SEMINARSKI RAD

predmet: SISTEMI ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE

tema: Prerada otpadnih voda

profesor student
prof.dr.Gordana Bogdanović Valentina Đorđević IM08/23

Vranje, 2023
Sistemi zaštite životne sredine Seminarski rad

SADRŽAJ

SADRŽAJ ............................................................................................................................................... 1
Uvod ..................................................................................................................................................... 2
1. Voda i značaj vode ........................................................................................................................... 3
2. Zagađivanje vode ............................................................................................................................. 4
2.1. Komunalne otpadne vode ......................................................................................................... 5
2.2. Atmosferske otpadne vode ....................................................................................................... 5
2.3. Industrijske otpadne vode ........................................................................................................ 5
2.4. Zagađivanje voda otpadnim vodama termoenergetskih objekata ........................................... 6
2.5. Zagađujuće materije sa poljoprivrednih površina .................................................................... 6
2.6. Rasuti izvori zagađivanja ........................................................................................................... 6
3. Sakupljanje otpadnih voda ............................................................................................................... 8
3.1. Ruralni sistem sakupljanja otpadnih voda ................................................................................ 8
3.2. Urbani sistem sakupljanja otpadnih voda................................................................................. 9
4. Prečišćavanje otpadnih voda ......................................................................................................... 10
5. Tretman i prečišćavanje otpadnih voda u Srbiji............................................................................. 11
5.1. Postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda u Vranju ............................................................ 12
5.1.1. Linija vode ........................................................................................................................ 13
5.1.2. Linija mulja ....................................................................................................................... 16
5.1.3. Linija biogasa .................................................................................................................... 17
5.1.4. Linija tretmana otpadnog vazduha .................................................................................. 17
6. Ponovna upotreba prečišćene otpadne vode ................................................................................ 18
7. Mere zaštite vode .......................................................................................................................... 19
ZAKLJUČAK ......................................................................................................................................... 20
LITERATURA........................................................................................................................................ 21

Valentina Đorđević IM08/23 1

Sistemi zaštite životne sredine Seminarski rad

Uvod
Voda je osnovni preduslov za život svih živih bića na Zemlji, neophodna namirnica za kompletnu
biocenozu uključujući i čoveka, izvor hrane i neophodnih minerala, predmet rada i sredstvo za rad,
sredina za mnoge žive organizme i izvor energetskih resursa. Da bi živa bića mogla da žive normalno,
voda u kojoj žive ili voda koju koriste mora imati prirodan hemijski sastav i prirodne karakteristike.
Kada se usled čovekovog delovanja značajno promeni hemijski sastav vode, kao i odnosi koji u njoj
vladaju, kažemo da je voda zagađena.
Voda je životna esencija naše planete, ali nažalost, problemi sa zagađenjem vode i dalje
predstavljaju ozbiljan izazov širom sveta, čak i u 2023. godini. Zagađenje vode uzrokovano je
različitim faktorima, uključujući industrijske aktivnosti, poljoprivredu, odlaganje otpada i klimatske
promene. Čista voda se smanjuje i degradira na razne načine, a najviše udelom čoveka sa svojim
aktivnostima odnosno veštačkim zagađivanjem. Ovo zagađenje vode ima ozbiljne posledice po
ljudsko zdravlje, ekosisteme i biodiverzitet. Najteže pogođene oblasti su često one u razvoju, gde
nedostatak infrastrukture za obradu otpadnih voda i siromaštvo dodatno pogoršavaju problem.

Valentina Đorđević IM08/23 2

Sistemi zaštite životne sredine Seminarski rad

1. Voda i značaj vode

Oko 70% naše planete čini voda, koja održava celokupan život na Zemlji. Od toga je 97 % slano
a ostalo je sveža voda (slika 1). Od ukupne sveže vode najveći deo je pod ledom na polovima i
planinskim glečerima, zatim u atmosferi kao vodena para i kao nepristupačna podzemna voda. Tako
da za korišćenje ostaje svega 0,30% od ukupne količine vode na planeti, od čega je polovina već
zagađena. Svakog dana u svetu umre oko 25000 ljudi zbog nedostatka vode za piće ili bolesti
izazvane konzumiranjem zagađene vode. Higijenski ispravnu vodu ima samo 22% od celog
čovečanstva.

Slika 1. Raspored celokupne vode na Zemlji

Voda je veoma značajna za biljni i životinjski svet. Biljke i životinje koje žive u vodi se najlakše
snabdevaju vodom dok na kopnu često nije lako doći do vode. Za živi svet na kopnu voda je samo
jedan od ekoloških faktora, dok je za vodene biljke i životinje njihova životna sredina.
U organizmu odraslog čoveka ima oko 70% vode, što znači da voda predstavlja jedan od
osnovnih uslova opstanka čoveka na Zemlji. Zavisno od klimatskih uslova potrošnja vode za
održavanje života kreće se od 3–12 l/dan.
Voda je daleko najbogatija komponenta svih živih organizama i ima fundamentalan značaj u
održavanje kako strukture, tako i funkcije svih tkiva, odnosno ćelija kao osnovnih jedinica žive
materije. Neunošenje vode dovodi mnogo brže do smrti nego neunošenje hrane. U slučaju
neunošenja vode dolazi do smrti već posle nekoliko dana, pošto organizam izgubi 10-20% od
celokupnog volumena svoje tečnosti. U slučaju neunošenja hrane, život se održava nekoliko nedelja,
uprkos gubitku celokupnog masnog tkiva i oko 50% tkivnih proteina.

