLATKO: Aj probaj sad neku glupost napravit!

(SVI sjednu)

TONI: Ma neću, aj slušajte! Naći Juraj i ja smo se jučer klasično vraćali zajedno iz škole i svaki dan idemo
dužim putem jel? E i mi krenuli tako ovo, ono i on sad hoće prek te prečice i ja ga pitam kao zaš oćeš tu,
uvijek idemo tam i on je sam neš prormljo kao “ma moram žurit mama me neš ranije treba doma
danas” i sam je odjurio naći ni ruku mi nije dao. I poslije mu napisem poruku da idemo skupa gledati
tekmu, i sam me seenao. A znate da lik nikad ne seena fakat uvijek odgovori.

(svi šute i pogledavaju jedan drugoga…)

BORIS (kao da ispadne smješno): I?

TONI: Šta i?

BORIS: I kaj je tu čudno?

TONI (udari se po glavi): Stari pa kaj kaj je tu čudno pa upravo sam ti ispričo.

VLATKO: Ma daj ti si zabrio, pa sam je išo mami pomoć oko nečeg.

BORIS: Ili se ide nać s nekom curkom haha ;-) (odgurne TONIJA po ramenu)

TONI: Ma kaj vi brijete kakva curka, pa reko bi nam za nju.

(U tom trenutku se svijetla smanje, iza Tonija se od nikud stvori MISTERIOZNI LIK, TONI to ne primjeti, a
BORIS I VLATKO u šoku i bez riječi pokazuju da je netko iza njega, TONI se okrene i dečki brzo ustanu s
pozornice I pomaknu se od nje u strahu)
MISTERIOZNI LIK (neka mu se glas pusti na zvucnik s efektom da djeca ne skuže tko je to): Sad me vidis,
poslije me ne vidis. Sada sam tu kao u vašem najgorem snu. Ne znate što hoću, ni gdje se skrivam noću.
Sami otrkrijte to vi, ali čista srca zajedno SVI! POGLEDAJTE TAMO (pokaže na kraj DPŠ-a i otrči sa scene)

(upale se svijetla, dečki se malo preplašeno gledaju)

BORIS: LJUDI ŠTA JE OVO BILO?

VLATKO (oće ispast frajer): Mmmm ma daj molim te vjerojatno neki ulični zabavljač pa kaj niste vidli tu
foru na tik toku.

TONI: Ne stari ni jedan zabavljač na tik toku ne pali pa gasi nebo…

VLATKO: MA to se sve danas može lako namjestit…

BORIS: Ajde Vlatko pokaži nam onda molim te!

VLATKO: Pa nisam reko da ja to mogu…ali uglavnom…oćete iskreno, malo me Juraj nervira u zadnje
vrijeme.

BORIS: Kaj ćemo sad ovo sam izignorirat?

VLATKO: Pa kaj se vi bojite nekog mađioničara s ulice?

TONI: Dobro da imaš pravo, zaš te nervira?

(nazad SVI sjednu na pozornicu)

VLATKO: Ljudi…oćete iskreno, malo me on nervira u zadnje vrijeme.

TONI: Zaš?

VLATKO: Zato kaj svaki put kad ja neš predložim, on ide protiv mene. Naći baš na svaki moj prijedlog! Jel
se sjećate kad sam ja predložio da odemo u oratorij na kakao?...Di je on htio?...U leggiero na kakao.

BORIS: Dobro stari kakav ti je to primjer.

VLATKO: Pa šta ću ić plaćat kakako u leggiero kad mogu tu u oratoriju za đabe.

TONI: Dobro to se slažem, nemreš reć da nije tak Boris.

BORIS: Dada oke. Al znate kaj je mene nanerviralo…kad je on bio ono ranije otišo kad smo bili na
školskom jel se sjećate? E da, znate zašto je on zapravo otišao?
JURAJ (dolazi iza njih i gleda ih i sluša kako ga ogovaraju)

BORIS: Zato kaj je išo “učit”, znači znate da nije učio.

JURAJ (potišteno, tužno/ljuto): Boook dečki…kaj je ovo??

BORIS (neugodno mu je): Juraaaaj frende ma nije niš…jooj sam smo pričali, ovaj, kak si…taj petak…

TONI (pokušava izvuć situaciju): Gle moj novi šal!

VLATKO: (trkne ga rukom) Toni!...Oke da pričali smo da o tebi da si u zadnje vrijeme prečudan i da nas to
nervira…

TONI: Pa Vlatko ne moraš bi tak direktan…(okrene se JURAJU) al da fakat si čudan! Jesi ok?

JURAJ (sjeda među njih) : Ne kužim čemu tračanje dečki, znate da mi uvijek sve možete reć…

BORIS: A znamo…sori stari, sam si me tad fakat nanervirao.

TONI (onako kroz kašalj govori): OPROSTI!

BORIS (kao zabunio se): Oprostii stari!

(JURAJ I BORIS si daju ruku, zatim mu i VLATKO I TONI daju ruku)

TONI: I jesi ok? Jel sve u redu?

JURAJ: Ma je…sam me brine ta zadaća iz matematike…

(OSTALI ga pogledaju kao “jesi ti realan”)

JURAJ: Bhabahaha daj sprdam vas bahababab.

VLATKO: Ne daj ozbiljno, jel sve ok?

JURAJ: Ma je, znam da sam tvrdoglav u zadnje vrijeme i da non stop negdje žurim al to je zato
kaj…(malo mu je nugodno) moja mama se prijavila na natječaj “NAJBOLJA MAMA KUHARICA” i sad joj ja
pomažem oko toga i snima me za taj natječaj jer mi je rekla da moram, a i fakat joj puno znači. Slobodno
se smijite da…

VLATKO: Stari zaš nam to nisi reko?? Pa moja mama je mene tjerala da plešem Macarenu da me pošalje
kolegicama s posla…

JURAJ: bahabahabhaba jel imaš video?

