Re urednice

Potovani nastavnici i nastavnice,

U rukama imate dvobroj asopisa Demokratsko graanstvo posveen ljudskim pravima. Ideja da
u ovom broju govorimo o ljudskim
pravima iz razliitih uglova, da ih
bolje upoznajemo i uspenije koristimo, nije sluajna. Iako se moemo ubrojati u zemlje koje su radile
na unoenju meunarodnih akata u
domae zakonodavstvo, i poele da
stvaraju osnove da graani ostvaruju svoja prava, gotovo da nema dana bez vesti o krenju ljudskih prava,
vrlo esto dejih, vezanih za kolu i
obrazovanje. Povlaenje Predloga
zakona o zabrani diskrimincije jedan je od zabrinjavajuih pokazatelja stanja ljudskih prava u Srbiji. Tim
pre to je donoenje zakona koji reguliu zabranu diskriminacije i potovanje ljudskih prava neophodan,
ali ne i dovoljan uslov kako bismo
mogli da stanemo uz rame zemljama koje se mogu pohvaliti visokom
kulturom ljudskih prava. Primena
principa ljudskih prava svoje uporite treba da ima i u koli, a time porodica prestaje da bude jedini i dominantan inilac za dalje formiranje
deje linosti. injenica da mladi
znatan deo svog vremena provode
sa vrnjacima i nastavnicima otvara
brojne mogunosti da im se prenesu
najbolje vrednosti koje nudi koncept
ljudskih prava. Tokom godina kolovanja moe da im se pomogne da
razumeju identitete, kako sopstvene, tako i njihovih vrnjaka, da razumeju ljudska prava kao civilizacijsko
dostignue zahtev za odreeni vid
ponaanja prema drugom ljudskom
biu. Treba im pomoi i da razumeju da sutina ljudskih prava treba da
bude i moralnog, a ne samo pozitivno-pravnog porekla, kao i da je koncept vezan za stvarnost, za odnose

u porodici, uionici, koli, drutvu,

odnos prema vrnjaku, nastavniku, direktoru, i ovih potonjih prema
uenicima.
Sigurna sam da ste vi promoteri ovih ideja u svojim kolama. Kao
nastavnici Graanskog vaspitanja,
zajedno sa drugim koleginicama i
kolegama u koli, doprinosite odrastanju generacija koje e uvaavati sopstvena prava i prava drugoga i koje e meru svoje slobode nai
u pravu drugog da bude razliit/a i
slobodan/na.
Ovaj broj Demokratskog graanstva zamiljen je kao podsetnik i
prirunik svima koji rade sa mladima i svojim angaovanjem poduavaju o znaaju i univerzalnosti
ljudskih prava. Koncipiran je tako
da nas razgovori sa dravnim sekretarom Ministarstva za ljudska i manjinska prava i zamenicom zatitnika graana za deja prava uvedu u
mehanizme kojima se tite ljudska
prava u Srbiji. Potom slede tekstovi
eminentnih eksperata koji e nam
ukazati na to koja se prava mogu nai u meunarodnim konvencijama,
deklaracijama i u zakonodavnom
okviru Srbije. Naravno, i u ovom
broju nai ete vesti o primerima
dobre prakse i unapreenju obrazovanja za demokratsko graanstvo u
Srbiji i sa raznih strana sveta.
Uivajte u ovom broju, iskoristite ga najvie i najbolje to moete.
Onima do kojih ovaj broj nije stigao, savetujte da ga preuzmu sa sajta
Graanskih inicijativa.
Srdano vas pozdravljam,

Radmila Radi Dudi

!
, 2008.
27 .



. ,
,
,
o
.


, .



,
,
, ...

,
,


,
,

,

,
-

...
,

.


,

, ...

.


,

.

,

,
,
.

, , ,
,

, .






?

.

. ,


.
,


, . ,
,



. ,


,
,



.
,
?
,
,
,

, , . , ,

, ,


.


.
-

.
,



.







,


...
,
.


.
, . ,
, 1 5,
1 ,
3 4,
,
,
1,
, , , .

, ,

,
.
,
-

.

,
,
,
. ,

.
, ,
,
?

?
.
,
,

,

,

. ,


, ,
, e e
e.
,
, (


),
,

,
, ,
, ,

,
.

, ,



,

.
?
?
,


,
,
, .
,
, , .
, ,
,
, ,

...

,
.



,
.

?


?

,
.

150

.

,




. ,

,
,

,
,
, ,

,
.
,

,

,

,

.

,
?
?


.
.

... ,
,

, ,

...
.

,
,
,
, ,
,
, ,
.



.


.





.


,
,


, .

ljudska prava

Intervju Tamara Luki-Orlandi, zamenica zatitnika graana za prava deteta

NAMA JE SVETO ONO TO NAM NAPIE GRAANIN!

Srbija je poslednja drava u Evropi koja je ustanovila instituciju ombudsmana i u tome, za vedskim
izvornikom, kasni 150 godina. Za
zatitnika graana, kako je naziv institucije na republikom nivou, izabran je Saa Jankovi 2007. godine,
i to kao opti parlamentarni ombudsman, to znai da pokriva celinu ljudskih prava a moe da predloi svoje zamenike za specijalistike
oblasti, posebno naglaene u samom
zakonu: prava deteta, prava osoba s
invaliditetom, prava lica lienih slobode, prava nacionalnih manjina i
rodna ravnopravnost. Tamara Luki-Orlandi izabrana je za zamenicu zatitnika graana za prava deteta novembra 2008. godine. Ona, za
Demokrastko graanstvo, govori o
tome koliko se potuju prava deteta u Srbiji, o konkretnim problemima koje je do sada reavala i o aktivnostima koje planira da sprovede za
vreme svog mandata.
Koje su nadlenosti zatitnika
graana i od koga zatitnik titi
graane?
Zatitnik titi graane od loeg,
nezakonitog, nepravilnog, neaurnog rada organa dravne uprave,
odnosno od onih koji treba da sprovode politiku vlade. On, pri tom, nije
ovlaen da kontrolie rad Narodne
skuptine, predsednika Republike,
vlade, Ustavnog suda, sudova i javnih tuilatava, jer bi to ve bilo zadiranje u neku sferu politike. Dakle,
s jedne strane, zatitniku je nadlenost da titi od loeg rada organa
uprave, a s druge, da titi i unapreuje ljudska prava. Zakonom je data
mogunost da zatitnik reaguje i po
sopstvenoj inicijativi, a ne samo kad
mu se neko obrati jer prema njemu
dravni organ nije pravilno primenio zakon. Znai, zatitnik graana
moe da, na osnovu saznanja do kojih doe, to je najee putem medija, stavi neku temu na javnu agendu i trai da se to pitanje rei kako bi

prava graana u toj oblasti bila bolje

zatiena. I ovi sluajevi su uvek povezani sa loim radom uprave. Nikada to nisu samo ugroena ljudska
prava, ve je to gotovo uvek posledica nekog dugotrajnijeg loeg rada
organa uprave. Seate se kako je bilo s vaenjem linih karata, kad su
graani tokom letnjih meseci dolazili i u 3 ujutru da bi saekali red...
To je, recimo, primer kad se zastupnik oglasi sam.
Zatitnik graana ima mogunost i da radi na unapreivanju ljudskih prava tako to prepoznaje slabe take u zakonodavstvu, a potom
ih kroz svoje zakonodavne incijative
unapredi. Za jedan zakon, recimo,
imamo nekoliko pritubi koje nam
iz razliitih uglova osvetljavaju jedno zakonodavno reenje. Radi se o
Zakonu o finansijskoj podrci porodicama sa decom. Tu ima nekoliko
kategorija prava koja porodice sa decom ostvaruju, pa je jedno od njih i
takozvani roditeljski dodatak. Nekada se to zvalo materinski dodatak, a
onda je zbog ravnopravnosti oba roditelja on preimenovan u roditeljski,
ali je ostao da bude vezan za majku.
I ta se deava u praksi? Na primer,
javi se roditelj koji ima srpsko dravljanstvo, kao i dete, ali je majka
u postupku dobijanja dravljanstva,
jer je dravljanin neke bive jugoslovenske republike. Poto je pravo faktiki vezano za majku, iako se
zove roditeljski dodatak, ono ne moe da se ostvari. To dete nee dobiti
taj dodatak! Eto kako nam ivot daje primere u emu je zakon manjkav,
kruto postavljen i samo deklarativno nediskriminatoran, a u nekim
sluajevima, vi to pravo ne moete
da ostvarite.
Kada smo ve kod zakona, da li
je zakonodavni okvir koji postoji u Srbiji, a regulie prava deteta,
dobar i dovoljan, i koja su mogua
poboljanja?
Prava deteta su kao koncept

uneta u Ustav, i to jeste dostignue. Manjkavost je ipak u tome to

osnovni principi Konvencije nisu
kao takvi uneti u sadraj ustavnog
teksta. To bi onda bilo kompletno,
da se kae da su ti principi neprikosnoveni pravo na ivot i razvoj, na
nediskriminaciju, na najbolji interes
deteta i pravo na participaciju, odnosno uvaavanje miljenja deteta.
U razliitim oblastima i u raznim zakonima pravo deteta je relativno dobro postavljeno. Prava deteta se ak i terminoloki pominju,
to do 2000. nije bio sluaj. Ranije
je postojao jedan zatitniki sistem
koji je bio zasnovan na brizi o deci,
protektovanju deteta, koje je malo,
osetljivo, trai zatitu... Dete se nije uvaavalo kao linost. Koncept
prava deteta pak ide dalje od toga
i zaista uvaava dete kao linost u
skladu s njegovim emocionalnim,
mentalnim i svim drugim sposobnostima. Zbog toga, sada, nae zakonodavstvo u mnogim oblastima
daje teinu detetovom miljenju. Na
primer, prilikom donoenja odluke
u postupcima razvoda roditelja sud
uvaava miljenje deteta starijeg od
10 godina, prilikom promene imena, takoe. Meutim, ovo se u praksi esto ne potuje. Najvie pritubi
ima na rad centara za socijalni rad, i
to kad je u pitanju odreivanje starateljstva nad detetom u postupku
razvoda braka... Sve u svemu, zakonodavni okvir postoji, a na je zadatak da ga sada testiramo kroz sve
pritube koje dobijamo i da uoimo
gde su uska grla.
Kako se odvija taj proces, od
trenutka kada dobijete pritubu
do reavanja sluaja? Ko vam se
najee javlja roditelji ili samo
dete? Kakva je procedura i ta se
deava u praksi?
Procedura je takva da moe i dete i zakonski staratelj da nam dostavi pritubu. Do sada smo imali sluajeve da to ine odrasli u ime dece.

ljudska prava

Bilo je pojedinanih sluajeva kad

su se i sama deca javljala, ali je to
uglavnom bilo u oblasti obrazovanja, i to su bila starija, osveena deca, od drugog gimnazije i starija, koja su znala da imaju odreena prava
i zato su ih zastupala. Po pravilu, ne
primamo anonimne pritube, ali
ako se iz teksta zakljui da osoba koja podnosi pritubu nije navela svoje ime ili ime deteta kako mu ne bi
nakodila, onda se to uzima u obzir
kao specifina okolnost i postupa se
i po toj pritubi.
Procedura je sledea: posle primanja pritube, pokree se postupak kontrole odreenog dravnog
organa. Dajemo rokove od 15 do 20
dana da nam se organ na koji se prituuje izjasni, odnosno da nam da
odgovore na pitanja koja postavljamo. Po pravilu, ako je u pitanju kola ili centar za socijalni rad, onda
mi te pritube prosleujemo i njima
nadlenim organima Ministarstvu prosvete i Ministarstvu rada i
socijalne politike, kako bi i oni kao
nadzorni, drugostepeni organi imali uvid u to koja se prava i gde kre.
Ponekad, oni uspeju prvi da reaguju,
pa po hitnom postupku trae razjanjenje, i kad se utvrdi da je bilo nepravilnosti, onda taj organ daje nalog da se izvri ispravka.
Na princip je da mi poklanjamo
potpuno poverenje onome ko je nama dao pritubu iako ima i onih koji manipuliu i daju nam samo deo
informacija. Ipak, u veini sluajeva
mi zaista naemo nepravilnosti. Kako god, nama je sveto to to nam napie graanin.

Mislite li da je ovaj mehanizam

zatite efikasan?
Iako nemamo dugu praksu, jer
zatitnik je izabran pre nepune dve
godine, a zamenici rade svega nekoliko meseci, smatram da je institucija stekla autoritet. Ombudsman je
inokosan organ i, u tom smislu, sve
zavisi od prvog oveka. Gospodin
Jankovi je imao nekoliko istupanja
u javnosti kada je to zaista bilo neophodno i svrsishodno, a i ljudi ele
da neka nova institucija ima autoritet. Neki organi uprave nemaju razumevanja, pa nastupaju s pitanjima: ko ste sada vi i ta traite, ali i
to se reava u hodu. Obavetavaju se
organi uprave preko ministarstava
da postoji nova institucija u sistemu
i da su obavezni da nam daju sve informacije. Mi imamo pravo uvida u
sve informacije i spise kojima organ
raspolae u odreenom predmetu i pravo na posete instituciji, tako
da niko ne moe da kae: e, pa niste se najavili... Ako procenimo da je
neki sluaj hitan, ne dopisujemo se
s institucijama i organima uprave,
ve idemo neposredno na lice mesta, bilo da se najavimo ili ne najavimo, to nam Zakon omoguava. I
to je dodatna snaga kojom raspolaemo. Neposredan kontakt je nezamenljiv, ali, naalost, nije ba uvek
lako izvodljiv.
Ukoliko radite savesno, to, na dui rok, moe da da neke konkretne
rezultate, da ne ostane sve samo mrtvo slovo na papiru. injenica je da
naa miljenja nisu obavezujua, ali
do sada imamo dobar rezultat... Nekako se prihvata to to mi kaemo,
sigurno zato to uvek izlazimo sa
snagom argumenata. To je na nain da se borimo protiv javaluka i
nemarnog odnosa, neprofesionalnog rada i neprimene zakona.
Kaete da radite svega nekoliko meseci, a rezultati su ohrabrujui. Navedite nam neke primere iz
prakse koji su na vas ostavili najjai utisak.
Nas jo dri poetniki entuzijazam koji e, nadam se, opstati. Imamo ekipu posveenih ljudi koja radi
u oblasti prava deteta i do sada sve to
super funkcionie. Lino, zadovoljna

sam onim to smo do sada uradili.

Evo, na primer, jednog sluaja koji smo reili. U pitanju je bila meunarodna otmica, otac je odveo erku iz Hrvatske, devedesetih godina,
iako je tamonji sud dodelio dete
majci. Otac ju je, svejedno, doveo u
Srbiju. I Ministarstvo unutranjih
poslova je pokuavalo da im ue u
trag, no nisu uspeli. Za taj sluaj ula sam od hrvatskog ombudsmana
za decu i rekla: Hajde da pokuamo!
Od MUP-a smo dobili odgovor da ih
nemaju u evidenciji, ali sam znala da
moemo da se obratimo i Ministarstvu prosvete, znam da oni imaju
bazu svih uenika. Obratili smo se
njima i oni su nam po imenu i prezimenu devojice i oca utvrdili da ive u tom i tom mestu. To smo prosledili ombudsmanu Hrvatske i sada
majka zna da je dete ivo, to nije
znala godinama... Videemo kako e
se sluaj zavriti.
Evo jo jednog primera koji je paradigmatian! Radi se o problemu
diskrimincije romske dece u kolama, i to dece koja su diskriminisana i od vrnjaka i od nastavnika. Bio
je to vrlo ozbiljan problem u jednoj
beogradskoj osnovnoj koli, u centru
grada. Procenili smo da treba odmah
da odemo i obavimo razgovor sa direktorom. Ili smo moj kolega Goran
Basi, zamenik za prava nacionalnih
manjina, i ja. Nakon toga smo otvorili postupak prema koli, obavestili
o tome Ministarstvo koje je, sa svoje strane, pokrenulo postupak inspekcijskog nadzora. To jo u toku,
ali situacija je bolja posle razgovora
sa direktorom, objasnili smo mu da
je u pitanju nasilje nad detetom i zlostavljanje deteta. Malo su nas udno
gledali, ali sam slikovito pojasnila da
nije zlostavljanje samo kad se dete
vezuje za radijator, ve i kada se nipodatava, ignorie, iskljuuje iz vrnjake grupe, kada mu se podsmevaju, i to ne samo vrnjaci... Situacija se
polako smiruje. I dete je kroz sve to
ojaalo i sada sve to lake podnosi.
Inae, kada god naemo da je bilo
nepotovanja zakona i nepravilnosti
u njegovoj primeni, zatitnik graana nadlenom organu dostavlja preporuke kako da se taj problem rei.

ta jo planirate da uradite tokom svog mandata?

