Модерно друштво

Модерно друштво обухвата веома кратак период у људској историји. Свега неколико стотина, од
укупно двеста хиљада, година се односи на модерну епоху. Да би се боље разумело шта значи
модерно друштво треба се на час осврнути на целокупну људску историју. Током људске историје,
друштва су пролазила кроз различите ступњеве развоја. Сваки ступањ развоја подразумевао је
одређене доминантне карактеристике на основу којих можемо говорити о различитим типовима
друштва. Социологија у развоју друштва, разликује три велика периода:

Премодерно друштво је израз који се користи за опис малих, затворених, статичних друштава. У
најдужем периоду свог постојања људи су живели у малим ловачким и сакупљачким друштвима.
Одређену представу о животу ових заједница пружају племена којa живе у неприступачним
деловима Африке и Латинске Америке. Њихов живот је организован око свакодневних активности
у којима значајно место заузимају религијски ритуали, односно тежња за задовољењем духовних
потреба. У тим заједницама постоји природна подела рада према полу и старости. Мушкарци су
ловци, а жене се баве кућним пословима и сакупљањем биља. С обзиром на то да им материјално
богатство није посебно важно, нема изражених друштвених неједнакости, а најважнија је она
између мушкараца и жена. Током историје, ове заједнице су се лагано трансформисале у
сточарска и ратарска друштва. Реч је о друштвима која су припитомљавала животиње и
обрађивала земљу. Због потребе за сталним проналажењем нових пашњака, сточарска племена
су углавном била номадска. Отуда су проистекле и друге разлике. Пре свега, због сталне селидбе
сточари нису могли да гомилају материјално богатство. С друге стране, ратари имају могућност да
створе вишак производа, што је појединцима омогућило да не брину о производњи хране и да се
посвете другим пословима. Истовремено, вишкови су временом претворени у приватну својину.
Акумулирано богатство привлачило је међутим, друга племена, посебно номадска, а то је већ
водило ратним сукобима. Изгледа да су се управо због потребе одбране од других племена и
заштите од елементарних непогода које су угрожавале оранице, пре отприлике седам или осам
хиљада година, појавила прва политички организована друштва, у којима места поглавица
постепено преузимају владари.

Модерно друштво настајало је у дугом историјском процесу, од 16.-ог века, са ширењем трговине
и великих градова, до 18.-ог века када се јављају велики интелектуални покрети тј. научна,
политичка и индустријска револуција које су отвориле врата модерној епохи. Научна револуција
за последицу је имала стварање нових идеја, развој науке, промене у схватању света.
Просветитељство је интелектуални покрет који се развио током 17. И 18. века и његови
представници су сматрали да схватање света треба да буде заснивано на разуму а не на религији.
Политичка револуција везује се за Француску буржоаску револуцију (1789.) која је била важан
догађај , не само за Француску, већ и за читаву западну цивилизацију. Та револуција, срушила је
стари феудални поредак, укинула сталеже, довела до стварања националне државе, увела појам
грађанина али и довела до успостављања потпуно другачијих друштвених односа. Индустријска
револуција везује се за крај 17 и почетак 18 века, када су нови проналасци значајно утицали на
промене у свим областима друштва. Промене у организацији и начину производње (отварање
фабрика), довели су до повећања броја становника, развоја градова, другачијег стила и начина
живота, напретка економије... Модерно друштво карактеришу индустријализација,
капиталистички начин производње, појава националне државе, рационализам као поглед на свет
(уместо религијског). ПОРЕЂЕЊА РАДИ: У предмодерним друштвима производи се за сопствене
и потребе намирења пореза. Робноновчани односи и тржиште постоје, али у већини друштава не
утичу битно на живот масе становништва. У модерном друштву тржиште одређује шта и колико ће
се производити. Машинска производња омогућава стварање великих количина робе што утиче на
ширење тржишта. Организација индустријске производње концентрише се у рукама
капиталистичких предузетника с циљем стварања профита. Политички посматрано,
традиционална друштва карактерише лична власт господара над поданицима. У модерним
друштвима сувереност прелази у руке скупштине, најпре ужег, а временом све ширег круга
грађана. Грађани своју врховну власт обезбеђују тиме што кроз демократски процес бирају оне
који у њихово име врше власт у оквиру националне државе. У традиционалним друштвима
култура је под снажним утицајем религије. У модерном друштву, видели смо да религија уступа
место духу индивидуализма, чиме појединац постаје највиша друштвена вредност.

Савремено друштво (назива се још и постиндустријско, информатичко друштво) карактеришу

промене које су се десиле крајем 20. и почетком 21. века тј информатичка револуција. Интензиван
развој информационих технологија од 70.-их год. XX века утицао је на велике промене које се
дешавају у свим областима друштвеног живота- организацију рада, образовање, комуникацију,
коришћење слободног времена, пословање.. У савременом друштву доминирају нове
информационе и комуникационе технологије. Масовна употреба ових технологија битно је
променила многе области живота. Организација рада и пословања, начин ратовања, могућност
образовања на даљину, приступ информацијама, коришћење слободног времена, као и
могућности везане за учешће у јавном и политичком животу само су неке од области које су
претрпеле највеће промене. Као реакција на процес модернизације јављају се сумња у способност
науке да реши најзначајније проблеме савременог света, и поновно оживљавање религије.
Променили су се и приоритети политике. Једна од главних тема је постало питање поштовања
људских права.