Valentina Đorđević IM08/23 3

Sistemi zaštite životne sredine Seminarski rad

2. Zagađivanje vode
Prema poreklu, vode se mogu podeliti na površinske, podzemne i atmosferske.
Površinske vode su reke, jezera, mora, potoci, bare, okeani. To je voda prirodnim putem
stvarana i održavana. Površinske vode se obnavljaju padavinama ili iz izvora podzemnih voda.
Podzemne vode su izvorišta koja se nalaze ispod površine zemlje i koje se povremeno
dopunjavaju atmosferskim padavinama i površinskim vodama koje prodiru u vodonosne slojeve.
Ove su vode prirodno čiste i koriste se kao voda za piće.
Atmosferske vode su u obliku padavina: rose, snega, grada i kao takve dospevaju na zemlju.
Glavni deo problema je zagađenje podzemnih voda, što je direktno povezano sa drugim
zagađivačima, bilo da je reč o otpadu sa deponija ili pesticida i drugim materijama kojima se
zagađuje zemljište. Sve što zagađuje zemljište kad tad dospeva do podzemnih voda a stepen
zagađenja se ne smanjuje kao ni broj stanovnika i njihova potreba za vodom. Najveću ulogu u
zagađivanju vode ima čovek sa svojim aktivnostima što spada u veštačko zagađivanje (slika 2).
Veštačke zagađivače možemo podeliti u dve osnovne grupe koncentrisane zagađivače (izvori
zagađenja) i rasute izvore zagađivanja.

Slika 2. Primeri veštačkog zagađenja podzemnih voda

Koncentrisani zagađivači vode su obično razni objekti u kojima se obavlja neka delatnost i
ljudska naselja. Ona su obično locirana na obalama reka jezera ili mora. Njih je lako uočiti i
evidentirati. Najčešće su to urbana naselja, industrijski objekti (fabrike i rudnici), energetski objekti
(termoelektrane, toplane, prerada nafte i uglja) i poljoprivredni objekti za uzgoj stoke.
Rasuti izvori zagađivanja podrazumevaju hemizaciju tla (pesticidi i azotna đubriva), deponije
industrijskog i komunalnog otpada, transportna sredstva (kopnena, vodena i vazdušna).
Zagađenjem voda menjaju se njene fizičke, hemijske i biološke karakteristike tako da dobijamo
otpadne vode koje su neupotrebljive i predstavljaju opasnost po životnu sredinu.

Valentina Đorđević IM08/23 4

Sistemi zaštite životne sredine Seminarski rad

2.1. Komunalne otpadne vode

Urbana naselja zagađuju vode preko svojih kanalizacionih izliva koji se direktno ulivaju u reke,
jezera ili mora. U kanalizacionim otpadnim vodama mogu se naći razne organske tečnosti,
deterdženti, sapuni i druga hemijska sredstva a naročito su opasne otpadne vode od ljudi i životinja
jer mogu da izazovu bakteriološku zagađenost vode, što može dovest do epidemija.

2.2. Atmosferske otpadne vode

Atmosferske otpadne vode putem padavina, kišnice i otopljenog snega sa sobom nose razna
zagađenja. Atmosferske vode kao i voda za pranje ulica spiraju rasute zagađujuće materije i odnose
ih u mora, jezera i reke. One najčešće sadrže sulfate, hloride, nitrate, naftu, ulja, razne otpatke i niz
drugih organskih i neorganskih jedinjenja.

2.3. Industrijske otpadne vode

Industrijski objekti izlivaju sve otpadne vode posle tehnološke upotrebe (Slika 3). Ove vode su
često agresivne sa velikim brojem otrovnih materija. Njihov sastav i toksičnost zavise od vrsta
industrije.
Otpadne vode prehrambene industrije, mlekara i klanica u sebi sadrže organske ostatke
biljaka i životinja, nerastvorene proteine i masne rastvore kao i neorganske ostatke zemlje i peska.
Zatim ostatke sredstava za pranje, održavanje i dezinfekciju. U njima se nalaze: azot, fosfatne
kiseline i kalijum što dovodi do opadanja pH vrednosti vode.
Industrije za proizvodnju deterdženata u vodu izbacuju supstance koje su površinski aktivne
pa menjaju površinski napon vode. Ovo su obično sulfati i polifosfati različitih organskih jedinjenja i
kada se nađu u vodi ometaju razmenu kiseonika između vazduha i vode.
Najveći zagađivači hemijskim sredstvima su hemijska i metalska industrija. U vode preko ovih
objekata dospevaju toksični i agresivni elektroliti kao što su cijanidi, hromiti i joni teških metala,
mineralne kiseline i alkalije.

Slika 3. Industrijsko zagađenje vodnih resursa

Valentina Đorđević IM08/23 5

Sistemi zaštite životne sredine Seminarski rad

2.4. Zagađivanje voda otpadnim vodama termoenergetskih objekata

U ciklusima tehnološke proizvodnje energije u toplanama, termoelektranama, rafinerijama
nafte, u vode stižu mnogobrojne zagađujuće materije koje su na različite načine štetne za sredinu u
koju dospevaju. Najčešći zagađivači su otpadne vode sa sadržajem sumpora, jakih kiselina, baza,
masti, ulja i pepela.
Kao veoma opasni zagađivači su mazivna ulja jer samo 1 litar ulja može da zagadi 1 milion litara
vode. Termički zagađena voda povećava temperaturu vode, menja procenat kiseonika u vodi, a
samim tim ugrožava sav živi vodeni svet (Slika 4).