Planiramo da, kao i do sada,
svaku pritubu gledamo kao pojedinanu pritubu. Da u svakoj pritubi vidimo jednu osobu, dete i
njegova prava. To je nain na koji
elimo da radimo. Svaka prituba
ima ime i prezime. elimo da se, na
kraju, to dete, kome su neka prava
bila povreena, nae u povoljnijoj
situaciji nego to je bilo dok nismo
poeli da radimo na sluaju.
Edukacija je, svakako, neophodna! Upravo iz tampe izlaze broure namenjene deci starijih razreda
osnovne kole i srednjokolcima.
Broure govore o tome ta mogu, a
ta ne, da oekuju od institucije zatitinika graana. Osim toga, broura ima i promotivni karakter, pa
ne promovie samo instituciju, ve
i sama prava deteta. U svakoj brouri su navedena po tri primera nekih potencijalno ugroenih prava
dece, tako da deca imaju predstavu o tome kada i zato mogu da se
obrate zatitniku graana...
Takoe planiramo da okupimo
ljude koji su eksperti za pojedine
oblasti prava deteta i da sa njima
radimo na razliitim projektima.
Jedan e obuhvatiti zakon o deci.
To je i predlog Komiteta za prava
deteta, kada je razmatrao inicijalni dravni Izvetaj o sprovoenju
Konvencije o pravima deteta. Donoenjem zakona bi mnogo bolje mogla da se prate sredstva koja
drava u budetu namenjuje deci,
to sada nije sluaj. Trenutno raspolaemo podacima koliko ukupno
sredstava ide na obrazovanje, ali ne
znamo koliko budetskih sredstava
ide samo na decu do 18 godina. To
je samo jedno od pitanja koja emo
pokuati da reimo zapoinjanjem
rada na tom zakonu.
Ove godine se navrava 20 godina od usvajanja Konvencije o pravima deteta i planiramo da taj vaan
dogaaj, koji je napravio prekretnicu u prihvatanju prava deteta kao
legitimnih, irom sveta, pa i kod
nas, dostojno obeleimo.
Nataa orbi

. ,

.

: , , .


,
,
.


XVIII , ,
.


, , ,
,

.
, ,
.
.
:

,


,
. ,
,

,
,


, .
,

. ,

, ,
,
,
, .

,
,

.

:


.
.
,
.


.
, ,
;
,
, ,

,
,
.
.


,



XX ,

.

, .


, ,
.


,

.
XX
,


,
,


,

,


,

.
. ,
, II



.




, ,
,
,

.
,

.
, ,

.



,
,

.
,
,
,
.

,





.
, ,
, ,
.



.
,


,
,
,
.
a
. , ,
, ,
,
,

.


. ,

.







,

,
, ,
.

,
,
. ,
1974.

.

,



,

.

,
.


?

.
d ,
.
d ,
.

6 .

,
,


.

, .

,



,
.
d

.
,

,
. , ,
.
d

.


.


,

.
d ,
-

10

.
, ,
, ,
2006. .
, ,

,
.


.

.


.
,
(
),

(
), ,

.
,

, ,
,

,
,



. , ,
, ,


.
d ,

ljudska prava

(.
),
.
,


.

,
, ,

,
,

.
, ,
2009.
, ,
. ,


.
.
d ,
,

, , ,
. ,
,
.
,

.

,
,
.

,


.
,

.


.

Prof. Zagorka Golubovi

LJUDSKA PRAVA
I UNIVERZALNE VREDNOSTI
Univerzalna Deklaracija o ljudskim pravima propisuje sledee:
Sva ljudska bia raaju se slobodna i jednaka u dostojanstvu i pravima. Ona su obdarena razumom
i sveu i treba jedni prema drugima da postupaju u duhu bratstva.
To podrazumeva:
Slobodu i jednakost linosti
Jednakost u dostojanstvu
Jednakost po roenju u
obdarenosti
Jednakost u duhu bratstva
Jednakost u delatnoj sposobnosti (obdarenost razumom i
sveu).
Drugim reima, pravo na ivot,
rad i ljudsko dostojanstvo su temeljni principi na kojima poivaju osnovna ljudska i individualna i
kolektivna prava da bi se spreilo:
ubijanje ljudi u ratovima, tiranija
monih nad podreenima, poniavanje onih koji ive u bedi i siromatvu (videti: Majkl Ignjatijef,
Ljudska prava, Slubeni glasnik,
2006). Dakle, ljudska prava pomau ljudima da sami sebi pomognu
(isto, str. 67). To je mogue samo
ako drutvo obezbeuje pravo na
jednakost svih ljudi pred zakonom
garantujui socijalna/kolektivna
i kulturna prava svim lanovima
drutva. Demokratska (socijalna)
drava zasniva se na tim principima koji se ne ograniavaju samo na
individualna/graanska (politika)
prava ve ukljuuju i korpus zajednikih prava u cilju obezbeenja
javnog dobra, ili princip socijalne pravde da bi se iskljuila diskriminacija pojedinaca i slojeva po
bilo kojoj osnovi (socijalna, ekonomska, politika, kulturna, etnika, konfesionalna). Demokratska
drava svojim ustavom garantuje ostvarenje ljudskih i graanskih

11

prava ujednaavanjem uslova ivota svojih lanova i spreavanjem

preterane socijalne diferencijacije
koja destabilizuje drutvo i dovodi
do disfunkcionalnosti drave.
Da bi se ostvarila ljudska prava koja propisuje Deklaracija, demokratska drava mora biti zasnovana na sledeim univerzalnim
vrednostima: a) slobodi i autonomiji linosti, ne samo u miljenju
ve i u delanju; b) toleranciji za razliitost i potovanje drugog, autonomija drutvenih grupa; c) saoseanju sa onima koji su ugroeni
(princip socijalne pravde i solidarnosti). Da bi se drutvo razvijalo
u skladu s osnovnim vrednostima
i moralnim principima, potrebno
je da formulie strategiju usklaivanja individualnih i kolektivnih
prava budui da se princip jednakost svih ljudi pred zakonom nee
moi ostvariti ako su pojedinci siromani i bespomoni da se bore
za svoja prava; odnosno, ako vlada tiranija, neobuzdana socijalna
diferencijacija i nasleena socijal-

ljudska prava

na nejednakost odreenih slojeva

drutva. Zato privatno dobro postaje vrednost ukoliko se povezuje s javnim dobrom i s odgovornou i pojedinaca i drutva za
dostojnu egzistenciju svih graana, jer se prirodna nejednakost
(razliita obdarenost pojedinaca) pretvara u istorijski nasleenu socijalnu nejednakost ukoliko
se napusti princip socijalne pravde i preovlada utilitarni princip u
duhu posesivnog individualizma,
koji stvara sve vei jaz izmeu dobrostojeih slojeva drutva i onih
na dnu. Umesto cinine preporuke bogatima da budu samariani
i da odvoje mali deo svojih prihoda za siromane, socijalna drava
treba da regulie pravednu distribuciju drutvenih dobara (putem
zatite radnih prava, progresivnih poreza, socijalne politike). Dilema individualizam ili kolektivizam je lana dilema, jer ljudska
bia ive i individualnim i kolektivnim ivotom, stoga demokratska drava treba svojom politikom
da usaglaava obe dimenzije ljudskih prava. U tome se sastoji pravi
smisao principa socijalne pravde
(suprotno peorativnom tumaenju neoliberalne doktrine u smislu
uravnilovke).
Princip solidarnosti treba da
predstavlja vaan deo socijalne,
ekonomske i kulturne politike demokratskog drutva, ali i da postane deo vrednosnog sistema svakog graanina, to podrazumeva
optedrutvenu i pojedinanu odgovornost za ostvarenje kako privatnog tako i javnog dobra, kao
preduslova za stvaranje normalnog drutva, odnosno ivotnog
standarda za dostojan ivot svih
lanova. Dakle, pravna jednakost
koja se postie vladavinom zakona nepotpuna je ukoliko se ne
obezbedi neophodan nivo socijalne jednakosti i sigurnosti za sve
lanove drutva, koji e tek tada
biti u stanju da ostvare uslove jednakosti pred zakonom. Tome slui socijalna drava (welfare state),
koja je pod uticajem neoliberalne
doktrine gotovo potisnuta sa poli-

tike scene, kako u SAD tako i u

veini evropskih drava (o emu
danas, u vreme globalne ekonomske krize, kritiki govore i vodei
politiari u svetu kao o ozbiljnom
razlogu za nastanak recesije i u
najrazvijenijim drutvima).
Demokratsko drutvo ne moe
skladno da funkcionie samo propisivanjem i garantovanjem individualnih prava, titei individualno dobro/individualne interese,
koji pojedince pretvaraju u egoiste
spremne da na raun prava drugih
ostvaruju svoje elje i aspiracije;
neophodno je da drava obezbedi zadovoljenje i kolektivnih prava
putem socijalne zatite (welfare)
onih koji su pogoeni nasleenom
socijalnom nejednakou (u pojedinim niim slojevima ona se prenosi sa generacije na generaciju).
Zato je nuno da demokratska drava definie javno dobro, koje e
svim graanima obezbediti ujednaene poetne uslove ivota (pravo svih na kolovanje, zdravstvenu
zatitu i pomo ugroenim kategorijama drutva). Ovo je postalo
posebno aktuelno s nastupajuom
svetskom krizom, te se iznova javljaju zahtevi za obnavljanje kompetencija drave u regulisanju trinih mehanizama da bi se izbegle
negativne posledice nesavrenosti
samoregulacije trita.
Pogreno se tumai da je liberalizam doprineo takvom jednostranom shvatanju ljudskih prava i vrednosti. Meutim, treba
napraviti znatnu razliku izmeu
klasinog liberalizma i neoliberalizma koji danas dominira. Razmotrimo kako je tretirano jedno
od osnovnih ljudskih prava i vrednosti individualna sloboda u
spisima Dona Stjuarta Mila koji se jasno suprotstavljao egoistikom shvatanju slobode, koje ne vodi rauna o ugroavanju slobode
drugih; ili Kantovo shvatanje izraeno u kategorikom imperativu
koji nalae da se u ostvarenju vlastitog prava na slobodu mora voditi rauna da se drugima ne sme
initi ono to ne elimo da se ini nama, odnosno da se ovek mo-

12

ra tretirati uvek kao cilj a ne kao

sredstvo. Neoliberalizam ima potpuno drugaiji pristup budui da
je celokupna briga okrenuta pojedincu i privatnom sopstveniku,
bez obzira na posledice za ivot
ostalog dela stanovnitva i uruavanje javnog dobra.
U svetlu propadanja i najrazvijenijih svetskih ekonomija jasno se
potvrdilo da je filantropsko shvatanje bogatih, iskljuivo putem
spontane individualne empatije,
bilo lana odbrana postojeeg kapitalizma. Bogati su branili takav
svoj stav time to je smatrano da je
u modernom kapitalizmu pravo na
sticanje i raspolaganje privatnom
svojinom i bogatstvom osnovni
preduslov napretka drutva i da
se bilo kakvim ograniavanjem
tog naela rui princip individualne slobode. U duhu neoliberalne
ekonomije se tvrdilo da su sloboda i socijalna jednakost nespojiva naela, a sloena konstrukcija
modernog drutva svodila se na
dominaciju privatnog vlasnitva i
samoregulaciju trine ekonomije. Pokazalo se da ti principi ne
rade za venost i da je veliki nesklad u ivotnim uslovima stanovnitva modernih razvijenih drava
morao proizvesti jednu od najozbiljnijih ekonomskih kriza posle
tridesetih godina prolog veka.
Svetska ekonomska kriza nuno
je dovela do kritikog preispitivanja jednodimenzionalne ekonomske racionalnosti (neracionalno kreditno zaduivanje i drava
i pojedinaca i pohlepna utakmica u gomilanju profita), a istaknuti drutveni naunici ukazuju na
to da se mora koncipirati promiljeniji i dublji projekt drutvenog
prosperiteta u XXI veku i uzeti u
razmatranje naine na koje bi bio
ostvarivan osnovni korpus ljudskih prava, na principima univerzalnih vrednosti, kao preventiva
neobuzdanom ekonomizmu i sve
veem sukobljavanju kako neravnopravnih drutvenih slojeva, tako i povlaenih i potisnutih drutava u svetu. Ponovo se govori o
moralnim principima, koji su bili

ljudska prava

potisnuti, pa i o nastupajuem nihilizmu, kao stanovitu koje podriva moderni kapitalizam.

Treba ustanoviti da su i individualizam i kolektivizam ekstremi
nespojivi sa demokratskim drutvom, ono ne moe da poiva i
da se razvija ni na jednoj krajnosti. Budui da su ljudi i individualna i socijalna bia, demokratsko drutvo treba da obezbedi
uslove za razvoj svake individue
u skladu s njenim dispozicijama
(garantovanje individualnih graanskih prava), kao i socijalne,
ekonomske i kulturne uslove za
uspean razvoj drutva u kojem
e svi pojedinci biti stvarno ravnopravni pred zakonom, to znai da drava treba da definie kolektivna prava (na ivot, na rad,
na obrazovanje i zdravstvenu zatitu) kako bi se izbegla podela
drutva na graane prvog reda
i graane drugog reda.
Drava je stabilna i sposobna za
razvoj samo ako harmonizuje individualna i kolektivna prava graana, to je u najrazvijenijim demokratskim drutvima bilo dosta
potisnuto odbacivanjem ideje drave blagostanja/socijalne drave i
insistiranjem na deregulaciji, tj. gotovo potpunom iskljuenju dravne
regulacije i intervencije u pogledu
negativnih posledica trinih mehanizama (sadanja svetska finansijska/ekonomska kriza je rezultat
takve politike, prema analizama
najkompetentnijih teoretiara, koji su i ranije ukazivali na neizbene
konsekvence neoliberalne politike
videti knjigu J. Stiglica Protivrenosti globalizacije, 2002).
Nije dovoljno da samo ustavom
budu propisana osnovna ljudska
prava i da ih drava garantuje preko svojih demokratskih institucija.
Potrebno je isto tako da sami graani budu upoznati s pravima koja
im ustav garantuje i da shvate jedno od osnovnih prava: da se bore
za njihovo ostvarenje. U principima liberalne teorije je naglaeno
da je pravo na pobunu legitimno
ako drava kri osnovna ljudska
prava (poznato i kao princip gra-

anske neposlunosti).
Zbog toga treba naglasiti znaaj uloge graanskog vaspitanja,
naroito u drutvima koja su u dugoj istoriji bila autoritarna, kako bi
graani shvatili da su njihova individualna i kolektivna prava neotuiv deo modernog demokratskog drutva, ali i da sami snose
odgovornost ako bez otpora dopuste da ih nova drava kri. U razotkrivanju jednostranih shvatanja o ljudskim pravima (bilo samo
kao individualnih ili iskljuivo kao
kolektivnih) i sami graani imaju
znaajnu ulogu kao slobodne i odgovorne linosti, koji i sami moraju izai iz ljuture autoritarnih
linosti. Nastava graanskog vaspitanja moe mnogo doprineti da
se ljudska prava shvate kao sloen
korpus optih ljudskih prava i animirati, pre svega, mlade ljude da se
ukljue u razliite forme aktivnosti u kojima e biti akteri za afirmaciju ljudskih prava.
ta pokazuju dosadanja istraivanja u Srbiji posle 2000. godine kad su u pitanju stavovi graana prema nastalim promenama
i stanju ljudskih prava u postpetooktobarskom drutvu? (Videti:
istraivanja prema projektu Politika i svakodnevni ivot 2001,
2005, 2006). Ispitivanja koja su
obavljena kvalitativnom metodom u vie gradova Srbije pokazala su sledee: graani su nezadovoljni promenama koje su nastale,
ali krivicu za to prebacuju na politiare; naroito se ale na to kako oni ne ostvaruju obeanja, i to
ona koja se tiu garancije ljudskih
prava, ali ne vide i svoju odgovornost za takvo stanje; svoju neaktivnost pravdaju time da ih niko
ne trai i ne oekuje njihovo angaovanje; izjavljuju da su razoarani i da su postali apatini jer
nisu oekivali ili spore promene
ili ak vraanje na staro, upirui prste u vladu koja ih je izneverila. Ovakvi odgovori sugeriu
da graani nisu shvatili da i sami
moraju da se menjaju, jer autoritarno naslee nije ostavilo trag
samo u drutvenim odnosima ve

13

i u naim glavama, to navedeno

paternalistiko stanovite (krivi su drugi, a mi smo nevini, jer
drugi su zadueni za promene)
potvruje. To znai da graani jo
nisu doli do svoje/graanske samosvesti koja podrazumeva i lini
aktivan odnos prema drutvenim
promenama, a one se ne mogu uspeno ostvarivati bez svakodnevne pojedinane i grupne/drutvene borbe za realizaciju osnovnih
ljudskih/graanskih prava. Tek
tada e i oni koji su zadueni da
promoviu ljudska prava biti prinueni na injenje da garancije ne budu puka obeanja, ve da
i sami ozbiljnije rade na tome da
u svim demokratskim institucijama reguliu i kontroliu koliko
se ta prava ostvaruju. Graanska
inicijativa kao pokret samosvesnih
graana je nuan legitimni element
kontrole i korigovanja politike vladajuih slojeva drutva, to je u razvijenom modernom svetu postalo osnovno naelo demokratskog
drutva. U zemljama biveg socijalizma treba vremena da se prevlada nasleeni autoritarni sistem,
ali to se moe postii samo uz aktivnu pomo graana, koji su shvatili svoju ulogu i odgovornost za
afirmaciju individualnih/graanskih i kolektivnih prava i koji se
nee povlaiti iz te odsudne bitke zarad svog mira i komoditeta
ili zbog malodunosti, pravdajui
se oseanjem bespomonosti i ne
shvatajui da se bespomonost lei
pokuajima da se izae iz stanja letargije. Drugim reima, svaki pojedinac mora raditi na sebi da bi
postao graanin u pravom smislu,
jer pojam graanin podrazumeva slobodnu i samosvesnu linost
koja se nee sakrivati iza tue odgovornosti, ve e shvatiti da odgovornost za razvoj drutva i bolji
ivot graana lei na celokupnom
drutvu i njihovim lanovima. Dakle, pored institucionalizovanog
graanskog vaspitanja, potrebno je
i samovaspitanje, jer e se tek tako moi uskladiti sve snage drutva u cilju postizanja pretpostavki
za demokratizaciju.