(SVI se smiju osim VLATKA)

VLATKO: Ej alo jesi zalio biljku? (nasmije se)

(JURAJ I VLATKO se rukuju)

BORIS: E alo kaj kažete da odemo na kakao. Sjedimo ovdje već ne znam kolko.

TONI: Može di ćemo?

VLATKO: Kaj u leggiero. (da se Juraj ne naljuti)

JURAJ: Kakav leggiero kad u oratoriju imam besplatan i bolji kakao?!

VLATKO (sarkastično) : Ne znam fakat ti mi reci.

(svi se ustanu i krenu van sa scene)

BORIS (dok izlaze): IMALA JE OČI BOJE VENA!

SVI: BOJE VENA BOJE DINAMA/ JARUNA! Ujejeeeee

KRAJ

DAN 2.

Likovi: Boris, Vlatko, Toni, Juraj, Mate, Stipan, Maro, misteriozni lik, Ivo

Rekviziti: dinamov i hajdukov šal /dresovi, Alias karte, stol stolice…

(Dinamovci su Boris, Vlatko, Toni i Juraj, a hajdukovci Mate, Stipan i Maro. btw Mate i Mare su iz ZG al
navijaju za Hajduka. Toni i Stjepan ulaze na scenu .(svi hajdukovci imaju JAK dalmatinski naglasak))

(Stjepan ima hajdukov šal oko vrata)

Toni: Stipanee, pa di si stari! (daju si pet)

Stipan: a eo me malo odam(hodam) uokolo naokolo znas i san kako je, došo sa ćaćon gledat Hajduka
protiv Rudeša, tu smo u hotelu Jarun pa se naša sa par starih prikana.

Toni: Kaj da a? Aj super te vidjet opet rista, kaj delas tu?

Stipan: A bili smo sad na balunu na školskon pa ostali malo bauljat

Toni: Aa žimku žimku, al stari ja bi ti preporučio da odete negdje unutra jer je vani sad neki ludi frajer,
zovemo ga misteriozni lik jer nitko ne zna tko je, čudak baš.

Stipan: Ala brale. Sad si me prodrma. A dobro onda idemo mi ća sa kvarta šta ćemo vamo
Toni: Ma kaj ti je stari ne moraš sa kvarta, odi s nama u oratorij na kakao tam je fino toplo i moš igrat
pingač i to. Kuiš spiku.

Stipan: A lipo more onda tako. Ajde da pitan ove svoje.

(tad na scenu ulaze i dinamovci i hajdukovci, dinamovci full nabrijani dok hajdukovci sramežljivo)

Vlatko: Ma nećete vi nigdje tovari, Toni stari kaj je tebi? Frajer ima hajdukov šal i zoveš ga u naš oratorij
(isprsuje se i glumi nekog baju, ovi iza njega isto kao neki opasni)

Toni: Buraz kaj je vama, Stipan i ja se znamo 15 godina moj stari je njegovom kum.

Vlatko: Ma kaj me boli briga kolko se znate frajer je žešči hajdukovac, takve ne prihvaćamo tu.

Boris: (priblizi se Mati i Mari) Stari moj gle ko je s njim. Pa to su Mare i Mate. Kaj vam nisam reko prije da
mi se gubite s kvarta i da vas neću vidjet više?

Stipan: Alo slušajte momci nema potrebe za agresivon, idemo mi ća. Toni hvala na pozivu, čujemo se mi.
Aj ćao!

Toni: Aj b..(Juraj ga laktom udari)

(Tovari odu sa scene a dinamovci odu do sredine scene)

Juraj: Kaj ga pozdravljaš? Sto mu gromova ti si puko frajeru!

Vlatko: Sad kad je to gotovo, aj idemo do oratorija mrma je vani. Sam mi treba da se onaj misteriozni lik
pojavi opet, mislim bolje on neg ti torcidaši hahahaha!

(svi se nasmiju osim tonija)

Toni: Dobro dobro aj dost stari, idemo do oratorija sad.

Boris: Ajmoooooo kakao brate čekam ga cijeli dan!

(4 izađu sa scene, svijetla se gase, tovari ulaze)

Stipan: A ća ste vi radili sa onim boysima?

Mate: Ma mi smo bili kod onoga parka kod PBZ banke i…

(iskoći misteriozni lik, tovari se prepadnu)

Misteriozni lik: Dečki jeste za magični trik?

Stipan: Jesil’ ti oni čudak o kojim su nam prićali?

Misteriozni lik: Ma nemate se vi niceg bojati. Boju neba ću vam u đepove staviti…

Stipan: Kakva boja neba, majko mila ovaj poludia malo!

Mate: Di? U đep? Ća je đep momci je li to onaj auto onaj đip?

Maro: Eeee more bit, onaj auto ae!

Mate (podrugljivo) : Oćel’ nam auto dat sad ovaj čarobnjak?

Maro (podrugljivo) : Haahahaha da se provozamo malo, đir po JARUNU i nazad…

Misteriozni lik: Sada ste odvojeni u grupice manje, nakon ovog promijenit će se stanje!

(zatrepere svijetla i misteriozni lik nestane)

(tovari su šokirani i boje se)

Maro: Ća je ovo bilo? Ća je prika reka nisan ćuja?

(Stipan i Mate ga gledaju čudno)

Maro: Ća me gledate vako!?

Mate: Viri ti neš iz đepa.

(Maro izvuče grb Dinama iz đepa)

Maro: Asti gospe mići mi ovo s oćiju! (zgužva grb i baci) Maknuti ovo asti gospe jer se asti obično
upotrebljava i vuče na psovku

Stipan: Bižmo mi ća u onaj Oratorij.

