UNIVERZITET UNION „NIKOLA TESLA“ U BEOGRADU

FAKULTET ZA POSLOVNE STUDIJE I PRAVO

SEMINARSKI RAD
-Krivična dela u Krivičnom zakoniku R. Srbije protiv dece-

Profesor: Student:

Doc. Dr. Zvezdan Radojković Momiroski Ilija

Broj indeksa: I0114-22

 Sadržaj:
Sadržaj:..................................................................................................................................................2

I. Uvod...............................................................................................................................................3

II. Definisanje ključnih pojmova.....................................................................................................4

III. Zakonodavni okvir......................................................................................................................5

III.1. Pregled relevantnih zakonskih odredbi u Krivičnom zakoniku Republike Srbije koje se
odnose na krivična dela protiv dece...................................................................................................5
III.2. Razmatranje Međunarodnih Konvencija i Standarda o Pravima Dece koje je Srbija
Ratifikovala........................................................................................................................................7
IV. Krivična dela protiv Dece u Krivičnom Zakoniku RS...............................................................9

IV.1. Detaljan prikaz krivičnih dela koja se odnose na decu.............................................................9

IV.2. Analiza krivičnih dela koja se odnose na decu.......................................................................10
IV.3. Prikaz kazni za krivična dela protiv dece...............................................................................11
V. Prevencija i Zaštita Dece..........................................................................................................12

V.1. Razmatranje preventivnih mera koje su preduzete kako bi se smanjila pojava ovakvih
krivičnih dela...................................................................................................................................12
V.2. Prikaz institucija i programa zaštite dece................................................................................13
VI. Zaključak..................................................................................................................................15

VII. Upotrebljena literatura:.............................................................................................................16

2
 I. Uvod

U današnjem sve složenijem društvu, pitanje zaštite dece od krivičnih dela postaje imperativ koji
zahteva pažnju, angažovanje i posvećenost kako pojedinaca, tako i celokupne zajednice. Deca, kao
najranjiviji članovi društva, zaslužuju posebnu pažnju i brigu radi njihovog zdravog fizičkog,
emocionalnog i socijalnog razvoja. Republika Srbija, svesna ovog izazova, posvećuje značajne
napore kako bi osigurala adekvatnu pravnu zaštitu najmlađih članova društva.

Pravna regulativa koja se odnosi na krivična dela protiv dece u Krivičnom zakoniku Republike
Srbije predstavlja osnovu za postizanje ove zaštite. Ovaj uvod ima za cilj istaknuti ključne aspekte
značaja ove teme, kao i naglasiti potrebu za sveobuhvatnim pristupom u rešavanju problema koji
proizilaze iz krivičnih dela koja pogađaju decu.

Prvenstveno, deca su ne samo budućnost društva, već i sadašnjost koja zaslužuje mir, sigurnost i
stabilnost. Izloženost decu krivičnim delima može imati ozbiljne i dugoročne posledice na njihov
emocionalni i psihički razvoj. Ova posvećenost zaštiti dece nije samo moralna obaveza, već i ključni
element u izgradnji društva koje poštuje ljudska prava i vrednosti.

Značaj zaštite dece od krivičnih dela odražava se i u pravnom okviru Republike Srbije, koji
propisuje sankcije za one koji ugrožavaju sigurnost i dobrobit najmlađih članova društva.
Identifikacija, gonjenje i kažnjavanje počinilaca krivičnih dela protiv dece predstavljaju neophodan
korak u ostvarivanju pravde, ali isto tako i snažnu poruku društvu o neprihvatljivosti takvih
postupaka.

Dalje, značaj zaštite dece od krivičnih dela ogleda se u preventivnim merama koje se preduzimaju
kako bi se smanjila pojava ovih dela. Edukacija, podizanje svesti i aktivno uključivanje zajednice
ključni su elementi u prevenciji krivičnih dela usmerenih protiv dece. Ovaj sveobuhvatan pristup
mora uključivati saradnju između vlasti, obrazovnih institucija, roditelja i ostalih relevantnih aktera
kako bi se stvorila okolina koja štiti decu od potencijalnih pretnji.