, ,

,


, ,

,

. , . , ,


, ,

.


.
,

,

,

.


,

,


. ,
, ,

.



.

,

.



.
2006. , 47 .
1947.

. ,
,



.



. ,
.
,
48


.
,


,
,

14

, ,
,

.

.
, .

;

,


,
,

,

.

,
,
-

.


,

( ),

( ).



.



.
,

( ,
, , ,
.).

,
,
.



,


,

.



.

,
1 .




,

.
,

,

,
.

.


,

,
. , -

.


,


.




.
,

,


.
.



.



1948.
,



2.

1 , , 1992. ; 1994. ; 1999, ,

, 2000. .
2 , , 1966. ; , 1965. ;
1979. ; , , 1984. ; 1989. ;
1990. ; , ,
, 2006. .

15

. ,

,




.
,
,
. (), .


,

,
,

.


,

.

, ,

( ), ,



.

,


( , )



.

3.


,



.

,
,
,
,
. ,
() ,

,
,
.




,

.


,

. ,
,




(
,
,


),
(

, ,

3
,
, , .
. ,
. .
4
. .
.
, ,
,
.

16

,


) 4 .



,

.



.

,
, .
,
,

.


.




.


. ,
, .


.
, .


,

.

.

. .


.
,
,

.
.



.

,

.

,
,

.
,
,


.

, .

. ,


.
,
1950. .
,

17

.


,
.



.



.

.

,
.

.



.
.


.


. , 47 .
,
,

.
.

.


.

ljudska prava

,


.





.
,

.




.



.

.









.




,
,

, ,
.


.

Nataa Rai, koordinatorka za razvoj zakonodavstva

Projekat: Podrka sprovoenju antidiskriminacionog
zakonodavstva i medijacije u Srbiji

NORMATIVNI OKVIR
ZATITE LJUDSKIH PRAVA U SRBIJI
Ustav Republike Srbije iz novembra
2006. godine sadri katalog ljudskih i
manjinskih prava i sloboda, koji se, sa
stanovita normiranosti, moe oceniti
izuzetno visokom ocenom. Garantuje
ih gotovo jedna treina ustavnih
odredbi (Drugi deo, l. 1881), a
ona su takoe i jedna od temeljnih
vrednosti na kojima se drava zasniva
pored vladavine prava, socijalne
pravde, naela graanske demokratije
i pripadnosti evropskim principima i
vrednostima (l. 1 Ustava).
Odredbom l. 18 predvieno je
da se sva Ustavom, opteprihvaenim
pravilima meunarodnog prava,
potvrenim
meunarodnim
ugovorima i zakonima garantovana
ljudska i manjinska prava i slobode
neposredno primenjuju. Zakonom
se moe propisati nain ostvarivanja
ovih prava samo ako je to Ustavom
izriito predvieno ili ako je to
neophodno za ostvarenje pojedinog
prava zbog njegove prirode, pri emu
zakon ni u kom sluaju ne sme da
utie na sutinu tog zajemenog
prava. Istom odredbom predviena
je i dodatna garancija kojom se svi
koji obezbeuju zatitu ljudskih prava
obavezuju da odredbe kojima su
garantovana ta prava tumae u korist
unapreenja vrednosti demokratskog
drutva,
saglasno
vaeim
meunarodnim standardima kao
i praksi meunarodnih institucija
koje nadziru njihovo sprovoenje (na
primer, Komitet Ujedinjenih nacija,
Evropski sud za ljudska prava u
Strazburu, itd.)
Znaajna je i odredba l. 20
Ustava koja predvia da ljudska i
manjinska prava zajemena Ustavom
mogu zakonom biti ograniena
samo ako Ustav doputa ogranienje,
iskljuivo u svrhe radi kojih ga taj
najvii pravni akt dozvoljava i samo
u obimu neophodnom da se ta
ustavna svrha ogranienja zadovolji u

18

demokratskom drutvu i bez zadiranja

u sutinu samog zajemenog prava,
pri emu se dostignuti nivo ljudskih i
manjinskih prava ne moe smanjivati.
Jednakost pred Ustavom i
zakonom i pravo na jednaku
zakonsku zatitu su preduslovi za
kretanje jednog drutva ka punoj
zatiti ljudskih prava, a da bi se tom
cilju pribliilo, svaka diskriminacija
mora biti ne samo zabranjena
ve i adekvatno sankcionisana.
Odredbom l. 21 Ustava zabranjuje
se svaka diskriminacija, neposredna
ili posredna, po bilo kom osnovu,
a naroito po osnovu rase, pola,
nacionalne pripadnosti, drutvenog
porekla, roenja, veroispovesti,
politikog ili drugog uverenja,
imovnog stanja, kulture, jezika,
starosti i psihikog ili fizikog
invaliditeta, pri emu se ne smatraju
diskriminacijom posebne mere koje
drava moe uvesti radi postizanja
pune ravnopravnosti lica ili grupe
lica koja su sutinski u nejednakom
poloaju s ostalim graanima.
Diskriminacija je predviena kao
krivino delo i u Krivinom zakoniku
Republike Srbije (l. 128, 317 i 387), a

ljudska prava

antidiskriminacione odredbe sadre i

brojni drugi zakoni. No, sistematsko i
sveobuhvatno normiranje postii e
se tek usvajanjem zakona o zabrani
diskriminacije koji uskoro treba da
bude donet.
Korpus pojedinanih prava i
sloboda garantovanih Ustavom (l.
2374) ine: dostojanstvo i slobodan
razvoj linosti, pravo na ivot,
nepovredivost fizikog i psihikog
integriteta, zabrana ropstva, poloaja
slinog ropstvu i prinudnog rada,
pravo na slobodu i bezbednost, skup
prava lica lienih slobode i posebna
prava okrivljenog, pravo na pravino
suenje i pravnu sigurnost u kaznenom
pravu, na rehabilitaciju i naknadu
tete, na jednaku zatitu prava i pravno
sredstvo, pravo na pravnu linost,
dravljanstvo, slobodu kretanja,
nepovredivost stana, tajnost pisama
i drugih sredstava optenja, zatita
podataka o linosti, sloboda misli,
savesti i veroispovesti, prava crkava
i verskih zajednica, prigovor savesti,
sloboda miljenja i izraavanja kao i
izraavanja nacionalne pripadnosti,
podsticanje
uvaavanja
razlika,
zabrana izazivanja rasne, nacionalne i
verske mrnje, sloboda medija, pravo
na obavetenost, izborno pravo i pravo
na uestvovanje u javnim poslovima,
sloboda okupljanja i udruivanja,
pravo na peticiju, na utoite, na
imovinu, pravo nasleivanja, pravo
na rad i trajk, pravo na zakljuenje
braka i ravnopravnost suprunika,
sloboda odluivanja o raanju, prava
deteta, prava i dunost roditelja,
posebna zatita porodice, majke,
samohranog roditelja i deteta, pravo
na pravnu pomo, na zdravstvenu
i socijalnu zatitu, na penzijsko
osiguranje, na obrazovanje,
autonomiju univerziteta, slobodu
naunog i umetnikog stvaranja i
zdravu ivotnu sredinu. Ustav takoe
garantuje i niz kolektivnih prava
licima koja pripadaju nacionalnim
manjinama da odluuju o pojedinim
pitanjima vezanim za svoju kulturu,
obrazovanje, obavetavanje i slubenu
upotrebu jezika i pisma. Njihova
diskriminacija i nasilna asimilacija su
Ustavom zabranjeni, a garantovana
im je ravnopravnost u voenju
javnih poslova, pravo na ouvanje
posebnosti, na udruivanje i saradnju

sa sunarodnicima.
Pored Ustava, kao najvieg
pravnog akta, i veliki broj zakona
sadri odredbe kojima se garantuju
pojedina prava i slobode i obezbeuje
zatita u sluaju njihovog krenja.
Meu njima poseban znaaj imaju
zakoni iz krivino-pravne sfere:
Zakonik o krivinom postupku (2001),
Krivini zakonik Republike Srbije
(Glava XIV posveena je krivinim
delima protiv sloboda i prava oveka
i graanina, kao i pojedini delovi
drugih glava posveenih krivinim
delima protiv ovenosti i drugih
dobara zatienih meunarodnim
pravom, protiv izbornih prava i
prava po osnovu rada, itd.), Zakon o
maloletnim uiniocima krivinih dela
i krivino-pravnoj zatiti maloletnih
lica, Zakon o izvrenju krivinih
sankcija, Zakon o organizaciji i
nadlenosti dravnih organa za borbu
protiv visokotehnolokog kriminala
i Zakon o policiji (svi iz 2005), kao
i ranije donet Zakon o organizaciji
i nadlenosti dravnih organa u
suzbijanju organizovanog kriminala
(2002).
Veoma vana prava i slobode
garantuju i: Zakon o javnom
informisanju (2003), Zakon o
radiodifuziji (2002) i Zakon o
slobodom pristupu informacijama
od javnog znaaja (2004), Porodini
zakon, Zakon o radu, Zakon o
parninom postupku, Zakon o
zdravstvenoj zatiti i zdravstvenom
osiguranju (svi iz 2005), Zakon o
zatiti ivotne sredine i Zakon o
dravljanstvu (oba iz 2004), Zakon
o osnovama sistema obrazovanja i
vaspitanja (2003) i Zakon o visokom
obrazovanju (iz 2005).
Novinu u pravnom sistemu Srbije
predstavljalo je donoenje Zakona
o zatitniku graana, septembra
2005. godine, kojim je ustanovljena
institucija
nezavisnog
dravnog
organa sa jasno izraenom funkcijom
zatite i unapreenja ljudskih i
manjinskih prava i sloboda putem
kontrole rada organa dravne uprave
i drugih organizacija, ustanova i
organa kojima su poverena javna
ovlaenja. Specijalna panja je
poklonjena pojedinim, najranjivijim
grupama, pa tako zatitnik graana
ima posebne zamenike za zatitu:

19

prava deteta, nacionalnih manjina,

rodnu ravnopravnost, prava osoba
s invaliditetom i prava lica lienih
slobode.
Zakonom
je
uspostavljena
obaveza organa uprave da sarauju
sa zatitnikom, omogue mu pristup
svojim prostorijama i stave na
raspolaganje sve podatke i omogue
razgovor sa zaposlenima, bez obzira
na stepen tajnosti, kada je to od
interesa za postupak koji se vodi.
Zatitnik moe da javno preporui
razreenje funkcionera odgovornog
za povredu prava graana, a protiv
zaposlenog u organu uprave koji je
neposredno odgovoran za povredu
prava graana moe da trai
pokretanje disciplinskog postupka.
Ako nae da u radnjama funkcionera
ili zaposlenog u organu uprave ima
elemenata krivinog ili drugog
kanjivog dela, zatitnik graana
je ovlaen da nadlenom organu
podnese zahtev, odnosno prijavu za
pokretanje krivinog, prekrajnog ili
drugog odgovarajueg postupka.
Prvi zatitnik graana na
nacionalnom nivou izabran je tek
sredinom 2007. godine, a poetak
njegovog rada pratili su problemi
slini onima sa kojima su se suoavale neke druge nezavisne institucije
u Srbiji (nedostatak uslova za rad
i finansijskih sredstava, sporost u
imenovanju zamenika, itd.). Pored
dravnog nivoa, ombudsmani su
postavljeni i na nivou Autonomne
pokrajine Vojvodine i mnogih
lokalnih samouprava za kontrolu
zakonitosti i pravilnosti rada organa
tih samouprava.
Za graane Srbije, pripadnike
nacionalnih manjina, od izuzetne
vanosti je bilo donoenje Zakona
o zatiti prava i sloboda nacionalih
manjina (donet 2002. godine na
nivou tadanje savezne drave)
koji je trebalo da obezbedi punu i
efektivnu ravnopravnost izmeu
pripadnika nacionalnih manjina i
veinske zajednice. Tim zakonom
uspostavljeni su instrumenti kojima
se obezbeuju i tite posebna prava
nacionalnih manjina na samoupravu
u oblasti obrazovanja, upotrebe jezika,
informisanja i kulture, a predvieno
je i obrazovanje ustanova radi
olakavanja uea manjina u vlasti

ljudska prava

i u upravljanju javnim poslovima i

ouvanja njihove posebnosti.
Saveti nacionalnih manjina, ije
je osnivanje prvi put predvieno tim
zakonom, trebalo je da budu najvaniji
garanti ouvanja, unapreenja i zatite
nacionalnih, etnikih, verskih, jezikih
i kulturnih posebnosti pripadnika
nacionalnih manjina i ostvarivanja
njihovih prava. Manjkavosti pojedinih
odredbi tog zakona, posebno u
delu koji se odnosi na izbor lanova
i finansiranje saveta nacionalnih
manjina, dovele su do tekoa u
primeni ovog znaajnog propisa koji e
uskoro biti dopunjen i izmenjen da bi
se obezbedilo kvalitetnije ostvarivanje
manjinskih prava.
Jo jedan zakon od izuzetnog
znaaja za ostvarivanje i zatitu
ljudskih prava je Zakon o spreavanju
diskriminacije osoba s invaliditetom
iz 2006. godine, prvi te vrste u Srbiji.
Njime su pored opteg reima zabrane
svake diskriminacije po osnovu
invalidnosti definisani i posebni
sluajevi diskriminacije pripadnika
ove manjinske grupe u raznim sferama
ivota i mere koje se preduzimaju radi
zatite ravnopravnosti i socijalne
ukljuenosti osoba s invaliditetom.
Zakon izmeu ostalog propisuje
obavezu dravnih organa da uine
dostupnim javne usluge i objekte
osobama s invaliditetom i zabranjuje
diskriminaciju u posebnim oblastima,
poput radnih odnosa, zdravstva i
obrazovanja (l. 1131). Posebno su
znaajne odredbe koje ustanovljavaju
pozitivne obaveze dravnih organa
i organa lokalne samouprave da
preduzimaju posebne mere za
podsticanje ravnopravnosti osoba s
invaliditetom (l. 3238). Zakonom
se uvodi i posebna tuba za zatitu
od diskriminacije, kojom se moe
zahtevati zabrana izvrenja radnje
od koje preti diskriminacija, zabrana
daljeg vrenja radnje diskriminacije,
odnosno
zabrana
ponavljanja
radnje diskriminacije; izvrenje
radnje radi uklanjanja posledica
diskriminatorskog postupanja; utvrenje da je tueni prema tuiocu
diskriminatorski postupao; naknada
materijalne i nematerijalne tete
(l. 42 i 43). Zakon takoe uvodi i
posebna pravila o mesnoj nadlenosti,
dozvoljenosti revizije i uslovima za

odreivanje privremenih mera u

ovim sporovima. Ovaj zakon, iako
predstavlja veliki korak u pravnom
regulisanju ove oblasti, ipak ima
nedostataka koji su postali vidljivi
ve u prvoj godini sprovoenja. Teret
dokazivanja je ostao na tuenom,
a tubu moe podneti samo sama
rtva diskriminacije. Da bi, pak,
prava osoba s invaliditetom bila u
dovoljnoj meri zatiena, trebalo
bi da aktivnu legitimaciju imaju i
pojedine organizacije koje pruaju
pomo osobama s invaliditetom.
Tek e donoenjem sistemskog
zakona o zabrani diskriminacije,
uvoenjem poverenika za zatitu
ravnopravnosti i instituta podeljenog
tereta dokazivanja ovi nedostaci biti
prevazieni i obezbedie se bolji
uslovi za ostvarivanje prava graana
Srbije s invaliditetom.
Pomenuti zakon je dobar primer
kako ni najvii stepen zatite
predvien Ustavom i zakonima nije
dovoljan ukoliko nisu obezbeeni
adekvatni uslovi za sprovoenje mera
zatite putem pravnog leka koji e biti
delotvoran. To pravo na delotvoran
pravni lek zatieno je odredbama l.
22 i 36 Ustava Republike Srbije. lan
22 propisuje da svako ima pravo na
sudsku zatitu ako mu je povreeno ili
uskraeno neko ljudsko ili manjinsko
pravo zajemeno Ustavom, kao i
pravo na uklanjanje posledica koje
su povredom nastale. Stavom dva tog
lana dato je pravo graanima da se
obrate i meunarodnim institucijama
radi zatite svojih sloboda i prava
zajemenih Ustavom. Odredbom
l. 36 Ustava se dalje regulie pravo
na jednaku zatitu prava i na pravno
sredstvo pred sudovima i drugim
dravnim organima, imaocima javnih
ovlaenja i organima autonomne
pokrajine i jedinica lokalne
samouprave, a protiv odluke kojom se
odluuje o njegovom pravu, obavezi
ili na zakonu zasnovanom interesu.
To znai da graani zatitu svojih
prava mogu traiti u graanskim,
krivinim, upravnim i prekrajnim
postupcima, ali i da se, ukoliko su
nezadovoljni odlukom suda ili drugog
dravnog organa, pod odreenim
uslovima mogu obratiti i Ustavnom
sudu Srbije. Tu novinu uveo je Ustav
iz 2006. godine koji je predvideo
institut ustavne albe, kao specifinog

20

pravnog leka za zatitu ljudskih prava.