Slika 4. Uticaj zagađenja vode izlivanjem otpadnih voda iz termoelektrana

2.5. Zagađujuće materije sa poljoprivrednih površina

Poljoprivredni objekti za uzgoj i tov stoke i preradu mesa takođe imaju otpadne vode pri čemu
dolazi do velikog bakteriološkog zagađenja. Najveća zagađenja površinskih voda dolazi spiranjem
zemljišta sa poljoprivrednih površina tretirane hemijskim đubrivom i pesticidima. Od njih u vode
dospevaju velike količine raznih metala kao što su olovo, arsen, selen, kadmijum, živa, azot i fluor.

2.6. Rasuti izvori zagađivanja

Rasute izvore zagađivanja voda a naročito rečnih tokova nije lako utvrditi niti izračunati njihov
ukupan doprinos opštem zagađenju. To su razne deponije smeća, hemizacija tla, lokacija za
eksplataciju peska i šljunka, havarija prilikom transportovanja štetnih i opasnih materija, a naročito
nafte i njenih derivata.
Mnoge industrijske organizacije kao i naselje, svoje deponije otpadnog materijala lociraju na
obalama reka. Na ovim smetlištima stvaraju se nova nepredviđena i neispitana jedinjenja koja daju
svoj doprios zagađenju reka priobalnih voda. Spiranjem zemljišta sa poljoprivrednih površina, zatim
infrastrukturnih objekata i gradskih površina, koje nemaju regulisanu kanalizaciju za prikupljanje
amosferskih voda, razna hemijska sredstva mogu doći do vode.

Valentina Đorđević IM08/23 6

Sistemi zaštite životne sredine Seminarski rad

Pri radu transportnih objekata zagađenje vode nastaje od dimova i pogonskih goriva i
čisćenjem i podmazivanjem uređaja. Prilikom utovara i istovara tereta dolazi do izvesnog rasipanja
i prelivanja posebno nafte i njenih derivata. Havarije, sudari, nesreće na plovnim objektima mogu
da dovedu do potpunog ili delimičnog izlivanja transportnog materijala u vodu. Od svih pomenutih
opasnosti najčešće je izlivanje nafte i njenih derivata najveća opasnost za površinske vode. Ovo je
naročito opasno kada se radi o izlivanju štetnog materijala u vode koje naselja koriste kao sirovu
vodu za piće.

Slika 5. Primeri rasutih izvora zagađenja

Valentina Đorđević IM08/23 7

Sistemi zaštite životne sredine Seminarski rad

3. Sakupljanje otpadnih voda

Kretanje otpadnih voda u sabirnom sistemu obavlja se pod dejstvom gravitacionih sila,
odnosno odgovarajućeg nagiba, mada se dešava da se u pojedinim deonicama transport obavlja i uz
pomoć pumpnih stanica. Sakupljanje i transport otpadnih voda se može podeliti na urbani i ruralni
sektor u skladu sa karakteristikama naselja i infrastrukture i zahteva prilagođene strategije kako bi
se zadovoljile specifičnosti svakog okruženja.

3.1. Ruralni sistem sakupljanja otpadnih voda

U ruralnim područjima gde nema kanalizacione mreže i centralizovana postrojenja za
prečišćavanje, često se koriste individualni septički sistemi u domaćinstvima za sakupljanje i tretman
otpadnih voda. Iako je početna investicija u ruralne sisteme niža oni mogu biti manje efikasni od
urbanih sistema, posebno ako nisu redovno održavani.
Septička jama je mehanizam za sakupljanje otpadnih voda i delimično sistem za prečišćavanje,
koji se pretežno primenjuje u ruralnim oblastima. To su rezervoari u kojima se odvija predtretman.
Postoje dve vrste septičkih jama:
- Sakupljačke septičke jame, koje treba isprazniti čim se napune jer nemaju izlaz (Slika 6).
- Septičke jame sa prelivnim izlazom gde tečni otpad upija okolno tlo (Slika 7).
Kod prelivnih septičkih jama nataloženi mulj treba s vremena na vreme prazniti. Tečni otpad i
dalje sadrži rastvorenu organsku materiju, hranljive materije i patogene. Potrebno ga je usmeriti u
peskovito zemljište, bez bliske veze sa izvorima vode.

Slika 6. Jednostavna septička jama Slika 7. Septička jama sa prelivnim izlazom

Koncept kanalisanja na ruralnom području korišćenjem prečišćene otpadne vode za zalivanje
i navodnjavanje je idealno prilagođen lokalnim prilikama i potrebama. Ovim sistemom se može
navodnjavati obradivo zemljište na kome se gaje usevi i druge biljne kulture čijom se prodajom
nadoknađuje deo troškova takvog sistema prečišćavanja.