U zaključku, zaštita dece od krivičnih dela ne predstavlja samo pravnu obavezu, već i moralnu
odgovornost društva prema najranjivijem segmentu populacije. Kroz analizu zakonodavnog okvira,
statističkih podataka, prevencije i zaštite, ovaj rad ima za cilj istražiti sveobuhvatan pristup rešavanju
problema krivičnih dela protiv dece u Republici Srbiji.

3
 II. Definisanje ključnih pojmova

1. Krivična dela protiv dece: Ovaj pojam odnosi se na zakonski definisane radnje koje direktno
ugrožavaju bezbednost, fizički integritet, ili druga prava i dobrobit dece. U kontekstu Republike
Srbije, to obuhvata kršenje odredbi Krivičnog zakonika kojima se štiti deca od različitih oblika
nasilja, zlostavljanja, eksploatacije ili drugih oblika nepravednog postupanja.

2. Zakonodavni okvir: Ovaj pojam označava skup zakona, propisa i pravnih normi koji regulišu
pitanja krivičnih dela protiv dece. U kontekstu Srbije, to uključuje relevantne članove Krivičnog
zakonika, ali može obuhvatiti i druge zakone ili međunarodne konvencije koje država ima obavezu
da poštuje.

3. Međunarodne konvencije o pravima deteta: Ovo se odnosi na međunarodne sporazume ili

dokumente koji garantuju prava dece i postavljaju standarde koje bi države trebalo da ispunjavaju u
zaštiti dece. Primer za Srbiju je Konvencija o pravima deteta koju je usvojila Ujedinjene nacije.

4. Statistika krivičnih dela protiv dece: Ovaj pojam obuhvata prikupljanje, analizu i interpretaciju
brojeva i podataka vezanih za prijavljena ili zabeležena krivična dela protiv dece. Statistika pruža
uvid u obim problema, trendove i može pomoći u oblikovanju politika prevencije i reagovanja.

5. Prevencija: Ovaj pojam odnosi se na sve aktivnosti i mere koje su usmerene na sprečavanje ili
smanjenje pojave krivičnih dela protiv dece. To uključuje obrazovne programe, podizanje svesti, rad
sa zajednicom i druge inicijative koje imaju za cilj stvaranje okoline koja je manje sklona riziku za
decu.

6. Zaštita dece: Ovaj pojam obuhvata sve mere i aktivnosti usmerene na obezbeđivanje sigurnosti,
dobrobiti i prava dece. To uključuje pravne mehanizme, socijalne usluge, obrazovne programe i
druge intervencije koje imaju za cilj zaštitu dece od potencijalnih opasnosti ili štetnih uticaja.

Ovi ključni pojmovi čine osnovu za razumevanje i analizu teme krivičnih dela protiv dece u
kontekstu zakonodavstva, prava deteta, prevencije i zaštite u Republici Srbiji.

4
 III. Zakonodavni okvir

III.1. Pregled relevantnih zakonskih odredbi u Krivičnom zakoniku

Republike Srbije koje se odnose na krivična dela protiv dece

U ovoj podsekciji, detaljno ćemo razmotriti definicije krivičnih dela koja direktno pogađaju decu.
Specifične zakonske formulacije biće analizirane kako bismo dobili jasniji uvid u prirodu prestupa i
obuhvat.

Primer 1:

Član 193 stav Krivičnog zakonika definiše Zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica protiv dece
i maloletnih lica kao roditelj, usvojilac, staralac ili drugo lice koje grubim zanemarivanjem svoje
dužnosti zbrinjavanja i vaspitavanja zapusti maloletno lice o kojem je dužno da se stara. I stav 2.
Roditelj, usvojilac, staralac ili drugo lice koje zlostavlja maloletno lice ili ga prinuđava na preteran
rad ili rad koji ne odgovara uzrastu maloletnog lica ili na prosjačenje ili ga iz koristoljublja navodi
na vršenje drugih radnji koje su štetne za njegov razvoj.

Primer 2:

Član 194 Krivičnog zakonika definiše nasilje u porodici ko primenom nasilja, pretnjom da će
napasti na život ili telo, drskim ili bezobzirnim ponašanjem ugrožava spokojstvo, telesni integritet ili
duševno stanje člana svoje porodice.

1. Elementi krivičnih dela

U ovoj podsekciji, usmerićemo se na identifikaciju ključnih elemenata svakog krivičnog dela protiv
dece. Analiziraćemo radnje koje čine krivično delo i uslove koji moraju biti ispunjeni.