Mate: Ae! Samo da nismo tu dok je ovaj lik vani.

(odu u oratorij i susreću četvorku)

Vlatko: A ko je vas pozvo tu jesmo vam rekli da nemrete.

Stipan: Pa pozva nas je Toni.

Boris: I?

Toni: Dečki!!

(dođe Ivo)

Ivo: Ma pustite dečke, vani je hladno. (vidi da su prestrašeni) A što je bilo?

Stipan: Doša je neki lik i pita nas jesmo za trik onda nam je sam reka…

Ivo: Ma to vam je samo zezanje, jeste za kakao?

(neko van scene pozove Ivu)

Ivo: Dečki možete im pokazat di je kakao? (obraća se dinamovcima, ode sa scene)

Toni: Ajde dođite!

(oni krenu prema stolu, Toni vidi da ih Boris, Juraj i Vlatko ne prate)

Toni: Ajde šta ćekate?

Boris: Stari jesi normalan, neću ja s njima.

Toni: Daj bar da popričamo s njima o tom liku…šta ste takvi grbavi majko mila pa nisu sa smetlišta
došli?

Juraj: Ajde ima pravo…nemojte glumiti mafiju kad ste peseki! Hhaha

Boris: A kaj se ti pesek javljas? (prijateljski ga ramenom udari po ramenu)

Vlarko: Habah ajde idemo!

Toni (ostane iza njih i prekriži se i pokaže prstom u nebo, kao HVALA BOGU! zadovoljno im se pridruži u
hodu…)

(onda svi sjednu za stol)

Toni: Kaj vam je reko taj lik?

Stipan: Reka je ka neku čaroliju, da će se nakon ovog neš prominit stanje…ne sićan se točno!

Mate: Ma daj molin te ća prićamo o nekom zabavljaču tamo.

Vlatko: Imaš pravo…vjerojatno neki random lik vježba svoje trikove na random ljudima…
Juraj: Al kak je baš pogodio jučer vas danas njih?

Maro: Ma biži ko da je bitno…neki mađioničar i adio!

Boris: (mjenja temu): Baš…eee ajmo igrat ALIAS?

Maro: Ae!

(gase se svjetla na sekundu dvije pa se opet upale na projektoru od spužva boba rečenica: FEW HOURS
LATER…)

Juraj: Hbahaababa toooo Mateee, jesmo ih razvalili! (daju si ruku)

Boris: Kaj? Kaj nismo Stipan i ja pobjedili?

Maro: Nee neg smo Toni Vlatko i ja!

Juraj: Jejejee svi ste sad moš mislit…ja i Mate smo vidiš? (pokaže random lisitć)

Stipan: Aj dobro nek vam bude…mi bi tibali ić ća, bilo mi je drago momci!

(svi se pozdrave, Torcidaši odu)

Vlatko: Ovi tvoji ni nisu tak loši.

Toni: A ma nemojte! A šta sam vam ja govorio?

Juraj (onako malo sarkastično): Dadaa…bio si u pravu!

Boris: E ljudi…ja bi polako trebo ić!

Juraj: Ja isto.

Vlatko: Moram i ja!

Toni: Aj ćao vidimo se!!

(svi se pozdrave i odu)

3. DAN - POVJERENJE

LIKOVI: Toni, Boris, Vlatko, Juraj, Sara, Katarina, Profa, Misteriozni lik, Ivo, Jedraš
REKVIZITI: palačinke, maskica za mobitel (“mobitel”)

(Scena je u razredu, u razredu su Toni, Vlatko, Boris, Sara i Katarina razred može biti pozornica sam treba
stavit stolove i klupe, 5 minuta do početka sata. Uskoro će zvoniti, a ekipa Toni, Vlatko, Boris čekaju
Juraja.)

Boris: Dobro di je ovaj Juraj on opet kasni.

Toni: Aj pusti ga ima još dvije minute.

Vlatko: Ma ja njega ne kužim, kak frajer može kasnit prvi sat kod profe (smislit ime profe) zna i sam da je
točna ko švicarski sat.

(zvoni, pušta se zvuk zvona. Profa - ulazi u razred, nastaje muk u razredu)

Profa: TIŠINAAA! (zadere se na njih)

Boris kaže Toniju: Dobro stari moj kaj se dere ova u 8 ujutro.

Profa: Boris hoćeš pričat sa mnom za ocjenu???

(u tom trenutku Juraj ulazi u razred sav uzdihan)

Juraj: Dobro jutro, oprostite što kasnim.

Profa: Juraj, dijete drago, ovo ti je već treći put da kasniš na sat u zadnja tri dana, a tek je srijeda. Mislim
da ćeš danas ostati vani s neopravdanim.

Juraj: aaa… ovaj… ma bila je gužva u prometu… (Juraj se pokušava izvuć)

Profa: Juraj, znam ti mamu, živiš dvije minute od škole.

Juraj: Ma….. gužva pješačkom prijelazu.

Profa: Svejedno ne mijenja činjenicu da kasniš, ajde ulazi u razred, ali sljedeći put ideš kod ravnatelja i
tam ćeš provest cijeli dan dok ne bude vrijeme da odeš kući.

Cijeli razred: uuuuuu

(Juraj sjeda na mjesto pored Vlatka)

Profa: Dobro sad kad je to riješeno. Tko mi može reći što je pjesnik htio reći u stihu “Zid je bijel.”

(Razred se zbunjeno gleda, a profa nestrpljivo čeka odgovor - lupa nogom o pod, prekrižila je ruke)

Profa: Nitko?! Pa tko je vama predavao hrvatski do 6. razreda?! Uglavnom, pjesnik je tim stihom htio
poručiti koliko je taj zid zapravo bijel i to možemo usporediti s osobinama glavnog lika. Razumijete li sad
ovu divnu pjesničku sliku? Joj, da nema ovog pjesnika, trebalo bi ga izmisliti. Zapišite si to.