Valentina Đorđević IM08/23 8

Sistemi zaštite životne sredine Seminarski rad

3.2. Urbani sistem sakupljanja otpadnih voda

Urbani kanalizacioni sistem karakteriše široko razgranata kanalizaciona mreža i postrojenje za
tretman otpadnih voda velikih dimenzija sa zajedničkim prečišćavanjem komunalnih i industrijskih
otpadnih voda posle predtretmana. Postoje dva glavna sistema za sakupljanje otpadnih voda:
- sistemi za istovremeno sakupljanje kišnice i kanalizacije i
- sistemi sa separatnim sakupljanjem kanalizacije i kišnice.
Kombinovana kanalizacija prenosi otpadne vode iz domaćinstava i industrije zajedno sa
kišnicom putem istih cevi do postrojenja za preradu otpadnih voda.
Kod separatnog sakupljanja kišnica se posebnim cevima vodi direktno do crpnih stanica ili do
rezervoara za skladištenje kišnice gde se kasnije meša sa otpadnim vodama. Budući da je količina
kišnice nepredvidiva, neophodno je predvideti prelivne otvore koji vode do reke, bazena ili
rezervoara vangrada, gde se čuva kišnicama. Tako se lakše kontroliše protok kišnice dok se meša sa
otpadnim vodama kad postrojenje ima kapacitete za preradu kišnice.

Slika 8. Kombinovani i separatni sistem sakupljanja otpadnih voda

Otpadne vode iz domaćinstava idu direktno u kanalizacionu mrežu, dok industrijske otpadne
vode zbog primesa kao što su teški metali, motorna ulja i radioaktivni materijali zahtevaju prethodan
tretman pre ulaska u urbani kanalizacioni sistem koji ih dovodi do centra za tretman gradskih
otpadnih voda.

Valentina Đorđević IM08/23 9

Sistemi zaštite životne sredine Seminarski rad

4. Prečišćavanje otpadnih voda

Prečišćavanje otpadnih voda je ključni proces za očuvanje čistih vodnih resursa i zaštita životne
sredine. Ovaj postupak uključuje uklanjanje štetnih materija, nečistoća i mikroorganizama iz
otpadnih voda pre nego što se te vode ispuštaju u prirodne vodne tokove ili ponovo koriste u
industriji ili poljoprivredi.
U urbanim sredinama, otpadne vode dolaze iz domaćinstava, industrije i komunalne
infrastrukture. Prečišćavanjem ovih otpadnih voda sprečavamo zagađenje reka, jezera i okeana.
Proces prečišćavanja uključuje nekoliko faza. Prvo se uklanjaju krupne čestice i nečistoće
mehaničkim filtriranjem. Zatim se primenjuju biološki procesi, gde mikroorganizmi razlažu organske
materije. Na kraju, dezinfekcija se često sprovodi kako bi se uništili preostali patogeni. Postupak
prečišćavanja otpadnih voda deli se na primarno, sekundarno i tercijalno prečišćavanje (Slika 9).
Primarni tretman se sastoji od privremenog zadržavanja otpadnih voda u prvom basenu gde
se teške čvrste materije talože na dnu, a ulje, mast i lakše supstance isplivavaju na površinu. Taloženi
materijal je primarni mulj koji se odvaja od tečnosti i dalje obrađuje. Mulj se može koristiti u
poljoprivredi kao organsko đubrivo ako je kvalitet prihvatljiv, u suprotnom se odlaže. Plutajući
materijal se odlaže kao čvrsti otpad, a preostala tečnost ide na sekundarnu obradu.

Slika 9. Postupak prečišćavanja otpadnih voda

Sekundarni tretman uklanja rastvorene i suspendovane organske materije i delimično uklanja
nutrijente, posebno azot i fosfor. Sekundarni tretman obično obavljaju autohtoni mikroorganizmi
koji su takođe prisutni u životnoj sredini. Mikroorganizmima je potreban kiseonik, koji se tehničkim
aeracijama obezbeđuje u tehničkim postrojenjima. Mikroorganizmi stvaraju biološki mulj koji se
naziva aktivni mulj. Sekundarni tretman zahteva uklanjanje mikroorganizama iz prečišćene vode pre
ispuštanja, ponovne upotrebe ili tercijarnog tretmana. Takozvani sekundarni mulj se odvaja i može
se tretirati sa primarnim muljem.
Tercijarni tretman prevazilazi primarni i sekundarni tretman kako bi se omogućilo ispuštanje
vode u veoma osetljiv ekosistem. Prečišćena voda se ponekad dezinfikuje hemijski ili fizički (npr.
mikrofiltracijom, UV tretmanom) pre ispuštanja u potok, reku, zaliv ili se može koristiti za
navodnjavanje u poljoprivredi ili u parku.