Primer:

Za nasilje u porodici protiv dece, zakon zahteva da se primeni nasilje, preti da će se napasti život ili
telo, drskim ili bezobzirnim ponašanjem ugrozi spokojstvo, telesni integritet ili duševno stanje kako
bi se smatralo da je prestup počinjen.

5
2. Kazne i sankcije

Ovde ćemo razmotriti propisane kazne za počinioce krivičnih dela protiv dece. Analiziraćemo vrste
kazni i njihovu proporcionalnost u odnosu na ozbiljnost prestupa.

Primer:

Član 193 Krivičnog zakonika utvrđuje da su kazne za zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica
uključuju kaznu zatvorom od tri meseca do pet godina u zavisnosti od okolnosti slučaja.

3. Otežavajuće i olakšavajuće okolnosti

U ovoj podsekciji, bavićemo se okolnostima koje mogu uticati na izricanje kazne, razmatrajući
faktore koji čine delo ozbiljnijim ili manje ozbiljnim.

Primer:

Zakon predviđa da će se kazna za oduzimanje maloletnog lica (čl. 191 KZ) povećati ukoliko su
prisutne otežavajuće okolnosti (KD učinjeno iz koristoljublja ili drugih niskih pobuda ili je usled
dela teže ugroženo zdravlje, vaspitanje ili školovanje maloletnog lica ili je delo učinjeno od strane
organizovane kriminalne grupe), dok se može smanjiti ako su prisutne olakšavajuće okolnosti
(učinioc dobrovoljno preda maloletno lice, licu ili ustanovi kojoj je ono povereno ili omogući
izvršenje odluke o poveravanju maloletnog lica)

4. Zaštita žrtava

Zakon jasno definiše korake koji se preduzimaju radi obezbeđivanja privatnosti i dobrobiti dece
tokom svedočenja i drugih postupaka krivičnog gonjenja.
Ovako proširen pregled relevantnih zakonskih odredbi pruža dublje razumevanje pojedinih aspekata
Krivičnog zakonika Republike Srbije koji se odnose na krivična dela protiv dece. U ovakvoj
strukturi, svaka podsekcija bavi se određenim aspektom zakona, olakšavajući čitaocu praćenje
analize i interpretacije.

6
 III.2. Razmatranje Međunarodnih Konvencija i Standarda o Pravima
Dece koje je Srbija Ratifikovala

U ovoj sekciji fokusiraćemo se na međunarodne konvencije i standarde o pravima dece koje je Srbija
ratifikovala. Poseban naglasak stavljen je na ključne dokumente, pružajući pregled obaveza i
principa koje država preuzima kako bi osigurala dobrobit svoje dece.

1. Konvencija o Pravima Deteta (CRC)

Srbija je ratifikovala Konvenciju o Pravima Deteta 1990. godine, postavljajući temelje zaštite prava
dece. Ova konvencija definiše prava deteta, uključujući pravo na život, obrazovanje, i izražavanje
mišljenja.

Ključne Tačke:

- Pravo na Zdravstvenu Zaštitu:

Detaljno propisuje pravo svakog deteta na najviši dostupni standard zdravstvene zaštite.

- Zaštita od Zlostavljanja i Zanemarivanja:

Postavlja smernice za sprečavanje zlostavljanja i zanemarivanja dece.

2. Konvencija UN o Borbi Protiv Trgovine Ljudima (TIP)

Srbija je takođe ratifikovala Konvenciju UN o Borbi Protiv Trgovine Ljudima. Ova konvencija
posebno naglašava zaštitu dece od trgovine ljudima i eksploatacije.

Ključne Tačke:

- Prevencija Trgovine Ljudima:

Postavlja smernice za sprečavanje i suzbijanje trgovine ljudima, s posebnim naglaskom na zaštitu

dece.

7
3. Standardi UN za Alternativno Porodično Staranje

Srbija primenjuje standarde UN za alternativno porodično staranje, posvećujući se pravilnom

usvajanju i brizi o deci bez roditeljskog staranja.

Ključne Tačke:

- Pravo na Porodični Život:

Prepoznaje pravo svakog deteta na porodični život i posvećuje se osiguranju odgovarajućih uslova
za usvojenje.

- Zaštita od Diskriminacije:

Naglašava zabranu bilo kakve diskriminacije u procesu usvojenja i pružanja porodične nege.