Ovo pravno sredstvo je postojalo u
nekadanjem Ustavu SRJ i u Ustavu
Crne Gore, a sada je prvi put uvedeno
i u pravni poredak Srbije.
Ustavna alba se moe izjaviti
protiv pojedinanih akata ili radnji
dravnih organa ili organizacija
kojima su poverena javna ovlaenja,
a kojima se povreuju ili uskrauju
ljudska ili manjinska prava i slobode
zajemene Ustavom ako su iscrpena
ili nisu predviena druga pravna
sredstva za njihovu zatitu (l. 170
Ustava). Ovakvo reenje omoguava
podnoenje ustavne albe posle
iscrpljivanja svih drugih delotvornih
pravnih lekova, i samim tim i
centralizaciju odluivanja o krenjima
ljudskih prava, za koje e Ustavni
sud predstavljati konanu instancu
kojoj se graanin mora obratiti pre
obraanja Evropskom sudu za ljudska
prava. Da bi graani tu zatitu dobili
u razumnom roku, neophodno je
obezbediti materijalne uslove za
uspean rad Ustavnog suda koji ve
vie od godinu dana radi sa samo dve
treine sastava, bez odgovarajuih
smetajnih, tehnikih i ljudskih
resursa za obavljanje ove izuzetno
vane funkcije.
Pred Srbijom je jo dug put do
uspostavljanja sveobuhvatnog i
efikasnog sistema zatite ljudskih
prava, kako na zakonodavnom tako i
na institucionalnom nivou. Tri vana
zakona su trenutno u proceduri pred
vladom ili Narodnom skuptinom:
zakon o zabrani diskriminacije,
zakon o rodnoj ravnopravnosti i
zakon o zatitniku prava deteta.
Mnogi zakoni jo ekaju usklaivanje
pojedinih odredbi s meunarodnim
standardima i Ustavom. Na institucionalnom planu, nezavisni i
samostalni dravni organi (sudovi i
tuilatva, zatitnici graana na svim
nivoima, poverenik za dostupnost
informacija od javnog znaaja, budui
poverenik za ravnopravnost graana)
treba da dobiju snaniju podrku
drave ne samo obezbeivanjem
dovoljnih finansijskih i ljudskih
resursa za rad ve, pre svega, slanjem
poruke graanima da je Srbija
zemlja tolerancije, ravnopravnosti i
multikulturalizma, u kojoj je svako
krenje ljudskih prava zabranjeno i
adekvatno sankcionisano


,
- ,

,
!
"
"



, -,
,
13.
2009. .

10, :
,
, ,
,
.

1
.
1
:
(
)

(
,
, ,
).



.


,

,

.

,

,
,

.
.

:
, .


,


.

, ,

, ,

, , ,
, .

21

1993. .
,


, .

,
,
, .

.
, ,


.

.
10
,

,

, , ,
,
,
,
.

Primeri dobre prakse

Lora Stjuart, koordinatorka za razvoj obrazovanja,
Organizacija za saradnju u Irskoj

PROJEKAT GRAANIN U IRSKOJ

Organizacija za saradnju u Irskoj (Cooperation Ireland) ve deset godina sprovodi Projekat Graanin, kako u kolama, tako i sa
grupama mladih u Severnoj Irskoj
i Republici Irskoj. Tokom niza godina realizacije projekta, obuili smo oko 500 nastavnika i radili
sa oko 300 kola. U okviru Projekta Graanin uenici u svojoj zajednici odreuju problem koji bi voleli da ree. Sledei korak je lobiranje
kod nadlenih institucija kako bi se
primenilo njihovo reenje. Na projekat zahteva da kole rade kao partneri, tako da uenici mogu da ue
od drugih zajednica o problemima
sa kojima se oni susreu i da dobiju
od svojih partnera ideje kako da ree probleme u svojim zajednicama.
Organizacija za saradnju u Irskoj je organizacija koja je osnovana
sa ciljem da promovie bolje odnose izmeu Severne Irske i Republike Irske. Zato je na posao da stvaramo partnerstva meu kolama;
mladi ljudi upoznaju svoje partnere
i grade veze i potovanje prema svojim razliitostima, a rade i na Projektu graanin. Tokom deset godina, koliko radimo, sproveli smo vie
evaluacija koje pokazuju da se dve
stvari uenicima najvie dopadaju: mogunost da se njihov glas uje
i da upoznaju druge mlade i stvore
prijateljstva neka od njih traju ve
10 godina!
Budui da kole rade kao partneri, u Projekat Graanin smo takoe
ukljuili korake tokom kojih uenici

ispituju ko su oni kao pojedinci i kao

lanovi svoje grupe. Ovo je znaajno
jer e se susresti sa grupom uenika iz drugaijeg okruenja i identiteta i potrebno je da budu spremni
da razmene ideje i ue jedni od drugih. Takoe, podstiemo uenike da
se pitaju ta je to zajednica; oni mapiraju svoju zajednicu, ukljuujui
ljude, mesta i dogaaje. Smatramo
da uenici, pre nego to identifikuju
probleme, kao grupa treba da se sloe u tome ta je za sve njih zajednica. Ovo je takoe vano i za ukljuivanje teme ljudskih prava u Projekat
Graanin.
U poslednje dve godine realizujemo pilot Projekat Graanin o ljudskim pravima. Pristup sa stanovita ljudskih prava podrazumeva da
uenici preispituju svoje zajednice iz
perspektive ljudskih prava; oni mapiraju svoju zajednicu i identifikuju
probleme. Uenici potom posmatraju svoje zajednice kroz prizmu ljudskih prava, to im omoguava da
procene gde su ljudska prava zagarantovana, a gde su prekrena.
Ima mnogo koristi od primene

22

ovog pristupa. Jedna je to mladi ljudi, razmiljajui o problemima u zajednici i da li je tu u pitanju ugroavanje ljudskih prava, moraju da
posmatraju svoje zajednice sa drugaijeg stanovita. Oni prepoznaju
probleme koji imaju iri uticaj na njihovu zajednicu, te moraju da sagledaju poloaj drugih ljudi. Jo jedna
korist: ovaj pristup proiruje znanje
i razumevanje uenika o svojim zajednicama i zemljama i daje im mogunost da razmiljaju o irim vladinim politikama i kako one utiu na
njihov ivot, ali takoe i na ugroenije lanove naih drutava.
Organizacija za saradnju u Irskoj
trenutno sprovodi Projekat Graanin u 50 kola, ali u samo 16 kola se
koristi tema ljudskih prava zato to
je ovaj pristup pilot-program kako bi
se procenilo koliko Projekat Graanin dobija primenom ovog pristupa
i koje su mogunosti za ire sprovoenje projekta, kroz mreu svih kola u Irskoj.
Naa poetna iskustva u sprovoenju modela projekta u koji je
ukljuena tema ljudskih prava su ra-

zliita, u zavisnosti od kola. Ljudska

prava, kao tema, nedavno su uvrena u na nastavni plan i program i
mnogi nastavnici i uenici nikada
pre nisu razgovarali o ljudskim pravima na asovima. Stoga smo, pre
nego to smo temu ljudskih prava
ukljuili u Projekat graanin, napravili uvodni program kako bismo
nastvnicima i njihovim uenicima
predstavili pojam ljudskih prava.
Ovo je vrlo vano za razumevanje
teme, jer je bitno da uenici shvate
ta se uopteno podrazumeva pod
ljudskim pravima pre nego to se od
njih zatrai da prepoznaju probleme
vezane za ljudska prava. Ove uvodne lekcije su bile ukljuene u na
nastavni paket. One daju nastavnicima niz predloga kako da to bolje
rade sa uenicima na Projektu Graanin o primeni ljudskih prava.
Nedavno smo odrali trening
sa nastavnicima koji obrauju temu ljudskih prava kako bismo dobili povratne informacije od njih o
tome kako napreduje primena Projekta. Ono to preovladava kao miljenje naih nastavnika jeste da Projekat Graanin i tema ljudska prava
imaju koristi jedno od drugog: projekat graanske akcije ini da ljudska
prava budu jasnija uenicima ljudska prava prelaze iz domena apstraktnog i neeg teorijskog u neto to je
realno i ostvarljivo. Ipak, to to se
projekti bave ljudskim pravima ne
znai da se iskljuivo bave samo time
u pitanju je postizanje promene u
korist svih unutar zajednice. Uenici
se takoe oseaju odgovorni za zatitu prava drugih naroito onih koji
su marginalizovani i manje sposobni
da tite sopstvena prava.
Uenici takoe postaju osnaeni da lobiraju i deluju na donosioce odluka poto oseaju da im ljudska prava daju pravi glas i mo da
se bore za ono na ta oni i ostali imaju prava, kao graani, unutar svoje zajednice i zemlje. Sa take gledita nastavnika, Projekat
njima omoguava da razviju bolji
odnos sa svojim uenicima, odnos
koji omoguava nastavniku da bude onaj koji olakava proces uenja,
koji vodi i podrava uenike u iskustvima koja stiu.

,
, ,

...

.
, , .


:

?


.
,

.

,
, , .
,
.

.
, 10




. 85

,

.

, ,
,

1.

- ,

.
,


-

1

. 30. 11. 2007. . (..)

23

.

,
,
,
. ,
.


.




.

.
.
?
.
.
. , ,
,
,
.

, , ,

.
,
, , ,
.
,
,
, ,

.

.


,


. ,
14. ,


.

.


.

-

24

.
,
,

.



.



.
,
.

.
,
.
,
.

Primeri dobre prakse

Radica Aleksi, prof. Sociologije i Graanskog vaspitanja

Srednja struna kola, Pirot

SRAN JE BIO VEOMA SREAN TE VEERI

Nemojte nikad da posumnjate da mala grupa promiljenih i posveenih graana moe da promeni
svet. U stvari, samo to se uvek dogaalo. Margaret Mid, antropolog.
Srednja struna kola u Pirotu je
prepoznatljiva po akcijama u korist
dejih prava i reavanju konkretnih
problema iz kolske sredine vezanih
za ostvarivanje i zatitu prava deteta, poev od participativnih pa do
ostvarivanja prava na razvoj i prava
na preivljavanje.
Skoro sve nae akcije i projekti
zapoinju poetkom marta i zavravaju se 26. maja, na Dan kole, efektnim aktivnostima: urke, igranke,
promocije i gostovanja na radiju.
Svesni stalnosti sila razaranja,
moramo uvek iznova izgovarati rei ljubavi i stvarati uslove u kojima
e se ovek potvrivati kao ljudsko
bie. To znai: s egzistencijalnih,
osnovnih potreba koje nas izjednaavaju sa ivotinjama, prei na vii nivo potreba koje e nas dovesti
do samopotvrivanja i liiti straha
od duhovnog i fizikog uniavanja
(gladi).
Iz brevijara pet velikih projekata i desetine tzv. mini projekata izdvajamo Akciju u korist dejih prava
izvedenu za Srana, deaka s invaliditetom, uenika I razreda Specijalne kole Mladost.
Motiv za akciju ovek usmerava svoju percepciju na ono to eli da uje. Kada primi informaciju,
ona ga pokree na akciju. Povod za
ovu akciju pod sloganom Za Srana, deaka iz susedstva je reportaa Dragice Pavlov Krsti na Televiziji Pirot o Sranu ivkoviu, detetu
s posebnim potrebama, koji u vrlo
tekim uslovima ivi sa bolesnom
majkom, u Ulici srpskih vladara u
Pirotu.
Naa namera je bila da zajedno
s uenicima i mnogobrojnim donatorima pomognemo deaku Sranu
ivkoviu, ali i da na konkretnom
primeru ukaemo na ugroenost

dejih prava. Sva prava mogu ostati

(pa i prava deteta) samo teorijska zamisao, ma u koricama, ukoliko graanin svojim ueem u ivotu lokalne i ire drutvene zajednice ne
doprinese boljem i srenijem ivotu,
pre svega sopstvenom, zatim ivotu
drugih graana i ivotu buduih generacija.
Potujui predloeni postupak
za definisanje problema i cilja kao
i izbor akcije, utvrdili smo postojee stanje prava vezanih za Srana
ivkovia, uenika Specijalne kole
Mladost (poli smo od koncepta
dejih prava iz Konvencije o pravima deteta). Problem smo definisali kao NEMOGUNOST RODITELjA, KAO I DRAVE DA DETETU,
UENIKU SRANU IVKOVIU,
OBEZBEDE ODGOVARAJUI IVOTNI STANDARD, a cilj: u okviru nastave graanskog vaspitanja
planirati i izvesti akciju kako bi se
prikupila novana sredstva i ueniku kupio elektrini poret (televizor
je u meuvremenu dobio).
Specifian cilj je uvoenje uenika u tehnike efikasnog planiranja,
pokretanja i izvoenja akcija, ali i
doprinos razvoju linosti dotinog
uenika i njegova priprema za aktivan ivot u drutvu.
Uenici Srednje strune kole
su preko molbi za donatorstvo i ugovora o donatorstvu sakupili nova-

25

na sredstva u iznosu od 20.000 dinara. U skladu s principima civilnog

drutva, a to je samoorganizovanje
i pokretanje inicijativa, i preko institucije donatorstva, ukljuili smo
se u drutvenu zajednicu i postali
uesnici kulturnih dogaaja i ravnopravno sa drugima uestvovali u
javnom ivotu grada za opte dobro.
Zajedno sa uenicima uli smo
u mnoge fabrike, ustanove, organizacije i predstavnitva, banke, markete, javna preduzea. Svuda smo
bili uvaavani i sasluani. Uenici
su se uili proceduri, istrajnosti, nainu kontaktiranja, upornosti. Aktivni drutveni kontakti (50 donatora za pet kolskih godina) postali
su naa dobra praksa. Nai najvei
donatori su: AD Tigar, Zavod za poljoprivredu (etvorostruki donator),
apoteka Beladona, lokalna samouprava, Preduzee za projektovanje
Zlatko Jovanovi, Dunav osiguranje, NVO Pirgos, STR Sanja, itd.
Pored kupovine poreta, odee, slatkia i lekova, 21. juna 2006.
godine organizovano je i drugarsko vee za Srana u restoranu Golemi most, gde je Sran bio gost sa
svojim najboljim drugom, razrednim stareinom i psihologom kole. Akciju i druenje propratila je
novinarka Slobode Kaja Pani.
Ona u listu navodi rei predsedni-

,
,

ce operativnog tima, uenice Sonje

iri, koja kae da je ova akcija za
njih pre svega bila primena nauenog u praksi: ovek treba da bude
svestan svojih prava i odgovornosti,
da zna da prepozna njihovo krenje
i ukoliko do njega doe, da pomogne onome ija su prava ugroena.
O susretu sa Sranom i drugarskoj
veeri u restoranu Golemi most
rekla je: Sran je bio veoma srean te veeri (to je i naziv lanka u
novinama). Ispisali smo mu poruke prijateljstva i ostavili nae brojeve telefona i sigurno emo nastaviti
kontakt sa njim. (Lanane reakcije
slede: Sran je dobio i neke uplate na
lini iro raun).
Novinarka navodi u listu moje
rei: Na svakom asu graanskog
vaspitanja govorili smo da mi nismo
odgovorni za situaciju na celoj planeti, ali ako uinimo neto u lokalnoj sredini, i to e biti dovoljno. Svako neka uini neko humano delo u
svom okruenju i dosta toga e biti
promenjeno na bolje. Nita ne poinje i ne zavrava se sa nama. Potreban je stalni lini angaman, a za to
ovek treba da poseduje i line vrednosti. Pridodata crta humanizma je
nuna. Po definiciji, i kulturni progres se ostvaruje ako se bitno, u humanom smislu, izmene postojee
vrednosti.
U koli je postavljen i foto-poster, slike sa drugarske veeri koju je
propratila foto-kua Elit.

,
,
,
,,

.


.

.
,

.

( ,
) .

26

.
,
.
,
.

. .



, ( ). ,
,


,,

Primeri dobre prakse

Aleksandar Stojadinovi,
uenik sedmog razreda, O Dobrila Stamboli, Svrljig

BOINI FESTIVAL DANI OSMEHA

,
,

.


.

,
,
.



(
).

,
.

? ,
.
,
,
.