Valentina Đorđević IM08/23 10

Sistemi zaštite životne sredine Seminarski rad

5. Tretman i prečišćavanje otpadnih voda u Srbiji

Postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda je kompleksna infrastruktura koja se koristi za
uklanjanje različitih zagađivača iz otpadnih voda pre nego što se voda ispusti nazad u okolinu ili reku.
Ova postrojenja igraju ključnu ulogu u očuvanju kvaliteta voda i zaštiti životne sredine. U navedenim
postrojenjima se vrši centralizovana obrada komunalnih i industrijskih otpadnih voda, čiji su
produkti: prečišćena voda, otpadni mulj i biogas. Postupak prečišćavanja otpadnih voda zavisi od
više faktora kao što su: tip otpadne vode, koncentracija i karakteristike zagađenja, način ispuštanja
u recipijent ili ponovne upotrebe, načina odlaganja mulja, ekonomičnost i kompatibilnost
pojedinačnih postupaka prečišćavanja.
U Srbiji je samo 55% stanovništva priključeno na kanalizacione sisteme. Postrojenja za preradu
otpadnih voda uglavnom su izgrađena pre više od 30 godina i najčešće primenjuju zastarele
tehnologije. Prema izgrađenosti kanalizacione infrastrukture, Srbija spada u grupu srednje razvijenih
zemalja, dok je u pogledu tretmana otpadnih voda na samom začelju (Slika 10). Na osnovu studije
koja je rađena 2020 god. (Udruženje za tehnologiju vode i sanitarno inženjerstvo), a odnosi se na
prečišćavanje komunalnih otpadnih voda u Srbiji samo 94 lokalne samouprave (JLS) imaju
kanalizacioni sistem. Od tog broja, 44 imaju samo separacioni sistem, oko 39 mešoviti, a ostali imaju
oba sistema. Takođe, ukupno 47 gradova i opština imaju postrojenje za prečišćavanje otpadnih
voda, od kojih je 26 u funkciji (uz dva u rekonstrukciji i pet u probnom radu). Ove podatke treba
uzeti sa rezervom, jer je samo polovina lokalnih samouprava dala podatke o svojim kanalizacionim
sistemima. Nizak stepen prečišćavanja otpadnih voda u Srbiji je posledica malog broja postrojenja
koja su u funkciji, kao i problem održavanja, unapređenje rada i kvaliteta.

Slika 10. Dijagram tretmana otpadnih voda u Evropi

Valentina Đorđević IM08/23 11

Sistemi zaštite životne sredine Seminarski rad

Što se tiče postojećih tehnologija u postrojenjima za preradu otpadnih voda (PPOV), dominira
proces aktivnog mulja (sekundarni stepen), a u novijim postrojenjima anaeroban, anoksičan i
aeroban tretman, čime se postiže i biološko uklanjanje jedinjenja azota i fosfora (tercijarni stepen).
Takođe je u većini postrojenja, iz različitih razloga, znatno predimenzionisan kapacitet, ukupno
gledano kapacitet koji se koristi u Srbiji je upola manji od izgrađenog, što je stalan operativni
tehnološki i finansijski problem.

5.1. Postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda u Vranju

Postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda (PPOV) u Vranju je dizajnirano za 70000
ekvivalentnih stanovnika. Lokacija je prikazana na slici 11. Planirano hidrauličko opterećenje
postrojenja je pri suvom vremenu 19621 m3 po danu, dok je trenutno hidrauličko opterećenje sa
ukupnim dotokom pri suvom vremenu oko 4500 m3 po danu.

Slika 11. Lokacija Postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Vranju

Dovod sirove otpadne vode u postrojenje vrši se preko tri glavna kanalizaciona kolektora:
1. Kolektor iz Solunske ulice
2. Kolektor iz Maričke ulice
3. Kolektor iz Vranjske Banje
Iz ova tri kolektora otpadna voda se dovodi u prihvatnu komoru na ulazu u postrojenje.
Tehnološki proces obrade sirove otpadne vode podeljen je u nekoliko osnovnih linija pri čemu sirova
otpadna voda prolazi kroz određene faze tretmana:
- Linija vode
- Linija mulja
- Linija biogasa
- Linija otpadnog vazduha

Valentina Đorđević IM08/23 12

Sistemi zaštite životne sredine Seminarski rad

Slika 12. Šema Postrojenja za preradu otpadnih voda u Vranju

5.1.1. Linija vode

Mehanički tretman
Linija vode uključuje faze mehaničkog i biološko-hemijskog tretmana. Sirova otpadna voda
dovedena do postrojenja, najpre ulazi u Postrojenje kroz Prihvatnu komoru. U prihvatnoj komori
postoje i dva priključka za pražnjenje cisterni sa septičkim sadržajem iz septičkih jama onih delova
naselja koji nisu povezani na kanalizacioni sistem. U prihvatnoj komori se vrši emisija gasova sa
neprijatnim mirisima pa je predviđen i tretman otpadnog vazduha na biofilteru a onda otpadna voda
ulazi u jedinicu za mehanički tretman otpadne sirove vode.
Mehanički tretman podrazumeva prolaz otpadne vode kroz grube i fine rešetke. U ovoj fazi se
vrši uklanjanje i sortiranje krupnog i sitnog otpada iz sirove otpadne vode (Slika 13). Uklanjanje
otpada se mora sprovoditi radi zaštite opreme od mehaničkog oštećenja ili začepljenja. Otpad
uglavnom potiče iz domaćinstava, a manjim delom iz drugih izvora (industrija, poljoprivreda i dr.).
Transport otpadne vode kroz rešetke i filtere se obavlja pužnim transporterima kojima se
otpadna voda podiže na najvišu potrebnu tačku postrojenja čime je obezbeđen potreban hidraulički
potencijal bez potrebe za dodatnim pumpama u daljem procesu tretmana otpadne vode. Ispod
pužnih transportera nalazi se Aerisani peskolov sa mastolovom. Njegova uloga u procesu
prečišćavanja je uklanjanje peska, pene i plutajućih materija iz otpadne vode. Istaloženi pesak se
pomoću dve potopne pumpe dalje usmerava u kanal za sakupljanje peska a odatle u uređaj za pranje
i klasiranje peska. Za odvajanje pene, masti, ulja i ostalih nečistoća predviđene su dve pumpe koje
prebacuju ovaj sadržaj do sabirnog rezervoara smeše muljeva. Prečišćena otpadna voda iz primarnih
taložnika otiče preko preliva prema objektu za biološki tretman.