Ratifikacija međunarodnih konvencija i standarda o pravima dece predstavlja važan korak u zaštiti i
unapređenju dobrobiti dece u Srbiji. Ova sekcija pruža pregled ključnih međunarodnih dokumenata
koje je Srbija prihvatila, naglašavajući njihovu vitalnu ulogu u obezbeđivanju pravednog i sigurnog
okruženja za rast i razvoj dece.

8
 IV. Krivična dela protiv Dece u Krivičnom Zakoniku RS

IV.1. Detaljan prikaz krivičnih dela koja se odnose na decu.

Krivična dela koja direktno utiču na decu obuhvataju širok spektar prestupa, od nasilja i zlostavljanja
do seksualne eksploatacije i trgovine ljudima. Kroz analizu relevantnih članova Krivičnog zakonika
Republike Srbije, ova sekcija će pružiti uvid u zakonske okvire koji štite decu od ovih ozbiljnih
pretnji. Kroz analizu svakog krivičnog dela, videćemo ne samo pravne aspekte već i stvoriti
platformu za podizanje svesti o neophodnosti celokupnog društva u očuvanju prava i sigurnosti dece.

1. Nasilje nad Decom (Članovi Krivičnog Zakonika RS: 137, 138)

Zlostavljanje i Zanemarivanje: Članovi Krivičnog zakonika propisuju krivična dela u vezi sa

zlostavljanjem i zanemarivanjem dece, pružajući zaštitu najranjivijim članovima društva.

Fizičko Nasilje: Postupci koji uzrokuju fizičku povredu, bol ili patnju deteta smatraju se krivičnim
delima, a odgovorni su za krivično gonjenje.

2. Seksualno Zlostavljanje Dece (Članovi Krivičnog Zakonika RS: 180, 181, 182, 185)

Silovanje i Seksualno Uznemiravanje Dece: Krivični zakonik propisuje stroge kazne za svaki oblik
seksualnog zlostavljanja ili nasilja nad decom.

Proizvodnja i Distribucija Pornografije sa Decom: Uključuje kazne za one koji učestvuju u stvaranju,
distribuciji ili posedovanju dečje pornografije.

3. Trgovina Decom (Članovi Krivičnog Zakonika RS: 388, 389, 390)

Trgovina Ljudima sa Posebnim Naglaskom na Decom: Krivični zakonik sadrži članove koji se
odnose na trgovinu decom, uključujući njihovo prisilno radno angažovanje i seksualnu eksploataciju.

4. Napadi na Život i Zdravlje Dece (Članovi Krivičnog Zakonika RS: 113 - 119)

Ubistvo ili Pokušaj Ubistva Dece: Krivični zakonik štiti živote dece, a dela koja ugrožavaju njihovu
bezbednost smatraju se ozbiljnim krivičnim delima i kao takva za njih su propisane ozbiljnije kazne.

5. Kidnapovanje Dece (Članovi Krivičnog Zakonika RS: 132, 134)

Protivpravno lišenje slobode ili Otmica Dece: Dela koja uključuju protivpravno
oduzimanje/ograničavanje slobode kretanja, otmicu dece odnosno maloletnih lica izazivaju ozbiljne
pravne posledice, a zakon štiti decu od takvih pretnji.

9
 IV.2. Analiza krivičnih dela koja se odnose na decu

1. Krivična osnova: Identifikacija konkretnog člana krivičnog zakonika

Prvo, ključno je identifikovati odgovarajuće članove Krivičnog zakonika Republike Srbije koji
definišu krivična dela protiv dece. Pravna osnova za gonjenje počinilaca ovih dela ključna je u
osiguravanju pravde i zaštite prava najmlađih članova društva.

2. Subjekt krivičnog dela: Ko su potencijalni počinioci?

Analizirajući subjekte krivičnih dela, istražićemo da li su to roditelji, staratelji, stranci ili drugi
pojedinci. Identifikacija potencijalnih počinilaca od suštinskog je značaja kako bismo razumeli
dinamiku i kontekst krivičnih dela protiv dece.

3. Objekat krivičnog dela: Na koga se krivično delo odnosi?

Razmotrićemo na koga se krivična dela odnose. Da li su to deca mlađa od određenog uzrasta, deca
bez roditeljskog staranja ili druga identifikovana grupa? Identifikacija objekta krivičnog dela ključna
je za pravilno usmeravanje zakonskih mera i zaštite.

