Razmišljaj kao sociolog - uvodni čas

Šta je sociologija i čime se bavi?

U najširem smislu - sociologija je društvena nauka koja proučava društveni život čoveka, grupe i
društva.
Predmet proučavanja - naše sopstveno ponašanje kao društvenih bića.

POLJE socioloških izučavanja izuzetno je ŠIROKO i kreće se od: analize slučajnih susreta na ulici
između pojedinaca do istraživanja globalnih društvenih procesa. OD MIKRO DO MAKRO
FENOMENA.

Primer - interesovaće nas zašto se u različitim društvima na drugačije načine pozdravljamo, šta
sve možemo da uočimo o karakteristikama društva na osnovu uočenog na ulici do toga koje su
razlike u ekonomskim aspektima različitih društava (zašto je neko drustvo skandinavije
razvijenije od balkanskih društava), kako religioznost utiče na različita društva itd.

Sociologija ukazuje na potrebu sticanja jednog ŠIREG POGLEDA i uči nas da ono što smatramo
svakodnevnim ili uobičajenim sagledamo na jedan kompleksniji način i uvidimo društvene i istorijske
sile koje su uslovile neki događaj.

Na primer - Francuska buržoaska revolucija - ISTORIJA teži tome da individualno objasni

jedinstvene ili posebne pojave, da ih smesti u vremenski okvir, SOCIOLOGIJA teži tome da
UOPŠTI skupove pojava i objasni kako je došlo do određenog događaja, kako su se stekli
određeni uslovi u društvu, da opiše sve faktore koji su uzrokovali neki događaj.

Francuska buržoaska revolucija - Istorija će da se služi dokumentima, faktima, kako bi

predstavila redosled događaja i što istinitije predstavila tok zbivanja. Sociologija će da u tom
toku zbivanja objasni društvene faktore - kakve su se to nejednakosti desile u francuskom
društvu, kakva je bila klasna podela građanstva...

LATENTNO I MANIFESTNO - Sociolozi uvek pokušavaju da uoče latentne funkcije neke pojave
ispod manifestnih. U prvom slučaju radi se o objektivnim posljedicama koje doprinose funkcioniranju
sistema i kao takve su namjeravane i prepoznate, pa se zovu manifestne funkcije. U drugom slučaju
nastaju funkcije koje kao takve nisu ni namjeravane ni prepoznate — latentne funkcije. Sociolozi
uvek pokušavaju da uoče latentno ispod manifestnog, da objasne sve ono što nije uočljivo na prvi
pogled, što je ‘’skriveno’’.

Kontroverzna politika "Stop-and-Frisk" u New Yorku

je klasičan primer politike koja je dizajnirana da radi dobro, ali stvarno šteti.
Ova politika omogućava policajcima da zaustave, ispitaju i pretražuju svaku osobu za koju smatraju da
je sumnjiva na bilo koji način. Nakon terorističkog napada na Njujork u septembru 2001. godine,
policija je počela da se bavi praksom sve više i više, tako da je NYPD od 2002. do 2011. godine
povećao praksu sedam puta.
Ipak, podaci istraživanja o zaustavljanjima pokazuju da nisu postigli manifestnu funkciju čineći grad
sigurnijim, jer je većina zaustavljenih pronađena kao nevinac za bilo kakve nepravde. Umesto toga,
politika je rezultirala latentnom disfunkcijom rasističkog uznemiravanja , jer je većina onih koji
su bili podvrgnuti praksi bili crni, latino i latinoamerički dečaci. Stop-and-frisk je takođe dovela do
toga da se rasne manjine osećaju nepoželjnim u svojoj zajednici i susedstvu, osećaju se nebezbedne i
rizične od uznemiravanja dok se bave svakodnevnim životom i neguju nepoverenje u policiju uopšte.

Do sada je postigao pozitivan uticaj, stop-and-frisk je rezultirao tokom godina u mnogim latentnim
disfunkcijama. Na sreću, Njujork je značajno smanio upotrebu ove prakse jer su istraživači i aktivisti
doveli do tih latentnih disfunkcija na svetlost.

Uniforma u školi
Sa jedne strane, obrisaće klasne razlike i potencijalno će sprečiti bilo kakvu vrstu protekcije ili
drugačijeg tretmana na osnovu klase kojoj pripadaju učenici. Sa druge strane, izgubiće se sve kulturne
razlike i izbrisaće individualnost učenika. Sada, svako može da istakne pripadnost nekoj supkulturi
metalaca, pankera, rokera npr i na osnovu garderobe možemo videti kulturne različitosti među
učenicima što obogaćuje naše saznanje o njihovim navikama, konzumiranju kulturnih sadržaja,
pripadnosti različitim društvenim grupama.

Sociološka imaginacija - MISAONI ALAT - Upotriebiti sociološku imaginaciju znači odvojiti se

uspiešno od naših ličnih, pojedinačnih iskustava (pa i iskustava naše bliže okoline – rodbine, prijatelja,
komšija, poznanika i radnih kolega) i sagledati određene društvene pojave i procese na objektivan i
globalan način.
Ovaj pojam se prevashodno vezuje za američkog sociologa Charlesa Wrighta Millsa, koji ga je
upotrebio ne bi li objasnio način na koji sociolozi razumeju, objašnjavaju i povezuju određene lične
nevolje (poput razvoda, otkaza/nezaposlenosti ili ličnog siromaštva) sa javnim problemima (ukupnim
porastom brakorazvoda, nezaposlenosti ili siromaštva na nivou društva).