(Razred je još više zbunjen, ali zvoni u tom trenutku i profa silazi s pozornice)
Vlatko (Juraju) : Buraz zaš si kasnio 10 minuta, pa ovo ti je novi rekord.

Juraj: Sad bi ti sve htio znat.

Toni: Daj reci burazz

(Juraj gleda na mobitel)

Boris: Aj fakat kaj glumiš ti.

Juraj: Ispričam vam na putu u oratorij, sad sam dobio poruku od don Ive da se dijele besplatne palačinke,
a možda bude i u Frozen sladoleda.

Vlatko: Buraz,. taj Ivo je NPC. Kakav sladoled u 1. mjesecu?

Toni: Daj, nemoj Ivu, Ivo najjači. Vidjet ćeš kad vude 30 stupnjeva pa ćeš žalit za tim sladoledom.

Boris: dobro aj idemo već 10 minuta se nismo pomakli.

(oni kreću prema oratoriju, silaze s pozornice na projektor slika oratorija, kreću natrag prema pozornici,
Sara i Katarina idu za njima dečki ih skuže i okreću se prema njima)

Vlatko (pogleda Katarinu dok to govori): Oooo bok cure di vi idete (prijateljski ih pozdravlja, namiguje
Katarini)

Sara: Čule smo da don Ivo dijeli palačinke i sladolede.

Katarina: Tko je don Ivo? Ja sam samo čula free palačinke.

(Dođe Vlatko do Katarine i rizza ju)

Vlatko: eee daa Katarina da si gusar jel bi držala papigu na ovom (ruku na bliže rame) ili ovom ramenu
(stavi ruku na dalje rame, zagrli je).

Boris: Ajde dosta šprehanja. Kaj si nam htio reć, zašto si kasnio?

Juraj: Ma pusti sad to, idemo na palačinke.

Vlatko: Dobro, gdje su te palačinke i taj NPC Ivo?

(Ivo dolazi iza njega i čuje ga)

Ivo: Ako sam ja NPC, ti si onda NPC lider (Ivo radi dab)

Cijela ekipa: Uuuuuu kako te rešiooo!

(odu po palačinke, umjesto palačinke mogu dobit sam maramice il mogu zapravo dobit palačinke ak ih
ima)

Jedraš: STANITE SE U RED JEDAN PO JEDAN!!!

(uzimaju palačinke, kad uzmu palačinke Vlatko i Katarina se iskradaju, svi odlaze s pozornice kad se oni
iskradu, Vlatko i Katarina se vraćaju na pozornicu i sjedaju, kreće razgovor)

Vlatko: U stara moja kak su dobre ove palačinke, dobro su to jedraši napravili.
Katarina: Fakat daaaa.

(Katarina teško uzdahne i krene se izjadavati Vlatku )

Katarina: buraz kaj je ovaj oratorij uopce, zas tu onak svi mladi idu??? Mislim kao cini mi se fora i to al
fakat nez kak bi moji reagirali da saznaju da imam ikakve veze sa Crkvom….

Vlatko: Cek kaj tvoji ne idu u crkvu???

Katarina: Pa dobro jutro Columbo!! Mislim kao tata mi je vjernik al je zadnji put u Crkvi bio za svoju
pricest a mama mi je full protiv crkve.

Vlatko: Kajjj da?? Ma ne brini se nis budem ja poprico s njima haha

Katarina: ma ne hahahaha mislit ce da si mi ti neki decko loool… e da al fakat nemoj nikom rec za ovo.

Vlatko: necu ne brini

Katarina: Pinky promise?

(Naprave pinky promise i odu natrag u oratorij do ekipe/ oni se micu s pozornice i gase se svjetla zatim
boris sara juraj i toni odu na pozornicu i na projektor opet slika oratorija, svjetla se pale i vlatko i katarina
dolaze kod njih, nek Vlatko dode kao vise do deckiju a katarina nek dode do sare)

Juraj: Opaa evo nam golupcicaa!

Toni: Jel bilo cmok cmok (moze umjesto da kaze cmok cmok sam napravit ustima

onak dva put pusu kao al da se cuje)

Boris: imas ju maliiii

Vlatko: Ma daj vi ste svi poludjeli.

Sara: Katarina di si ti do sad???? Nece se moja zadaca iz matematike sama napisat!! I jos si bila s tim
cudnim Vlatkom pa ti si skroz poludila.

Vlatko: Halo ja sam i dalje tu…

Sara: Aj suti Vlatko

Katarina: Isla sam pricat s Vlatkom i kaj sad?? Sigurno je manje cudan od tebe. I necu ti napisati zadacu iz
matematike.

Sara: MOLIMMM?!? Nikad prije mi nisi rekla ne.

Katarina: E pa ovaj put ti mogu i slovkati ak hoces. N-E!

(Katarina se okrece i odlazi doma, Sara je u soku)

Vlatko: ee da mene moji isto cekaju s ruckom. Aj vidimo se.

(Vlakto pozdravlja decke svima im daje ruku i odlazi s pozornice)

Boris (Sari): Fakat si malo pregruba prema Katarini u zadnje vrijeme.

Juraj: Da pa nije ti sluskinja da ti radi zadacu.

Toni: Iskreno, trebala bi joj se ispricat.

Sara: Ko je vas trojicu ista pitao aj čkomite i vi. Ma znas kaj idem ja doma. Moji me isto cekaju, a ispada
da cu morat nac neku drugu jazavku da mi napise zadacu.

(Sara odlazi s pozornice)

Toni: Ma znas kaj idem i ja doma Spoljar ce mi opet odrzat bukvicu ak zakasnim na trening.