4. Radnje koje čine krivično delo: Koje tačne radnje predstavljaju krivično delo?

Detaljno ćemo analizirati tačne radnje koje predstavljaju krivično delo. Da li se radi o fizičkom
zlostavljanju, seksualnom uznemiravanju, trgovini decom ili nečem drugom? Razumevanje
konkretnih radnji ključno je za pravilnu primenu zakona.

5. Elementi krivice: Postoji li namera, nemar ili drugi elementi?

Proučićemo da li postoji namera, nemar ili drugi elementi krivice koji se moraju dokazati da bi se
neko smatrao krivim za krivično delo protiv dece. Identifikacija elemenata krivice ključna je za
pravično suđenje.

6. Kazne i sankcije: Kako zakon štiti decu?

Istražićemo predviđene kazne za počinioce krivičnih dela protiv dece. Kako zakon štiti decu i
kažnjava one koji im nanose štetu? Razumevanje pravne odmazde ključno je za odvraćanje od
potencijalnih krivičnih dela.

10
7. Proces krivičnog gonjenja: Pravne procedure i rokovi

Kroz analizu procesa krivičnog gonjenja, istražićemo pravne procedure i rokove. Kako se sprovodi
pravda u slučajevima krivičnih dela protiv dece? Razumevanje pravnih mehanizama važno je za
efikasnu zaštitu prava najmlađih.

Ova analiza pruža temeljan uvid u ključne aspekte krivičnih dela protiv dece, nudeći osnovu za dalje
istraživanje i razumevanje pravnog okvira koji štiti najranjivije članove društva.

IV.3. Prikaz kazni za krivična dela protiv dece

Kaznene odredbe u Krivičnom zakoniku Republike Srbije (KZ RS) igraju ključnu ulogu u
obezbeđivanju pravednosti i zaštiti dece od različitih oblika nasilja i zlostavljanja. Ova podsekcija
detaljno će analizirati prirodu kazni predviđenih za krivična dela protiv dece, fokusirajući se na
ključne aspekte kaznenog dela.

- U kontekstu fizičkog zlostavljanja dece, Krivični zakonik RS predviđa raznovrsne kazne koje
odražavaju težinu delikta. Ovi članovi definišu niz sankcija, uključujući novčane kazne i
zatvorske kazne, prilagođavajući ih ozbiljnosti povrede.

- Posebna pažnja posvećena je kaznama za seksualno zlostavljanje dece. Zakon predviđa stroge
zatvorske kazne, prilagođavajući ih stepenu ozbiljnosti seksualnog nasilja i uznemiravanja.

- Krivični zakonik jasno definiše visoke kazne za trgovinu decom. Osnovna svrha ovih sankcija
je sprečavanje i suzbijanje trgovine ljudima s posebnim fokusom na decu. Kazneni deo
postavlja ozbiljan odvraćajući faktor kako bi se zaštitila deca od eksploatacije.

Analizom ovih kazni, dobijamo uvid u pravni okvir koji jasno pokazuje da se ozbiljnost krivičnih
dela protiv dece uzima u obzir prilikom određivanja sankcija. Ovakve kazne ne samo da pružaju
pravdu za žrtve, već i šalju snažnu poruku o društvenom neprihvatanju i suzbijanju ovakvih dela.

11
 V. Prevencija i Zaštita Dece

V.1. Razmatranje preventivnih mera koje su preduzete kako bi se smanjila

pojava ovakvih krivičnih dela.

U cilju suzbijanja krivičnih dela protiv dece, Republika Srbija preduzima značajne preventivne mere
kako bi delovala proaktivno i smanjila rizik od takvih zloupotreba. Ove preventivne strategije
obuhvataju različite aspekte društva i pravnog sistema, težeći stvaranju bezbednijeg okruženja za
najmlađe članove zajednice.

1. Edukacija i svest:

- Programi edukacije usmereni su na podizanje svesti o posledicama krivičnih dela protiv dece
među širom zajednicom. Škole, roditelji i staratelji dobijaju informacije o prepoznavanju znakova
zlostavljanja, postupanju u rizičnim situacijama i važnosti prijavljivanja sumnji na nadležne organe.