Svrljig je mala
optina, gradi s
malim
ulicama,
prvi na listi u
Srbiji s najmanjim
primanjima, s malo
mesta gde mladi
mogu nai sebe
i pokazati svoja
interesovanja, ali
i gradi koji ima
veliko srce, ima
veliki osmeh!
Mladi Svrljiga,
i svi koji se oseaju
tako, odluili su da
organizuju Boini festival Dani
osmeha i na taj nain uine neto
za sve nas! I za nau drugaricu,
sugraanku Milenu, koja je oslepela,
da joj vratimo osmeh na lice. Zato je
deo uenika VII razreda Osnovne
kole Dobrila Stamboli u Svrljigu
uestvovao na Boinom festivalu
Dani osmeha 2008/2009. godine.
Pridobili smo i podrku nae
optine i Ministarstva za omladinu
i sport, a prijatelji Festivala bili su
i Radio Bubamara i lokalna TV
stanica Laser. Festival je poeo
26. 12. 2008. podelom paketia u
vrtiu i osnovnoj koli, a potom
smo kitili gradsku jelku ukrasima
koje smo sami napravili. Predkolci
su imali mali tand u centru grada,
gde su prodavali svoje radove, a
prihod je iao u humanitarne svrhe.
Stigao je i Jaforida s osmehom i
slatkiima i posle toga je usledio
izbor za najboljeg Sneka i najveu
grudvu. Sva deca su oduevljeno
pratila celu akciju. U Kulturnom
centru, dva dana su bila namenjena
deci. Sa nastavnicama Graanskog
vaspitanja doli smo na ideju da
kao mladi volonteri doprinesemo
ovoj akciji. Na drugar Aca je bio
Deda Mraz i delio je paketie deci sa
sela, a grupa uenika ulepavala je
Kulturni centar ukrasima koje smo

27

sami napravili, naravno uz savete

naih nastavnica.
Jedna od lanica Kulturnog
centra dala nam je tekst predstave
Gde je Deda Mraz? autorke Lele
Stojanovi. U poetku smo bili malo
uplaeni i sumnjali da moemo da
spremimo predstavu s obzirom na
to da smo imali samo nedelju dana.
Meutim, uz puno volje i truda
sve smo postigli. Prvo smo podelili
uloge: deak Luka, devojica
Anela, patuljak 1 Kica, patuljak
2 Tica, patuljak 3 Mica i Deda
Mraz. Kostime smo sami napravili:
nekoliko kapica, jelka, paketii i
mnogo ukrasa. Prvi put smo glumili
pred publikom i imali smo veliku
tremu, ali onu pozitivnu. Mnogi
od nas su odluili da postanu
glumci i tako nali sebi novo
zanimanje. Odziv publike je bio
fenomenalan, svi su bili oduevljeni
naom predstavom, posebno nae
nastavnice. Kao mladi volonteri
dobili smo posebnu zahvalnicu
zbog plemenitosti, ukazane panje
i pomoi u organizovanju Boinog
festivala Dani osmeha. Stekli
smo pozitivna i nova iskustva, nove
prijatelje, a mnogi od nas su prvi put
uestvovali na ovaj nain u ovakvoj
vrsti aktivnosti. Ceo festival je imao
humanitarni karakter.

,
, ,

.


,
.

,
,
. .
,
,
, .

,
,
,

.


,


.

.
,

:
.


,
,


.


,
,
.
,

,

,


,

28

.
,

.



, .
,

,


, . ,

. ( ),
.

, .
85 ,
:
d 28
d 2
d 70 .

Primeri dobre prakse

.

,
. !

:
.
, ,
.




.

,


,
.



.

,
,
25. 2008.
.

,

.


,
,
, .
,
, , . ,

.

Ilinka Mileti, nastavnica graanskog vaspitanja

O ore Krsti, Beograd

MOSTOVI

kola ore Krsti iz Beograda

i kola Don Lorenzo Milani iz
Fondija ve osmu godinu odravaju
prijateljske veze.
Inicijativa za saradnju potekla je
od nevladine organizacije Un ponte
per... Sedite organizacije je u Rimu,
a bavi se raznim humanitarnim
projektima, od kojih je jedan i
bratimljenje italijanskih i naih kola.
Projekat interkulturalnog obrazovanja za mir, u doba kada je
osmiljen (2001. godine), imao je za
cilj (citiram) da postane instrument
rada i suoavanja sa kulturom drave
Jugoslavije koja postepeno pokuava
da izae iz tekih socijalnoekonomskih uslova uzrokovanih

29

nedavnim sankcijama kojima je

bila izloena u toku poslednjih
deset godina. Projekat predstavlja
instrument
uspostavljanja
konkretnog prijateljskog odnosa
preko kog it a l ija n ska deca
usavravaju sopstveno oseanje
solidarnosti prema njihovim manje
srenim, jugoslovenskim vrnjacima,
podravajui ih na tekom putu
ka miru i toleranciji zapoetom u
poslednje vreme s jugoslovenske
strane.
Saradnja je uspostavljena
zahvaljujui
volonterima
organizacije. Gospoica Paola Petruci je
bila na volonter, prevodila pisma i
bila prevodilac u prvoj poseti naih

gostiju kao i naoj poseti Fondiju.

Prva poseta gostiju (april 2004)
ostvarila se zahvaljujui inicijativi
uenika obe kole. eleli su da se
lino upoznaju s onima sa kojima su
se dve godine dopisivali i razmenjivali
fotografije, radove, pisali o kulturi i
istoriji svojih zemalja, gradovima u
kojima ive, koli, sebi.
Razumljiva je bila poetna
strepnja i suzdranost naih odraslih
gostiju koji preuzimaju odgovornost
za decu, jer su njihovi utisci, miljenja
i oekivanja velikim delom nastali i
odravani dugogodinjim medijskim
slikama o naoj zemlji i nama kao
narodu. I mi smo bili iznenaeni na
aerodromu kad smo shvatili da su,
pored paketa pomoi za raseljena lica
u kampu kod Kraljeva, doneli pakete
hrane za kolu, a deca za porodice
domaina. Posle dva dana boravka
kod nas, uvidevi nae mogunosti,
sloili su se sa naom odlukom da
te brigom i ljubavlju spremljene
pakete odnesemo tamo gde je zaista
potrebno. Zahvaljujui Crvenom
krstu Kraljeva, posetili smo kamp.
Inae, program smo koncipirali
tako da to vie vremena provedemo
zajedno: na izletima, u koli na
asovima, urci. Divno je bilo druiti
se, videti, doiveti komunikaciju
uenika (bez obzira na jezike
barijere), a posebno oputanje naih
kolega. Emocije nisu mogle da se
kontroliu kada su se, u sveanoj
sali kole, prepustili uivanju
u glasovima velikana operske
scene ivana Saramandia, Milke
Stojanovi i njihovih prijatelja. Za
kraj O sole mio i vrhunac u tim
trenucima energija ljubavi se mogla
gotovo osetiti, nikakve barijere vie
nisu postojale.
Opratanje na aerodromu je teko
palo svima, ali svi smo imali ogromnu
elju da se to pre ponovo vidimo.
Glavni utisak naih gostiju je bio da
su Beograd i Srbija prelepi, sigurni za
njihovu decu, mi gostoljubiv narod i
da imamo mnogo vie slinosti nego
razlika.
Projekat je nastavljen zahvaljujui,
pre svega, podrci roditelja i inicijativi
uenika koji pohaaju nastavu
Graanskog vaspitanja.

,
,

,
,

,
, , , . ,
- . ,


,

.

, ,
. 2005.
...
.
,
.

. , ,
160 197
.

,

(
).

1926.
,
. ,

. ,
,
.


.
.
,
.

, , -

30

!
.

() 1 2...




! 250 ,

. ,
! , .


:

15

(, , ). ,
.
,

, .

.
, ,
,
.

10 000
.

.


.
.
,
. .




.

Unapreenje obrazovanja
za demokratsko graanstvo
Bojana Vujinovi, Graanske inicijative

GRAANSKO VASPITANJE,
KORAK KA OTVORENOJ KOLI
Graanske inicijative organizovale su javne razgovore na temu
Graansko vaspitanje, korak ka
otvorenoj koli u Bujanovcu, 26.
januara, i u Preevu 4. marta ove
godine. U organizaciji su uestvovali Nehat Aliu, predstavnik lokalne samouprave Bujanovac, Mentor
Nuhiu, predstavnik lokalne samouprave Preevo, i Kancelarija za mlade optine Bujanovac. Svojim prisustvom podrku je dao i predsednik
optine aip Kamberi. Neposredan
povod za ove razgovore bio je podatak da u ova dva grada malo uenica i uenika prisustvuje asovima
Graanskog vaspitanja.
O sutini i znaaju Graanskog vaspitanja kao predmeta u
osnovnoj i srednjoj koli, o sticanju graanskog identiteta i kulture, o boljem razumevanju sredine
u kojoj ivimo, dijalogu i toleranciji kao ivotnom stilu i, naravno,
o ljudskim pravima govorio je prof.
edomir upi.. Sociolog religije prof. uro unji je svoje izlaganje posvetio predmetu Veronauka i naglasio da je dolo vreme
kad ljudi nemaju pravo na neznanje, treba da poznaju jedni druge,
a svoje razlike da ureuju dogovorom, to se odnosi i na religije zastupljene u ovom delu Srbije. Profesor unji je istakao da su samo
religije koje u svojim temeljima
imaju univerzalne norme saglasne
s univerzalnim ljudskim pravima
(prirodnim, graanskim, linim).

drutvu koje potuje ljudska prava. Uenici imaju slobodu da izraze

svoje stavove, budu otvoreni i odgovorni, kako prema sebi, tako i prema drugima. Kad je re o problemima vezanim za predmet Graansko
vaspitanje, prialo se o regulisanju
statusa kao izbornog, odnosno obaveznog izbornog predmeta. Tekoe lee dobrim delom u tome kako
se gleda na GV u kolama. Nastava se odvija posle svih ostalih asova, nema uionica namenjenih za
odravanje nastave GV, a neki nastavnici ak nisu dobili ni program
za VIII razred. Prirunik za nastavnike na albanskom jeziku ne postoji. Problem je i broj uenika neophodan za odravanje nastave iz
ovog predmeta. U viim razredima, grupa mora da broji najmanje

Pedagozi i pedagokinje Ramadan Aliu i Biljana Risti, u Preevu,

Sneana Mii i Seljami Jakupi, u
Bujanovcu, govorili su o primerima
dobre prakse i o problemima u realizaciji nastave Graanskog vaspitanja. Oni su naglasili da se nastava
na ovim asovima odvija u demokratskoj atmosferi, s jasnim ciljem
da se uenici osposobe za ivot u

31

15 uenika/ca, a u niim razredima moe da se organizuje nastava i

sa manjim brojem uenika/ca. Neki
nastavnici smatraju da je Ministarstvo vera aktivnije nego koordinator za GV u Ministarstvu.
Ovi javni razgovori pobudili su
veliko interesovanje i svakom je
prisustvovalo vie od 40 uesnika
- nastavnici, direktori kola, uenici i uenice, zaposleni u lokalnim samoupravama, kao i aktivisti NVO. Nije izostala ni velika
medijska panja.
Saradnja sa nastavnicima iz Bujanovca i Preeva se nastavlja, neki
od njih su se ve ranije ukljuili u
aktivnosti koje organizuju Graanske inicijative.

1,
, ,

;

,
,

,
.


,
,

.
Richard Pratt (1988),

,
(Boise),

.


,

.


.

-, ,


,
:
,
,
.






,


.

, -12

,



,


,

,

,



.
,
650




.


,
()

,



.



.



,
,
,
.
(Carl Glickman)

(Holding Sacred Ground, 2003):





.


, , ,

1
, , . /
,
, ,

, .

32

,

,






.


; ,





, .

,


,
, ,

,

.

. ,

.

,


, ,
.

,


,


.
?
,

,
,
.
2003. ,

()

,
.

:
,

,
,



.
,
.

,
,

.
,



:
...
.
.

33

Unapreenje obrazovanja za demokratsko graanstvo

Borislava Maksimovi, Ministarstvo prosvete

PRIRUNIK ZA OSIGURANJE KVALITETA DEMOKRATSKOG

GRAANSTVA U KOLAMA
Unesko, Savet Evrope i Centar
za izuavanje obrazovne politike
objavili su 2005. godine publikaciju Prirunik za osiguranje kvaliteta demokratskog graanstva, iji su
autori Cesar Birzea, Michela Cecchini, Caneron Harrison, Janez Krek
i Vedrana Spaji-Vrka.
Svrha Prirunika
Ideja autorskog tima je da s prui odgovor na sve vei raskorak izmeu politike i prakse u obrazovanju za demokratsko graanstvo
(ODG) u razliitim zemljama. Dok
je policy (politika, program) vrlo dobro razvijen, primena u kolama pokazuje znatne slabosti. Prirunik je
nastao i kao doprinos tekuoj praksi uvoenja osiguranja kvaliteta u
obrazovanju.
Osiguranje kvaliteta je mono
sredstvo za unapreivanje efektivnosti obrazovanja. Njegov kljuni
princip je da glavni akteri, nastavnici, direktori i druge interesne grupe na nivou kole (uenici, roditelji, kolska administracija, lanovi
kolskog odbora i lokalne zajednice)
budu odgovorni za unapreivanje
kvaliteta kolske prakse i rezultata.
Tako su u centru osiguranja kvaliteta kolska samoevaluacija i proces
razvojnog planiranja.
Meutim, ovi procesi nisu dovoljni za unapreivanje kvaliteta.
Potrebno je da oni postanu deo sistema osiguranja kvaliteta u kom
nacionalni obrazovni autoriteti kreiraju uslove i obezbeuju podrku
za unapreivanje prakse i rezultata
kola.
Dakle, u Priruniku su stubovi: osiguranje kvaliteta i graansko
vaspitanje (obrazovanje za demokratsko graanstvo) i njihov meusobni odnos i uticaj.
Sadraj Prirunika
Sadraj prirunika je podeljen u

sedam poglavlja i nekoliko priloga.

Na kraju su podaci o autorima.
1. Svrha Prirunika i kako moe
da se koristi
2. ta je obrazovanje za demokratsko graanstvo (ODG) i ta
ono znai u kolama
3. ta je osiguranje kvaliteta i zato je vano
4. ta je kolsko razvojno planiranje i kako se odvija
5. Okvir za evaluaciju obrazovanja za demokratsko graanstvo
6. kolsko razvojno planiranje
obrazovanja za demokratiju
7. Ka sistemu osiguranja kvaliteta obrazovanja za demokratsko
graanstvo
Poglavlje 1 je uvod u ceo Prirunik. Predstavljene su osnove nastanka Prirunika, ciljevi i ciljne grupe,
pojmovi i bazine pretpostavke, naroito one koje se odnose na ODG,
osiguranje kvaliteta i osiguranje
kvaliteta u ODG i primeri kako Prirunik moe da se koristi.
Poglavlje 2 prikazuje konceptualni okvir ODG koji se koristi u
Priruniku. Objanjava definiciju
ODG, gde i kako se ODG organizuje
u kolama, kako se izgrauju kapaciteti za realizaciju ODG u kolama.
Poglavlje 3 prikazuje pogled na
osiguranje kvaliteta u obrazovanju,
njegovo poreklo i glavne karakteristike. U ovom poglavlju je objanjeno kakva je razlika izmeu osiguranja kvaliteta i kontrole kvaliteta, koji
su procesi u osiguranju kvaliteta, ta
je sistem osiguranja kvaliteta.
Poglavlje 4 opisuje glavne karakteristike kolskog razvojnog planiranja, kao centralne komponente
u osiguranju kvaliteta u obrazovanju. Takoe je opisana kolska samoevaluacija kao klju unutar razvojnog planiranja i objanjeni
principi, faze i izazovi kolskog razvojnog planiranja.

34

Poglavlje 5 opisuje okvir za evaluaciju ODG. Prvo se objanjavaju

osnovne karakteristike indikatora,
a potom se iznose indikatori kvaliteta ODG.
Poglavlje 6 predstavlja razliite alatke, tj. primere tehnika i instrumenata sa ciljem da se pomogne
kolama u pripremanju i realizaciji razvojnog planiranja ODG. Prvenstveno se zasniva na procesu
samoevaluacije kao osnovi razvojnog planiranja ODG i nudi poetna uputstva o tome kako moe da se
koristi evaluativni okvir ODG, koji je prikazan u Poglavlju 5, za ovu
svrhu. U ovom poglavlju su prikazani razliiti koraci samoevaluacije i
razvojnog planiranja, date osnovne
informacije, vodii i alatke, ukljuujui i primere iz kola i modele iz razliitih zemalja.
Poglavlje 7 objanjava, na dva
paralelna naina, potrebe i implikacije osiguranja kvaliteta ODG na
nivou sistema obrazovanja: pokazuje sistem osiguranja kvaliteta i njegovih komponenti iz perspektive
ODG, ispituje zahteve za specifian
sistem osiguranja kvaliteta ODG.
Ponuena je i ek lista mera politike,
koje su neophodne za uspostavljanje
sistema osiguranja kvaliteta ODG.
Autorski tim preporuuje da
svaka evropska zemlja koristi ovaj
prirunik u zavisnosti od sopstvene situacije budui da osiguranje
kvaliteta i ODG variraju od zemlje do zemlje. Dakle, Prirunik
moe da se koristi kao sredstvo za
podizanje svesti o znaaju ODG i
osiguranja kvaliteta, kao polazna
osnova za uspostavljanje sistema
osiguranja kvaliteta, za integraciju ODG u postojei sistem osiguranja kvaliteta. U svakom sluaju,
i bez obzira na to koja je njegova
svrha, Prirunik treba prilagoditi okolnostima i prilikama u svakoj zemlji.