(Toni odlazi s pozornice)

Juraj (Borisu): kaj ocemo i mi onda.

Boris: Aj idemo.

(Juraj i Boris odlaze s pozornice, Katarina se vraca na scenu i hoda prema doma, zove Vlatka na poziv
moze neki zvuk zvonjave mobitela u pozadini, nakon 3-4 sekunde nek se Vlatko javi)

Katarina: ee bok Vlatko Katarina je.

Vlatko: e bok kak to da ti zoves?

Katarina: Ma htjela bi ti se sam zahvalit za danas i ti si zapravo prva osoba kojoj sam se ikad na taj nacin
povjerila i nadam se da ces ispostovati pinky promise.

Vlatko: Ma joj daj to ostaju izmedu mene i tebe fakat necu rec nikom.

Katarina: aj hvala ti pu- (u tom trenutku ispred nje iza stupa se stvori misteriozni lik i katarina skrikne
odnosno kao zadere se od straha il nes i u istom trenutku joj ispada mobitel, moze se uzet neki stari
mobitel da joj moze zapravo ispast, treba se točno poklopit da kad ona bude govorila hvala ti puno da se
točno tad pojavi misteriozni lik da ispadne prirodnije)

Vlatko: Katarina sta je to bilo?? Jesi tu?? Haloo??? Halooooo??!?

(gase se svjetla, skec gotov)

4. DAN - NASILJE

Likovi: Vlatko, Juraj, Boris, Toni, misteriozni lik, ravnatelj Štef, Katarina, Jurajev brat, Jurajevi roditelji

Rekviziti: Stol, stolice, školske torbe, tanjuri

(Boris, Vlatko i Toni sjede i pričaju na stepenicama škole bezveze pričaju, tračaju Juraja, nose sk. torbu.
Juraj dolazi s kraja DPŠ-a, nosi školsku torbu i ide prema dečkima. Kad dečki vide Juraja, počnu se praviti
da ne pričaju o njemu.)

VLATKO: Buraz kaj ovaj Juraj glumi???

BORIS: Daj buraz šuti, vidiš da dolazi…

JURAJ: kaj ima dečki, ste mi dobro?

(Juraj je dobre volje, raspjevan, a dečki na njegovo pitanje odgovaraju na silu, nisu razgovorljivi, stvaraju
se tenzije)

TONI: e da, idalje nam nisi reko zas si jučer kasnio!

BORIS: da buraz, zakaj stalno izbjegavaš to pitanje?

JURAJ: Maaaaaa imao sam pregled neki pa ono.

(Juraj se izvlači, a dečki su ga napali s pitanjima kako bi doznali odgovor, dečki u isti glas krenu resetati
Juraja sa pitanjima i stvarati mu pritisak)

VLATKO: daj reci nam stari ne kužim

BORIS: Jel neka curka u pitanju?

(Juraju se raspoloženje mijenja i postaje agresivan)

JURAJ: Dobro kaj oćete vi od mene, kaj vas tolko zanima, mogu ja i neke stvari zadržat za sebe ono!?!

BORIS: buraz nas 4 smo doslovno najbolji frendovi, fakat ne kužim di je problem, nama možeš bilo kaj
reć!

TONI: Dobro stari pa nemoj se odma ljutit sam nas zanima jel sve ok?

BORIS: Kaj jel stara opet nabrijana?

JURAJ (agresivno odgovara te ga odguruje od sebe): Nemoj mi staru mješat u ovo!

(dok Juraj odguruje BORISA, TONI i VLATKO se pogledaju i zalete na JURAJA, počinje tuča, krenu se blago
udarat, nakon nekog vremena dolazi ravnatelj te ih razdvaja, ljut je)

RAVNATELJ ŠTEF: DEČKI!!!! Pa kakvo je ovo ponašanje na prostoru škole, ovo je ustanova koja ima nultu
toleranciju na nasilje!

(dečki su razdvojeni, no i dalje se mrko gledaju)

TONI: Ravnatelju,ma sve je ok…samo prijateljska igra!

RAVNATELJ ŠTEF (razočaran i bijesan): Ma kakva prijateljska igra?? Pa nisam ja od jučer! Joooj pa
naravno… Juraj!!! Ovaj tjedan osim što kasniš, još se i tučeš. Očekujem tebe i tvoje roditelje sutra na
razgovoru, a vas trojicu da nisam više vidio da radite ovakve stvari!

(svi osim Juraja odlaze sa scene, a Juraj sam hoda po mračnoj ulici prema kuci)

JURAJ (priča sam sa sobom): fakat ne mogu vjerovati da je ravnatelj samo mene okrivio…ova trojica se
UVIJEK izvuku!!!

(misteriozni lik upada na scenu i skače na juraja)

MISTERIOZNI LIK:

alo papak,
 dat ću ti zadatak

ovu trojicu u zaborav stavi

il’ će ti cijelo vrijeme skakati po glavi!

(Misteriozni lik odlazi, a Juraj zaprepašteno leži i gleda u misterioznog lika koji trči na drugu stranu
DPŠ-a)

(sljedeći dan, pale se svjetla, čuje se zvuk školskog zvona, Juraj i njegovi roditelji dolaze kod ravnatelja u
školu na razgovor, postavljen je stol i 4 stolice)

RAVNATELJ ŠTEF (već sjedi dok ostali dolaze, obraća se roditeljima): Dobar dan, vjerojatno znate zašto
sam vas pozvao. Duuuboko sam razočaran jer je Juraj ovaj tjedan znatno popustio u školi znate? Osim
što non stop kasni, jučer sam ga OSOBNO vidio da je započeo tuču!

JURAJ (ubacuje se): Da, napali su me jer im nisam htio priznati zašto sam kasnio u školu.