2. Radionice i kampanje:

- Organizuju se radionice i kampanje kako bi se informisala javnost o ozbiljnosti problema i

podstakla zajednička odgovornost u zaštiti dece. Kampanje podstiču dijalog o prevenciji i razmenu
informacija između različitih sektora društva.

3. Saradnja sa nevladinim organizacijama:

- Vlada aktivno sarađuje sa nevladinim organizacijama koje se bave zaštitom dece i pružaju
podršku žrtvama. Ove organizacije često igraju ključnu ulogu u pružanju podrške deci i porodicama,
kao i u lobiranju za jačanje pravnih okvira.

4. Povećanje sposobnosti pravosudnih institucija:

- Usmerene obuke i stručna usavršavanja pravosudnih radnika, policijskih snaga i drugih

relevantnih institucija. Poboljšanje koordinacije između različitih sektora kako bi se efikasno
suprotstavili izazovima u sprečavanju i suzbijanju krivičnih dela protiv dece.

12
5. Inovativna tehnološka rešenja:

- Implementacija tehnoloških alata, poput platformi za prijavljivanje i praćenje, kako bi se olakšala

komunikacija između građana i nadležnih organa. Korišćenje tehnologije za praćenje i suzbijanje
online zlostavljanja i trgovine decom.

Sve ove preventivne mere čine integralni deo šire strategije usmerene na stvaranje sigurnijeg
okruženja za decu. Osim kažnjavanja počinilaca, naglasak se stavlja na edukaciju, podizanje svesti i
unapređenje saradnje među svim akterima u zajednici.

V.2. Prikaz institucija i programa zaštite dece

Republika Srbija sprovodi niz programa i institucija posvećenih zaštiti dece od svih oblika
zlostavljanja i nasilja. Pogledaćemo sada ključne aktere i strategije koje država primenjuje kako bi
obezbedila dobrobit najmlađih članova društva.

Pre svega tu su centri za socijalni rad:

Centri za socijalni rad predstavljaju osnovnu instituciju za zaštitu dece. Njihova uloga obuhvata
pružanje podrške porodicama, praćenje situacija rizika i preduzimanje adekvatnih mera kako bi se
zaštitila deca.

Nakon toga imamo sigurne kuće za žrtve nasilja:

Specijalizovane institucije poput sigurnih kuća pružaju utočište deci i ženama koje su žrtve nasilja u
porodici. Obezbeđuju siguran prostor, psihološku podršku i pravnu pomoć.

Pored toga postoje i kancelarije zaštitnika građana:

Zaštitnik građana ima poseban sektor posvećen pravima deteta. Ova institucija pruža podršku i
zastupa interese dece u odnosu na državne institucije, osiguravajući poštovanje dečjih prava.

Kao neke od direktnijih metoda suprotstavljanja tu je MUP - Odeljenje za borbu protiv trgovine
ljudima:

Policijske snage u saradnji sa Ministarstvom unutrašnjih poslova imaju posebno odeljenje koje se
bavi trgovinom decom. Ovo odeljenje preduzima mere za suzbijanje trgovine ljudima, sa posebnim
naglaskom na decu.

Uz to neophodno je spomenuti aktivnosti NVO:

13
Različite nevladine organizacije aktivne su u oblasti zaštite dece. Organizacije poput "Centra za
prava deteta" i "Udruženja roditelja dece sa posebnim potrebama" pružaju podršku deci u različitim
kontekstima.

Neophodni su i obrazovni programi u školama:

Škole implementiraju edukativne programe koji podučavaju decu o pravima, bezbednosti i načinima
prijavljivanja potencijalnih slučajeva zlostavljanja.

Nacionalna telefonska linija za pomoć deci dostupna je 24/7. Pruža emocionalnu podršku,
informacije i pomoć deci koja su žrtve zlostavljanja i njihovim porodicama.

Telefon za pomoć dece (0800 123 456)

Ove raznolike institucije i programi čine integrisanu mrežu, delujući sinergijski kako bi obezbedile
celovit pristup zaštiti dece. Njihova zajednička svrha je stvaranje okoline u kojoj deca mogu rasti
bezbedno, podržano i zaštićeno.