Valentina Đorđević IM08/23 13

Sistemi zaštite životne sredine Seminarski rad

Slika 13. Mehanička obrada sirove otpadne vode sa peskolovom

U objektu sa rešetkama i ulaznom pumpnom stanicom smeštena je i oprema za transport,
presovanje, pranje i odlaganje otpadnog materijala, kao i upravljačko-kontrolni centar putem koga
se upravlja kompletnom opremom u mehaničkom predtretmanu. Sav prikupljeni otpad se odvozi na
deponiju Meteris (Slika 14).

Slika 14. Dnevna količina fizičkog otpada koji putem kanalizacije pristiže u postrojenje
Biološko-hemijski tretman
Nakon mehaničkog tretmana otpadna voda se podvrgava procesu biološke obrade. Biološki
tretman ima za cilj otklanjanje zaostalih organskih materija i u većini slučajeva podrazumeva
uklanjanje rastvorenih biorazgradivih i koloidnih organskih materija koristeći aerobne biološke
procese. Aerobni biološki tretman se vrši u prisustvu kiseonika od strane aerobnih mikroorganizama
(uglavnom bakterija) koje metabolišu organske materije u otpadnoj vodi a kao proizvod se najviše
dobijaju CO2, NH3 i H2O.

Valentina Đorđević IM08/23 14

Sistemi zaštite životne sredine Seminarski rad

Biološko-hemijski tretman se odvija tako što se otpadna voda odvodi do biološkog bazena gde
ulazi u komoru podeljenu na tri dela: uvodni, srednji i izlazni deo. Glavna uloga ove raspodelne
komore je da omogući što bolje mešanje svih ulaznih tokova vode hemikalije i mulja, kao i
ravnomernu hidrauličku raspodelu vode prema biološkim bazenima. Proces biološkog tretmana
otpadne vode je zasnovan na tehnologiji aktivnog mulja i sastoji se iz sledećih celina (Slika 15):
- Anaerobna zona za biološko uklanjanje fosfora dizajnirana je da podrži bakterije koje mogu
uklanjati fosfor iz otpadnih voda u odsustvu kiseonika (anaerobno okruženje).
- Kombinovana zona za uklanjanje ugljenika i azota u procesu nitrifikacije i denitrifikacije.
Ova zona kombinuje procese nitrifikacije (konverzija amonijaka u nitrate) i denitrifikacije (smanjenje
nitrata do azota) kako bi se postiglo uklanjanje azota.
- Aeraciona zona za oksidaciju amonijačnog azota. U ovoj zoni, kiseonik je prisutan kako bi
podržao oksidaciju amonijačnog azota u nitrate. To je ključni korak u procesu nitrifikacije.
U svakoj zoni su instalirani uređaji za merenje koncentracije kiseonika i temperature. Takođe
je ugrađen i sistem za doziranje feri hlorida koji je neophodan radi uklanjanja fosfora iz otpadnih
voda i vodonik sulfida iz biogasa.

Slika 15. Šema procesa u biološkom reaktoru

Nakon biološkog tretmana otpadna voda odlazi u finalne taložnike gde se taloži aktivni mulj.
Smeša aktivnog mulja (sa bakterijama) i nerazgradivih bioloških materija, nastala taloženjem u
sekundarnom taložniku se većim delom, uz pomoć pumpi, vraća u biološki bazen u cilju održavanja
mikrobiološke kulture u njima. Jedan deo tog aktivnog mulja se pumpama transportuje u jedinicu za
mehaničko ugušćivanje, a odatle šalje na liniju za tretman mulja.

Valentina Đorđević IM08/23 15

Sistemi zaštite životne sredine Seminarski rad

Iz finalnih taložnika se izbistrena voda gravitaciono odvodi do sabirne komore. Predviđeno je

da se manji deo izbistrene vode, vraća nazad na postrojenje u jedinicu za obezbeđenje servisne vode
sa ciljem ponovnog iskorišćenja, u smislu obezbeđenja čiste vode za ispiranje i održavanje određenih
jedinica kao i za protivpožarne potrebe na Postrojenju. Pre nego što se prečišćena voda iz finalnih
taložnika dovede do rezervoara servisne vode potrebno je da se dodatno prečisti. Dodatno
prečišćavanje podrazumeva proces filtracije vode na automatskom samoispirajućem filteru i
dezinfekciju vode na uređaju sa UV lampama. Tako prečišćena voda se distribuira u hidrantske i
protivpožarne vode. Ostatak prečišćene vode se slobodnim padom ispušta u reku Južnu Moravu.

5.1.2. Linija mulja

Linija mulja prikuplja sve muljeve izdvojene sa već pomenutim objektima na Liniji vode.
Primarni mulj iz primarnih taložnika i višak mulja iz finalnih taložnika odvode se na liniju mulja za
tretman mulja kako bi se doveli do kvaliteta koji omogućava njihovu dalju upotrebu ili bezbedno
odlaganje. Bez obzira na dalji vid upotrebe, mulj je potrebno stabilizovati i smanjiti mu procenat
vlage. Primarni mulj izdvojen u primarnom taložniku se pumpama transportuje u ugušćivač mulja
čime se smanjenje zapremina mulja uz pomoć gravitacione sile. Zatim se tako ugušćen mulj
transportuje u sabirni rezervoar smeše ugušćenih muljeva. Homogenizovani sadržaj iz sabirnog
rezervoara se dalje transportuje u anaerobne digestore (Slika 16). U procesu anaerobe digestije se
odvija razgradnja, odnosno stabilizacija mulja u odsustvu vazduha. Proces anaerobne digestije se
odvija u temperaturnom opsegu od 20o do 40o pri čemu mikroorganizmi, posebno bakterije, najbolje
funkcionišu i pokazuju najveću aktivnost.