RAVNATELJ ŠTEF: Je li to stvarno razlog vaše tuče, možeš li mi objasniti što se dogodilo da si kasnio?

JURAJ: Ako vam ispričam mislit ćete da sam poludio, zato nisam rekao njima.

RAVNATELJ ŠTEF: Gledaj ti meni moraš reći šta se točno dogodilo jer moram zaključiti čija je krivica tog
incidenta. Kužiš, ja moram znati jel trebam nekog kaznit?

JURAJ: Dobro dobro, nemojte se smijati ali to vam je sve ovako bilo.,

(Vrijeme se vraća unazad,miču se stolovi, glumci glume događaj iz prošlosti, a na zvučnik se pušta
Jurajev sta Juraj priča ravnatelju dok su u uredu)

JURAJ: Već nekoliko dana prati me neki čudan i strašan lik, nekoliko puta dogodilo se čak i jučer da me
napao, ali to je bilo poslije škole pa nisam zakasnio nigdje. Jučer me nagovarao da se prestanem družiti
sa dečkima, a baš taj dan ujutro dok sam raspjevano hodao do škole čul sam zvukove iz grmlja mislio
sam da sam nenaspavan i da mi se pričinjava al to nije bilo tak. Kada sam prošel grm, izletio je lik kojeg
dosada nisam viđao na kvartu. Pokušo mi je ukrast novčanik, lovil me je dosta dugo sve do pet do osam,
a ja sam tad bil jos daleko od skole. Noć prije nisam spavl kad sam, nakon bijega, došal u školu sve mi se
to činilo kao nestvarno i mislio sam da je sve to samo posljedica umora pa sam odlučil prešutit sve.

(Potrebno je da se SNIMI ukratko cijeli Jurajev govor iznad)

(Nakon glume i završetka govora vrijeme se vraća u sadašnjost i radnja se nastavlja u sadašnjosti)

Mama: JURAJ TO NAM NISI REKAO!!

RAVNATELJ ŠTEF (smiruje roditelje obraća se Juraju): Ma smirite se, nije potrebno sada raditi pritisak na
Juraju, ako je ovo sve istina potrebno mu je pomoći. Juraj ti moraš pripaziti, ako se slično opet dogodi
moraš nam reći. Ja ću ti vjerovati na riječ, iako ne mora biti da je istina ovo što si ispričao, ali ja sam bio
u slično situaciji kada sam bio tvojih godina.
JURAJ: A kaj će biti sa dečkima?

RAVNATELJ ŠTEF: Gle Juraj ja ću ovaj slučaj prepustiti vama ovaj tjedan ću zaboraviti, ali na vama je da
popričate i riješite probleme. Samo zato što znam da ste dobri dečki.

JURAJ: Joooooj, pa vi to mislite da se samo tako pravim da ništa nije bilo i da im ispričam zašto sam
kasnio i da im se samo tako ispričam bez obzira kaj nisam niš napravil??

RAVNATELJ ŠTEF: Ima tu i tvoje krivice nisu samo oni krivi ja znam da ćete vi riješiti taj problem.

(Juraj se već okrenuo te izlazi iz prostorije, nabacuje ravnatelju…)

JURAJ: Hvala vam, ja se budem potrudio da sve dovedem u red , a kad se sve riješi donesem vam
toblerone, znam ja kaj vi volite, a vi bome znate kaj valja.

RAVNATELJ ŠTEF: Ajde ajde Juraj kreni ne moraš se ti meni ništa oduživati.

JURAJ: Budem, budem. MORAM.

Mama: Um puno vam hvala, popričat ćemo s njim…malo je čudan u zadnje vrijeme!

Tata: Daa definitivno ako ništa mogo vam je bolju priču prodat, kakav lik po kvartu? Kad sam ja bio u
njegovim godinama imo sam bolje spike!

RAVNATELJ: Jooj pa gospodine, to je samo pubertet svi smo to jednom prošli zar ne? Ajde ajde sve
najbolje doviđenjaa!

MAMA: Đenjaaa, sve najboljee!

TATA: Pozdrav, hvala vam!

(PROMJENA SCENE, dolazi Vlatko, Katarina trči za njim)

KATARINA (znatiželjno i uspuhano): Vlatko Vlatko, pa što se to dogodilo s vama dečkima?

VLATKO: Ma niš posebno, muške spike.

KATARINA: Daj reci mi plizzzz.

VLATKO: Kad me tako slatko gledaš, reći ću ti ali moraš sa mnom sjediti pod fizikom.

KATARINA: Aj dobro kad si me već tak lijepo zamolio…

VLATKO: (okrene prema publici kako ga katarina ne bi vidjela, i napravi neki pobjednički pokret)

(PROMJENA SCENE, na sljedećoj sceni Jurajevi roditelji sjede za stolom)

MAMA: JURAJJ!! dolazi jesti, ohladit će nam se juha!!!!

TATA: Čekamo te za molitvu, požuri!!

(Juraj dolazi, molitva počinje, tata predvodi)

TATA (nakon molitve): Sine, nemoj da ti se ponovi da nam takve bitne stvari ne kažeš, da ti je taj kako ti
pričaš “čudan lik” ukro novčanik nebi imao osobnu, a mi putujemo brzo u Njemačku kod rodbine.

MAMA: Da sine mi smo ti najbolji prijatelji, tako nas smatraj.

TATA: Tako je, daj ti reci svom starom jesi riješio problem sa dečkima?

JURAJ: JOOOOOOJ e hvala vam na podršci ali meni će trebati vremena da skupim hrabrosti pričati sa
njima.

(Juraju sve to postaje osjetljiva tema i odlazi u sobu a mama i tata pričaju za stolom)

JURAJ (priča sam sa sobom, u sobi): Jao stari kaj ću sad napravit posvađal sam se sa frendovima, ne
znam šta da radim. Kako da im priđem.

