Новац

Шта је новац?
Новац се најчешће дефинише као роба која се може разменити за
било коју другу робу, новац је роба која на тржишту мери и
изражава вредност свих других роба и у робној размени игра улогу
општег еквивалента.
Које су функције новца ?
Новац у практичном животу има три основне функције. Служи као
средство размене, средство обрачуна и средство штедње.
Развој облика размене
Новац није одувек постојао. Размена се у почетку људске историје
обављала у виду трампе, односно непосредном разменом једне
робе за другу.
Сложенији вид трампе у којој је једна роба представљала замену за
било коју другу робу, назива се робни новац. Користиле су се
шкољке, со, бибер, животињска кожа, дуван, разни метали као
бакар, сребо, злато итд. Вредност овог новца потиче од материјала
од кога је направљен. Као најпрактичнији показали су се метали,
посебно племенити метали – сребро и злато. Они су у почетку
служили као робни новац, а од момента када су на њих почели да
се урезују жигови владара као гаранција да сваки комадић има
тачно одређе ну тежину и квалитет, настао је ковани новац.
Развој привреде и повећање обима размене довели су до појаве
нових врста новца као што су чекови и електронски новац.

Папирни новац је настао од потврда које су банке у средњем веку

издавале људима који су им поверавали ковани новац на чување.
Те потврде – банкноте, временом су постале средство плаћања јер
је доносилац потврде могао у сваком тренутку преузети ковани
новац који се чувао у банци.
Оптицај новца и вредност новца
Кроз готово читаву своју историју папирни новац је морао имати
покриће у злату. Другим речима, није могло бити више новца у
промету него што је било злата у трезорима банака. Тиме што је
имао златну подлогу (златни стандард) штитила се вредност
папирног новца. Међутим, с обзиром на то да је обим трговине, па
тиме и потреба за већим количинама новца, расла више него што је
било златних резерви, златни стандард је напуштен, а вредност
новца почиње да зависи од количине произведене робе. Количина
новца у оптицају треба да има покриће у вредности произведене
робе.У супротном, долази до поремећаја-инфлације
Инфлација је израз који означава повећање количине новца у
оптицају које је веће од повећања укупне производње. То доводи
до пораста цена.
Дефлација је супротна појава од инфлације. Смањена је количина
новца у оптицају што изазива пад општег нивоа цена.
Девалвација означава смањење вредности неке валуте (новчана
јединица неке земље) у односу на вредност других валута.
Социологија новца
Најзначајнији допринос социолошкој анализи новца дао је
немачки социолог Георг Зимл (1858–1918). Њега су интересовала
два питања − прво, какав утицај врши друштво на новац, друго,
какав је утицај новца на друштво?
У одговору на прво питање Зимл је показао да су развој привреде,
трговине и симболичког мишљења омогућили да новац добије
значајну функцију у друштву. Када је човек постао способан да
замисли да новац може истовремено представљати (симболисати)
разне друге предмете, он је постао средство размене у друштву.
Одговарајући на друго питање, Зимл показује да је употреба новца
значајно трансформисала многе друштвене односе: Захваљујући
новцу, лична зависност (однос у коме је једно лице слуга другом)
замењена је уговорним односима. Новац, дакле, чини човека
слободним да бира за кога ће радити, односно ослобађа га личне
везаности за господара. • Новац омогућава успостављање односа
са потпуно непознатим и просторно удаљеним појединцима.
Трговци, на пример, посредством новца долазе у контакт са
произвођачима, иако се никада нису упознали. • Новац олакшава
поделу рада јер поједностављује размену различитих врста роба и
услуга. • Можда најзначајнија последица увођења новца у
друштвени живот јесте рационализација, односно довођење у везу
циља и средстава која су неопходна за његово остварење.
Рачунање, односно калкулација, постаје основ погледа на живот.