Unapreenje obrazovanja za demokratsko graanstvo

Indikatori kvaliteta obrazovanja za demokratiju

Budui da su u Poglavlju 5 prikazani indikatori kvaliteta ODG, dajemo vie detalja o njegovom sadraju.
kola se definie kao jedinica osiguranja kvaliteta. Jedan od kljunih aspekata osiguranja kvaliteta je
upotreba indikatora za evaluaciju
unutar procesa kolskog razvojnog

planiranja. Svrha definisanja i uspostavljanja indikatora kvaliteta je fokusiranje, strukturiranje i olakanje

evaluacije ODG u koli, kroz opis
elemenata kolskog rada koje treba
evaluirati u toj oblasti. U Priruniku je definisan okvir za evaluaciju
ODG kroz tri oblasti, est indikatora kvaliteta i 22 podteme.
Autori napominju da su indikatori osnovne stavke (ajtemi) koje se

koriste u evaluaciji. Da bi se pokrilo

sve to se deava u koli, potrebno je
strukturirati ih tako da pokriju etiri glavne oblasti: input, proces, rezultat i kontekst.
Meutim, poto su usmereni na
ODG, i zasnovani na principu pristupa cele kole, ovi indikatori ODG
su strukturirani tematski u tri glavne oblasti (kurikulum, nastava i uenje; kolska klima i etos; upravljanje
i razvoj). Istovremeno, oni predstavljaju ODG kao princip kolske politike i kolske organizacije, a takoe i
kao pedagoki proces.
Sveukupan rad kole koji se odnosi na ODG izraen je kao est
indikatora kvaliteta koji su razbijeni na vie detaljnijih podtema i deskriptora.
Indikatori, a naroito deskriptori, pokazuju eljeni kvalitet ODG.
Oni nude kriterijume za ocenjivanje,
oni su sredstvo za poreenje ta jeste sa ta bi trebalo da bude. Dakle, indikatori ne opisuju razliite
nivoe kvaliteta kola (od slabog do
najboljeg) koji moraju da se iskau
tokom evaluacije. Definisanje i primena mera za unapreivanje, korak
po korak, ka takvim standardima,
treba da bude cilj kolskog razvojnog planiranja.
Indikatori su definisani kao zajedniki vodi koji moe i treba da
bude prilagoen za upotrebu u svakom posebnom obrazovnom sistemu. kola moe izabrati jedan, nekoliko ili sve indikatore da evaluira svoj
rad. U principu, oni odraavaju odluku da svi partneri mogu i treba da budu ukljueni u proces samoevaluacije
i unapreivanja rada kole. Indikatori mogu da budu korieni za internu
evaluaciju kole, ali i za eksternu, na
primer, od strane inspektora.
S obzirom na to da je osiguranje
kvaliteta kao koncept i praksa uvedeno u na obrazovni sistem kroz
proces razvojnog planiranja, samovrednovanja i spoljanjeg vrednovanja, korisno je izvriti analizu
definisanih indikatora iz ugla obrazovanja za demokratiju i dopuniti
indikatore deskriptorima u skladu s
ovim prirunikom.

35

!

.

.

, . ,
,

. ,

.
,

,

!.



, .
, ,
.
.

. ,



.

:


-

.
,


.
,
, ,
. /

.


,
.
(
),

. ,


. ,

.

.

(

). /

,

36

.

.




, ,
.


,
.
,
.

,


.




,

.



. , 2007.

, (
)
. ,

Unapreenje obrazovanja za demokratsko graanstvo

,

, . ,
,

.
,
(

),

,


.

Felisa Tibits, direktor

Asocijacija za obrazovanje iz oblasti ljudskih prava

PRIRUNIK DOBRE PRAKSE

Obrazovanje iz oblasti ljudskih
prava u kolskim sistemima u
Evropi, centralnoj Aziji i Severnoj
Americi. Prirunik dobre prakse
bie kompilacija gotovo sto primera
dobre prakse u okviru obrazovanja
iz oblasti ljudskih prava u osnovnim
i srednjim kolama i institucijama
za obuku nastavnika koje geografski
pokriva Organizacija za evropsku
bezbednost i saradnju (OEBS).
Ova knjiga e do kraja godine biti
dostupna u tampanoj verziji i na
internetu na engleskom jeziku.
Prirunik ima za cilj da podri
kvalitetnu nastavu u obrazovanju
iz oblasti ljudskih prava i srodnim
obrazovnim oblastima, da inspirie
donosioce odluka o obrazovanju
(one koji rade u ministarstvima
prosvete i lokalnim kolskim
odborima),
administrativ ne
radni ke, nastav nike, trenere
nastavnika, neformalne edukatore
i ostale zainteresovane aktere,
kao i da potpomogne stvaranje
mree i razmenu iskustava meu
obrazovnim radnicima.
Prakse ukljuuju opise i primere
nastavnih resursa, i bie grupisane u
pet oblasti, u skladu sa Planom akcije
(2005-2009) Svetskog programa za
obrazovanje iz oblasti ljudskih prava.
Zasnovan na dostignuima Dekade
Ujedinjenih nacija za obrazovanje iz
oblasti ljudskih prava (1995-2004),
Svetski program je javno najavila u
decembru 2004. godine Generalna
skuptina Ujedinjenih nacija kako

bi unapredio programe u okviru

obrazovanja iz oblasti ljudskih
prava u svim sektorima (Rezolucija
59/113).
Tih pet oblasti su:
Oblast 1 Zakoni, smernice i
standardi
Oblast 2 Metodologije, pristupi u nastavi i kratkoroni programi koji utiu na okruenje u
kom se izvodi nastava
Oblast 3 Sredstva za nastavu i
uenje za rad na asu
Oblast 4 Profesionalni razvoj
nastavnika i ostalih odraslih
osoba
Oblast 5 Pristupi u evaluaciji i
proceni uspenosti.

Prirunik
je
r e z u l t at
partnerstva izmeu Kancelarije za
demokratske institucije i ljudska
prava Organizacije za evropsku
bezbednost i saradnju, Saveta
Evrope,
Kancelarije
visokog
komesera
Ujedinjenih
nacija
za ljudska prava i Organizacije
Ujedinjenih nacija za obrazovanje,
nauku i kulturu (Unesko). Ove
etiri organizacije angaovale su
Asocijaciju za obrazovanje iz oblasti
ljudskih prava kao konsultanta da
sprovede ovaj projekat uz njihovu
koordinaciju.
Asocijacija
za
obrazovanje iz oblasti ljudskih prava
je meunarodna organizacija za
ljudska prava koja podrava uenje
o ljudskim pravima, obuku aktivista
i profesionalnih radnika, razvoj

37

,

.
,

,
,
.
obrazovnih materijala i programa
i izgradnju zajednica kroz internet
tehnologije.
U jesen 2007. godine, otvoren
je poziv za dostavljanje primera
dobre prakse. Poziv je rairen kroz
postojee mree i na konferencijama
svake od ove etiri partnerske
organizacije, kao i putem veb
stranice namenjene toj svrsi www.
hrea.org/compendium, u okviru
vebsajta Asocijacije za obrazovanje
iz oblasti ljudskih prava. Vladine
organizacije, nevladine organizacije
i ostale zainteresovane strane su
podstaknute da podnesu prijave.
Smernice
za
dostavljanje
podataka definisale su dobru
praksu kao strategiju koja je
kao
rezultat
imala
uspenu
nastavu i uenje o vrednostima i
nadlenostima ljudskih prava, koja
se moe prikazati kao nastavna
aktivnost, metodoloko sredstvo,
audio-vizuelno sredstvo ili osmiljen
dokumentovani program namenjen
sektoru formalnog obrazovanja. Do
aprila 2008. godine primljeno je oko
230 prijava od vladinih organizacija,
nevladinih
organizacija,
profesionalnih tela i drutava, od
individualnih nastavnika. Prijave su
razmatrane po osnovu geografske i
jezike zastupljenosti, zastupljenosti
razliitih pristupa i pokrivenosti
kljunih podtema (na primer,
program reavanja sukoba).
Prijava Specijalistiki kurs za
nastavnike graanskog obrazovanja,
koju su dostavile Graanske
inicijative asocijacija graana
za demokratiju i civilno drutvo,
ukljuena je u odeljak knjige vezan
za profesionalni razvoj. Graanske
inicijative e izvestiti kad Prirunik
postane dostupan za javnost.

.
2005. ,

.
90

,

.



.

,


,

.

,

. ,
, -

.

.


,


.


,
,
.
, ,
,


.
,
.


,

,
. , ,

38

,


.
.

,






.



:

(
,


,
,
) (
a ,
a, a
).

.



.
40



.

Unapreenje obrazovanja za demokratsko graanstvo

K. Peter Frie

TA LJUDSKA PRAVA ZNAE

ZA GRAANSKO VASPITANJE?
.



,
.
,



.
,

( , ,
)
.

.
,




.
,





.

Ljudska prava i demokratija

Ljudska prava su nuan instrument za ostvarenje i zatitu ljudskog
dostojanstva i osnovnih ljudskih potreba. Ljudska prava nisu sama sebi
cilj, ve su najsnaniji instrument,
do sada razvijen, kako bi se utro
put za ivot samoopredeljenja i nediskriminacije svakog ljudskog bia.
Ljudska prava i demokratija su
uvek bili u uskoj vezi. Razvoj politikog uea i demokratije i ljudskih
prava proistekao je iz istog interesa
da se kontrolie samovolja drave.
Razvoj demokratije se moe shvatiti kao ispoljavanje politikih ljudskih
prava, a zatita ljudskih prava pomogla je dravi da dobije nov legitimitet. Demokratska drava je bila glavna institucija koja je pomogla da se
garantuju ljudska prava dok se nije
uspostavio meunarodni reim zatite ljudskih prava posle 1945. godine. Meutim, od poetka je postojala tenzija izmeu opteg legitimiteta
(sva ljudska bia) i ueg politikog
okvira potovanja i zatite ljudskih
prava u nacionalnoj dravi.
U trenutku kada su subjekti poeli da se osveuju i postaju graani,
morali su da ue nove vetine. Morali
su da ue kako da koriste svoja prava i
kako da uspeno uestvuju u javnom
ivotu. Morali su da naue kako da
podre demokratiju i kako da koriste
demokratske institucije u razvoju. U
trenutku kad su nacionalne institucije za zatitu osnovnih ljudskih prava
bile dopunjene meunarodnim institucijama za ljudska prava, pojedinci
su morali da saznaju i naue kako rade ove institucije.
Rasprave o graanstvu i obrazovanju graanstva se sve vie povezuju sa raspravama o ljudskim
pravima. U praksi, postoje neki pokazatelji da bi obrazovne vlasti mogle da priznaju Obrazovanje
iz oblasti ljudskih prava (OLJP) kao
specijalni oblik ili inkluzivan pristup graanskog vaspitanja1. Me1
2

39

utim, ova problematika se stalno

podvrgava preispitivanju koje, u isto
vreme, karakteriu kako tenje, tako i zabrinutost. Kakva treba da bude veza izmeu OLJP i graanskog
vaspitanja (edukatori i donosioci
politika)? Da li OLJP treba da bude potpuno integrisan u graansko
vaspitanje ili bi graansko vaspitanje trebalo da bude kompletno integrisano u OLJP? Da li bi trebalo da
budu povezani ali veoma nezavisni
jedno od drugog2?
U ovom lanku dau prikaz kako
graansko vaspitanje i obrazovanje
iz oblasti ljudskih prava treba ba budu vieni kao obrazovni odgovori na
specifine drutvene i politike izazove u razliitim nacionalnim, regionalnim i globalnim kontekstima.
Ukratko u opisati etiri sluaja ili
odgovora:
- Rani nemaki odgovor graanskog obrazovanja
- Kasni britanski odgovor graanskog vaspitanja
- Odgovor ODG nastao u evropskom okviru Saveta Evrope
- Odgovor OLJP nastao u svetskom okviru Ujedinjenih nacija
(UN) i Organizacije Ujedinjenih
nacija za obrazovanje, nauku i
kulturu (Unesko).
Osnovni cilj je da se analiziraju
slinosti i razlike izmeu dva pristupa, od kojih je jedan Obrazovanje za demokratsko graanstvo, koje
je promovisao Savet Evrope, a drugi Obrazovanje iz oblasti ljudskih
prava, koje je promovisao Unesko, i
da se shvati kako oni daju odgovor
na razliite izazove drutava koja se
stalno menjaju. Namera je da se doprinese neophodnom pojanjenju
ta je to isto a ta razliito u ovom
tekuem procesu saradnje i integracije ODG i OLJP u Evropi.
Nemaki sluaj
Raspad Vajmarske republike i ka-

http://www.jsse.org/2006-1/fritzsche_tibbitts_intro.htm
http://www.OLJPa.org/lists/hr-education/markup/msg01763.html

Unapreenje obrazovanja za demokratsko graanstvo

tastrofa koja je usledila kao i iskustvo

nacizma doveli su do ideje da uenje o demokratiji zahteva poseban
obrazovni napor kako bi se graanima omoguilo da adekvatno igraju svoju ulogu. Iako su u raznim zemljama postojale inicijative da se
uvede graansko obrazovanje, Nemaka je postala vodea zemlja u razvoju graanskog obrazovanja. Svest
da graani treba da naue da se demokratski ponaaju kako bi se razvila istinska demokratija bila je uzeta u
obzir ve tokom postavljanja osnova
ustava. Tako je, na primer, Ustav Baden-Virtemberga ustanovio jo 1953.
godine: Gemeinschftskunde je redovan predmet u svim kolama.3
Iako je razvoj graanskog obrazovanja u Nemakoj bio veoma sporan
zahvaljujui uticaju hladnog rata i
posebnoj situaciji podeljene Nemake danas moemo da izdvojimo nekoliko sutinskih stvari o kojima je
postojala saglasnost.
Cilj graanskog obrazovanja i
obrazovanja za demokratsko graanstvo jeste da prenese demokratske vrednosti i vetine uenicima tako da izrastu u odgovorne graane.
Ovo je naglaeno u nastavnom programu svih nemakih republika. Eksperti u oblasti graanskog obrazovanja su se, jo 1976. godine, sloili
da ne bi trebalo manipulisati ni uenicima niti odraslim ljudima, ve ih
opremiti vetinama kritikog pristupa koji e im omoguiti razvoj
sopstvenog miljenja4.
Takoe postoji i naglaena pretpostavka da graansko obrazovanje
treba da prati imperativ: Nikad vie!. Ovo znai da graansko obrazovanje treba da ima preventivnu ulogu kako bi se suzbio antisemitizam i
desniarski ekstremizam. Meutim,
ostaje sporno koji su to adekvatni naini da se ovaj zadatak ispuni.
U Nemakoj, Preporuka Uneska
za obrazovanje o meunarodnom
razumevanju i saradnji i Preporu-

ka o miru i obrazovanju iz oblasti

ljudskih prava i osnovnih sloboda iz
1974. godine imala je odreen uticaj na razvoj nacionalnih smernica
i standarda za OLJP. Ve 1980. godine, preporuke Kultusministerkonferenza (KMK) po pitanju OLJP bile
su prihvaene.
U poslednjoj deceniji oseao se
veliki uticaj nemakog BLK-projekta
Uiti o demokratiji i iveti demokratiju, s jakim naglaskom na razumevanju demokratije kao politikog sistema i kao naina ivota5.
Nakon to je graansko obrazovanje decenijama bilo usmereno ka
problemima uvrenja demokratije, sada se raspravlja o tome ta su
glavni izazovi i gde je kljuni fokus
graanskog obrazovanja danas. Oigledno, novi fokus Savezne agencije
za graansko obrazovanje bez naputanja onog starog jeste Evropa.
Sluaj Ujedinjenog kraljevstva
U poreenju sa Nemakom, UK
je zanimljiv sluaj veoma kasnog razvoja i implementacije graanskog
obrazovanja. Tek kasnih sedamdesetih graansko vaspitanje (GV) postalo je pitanje akademske i politike debate u UK, jer se smatralo da
ne postoji stvarna potreba u uvrenoj demokratiji UK da se uvede
predmet u kolama koji ima za cilj
prenoenje demokratski orijentisanih vetina i stavova6.
Meutim, sledei izazovi u 1990.
godini su doveli do promene u shvatanju i do zahteva za uspostavljanje
GV u UK:
- politika apatija mladih ljudi
- nizak odziv glasaa
- zakonske izmene u Evropi i Akt
o ljudskim pravima
- imigracija i raznolikost.
Proces je kulminirao u osnivanju
Savetodavne grupe u okviru graanskog vaspitanja pod predsednitvom

3 http://www.coe.int/t/dg4/education/ODG/Country_profiles/Profile_GERMANY_en.asp
http://www.bpb.de/themen/ZWT5G3,0,Political_Education_in_Schools_and_its_Scientific_Bases.
html
4 http://www.coe.int/t/dg4/education/ODG/Country_profiles/Profile_GERMANY_en.asp
5 http://www.blk-demokratie.de/
6 http://www.c-sap.bham.ac.uk/resources/project_reports/findings/ShowFinding.htm?id=19/S/03
7 Qualifications and Curriculum Authority (QCA).1998. Obrazovanje za graanstvo i Predavanje
demokratije u kolama. (Crick izvetaj).London:QCA
8 http://www.publications.parliament.uk/pa/cm200607/cmselect/cmeduski/147/6060708.htm

9 http://www.gloucestershire.gov.uk/index.cfm?articleid=305

40

Bernarda Krika i publikacijom i implementacijom njenog finalnog izvetaja o Graanskom vaspitanju i Poduavanju o demokratiji u kolama.
Izvetaj Krika (QCA 1998) uticao je
na razvoj graanskog vaspitanja irom UK od poetnog obrazovnog nivoa do uzrasta od esnaest i vie godina starosti7.
Krikov izvetaj identifikuje tri elementa graanskog vaspitanja:
(QCA 1998, 12-13)
1. Drutvena i moralna odgovornost: Deca, od samog poetka,
ue kako da izgrauju samopouzdanje i drutveno i moralno
odgovorno ponaanje i u koli
i van nje, prema autoritetima i
jedni prema drugima.
2. Ukljuenje u ivot zajednice:
Ue kako da se ukljue u ivot
i probleme svoje sredine i zajednice i budu korisni, ali ue
i kroz sam proces ukljuenja u
ivot zajednice i pruanja usluga zajednici.
3. Politika pismenost: Uenici
ue o institucijama, problemima i praksi nae demokratije,
kako da postanu uspeni u ivotu nacije, na lokalnom, regionalnom i nacionalnom nivou kroz
vetine i vrednosti, kao i znanja
ovo se moe definisati kao politika pismenost ukoliko traimo termin koji je iri od samog
politikog znanja.
Dok termini Krikove savetodavne
grupe jasno upuuju na prava, ono
to se posebno moe zapaziti jeste da
se fraza ljudska prava' ne upotrebljava ve pre prava pojedinca kao
graanina (QCA 1998, 4)8 . Ljudska
prava su univerzalna, svojstvena i neotuiva. Ove karakteristike se veoma razlikuju od onih koje karakteriu graansko vaspitanje u Engleskoj.
Meutim, postavilo se pitanje da
li koncepcija Krikovog izvetaja o
graanstvu adekvatno uzima u obzir kulturne razlike i rasizam9 . Posle bombakih teroristikih napada u
Londonu, debata o graanskom vaspitanju se pomerila ka debati o pitanjima identiteta i pripadnosti i dovela
je do naglaavanja britanstva.
U analizi o tome kako se u kolama predaje graansko vaspitanje,
koju je uradio ser Kit Ajedbo, do-