(Jurajev brat stariji brat se dere iz druge prostorije, on kao uč)

JURAJEV BRAT: JURAJJJJJ BACI MI SVOJ JOJSTICK STRGO SAM SVOJ ZBOG FORTNAJTA!!!!!!

JURAJ: DAJ ČKOMI MOLIM TE JEDNOM U ŽIVOTUI!!!!!

(Jurajev brat ne odgovara a Juraj uzima krunicu i kreće moliti)

JURAJ: Ne mogu ga slušat, zabri ideš na faks i igraš fort po cijele dane ono. Idem se ja pomoliti da mi
Bog da snage da se ispričam…

(Jurajev brat ne odgovara a Juraj uzima krunicu i kreće moliti)

(Scena se zamrači i tu je kraj)

5. dan – završna večer

Likovi: Juraj, Boris, Sara, Vlatko, Katarina, Ivo, Toni, Misteriozni lik

(Boris, Vlatko i Toni su u parku i nešto mumljaju.)

BORIS: Ma znate kaj dečki, fakat se jučer nisam dobro podnio prema Juraju. ko zna kaj se njemu u životu
trenutno događa. umjesto da sam mu pravi prijatelj i podrška, ja se još s njim svađam i tučem.

TONI: Ko se tuče taj se voli.

VLATKO: Ti niš ne shvaćaš ozbiljno. Riješit ćemo to sad u školi, do tad se ti Toni dovedi u red.

TONI: Uuuu jesi opasan pa zezam se stari al…dat ću sve od sebe BAHAHA.

(Juraj je prvi došao u školu. Dečki su prvo malo začuđeni, a onda se pogledavaju, smiju, kimaju glavom i
malo dignu obrvu kao the Rock)

TONI (šapčući): Mora da je razgovor dobro prošao.

(Dečki su malo pokisnuti i ukiseljeni…)

BORIS (dolazi do Juraja): Ej stari slušaj…žao mi je! Bio sam pre grub za bezveznu stvar!

(u tom trenutku KRENE SVIRATI GLAZBA; dečki su okrenuti leđima publici pjesma - dobar, loš, zao
promijeniti pjesmu…. paziti koji izvođač i pjesme se koriste…, okreću glavu u smjeru publike, dižu
obrvu, tako kratko stoje. Onda se cijeli okrenu jedan prema drugom, naprave nabrijanu pozu, kratko stoje
i onda odjednom krenu kamen škare i papir. Muzika se u tom trenu zaustavi, dečki se krenu smijat i
prijateljski se zagrle, daju si mušku peticu i sjednu svi zajedno!)

PROFESORICA: (dolazi na scenu, dere se) : dobro jutroooo!! Ooopa Juraj jel moguće da ne kasniš, pa
danas će ćufte padat s neba. Šalu na stranu znate da danas radimo grupni rad za ocjenu, a tema su…

(jednom rukom pokaže na publiku, a drugom na zid – glumci će reć BIJELI ZIDOVI)

PROFESORICA: Bit ćete podijeljeni u grupe kako sjedite.

SARA: dobro I kaj bi mi sad trebali?

KATARINA: ti ionak nećeš ništa napravit. (sjeda pored Vlatka)

(Svi ostali sjedaju tako da svi gledaju prema publici. Sjede s ljeva na desno ovako: Sara, Boris, Toni, Juraj,
Vlatko, Katarina)

TONI govori Juraju: e stari, kak je bilo to s ravnateljem jučer? Očito je dobro prošlo.

JURAJ: Joj dečki kaj bi ja bez vas, pa mi smo ko družba Pere Kvržice (stavlja ruku na rame Toniju)

BORIS: ko prst I nokat (stavlja ruku na druge rame Toniju)

VLATKO: ko oratorij i kakao (stavlja ruku na rame Juraju)

TONI: ma ko majmun i banana (stavlja ruku na ramena Borisu i Juraju)

JURAJ: A pazite sad ovo, nečete mi vjerovat kad vam kažem zakaj sam bio tak čudan. Vjerovatno sam
vam ovo trebo odma reć ne bi došlo do ovakvih gluposti. Ali u zadnje vrijeme me prati neki skroz čudan
lik, ne znam kaj hoće od mene, al me fakat muči i želim da prestane. i još mi je lik ukro novčanik…

VLATKO: trebo si nam to reći, ne bi se svađali, a I puno prije bi to zajedno riješili.

SARA: (dok oni razgovaraju cijelo vrijeme nešto piše, ali nitko na to ne obrača pažnju)

(Dolazi učiteljica.)

PROFESORICA: Alo ekipa, malo ste mi se raspričali. Jeste uopče išta napravili, neće se to samo napisat.
Bit će jedinica!!! - učiteljica sretna I zadovoljna

(Svi se zabrinuto gledaju i hvataju za glavu)

PROFESORICA: Ajmo vaša grupa…da vidim šta ste pametno napisali! Ili bolje rečeno NE napisali?

SARA: (prva od njih ukazi na scenu i predaje profesorici papir) Izvolite!

PROFESORICA (oduševljeno): Pa ovo je genijalno, nisam znala da ste ovako krativni zajedno, vašoj grupi
ide petica!

(Dečki dobacuju Sari)

BORIS: Kraljicee!!!

TONI: Too legendooo!!!

(Katarina gleda i nevjeruje. Zvoni za kraj škole.)

VLATKO: Hoćemo na jednu vruću čoksu u oratoriju?

TONI: bomba, ja sam za! nebi me čudilo da usput opet sretnemo misterioznog lika!

JURAJ: Joj daj ne spominji mi ga više!

BORIS: ajde, idemo.