14
 VI. Zaključak

U ovom radu analizirana su ključna pitanja vezana za zaštitu dece od krivičnih dela u Republici
Srbiji. Uvod je ukazao na imperativ pažnje prema zaštiti dece u sve složenijem društvu, ističući
značaj pravnog okvira i sveobuhvatnog pristupa. Definisani su ključni pojmovi, uključujući krivična
dela protiv dece, zakonodavni okvir, međunarodne konvencije, statistiku, prevenciju i zaštitu.

Detaljno je razmotren zakonodavni okvir kroz pregled relevantnih odredbi Krivičnog zakonika
Republike Srbije koje se odnose na krivična dela protiv dece. Prikazani su članovi zakona koji
definišu, kažnjavaju i štite decu od nasilja, zlostavljanja, seksualnog zlostavljanja, trgovine ljudima i
drugih pretnji.

Međunarodni kontekst predstavljen je kroz analizu međunarodnih konvencija i standarda koje je

Srbija ratifikovala, sa posebnim osvrtom na Konvenciju o Pravima Deteta, Konvenciju UN o Borbi
Protiv Trgovine Ljudima i Standarde UN za Alternativno Porodično Staranje. Ratifikacija ovih
dokumenata ukazuje na posvećenost države unapređenju prava i dobrobiti dece.

Prikazane su i kazne za krivična dela protiv dece, ukazujući na ozbiljnost pristupa pravdi u cilju
zaštite najmlađih članova društva. Razmatrane su i preventivne mere koje Republika Srbija sprovodi,
uključujući edukaciju, radionice, saradnju sa nevladinim organizacijama, povećanje sposobnosti
pravosudnih institucija i upotrebu inovativnih tehnoloških rešenja.

Zaštita dece u Srbiji oslanja se na institucije poput centara za socijalni rad i sigurnih kuća, koje imaju
ključnu ulogu u pružanju podrške i smeštaju žrtava.

Ova analiza naglašava nužnost sveobuhvatnog pristupa u suočavanju s problemom krivičnih dela
protiv dece. Od ključnog značaja je implementacija holističkog pristupa koji obuhvata sve faze,
počev od zakonodavstva i preventivnih mera pa sve do zaštite i podrške žrtvama. Ovaj pristup
prepoznaje da je zaštita dece ne samo pravna obaveza, već i moralna odgovornost društva prema
najranjivijem segmentu populacije.

Uvođenje adekvatnog zakonodavstva koje jasno definiše krivična dela protiv dece predstavlja temelj
borbe protiv ovog problema. Prevencija je ključna komponenta, obuhvatajući obrazovanje, podizanje
svesti i implementaciju programa koji ciljaju smanjenje rizika od zlostavljanja dece.

Važna je i uloga sistema zaštite koji pruža podršku žrtvama. Ovaj sistem treba biti osmišljen tako da
obezbedi brzu i efikasnu reakciju, uz pružanje emocionalne i pravne podrške žrtvama. Osim toga,
važno je razvijati mehanizme za rehabilitaciju žrtava kako bi im se omogućio povratak u normalan
život.

Kroz ove mere, društvo gradi temelje poštovanja ljudskih prava i vrednosti. Fokus na zaštiti dece
odražava visok nivo svesti o moralnoj odgovornosti prema budućim generacijama i stvara okruženje
u kojem deca mogu sigurno odrastati i razvijati se.

15
 VII. Upotrebljena literatura:
1. Konvencija o pravima deteta. (.). Преузето 12. 19., 2023. са UNICEF:
https://www.unicef.org/serbia/media/3186/file/Konvencija%20o%20pravima%20deteta.pdf

2. Krivicni zakonik R.Srbije. (.). Преузето 12. 19., 2023. са Paragraf:

https://www.paragraf.rs/propisi/krivicni-zakonik-2019.html

3. Strategija za prevenciju i zaštitu dece od nasilja. (.). Преузето 12. 19., 2023. са Pravno
informacioni sistem: https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/
sgrs/vlada/strategija/2020/80/1/reg

4. Zakon o sprečavanju nasilja u porodici. (.). Преузето 12. 19., 2023. са Pravno informacioni
sistem: https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/skupstina/
zakon/2016/94/1/reg

5. Zakonik o krivičnom postupku. (.). Преузето 12. 19., 2023. са Paragraf:

https://www.paragraf.rs/propisi/zakonik_o_krivicnom_postupku.html

16