Unapreenje obrazovanja za demokratsko graanstvo

- ukljuuje sve starosne grupe i

drutvene sektore;
- ima za cilj da pripremi mlade i
odrasle za aktivno uee u demokratskom drutvu, jaajui
tako demokratsku kulturu;
- instrument je u borbi protiv nasilja, ksenofobije, rasizma, agresivnog nacionalizma i netolerancije;
- doprinosi drutvenoj sprezi, drutvenoj pravdi i optem dobru;
- jaa civilno drutvo tako to pomae da graani budu obaveteni i prua im demokratske
vetine .12

lazi se do zakljuka da nije bilo dovoljno naglaska na identitetu britanstva i istoriji. U debati je navedeno da
kole treba da igraju vodeu ulogu u
stvaranju skladne zajednice. tavie,
naglaeno je da odreene vrednosti
mogu biti univerzalne, ali njihova je
primena kroz nau istoriju jedinstvena za ova ostrva. Ipak Britanstvo
ne mora da bude glavni i svakako ne
preovlaujui identitet, ali mora da
bude znaajan zajedniki aspekt koji
svi mi moemo da delimo10.
Evropski sluaj: Obrazovanje za
demokratsko graanstvo
Obrazovni projekat Obrazovanje
za demokratsko graanstvo (ODG)
razvio se unutar okvira Saveta Evrope
kasnih devedesetih godina kao dodatak ve postojeim nacionalnim pristupima. Ovaj projekat se razvio kao:
- Odgovor na promene koje su
se desile kao posledice dogaaja posle 1989. godine, posebno
posle kraha komunizma i transformacije autoritarnih politikih sistema u nove demokratije.
- Reakcija na ono to se ponekad
naziva kriza u drutvenoj strukturi i u drutvenom skladu.
- Odgovor na potrebe dananje Evrope i na izazov koji
predstavlja ideja o graanstvu
Evropske unije11.
Obrazovanje za demokratsko graanstvo je viestran pristup koji e
se razlikovati prema nacionalnim,
drutvenim, kulturnim i istorijskim
kontekstima. Meutim, postoji saglasnost o nekim sutinskim stvarima. Evropski ministri za obrazovanje, zasedajui na dvadesetoj sednici
Stalne konferencije u Krakovu u oktobru 2000. godine, usvojili su Deklaraciju evropskih ministara obrazovanja o glavnoj temi dvadesete
sednice gde se kae:
Obrazovanje za demokratsko
graanstvo:
- zasnovano je na osnovnim principima ljudskih prava, pluralistike demokratije i vladavine
prava;
- odnosi se posebno na prava i
obaveze, osnaivanje, uee i
pripadnost, i potovanje razliitosi;

Projekat se moe razumeti kao rad

u toku, koji je bio i jeste otvoren za redefinisanje, reinterpretacije i irenje
znaenja koncepta. Usvojeno je gledite da demokratsko graanstvo treba videti kao neto to se ne odnosi
samo na regionalni i nacionalni nivo,
ve i na evropski i svetski nivo.
ire razumevanje graanina i
graanstva prua mogu nov model
za istraivanje kako ivimo zajedno.
Stoga je izazov napraviti pomak van
granica 'nacionalne drave' prema
konceptu 'zajednice' koja obuhvata lokalne, nacionalne, regionalne
i meunarodne kontekste u kojima
pojedinci ive.
Drugo proirenje je dovelo do integracije ljudskih prava u kategoriju:
ODG/OLJP. Namera je da se se naglasi da je osnovni cilj ODG promocija
kuture demokratije i ljudskih prava,
kulture koja omoguava pojedincima
da razviju zajedniki projekat razvojnih zajednica. Na taj nain tei se ka
jaanju drutvene sprege, meusobnom razumevanju i solidarnosti.
U okviru ODG, pridev demokratski naglaava injenicu da je
to graanstvo zasnovano na principima i vrednostima ljudskih prava,
potovanja ljudskog dostojanstva,
pluralizma, kulturne raznolikosti i
prvenstva prava13.
Ipak, trening-programi moraju
10
11
12

13
14

15

41

da uzmu u obzir ta nastavnici, uenici i takoe donosioci odluka shvataju pod pojmom ODG, kako ga oni
vide i koriste. Bilo je ogranienih
shvatanja meu praktiarima i uenicima o tome ta je ODG i ta ono
znai u kolama14.
- Nije neuobiajeno da se ciljevi ODG poistoveuju sa stvaranjem dobrih graana, u smislu utivih i brinih pojedinaca.
- Drugi oblik nerazumevanja je
da se ODG vidi jednostavno
kao vrsta nastavnog metoda bez
ikakvog specifinog sadraja.
- Takoe, ODG se poistoveuje
sa linim razvojem odnosno
sa negovanjem i uveanjem samopouzdanja, samopotovanja
i slino.
- U nekoliko evropskih drava
termin graanstvo uglavnom
jo oznaava pravni status i odnos imeu graanina i drave
umesto ireg razumevanja koje
nudi koncept ODG.
Svetski sluaj: Obrazovanje iz
oblasti ljudskih prava
Kada su eksperti iz oblasti obrazovanja i donosioci odluka poeli da
povezuju ODG sa OLJP, morali su da
uzmu u obzir da je OLJP ve razvijen
kao meunarodno priznat univerzalni pristup koji ima za cilj da prevazie svaku nacionalnu granicu. Meutim, iako je Univerzalna deklaracija
o ljudskim pravima ve 1948. godine
naglasila vanost OLJP, iako je Unesko stalno pokuavao da ojaa OLJP,
tek posle Svetske konferencije u Beu 1993. godine OLJP je dobilo meunarodni uzlet. Tokom Dekade UN
OLJP (1995-2004), veliki broj zemalja je uvrstilo OLJP u nastavni program predkolskog, osnovnokolskog i
srednjokolskog obrazovanja, bilo kao
temu koja se proima kroz nastavni
plan i program, ili kao cilj itavog nastavnog programa. Uz zakljuak De-

http://newsvote.bbc.co.uk/2/hi/uk_news/education/6294643.stm
http://www.okm.gov.hu/letold/nemzet/eu/Basic.dom
http://www.coe.int/T/E/Cultural_Cooperation/education/Standing
_Conferences/f.20thsessioncracow2000.asp
http://www.coe.int/t/dg4/education/ODG/What_is_ODG/GlossaryKeyTerms_en.asp
http://www.coe.int/t/dg4/education/ODG/Source/Pdf/Documents/2004_44_
Tool3TeacherTraining.PDF
http://www.jsse.org/2006-1/fritzsche_tibbitts_intro.htm

Unapreenje obrazovanja za demokratsko graanstvo

kade UN za OLJP, Kancelarija UN

visokog komesara za ljudska prava
je 2005. godine zapoela Svetski program, koji je i dalje aktuelan, sa planom akcije za obrazovanje o ljudskim
pravima. Oekuje se da e se ovim
planom podstai bolja saradnja izmeu vlada, kao i podrka tela UN15.
Mogua objanjenja za razvoj
OLJP su:
- sve vea globalizacija
- novi talasi demokratizacije
- stari i novi oblici rasizma
- nova dinamika migracija
- pojava politika identiteta
- povean broj NVO.
U skladu sa cilljevima Dekade,
obrazovanje o ljudskim pravima bi
trebalo da bude definisano kao rad na
obuci, irenju i informisanju, usmeren ka stvaranju univerzalne kulture
ljudskih prava kroz pruanje znanja
i vetina i oblikovanje stavova. Ovaj
proces tei ka:
a) jaanju potovanja ljudskih
prava i osnovnih sloboda;
b) punom razvoju ljudske linosti
i oseanja dostojanstva;
c) promociji razumevanja, tolerancije, rodne ravnopravnosti
i prijateljstva meu svim nacijama, domaim narodima i rasnim, nacionalnim, etnikim,
verskim i jezikim grupama;
d) omoguavanju svim osobama
da uspeno uestvuju u slobodnom drutvu;
e) podravanju aktivnosti Ujedinjenih nacija usmerenim ka
ouvanju mira.
Pod naslovom Opti principi
kae se:
Dekada Ujedinjenih nacija za
Obrazovanje iz oblasti ljudskih prava bie voena definicijom i normativnom osnovom ustanovljenom u I
delu sadanjeg Plana akcije i bie dalje usmerena prema stvaranju to ire
svesti i shvatanja svih normi, pojmova i vrednosti zagarantovanih Uni16
17
18
19
20

verzalnom deklaracijom o ljudskim

pravima, Meunarodnom konvencijom o graanskim i politikim pravima, Meunarodnom konvencijom o
ekonomskim, drutvenim i kulturnim pravima i ostalim relevantnim
meunarodnim instrumentima ljudskih prava. Dekada je smetena u
kontekst akcije drava i ostalih da se
iskoreni nepismenost i shvati obrazovanje kao stalni faktor u multidimenzionalnom ivotu pojedinaca i
drutva u kojem su ljudska prava sastavni deo16.
Obrazovanje iz oblasti ljudskih
prava odraava razvoj ljudskih prava, i to je otvoren i kontroverzan proces. Ljudska prava ostaju otvorena za
kontroverzne interpretacije, dok je
prevoenje nastajuih osnovnih potreba u zakonom zatiena prava pria kojoj nema kraja. Meutim, iza
svih debata postoje dva vodea principa ljudskih prava:
1. Individualno samoopredeljenje
2. Nedeskriminacija17.
Meutim, programi obuke u
OLJP moraju uzeti u obzir nerazumevanja ili jednostranosti meu nastavnicima:
- OLJP se jedino tie odnosa izmeu pojedinca i drave.
- OLJP se bavi samo institucijama
zatite ljudskih prava.
- OLJP se fokusira uglavnom na
vrednosti.
- OLJP je kritikovan zbog svoje
navodne jednostrane orijentacije prema pravima i zanemarivanju odgovornosti.
- OLJP je pogreno shvaen kao
iskljuivo relevantan za nerazvijene zemlje ili za diktatorske
reime.
Slinosti i razlike
Ono to vidimo je proces u kom se
pojam ljudskih prava sve vie povezuje s pojmom graanstva. Meutim,
moramo uzeti u obzir da jo postoje
tenzije izmeu dva pojma. Naroito iz

hhttp://www.unhcr.ch/huridocda/huridoca.nsf/(Symbol)/A.51.506.Add.1.En?OpenDocument
Fritzsche,K.Peter (2004) Menschenrechte eine Einfuhrung mit Dokumenten, Paderborn
http://www.OLJPa.org/lists/hr-education/markup/msg01764.html
http://www.publications/parliament.uk/pa/cm200607/cmselect/cmeduski/147/6060708.htm
http://ec.europa.eu/youreurope/nav/en/citizens/citizenship/citizenship/index.html;
http://209.85.129.104/search?q=cache:n0uAiziH54MJ:www.friendsofeurope.org/pdfs/SoDECAS_1.
pdf+citizen%C2%B4s+rights&hl=de&ct=clnk&cd=19&gl=de

42

ugla edukatora iz oblasti ljudskih prava ima razmiljanja da dva koncepta

ne bi trebalo da budu spojena i da razlike ne treba prevideti18.
Pre nego to dam nacrt nekih razlika izmeu OLJP i ODG, napraviu
rezime nekih slinosti:
Oba pristupa:
- meunarodno su razvijena i
primenjena
- zasnovana su na pretpostavci:
Obrazovanje je bitno
- susreu se u ueu i promoviu kolsku kulturu uea
- tee ka preventivnom uticaju
protiv diskriminacije, netolerancije i nasilja.
Univerzalna prava prava
graana
Uprkos proimajuoj prirodi ODG/OLJP, jo postoji tenzija izmeu pojma ljudskih prava i pojma
prava graana, koja se esto zajedno
nalaze u istim dokumentima. Ostaje vana razlika izmeu jednog vie
univerzalnog pristupa i pristupa gde
je graanstvo definisano u politikim
terminima. Ljudska prava se zasnivaju na ideji opte ovenosti zasnovane na etikim i pravnim konceptualizacijama pojedinca. Nasuprot tome,
prava graana se definiu u odnosu
na politiku zajednicu i zasnivaju se
na politikim i pravnim shvatanjima
pojedinca19.
Globalni znaaj i svest evropski znaaj i svest
Iako je reeno da ODG ima evropski i globalan znaaj, mnogo je jai
naglasak na evropskom znaaju. I na
podizanju nivoa svesti u Evropi. Pogotovo zbog injenice da obrazovanje
za Evropu (!) ima nameru da prebrodi nedostatke politike. S jedne strane,
graanstvo za graane zemalja lanica EU znai neto vie: graanstvo EU
dopunjuje nacionalno graanstvo zemalja lanica i ne zamenjuje ga. Graani Unije imaju istinska prava prema
zakonu Zajednice (na primer: sloboda
kretanja i pravo boravka u okviru teritorije zemalja lanica; pravo glasa i
kandidovanje za izbore za Evropski
parlament i za optinske izbore u mestu boravka zemlje lanice). S druge
strane, mnogi graani se jo oseaju
nemono i stoga smatraju EU kao nedemokratsku tvorevinu. Da bi se prevaziao demokratski nedostatak, ili

Unapreenje obrazovanja za demokratsko graanstvo

treba dati graanima vie prava uea ili je potrebna bolja informisanost
o postojeim pravima: Izazov je zainteresovati graanina EU za ono ta,
njemu daleke, institucije rade... moda EU nije dovoljno seksi!20.
Odgovornosti unutar okvira
ljudskih prava odgovornosti unutar okvira graansva
Oba pristupa dele ideju prava i
odgovornosti, ali imaju razliit ugao
gledanja. Odgovornosti orijentisane
ka ljudskim pravima imaju za cilj priznavanje istih prava za sve; one naglaavaju dva principa ljudskih prava
nediskriminaciju i jednaka ljudska prava. Odgovornosti orijentisane prema graanstvu imaju za cilj
angaovanje za zajednicu; one naglaavaju odgovornost prema ueu. Ovo takoe pokazuje razliit
pristup ueu: iz ugla ljudskih prava, govori nam o jednakim pravima
za uestvovanje, iz ugla graanstva,
govori nam o odgovornosti za sprovoenje ovog prava. Stoga, glavni cilj
ODG je da pokae kako obrazovanje za demokratsko graanstvo moe
da doprinese drutvenom jedinstvu
kroz uenje o potrebi uestvovanja u
drutvenom ivotu, preuzmanja odgovornost i zajednikog ivota21.
Promena jedinstvo i stabilnost
Obrazovanje za demokratsko graanstvo ima za nameru da podstakne jedinstvo i stabilnost drutvene
i politike zajednice. Obrazovanje iz
oblasti ljudskih prava ima za cilj promenu. lan 28 Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima kae: Svako
ima prava na drutveni i meunarodni poredak u kom prava i slobode
propisane ovom deklaracijom mogu
biti potpuno ostvarene. Ljudi koji su
orijentisani ka ideji jednakosti i ljudskog dostojanstva i prava, i koji veruju
u svoje sposobnosti i snagu, branie
se protiv diskriminacije, suprotstaviti
tiraniji i podrati ideale Univerzalne
deklaracije o ljudskim pravima.
Da bi se to desilo, obrazovanje iz
oblasti ljudskih prava je bitno. Ono
razjanjava uslove pod kojima se kre
ljudska prava i takoe nam omoguava da izmerimo politike aktivnosti i
akcije prema standardima ljudskih
prava. Obrazovanje iz oblasti ljudskih prava je takoe bitno kada doe do konflikta ljudskih prava unutar

demokratija kao posle 11. septembra. Obrazovanje iz oblasti ljudskih

prava je u stvari obrazovanje za preduzimanje akcije. Informisanje o krenju ljudskih prava moe dovesti do
protesta i drutvene promene.
Kritiko razmiljanje o moi i
podsticanje promene ne ceni svako.
Ljudska prava se esto shvataju kao
politika i ak subverzivna, pretea
za one koji bi da brane svoje interese, svoje pozicije moi i/ili svoje privilegije. Ako nastavnici nisu dovoljno
obrazovani i osnaeni, oni e teiti
da izbegnu tako vrue teme.
Ako su OLJP i ODG odgovori, koja su pitanja? Oba odgovaraju na razliita pitanja. Obrazovanje iz oblasti
ljudskih prava odgovara na pitanje:
Kako pojedinac moe da naui da
ivi samoopredeljeno i nedeskriminisano, kako se ugroeni pojedinci
mogu zatititi i osnaiti da bi iveli
u slobodi i jednakosti? Obrazovanje
za demokratsko graanstvo odgovara na pitanje: Kako graani mogu da
naue da podre i uvrste demokratski sistem i zajednicu kroz uee?
Znai, OLJP gleda iz ugla pojedinca u opasnosti, ODG gleda iz ugla
zajednice u krizi.

svih onih koji pokazuju interesovanje, koji su odgovorni, koji se ukljuuju i uestvuju. Ne zavisi to samo od
donosioca politike i programa ve i
od uea edukatora i uenika. Zavisi
od implementacije prava na obrazovanje i na OLJP.
Jedan dokaz veze izmeu ODG i
OLJP e verovatno biti obrazovanje
u i za drutvo sastavljeno od grupa
i pojedinaca koji uestalo migririraju22. Koja su prava i obaveze migranata a koja graana drutva koje
ih prima? Gde su barijere graanstva? Kako drutvo moe da prevazie barijere rasizma? Kakva je veza
izmeu raznolikosti i sprege? eleo
bih da zakljuim idejom koja odraava nadu Uneska:
Tenja je da ideja graanstva, zasnovana na ljudskim pravima i odgovornostima, moe oteati pokretanje politikog sukoba o pitanju
identiteta. Stoga je za moderne programe graanskog obrazovanja postala norma da se stvori jaka osnova vrednosti ljudskih prava, da se
naini specifian odnos prema dejim pravima i da se obrati panja na
pitanja vezana za razliitosti i prava
manjina unutar drutva23.