(Krenuli su, Katarina izgleda zabrinuto, Sara ju povlači prema natrag, dečki nastavljaju ravno i skroz
odlaze sa scene.)
SARA: Znam kaj te muči, al ne brini. Rekla sam mami za tvoj problem, nazvala je tvoju mamu I rekla joj
sve o oratoriju. Na kraju je tvoja mama zapravo bila jako sretna što možeš bit dio nečeg tako lijepog I
zabavnog. Čak će I njih dvije otići zajedno na misu u nedelju.

(Obje su sretne i čvrsto se zagrle.)

KATARINA: puno ti hvala, od sad sve zadaće možemo rješavati zajedno.

SARA: ajde…idemo uhvatiti dečke.

(Odtrče sa scene.)

Ovaj dio je malo nepovezan i nejasan naspram ostalih dana

(Scena se nastavlja u oratoriju, za stolom sjede Vlatko, Boris, Juraj, Toni, Katarina, Sara te pijuckaju toplu
cokoladu i zafrkavaju jedan drugog.)

VLATKO: dragi moji, ova coksa mi sjeda ko budali samar!

JURAJ: slazem se!

VLATKO: (dobacuje kako bi se nasalio na njegov racun) Pazi Toni da se ne napijes!

(Svi se nasmiju pa se zatim ubaci Toni)

TONI: Jooojj a kaj ti, ti bice prvi put i piješ toplu čoksu!

KATARINA: Kaj fakat nemoramo platit?

BORIS: Pa neee zato i je predobar kakao!

JURAJ: kad smo vec kod besplatnog kakaa, besplatno je i najbolje jer novcanik putuje sa “misterioznim”
papkom koji mi ga je i uzeo.

SARA: Ček sam malo…kak ste rekli da on izgleda?

JURAJ: Pa u tome i je spika kaj nemamo pojma…

(svi ugledaju misterioznog lika osim JURAJA koji se koncentrira na opisivanje)

JURAJ: …znači on je onak ko mi visok, uvijek je obučen u tamno i…

BORIS: Pa dobro stari jesi ti lud? Pa vidiš ta je tamo!!!! (pokaže prstom na MISTERIOZNOG LIKA/ na kraj
DPŠ-a)

(U međuvremenu misteriozni lik se pojavljuje u oratoriju- ne pojavljuje se na sceni nego ga ekipa uocava
izdaleka, pocnu trcat za njim dok se misteriozni lik nalazi kod skladista, nosi neku masku da djeca iz prve
ne prepoznaju tko se nalazi ispod maske. Dečki ga uhvate i dovedu na pozornicu!
Misteriozni lik je Jurajev brat.

(Juraj mu skida masku. Pušta se dramatičani zvuk, svi su u šoku.)

JURAJ: KAJ?? TI SE ŠALIŠ?? Pa jesi ti normalan??i ja sam isto glup, kak mi nije palo na pamet da je to još
jedna od tvojih glupih forica…

VLATKO: Skoro nam se raspala ekipa zbog tebe.

MISTERIOZNI LIK/ JURAJEV BRAT: ma dobro daj se skulirajte, nije takva frka! (pomalo ljutito)

BORIS: Nisi ti taj koji bi se trebo sad ljutit. kak ti je to uopče palo napamet?

TONI: Stari pa kaj naš sprdaš di su tvoji frendovi?

ML/ JURAJEV BRAT: Kao jedan stariji brat htio sam provjeriti, s kim se moj mali buraz druži, a i kolko si
zapravo hrabar i brz! (izvadi njegov novčanik)

JURAJ: Kakav ti je to izgovor? Ništa ti pametnije nije palo napamet?? Ne vjerujem stari…fakat nije
smiješno!

(malo prigušiti svjetla i stavljaju svjetla u boji za za bolju atmosferu, MISTERIOZNOM LIKU NETKO
DONOSI MIKROFON i on kreće pjevušiti)

MISTERIOZNI LIK/ JURAJEV BRAT:

Ćuj ti njega da mi ništa pametnije na pamet nije palo,

a da mene nije bilo za njega se ne bi ni znalo.

Šalu na stranu, svaka čast ekipi,

ostaju složni, čak i kad zaškripi!

Malo sam vas zeko,

dobro si mi reko.

Gle sad znaš, kad nešto pođe po zlu,

tvoj jedan, jedini, najdraži stariji brat je tu! (potapša Juraja po ramenu)

Al’ sad svi znate da vaše prijateljstvo i kroz najteže dane- uvijek čvrsto ostane!
Tu u našem zajedničkom domu svatko će nekog za sebe pronaći,

a neke će možda i prva ljubav snaći! (pogleda Vlatka i Katarinu i namigne im)

(Svi sretni- smiješeći i smijući se idu na naklon)

KRAJ

Komentar za cijeli skeč:

Paziti da se koriste cijelo vrijeme isti naglasci jer prva 3. dana se priča zagrebački naglasak i onda
odjednom 4. dan zagorski

Priča je trebala biti prikazana kao kvartovska priča kroz Jarun, u cijelom skeču osim oratorija, nema
nikakvog obilježja Jaruna - svakako to dodat. Također uvijek se koristi Dinamo i Hajduk i to baš nije
“jarunsko”, zašto niste iskoristili Jarun i Savu ili nešto slično što nije već izlizano i što se može prikazati
djeci kroz stvari koje oni rade, gdje treniraju, izlaze na kvartu i slično. Malo kreativnije razradit i ubaciti
neke takve pojmove u skeč.

Skeč je odlično raspisan i ima super primjerenih fora i sve je lijepo objašnjeno glumcima, ali fali ovo gore
napisano…. doraditi to u svim danima

U 2. i 5. danu je u tekstu označena fora i pjesma koju treba maknuti.

Sve u svemu veliko bravo ekipa, ali doradite još ove stvari da bude bolji!!