Slika 16. Anaerobni digestor sa rezervoarom za biogas

Ukupno vreme zadržavanja mulja u digestoru je 20 dana. Osim prevrelog mulja u procesu
digestije se proizvodi i biogas. Da bi anaerobni digestori ispravno funkcionisali neophodno je da se
omogući kontinualno održavanje radne temperature i što efikasnije mešanje sadržaja u digestoru.
Dobijeni mulj iz digestora se gravitaciono dodatno ugušćuje u ugušćivaču, pa se pumpama
transportuje do jedinice za mehaničko obezvodnjavanje na centrifugi. Na izlazu iz centrifuge dobija
se dehidratisani mulj sa sadržajem suve materije od 28%. U sklopu postrojenja je predviđen poseban
prostor za odlaganje dehidratisanog mulja sa raspoloživom zapreminom od 1600m3.

Valentina Đorđević IM08/23 16

Sistemi zaštite životne sredine Seminarski rad

5.1.3. Linija biogasa

Nusprodukt truljenja organske mase u digestorima je i biogas koji se svakodnevno izdvaja na
vrhu digestora u kupoli. Biogas ima određenu energetsku vrednost i kao takav se na postrojenju
koristi za proizvodnju električne i toplotne energije. Biogas se cevnom instalacijom sa vrha digestora
u zavisnosti od potrebe sprovodi do rezervoara za skladištenja biogasa odakle se prema posebnim
potrebama odvodi do određenih tačaka. Biogas može biti spaljen preko baklje ili iskorišćen za
proizvodnju toplotne energije na kotlu ili za proizvodnju električne energije na gasnom generatoru.
Pre bilo kakve upotrebe biogasa kao i pre skladištenja u rezervoaru, biogas mora biti prečišćen
na filterima za prečišćavanje. Biogas se prečišćava od vlage i mehaničkih nečistoća u posudi za
sakupljanje kondezata uz pomoć grubog šljunčanog i finog keramičkog filtera. Rezervoar za
skladištenje biogasa je zapremine 810m3.

Slika 17. Šema procesa proizvodnje biogasa: 1. Ulaz biomase, 2. Tank za sakupljanje, 3. Čišćenje na
70°C, 4. Anaerobni digestor, 5. Sagorevanje viška biogasa, 6. Kubni metar biogasa jednak 0,6 litara
lož-ulja, 7. Rezervoar za biogas, 8. Gasni motor električne efikasnosti 40%, 9. Izmenjivač toplote
prema potrošačima (iskorišćenje toplotne energije 50%), 10. Izduvni gas CO2 11. Priključak za
el.energiju, 12. Otpadni mulj kao đubrivo.

5.1.4. Linija tretmana otpadnog vazduha

U toku prečišćavanja otpadnih voda na Postrojenju se vrši emisija neprijatnih mirisa iz
otpadnih voda. Najintenzivnija emisija neprijatnih mirisa se izdvaja u objektima predtretmana i
tretmana mulja. Do emisije neprijatnih mirisa dolazi usled razgradnje organskih materija u odsustvu
vazduha. Najčešće dolazi do izdvajanja vodonik sulfida, merkaptana, amina i dr. koji ukoliko se ne
tretiraju na određen način mogu izazvati razne zdravstvene tegobe. U cilju sprečavanja negativnog
efekta na osoblje i opremu instaliranu na Postrojenju izgrađena su dva nezavisna sistema za tretman
otpadnog vazduha. Jedan na liniji vode za tretman vazduha iz objekta predtertmana, drugi za
tretman vazduha iz objekta tretmana mulja. Izgrađeni su biofilteri na kojima se vrši eliminacija
gasova biološkim postupkom.

Valentina Đorđević IM08/23 17

Sistemi zaštite životne sredine Seminarski rad

6. Ponovna upotreba prečišćene otpadne vode

Prečišćavanje otpadnih voda može značajno smanjiti potrebu za svežom vodom. Prečišćene
otpadne vode mogu se bezbedno reciklirati u druge vodne resurse. Ponovna upotreba otpadnih
voda može se koristiti i primeniti u sledećim oblastima:
- za navodnjavanje poljoprivrednih polja i uređenih gradskih površina
- u objektima namenjinim za sport i rekreaciju
- u prerađivačkoj i građevinskoj industrija.
- za gašenje požara i pranje ulica.
Urin, fekalni kompost i mulj iz kanalizacije pogodni su za organsko đubrivo i sredstvo za zaštitu
zemljišta. Pre svake ponovne upotrebe moraju se uzeti u obzir potencijalni patogeni kako bi se
izbeglo širenje bolesti. Nivo prečišćavanja i stepen bezbednosnih mera zavise od svrhe ponovne
upotrebe. Na primer, u slučaju primene proizvoda u šumskom području gde nema osetljivog
okruženja i nema vodozaštitnog područja, mera bezbednosti može biti mnogo niža od primene na
poljoprivrednim poljima.

