ИВО АНДРИЋ

Андрићева дела представљају одраз историјских немира у Југославији с посебним

нагласком на хуманост људи за време тог политичког хаоса.
Своју каријеру је започео као дипломата и убрзо постао цењени писац.

Рођен је 9. октобра 1892. године у селу Долац. Детињство је провео у Босни, а филозофију
је студирао у Загребу, Бечу и Кракову. Године 1923. докторирао је књижевност, а затим је
започео дипломатску службу у Југославији. Своју књижевну каријеру је започео као
песник. Био је један од сарадника часописа „Хрватска млада лирика“ током 1914.
У годинама након Другог светског рата објавио је своја ремек дела и постао познат широм
света. Своја дела је писао трезвено, богатим и чистим језиком .
Нобелову награду је добио 1961. године за роман „На Дрини ћуприја“, а награду од
милион долара је у потпуности поклонио за развој библиотекарства.

Умро је 13. марта 1975. године у Београду, где је и сахрањен. За собом је оставио бројна,
позната дела.
 МОСТ НА ЖЕПИ

Тема дела: настанак и истрајност моста на Жепи

Живећи у самоћи, везир се сетио свог порекла и своје земље. Тада се родила идеја да
подигне нешто лепо и трајно-грађевину која ће надживети и подсећати друге на њега, а
да у исто време буде и споменик његовом пореклу. Због тога се одлучује да то буде мост,
у родном крају, на реци Жепи.
Идеју везира Јусуфа материјализоваће неимар који ће, такође у самоћи и одвојености од
света, доћи до визије моста изузетне лепоте.
Прелаз, који је био најпотребнији становницима Жепе, укоро ће исрасти у стабилан,
непобедив и издржљив мост, који се издвајао својом беспрекорном фигуром.
Градња је била дуга, тешка и упорна, али уједно и успешна.
Тако усамљен, мост, остаће да траје и вековима чува успомену на везира и његово
порекло.

Само ко успе да нешто створи и остави иза себе може да осмисли и продужи себе у
временима која долазе.

ЦИТАТИ И МИСЛИ

„У ћутању је сигурност.“

“Остаде у њему нешто стишано и замишљено. Оно неизрециво, што искусни и напаћени
људи чувају у себи, као скровито добро, и што им се, само покаткад, несвесно одражава у
погледу, кретњи и речи.”

„У мислима му се отварао свет, пун свакојаких потреба, нужде, и страха под разним
облицима.“

„Ако је и успевао понекад да растера мисли, он није имао моћи да растера снове.“