Konano, ne bi trebalo da previdimo da GV takoe moe uticati na

OLJP i ojaati ga. Vidim najmanje tri
elementa ovog udela i uticaja. GV e
pomoi:
- da naglasi da su ljudska prava
esto samo politike tvrdnje a ipak
ne prava;
- da se fokusira vie na odnos
unutar civilnog drutva;
- da se prizna injenica da su prava esto garantovana, ali da ih graani
ne primenjuju (poput uestvovanja).

Koriena literatura
Audigier, Franois. 2000. Basic
Concepts and core competencies for
education for democratic citizenship.
Council of Europe: Strasbourg. (http://
www.okm.gov.hu/letolt/nemzet/eu/
Basic.doc) 26.06.2000
BBC
News.
2007.
Schools
'must teach Britishness'. (http://
newsvote.bbc.co.uk/2/hi/uk_
news/
education/6294643.stm) 25.01.2007
Bhopatkar, Gauri Arvind. 2005.
Relation between HRE and citizenship
education. (http://www.hrea.org/lists/
hr-education/markup/msg01763.html)
25.01.2005
Bundeszentrale
fr
Politische
Bildung. Eds. 2007. Rethinking
Citizenship Education in European
Migration
Societies.
(http://
w w w. b p b . d e / v e r a n s t a l t u n g e n /
VUOW2G,0,Rethinking_ Citizenship_
Education_in_European_Migration_
Societies.html) 04.2007
Bundeszentrale
fr
Politische
Bildung. Eds. 2005. Political Education
in Schools and its Scientific Bases.

Zakljuak
Odnos izmeu ODG i OLJP je
ni statian ni nepromenljiv, ve je to
otvoren proces. Ako je nova kategorija ODG/OLJP vie od kategorije, pojam univerzalnih ljudskih prava e
korenito promeniti pojam graanstva. Razvoj ovog procesa zavisi od
21
22

23

43

http://www.coe.int/t/dg4/education/ODG/What_is_ODG/GlossaryKeyTerms_en.asp
http:/www.bpb.de/veranstaltungen/VUOW2G,0,Rethinking_Citizenship_Education_in_
European_Migration_Societies.html
http://portal.unesco.org/education/en/ev.php-URL_ID=4732&URL_DO=DO_
TOPIC&URL_SECTION=201.html

( h t t p : // w w w . b p b . d e / t h e m e n /
ZWT5G3,0,Political_Education_in_
Schools_
and_its_Scientific_Bases.
html) 09. 2005
Council of Europe.Overview of EDC
in Germany. (http://www.coe.int/t/
dg4/education/edc/ Country_profiles/
Profile_GERMANY_en.asp)
Council of Europe. Eds. 2000.
Cultural Cooperation- EducationConference.
(http://www.coe.
int/
T/E/Cultural_Cooperation/
education/Standing _Conferences/
f.20thsessioncracow2000. asp)
Council
of
Europe.
EDC
Glossary.
(http://www.coe.int/t/
dg4/education/edc/What_is_EDC/
GlossaryKeyTerms_en.asp)
Council of Europe. Eds. 2004.
Education for Democratic Citizenship
2001-2004.
Strasbourg.
(http://
w w w.coe.int/t/dg4/education/edc/
Source/Pdf/Documents/20 04 _4 4 _
Tool3TeacherTraining.PDF)
European Union - Your Citizenship.
European
Citizenship.
(http://
ec.europa.eu/youreurope/nav/
en/
citizens/citizenship/citizenship/index.
html)
Fr i t z s c h e ,
K.
Pe t e r. 2 0 0 4 .
Menschenrechte eine Einfhrung
mit Dokumenten. Paderborn: UTB.
Gifford,
Chris.
Embedding
Citizenship in the Undergraduate
Sociology Curriculum. (http://www.c
sap.bham.ac.uk/resources/project_
rep or t s/f i nd i ng s/ShowFi nd i ng.
htm?id=19/S/03)
Gloucestershire Country Council.
(ht t p://w w w.g loucestersh i re.gov.
u k /i nde x .c f m?A r t ic leI D = 6555
&returnArticleID=3050)
Kiwan, Dina. 2007. Minutes of
Evidence.
(http://www.publications.
parliament.uk/pa/cm200607/ cmselect/
cmeduski/147/6060708.htm) published
08.03.2007
Qualifications and Curriculum
Authority (QCA). Eds. 1998. Education
for Citizenship and the Teaching of
Democracy in Schools. (Crick Report).
London: QCA.
Programm Demokratie lernen &
leben. (http://www.blk-demokratie.de/)
visited 01.02.2008
Tibbitits, Felisa; Firtzsche, K. Peter.
2006. Editorial. In: Journal of Social
Science Education,1-2006. (http://www.
jsse.org/2006-1/fritzsche_tibbitts_
intro.htm published 25.06.2006
UN General Assembly. Eds.
1996. Human Rights Questions.
(http://w w w.unhchr.ch/huridocda/
hu r ido c a .n sf/(Sy mb ol)/A . 51. 5 0 6 .
Add.1.En?OpenDocument) 12.12.1996
UNSECO. Eds. Peace and Humand
Rights
Education.
(http://portal.
unesco.org/education/en/
ev.phpU R L _ I D = 4732 &U R L _ D O =D O _
TOPIC&URL_SECTION=201.htm

. ,
,
,


. ,

.



,

, , , .
,

, ,


.
-

44

,
,
,
, ,


,
,
, , ,
,
.



, ,


.



,
, , , ,
. ,
.
,
.

,
,

.


(, , ).




, (,
, , )


,
.

( )
, .
,

,
;
,
. ( 1)

, ,
. ,
,

(), .

,

.

.
,
.
,


. ,



, , ,
,
.
( 2)


.

, , ,
,
, , ,


.



.
,
,
.

. -

45

, ,


,

.

.
.



.
.
,

(,

)
.
,
(
, , )


. ,
,

: ,
, , ;
,
,


.

. ,

,
.

Unapreenje obrazovanja za demokratsko graanstvo

, , (, ,
, , ,
).


,
.
.



.

. , a
.



.
,
,
.

,


.



,
,
.

,
.

PROJEKAT GRAANIN

Graanske inicijative, u saradnji sa Centrom za graansko obrazovanje iz SAD, sprovode Projekat

GRAANIN u srednjim kolama u
Srbiji.
Projekat je namenjen uenicima drugog razreda srednjih kola
i odnosi se na upoznavanje mladih
sa ljudskim pravima garantovanim
Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima i Konvencijom o pravima deteta.
Projekat GRAANIN se bavi reavanjem problema koji su povezani
s primenom ljudskih/dejih prava u

46

lokalnoj zajednici. Njegov cilj je poboljanje meusobne saradnje mladih ljudi, pripadnika raznih naroda,
poveanje znanja i razvijanje vetina koje su im neophodne za uspeno, kompetentno i odgovorno uee u razvoju lokalnih zajednica.
Projekat traje dve godine, obuhvata 38 nastavnika/ca Graanskog
vaspitanja iz Srbije i ak 1 000 uenika/ca II, odnosno III godine srednje kole.
Projekat je poeo treningom za
nastavnike/ce koji se odrao sredinom decembra 2008. u Beogradu, a

njegova primena u kolama poela je

u drugom polugoditu 2008/09.
Trodnevni trening u Beogradu vodio je direktor za obrazovanje
Obrazovnog centra za ljudska prava iz Ajdaha (SAD) Den Prinzing i
trenerica iz Razvojnog programa za
obrazovanje iz Severne Irske Lora
Stjuart. Obuku su pratile Zora Dei iz Ministarstva prosvete, Branka
Pokrajac iz kolske uprave Beograd i
Smiljana Gruji, psiholokinja.
Na treningu je uestvovalo 38
nastavnika i nastavnica iz svih delova Srbije koji su pripremljeni za
implementaciju projekta, odnosno
osnaivanje uenika i uenica da se
ukljue u ivot svoje lokalne sredine
i da se zalau za potovanje ljudskih
prava njenih lanova. Svim uesnicima i uesnicama su dodeljeni sertifikati za uee u programu.
Napominjemo da se u kolama u
Irskoj ovaj projekat sprovodi izuzetno uspeno.

M
2008/2009.





.
,

.
,
, .

.

REZULTATI DO KRAJA MARTA

Graanske
inicijative
privode kraju evaluaciju rezultata Graanskog vaspitanja kao obaveznog izbornog
predmeta u Srbiji. Izvetaj e
javnosti biti prikazan poetkom narednog meseca. Istraivanje je obuhvatilo vie od 2 000
uenika osnovnih i srednjih kola
koji pohaaju asove i vie od 300
nastavnika koji predaju Graansko vaspitanje. Ciljevi istraivanja
su: procena uspenosti implementacije Graanskog vaspitanja u Srbiji,
kritika analiza uticaja Graanskog
vaspitanja na znanje, vrednosti i ponaanja uenika/ca i procena potrebe nastavnika/ca Graanskog vaspitanja za profesionalnim razvojem.
Rezultati procene treba da poslue
kao osnov za dalje razvijanje pred-

meta i
odgova rajuih politika. Istraivanje je podrala Amerika ambasada u Beogradu. U timu koji se bavio
ovim poslom su etiri eksperta: sa
Filozofskog fakulteta Aleksandar
Baucal, sa Fakulteta politikih nauka Tamara Damonja, iz Zavoda

47

.

, ,


.
11.
25. 2009.
.


www.gradjanske.org.

za unapreenje obrazovanja i vaspitanja Mirjana Trkulja i Smiljana

Gruji, u saradnji sa Radmilom Radi Dudi, koordinatorkom Programa graanskog obrazovanja u
Graanskim inicijativama.
Paralelno s ovim procesom,
Graanske inicijative su, u okviru regionalnog pilot-istraivanja nastave Graanskog vaspitanja, anketirale 250 uenika
srednjih kola. Ovo istraivanje istovremeno se izvodi u Sloveniji, Hrvatskoj,
Makedoniji, Crnoj Gori,
Bosni i Hercegovini, Bugarskoj, Rumuniji i Srbiji.
U evaluaciju su ukljueni eksperti iz regiona i rezultati e
posluiti kao osnov za sveobuhvatnu analizu postignua nastave Graanskog vaspitanja u navedenim dravama. Regionalno istraivanje se
izvodi uz koordinaciju regionalne
kancelarije CIVITAS u Bosni i Hercegovini. Rezultati e biti saopteni
na Svetskom kongresu graanskog
obrazovanja u maju ove godine.

POJMOVNIK - RENIK STRUNIH TERMINA ZA

OBRAZOVANJE ZA DEMOKRATSKO GRAANSTVO1
Prethodna dva broja asopisa
Demokratsko graanstvo, u rubrici Pojmovnik, predstavila su vam
po tri termina koja obrauje Renik strunih termina za obrazovanje za demokratsko graanstvo.
I dalje nastavljamo s istom praksom, ali po izmenjenom principu.
Do sada smo iz svake od glavnih
oblasti koje Renik prepoznaje
birali za vas po jedan termin, a u
ovom broju preuzeemo sve termine koji se tiu ljudskih prava,
a koji su u Reniku obraeni kao
Kljuni koncepti obrazovanja za
demokratsko graanstvo (oblast
I). Dakle, prenosimo znaenje etiri termina: ljudska prava, graanska i politika prava, ekonomska i socijlana prava, kulturna
prava.

Glavna i odgovorna urednica

Radmila Radi Dudi
Izvrna urednica Nataa orbi
Zahvaljujemo se autorima tekstova na
doprinosu pri izradi ovog broja
asopisa Demokratsko graanstvo
Dizajn: Ivan Valenak
Priprema: Malia Vukovi
tampa: yuTOPag Novi Sad
Novi Sad, Futoki put 40b
Graanske inicijative za Demokratsko
graanstvo
Simina 9a, 11 000 Beograd
E-mail: obrazovanje@gradjanske.org
Web site: www.gradjanske.org
ISSN: 1820-6220

Ljudska prava
Ljudska prava se podjednako
tiu kako razvoja ljudskih bia
do njihovih punih potencijala i
njihovih odnosa sa drugima, tako i
ozakonjenja obaveza nacionalne
drave prema pojedincima.
Vani dokumenti na temu
ljudskih
prava
obuhvataju
Univerzalnu deklaraciju o ljudskim
pravima, Evropsku konvenciju o
ljudskim pravima i Konvenciju o
pravima deteta.
Ljudska prava se, tradicionalno,
dele na kategorije: graanska,
politika, socijalna, ekonomska i
kulturna. Ove kategorije se najee
vezuju za odreene vremenske
periode, pa se graanska i politika
prava smatraju prvom generacijom
ljudskih prava, ekonomska i socijalna
su druga generacija, a kulturna
ili razvojna prava su poznata kao
trea generacija.
Bez namere da potcenjuje znaaj
kategorizacije prava, obrazovanje
za demok rat sko g raa n st vo
se za la e z a objed i njeno
razumevanje ljudskih prava. Ono
podjednako posveuje panju svim
kategorijama prava graanskim,
politikim, socijalnim, ekonomskim
i kulturnim. Stoga ono tei da
ujednai tendenciju koja je postojala
odranije, a koja odreena prava
smatrala bitnijim od drugih.
Ljudska prava su tradicionalno
bila vezivana za dravu i njen odnos
prema pojedincu, i zato je vano
prepoznati da u okviru obrazovanja
za demokratsko graanstvo (ODG)
jezik ljudskih prava sve vie
potencira prava grupa i ljudi.
Pokuaji da se ove ideje ukljue u
ODG je vrlo vana za razvoj samog
koncepta, kao i za razvoj lokalnih,
nacionalnih i regionalnih zajednica.
Graanska i politika prava
Graanska i politika prava se
ponajvie bave onim slobodama i
pravima koje imaju pojedinci, a
za koje se drava obavezala da ih
potuje.
Ona se uglavnom smatraju
prvom generacijom prava i

ukljuuju pravo na slobodu i

bezbednost linosti, pravo na
pravino
suenje,
pravo
na
prezumpciju nevinosti, pravo na
zakljuenje braka, pravo na uee
u javnom ivotu. Takoe obuhvataju
zabranu muenja i okrutnog i
nehumanog postupanja, ropstva i
prisilnog rada.
Ova prava su meunarodno
pobrojana u Konvenciji o graanskim
i politikim pravima, koju je usvojila
Skuptina Ujedinjenih nacija, 1966.
godine.
Ekonomska i socijalna prava
Ekonomska i socijalna prava
se ponajvie bave neophodnim
preduslovima za pun razvoj
ljudskih bia i odgovarajui
ivotni standard.
Ona se esto nazivaju drugom
generacijom ljudskih prava i
tee ih je primeniti jer zavise od
raspoloivih sredstava. Ukljuuju
prava kao to su: pravo na rad, pravo
na obrazovanje, pravo na slobodno
vreme i pravo na odgovarajui
ivotni standard.
Ova prava su meunarodno
pobrojana
u
Konvenciji
o
ekonomskim i socijalnim pravima,
koju
je
usvojila
Skuptina
Ujedinjenih nacija, 1966. godine.
Kulturna prava
Koncept kulturnih prava u
okviru konteksta ODG se, najire
reeno, bavi pitanjima identiteta.
Pitanja identiteta uljuuju: jezik i
sve to se pod tim podrazumeva,
lanstvo u grupama, zajednice,
ljude i pitanja naslea.
Kulturna prava su danas u
sreditu jedne od najizazovnijih
debata o ljudskim pravima. Dok
je multikulturalna priroda naih
drutava
iroko
prihvaena,
politiko i pravno shvatanje i
bavljenje ovom realnou, kao na
primer definisanje prava, onih
koja pripadaju pojedincima koji
su ovlaeni da ih imaju, i jo
vie onih za ije su sprovoenje
odgovorne grupe ljudi, jo se
ispituje i istrauje.

1
A Glossary of Terms for Education for Democratic Citizenship, by Ms Karen OShea,
DGIV/EDU/CIT (2003) 29. Integralna verzija Renika na engleskom jeziku moe se nai na
sajtu Saveta Evrope: http://www.coe.int/t/dg4/education/edc/Documents_Publications/
Education_materials/080_GlossaryKOshea_en.asp