Slika 18. Šema organizacije PPOV kao dela urbanog metaboličkog sistema koja može da se primeni
za većinu Postrojenja za preradu otpadnih voda u Srbiji, uz niže troškove izgradnje.

Valentina Đorđević IM08/23 18

Sistemi zaštite životne sredine Seminarski rad

7. Mere zaštite vode

Mere zaštite vode podrazumevaju smanjenje količine štetnih materija i eliminacija uzroka
zagađivanja. To se postiže postavljanjem odgovarajućih filtera i posebnih sistema taložnika na
mestima gde se izlivaju otpadne vode, formiranje centra za tretman otpadnih voda za sve veće
industrijske zagađivače i obavezno hlađenje toplih voda pre izlivanja u reku (Slika 19).
Veoma značajan vid sprečavanja zagađivanja vodenih tokova je i specijalna zaštita izvorišta,
planiranje i postavljanje đubrišta i deponija dalje od vodotokova, smanjenje upotrebe đubriva i
pesticide u poljoprivredi, kao i masovno pošumljavanje i čuvanje zemljišta od erozije.

Slika 19. Uređaji za prečišćavanje otpadnih voda u prehrambenoj industriji

Jedan od načina zaštite vode jeste izgradnja centralnog vodosnabdevanja za sva naselja veća
od 5.000 stanovnika i povećanje naknade za ispuštanje zagađenih voda tako da bude veća od
troškova njihovog prečišćavanja.

Valentina Đorđević IM08/23 19

Sistemi zaštite životne sredine Seminarski rad

ZAKLJUČAK
Voda kao resurs jeste obnovljiva, ali se mora sprečiti dalje nekontrolisano zagađivanje, da bi
se sačuvale postojeće rezerve pitke vode i stvorili uslovi za obnavljanje i popunjavanje istih.
Tako na sve ovo moramo odgovoriti rigoroznijim sprovođenjem zakona o zaštiti životne
sredine, međutim nije lako kontrolisati sve zagađivače pogotovo rasute (divlje deponije koje čovek
sam stvara svojim nemarom) pa tako se sve više mora raditi na edukaciji ljudi i podizanje svesti kod
čoveka za očuvanjem životne sredine. Broj stanovnika na našoj planeti ubrzano se povećava kao i
potreba za vodom, a njena količina se ne menja. Do 2025. godine dve trećine čovečanstva osetiće
ozbiljan nedostatak vode. Jedan od najefikasnijih načina za smanjenje opterećenja otpadnih voda
jeste smanjenje generisanja otpada u izvoru. To uključuje bolje upravljanje resursima, efikasnije
procese proizvodnje i smanjenje količine toksičnih materijala.
Kroz edukaciju i tehnološke inovacije moći ćemo da smanjimo zagađenje vode i obezbedimo
održiv pristup čistoj vodi za sve. Svako pojedinačno može doprineti očuvanju voda tako što će
smanjiti svoj ekološki otisak i promovisati odgovorno korišćenje resursa.
Prečišćavanje otpadnih voda je ključna komponenta održivog upravljanja vodnim resursima i
zaštite životne sredine. Njegova efikasnost igra ključnu ulogu u očuvanju čistih voda za sadašnje i
buduće generacije. Zagađenje vode je globalni izazov, ali uz zajednički trud možemo raditi na
rešenjima kako bismo sačuvali ovaj neprocenjivi prirodni resurs za buduće generacije. Rešavanju
ovog problema se mora prići što pre, jer je podzemna voda koja je osnovni izvor vodo snabdevanja
naselja, zagađenja do alarmantnih granica. Prvi vodonosni slojevi su već nepotrebljivi, a štetne
materije prodiru prema drugom sloju koji se trenutno smatra uslovno pogodnim za zahvatanje vode
za piće.
Sve je veća opasnost od posledica koje su čini se neizbežne.
Stručnjaci celog sveta jedinstveni su u poruci da postoji nešto što možemo učiniti kao
pojedinci. A to je da vodu štitimo i štedimo, svakodnevno u svakoj prilici u kojoj se nadjemo. To treba
da bude sastavni deo vaspitanja dece, jer će oni biti ti koji će osetiti posledice zapostavljanja tog
velikog, globalnog problema.

Valentina Đorđević IM08/23 20

Sistemi zaštite životne sredine Seminarski rad

LITERATURA

- prof.dr. Mara Đukanović - Ekološki izazov Elit 1991

- prof dr. Slobodan Nešković – Ekološki menadžment

- Margit Samvel, dr Claudia Wendland, WECF – Plan za bezbednost vodosnabdevanja i sanitacije

u ruralnoj sredini, 2016

www.Wikipedia.org/Kategorija:Ekologija_voda

https://utvsi.com/mapiranje-postrojenja-za-preciscavanje-otpadnih-voda-u-srbiji/
https://www.udruzenje3e.org/post/objavljen-vodi%C4%8D-za-
pre%C4%8Di%C5%A1%C4%87avanje-otpadne-vode-u-srbiji
https://nationalgeographic.rs/zivotna-sredina/a39469/Tretman-otpadnih-voda-u-Srbiji.html
http://gf94.gaf.ni.ac.rs/pluginfile.php/1393/mod_resource/content/1/Tretman%20otpadnih%2
0voda%20i%20ponovno%20kori%C5%A1%C4%87enje%20tretirane%20otpadne%20vode.pdf
https://cistasrbija.rs/tag/postrojenja/

Valentina Đorđević IM08/23 21