Ona nam omogućava da shvatimo da su mnogi događaji koji se naizgled tiču samo pojedinaca,
zapravo, odraz mnogo širih fenomena.

Primer - samoubistvo. Dirkem je istraživao stope samoubistva i došao do podataka gde je uočio da je
samoubistvo mnogo više društveni, nego samo individalni i psihološki fenomen, time što je ukazao da
je stepen društvene povezanosti jedan od faktora koji uslovljavaju da su u nekim društvima stope
samoubistava niže ili više. I
6500 veterana počini samoubistvo svake godine – više od ukupnog broja vojnika ubijenih u
Afganistanu i Iraku od početka tih ratova. U stvari, veterani imaju dvostruko veću vjerovatnoću od
neveterana iz opšte populacije da počine samoubistvo, iako se ‘prirodni’ uzroci smrti ne razlikuju
između ove dvije grupe. Kako bi sociolog ovo objasnio? Svakako, postoje psihološki faktori na
djelu – post-traumatski stres, depresija i, ponekad, zloupotreba psihoaktivnih supstanci – ali, na
djelu su takođe i sociološki faktori. Durkheim bi iznio argumente da je ovo dobar primjer
anomičkog samoubistva. Vojnik koji se vraća kući će vrlo vjerovatno naići na daleko slabije
strukturisano okruženje nego što je bio slučaj tokom služenja gdje je vojnički život visoko
strukturisan. Ovo može biti okruženje koje podstiče na samoubistvo, naročito u kombinaciji sa
nezaposlenošću, beskućništvom ili invaliditetom. Ukoliko ovome dodamo nedostatak službi
socijalne podrške ili beneficija koje su posebno usmjerene ka rizicima od samoubistva, možemo
imati potencijalno smrtonosan društveni kontekst. Iako sociolozi ne ignorišu psihološke dimenzije
ponašanja poput samoubistva, oni primjećuju da dda društvo uključuje druge važne sociološke
faktore koji ‘proizvode’ ovo tragično ponašanje.

Primer - kafa.

1. mali društveni ritual

2. Način na koji pijemo kafu, odnosno mesto gde to činimo, vrsta kafe koju pijemo i vreme kada to
činimo, u velikoj meri određuje naš životni stil, a to je tema koja sve više interesuje sociologiju. (Fika
u Švedskoj, kafa je značaj deo dana i pauza za kafu se doživljava kao bitan ritual koji se mora
ispoštovati. Npr)
3. društveno prihvatljiva droga. U našoj kulturi se njeno korišćenje ne sankcioniše, ali postoje
društva u kojima se na kafu i alkohol gleda s neodobravanjem. Sociologiju interesuje otkud potiču ove
kulturne razlike.
4. O kafi se, takođe, može razmišljati i iz društveno-ekonomske perspektive. Ona, naime, predstavlja
artikal koji mnogim siromašnim zemljama donosi značajne prihode. Zašto su neka društva u poziciji da
izvoze kafu i bogate se a neka društva je samo uvoze, i zašto su određene društvene grupe te koje se
iskorišćavaju na plantažama kafe. Takođe, kafa je osnova za diskusije o ljudskim pravima,
globalizaciji, trgovini ljudima, ekonomskoj ekploataciji itd. Kojim društvima je kafa luksuz, kojima je
samo artikal?
Različitim vrstama društvenih pojava se bave i mnoge druge nauke. Antropologija, psihologija,
ekonomija, politikologija samo su neke od posebnih nauka sa kojima je sociologija tesno povezana
proučavajući društvo. Ekonomija, na primer, objašnjava zašto je za privredu opasno ako jedno društvo
troši više nego što proizvodi, a sociologija objašnjava kako, uprkos svesti o tome, politika i kultura
mogu uticati na porast potrošnje. Kako su neka društva više sklona konzumerizmu

Zato, možemo reći da je CILJ sociologije objašnjenje društvenih pojava tj dolaženje do naučnog
saznanja u kojem se jedna društvena pojava povezuje sa drugim društvenim pojavama da bi se utvrdio
uzrok njenog nastanka i uočile moguće posledice- traži odgovore ZAŠTO se nešto dešava.

S obzirom na to da je predmet proučavanja sociologije jako širok, sociologija se razgranala na veći broj
samostalnih disciplina- sociologiju porodice, sociologiju kulture, sociologiju grada, sociologiju religije,
sociologiju rada...

Zadatak - Škola kao ogledalo društva

Šta su pojave koje bi sociologu bile zanimljive da istražuje u školi?

Da li se vide razlike u materijalnom bogatstvu i na osnovu čega su vidljive?
Da li postoje određene nejednakosti?
Postoje li određeni rituali koji čine osnov društvenosti među učenicima?
Postoje li rasne razlike u školi?
Postoje li razlike u polu, da li se devojčice i dečaci tretiraju drugačije?